UNIVERZITET U NIU

MAINSKI FAKULTET U NIU

OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE
Mainsko inenjerstvo

Predmet: Proizvodna sredstva

S E M I N A R S K I

R A D

Obrada vodenim mlazom

Mentor:

Student:

Prof. dr. Dragoljub Lazarevi

Marko Simeonov 805

Ni, 2013.

Sadraj

UVOD.........................................................................................................................................................2
1.OBRADA ISTIM VODENIM MLAZOM.............................................................................................3
1.1.Prednosti obrade istim vodenim mlazom.........................................................................................4
1.2.Ogranienja obrade istim vodenim mlazom.....................................................................................4
2.OBRADA VODENIM MLAZOM SA ABRAZIVOM.............................................................................5
2.1.KARAKTERISTIKE OBRAENE POVRINE ABRAZIVNIM VODENIM MLAZOM...............7
2.2. UTICAJ PARAMETARA OBRADE ABRAZIVNIM VODENIM MLAZOM NA........................10
KVALITET OBRAENE POVRINE.................................................................................................10
2.3.Prednosti AJM metode.....................................................................................................................13
2.4.Ogranienja AJM metode................................................................................................................13
3. SEENJE MIKRO MLAZOM (MICRO-JET CUTTING)...................................................................13
ZAKLJUAK...........................................................................................................................................14

UVOD
Obrada vodenim abrazivnim mlazom idealna za rezanje razliitih materijala,
tako da sve vie zamenjuje obrade plazmom i laserom, stim da ima iru primenu jer
se vodenim abrazivnim mlazom mogu obraivati gotovo svi metalni i nemetalni
materijali, male i velike tvrdoe.
Obrada vodenim mlazom potie od hidraulikog iskopavanja kamenog uglja u
SSSR-u i na Novom Zelandu. Voda je sakupljena iz reica i usmeravana da ispira
raznete stene, odnosei pri tom ugalj i komadie stene. Metod iskopavanja
vodenim mlazom je kasnije primenjen u junoafrikim rudnicima zlata. U Rusiji
su 1930. uinjeni prvi pokuaj seenja stena vodenim mlazom. Vodeni top je
obezbeivao pritisak od 7000 bara. U Americi je 1970. razvijena tehnologija
stvaranja pritiska od 40000 bara. 1972. prof. Robert Franz iz Miigena radio je sa
kompanijom "Mc Cartney Manufacturing Company" na instaliranju prvog
postupka industrijskog seenja vodenim mlazom. Oprema je instalirana u
kompaniji "Alton Boxboard"-u. Kompanija "Flow Industries" je dodala pesak u
postojeu instalaciju za ienje pod pritiskom, radi dobijanja zavrne bele boje
metala. Kasnije se pokazalo da se vodenim mlazom sa dodatkom abraziva mogu
sei metali i keramika. Od tada postupak seenja vodenim mlazom doivljava
procvat. Obrada abrazivnim vodenim mlazom pripada grupi nekonvencionalnih
postupaka obrade, i ve due vreme se koristi u industriji. Najee operacije koje
se ovom vrstom obrade mogu izvoditi su: seenje, poliranje povrina, ienje
povrina itd. U svim sluajevima mehanizam obrade se zasniva na eroziji. Velika
prednost ovog postupka obrade je injenica da u zoni obrade ne dolazi do
znaajnog porasta temperature.

