plone Whe Res, non verba Dela, a ne reci Latinska poslovica@ Sadrzaj uvoD Sta je psihosocijalna pomoé Da li su psihosocijalni programi nesto novo Ko moze da pruza psihosocijalnu pomoé TEORIJSKI OKVIR PROGRAMA PSIHOSOCIJALNE POMOC! Ekosocijalni pristup Otpornost i moguénost oporavka od negativnih iskustava VRSTE PROGRAMA PSIHOSOCIJALNE POMOCI Preventivni programi Interventni programi Ujedinjenje sva tri nivoa prevencije PROCES KREIRANJA PROGRAMA PSIHOSOCIJALNE POMOCI Prvi koraci u planiranju Razyojni stadijumi uvodenja programa psihosocijalne pomo¢i Edukacija osoblja za primenu programa psihosocijaine podrske deci u krizi SADRZAJI PSIHOSOCIJALNIH PROGRAMA Ishodista patnje Ilustracije programa za decu u posebno teskim okolnostima Dyosmerni uticaji i sindrom “skrivenih Zrtava” PRINCIPI KOJI TREBA DA UPRAVLJAJU AKCIJAMA PRUZANJA PSIHOSOCIJALNE POMOCI SKOLA, NESRECE i PRIPREME ZA INTERVENCIJE U KRIZNIM STANJIMA Kako Skole reaguju na krizu Priprema za reagovanje u slu¢aju nesreée JEDNO DETE, JEDNA KRIZA...1 KAKO UBLAZITI PATNJU KAKO POSTUPITI KAD JE ODVAJANJE DETETA OD RODITELJA NEOPHODNO. ZA KRAJ 12 14 16 25 36 46 48 50 53@ uvoD Detinjstvo nije ni tako lako, ni sreéno kako bi mi to hteli i Zeleli da bude, Mevafore ‘6 bezbridnom detinjstvu, punom igre i bajkovitih putovanja ka svetu odraslih, comere saznanja i pailjiva analiza onoga sto deca dozivijavaju u tim “srecnim' godt veuna, Od individualnih. problema, kao Sto su bolest, kazne, frustracije, neprekidno povecani, éesto nagli i sa mnogo pritiska zahtevi odraslih, preko poreskoéa ai u disfunkcionalnim porodicama, do izlozenosti:raziigitim: traumarskim iskustvima, su suogavanje sa smréu, separacijom, gubicima, razaranjima , ratu.... sve je u kvar | teskota i kolidini podrske na koju dere moze da ratuna- Dete se suotava sa izuzetno teskim zadacima u toku svog razvoja. Ono mora da pron- adje nadia da saéuva osetaj sigurnosti u situacijama koje su nesigurna, da safuva kontrolu u situacijama koje su nepredvidive, da saguva snagu w situacijama bespo- moénosti, da saéuva verovanje u Ijude kojima se ne moze verovati, jer su ga iznever- ili i uradili neprihvatljivo. Pritisci remete uobitajeni i pozeljni emocionalni rast i razvoj i prete da ugroze formi- ranje zdrave i emocionalno stabilne litnosti, i dok odrasli dobro poznaiy znakove koji ugrodavaju fizitki integritet dereta i spremni su da_odmah_prisko¢e i pruZe pomoé. zakovi emocionalne patnje i ugrozenosti mentalnog zdravlja su manje-Poz je alarmantni za ne-strucnjake i redje pokreéu na hitne intervencije. nati, > “blagostanje. Ova trdnja ugradjena je u lan 39 UN Konveneije o pravima detera koji glasi Drdave danice preduzimaju sve odgovarajuce mere za boljifzidid i psihicki oporavak j sovijalnu reintegraciju deteta koje je ixtva zloupotrebe, muéenja ili nekog drugog oblike okruenog, nehumanog ili ponidavajuceg postupanja ili kaénjavanja ili cnufanih sukoba. Takav oporavak i reintegracija se odvija u sredini koja podstice Jaravije, samopostovanje i dostojanstvo deteta. (lan 39 UN Konvencije 0 pravima deteta ). Tako cilj ulaganja u decu treba da je i fizitki i emocionaino zdrava odrasla osoba Ginjenica je da se ne ulaze podjednako u obezbediivanje fizitkog i mentalnog zdravi- ja. Dok je faktorima rizika po osveéeno mnogo paznje, faktori rizika za pravilan i zdray ostali su po strani. Sta je psihosocijain oti omo¢ pss alan, psihitki zdrav i vredan.na Pruzanje ovakve vrste pomoti je osnovni cilj programa 5W 6 “ge Sveq. akcent_u_upravo_navedenoj definiciji je na osnazivanju liénih oslonaca’i na osnazivanju i aktiviranju socijalnog okruzenja’kao jednog od glavaih ¢inilaca opo- ~ fe “OO veg. Time se izbegava bespomotnost. kod osoba koje su_se.nagle u krizi i poate f rdinve eo ee bbe eh ate fe podrzava vazan postulat da osoba u krizi nije pacijent, nije oboleli, veé da samo treba podrsicu.da izade iz situacije koja je prevazisla stategije previadavanja stre- sate osobe. Psihosocijalna pomoé ne ukljucuje wsebe osiguravanje fizitke sigurnostit fiziékog, predivijavanja-i-materijalnog-obezbedjivanja. Naprotiv, ret je o- podsticanju, olakSavanju i podrzavanju pojedinaca i grupa da-uz pomoé pomagaéa sami izadju na kraj sa poteskoéama, 2. Pomagati koji pruzaju razliite oblike psihosocijalne pomoéi moraju da su svesni ograni¢enja koja proizilaze iz nuznosti zadovoljavanja tzv primarnih potreba, kao Sto su hrana, voda, smeétaj i sigurnost. Pruzanje psihosocijalne pomoti je nuzno osionjeno na druge oblike pomaganja Ijudima, kao Sto su zdravstvena zaétita, zakonodayno-pravna zastita i informisanje. 3. Odredjeni oblici psihosocijalne pomosi_se pruzaju_kao psiholoska prva pomoé; neki _k; ‘Ljedno-i-drugo-odmah_nakon_neposredne pojave_ keize. O razliditim naginima, oblicima pruzanja psihosocijalne pomoéi, kao i o 2* nekim organizacionim pitanjima biée vige reéi u tekstu koji sledi. Psihosocijalna pomoé ima, 2a zadatak da normalizuje. psihi¢ki i socijalni zivor osobe, Posto uspostavija ravnotezu i vra¢a osobu_u_stanje uobitajenog, adek- vatnog funkcionisanja, rezultati psihosocijaine pomoG postignuti_u jednom pe ‘odu mogu da deluju preventivno na neke potencijalne buduée liéne ili drustvene kxize. Upravo trazenje najpogodnijih nadina, najprimerenijih oblika i najefikasnijih pos- tupaka ini danasnje programe psihosocijaine pomoéi novim. Pored toga, briga za mentalno zdravije i dobrobit je vekovima bila (a ostalii danas ) zapostavijena oblast. UJ odnosu-na brigu o fiziékom zdraviju ina ulaganja koja se daju u provenciju i promociju fizitkog 2dravija, briga a prevenciju i promociju men- talnog zdravlja ostaje po svim kriterijumima ( sredstva, vreme, znanje, itd) nezado- voljavajuéa. uglavnom su u stanju da deteru u krizi olakSaju situaciju. Kad su dogadjanja takva da 1 falta. Ladcasle onda deca.ostau-bes.talrespomed, Zasto? Dete u krizi i, podrskom i razumevanje: Sosa i spremnosti da pruzi por anje Spo: jaz izme ‘moguénosti odraslih i detetovih poveéanih emocional Kome su namenjeni programi psihosocijaine pomo¢i -rogrami psihosocijalne pomo¢i- * su usmereni na psihitki zdravu deéuy one koji nemaju psihiéke poremeéaje, iako eee 7boB svojih iskustava i stanja u kojima dive su izloZeni traumatskom stresu, i zbog Anes, toga spadaju_u rizik grupe ip opasnosti su od_posledica_po_mentalne zdeavijc.. ' Verovatno je takodje da veé imaju izvesne znakove psihi¢kih teSkoéa (ali ne i poremeait nea se patos proessims) * Programi mogu da budu namenjeni pojedincima ili grupama, koji su u riziku od) keize, ili’ * Cilj programa je da se spree tesko¢e prilagodjavanja (primarna_prevencija), got outyn BS Nps hci a pei nw, mR ro spretavanje pogorsanja psihitkog stanja i razvoja psihitkih poremecaja (sekun- darna prevencija) i smanjivanje veé nastalih psihiékih tesko¢a i ojaéavanje snaga pojedinaca i porodica SS Anneas prenaantane na o. (ZYRAATEATEAY sin programa psihosocijalne pomoéi morao bi biti podsticanje, aimuerenencon _S- yuspesnih. oblika suogavanja sa stresom, pr © ponovnog preuzimanja kontrole nad vlastitim Zi Da li su psihosocijaini programi nesto nove? I da i ne. Sve drustvene sredine imaju neke postupke i natine pruzanja podrske pojedincima koji se suoge sa teSko¢ama u svom Zivotu za koje trenutno nemaju dovoljno snage da ih prevazidju. Svaka kulrurna sredina ima ustaljene nagine_oplaki- vanja posle smrti, zbrinjavanje deteta koje je ostalo bez roditelja, deteta koje-je.tesko jawalidno. Pitanje je koliko se takvi postupei (rituali, obredi) éine prihvatljivim