VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

Predmet: Menadment neprofitnih organizacija

Seminarski rad
Tema: Efikasnost

i efektivnost neprofitnih organizacija i

problemi merenja rezultata

Mentor:
Prof. Milka Ivanovi

Student:
Saa Risti 2b2/0031/14

Beograd, novembar 2014.

Sadraj:

1. Neprofitne organizacije.............................................................................................3
1.1.

Pojam i karakteristike neprofitnih organizacija...............................................3

1.2.

Vrste neprofitnih organizacija.........................................................................4

1.3.

Misija neprofitnih organizacija.......................................................................5

1.4.

Ciljevi neprofitnih organizacija.......................................................................6

2. Razlike izmeu neprofitnih organizacija i profitnih organizacija.............................7

2.1.

Osnivanje i funkcionisanje neprofitnih organizacija.......................................8

2.2.

Finansiranje neprofitnih organizacija..............................................................9

3. Znaaj i problemi pripreme menadmenta u neprofitnim organizacijama...............9

4. Efektivnost i efikasnost...........................................................................................10
4.1.

Dugorona efektivnost..................................................................................11

4.2.

Dugorona efikasnost....................................................................................13

5. Zakljuak.................................................................................................................15
Literatura.................................................................................................................16

1. Neprofitne organizacije
Slino neprofitnom sektoru veoma je teko definisati i preciznije odrediti i neprofitne
organizacije koje ine njegove sastavne elemente. Osnovni problem koji se pri tome javlja sadran je u
injenici da se u teoriji i praksi esto sreu razni termini, kao i razliiti aspekti s kojih se vri
posmatranje i stuktuiranje ovog sektora i njemu pripadajuih subjekata. 1
1.1.

Pojam i karakteristike neprofitnih organizacija

Neprofitna organizacija je organizacija iji je primarni cilj pruanje usluga drutvu na neprofitnoj
osnovi (koja se ne osniva radi ostvarivanja profita, nego ima neku drugu svrhu odnosno misiju).
Neprofitne organizacije su agenti humanitarnih promj
No table of contents entries found.
ena, postoje kako bi poboljale ljudske ivote, vane su za kvalitetu ivota u nekom drutvu, na
usluzi su drutvu.2
Da bi se odreena organizacija zvala neprofitnom i da bi mogla pripadati neprofitnom sektoru ona treba
da bude:
1. FORMALNA, to znai da je u potpunosti ili u izvesnoj meri institucionalizovana. U nekim
razvijeni dravama trai se da neprofitne organizacije imaju formalni karakter kompanija.
Meutim, stavarna institucionalna realnost ovih organizacija moe se ostvariti na razne naine
kao to su: stvaranje vrste stabilnosti u organizacijskoj strukturi, redovno odravanje
odgovarajuih sastanaka, izrada i primena procedura i sl.
2. NEPROFITNO ORJENTISANA, to znai da je ostvarenje profita nije kljuni poslovni cilj i da
ne vri raspodelu steene dobiti treim licima. Povezano s tim, neprofitne organizacije se tretiraju
kao javne ustanove (subjekti) iji osnovni cilj i zadatak nije sadran u generisnju i podeli profita,
to se inae uzima kao kljuna razlika izmeu njih i profitnih organizacija.
3. NEZAVISNA, odnosno sposobna da samostalno i u potpunosti kontrolie i upravlja svojim
poslovanjem i aktivnostima. Ovakva neprofitna organizacija ima sopstvene- interne procedure za
upravljanje i njen rad se ne kontrolie od neke spoljne institucije (izuzetak ine dravne
organizacije i agencije koje su pod nadzorom vlade i njenih finansijskih fondova)
4. DOBROVOLJNA, to znai da je u njen ukupan rad ukljuen odreeni stepen dobrovoljnog
uea, kako u sprovoenju odgovarajuih akcija tako i u pogledu upravljanja njenim poslovima.

1
2

Kurti A., Osnove menadmenta, OFF-set, Tuzla, 2009.

N.Gregory Mankiw, Osnove ekonomije, MATE, Zagreb, 2006.