1.OBRADA ISTIM VODENIM MLAZOM

Pri seenju istim vodenim mlazom, koristi se samo energija vodenog mlaza.
Medjutim kod mekih materijala, zasek moe da iznosi 0.1 mm. Da bi se mlaz
objedinio mogu se dodavati polimeri. Voda prolazi kroz otvor dizne brzinom tri
puta vecom od brzine zvuka, tako da i najmanja neistoa oteuje diznu. Iz tog
razloga ulazna voda je posebno tretirana sa grubim predfiltrima, finim filtrima i sa
jonoizmenjivakom kolonom. Da bi se, dakle, odrzao ostar (jak, snaan) rezni mlaz
u toku dueg vremena, od najvee vanosti je nepromenjena ulazna geometrija
dizne (mlaznice). Radni vek dizne pri optimalnim uslovima je oko 100 sati rada.
Danas se u komercijalnoj upotrebi koriste pritisci do 400 Mpa. Voda pod
pritiskom se visokopritisnim cevima dovodi do rezne glave, u kojoj se nalazi
mlaznica prenika otvora od 0,08 do 0,4 mm. Pri isticanju iz mlaznice, voda
formira tanak mlaz velike brzine, do 1000 m/s, trostruko vee brzine od zvuka.
Seenje istim vodenim mlazom najvie nalazi primenu za seenje nemetala i
hrane. Primenjuje se u procesima proizvodnje pelena, papira, u automobilskoj
industriji za seenja delova unutranje dekoracije, delova od gume i plastike itd.
Obradom istim vodenim mlazom performanse seenja kod vrstijih
materijala znatno opadaju. Seenje istim vodenim mlazom, pri pritisku vode od
400 Mpa, nije pogodno za obradu metala zbog nedovoljne energije mlaza.
Najnovije tehnologije kod pumpi velikih pritiska omoguavaju danas i seenje

vrih materijala kao to je aluminijum do debljine od 4 mm bez dodavanja

abraziva pod pritskom od 6000 bara. Uglavnom seenje istim vodenom mlazom u

Slika 1. Delovi rezne glave za obradu istim vodenim mlazom

industriji koristi se najvie za seenje materijala kao to su: hartija, hrana, hrana,
guma, suner, folije i sl.
1.1.Prednosti obrade istim vodenim mlazom

Primenom ove metode ne dolazi do sakupljanja toplote, to je posebno

korisno pri seenju elika i drugih materijala gde poveanje
temperature mogu dovesti do promena osobina materijala
Za razliku od seenja na strugu, glodalici i dr. Rezanje vodenim
mlazom ne stvara prainu i estice koje mogu biti veoma tetne ako se
udahnu
Druge prednosti jesu sline prednostima koje ima i rezanje abrazivnim
vodenim mlazom
1.2.Ogranienja obrade istim vodenim mlazom

Jedno od glavnih ogranienja jeste ogranien broj materijala koji

mogu biti ekonomino seeni
Debeli delovi ne mogu biti seeni precizno niti ekonomino
4

 Tzv. zailjenost je jo jedan problem u seenju pod drugaijim uglom

od onog od kojim je zapoeo seenje, i tako izaziva dimenzijalnu
nepreciznost

2.OBRADA VODENIM MLAZOM SA ABRAZIVOM

Obrada abrazivnim vodenim mlazom je pogodna za obradu krtih materijala

(staklo, keramika, kamen itd.) i kompozitnih materijala. Rezanje abrazivnim
vodeni m mlazom (eng. AbrasiveJetMachining AJM), je proirena verzija seenja
vodenim mlazom, jer voda u ovom sluaju sadri abrazvne estice kao to su
silicijum-karbif ili aluminijum-oksid, u cilju poveanja stepena otklanjanja
materijala u odnosu na seenje bez abrazivnih estica. Skoro svaka vrsta materijala
poevi od vrstih krtih materijala kao to su keramika, metal i staklo do
ekstremno mekih materijala kao to su pena i guma. Usko podruje seenja (mala
irina otrice), i kompjuterski kontrolisani pokreti omoguavaju da se ovom
metodom proizvedu delovi veoma precizno i ekonomino.

Slika 2. Princip rada AJM metode

Ova metoda obrade je posebno pogdna za seenje materijala koji ne mogu

biti seeni laserskim ili termalnim metodama. Takoe, napogodnija je za seenje
metalnih, nemetalnih i naprednih kompozitnih materijal bez osvrta na njihovu
debljinu. Jo jedna primena ove metode jeste kod materijala osetljivih na toplotu.
Ova metoda radi tako to sistem pod veoma velikom brzinom isputa vodu
kroz grli i tako se stvara vakum koji uvlai abraziv sa abrazivne linije, oni se
meaju u cevi za meanje i formira se snop abraziva velike brzine.