i | adekvatnim sa stanovista neke druge kulturne sredine. Drugim reéima, judi spon i tano Zele i pokuSavaju. da_pomognu bliskoj osobi koja pati. Razlike su w-naéinuri { efikasnosti Ko moie da pruza psihosocijainu pomoc U prutanju psihosocijalne pomoéi mogu da uéestvuju struénjaci razli¢itih profila, alt i ne-struénjaci, Ustvari, svi pomagaéi mogu da se podele u tri skupine. To su A. + profesionalni pomagaéi (ili pomagaéi struénjaci) koji su Skolovani za zanimanja u Alulov. Kojima se pomage drugima, i koji se syakodneyno bave poslom pomaganja ljudi-_ -ma pomagadi koji nisu zavrsili formalno obrazovanje za ovaj posao 0 pomaganja Ijudima uw krizi, stalno obayijaju taj posao i:nam: ¢ravaju da to stalno rade i ubuduée 7. * ne-profesio + /poHagAdi nestruénjaci: koji. nemaju obrazovanje za pomaganje ljudima, ali su-se- i ‘© hasli w takvo} situaciji da su poéeli da pomazu koriste¢i pritom sopstevne.snagei feo shereof* vesting kojima-su-raspolagali bez dodatne.obuke. U zavisnosti od svog znanja i |, jedni i drugi mogu da znaéajno doprinesu zajedniékom cilju. Vain a i ae 4 ope ida pruze, Vrlo esto je potrebno racionalno koristenje relativno malobro- | jnih struénjaka u situacijama kad je potrebno ne samo_veliki. broj_pomagata, veé ni svi mogu da prude, niti trebaju svi pomagadi da pruzaju iste-oblike pomosi Zbog raznovrsnosti potreba Ijudi u krizi, svaki od gore opisanih kategorija pomagata ima svoju vrlo specifiénu ulogu. U vezi sa pomagatkim poslom pojavijuje se inaziv-»volanters. Taj naziv pre odrazava tote dvete finansijsko - materijaini odnos nego sustinu_pomagatke uloge. Volonteriy naime, °°") mogu da budu i struénjaci, needukovani i edukovani nestruénjaci, Obiéno volan- li plaé teri rade samo kraée vreme na poslovima pomagata. Svaka od navedenih kategorija pomagaéa ima svoju ulogu u pruzanju psihosocijalne pomoci, Ako uzmemo u obzir da je broj nestruénjaka dalcko veci od broja struénjaka Zo i da je broj potencijainih korisnika veoma veliki onda mozemo da shvatimo znaéaj 7”” ( nestruénjaka_u_ostvarivanju_programa_psibasocijalne_pomoéi. Naime, pomagadi wf nestruénjaci u stanju su da pruze pomoé vrlo velikoj veéini osoba koje trebaju psi- ~\me @ hosocijalnu podrsku. Veéina aktivnosti ne zahtevaju visoku struénost. Ono sto je ust- vari potrebno je dobra volja, motivacija, razumevanje i strpliivost.u radu sa decom sa ‘mnogo empatije i Zelje da se pomogne. Uz nesto edukacije ovakvi nestruénjaci mogu_ da postanu jo uspesniji, Uz dodatak redovne i produzene supervizije ovakvi liudi na kraju mogu da se upuste iu slozenije intervencije. Manjem_broju dece biée potrebni slozeniji oblici psihosocijalne pomoéi za koje ée biti neophodno ucesée Ijudi sa struénim znanjem i vestinama. Najverovatnije je da 25 intervencija se sastoji ili u prilagodjavanju ponaéanja sistema potrebama i vm Torervencife emit y ) « & at@ Kad taumatsko iskustvo predje granice raspolozivih strategija_previadavanja koje dete ima na raspolaganju da bi izaSlo na kraj niza neprijatnih re teékim iskustvom, onda dolazi do eakcija i poremecenog funkcionisanja liénosti. Od primarne je vaznosti da se staino ima na umu da su deeaskojaypregivestraumats- (7 keiskeustvasnormainasw=pogieduspsihidkcogzdravija, Ono Sto su prezivela ili predivi- ~javaju_je_izvan_uobiéajenog_iskustva i otuda se javijaju reakcije koje su oéekivane, AvocA'e” jako ponekad-zastrasujuée, Ali, ne radi se 0 psihopatoloskom poreme¢aju ili o »nenormalnosti«. ‘To su»normaine reakcije na nenormalna iskustva «. Medjutim, deca koja su predivela intenzivne stresne i traumatske dogadjaje su upogiedu mentalnog zdravlja. izlozena~vecimopasnostima. Stoga im je potrebna dodatna pomoé i podrska. (Vidi priruénik “Kako pomoti deci u krizi” UNICEF, Beograd 1998). ILUSTRACIJE PROGRAMA ZA DECU U POSEBNO TESKIM USLOVIMA Kao Sto je veé reéeno deca mogu da su Zrtve naglih, nepredvidljivih katastrofiénih dogadanja, kao ita su pricodne nenogode (zemijotresi), ili éovekom izazvana katas- trofiéna dogadianja, kao Sto su ratovi, nasilje.na ulici, saobratajne_nesreée. Ali izvor, patnic_za_mnogu_decu je deo njihove svakodnevnice, specifine porodiéne kon- stelacije ili sticaja Zivornih okolnosti.u kojima su se nasli oni i njihove porodice, Zivot_ pored mentalno bolesnog roditelja, ili u porodici u kojoj je jedan od roditelja alko- oli i holiéar, porodice-u_kojima je dete svedok-nasilja-i-fiziékih-obraéuna, deca-koja-zive u ekstremnoj_bedi, deca ometena u_psihof i¢kom razvoju, invalidna ili hroniéno bolesna izlozena su mnogobrojnim, hroniénim, kontinuiranim stresorima Detinjstvo u disfunkcionalnoj porodici izvor je beskrajne patnje i tuge i buduénosti bez nade. Mnoga deca nemaju ni toliko od poroditnog divota, provodeéi godine u domovima za smestaj dece bez roditeljskog staranja, posto su im roditelji ili umrli, ili ih se odrekli. Zajedni i naziv za sve te kategorije dece je Deca u no teskim uslovima: (Children in especially difficult circumstances - CEDC). U tekstu koji sledi bie ukratko navedeni opsti podaci o razliditim kategorijama dece u posebno teSkim uslovima, emocionalnim potrebama koje su posebno poremeéene ili izraZene kod te dece, uz primere programa psihosocijalne pomoci prilagodjenih bas toj kategoriji dece. Vulnerabilna deca lako_postoji ogromna raznolikost u reagovanju na stresogena i traumatska dogad- janja i praktiéno je nemoguée da se sa sigurnoséu predvidi tip i intenzitet reagovan- ja jednog pojedinca, ipak je u praksi neophodno da se na osnovu nekih dosadaénjih w* \yepravilnosti preduzmu odredjeni preventivni koraci da bi se zaititila ona deca kod “| kojib postoji veéa verovatnoéa da ée se posledice i javiti usled njihave polazne nepo- voljne situac vja ih pravi canjivijim na nepozeljna dogadjanja rf dece su u najvecem riziku da razviju neposredne ili dugotrajne . deca bez roditeljskog staranja © deca éiji su jedan ili oba roditelja umrla * deca &iji su jedan ili oba roditelja_nestala (nema informacija gde su roditelji) + deca koja su prezivela te3ko traumatsko iskustyo = politraumatizovana decadeca sa veé razvijenim simptomima distresa deca ometena u psihofizitkom razvoju Vulnerabilne porodice porodice sa samo jednim roditeljem porodice u kojima je jedan od roditelja bolestan, obogaljen, wu zatvoru, nestao porodice ji je jedan élan ometen u psihofiziékom razvoju porodice silom oterane iz svojih domova, izbegle, preseljene porodice porodice koje su bile izlozene te3kim traumatskih iskustvima porodice izrazito slabog materijainog stanja Deca bez roditeliskog staranja x xe bez roditeljskog staranja se definie kao dete koje je ispod odred- e jenog uzrasta za punoletstvo i koje ne Ziyi sa roditeljem, odnosno om ° ‘koja mu je odredjena —zakonom ili obigajnim ‘pravima —za starateljs a Uzroci i obrasci a Nevoljna separacija deteta od roditelja - protiv volje roditelja, © Oduzeto" (Abducted): dete koje je Tzgubljeno” (lost): dete koje je sticajem nesreénih olsalnosti odvojeno-od~ roditelja Siroée | (Orphaned); dete Gija su oba roditelja-umrla- = Odbeglo © (Runaway ce koje je namerno napustilo roditelje-bez-njihove— o -saglasnosti fh Uklonjeno’ (removed): dete koje je uzeto od roditelja posta su roditelju uzeta prava ili su suspendovana Yoljna separacija deteta od roditelja - sa roditeljskom sagiasnoscu ad » Napusteno! (Abandoned): dete £iji coditelji su ga napustili bez namere dase i ponovo ujedine 4 Povereno! —_(Entrusted): dete koje je voljno dato na brigu-drugoj.osobi il: m instituciji od strane roditelja