Vrste socijalnog uenja

Klasino uslovljavanje
Po mnogim autorima, veliki broj sluajeva socijalnog uenja moe se objasniti ovim
modelom. PoOlportu na tom principu dete ui da govori. Ono na odreenom stupnju razvitka
refleksno poinjeda proizvodi glasove i kombinacije glasova. Kad se uz odreene, sluajno
proizvedene glasove pojavi neka odreena spoljna situacija ili neka reakcija odraslih npr.
pojavi se majka, i ova veza izmeu odreenih glasova i odreene spoljne pojave, odreeni
broj puta pojavi- izmeu glasova i objekata stvorie se odreena veza, dete e odreenim
glasovima (ma-ma) imenovati majku. Slino se stiu nazivi za razliite predmete: roditelji
ponavljajui odreene glasove pokazuju na odreene predmete i tako dete ui da imenuje
odreene predmete, da povezujeodreene kombinacije glasova i odreene objekte.Ovakvim
klasinim uslovljavanjem, autori pokuavaju da objasne uenje deteta da se suzdri od
reakcije koje drutvo smatra nepoeljnim, npr. od ispoljavanja agresivnosti.Takvim
uslovljavanjem objanjava se i uenje deteta na istou. Ako dete na neeljen nain vri
uriniranje, roditelji e, kad dete bude na odreenom uzrastu, reagovati na to nekom
kaznom(fizikom, ukorom, uskraivanjem detetu neeg to ono eli). Zbog toga se uz
javljanje drutveno nepoeljnog ponaanja kod deteta javlja i oseanje neprijatnosti izazvano
kaznom. Uzrok suzdravanja od nepoeljnog ponaanja, smatra Ajzenk, nije u tome to time
dete postie neto to eli i to mu donosi nagradu, jer upravoostvarenje drutveno nepoeljne
reakcije predstavlja neposredno zadovoljstvo za dete, nego je uzrok uzdravanju asocijacijom
uspostavljena veza izmeu autonomne reakcije koja izazivaneprijatnost i nepoeljnog
ponaanja. Po Ajzenku se i formiranje tzv. moralne svesti i moralno ponaanje mogu objasniti
ovakvim klasinim uslovljavanjem.
Moralna svest i nije nita drugo nego principom klasinog uslovljavanjaformiran uslovni
refleks, a to pokuava da dokae pozivajui se na ogled harvardskih istraivaaSolomona i
Vajna: Ova dva istraivaa ostavila su tenad staru 6 meseci da gladuju 24 asa. Zatim
suizgladneli psi dovoeni u prostoriju u kojoj se nalazio eksperimentator i uz njega dve inije
sa hranom. U jednoj iniji je bilo kuvano konjsko meso, omiljena pasja hrana, a u drugoj
komercijalna pasja hrana koja je manje omiljena kod ivotinja.
Kad je psima ostavljeno da biraju hranu, uvek su birali kuvano konjsko meso.Meutim,
eksperimentator je kad god bi tene pokualo da uzme omiljeno jelo, udarao tene dosta blago
po leima. tene bi odustalo od uzimanja hrane i pristupilo iniji sa manje omiljenom
hranom. Eksperimentator je ponavljao ovaj postupak u toku nekoliko dana sve dok ivotinje
nisu nauile da odmah im uu u prostoriju odu ka iniji u kojoj je bila manje omiljena hrana.
Istraivai nastavljaju sa ogledom, pa psi koji su nauili da uzimaju manje omiljenu hranu
ostavljeni su dva dana bez hrane i onda dovedeni u prostoriju. U prostoriji su opet bile inije
sa vie i manje omiljenom hranom, ali u njoj sada nije bilo eksperimentatora. Sve ivotinje
su, kao to su nauile, pourile ka iniji sa manje omiljenom hranom. Ali, ove hrane nije bilo
dovoljno da se ivotinje zasite. U drugoj iniji bila je za njih omiljena hrana. Kao to
je posmatranjem utvreno, sve su ivotinje oklevale da odmah pristupe iniji sa tom hranom.