Opte karakteristike neprofitnih organizacija su:

Specifian pravni i poreski status

Viestruki i izraeni drutveno korisni ciljevi
Koritenje drutvenih i ekonomskih metoda
Velika usmerenost ka postavljenim ciljevima
Dominacija usluga u poslovanju
Potekoe u merenju outputa-rezultata rada
esto mala finansijska zavisnost od korisnika usluga
Specifian nain upravljanja, odnosno uspostavljanja hijerarhijskih nivoa

Najvanija pozitivna obileja neprofitnih organizacija koja ih bitno razlikuju od profitnih su:

Mogunost dobijanja pomoi od drave

Mogunost dobijanja raznih finansijskih, nefinansijskih i drugih priloga
Mogunost ostvarivanja finansijske i druge pomoi od raznih fondacija i privrednih
subjekata
Izuzee od plaanja ili smanjenje poreza i carina
Oseaj doprinosa reavanju brojnih pitanja vezanih za unapreenje drutva i sl.

Za razliku od profitnih-privrednih subjekata, dominantan do neprofitnih organizacija jo uvek nema:

Vlastiti interes koji proistie iz vlasnitva
Precizan barometar poslovnog uspeha
Snanu lokalnu, regionalnu i nacionalnu konkurenciju koja bi ih prisiljavala na veu
efikasnost u radu i pruanju kvalitetnijih usluga3

1.2.

Vrste neprofitnih organizacija

1. S obzirom na podruje rada:

a.
b.
c.
d.
e.
f.
g.
h.

Obrazovne
Kulturne
Religiozne
Politike
Zdravstvene
Dobrotvorne
Zatitne (npr. sindikati, privredne komore i sl.)
Socijalne

2. S obzirom na nain koji se vri finansiranje organizacije:

3

Rajko Mari, Menadment neprofitnih organizacija, Beograd, 2009g

a. Organizacije koje se finansiraju iz budeta(dravne-vladine)

b. Organizacije koje svoja finansijska sredstva obezbeuju iz dobrovoljnih priloga
(nevladine)
c. Organizacije koje se finansiraju iz sopstvenih prihoda, ostvrenih prodajom usluga i
proizvoda (privatne)4

1.3.

Misija neprofitnih organizacija

Da bi mogle pravilno fokusirati, svrsishodno usmeravati i racionalno troiti svoje resurse,

energiju i vreme, neprofitne organizacije isto kao i profitne, moraju imati i razvijati svoju misiju. Misija
predstavlja smer a ne neko krajnje odredite. Zbog toga menadment mora uvek pred sobom imati jasnu
predstavu o tome ta je temeljna delatnost njegove organizacije i kome je namenjena.
Prilikom definisanja misije organizacije posebno je vano imati u vidu potrebe i elje korisnika
usluga koje ona treba da zadovolji. To znai da svaka iskazana misija mora u sebi da sadri i
odgovarajue operativne pokazatelje, odnosno naine na koje e biti ostvarena.
Da bi se neprofitne organizacije mogle potpuno posvetiti svojoj misiji i uspeno je ostvarivati,
njihov menadment se mora ponaati odgovorno i dosledno, naroito kada se radi o pitanju pridravanja
propisanih pravila neprofitabilnog poslovanja.
Na ostarivanje misije neprofitnih organizacija utiu:
-

UNUTRANJA (INTERNA) OKOLINA:

Veliina organizacije
Financijsko stanje organizacije
Broj, sposobnost i znanja ljudskih potencijala potrebna za upravljanje projektima
Postojea oprema, tehnologija i sl.
Posveenost i usmerenost uprave i ulagaa
Organizacijska kultura
Postojei program, misija, strategijski ciljevi, pravila i procedure koje odreuju kako upravljati
organizacijom5

1.4.