sa namerom da dete ponovo preuzmu na éuvanje = Predato” (Surrendered): dete Gji su se roditeljiu potpunosti-odrekli roditeljskih prava~ Nezavisnd __ (Independent): dete koje Zivi odvojeno od roditelja uz (pp Abate) roditeljsku saglasnost 4@ Emocionalne i psiholoske potrebe dece bez roditeljskog staranja Psihosocijaine programe dece bez roditeljskog staranja treba bazirati vanju Sledecih emocionalnih potreba, Takvoj deci, vise nego ostaloj, treb: zadovolja- emocionalna sigurnost i stabilnost ® Individualizovana i stalna nega bar jednog odraslog: pozeljno je da ta osoba bude istog ili sliénog jeziékog i kulturnog porekla ® pozeljno je da se saéuva kontinuitet odnosa sa ostalim odraslima i decom iz okruzenja ukome je dete boravilo pre krize * pozeljno je da se odréi kontinuitet u obrazovanju, # specijalizovana pomoé da prevazidje svoje individualne probleme # Deci bez roditeljskog staranja posebno je znaéajno okruzenje, koje treba da bude sto stabillije i sa Sto manje stresogenih clemenata. Kontinuitet kulturnih i Sire drustvenih veza i odnosa je utoliko vazniji u odsustvu porodice i roditelja. * Stabilan, pun nege odrastao je posebno vaZan za novorodjenéad i sasvim malu decu. { Primer Spajanje porodica Posle-svih-katastroficnih_dogadjanja neophodno je da se uloze napori da se razdvojeni élanovi porodica Sto pre spoje. Program spajanja élanova porodice koja su se pogubila u toku ratnih dejstava na teritoriji biv3e Jugoslavije bio je preduzet od vise medjunarodnih i { nacionalnih organizacija. Posebna paénja posvecena je deci koja su izgubila vezu sa svojim roditeljima. Deca u institucijama ca koja su smestena na dugotrajni boravak u ins destinies su dect “deca koju su roditelji napustili, deca ometena u psil a he . Zajednitko svim navedenim kategorijama jeste da su ligena roditeljske brige ivpaznje. Institucionalizovan Zivot za dete znati da ne¢e biti zadovoljene neke_od. osnovnih potreba svakog deteta. To su prisustvo bar jedne stalne odrasle osobe koja tno brine o detetu, koja mu pruza stalnost, sigurnost i poverenje da ¢e detetove bazitne potrebe biti zadovoljene na vreme i na adekvatan natin. Usled toga dete:nije-u mogucnostirda se.emocionalno veze ni za jednu odraslu.osobu. Obrazac_ male grupe koja imitira bar donekle porodicu zamenjen je kolektivom. vrSajaka,sto je ukonfliktu sa cinjenjicom da dete do adolescencije nije u moguénosti da istovre- meno ima veliki broj socijalnih kontaka. Brojéano yeliki kolektiv nije prikladan za ostvarivanje individualnog personalizovanog kontakta koji je potreban svakom dete- tu u njegovom procesu indviduacije. Nedostatak privatnosti, iza sebe i za svoje stvari jo8 viSe oteZava odrastanje i osamostaljivanje. U nedostatku dobrih i emocionaino piotiuge Pribvadjivih modela odraslih, proces formiranja identiteta_je znatno_otezan. Kod. Dow" fo. dece koja su ometena u psihofiziékom razvoju, a usled nedostatka ili: neprilagodjene 6 oye stimulacije, zaostajanje je joS izcazenije. jnstituciaino zbrinjavanje dece ne moze u potpunosti da se ukine. Uvek ée biti jedan broj dece koja Ge morati da provedu detinjstvo u institucijama. Stoga je neophodno da se povede raéuna 0 poboljSanju_uslova Zivota u institucijama i pruzanju pomoéi onima koji ostaju u institucijama. ai \efor unutar jedne.institucije, edna-odrasia-osoba permanentno zaduzena za jedau podgrupy, ~ omogutiti da svako dete moze da ostvari «ati deci prava na individualnost, posebni tretman, odvojeno vreme. Edukacija osoblja koje radi institicijama: i: Osoblje treba da je-u potpunosti informisano.o specifiénim razvojnim karak- teristikama dece, posebno posledicama emocionalnog liSavanja. Treba da je Gdukoyano za konstruktivnu komunikaeiju, da_poznaje tebnike ada u malim grupama, da dobro paznaju principe razvoja dece ometen razvoju, danas: toji, Neophodna je intenzivna psihofizitka rehabilitacia, pojatana stimulacija, normalizacija iskustva. Prevencija institucionalizacije [ako instiucionalizacija ne moze u potpunosti da se ukine, uve moze da se poiaéajy napori da se smanjibroj dece koja ée da bud instinct Veéina aoe kolama-domovima (Boarding schools) w mnogim_zemljama-danas su deci koja nisu sirotada, koja imaju 2 telje, ali diji coditelji nemaju sredstava ili ne_ jele da se brinu-o-njima. ReSavanje problema tih porodica, Zeljenog roditeljstva samo su neke od ideja za prevenciju. Instirucionalnog.zbrinja- vanje dece,. jam’ rou, Se Hae | ot 7 ‘ feale- dow rigghowa:Sveobuhvami pristup prevenciji institucionalizacije --Preventivne akeije Prevenirati nedeljene trudnoée Spretiti napustanje novorodjencera na porodjajn- im odelenjima @udete Zivi u porodici (Cornet prrodoct ) Preduprediti porodiéne probleme i osnaiti porodicu da se bolje nosi sa svojim problema Spreciti dugotrajnu separaciju Goa je gto of sy pos @opere je smesteno w institu Cove ue ) Spreéiti institucionalno smeitanje deteta \ ( / trazenjem alternativnih resenja Sprott atm easlcomsiih ato bet ose wanda wee Wn LB oe 5) rit poncjete Gate w ania } podrsku deci i porodicama u riziku_ (Gpromenisi sudbinu dece iz sedese gen race koja su uric. Corsabe Deinstitucionalizacija Smeitaj deceu institucije nije dobro.resenje ni za decu, iz gore navedenih razloga.a ni za odgovorne upravne_strukture_(financijski skupo, losa_briga_za_buduée gea- ¢racije). Svi preventivni programi koji mogu da smanje broj dece koji ¢e da zavrie u likog znaéaja. Za decu koja ipak budu smeStena.u instinucije cilj_ ngcnucionalizai su ogee ay instinucijama su od treba da-taj boravak bude Sto kradi. Lo Primer Porodiéni smeStaj - 1 Da bi se smanjio broj dece u institucijama i da bi se svakom deters prudila moguénost da odrasta u_sredini koja ée_koliko- toliko_da-zameni-detetu prirodnu porodicu postoji arangman tzv porodiénog smestaja. (foster care) Programi za porodiéni smeétaj nisu ustaljeni u mnogim zemljama (posebno onima koje su naglo izasle iz tradicinalnih oblika porodiénih aranémana, prosirene porodice, plemenskih zajednica u kojma nije postojao problem napustenog deteta). Cak i kad je porodiéni smestaj poznat kao koncept u jed- noj zemlji, onda je éesto broj porodica voljnih da prime decu-na porodiéni smieStaj nedovoljan. Neophodno je promovisanje ideje kroz sva sredstva mas medija. TV spot u prilog podrske porodiénom smestaju dao je.2adovoljava- juée rezultate (Save the Children, Beograd)Primer forvotine “ Porodiéni smegtai-2 po Jako vrlo dobra ideja, porodiéni. smestaj ne garantuje auromatsid i kvalitet Fivota za dete. Motivacija porodica koja primaju decu na smestaj po pravilu se ne proverava dovoljno, a same porodice éesto nemaju ni osnovne roditeljske vestine. Nedostatak punog poznavanja roditeljskih vestina je esto problem prirodnim roditeljima. Ali, bez izeazite motivacije da se problemi prevazidiu, fro obigno nedostaje porodicama koje su primile dete na porodiéni smestaj problemi ponekad postaju vrlo slozeni._ fukativni seminar za socijalne radnikce Koji Ge dalje da pripremaju buduce ea i j, su vrlo dobrodosla preventiv- na akcija potencijalnih problema (UNICEF, Beograd). Deca ometena u psihofiziékom razvoju Svaki program ponudjen od strane nekih institucija izvan porodicnog kruga same Jt delimigna pomoé za porodice Giji su problemi hroniéni kao Sto je 10 sluéaj porodica sa invalidnim detetom ili deterom ometenim u psihofizickom razvo}y- Glavni tereti < briga da se pomogne takvom detetu pada na ledja roditelia. Usled dugotrajnih napo- ra hroniénog stres, i beznadeZnost i deprivacije, usled