Iako su bile gladne i iako je to bila vie omiljena hrana, kruile su oko inije, njukale hranu,
udaljavale se pa opet pribliavale, neke su uzbueno lajale i cvilele. Bilo je oigledno da je
dolo do emocionalne reakcije kod ivotinja. Kod njih je dolo do konflikta izmeu elje da
se uzme hrana i izmeu nauenog ponaanja, tj. navike da se ta vrsta hrane ne uzima. Pratei
koliko e se vremena gladne ivotinje suzdravati da uzmu hranu, istraivai su konstatovali
da je to vreme suzdravanja razliito za pojedine ivotinje. Jedno tene je poelo da jede ve

posle 6 minuta, drugo posle nekoliko sati, a jedno nije ak ni za 16 dana gladovanja pristupilo
jelu i istraiva je prekinuo posmatranje jer bi ivotinja uginula. Kod ove ivotinje ogiledno
je da je naueno ponaanje bilo veoma vrsto. Istraivai navode da odreenim postupcima
kod ivotinja je mogue postii da ili vie odolevaju iskuenju ili da vie imaju oseaj
nelagodnosti, krivice.
Kad bi udarili teneodmah poto je pristupilo iniji sa zabranjenom hranom a pre nego to je
poelo da jede, stvarala se jaa otpornost prema iskuenju. A kad bi tene bilo udareno tek
kada bi pojelo neto hrane, vie se javljalo izrazito emocionalno reagovanje, kao da se
javljalo izrazitije oseanje nelagodnosti. Ovaj ogled, po Ajzenku, potvruje da savest i
postupanje po odreenim normama nije nita drugo nego uslovljavanjem naueno ponaanje,
uslovni refleks. U svakom drutvu postoji niz zabranjenih akata ije se izvravanje ocenjuje
kao nemoralno. Ako se kod deteta deluje sa kaznom neposredno posle poinjenog
zabranjenog akta i to praktikuje dovoljno esto i dovoljno rano, ve pomisao na zabranjeni
akt izazvae slinu autonomnu reakciju. Ona e odvraati od izvrenja zabranjenog akta.
Formirae se unutranji policajac i dete e se uzdrati od neeljenog akta i bez primene
neke pretnje ili spoljne sile.
Uslovljavanjem se kod njega stvara, kao to je pokazano u opisanom eksperimentu da se
dogaa i kod tenadi, unutranji otpor da se ini to je zabranjeno. Formira se unutranji
regulator ponaanja koji nazivamo moralnom sveu ili saveu. Ajzenk navodi, da e kod
oveka taj proces biti daleko bri i optiji, zahvaljujui njegovoj sposobnosti generalisanja i
korienja govora, ali u sutini proces e biti isti kao i opisani proces uogledu sa tenadi:
savest e se i kod njega formirati uslovljavanjem i predstavljae isto tako uslovni
refleks.
Instrumentalno uslovljavanje
Proces socijalizacije se najee objanjava uenjem po principu instrumentalnog
uslovljavanja ili potkretpljivanja. Takvo uenje se naziva instrumentalnim jer predstavlja
sredstvo, instrument, da se neka potreba zadovolji i neki cilj postigne. Ne naui se neto
naprosto zbog toga to postoji ponavljanjem uspostavljena veza- kao to smatraju pristalice
klasinog uslovljavanja, nego se naui zbog toga to se tim novim steenim oblikom
ponaanja postie neki cilj i to se njime moe zadovoljiti neka potreba.
Da takav nain uenja moe biti put sticanja novih naina ponaanja, dokazuje se Skinerovim
ogledima sa ivotinjama: Izgladneli pacov koji se nalazi u kavezu i koji, da bi doao do
hrane, mora da naui da pritisne jednu polugu- nauie to postepeno. Pacov podstaknut glau
vri razliite pokrete, i jednim od njih sluajno pokrene polugu. Pokretanje poluge izaziva
padanje slanine u kavez. Pacov i kad pojede tu slaninu ostaje gladan i dalje vri niz sluajnih
pokreta. Opet, neki od pokreta dovode do pritiska na polugu i do dobijanja hrane. Ako se ovaj
potupak due vremena ponavlja, broj sluajnih pokreta se sve vie smanjuje, a odreeni
pokreti koji dovode do pokretanja poluge i dobijanja hrane,sve se vie uvruju. Posle
dovoljnog broja ponavljanja, pacov naui da vri samo jedancelishodan pokret kojim odmah
dolazi do hrane. On je nauio odreeni oblik ponaanja koji mu slui kao sredstvo za
zadovoljenje potrebe. On ga je nauio jer je taj pokret instrumentalan, jer muomoguava da
doe do hrane.Torndajk je ovaj princip uenja detaljno opisao i kao najvanije naelo uenja
oznaio zakon efekta po kome organizam bre ui one reakcije kojima dolazi do zadovoljenja
potreba, koje imaju odreeni efekat. Da bi dolo do uenja potrebno je da organizam bude
motivisan i aktivan, potrebno je da neka od njegovih sluajnih reakcija dovede do nagrade, da

se takvo nagraivanje ili potkrepljivanje dovoljno puta ponovi. Na taj nain stvara se
odreena veza izmeu drai (nagrade) I reakcije.Hal, polazei od ovog shvatanja, izgradio je
svoju veoma proirenu teoriju uenja poznatu podnazivom teorije potkretpljenja. Neophodan
uslov svakog uenja je postojanje neke potrebe ili motiva i zadovoljenje te potrebe. Da bi
neki oblik ponaanja bio nauen, on mora da dovede dosmanjenja potrebe ili do redukcije
tenzije. Tu redukciju Hal naziva potkrepljenjem. Ako se neka dra i neka reakcija, koja
dovodi do redukcije tenzije, javljaju dovoljno esto zajedno, doi e do uvrenja veze
izmeu te drai i reakcije. Kad se sledei put javi ista dra, javie se i tendencija da se ponovi
ista reakcija.Polazei od Halove teorije, Miler i Dolard razvili su svoju teoriju socijalnog
uenja koju su oni nazvali teorijom imitacije. Oni razlikuju vie oblika imitacije, svodei sve
te oblike na uenje uslovljavanjem.