Ciljevi neprofitnih organizacija

Organizacije treeg sektora moraju najpre uspostaviti neprofitne ciljeve kojima e profitno teiti
i neprofitno ih ostvarivati.6
4

http://www.efzg.unizg.hr/default.aspx?id=14034

Rajko Mari, Menadment neprofitnih organizacija, Beograd, 2009g

Kurti A., Osnove menadmenta, OFF-set, Tuzla, 2009g

Brojni su ciljevi kojima tee sve neprofitne organizacije u svom poslovanju i vrenju misije. Oni se
mogu podeliti u dve grupe:

Opti
Posebni ciljevi

Iz prve grupacije, saglasno njihovoj srodnosti, vanosti i zastupljenosti posebno se istiu sledei:
solidarnost i humanost, kvantitet, kontinuitet i kvalitet usluga. Ovim ciljevima pridaje se priblian znaaj
u ostvarivanju misije svake neprofitne organizacije.
-

Solidarnost i humanost kao cilj delovanja

Ovaj cilj se temelji i on proizilazi iz osnovnog povoda zbog koga se osnivaju i funkcioniu
brojne neprofitne organizacije. Povod je najee sadran u potrebi stalnog zadovoljenja elementarnih,
prvenstveno egzistencijalnih potreba garaana odreenog drutva. To znai da se akcenat stavlja na
humanost i solidarnost kao kljuni cilj koji dominira na drugim poslovnim ciljevima.
-

Kvantitet i kontinuitet kao cilj delovanja

Jedna od najbitnijih karakteristika neprofitnog sektora sadrana je u tome to su njegovi
konstitutivni elementi obavezni da zadovoljavju potrebe ve formirane tranje, kako u pogledu
potrebnog obima tako i vremenskog kontinuiteta. Zbog toga to se trite ovog sektora esto odlikuje
postojanjem veeg obima tranje od ponude, odnosno nepostojanje potrebnih uslova da se potrebe i
zahtevi potranje u celini i kvalitetno zadovolje.
-

Kvalitet kao cilj delovanja

Naspram prethodnog, svaka neprofitna organizacija bez obzira na njenu misiju, mora da ima, u
granicama svoje mogunosti kao jedan od najvanijih ciljeva poslovanja, ostvarenje to vie nivoa
kvaliteta pruanja usluga7.

2. Razlike izmeu neprofitnih i profitnih organizacija

Razlikovanje profitne i neprofitne organizacije znaajna je za razumevanje uloge neprofitnih
organizacija u drutvu. Neprofitne organizacije zapravo, ublaavju posledice profitnog delovanja u
drutvu. Zbog toga se profitne i neprofitne organizacije moraju razlikovati prema svojoj nameni i smislu
postojanja.
7

Rajko Mari, Menadment neprofitnih organizacija, Beograd, 2009g

Esencijalana razlika izmeu profitnih i neprofitnih organizacija fokusirana je na koncept misije.

Ultimativan zadatak profitnog entiteta je da donese novac svojim vlasnicima. Posedovanje moe doi iz
mnogih formi, od jednostavnog posedovanja entiteta od strane jedne osobe dodeljenog vlasnitava. Kod
neprofitnih organizacija ne moe postojati vlasnik, jer ovaj entitet treba sluiti javnosti i zakon je jasno
specificiran da vlasnitvo nije kompatibilno sa javnom svrhom. Ovo ne znai da neprofitne organizacije
ne mogu ostvariti dobit. One mogu i ostvaruju dobit, na isti nain kao i profitne ali kao ostvrena dobit
mora se usmeriti u javne svrhe u koje je organizacija namenjena, mora sadrati u rezervi ili se mora
predati drugoj organizaciji koja radi u javne svrhe.
Tabela br. 1 Razlike izmeu profitnih i neprofitnih organizacija

Pokazatelj
Ko je vlasnik?

Profitne organizacije
Ulagai, deoniari

Moe li ostvarivati
profit(dobit)?
Moe li deliti profit?
Kome je odgovoran
menadment?
Koji su osnovni izvori
kapitala?

Da
Da
Deoniarima(vlasnicima)

Da li plaaju porez?

Osnivake deonice, prihodi od

prodaje roba i usluga, krediti,
zadrana dobit i dr.
Da, sve poreze

Da li plaaju uvozne carine?