zanemarivanja svih svojih potreba roditelji, (obiéno majka) takodje postaju tzv. “skrivene Zreve’ Mati u krizi i sama treba pomoé da bi izafla na kraj sa svojim problemima, ali | da bi bila koris eta u prebrodjavanju deter Deca iz disfunkcionalnih porodica Zivot deteta_u prirodnoj porodici nije uvek i garancija_kvaliteta . Mnogo je dis- funkcionalnih porodica i u mirnim periodima. Porodice postaju jos éedée dis- funkeionalne u periodima nemira. Disfunkcionalna porodica gubi funkcijuglaynog zasti nog omotata za dete i tako se stvara_ pogodno tio ilt-2a pojara.noxib, ili za pogorianje starih problema. Period tranzicije 1 zemljama Istotne Fyeopt i bivseg Sovjetskog saveza znatajno je poveéao bro} disfunkcionalnih porodica. Kvalitet brige koju deca primaju je opao, broj problem ponasanja kod dece se poveéao, agre- simnost unutar porodice znatno porasla, broj razvoda roditelja skotio, problemi » funkcionisanju roditeljskog para u znatnom su porastu. Deca su bez izbora. Ostati ® disfunkeionalno} porodici i irpeti hroni¢nu patnju ili napustiti porodicu i na¢i se na ulici. Primer Principi porediéne terapiie za osoblie Gentara za socijalni rad ssposobljavanje timova iz Centara 2a socijalni rad za resavanje problema ¢Deca ulice U zemljama koje prolaze kroz period tranzicije sve je vise dece ulice (j ne samo u tim zemljama). Obiéno deca iz porodica na marginama egzistencije, ova deca provode yeti deo dana, ponekad i noéi-na-ulicama- Ili odlaze kuéi samo da prespavaju. Deca ulica to rade sa ili bez znanja roditelja, Ponekad sami roditelji zahtevaju-od_njih. da na bilo koji naéin zarade_nesto novea. Upravo tinjenica da deca na ulicama zarade novac Gini ovaj problem te3ko reSivim. Jer, ne postoji nikakva motivacija da se odreknu te zarade, makar koliko skromna bila, i da se vrate u svoje domove gde nemaju ponekad ni dovoljno da se prehrane. Primer Deca ulice - raziozi UNICEF ova studija nekoliko stotina dece sa ulice u Liberiji za vreme rata pokazaia je da je velo malo dece koja su u punom smishu deca ulice. Vecina, dece ima svoj dom i svoje roditelje ali su raziozi za boravak na ulici druge prirode; ili su uslovi kod kuée suvise teski i neprijatni, ili roditelji sami insis- tiraju da deca borave na ulici i da pokuSaju da zarade. (UNICEF Liberia) zabave, pokazali su dobre rezultare . Dobar primer je program u kome uz ava kompjutera deca produkuju svoje novine, prodaju ih prolaznicima, tako zaradjuju i jedan deo ulazu u opremu za Stampanje novog broja novina. Ve¢i deo vremena_sad provode _u_prostorijama drugtva,umesto na ulici i imaju drustveno prihvatljiv cilj (umesto kradja, i sl).- ored toga sti¢u vestine rukovanja_sa_kompjuterom—8to-ce_im_omoguéiti trazenje zaposlenja, (Tbilisi, Gruzija). Deca izbeglice Le ee Obiéno dolazi do a 2 lezja, raunaju na pun padi porodiéaog sistema. Njihove porodice imaju smanjene kapacitete za pomoé, posto su i same pogodjene serijom nepovljnih dogadjanja. Takva_deca zahtevaju kombinacijw azlititihy preventivnih programa psihosocijalne pomodPrimer Vikend Skole Vikend Skole-organizovane su_prvenstveno radi okupljanja dece izbeglica u toku_vikenda da bi im se omogucila dodatna nastava i tako pomoglo da savladaju razlike u Skolskom programy. Bored ostvarivanja to-edukativnih Cijewa,_vikend -nastava omogucava susrete dece sa sticnim problemima {iabegliétvo), dobro provodienje slobodnog vremena. Bolj kvalitet nastave u ora vikend skole i veéa paznja nastaynog osoblia Zini Zivot u Skolt prijarniin® j smanjuje procenat prekidanja skolovanja i bréu adapraciju ‘na nowy Zivotnu. sredinu. (UNICEF, Gruzija) Deca sa problemima ponasanja U periodima kriza i lomova, kao Sto suto-ratovi civilnt sukobiineredi, u periedima tranzicija, menjaju-se_sistemi vrednosti ‘ustaljeni u datoj sredini, a_novi ili jos nisu uspastavijeni ili sw negativai. Porodica gubi svoju vaspienss ‘moé, deca i posebno ado- lescenti gube stabilnost porodiénog i socijalnog okruzenja i dolazi do porasta prob- lem ponaSanja, delinkyencije, problema Skolovanja ‘Komlbinacija programa psihosocjalne pomoéi kroz Skolski sistem i izvan njega pruza. Sanse za ublazavanje posledica Primer Klubovi za mlade ‘Bazitani 1 lokalnoj_zajednici, vodjeni od strane lokalnih Jjudi,_opremljeni priviaénim_sadrZajima_ovakva_mesta_za_okupl janje_mladih vracaju smisao eee, delaju vaspitno, smanjuju vreme koje bi mozda bilo utroseno na rizik ponasanje i problem ponasanja. Primer: Klubovi za mlade opremljeni pozorisnom sekcijom, Komp)utt sekei jom, sekci si wwani_su-sa-obe- strane linija podele izmedju centralnog dela tcepljene Abkhazije i Jude Osetije. Pored gore navedenih ciljeva ova} projekt Zeli da ublazi posledice konilikta koji se vodio i jo8 nije razresen izmedju pomenutih delo- va jedne zemije.(UNICEF, Gruzija) Primer Veliki prijatelj Mladi spremnije prifwataju savet i mislienje 0d osoba sebi blizih po godinama nego od starijib. Sistem vebiki prijatelj je ustvari povezivanie starijih adolesce- neB0 SSlontera sa jednim od miadje dece koji pokazuju probleme slabe adapiacije na novu sredinu, ili problem u uéenju, ii problem ponasanje Zajednizko dobro strukrurisano veeme daje Sansu mladjem da prihvati pomoé pez bunta prema auroritetu. Prethodna za “velike prijarele” © komunikaci- jskim veStinama, u socijainim veStinama i seSavanju konflikara, kao i superviz~ ija Gni ovaj pristup vlouspeSnim ( Slovenija)Zlostavijana deca Fizi¢ko, emocionalno i seksualno zlostavijanje nije nazalost retka pojava. Najéesce,, dete je zlostayljano od roditelja ii poznatih osoba. Strana, nepoznata osoba samo je ponekad izvrsilac nasilja. Zrwve su i devojéice i de uskarci su ée8¢e_potinioci jad 2° nego Zene. S.obzirom da zlostavijanje nastaje najéesce unutar porodice ida je zame- Vile” jue fiaza porodicu_retko kad adekvatna, u ovakim slucajevima se predlaze sistemski rad oo’ sa celom porodicom. cr Forenzitka ispitivanja“neretko predstavijaju dodatni stresogeni faktor, posto_je. osoblje koje vrSi takva ispitivanja nedovoljna osejivo na poitivanje detije tranmati- zovanosti i needukovano za rad sa decom. Primer Kako se odupreti zlostavijanju? Neki od sadrzaja programa za zlostavijanu decu mogu da budu preventivn: programi u kojima se deca pripremaju i osnazuju da kagu »ne« zlostavijanju , kao i programi kofi pripremaju Siru zajednicu da bude spremna i voljna da p' ie zlostavijanje kao pojavu i ol ica omogu fo eae se govore o svom iskustvu i da tr: moe. Deca - Zrtve silovanja i muéenja Silovanja, mugenje, zlostavljanje, zatvor, mobilizacija gu tezi oblici traumarskih iskus- tava koje deca u pojedinim zemiljama dozivijavaju, Traumatske posledice mogu da su ako ozbiljne da je u veéini zemalja samo strutna pomo¢ indikovana Primer Tradicionaini obredi »éiséenja« ~scut’ || U pojedinim zemljama gde nema struénjaka za mentalno zdravije, primenju- 0 ju se. tradicijom ili religijom. preskribovani rituali »ti¢enja«koji_ublazavaju. posledice traumas nast d silovanja, muéenja i sl Sasvim mala deca O~ 3 Ged eae meats raelaet pogledu. U_nemirnim vremenima,i- u_situacijama_samohranih coditelja,—ili- bolesnih roditelja takvi zahtevi mogu_da prevazidju_njihove postojece kapacitere. Privremena pomoé da se takay roditelj odmeni je jednostavna ali vrlo korisna pre- vyentivna mera popes aus | |Dvosmerni uticaji i sindrom »skrivenih Zrtava« dai je dete to koje je postalo vulnerabilno po nekim svojim osobinama lignosti_u_kombinaciji-sa-traumatskim_iskustvima ( napr jedno dete ranog uzrasta, hroniéno bolesno ili