Ne samo u ranom detinjstvu, nego i u toku celog ivota takav oblik uenja, na
principuinstrumentalnog uslovljavanja, predstavlja vaan nain socijalizacije. Pri ovom, kao i
pri drugim oblicima uenja, vanu ulogu ima i transfer uenja:naueno ponaanje ne
ograniava se nauvrenu vezu izmeu sasvim odreene drai i poeljnog reagovanja, nego
se proiruje i na mnoge druge sline situacije. Dete koje je nauilo da kae molim i hvala,
nee to rei samo onda kaddobije kola, nego i mnoge druge stvari, ne samo onda kad neto
trai i dobija od majke nego i kad trai i dobija i od drugih osoba. Reagovanje naueno na
jednu dra, javlja se i u vezi sa slinim draima.Ponaanje koje je drutveno nepoeljno i koje
veina lanova drutva osuuje moe, ako bude dovodilo do nagrade pojedinca koji takvo
ponaanje upranjava, da se uvrsti i da postane za tog pojedinca karakteristino. Npr. ako
siledijsko ponaanje za onog ko ga ispoljava nema nikakvih negativnih posledica, a dovodi
do neke nagrade- na primer do ugleda meu vrnjacima, oseanja moi ili nekog drugog
oblika zadovoljstva- ono e se fiksirati kao oblik ponaanja i lako postati ponaanje
podraavano od drugih. ak i bez namere da neko nagrauje negativno ponaanje, takvo
negativno ponaanje moe postati karakteristian oblik reagovanja jer omoguava
zadovoljenje odreenih potreba, npr. ako dete vikanjem ili ispoljavanjem agresivnosti
bacanjem o pod bude uspevalo da postigne to eli, jer roditelj u elji da se dete umiri ini
ono to ono trai, takvo ponaanje postae karakteristino ponaanje deteta. Prema mnogim
autorima, i ponaanje kojim je mogue izbei kaznu moe biti instrumentalno ponaanje.
Mogue je nauiti odreeni oblik ponaanja, jer se upranjavajui ga, izbegavaju negativne
sankcije.U takvom sluaju, imamo takoe uenje potkrepljivanjem, ali ne pozitivnim nego
negativnim. Kad dete naui da se stara o istoi na taj nain da ga roditelji svaki put kad ne
vodi rauna kazne i ono upranjavajui zahtevani oblik ponaanja moe da izbegne kaznuopet uenje moemo objasniti instrumentalnim uslovljavanjem.Veliki broj autora smatra da se
socijalizacija ostvaruje i jednim i drugim od spomenutih naina uslovljavanja. Sticanje novih
oblika ponaanja ostvaruje se putem instrumentalnog uslovljavanja,smatraju Maurer i Ajzenk,
a uenje uzdravanja od manifestovanja drutveno nepoeljnih impulsa I tendencija
prvenstveno klasinim uslovljavanjem .
Uenje po modelu
Utvreno je da deca sa kojom je nastavnica prethodno postupala izrazito srdano, vie
podraavaju njeno ponaanje u toku igre nego deca iz grupe prema kojoj je nastavnica
prethodno pokazala nezainteresovani odnos. Rezultati pokazuju da je do ugledanja na
ponaanje modela i do eventualne identifikacije sa njim dolazilo u sluaju kad je postojala
emocionalna vezanost sa modelom.