Koja je svrha organizacije?

Da, za sve proizvode i sirovine

Ostvarenje dobiti za vlasnike

Koje su mere uspenosti

poslovanja?

Visina dobiti, povratak

uloenih investicija

Ko utie na uspeh?

potroai

Neprofitne organizacije
Niko, neka druga neprofitna
organizacija, privatno lice
Da
Da
Osnivau, rukovodeem telu
organizacije
Dravni fondovi, sponzorstva,
donacije, pokloni, lanarine,
prodaja usluga i roba i dr.
Samo neke ili ih uopte ne
plaaju
Samo u izuzetnim sluajevima
Ostvarenje misije i drutveno
korisnih ciljeva i zadataka
Nivo realizacije misije,
uspenost u ostvarenju
drutveno korisnih ciljeva i
postavljenih zadataka
Radnici, klijenti, volonteri,
javnost

Izvor : Rajko Mari, Menadment neprofitnih organizacija, Beograd, 2009g., str.58

2.1. Osnivanje i funkcionisnje neprofitnih organizacija

Neprofitne organizacije osnivaju se prvenstveno u svrhu ostvarivanja viih drutvenih ciljeva,
odnosno zadovoljavanja optih i zajednikih potreba graana. Osnivaju ih drava, graani koji su se s
tim ciljem udruili, pojedinci, fondovi i dr. Odnosno, razna pravna i fizika lica koja im obezbeuju
osnivaki kapital. Neprofitne organizacije poseduju ukupnost prava i obaveza kapiatala s kojim
raspolau.

Pravo kapitala odnosi se na novac, nepokretnu, pokretnu imovinu, kao i odreena druga prava
koja su predviena odgovarajuim zakonom. Obaveze kapitala odnose se na dugovanja koja ove
organizacije mogu ostvariti svoji radom.
Neprofitne organizacije ine pravna lica sa ogranienim jemstvom njihovih osnivaa. Osnivai
ovih organizacija, njihovi lanovi i korisnici usluga mogu da budu fizika i pravna lica.
Odreenu neprofitnu organizaciju mogu formirati jedan ili vie osnivaa, dok je za njeno osnivanje
potrebno obezbediti odreene osnove preduslove:

Osnivaki kapital za rad i poslovanje

Akt o osnivanju
Prostorne, kadrovske i materijalne resurse za uspean i odriv rad i poslovanje

Neprofitne organizacije samostalno vre svoju delatnost raspolaui dobijenim kapitalom,

ostvaruju prihode i realizuju rashode. One rade i posluju na osnovu postavljenih ciljeva koji su
definisani u osnivakom aktu, a koji su potpuno saglasni poslovnoj i razvojnoj politici, odnosno misiji
koju utvruju njihovi osnivai i koji neposredno uestvuju u radu organa upravljanja.
Neprofitne organizacije se u pravnom prometu ponaaju prema treim licima u skladu sa svim
podacima koji su upisani u registar, s tim da one ne smeju menjati i proirivati delatnost i misiju bez
prethodno pribavljene sagalasnosti osnivaa.
Nad radom neprofitnih organizacija, naroito onih koji se dominantno finansiraju iz dravnog
budeta, sprovodi se kontrola, struna revizija i odgovarajui nadzor poslovanja. U sluajevima
iskrsavanja ozbiljnih potekoa u poslovnju ove organizacije, isto kao i profitne, mogu biti podvrgnute
odgovarajuoj sankciji.
Odluku o tome donose sami osnivai, ili se status gubi u postupku steaja i prestanka rada organizacije. 8

2.2.

Finansiranje neprofitnih organizacija

Kroz dosadanjiu praksu razvoja i funkcionisanja neprofitnog sektora u razliitim pravnim

drutvenim i statusnim okvirima iskristalisali su se razni vidovi/izvori finansiranja neprofitnih
organizacija koji se mogu svrstati u tri grupe:

Budetski
Trini

Rajko Mari, Menadment neprofitnih organizacija, Beograd, 2009g

Kombinovani-meoviti

Dva osnovna oblika finansiranja neprofitnih organizacija:

Eksterno finansiranje

Budet, fondacije, korporacije, pojedinci i porodice kao davaoci sredstava i godinja prikupljanja
sredstava, prikupljnaje velikih priloga, sponzorstvo i donarstvo.