ometeno u psihofiziékom razviju), ili je porodica primarnowul- nerabilna pa postepeno izlaze inate zdravo dete nepovoljnim razvojaim usiovima pa dete postane vulnerabilno na neke spoljne faktore rizika ( na dogadjanja koja dolaze Kao spoljno iskustvo, katastrofiéni dogadjaji izvan poorodice) uticaji su obostr é atne nepovoljne uti- Primer Igraonice U situacijama kad su svi ostali sistemi brige oko predikolske dece srusent, mreZa socijalne podrke pokidana, braéni odnosi bitno uzdrmani,’kao Sto se to deSava u ratom zahvaenim regionima, igraonice za decu ad par sati.na dan daju vremena majkama da urade ono Sto ne mogu tehnicki da obave ako imaju sasvim malo dete na brizi. To moje da je i obavijanje nekih hitnih posio- va alii jednostayno malo vremena da predahau same svojoj (inace potpuno naruéenoj) privatnosti ili da porazgovaraju sa drugim majkama koje imaju slinu situaciju. (UNICEF, Sarajevo) To je na nivou porodiénog sistema. Na nivou ostalih pojedinaca u porodiénom sis- temu javl) ‘Naime, ostali ¢lanovi sistema pate usled jedno; Jedno hroniéni bolesno ili invalidno Fete moze da ima poyratai negativni uticaj na razvoj-ostale-normalne dece u porod- ici_Dete koje nije oSteéeno izlozeno_je_pojacanim_pritiscima. Upravo od njega se ogekuje vise, posto roditeji imaju potrebu-da-kompenauju oseéanje neuspeha usled onog bolesnog invalidnog deteta. Kad god je to moguée potrebno je da se organizuju posebni programi za ‘skrivene rove" sa ciljem da se predupredi nastajanje problema kod njih.@ PRINCIP! KOJI TREBA DA UPRAVLJAJU a AKCIJAMA PRUZANJA PSIHOSOCIJALNE POMOC! 1. Fokusirati paznju na psiholosko blagostanje, a ne na distres i patnjuy Dugo je vremena trebalo da se psihosocijaina pomoé prihvati kao vazan oblik rada sa decom i odraslima u krizi. Znaéaj prihvatanja vainosti pruzanja pomo¢i osobama u krizi je od neprocenjive uloge za ofuvanje emocionalnog zdravlja i blagostanja. Sad je potrebno da se ne ide u suprotnu krajnost, smatrajuci da ée svako dete u krizi da razvije psiholoske potesko¢e i da ¢e mu trebati pomoé sa strane u prevazilazenju tebkoéa, Istina je da traumatska iskustva izazivaju reakcije koje mogu da budu vrlo ozbiljne. ba da se prusi da se smanji nj jaw sadasnjem trenutky, se pre jiranje dugoroénih posledica: Pri tom treba stalno da se ima na umu da za nosi Sansu 2a dalji razvoj, da cilj nije da se neguje patnja, niti dase pons laaESSS a Migaloee nic.da ce dese aoc UMEPEM Uncsto lowe fre ili pacijenta,naglasak treba-da se_stavi na normalizaciju iskustva i ofekivanja da se kriza prebrodi. Umesto pasivnog primaoca pomodi, sa ciljem da se njegovi simptomi i posledice saniraju i da pri tom zavisi od dobronamernosti, umeSnosti i uopste pos- tojanja struénjaka, detetu se nudi podrska da nadje unutrasnje snage da moze samo da se izbori sa spoljasnjim pritiscima. Keiza je Sansa. Prevladavanje krize ostavlja trag, uspeSnosti i osnazuje samopostovanje:” 2. Usmeriti akcije na jaéanje licnih kapaciteta za suocavanje sa’ Prvenstvo u organizovanju programa psihosocijaine pomodi treba da se da onim m iju Hen ite 1 iza kriznim peri- vs a. neda_postane pasivni primalac_pomodi.. Kako moje da se pruzi podrska liénim snagama previadavanja? ‘AKTIWHOS: . Na_prvom mestu se istide vaznost osnazivanja, podrska samoaktiviranju i uzimanja u sopstvene ruke svoga Zivota, i aktivni stay prema oporavku. Veaéanje U svoje socijalne uloge, drustveno utvrdjene obrasce funkcionisanja i prirodne, uho- dane mehanizme reagovanja i oporavka od iznenadnog i_neprijatnog u_Zivoru_su najbolji putevi oporavka, Tako izgledaju pojednostavijeno, ove preporuke upravo odrazavaju glavni pristup, a to je oslanjanje na svoja sopstvena izvorista snage i sis- tema suoéavanja sa stresom. “Mnogi judi su mi rekli da kad se brinu za druge i njihovi strahovi i bolovi se |] ublaze “(Schmideberg, 1942, 151. UéeSée ili vra¢anje_u_normaine aktivnosti i podrska osobi da se prihvati_svojih. uobitajenih socijalnih uloga uévrSéuje orpornosnost_na_stresore i ojaéava_liéne snage. Za_decu to znadi-vraéanje_u Skolu,_ukljutivanje-u-_grupe vrSnjaka-zaigru, druzenje, sportske aktivnosti, rekreaciju i-sl. Adolescenti mogu da se aktiviraju_u nesto slozenijim aktivnostima, pres astu i interesovanjima. kao Sto su uéeSéa u lokalnim akcijama pruzanja pomodi drugima, u sportskim drugtvima, u debatnim klubovima, bavijenje hobijima. tun ysleciafrme alhimerh ¢ Ave ge 36Za roditelje to znaéi omoguéavanje roditelju da opet preuzme samostaino vodjenie domaéi Ii brige o deci, o porodici. U slucaju da je roditel} iabeglo lice ili je dete. ‘Bho invalidno roditelju treba da se pruzi podrska da se_maksimalno osamostali u / rojo} ulozi roditelja. Dakle, pomoé da se roditelj postavi.na noge.i preuzme svoju tilogu_roditelfa sa_minimalno ogranienja ojataCe roditeljeve snage, njegor lini integritet 1 povrati¢e_privremeno poremeceno psiholosko. funkcionisanje Ukoliko pripadaju grapama ekonomsko ugrozenih, adekvatnija pomoé roditeljima je pomot Ga camostaino nesto zarade i da tako sticu samopostovanje i pozitivnu sliku o sebi, nego da pasivno primaju materijainu pomoé. Osnovni princip j -gradjenju samiopostovanja i samocenjenja kroz pri ‘dase uneéemu uspe, moze, ume, zna. Sve Viste ivnosti "pri Tika j odraslom i detera da Svendi li di'ga vide u pozitimom svetid, ‘Znaéaj mreze socijalnih odnosa. Prisustvo. progirene porodice, rodbine blize i dalje po srodstvu prirodna je socijalna mreza u veCini sredina koja Ge da pruzi podrsis. cone oblike saoseCanja, pomoti, razumevanja. Prodirena_porodica je_prilike za Gelenje, empatiju, verbalizaciju, Sto. sve vodi ka bréem_oporavku i vracanje-u-nor maine tokave Zivota—— Primer Podsticanje samopostovania na predgkolskom uzrastu PruZanje psihosocijaine pomoéi deci predskolskog uzrasta uvek je skopéano sa dosta dilema, Deca pred3kolskog uzrasta nisu dovolino zrela na post-tcau- ma i krizne intervencije. su zato sigurno_u najboljem dobu za razvoj i a. Jedan_od moénih zatitnih faktora orpornosti prema stresorima jest £ i i visoki stepen samopostovanja. Projekt “Podsticanje samopostovanja predskolske dece” oslonio-se-na vaspic tace Koji su_obuceni-za—razlitite_tehnike rada_na_podsticanju—decijeg- Samopostovanja. (UNICEF, Jugoslavija) Primer went ae me ie! (ok eooge)\ Poverenie kao izlecenje dod Prestupnik umesto kazne dobije zaduzenje da obavi neki vazan posao.Ali ne. “kao kaznu veé kao,znakepoverenja, da se brine o mladjem detetu i sl. Pristup se bazira na podréci samopostovanju i gradjenju pozitivne slike sebi ka0.0 jakom faktoru rezilijencije na Zivotne nepogode. ( WHO, Finska)Primer Podrska adolescentnim devojkama u izbegliékim kampovima Deéiji vrtiéi u kampovima za izbegla lica kao pomo¢ adolescentnim devojka- ma_ Porpuna socijalna izolovanost-devojaka adolescentnog-uzrasta-u-izbegli¢kim kampovima u kojima Zive veé vise godina i nedostatak bilo kakvog struktur- isanog dogadanja ublazZeno je edukacijom tih devojaka da postanu vaspitacice, odnosno da prihvate brigu o deci pred8kolskog uzrasta koja takodje Zive u istom kampu. Osposobljavanje za ulogu odraslog, osposobljavanje za eventu- alno nalazenje posia, omogu¢avavanje socijalnih kontakata i Sirenje mreze yrSnjaékih kontakata delovali su pozitivno na razvoj devojaka. Uzgredna dobit je bilo veca_stimulacija dece predskolskog uzrasta iz istog_kolektivnog. smestaja, (UNICEF, Azerbaijan) Kako reéi “ne” fa se proba pusenje, droga, alkohol, brza voZnja su_glavni_ ca koji osposobljavaju i priprema- ju decu da se odupru