O uenju identifikacijom govorimo kad imamo posla sa usvajanjem sloenih, integrisanih

oblika ponaanja, a ne poslebnih reakcija i specifinih naina reagovanja, a do kojih sloenih
oblika ponaanja dolazi bez posebnog treninga i bez direktnog nagraivanja manifestovanog
ponaanja,kad je veza sa modelom u ije se ponaanje ugleda lina vezanost za model,
pozitivan emocionalnidnos prema njemu, kad su usvojeni oblici ponaanja stalni odnosi
ponaanja koji se manifestuju u toku dueg vremena.
O uenju imitacijom govorimo kad imamo usvajanje specifinih oblika ponaanja, a na
osnovuopservacije i bez posebnog treninga i direktnog nagraivanja, kad ne mora da postoji
emocionalna vezanost za model, kad usvojeni ui segment ponaanja moe da se upranjava
samo u tokuogranienog perioda, vremena.
Uenje imitacijom
Imitacijom se objanjava slinost u ponaanju lanova pojedinih grupa, zajedinca, kao i
uopte pojava konformiranja u ljudskom drutvu.Po Tardu, imitacija je klju za socijalnu
tajnu. On govori da je drutvo u sutini imitacija. Postavlja zakone imitacije kojima pokuava
da objasni socijalno ponaanje. Proces imitacije je slian hipnotikom stanju. Odvija se pod
delovanjem slika u glavama onih kojiimitiraju, a te slike nastale su na osnovu opaanja
modela. Tard vie opisuje pojavu podraavanja tueg ponaanja nego to je
objanjava.Traei izvore este pojave podraavanja tueg ponaanja, veliki broj autora izvor
imitacije vidi u instiktima. Meu ostalim nasleenim tendencijama za odreene oblike
ponaanja, postoji i instinct za imitacijom. On je vaan za odravanje jedinke. Zahvaljujui
njemu jedinka lako i brzo usvaja oblike ponaanja koji joj omoguavaju da se uspeno nosi sa
preprekama na koje nailazi u prirodi iu kontaktu sa drugim jedinkama.
Mek Dugal pokuava da objasni kako dolazi do imitacije. Njegovu panju privlai pojava da
deca uspevaju da relativno precizno podraavaju glasove modela i naue govor ma koje
sredine, ili da lako podraavaju razliite pokrete odraslih. On smatra da je to podraavanje
mogue objasniti tzv.empatijom u ijoj osnovi lei automatska motorna mimikrija. U procesu
opaanja ukljuuje se automatski motorno podraavanje pokreta koje vri posmatrani
objekt.Slino je i objanjenje pojavom ideomotorme aktivnosti - ideja o nekoj akciji sama po
sebi podstiena izvrenje akcije. Javlja se tenja da se ono to se zamilja ili vidi i izvede. Mi
uvek imamoimpuls da uinimo ono to vidimo da neko drugi ini.Bihejvioristima je
korienje mentalistikih pojmova kao empatija i ideja strano. Oni pojavu imitacije
pokuavaju da objasne uslovljavanjem. Dete e ponoviti svaku akciju nekog drugog, akotue
izvrenje akta stimulie neki ulni organ deteta u trenutku kada ono samo, i to sluajno, vri
taj akt. Stvara se asocijativna veza izmeu tueg akta i slinog akta deteta.
Bandura i njegovi saradnici.
Oni su ukazali na veoma veliku ulogu tog oblika uenja koji je, po njihovom miljenju, i
najvanijioblik socijalizacije i razvitka linosti. Imitacijom je mogue usvojiti nove oblike
ponaanja koje ispoljava neki posmatrani model.Uticaj posmatranog ponaanja na ponaanje
onih koji ga posmatraju potvruju i istraivanja o ponaanju dece roditelja koji u svojim
postupcima manifestuju agresivno ponaanje, kao i kodroditelja koji sebe kontroliu i koji
kod sebe inhibiraju agresivno ponaanje.
Gde se pred decom uzdrava od takvog ponaanja jer se ono inhibira, manje se pojavljuje i
koddece nego gde to nije sluaj. Bandura i saradnici misle da kao model ne deluju samo

roditelji nego irazliite osobe iz deje sredine, kao i sredstva masovnih komunikacija.U
jednom istraivanju jedna grupa predkolske dece posmatra agresivno ponaanje odraslih,
adruga grupa posmatra neagresivno ponaanje. Pri tom, u svakoj od ovih grupa polovina ima
kao uzor odraslu osobu istog pola, a druga polovina suprotnog pola. Prikazano agresivno
ponaanjesastoji se u odreenim oblicima fizike i verbalne agresije ispoljene prema lutki.