Interno finansiranje

Iskljuivo potpuno finansiranje, preteno finansiranje, delimino-dopunsko finansiranje.9

3. Znaaj i problemi primene menadmenta u neprofitnim organizacijama

Neodgovarajua tumaenja osnovnih preduslova za efikasan menadment kao i zablude koje su
proistekle iz njih, doveli su do stanja u kome menadment, u duem vremenskom periodu nije mogao
pronai plodno tlo u neprofitnom sektoru. Otpor neprofitnih organizacija u tom pogledu, bio je dosta
izraen prvenstveno zbog slinosti s profitnim preduzeima.
Kljuni razlog za ovakav stav bio je sadran u tome to su organizacije drutvene nad gradnje
osnovni smisao svog postojanja i delovanja sagledavale iskljuivo u poslu kojim se bave. Glavnu
opasnost po svrhu njihovog postojanja predstavljalo je shvatnje da se pod menadmentom kao
savremenim vidom upravljanja, podrazumeva iskljuivo biznis iji je osnovni cilj ostvarenje profita.
Ovakav pristup menadmentu u neprofitnim organizacijama, koji je bi konzervativan, eliminisan
je znatno irim shvatanje tzv. neprofitnog menadera kao strunog oveka koji se, zajedno sa
menaderima srednjeg i nieg nivoa, bavi upravljanjem poslovima organizacije na takozvani integaralni
nain, odnosno upravljanjem svim osnovnim i poslovnim funkcijam organizacije po sistemu koji
omoguava delegiranje, prenos obaveza i odgovornosti na druge i nie nivoe menaderske hijerarhije.10

4. Efektivnost i efikasnost
Efektivnost organizacije je odravanje funkcionalnosti njene kratkorone aktivnosti. Odluka je
funkcionalna kada zadovoljava potrebe zbog kojih je doneena. Kratkorona efektivnost je neophodna

http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=12527

10

Rajko Mari, Menadment neprofitnih organizacija, Beograd, 2009g

za dobro odluivanje. Dobro odluivanje predstavlja polovinu dobrog upravljanja. Odluke se donose
zato to postoje problemi koje treba reiti, a oni nastaju kao rezultat promena.
Da bi ste bili efikasni, potrebno je da sistematizujete organizaciju i standardizujete njene procese.
Prave stvari moraju biti uraene u pravo vreme, pravim redosledom, intenzitetom i pravilno
rasporeene. Nije dovoljno uraditi prave stvari, ve uraditi ih na pravi nain.
Mora se nai najefikasniji nain obavljanja poslova. Sistematizacija Vas ini efikasnim i ona
zahteva posveenost detaljima, temeljnost i dobro pamenje. Potrebna je disciplina, a ne da se vie radi.
Da bi odluka bila efektivna i efikasna neophodno je da se doneena odluka sprovede u delo sa
maksimalnim uinkom i najmanjom utroenom energijom. (npr. kada menader eli da sklopi posao to
ga ini efektivnim, a uspeno obavljen posao ga ini efikasnim).
Moe se biti efektivan, a da se ne bude efikasan. U sluaju kada se uloi napor za obavljeni
posao, a posao nije uspeno obavljen. Moe se biti efikasan ali ne i efektivan.
Prevedeno u organizacione termine slino se deava i u mnogim birokratijama. One su
organizovane na tako efikasan nain da dou do faze u kojoj kau: Ovo bi bio odlian biznis, da
klijenti ne menjaju svoje zahteve. Zahtevi klijenata ne idu pravcem koji omoguuje da je
birokratizovane organizacije najefikasnije doekaju.
Znai da bi bile efektivne, one moda moraju da budu neto manje efikasne. Efikasnost moe biti
tetna za efektivnost. Na vrhuncu svog ivotnog ciklusa preduzee je efikasno i efektivno, a to je teko
postii. To ne dolazi samo po sebi. Ako je efikasnost visoka, onda je i profit veliki, a onda i dodatna
vrednost. To je merilo uspeha u biznisu.
Dodatna vrednost je vrednost nakon oduzimanja trokova. Ako se profit dobija iskljuivo putem
efikasnosti, onda e se poveati samo ako se smanje trokovi. Ako se umanje trokovi do one take u
kojoj vie ne mogu da zadovolje potrebe klijenata, onda e se efektivnost dovesti u opasnost, a prodaja
e opasti. Postoji, odreeno kanjenje od trenutka kada potrebe klijenata nisu zadovoljene, do trenutka
kada ih oni zadovolje na nekoj drugoj strani. Potrebno je vreme da se izgradi zadovoljstvo klijenata
(prodaja), a takoe je potrebno izvesno vreme da se izgubi njihovo poverenje. Prodaja se smanjuje
sporije od smanjivanja trokova. Upravo taj vremenski procep izmeu smanjenja trokova i trenutka
kada prodaja pone da opada, moe stvoriti pogrean utisak da je kompanija profitabilna, dok se ona
nalazi u procesu bankrotiranja. Ona je kratkorono profitabilna, ali e najzad smanjenje prodaje uiniti
svoje. Vie nee biti klijenata spremnih da plate. Treba biti i i efektivan i efikasan.