pritisku vrnjaka se pokazalo kao efikasniji metod od metoda “zastraSivanja” od posledica ponasanja opasnih po zdravije kao 3to-su— Dusenje, droga, alkohol, prostitucij Programi psihosocijalne pomoéi detetu mora da vode raéuna_o.specificnostima detijeg razvojnog statusa. Pored wzrasta, treba da se ima na umu inivo detetovog” moralnog i kognitivnog razvoja. Dete ima posebne potrebe i drugatije reakcije od odraslih_na_naizgled iste situacije. Ono je ovisno od odraslih i bespomoéno, sa poveéanom potrebom za zastitom i ljubavi, emocionalno nezrelo. Stoga je neophod- no da se metodologija-i pristup-pruzanju_psihosocijalne pomoéi detetu razlikuje od one koja se koristi u programima za odrasle. | Primer st vd é f Dobro je da se vodi raéuna bar o slede¢ih nekoliko bitnih zahteva: obezbediti da se dete ose¢a zasti¢eno i sigurno svo vreme © osoba koja pruza pomoé treba da je bliska ili bar poznata detetu ukoliko osoba nije detetu poznata, postepeni kontakt sa detetom je neophodan pre poéetka rada sa detetom imati na umu da deca Gesto ne govore spontano 0 svojim iskustvima verbalizacija, ako je i ima, biée siromasna iskazima 0 ose¢anjima dati detetu prilike da iskaZe svoja oseéanja kroz druge neverbalne tehnike, kao to su crtanje, igra, dramatizacija, motorno iskazivanje ‘eprilagoditi tempo rada individualnim razlikama osProgrami ne smeju da budu zahtevni i da se od dece oéekuje *hrabros »volja« da saviada svoje povesko¢e. vano napredovan} 4, Podréati liéne strategije prevladavanja’ Pe Siar wladavanja i pomioé UW razvijanju strategija pre- yladavanja koje su zapostavijene je vazan cilysvih programa psihosocijalne podrske. Pri tom treba da se ima na umu da ¢e svako-dete izabrati svoju >liénus kombinaciju steategija koje ée da odgovaraju njegovom.temperamentu i njegovom wzrasnu Ne postoji rs “enajbolju« strategiju, niti pobedniéka kombinacija stcategija previa- Savania_Individualni izbor iono Sto vredi jednom deter ne mora da je primenkiva zadeugo-dete. 5. Ponuditi i primenjivati raznolike programe i raznolike tehnike rada ogrami treba da su Sto raznolikiji da bi zadovoliili razlitite potrebe i stilove pre- gram d >) Faznoliki wanja krize kod razlitite dece. Da bi se izaslo iz krize mogu da se koriste razlicite aktivnosti koje ée da integriéu emotivno, kognitivno i bihejvioralno. Osnova oporavka sastoji se u ekspresiji emocionalnog, verbalizacijom ili nekim oblikom ekspresije pogodnim za de itu, imaginarno, crtanjem, modelovanjem, pokretom, dramatizacijom, spresivnim pismenim sastavima, itd. Ekspresija emocionalnih. sadréaja, uz poe i kognitivnom.obradom, ubrzaée strukcuraciju haosa koji nastaje posle svakog traumatskog iskustva. Indirektne metode ekspresije emocionalnog sarzaja kroz koriStenje metafore, pro- jektivnih tehnika, vodjene fantazije, biblioterapije.i sl. omoguéava deren svoj sop~ {iveni tempo obrade traumatskog i dubinu ulazenja_u_traumatsko iskustvo i time smanjuje pritisak na onu_decu koja jo8 nisu spremna da_rade na traumi ili nisu spremna da idu sasvim duboko u proradu udatom momentu. atmosfere nade, pozitimnos otekivanit, atmosfere oslobodjene od kriti a nN} avajuci sl rnc tem FOCE t i slodobnu ekspresiju. a, jobadja kreatis “Rad u malim grupama ne samo da omoguéava pruzanje pomoci veéem broju dece, veé | omoguéava svakom pojedinom detetu saznanje da nije izolovana Zrtva, izdvo- jen i sam sa svojom nevoljom, sto vodi u-normalizaciju.dozivijenog, Takodie.. radu malim grupama obezbedjuje grupnu_podrsku za svakog pojedinog, stvara mrezu socijalne podrSke i komunikaciju o zajednitkim nevoljama. ( It + h ba da izbegavaju “teske” teme, kao Sto su smrt, gubitak, tuga, umi- Unravo suprotno. Obrada tema smrti, Zalovanja pomoei ée deci i nji- hovira roditeljima. Postepeno i pravovremeno izlaganje temi smrti omoguéi¢e deci da postepeno absorbuju ovaj teski koncept i lakSe integrisu svoje iskustvo verano 78 te teme. an XX ast, kao sto su ekspresija krozépanicgne sromerderery Qporavak najpre weba da se odigra unutar porodice. Dete u krizi je obiéno dete iz porodice koja je u krizi. Porodica-u-krizi-cetke-je-w-stanju da-pravilno-reaguje-na- detetove-obiéno_pove¢ane-emocionalne potrebe posto su-i-rodivelji-sami-zauzetii istroSeni obradjujuci svoje probleme i konflikte. Stoga je vazno da se porodici pruzi: podrska da bi bila od Koristi svome anu. Programi za roditelje, odvojeno, ali i ukljucivanje roditelja u programe za decu moze da je od koristi. Ukljudivanje roditelja u programe psihosocijalne_podrske deci ne_samo-da-ce da koristi_direktno deci kroz _prihvatanje programa, veé ¢e_da_pomogne i-samim roditeljima koji €e tada moéi da budu opet adekvatni roditeljiu_moguénosti-dai- sami bolje i lakSe izadju-u susret dedijim povecanim emocionalnim potrebama. 9. Akcije treba da se bazirajw na detetovom subjektivnom dodivijaju’ Deca imaju vrlo specifitan i autenti¢an dozivljaj situacije u kojoj se nalaze. Njihovo vidjenje stresora, i njihova_procena ugroZenosti_se_razlikuje-od_proceneroditelja i ostalih koji se nalaze u istoj situaciji. Subjektivna procena spoljasnje realnosti je ono Sto je zaista_od_prvenstwenog znataja u formiranju detetovog odgovora, tj, ceakcije na stresor-Iako vrlo dobronamerni, roditelji ne mogu u potpunosti da znaju sta je detetova subjektivna procena opasnosti i pretnje, sta je recimo detalj, ili deo od sveukupnog doiivijaja koji je ostavio najjazi utisak, koja misao je prosla kroz dete- tovu glavu u trenutku posmatranja neke scene i koje strahove i od Cega posebno se dete uplasilo. Da li je dete moZda protumaéilo situaciju drugaéije, nemajuci iskust-_ va, ili nemaju¢i dovoljna razvijene kognitivne kapacitete da poima-nekepojmove-i neka zbivanja. Gated sree toma wo Je. = vaéno da se ne polazi od tumacenja Sta je dete dodivelo, cega se uplasilo. Prava pomoé je ona pomoé koja ¢e da ukloni ili bar ublazi ono sto je u sntru detetovog izvora patne. Stoga je bitni polazni Korakc da se podaci poénu da Najbolji naéin kako da se dobiju podaci o detetovim autentiénim potrebama u periodima kriza jeste da se uspostayi-direktan dijalog sa'samom-decom. Pri tom mogu da posluze kao osnova za takav dijalog sledece opste okvirne teme * STA je posebno uznemirujuce/ destruktivno, beznadeZno? * KAKO su vam se Zivoti promenili nakon uznemirujucih dogadjanja? * DALI vam odrasli dovoljno pomazu i razumeju vas? * STA pomaie? * Da LI sva deca imaju pristupa toj pomoéi? * STA deca sama rade da sami sebi pomognu, olakSaju? * KOJA su to podruéja u kojima deca i porodice trebaju hitno pomoc? Ova pitanja pruziée uvid_u osnovnesstresore, {sao i informacije. 