Ovaj isti ogled istraivai ponavljaju prikazujui filmove sa agresivnim ponaanjem,
zatimagresivno ponaanje ivih modela, kao i crtane filmove u kojima se prikazuje agresivno
ponaanje.Dobijeni rezultati ovih istraivanja pokazuju da su deca posmatrajui agresivno
ponaanje redovnou svojoj sopstvenoj aktivnosti manifestovala posmatrane agresivne
reakcije. Deca iz grupa u kojimanije manifestovano agresivno ponaanje nisu ga pokazivala
ni u sopstvenom postupku. Ona su podraavala suzdrljivo ponaanje koje je tim grupama i
demonstrirano.Posmatranjem ponaanja modela mogue je izazvati inhibitorne i
dezinhibitorne efekte. To znai da e u sluajevima gde se model uzdrava od ispoljavanja
odreenih impulsa koji se osuuju u drutvu i subjekti koji su izloeni modelu pokazivati
inhibiciju takvim impulsima. Tamo gde model manifestuje nekontrolisano ponaanje i
posmatrani subjekti manifestovae ne samo nekontrolisano ponaanje nego i druge
uzdravane oblike ispoljavanja dotad inhibitornih impulsa. Ono to su do tad koili, oni e
sada slobodnije manifestovati.Moe se zakljuiti da e i oni koji posmatraju krenje razliitih
vrsta zabrana od strane drugih isami posle posmatranja u veem stepenu kriti te zabrane, na
primer, vozai auta koji uoavaju dadrugi vozai nekanjeno kre saobraajne propise
pokazae i sami sklonost da te propise kre
Uenje uenjem uloga
Mi od detinjstva uimo kakva se oekivanja u odnosu na ponaanje vezuju uz zauzimanje
razliitih poloaja. Od pojedinaca na razliitim poloajima u drutvu i u grupama oekuje se
odreeno ponaanje. Npr. svaki od lanova porodice ima odreeni poloaj ili status: poloaj
oca, majke, dece. U skladu sa drutvenim shvatanjem, oekuje se od svakoga od njih da e se
na odreeni nain ponaati: majka da e se starati o podizanju dece, otac o obezbeenju
potrebnih sredstava za zivot porodice, deca da e pokazivati potovanje prema
roditeljima...Slino, od osoba sa odreenim zanimanjem oekuje se da e se ponaati u skladu
sa svojimzanimanjem, npr. od lekara da se stara da izlei svoje pacijente, da ne govori o
njihovim intimnimt ekoama...Ovo ponaanje koje se oekuje od osoba sa odreenim
statusom ili poloajem naziva se ulogom.Uloga se definie kao oekivano ponaanje vezano
uz odreeni status. Takvo ponaanje vezano uz status vano je i za pojedinca i za drutvo. Za
drutvo je vano jer se na taj nain usklauju aktivnosti lanova drutva i lanova grupa. Za
pojedinca je vano jer mu omoguava da se lake snae u razliitim situacijama znajui ta se
od njega oekuje.Veliki deo vaspitanja sastoji se u sticanju znanja o tome kakvo se ponaanje
oekuje od osoba na razliitim poloajima i u razliitim situacijama. Mi svi uimo razliite
uloge. Takvo uenje uloga ukljuuje sticanje znanja o tome kako treba postupiti, kakve
stavove imati, kako treba emocionalno reagovati kad se zauzme odreeni poloaj.
Uenje uloga koje poiva na pokuajima i grekama vanije je od proste imitacije.Verovatnije
je da pri tom obliku uenja nemamo posla sa jednom sasvim novom vrstom uenja koje bi
poivalo na drugaijim principima od onih na kojima poiva uenje uslovljavanjem i na
kojima poivaju drugi oblici uenja po modelu. Verovatno je da imamo posla sa jednim
sloenim oblikom uenja pri kom se kombinuju razliiti principi uenja: uenje
uslovljavanjem, opservaciono uenje,ali i uenje koje ukljuuje i angaovanje kongnitivnih
funkcija.