4.1.Dugorona efektivnost
Pod dugoronom efektivnou podrazumevamo donoenje odluka u sadanjosti, kako bismo
zadovoljili potrebe klijenta u budunosti.

Primer efektivnosti, profesor Adies prezentuje preko uobiajenih ivotnih primera. Naime, on
navodi jedno drutvo unutar koga se izdvaja lider, koji iziskuje potrebu da celokupno drutvo ide na
splavarenje. On je samo jedan od svih njegovih drugova koji saoptava potrebu celog drutva. Tanije,
on donosi odluke koje e zadovoljiti njegove sutranje potrebe kao i potrebe celog drutva. Meutim, ta
potreba nije marginalizovana te postoji mogunost zadatih potreba kao i korekcija ve postojeih. To
pokazuje da ljudske odluke ne moraju uvek biti i kljune, naime uzevi ve postojei primer splavarenja
gde drutvo eli da ide u bliskoj budunosti ne znai da se ta potreba, iako nezadovoljena moe smatrati
nepotrebnom. Pa, sutradan, lako celokupno drutvo moe jednu efektivnu potrebu zameniti nekom
drugom potrebom. Cilj efektivnosti je da se unapred prepoznaju sadanje potrebe.
Meutim, biti efektivan nije tako jednostavno, pored toga to se unapred prepoznaju sadanje
potrebe, po mom miljenju, neophodna je i odreena doza rizika koja se manifestuje preko Adieovog
primera fabrike koja se treba izgraditi i koja bi u budunosti mogla postii pravi ,,bum na tritu, ili
jednostavno postati najvei promaaj u istoriji planiranja. Naravno to zavisi od kapaciteta fabrike, zatim
kvaliteta i kvantiteta proizvoda koji se proizvode, ali ponajvie uspenost poslovanja zavisi od trita,
konkurencije i kupaca. Meutim, vratimo se nekim vanposlovnim, jednostavnijim primerima iz
uobiajenog ivota. Na primer: tenis, svaka priprema za sledeu loptu moe se nazvati proaktivnom.
Proaktivnost e vas uiniti efektivnim na dui rok. Ako ste na pravom mestu da doekate sledeu
lopticu, moi ete da je ponovo udarite. Ono to e vas uiniti dugorono efektivnim je vae
postavljanje, odnosno pozicija u tom trenutku. Za to je potrebna uloga, odnosno uloga preduzetnika.
Uloga zadovoljava trenutne potrebe klijenta, prepoznaje budue potrebe i priprema organizaciju da ih
zadovolji. Uspena organizacija u tenisu ogleda se u pravilnom postavljanju igraa na teren, kako bi on
uspeo da lopticu prebaci sa druge strane mree i ako uspe da zada poen.
Preduzetnitvo se sastoji u tome to se za buduu situaciju mi pripremamo danas. Na taj nain mi
postajemo svesni da se suoavamo sa sutranjim problemima.
U veini sluajeva ljudi tee prilagoavanju problemima meutim, to prilagoavanje moe biti
reaktivno. ,,ekati da nam loptica sama padne kako bismo uzvratili udarac, zvui dosta naivno,
neprofesionalno, jednostavno neuspeno. Ne moemo zadati pravi udarac ukoliko ne predvidimo gde e
nam loptica pasti.
Kako bi ostvarili ulogu preduzetnitva moramo biti proaktivni, a ne reaktivni. Da bismo bili
proaktivni, nepohodno je predvideti blisku budunost, odnosno itav scenario buduih potreba, klijenata
konkurencije, spoljnog okruenja i svega drugog to moze da utie na ivot organizacije. Jedan od bitnih
faktora koji utiu na proaktivnost jeste kreativnost.
Koristimo se analogijom da je budunost nejasna i da biti kreativan znai predvideti izvesnost toj
neizvesnosti.
Jednostavno, kreativnost popunjava informacione rupe ne bi li se stvorila potpuna slika. Pored
kreativnosti da bi se ostvarila proaktivnost neophodna je i odreena doza rizika.

