POJAM BERZE

Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini lanovi

obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto
gde se na osnovu njihove ponude i tranje vri vrednovanje hartija od vrednosti.
Drugim reima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoronim finansijskim
instrumentima.
Poreklo

rei

BERZA

objanjava

se

varijante:

1. Re BERZA potie od latinske rei BURSA kesa. Prvobitne berze bile su triste novca,
mesto

gde

se

menjao

domai

novac

za

novac

drugih

zemalja.

2. Re berza potie od sastanka trgovaca iz ratnih krajeva koji su se u 14. veku sastajali u
Belgiji (Briu), u to vreme veoma poznate porodice Van der Beurse u ijoj je zgradi obavljana
trgovina hartijama od vrednosti.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifinim oblikom inkorporacije,
odnosno one su neprofitne institucije, u vlasnitvu drave, ili uesnika u trgovini. One su
ustanove sa javnim ovlaenjima, odnosno mogu donositi obavezujua pravila trgovine za
uesnike i vriti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
U

istorijskom

razvoju

berze

razlikujemo

perioda:

Prvi period poinje od 12. veka to su redovna sastajalita trgovaca i menjaa zlatnog i
srebrnog novca. Tu su se trgovci obavetavali o cenama kolonijalne robe i mogunostima
njene nabavke. Ovakva sastajalita su se odravala u enovi, Veneciji, Firenci, Parizu...
Drugi period pocinje od 17. veka to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju
hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se poveava broj kapitalistikih
preduzea u vidu akcionarskih drutava to je izazvalo organizovanje stalnih trinih mesta za
trgovinu

ovom

vrstom

nerealne

robe.

Trei period poinje od polovine 19. veka - kada se, zahvaljujui masovnoj proizvodnji,
veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu standardne
oznake kvaliteta.

ELEMENTI BERZE

Tri elementa definicije berze

1.Mesto
2.Predmet
3. Nain
Berza

se

razlikuje

po

tome

ime

se

trguje

kako

se

trguje.

Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podloan tipizaciji i
standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, meutim, sa robom je neto
drugaije standardizaciji su podlone sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim
proizvodima se ne moe trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postie se da predmet
trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim koliinama kako i u najvecim.
Na berzi se trguje na re, ova re je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem i ugledom
malobrojnih trgovaca koji su uestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine ovo poverenje
se institulizuje i biva zamenjeno mreom pravila po kojima se trguje uzansima. Svako ko
eli

da

trguje

na

berzi

mora

unapred

da

ih

prihvati.

Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim pravilima.

Globalna berza sve vise marginalizuje odredjeno mesto na kome se odvija trgovina i ona
postaje

sveobuhvatna

putem

mrenog

povezivanja.

U donosenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu berze su dobrim delom samostalne, isto
kao u kontroli njihove primene i sankcionisanja odstupanja od njih. U tu svrhu pri berzama
rade

posebni

berzanski

sudovi

arbitrae.

Sama sutina berze ostala je ista, jos od vremena flamanskih trgovaca zadrala je svoje
osnovne

kumulativne
trgovina
poverenje

bez

elemente:

uzorka
i

njegova

odredjeni uslovi trgovanja jednaki za sve uesnike.

na

re,
zastita,

PRINCIP RADA BERZE

Organizacija berze slina je koncentrinim krugovima u ijem centru se nalazi sama

berza sa svojim slubama, pratecim organizacijama i institucijama. Kada je nastajala prvo je
oformljen prvi krug trgovaca, a zatim se formirao njegov centar i periferija. Neposredni
trgovci i dalje predstavljaju kljuni mehanizam berzanskog trgovanja. Na velikom broju berzi
postoji tano propisan broj mesta za ove ekskluzivne igrae koji se zakupljuje na godisnjem
nivou. To su boksevi iz kojih broker komunicira sa svojom brokerskom kucom u vezi daljih
poslova. Na parketu se nalaze i pultovi i tano se zna kojom se hartijom ili predmetom
trgovanja trguje za kojim pultom. Ovo dovodi do bre i jednostavnije realizacije poslova. Ne
retko je predmet trgovanja odvojen i vremenom tako da se tano zna u kom vremenu se trguje
kojim

materijalom

(Madjarska

berza).

Svaki naredni krug igraa kako se udaljuje od centra ima manje prava u procesu berzanskog
trgovanja. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se opet berzanski
posrednici, ali bez prava uea na zvaninim berzanskim sastancima i zakljuivanje poslova
na njima. I ova grupa igraa mora, pre pristupanja trgovini da zadovolji stroge kriterijume
vezane za poslovnu pouzdanost. Uesnici u drugom krugu slue kao veza ireg trista sa
ovlaenim igraima na berzanskom parketu. Treci, po redu, su savetnici za investiranje u
terminske ugovore, a etvrti, firme koje upravljaju otvorenim raunima za investiranje.
Odmah iza prvog kruga, na nekim manje razvijenim tristima dolazi otvoreno triste. Na
kome ovlaeni posrednici nalaze klijente. Na taj nain, prikupljaju se slobodna sredstva na
tristu i preko sistema berzanskog poslovanja kanaliu u odredjenim pravcima. Sa druge
strane ovog lanca nalaze se preradjivai, krajnji potroai i primarni proizvodjai kojima
berza donosi sline pogodnosti u poslovanju.