Socijalno uenje uvianjem

U strunoj literaturi relativno malo se govori o uenju uvianjem. Jedan od razloga je taj to
je uenje obino prouavano u jednostavnim situacijama u kojima je kontrola uslova
relativno dobra.Vaan razlog je i uticaj bihejvioristikog shvatanja, a koje namerno
zapostavlja prouavanje neposrednog iskustva a upravo pri takvom prouavanju dolazi do
izraaja uvianje. Istraivai su ukazivali na vanost kognitivnih elemenata u uenju, ve
prouavajui proces uenja kod ivotinja. To je uinio Tolman koji je zastupao miljenje da
uenje nije naprosto S-R veza,asocijativna veza izmeu jedne senzacije i jedne motorne
reakcije i da se ne moe svesti na mehaniko povezivanje putem dodira dva elementa i
ponavljanjem tog povezivanja. Po Tolmanu,uenje se u sutini sastoji u znanju o odreenim
odnosima izmeu drai. I ivotinja, kad ui prolazi kroz lavirint, ui raspored pojedinih mesta
(ui gde treba da skrene levo ili desno, da ide napred ili nazad), ui kognitivnu mapu. Do tad
neutralne drai tokom uenja prolaza kroz lavirint postaju znaci koji upozoravaju na neto.
ivotinja ui tako to ui da oekuje da e uodreenoj situaciji, kad se javi odreeni znak,
ako se na odreeni nain ponaa, doi do odreenogcilja. Ui da odreeno ponaanje, da
odreeni znak predstavlja sredstvo za odreeni cilj. Prema tome, uenje je sticanje znaenja
znakova.Kod oveka je sigurno da kognitivne funkcije pri uenju imaju jo vei znaaj. Pri
uenju oveka opravdano je pretpostaviti da je angaovanje kognitivnih funkcija, i to i viih
kognitivnih funkcija, po pravilu ukljueno u sticanje novih oblika ponaanja.Izmeu optih
psiholokih teorija na znaaj kognitivnih procesa, a posebno uvianja, pri procesu uenja
ukazuje getaltistika teorija- oni su dali psiholoku analizu procesa uvianja pokazujui da
ono ne poiva na mehanikim asocijacijama i da i kod viih ivotinja ve postoji uenje
putem uvianja, to je pokazano poznatim Kelerovim ogledima sa impanzama. Kad do
sticanja odreenog naina ponaanja dolazi usled toga to se uoava postojanje odreenih
odnosa u datoj situaciji, onda vie nemamo uenje po principu asocijacija niti na osnovu
uslovljavanja potkrepljivanjem niti uenje podraavanjem. To je novi oblik uenja,
uenje putem reavanja problemskih situacija i uvianja odnosa.
Takvo uenje karakterie:
1) da do uspeha dolazi naglo, odjednom
2) da se, poto je jednom reen problem, pokuavanje vie ne ponavlja
3) da se naeno reenje koristi ne samo u istim nego i u slinim situacijama.
Ne bi bilo opravdano smatrati da je svako uenje u koje su ukljueni kognitivni procesi, pa i
vii kognitivni procesi, samim tim uenje koje nije na principu uslovljavanja. Kod svakog
uenja prisutni su kognitivni procesi u izvesnoj meri, pa i kod uenja ivotinja. Ako nemamo
drugih, prisutne su barem senzacije i percepcije i diskriminacija i selekcija drai na osnovu
njih. I kodnajjednostavnijeg uslovljavanja nalazimo neke saznajne procese, npr. Kad
ivotinja naui da izbegne zamraeni put, jer doivljava ok ako se njime kree, ona to ui
koristei senzornu diskriminaciju, razlikovanje svetlosti od tame. Mogu i vii kognitivni
procesi kod oveka da budu ukljueni u proces uenja, a da ipak opravdano smatramo da je
takvo uenje na principu asocijativnog uslovljavanja, bilo klasinog bilo instrumentalnog.
Kad dete ui da kae hvala, ono to ini pre svega to se uz takvu reakciju vie puta ponavlja
nagrada. Ono tek naknadno uspostavlja relaciju izmeu odreenog ponaanja i posledice tog
ponaanja, ono tek naknadno uvia. Kao to o uenju uvianjem uopte govorimo kad ovek
ne bi mogao reiti probleme na koje naie bez korienja simbolikih procesa, tako i pri
socijalnom uenju o uvianju govorimo tek kad su osnova socijalnim uenjem steenog
naina socijalnog ponaanja nalaenje relacija i apstraktno miljenje. Sigurno je da ponaanje

steeno na taj nain imamo u oblasti socijalne percepcije,obrazovanja stavova, grupne

aktivnosti, a posebno u oblasti moralnog ponaanja.