PREDUZETNITVO 1.kreativnost

2.preuzimanje rizika

U zavisnosti od toga ljudi koji poseduju veliku koncentraciju kreativnosti biraju profesije koje su njima
svojstvene (npr. ljudi koji rade u konsaltingu, profesori itd).
Nasuprot njima, imamo kockare koji nemaju ni traak kreativnosti, ali su skoro uvek spremni da
preuzmu rizik. Idealna proporcija jednog menadera bila bi da je i kreativan i sposoban da svoje vizije
usmeri u delo odnosno da rizikuje radi uspenosti poslovanja preduzea.
Biti proaktivan znai i biti dugorono efektivan, odnosno biti sposoban da unapred zadovolji
budue potrebe.
PROMENE

PROBLEMI

UPRAVLJANJE
DONOENJE ODLUKA

SPROVOENJE
ODLUKA

KRATKORONA
EFEKTIVNOST
KRATKORONA
EFIKASNOST
DUGORONA
EFEKTIVNOST

4.2.

Dugorona efikasnost

Da bi se dostigla dugorona efikasnost, najpre se treba integrisati, a to znai transformisati svest

organizacije, njen indetitet, sistem vrednosti, nain ponaanja i filozofiju od mehanike ka
organizacionoj. Primer integracije su timski sportovi. Jer u rei TIM nema rei JA. To je sistem
zajednice, a ne pojedinaca. Pojedinac dobija svest da je u timu sa tim i podrku tako da lanovi tima
pobeuju i gube kao tim, a ne kao pojedinac.
Menaderi ljude koji su im potrebni za izvrenje nekih kljunih poslovnih zadataka nisu direktno
podreeni i nemogu im direktno nareivati izvrenje tih zadataka jer su to ponekad predsednici
kompanija. Ali ne dre predsednici kompanija sve konce u rukama, njima ne polau raune sindikati,
bankari, deoniari, klijenti, a ni konkurencija. Gledano sa strane moe se rei da imaju potpunu kontrolu
nad svim sto se deava u preduzeu ali oni se tako ponaaju da bi pokazali autoritet. Kad se bolje
pogleda, oni su usamjeni na vrhu i ne mogu uvek da sprovedu zadatke u svom domenu nadlenosti.
Menader treba pogledati klijente zbog kojih organizacija postoji. To znai biti svestan svoje
odgovornosti prema drugima. Onog trenutka kada ponete da radite sami za sebe postajete rak u
ljudskom obliku. Neki ljudi su karcerogeni u svojoj organizaciji, a neke organizacije su karcenogene
unutar svoga drutva. Dakle, znai da poetak neke organizacije, drutva i zajednice treba da se zasniva
na meuzavisnosti.
Mada u organizaciji je vano da zadovoljite klijenta, a za to su vam potrebni uesnici
(stejkholderi) bez obzira da li primaju platu ili bivaju nagraeni na neki drugi nain. Stejkholderi takoe
kao i klijenti imaju svoj lini interes u poslovanju preduzea za koji obavljaju neki posao. Menaderi
takoe imaju svoje interese i to je razlog zato su u organizaciji, to znai da su i oni oslonci organizacije.
Morate uesnike u vaem poslovanju naterati da shvate da e, ako sarauju njihove potrebe biti
zadovoljenje. Morete da stvorite takvu klimu u kojoj plata nije jedino sredstvo nagraivanja, a novac
nije jedino sredstvo razmene. Morate sinhronizovati potrebe klijenata i ostalih uesnika u vaem
poslovanju. Kad oni utvrde da su njihove potrebe zadovoljene, ukoliko se zadovolje potrebe klijenata, da
je nuno meusobno zadovoljavanje potreba javlja se integrisana organizacija. Kada su svi integrisani,
onda niko nije neophodan te je organizacija dugorono efikasna.