0. osloncima koje deca imaju ili koriste da bi pre gsnova za kreiranje programa.10. Kombinacija razligiih’ Jedna_akcija, jedan program tesko moze da sam _bude dovoljno efikasan-da_resi “arignu situaciju. Predlaze se stoga kombinacija akcija. Navodimo primere u kojima je nekoliko baziénih terapeutskih akcija bilo kombino- vano i istovremeno pokrenuto u jednoj sredini, a sto je doprinelo vrlo jakom efekru pomodi i promovisalo je liéni rast korisnika Primer Kombinacija baziénih terapeutskih akcija upuéenih rodifeljima + za gcupu_ne-profesionalaca iz te zajednice organizovana je edukacija za ‘azvoj vestina empatiékog slusanja i za pruzanje podréke grganizovane su. grupe samopomoci za osobe sa siiénim traumatskim iskustvom (majke udovice) radjeno je na razvoju svesnosti majki o sopstvenim osloncima i snagama koje bi mogle da koriste u prevazilazenju krize. radjeno je na razyoju svesnosti o decijim potrebama pruzena je pomoé u razjaénjenju nekih Cesch problema dece razgovaralo se 0 potrebi da deci pruze priliku da goyore o svojoj situaciji, svojim proslim, sadasnjim i buduéim brigama. Drugim cecima,pruziti deci yee palliku da izgrade odnos poverenja organzovana_je_pomo¢ da _majke ostvare izvesni stepen_finansijske samostalnosti kroz programe “pomoé da sam zaradi8” (income generating projects) Polazna ideja svih ovih aktivnosti je bila da je/pomoé majkam udovicama se pomogne njihovoj deciPrimer Kombinacija baziénih terapeutskih akcija upucenih direktno deci * za_decu odvojenu od roditelja odmah su se tradili nadine da se uspostavi veza sa roditeljima * ukoliko su deca morala da se odvoje od roditelja, nastojalo se da dece iz iste porodice ostanu zajedno. - uspostavilo se uobitajeno funkcionisanje svakodnevnih aktivnosti dece u porodici i Skoli odréani su edukativni kursevi za uéitelje kako bi bili ustan- juda prude podrsku deci u krizi. isto je organizovano i za osoblje zdravstvenih sluzbi. Utitelji i zdravstveno osoblje je zamoljeno da roditeljima prenesu znanja 0 tipiénom reagovanju dece u periodima krize; uditelji su informisani 0 opasnostima da dodje do sekundarne traumatizacije dece ako ne sprete diskriminaciju, ponizenje, napustanje Skolovanja odrdani su kaursevi za osobe koje rade sa decom predskolskog uzrasta da se informisu kako da prepoznaju distres kod dece i kako da im pomognu Polazne postavke ove kombinacije aktivnosti bile su sledece: yw eprepoznavanje znakova distresa kod dece treba da postane integralni de ee eee ace oe ae zaduzenih za brigu o deci aktivnosti kroz igru i sport su od terapeutskog efekta za decu #f-f4zvoj samopouzdanja je odbrana od daljih tesko¢a u prevazilazenju stresa 4 -lzrazavanje ose¢anja je bitan deo svake terapeutske akcije. I Ljudi-se-teiko obraéajurstruénim sluzbama, posebno kad su u pitanju_psihosocijalne otrebe. ® Stoga je pozeljno da pomagadi i nosioci programa idu ka klijentima radije nego da omoguéavanja rada tuge Odgovarajuéi postupei izloZeni su u posebnom priruéniku (“Kako pomoti deci u krizi”, UNICEF, Beograd, 1998) JEDNO DETE, JEDNA KRIZA..... | KAKO UBLAZITI PATNJU Psjhosocijaina pomoé potrebaa je i u-relativno_malim kriznim situacijama za naizgled svakodnevne probleme. koji se za nel decua i za neke roditelje Gine ogromni. Dakle, krizu ne izazivaju samo katastrofiéna deSavana. Njje potreban rar, ili bombar- dovanje, ili izbegli3tvo, ili zemljotres da na planu_jedne porodice ili jednog deteta nastane kriza. Za neku decu kriza ée biti izazvana i razvodom roditelja i odvajanjem od onog drugog roditelja, ili odlaskom na operaciju, ili odlaskom roditelja u bolnicu, na struéno usavravanje. U osnovi svih navedenih situacija je separacija od roditelja kao neposredni i jaki stresogeni faktor, posebno na predskolskom uzrastu. Nepovoljni efekti separacija od roditelja mogu da se ublaze nizom intervencija (vidi odeljak o separaciji deteta od roditelja) Za ostale potencijalno stresogene situacije kao Sto su hirurska intervencija, razvod roditelja, i sl., preporucuje se primena tehnike anticipatornog vodjenja. (vidi prilog) «oyAnticipatorno vodjenje Tehnika koja se preporutuje kad se tatno zna da ¢e dete biti izlozeno jednom odredjenom stresogenom dogadjaju koji moze da prevazidje detetove strate- sie suoavanja je @v. anticipatorno vodjenje. Tehnika se sasatoji u tome da se - no Sto ga oéekuje. Posto deca lakse funkeioniSu i usvajaju informacije putem konkretnih.pojmova, prepor ivo je-da se Koristi mnogo ilustracija, slika, crteza, zvuénih efekata i si_bi¢e od pomoé da se dete pripremi na ono sto ga oéekuje. Takva priprema nu iemotivn ineizvesnost | Pomoé detetu u Skoli Ukoliko je dogadjaj-bio iznenadan.i neotekivan, dete traumatizovano, (Smet osobe vio bliske deteru) ali je iskusrvo samo. njegovo, tj nije na planu Skolske zajednice VJerera treba pomoci-u-njegovom procesu-tgovanja, Jasno iskazivanje;cla drugo { J je p d -Dodatni individualni rad.od strane Strugne sluzbe 3kole indikovan je u slugajevima produzenog procesa tugovanta, ili ad dete pokazuje jasne i snazne znakove posttraumatskih reakcija. (vidi priruénik “Kako pomoéi seci u krizi“, UNICEF, Beograd 1998 za odgovarajuée intervencije).oO KAKO POSTUPITI KAD JE ODVA- JANJE DETETA OD RODITELJA NEOPHODNO Separacija deteta od roditelja, posebno na predSkalskom uzrastu, jedan je od poten- cijalno najjacih steesogenih dogadjaja_u Zivotu deteta. Ovo zato Sto je dete ovisno od roditeljeve brige i zagtite, nemocno da samo opstane, Gubitak.oseéanja sigurnosti i zaSti€enosti izaziva stanje ugroZenosti i anksioznosti, uz pojavijivanje razliGitih simp- toma koji svi ukazuju na to da je detetovo mentaino zdravlje ugrozeno. Stoga se pre- poruéuje da, kad god je to moguée, iu nemirnim vremenima-treba-da-se-izbegne Ukoliko ipak dete treba da se odvoji od roditelja onda to mora da se_uradi-sto-je- moguée parljivije e ije zavisi¢e od pripremljenosti dete, je, od obezbedjivanja adekvatne zamene i duzine separacije. Pripremiti dete za separaciju-2znati da detetu-treba da se objasni razlog separacije, da mu se pruze podaci o tome koliko dugo ée biti odvojeno od roditelja, ko €e o njemu da se brine, gde ée da borayi , da mu se pruti svaki dokaz da ga roditelji vole i Zele da ponovo budu zajedno. Ovo sve treba prilagodoti detetovom uzrastu, odnosno njegovim kognitivnim kapacitetima. Zamena za roditelja treba da je odrasla osoba koja ima kapacitete za responsivnost na detetave signale, spremnost da izadje_usus- ret detetovim pove¢anim emocionalnim potrebama, fleksibilnost da se_prilagodi detetu i njegovom stilu temperamenta, wremena i maguénosti da se_bavi-detetom, razumevanja i tolerancije za detetove eventualne negativne reakcije na separaciju, kao Sto su regresivni simptomi ili psihosomatski simptomi. Duiina separacije treba da je é&to kraéa. Evakuacija dece iz ugrozenih podruéja Kad dodje do katastrofiénih dogadjanja velikih cazmera (prirodne nepogode kao sto su zemljotresi, poplave) ili do ratova, pri emu su Zivoti dece ugrozeni, postavlja se uvek dilema da li da se deca evakuiSu ili ne iz zahvaéenih krajeva. Prednosti i nedostaci jedne takve akcije vrlo su sloZeni. Sa jedne strane stoji dobra namera da se zastite detiji Zivoti, a sa druge su mnogobrojni argumenti koji su protiv evakuacije. Evo nekih od tih argumenata. + Yeéine razioga protiy stoji u Cinjenici da je separacija deteta od roditelja i njegove porodice vrlo riziéna, Separacija od roditelja sama po sebi je jedan od najjacih stresogenih faktora u Zivotu deteta i obiéno je stres od odvajanja jai nego kad. dete ostane uz roditelja, makar kako nepovoljniuslovi zivota. Detetova procena opasnosti situacije je uvek manja ako su u blizini roditelji koji pruzaju sigurnost i zastitu. Detetovo ose¢anje nemoéi se pojaéava ako roditelj nije prisutan i stogai povoljniji uslovi, sa manje reainih opasnosti po dete, mogu da se dozive kao opas- ni ivrlo uznemirujudi. Evaluacija efekata evakuacije jo3 iz Drugog svetskog rata i mnogih kasnijih studija potvrdile su da su deca koja su ostala uz roditelje, makar iu velo nepovoljnim okolnostima, prosla sa manje psiholoskih posledica nego ~\ - == 2 Jpona deca koja su »sklonjena na sigurno mestos ali su bila pogodjena separacijom od roditelja. + Tnicijativu da se dete evakuise obiéno pokretu organizatori evakuacije,.a.ne sami roditelji. Roditeljey distres u katastrofi¢nm situacijama moze da je tako jak da se oni lako priklone