Slika 3. Izgled AJM aparate i njegovi delovi

Pri obradi abrazivnim vodenim mlazom se koristi specijalno konstruisana

radna glava. Voda pod visokim pritiskom prolazi kroz prigunicu iji je otvor da,
slika 2.a) i ulazi u komoru za meanje. U komoru za meanje se dozira i abrazivni
prah koji se mea sa vodom. Ovako dobijena abrazivna meavina prolazi kroz
prigunicu (mlaznicu) iji je otvor dc, i stvara abrazivni vodeni mlaz. U zavisnosti
od oblika abrazivnog mlaza on moe biti dobar slika 4.a), ili lo slika 4.b) i 4.c).

Slika 4. Oblici abrzaivnog mlaza

dobar, b) i c) lo

Primena AJM metode je veoma popularna u aero-kosmikoj, automobilskoj i

elektro industriji. U aero-kosmikoj industriji delovi kao to su titanijumska tela
vojnih aviona, delovi motora (aluminijum, titanijum, legure otporne na toplotu),
aluminijumski delovi i delovi kabina, svi se prave pomou ove metode obrade
materijala
U automobilskoj industriji, delovi kao to su graniri u enterijeru i delovi
asije od fiberglasa, kao i branici prave se takoe ovom metodom. Slino i u
elektro industriji, ploe strujnih i neki kablovi se prave takoe upotrebom
abrazivnog vodenog mlaza.
2.1.KARAKTERISTIKE OBRAENE POVRINE ABRAZIVNIM
VODENIM MLAZOM

Osnovne karakteristike povrine obraene abrazivnim vodenim mlazom su :

irina reza
koninost reza i
hrapavost obraene povrine.
Sve ove karakteristike ukazuju na kvalitet obraene povrine. U ovom radu,
najvea panja je posveena kvalitetu obraene povrine. Kao glavni parametar za
7

ocenu kvaliteta obraene povrine odabrana je srednja visina neravnina Rz, i

praena je promena vrednosti ovog parametra u zavisnosti od pojedinih parametara
koji definiu obradu abrazivnim vodenim mlazom. Karakteristian izgled povrina
obraenih abrazivnim vodenim mlazom prikazan je na slikama 4 i 5. Na slici 6
prikazana je topografija povrina u zavisnosti od dubine reza.

Slika 5. Izgled povrine obraene abrazivnim

vodenim mlazom

a) Visok kvalitet obraene povrine

sa malim brzinama kretanja
predmeta i manjom
produktivnou rezanja

b) Nizak kvalitet obraene povrine na izlasku

mlaza pri velikim brzinama kretanja predmeta i
velikom produtivnou rezanja
Slika 5. Uticaj brzine kretanja predmeta obrade na
Na kvalitet obraene povrine

Sa slika 5 i 6 se jasno vidi da se karakteristike obraene povrine menjaju u

zavisnosti od brzine kretanja predmeta obrade, a sa slike 7 se moe zakljuiti o
postojanju velike razlike u visini neravnina u zavisnosti od udaljenosti od povrine
8

materijala koji se obrauje, odnosno od dubine reza. Hrapavosti, odnosno visine

neravnina profila su znatno manje na manjim dubinama reza, odnosno vei
kvalitet obrade je na ulasku mlaza u materijal nego na veim dubine reza,
odnosno na izlasku mlaza iz materijala.

Meutim, brzina kretanja predmeta obrade u dubina reza nisu jedini

parametri koji utiu na karakteristike obraene povrine. Karakteristike obraene
povrine zavise od niza parametara, kao to je radni pritisak vode, vrsta abraziva
koja se koristi, udaljenost mlaznice od povrine predmeta obrade, protok abraziva,
materijal predmeta obrade itd. Na slici 7 prikazan je razliit kvalitet obraene
povrine. Povrina 1 se dobija kada je potrebna velika brzina seenja (velika
produktivnost) iz mali kvalitet i tanost obrade. Takoe, ovakva povrina se moe
9