5.Zakljuak
Neprofitna organizacija je organizacija iji je primarni cilj pruanje usluga drutvu na neprofitnoj
osnovi (koja se ne osniva radi ostvarivanja profita, nego ima neku drugu svrhu odnosno misiju).
Neprofitne organizacije su agenti humanitarnih promena, postoje kako bi poboljale ljudske
ivote, vane su za kvalitet ivota u nekom drutvu, na usluzi su drutvu. Da bi se odreena organizacija
zvala neprofitnom i da bi mogla pripadati neprofitnom sektoru ona treba da bude: formalna, neprofitno
orijentisana, nezavisna, dobrovoljna.
Neprofitne organizacije se dele na razliite vrste, tako da imamo, s obzirom na podruje rada
(obrazovne, kulturne, religiozne, politike, zdravstvene, dobrotvorne, zatitne, socijalne) i s obzirom na
nain koji se vri finansiranje organizacije (organizacije koje se finansiraju iz budeta, organizacije koje
svoja finansijska sredstva obezbeuju iz dobrovoljnih priloga, organizacije koje se finansiraju iz
sopstvenih prihoda, ostvarenih prodajom usluga i proizvoda).
Prilikom definisanja misije organizacije posebno je vano imati u vidu potrebe i elje korisnika
usluga koje ona treba da zadovolji. To znai da svaka iskazana misija mora u sebi da sadri i
odgovarajue operativne pokazatelje, odnosno naine na koje e biti ostvarena.
Da bi se neprofitne organizacije mogle potpuno posvetiti svojoj misiji i uspeno je ostvarivati, njihov
menadment se mora ponaati odgovorno i dosledno, naroito kada se radi o pitanju pridravanja
propisanih pravila neprofitabilnog poslovanja.
Brojni su ciljevi kojima tee sve neprofitne organizacije u svom poslovanju i vrenju misije. Oni
se mogu podeliti u dve grupe:
Opti
Posebni ciljevi

Esencijalana razlika izmeu profitnih i neprofitnih organizacija fokusirana je na koncept misije.

Ultimativan zadatak profitnog entiteta je da donese novac svojim vlasnicima. Kod neprofitnih
organizacija ne moe postojati vlasnik, jer ovaj entitet treba sluiti javnosti i zakon je jasno specificira
da vlasnitvo nije kompatibilno sa javnom svrhom.

LITERATURA

1. Dimitrijevi, V., Istraivanje uticaja organizacione strukture na efikasnost neprofitnih

organizacija, Beograd 2001.
2. Kurti, A., Osnove menadmenta, OFF-set, Tuzla 2009.
3. Mankiw,N.G., Osnove ekonomije, MATE, Zagreb 2006.
4. Mari, R., Menadment neprofitnih organizacija, Beograd 2009.
5. http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=14095
6. http://www.efzg.unizg.hr/default.aspx?id=14034
7. http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=12527
8. http:// web.efzg.hr