saveru osoba sa strane i da se sloze sa eyakuacijiom, iakose snage nei slovili sa odvajanjem od deteta.u nekim drugim sicuacijama. + Evakuacija dece se obiéno shvata prvenstveno kao akcija koja treba da je dobro logistiéki osmisljena i organizovana i sprovedena. Retko-se_pritom_u timu nadje i strutnjak za mentaino 2dravije koji Ce da proceni da li je takva.akcija ina dobr. bit dece, osoba koja je dobro upoznata sa potencijalnim posledicama separacije dece, i koja je dobro obuéena da organizuje odgovarajuéi smestaj dece na drugom kraju procesa evakuacije. «+ Postoji veliki size da ée u procesu evakuacije velikog broja dece biti napravijeni propusti u vodjenju_adekvatne dokumentacii 1 identifikaciju_svakog_deteta. Tako deca mogu da budu »zagubljenas i da se izgubi Sansa za ponovno prisajed-_ injenje sa njihovom porodicom. + Dudina separacije je obitao mnogo duza nego sto se planira na samom poterku akcije. To moze da dovede do medjusobnog udaljavanja dlanova poradice i gubit- ka etniékog i kulturoloskog identiteta deteta . + UJ sitacijama kad se radi o neprijarelistvima u joj je osnovi etniéka netrpeljivost, pojedine strane mogu da se nadju u pritisku da dozvole evakuaciju dece da bi ost- varili etnicki iste teritorije stanovnistva. + Neplanicani politi¢ki dogadjaji mogu da otezaju povratak dece Stoga se preporuéuje da se svako razmatranje eventualne evakuacije vrlo detaljno razmotri | da se odluka donosi »uzimajuéi-u obzir najboljeinterese detetas, odnos- no postujuéi prvi princip Konvencije o pravima dece koji glasi »U svim akcijama koje se tiéu dece, bez obzira da li su preduzete od strane javnih ili privatnih instimucsja, Sudova, administrativnih tela, zakonodavnih tela, najbolji interesi dereta Ce biti uzeri «h razmatranje kao prioritetni« (lan 3, para 1 UN Konvencije o pravima deteta). O éemu da se vodi raéuna pri evakuaciji Ukoliko-se-ipak donese_odluka da evakuaciju_tceba sprovesti, onda se prediazu_ sledeée mere: ‘0 dete ne sme da se preseli bez pristanka svog roditelia ili osobe zaduzene 2a brigu 0 deteru, Postivanje porodiénog zajednistva treba da je glavni vodeéi princip vin akeija. Napori mora da se uloze da se porodica ofuva i da se dete ne odvaja od roditelja bez izrazite potrebe. Ukoliko se evakuisu deca iz iste porodice, braéa i sestre treba da ostanu zajedna i u colnn evakuacije i kasnije pri caznim aranzmanima smeStanja dece. Ovo stoga Sto deca ip iste porodice odrzavaju bar delom dodivijaj da je porodica ofuvana i sluze jedat Deca bez roditeljskog staranja’ Maksimalni napori mora da se uloze da se pronadju roditelti ill bliski rodjaci dece bez pratnje, tj dece koja su se iz bilo kojih razloga nasla odvojena od roditelja. weo Usvojenje Usvojenje treba da se sprovodi u saglasnosti sa lokalnim zakonikom i sa lanom 21 Konvencije o pravima dece. Usvojenje ne dolazi u obzir kao opcija za razmatranje u slede¢im situacijama: @ kad postoji nada da é¢ se roditelj pronati ili da je roditelj jos uvek Ziv @) kad je dete protiv usvojenja ili je roditelj protiv usvojenja © kad nije prosio bar dve godine u traganju za roditeljem. Bolje je da dete ostane kod nekog rodjaka, nego da se dete prenaglo iscupa iz svoje prirodne porodice.. Sirocad * Deca-koja_su-Zivela_u sirotistima pre nastanka krize i koja su prema dokumentima_ zaisia sirogad zahtevaju posebno pafljivo razmatranje. Detaljno ispitivanje statusa te dece je vaZno, ali i tesko sprovodljivo. Iskustva pokazuju da su neka deca za koje se smatralo da su-siroéad ipak imala roditelje. Mnoga deca imaju blisku rodbinu sa kojom bi potencijaino jednog dana mogla da Zive zajedno. Ako status jednog siroceta nije jasno dokumentovan, kao to se to esto deSava, onda potencijalno usvojenje moie kasnije da stvori mnogobrojne komplikacije. Stoga se preporuéuje dase pre svake evakuacife razjsnisledece: uslovi orpustanja i suciiania deteta ( obezbediti dokumentaciju o identitetu dete- ta, porodiénoj istoriji, izdavanje privremenog identifikacionog dokumenta) + uslovi prijema i brige za dete u kraju u koji se evakuiSe, ukljucujudi razjasnjenje svih legalnih i finansijskih pitanja + preduzeti sve mere da se sa¢uva kontakt i komunikacija izmedju deteta i bioloskih roditelja, odnosno staratelja + predvideti Uslove i planirati ponovno sjedinjenje sa roditeljima u najkra¢em moguéem vremenu Primer Jedan-od_tehniékih problema _na koji se obiéno malo misli_pri_planiranj ‘evakuacije jeste kako da se obezbedi identifikacija deteta. Deve predskolskog asta moze u relativno kratkom_periodu da zaboravi svoje osnovne podatke, prezime, podatke o roditeljima, mestu gde je Zivelo. Ovo zaboravijanje utoliko ée biti €e5ée ukoliko je dete prezivelo-teSka traumatska iskustva é ukoliko je naglo i bez pripreme evakuisang, ili ukoliko su uslovi Zivota posle evaluacije idalje stresogeni. Qavanje dokumentacije detetu u cuke nije sigurno resenje, Niti je reSenje da se pripremi zajednivki spisak jedne grupe dece koja se evakuiSu. PriSivanje osnovnih informacija.o detem na njegovu odecu takodje je neprikladno jer se ode¢a menja-i-razmenjuje- medju-decom. lo kao najsigurnije stavijanje detetu 0 vrat ogrlice sa osnovn- tetu i uz uputstvo detetu da te podat eaeaeeue. V2I pored znatnog prostora koji je posve¢en posledicama stresogenih i traumatskih iskustava i potrebnih intervencija psihosocijalne pomod isti¢e se sledece: Veéina deca i odraslih poseduju veliki stepen otpornosti na stresogene faktore i sposobnost adaptacije, Sto im omoguéava da izbegnu dugotrajne nepozeljne efekte nepoyoljnih Zivotnih iskustava Unutar populacije onih koji su izlozeni nepovoljnim zbivanjima uvek se nailazi na spektrum reakcija od velo blagih do izrazito burnih, dugotrajnih i tekih poremecaja ja dijagnoza, testiranja, medikal = del Stetno. Reagovanje na burna dogadjanja nisu nenor- malna, niti zahtevaju visoko struénu pomoé, bar ne u velikoj vecini sluéajeva. Ono Sto je nenormaino je traumatski dogadjaji a ne ceakcije pojedinca ‘Yelo je mnogo dobronameraih-akeija koje su se na kraju pokazale kao loge za decu, kao Sto su to separacija deteta od roditelja evakuacijom iz ugrozenih podrutja, pa se dete pri tom zagubi. Ili, smeStaj deteta u instituciju za zbrinjavanje dece podrazumevajuéi da ée dete u institueiji biti bolje vaspitavano. Takvim smeStajem se pruza detetu visokospecifalizovana briga, ali mu se smanjuje prirodna podrska, Dete se odvaja od porodice i prijatelja i jo8 se namecée stigma da je drugaéiji, bolestan, lud, itd. Pravovremenim, ali adekvatnim psihosocijalnim. intervencijama, mor lase 101 ri mozda zahtevale strui pristupe i int cije. ‘Akcent je na konceptu adekvatne psihosocijalne intervencije. To su prvenstveno one koje se zasnivaju na teorijskim postavkama krizne i wauma_psihologije Eksperimentisanje_sa_programima_psihosocijalne pomoéi za koje _pomagati_nisu dovoljno edukovani, ili primene novih psihoterapeutskih pravaca koji nisu dovoljno provereni, oslanjanje na tradicionaine psihoterapeutske pravce koji se fokusiraju na tretmanu psihopatoloskih procesa i intrapsibiékih konflikata nije odgovarajuci prist- up za decu u krizi. Svi takvi pokuSaji mogu, skalpel u ruci neiskusnog hirurga, da nanesu vise razaranja i patnje nego da je dete ostavijeno_procesu_prirodnog izledenja_u svojoj-prirodnoj sredini. Stoga je edukacija iz osnovnih principa trauma i ksizne psihologije i pruzanja psihosocijalnih intervencija sine qua non za uspeSnost psihosocijainih intervencija i programa koji ée biti preduzeti. Sit Srv aa) Se 6s