dobiti sa velikim prenikom mlaznice, malim ili nedovoljnim pritiskom vode ili
starom (oteemnom) mlaznicom. Povrina 2 se takoe dobija kada zahtevi za
tolerancijom dela i kvalitetom povrine nisu dominantni. U ovom sluaju kvalitet
povrine je odreen samo brzinom veom brzinom kretanja predmeta obrade.
Kvalitet povrine 3 je najee zahtevan. U ovom sluaju postignuto je
usklaivanje brzine predmeta obrade, pritiska mlaza vode, protoka i koliine
abraziva. Kvalitet povrine 4 je bolji od kvaliteta povrine 3 i dobijen je
smanjenjem brzine kretanja predmeta obrade. Kvalitet povrine 5 je veoma visok i
postie se kod visoko preciznih delova, ali sa veoma malim brzinama predmeta
obrade pri emu vreme obrade nije kriterijum za izbor reima obrade.

2.2. UTICAJ PARAMETARA OBRADE ABRAZIVNIM VODENIM

MLAZOM NA
KVALITET OBRAENE POVRINE

Uticaj parametara obrade abrazivnim vodenim mlazom na kvalitet obraene

povrine je znaajan i u okviru ovog rada razmatran je kroz ispitivanja uticaja:
- udaljenosti mlaznice od obraivane povrine,
- pomone brzina (brzine kretanja predmeta obrade) i
10

- radnog pritiska vode na srednju visinu neravnina Rz.

Materijal koji je koji je korien za ispitivanje je aluminijum sa sledeim
karakteristikama: zatezna vrstoa 90 MPa; modul elastinosti 69 GPa i gustina
2.71 g/cm3. Kao abrazivno sredstvo je korien aluminijum-silikat, finoe 80. Na
slici 8 je prikazan uticaj udaljenosti mlaznice od povrine obrade na hrapavost
obraene povrine, na razliitim dubinama reza. Uoava se da sa porastom
udaljenosti mlaznice od povrine predmeta obrade raste i parametar hrapavost
obraene povrine Rz. Takoe uoava se da parametar Rz naglo raste kada se
mlaznica udalji od obraivane povrine vie od 3 mm, tako da hrapavost postaje
velika nezavisno od dubine reza. Takoe, moe se zakljuiti da smanjivanje
rastojanja mlaznice od povrine predmeta ispod 2 mm ne dovodi do smanjenja
hrapavosti. To znai da postoji optimalno rastojanje mlaznice od predmeta obrade,
koje je u ovom sluaju oko 2 mm.

Na slici 9 je prikazan uticaj pomone brzine na paramatar hrapavosti

obraene povrine Rz, na razliitim dubinama reza. Sa dijagrama se vidi da se sa
poveanjem pomone brzine poveava i Rz. Za vrednosti pomone brzine od 10
mm/min, Rz je duplo manje nego za vrednosti pomone brzine od 50 mm/min, na
istoj dubini reza. Moe se zakljuiti da sa poveanjem pomone brzine hrapavost
na veim dubinama reza znaajno raste, a da u oblastima manjih brzina pomonog
kretanja kvalitet po dubini reza je priblino konstantan. Takoe, smanjenjem brzine
11

pomonog kretanja ispod 20 mm/min, u ovom sluaju ne dovodi do poveanja

kvaliteta obraene povrine.

Na slici 10 je prikazan uticaj radnog pritiska vode na parametar hrapavosti

obraene povrine Rz. Moe se uoiti da za vee vrednosti radnog pritiska vode,
parametar Rz ima manje vrednosti, odnosno, hrapavost obraene povrine je
manja. Ova pojava je rezultat injenice da se sa poveanjem pritiska vode krti
kristali abraziva lome na manje, finije kristale, a finiji kristali abraziva daju finiju
obradu odnosno manju hrapavost obraene povrine. I na ovom dijagramu se
primeuje da je hrapavost obraene povrine vea na veim dubinama reza.

12

2.3.Prednosti AJM metode

U veini sluajeva nije potrebna sekundarna dorada

Ne postoji seivom indukovana distorzija
Mala sila seivom koja utie na radni predmet
Smanjena potreba za alatima
Uobiajena finoa odraene povrine je 125 250 mikrona
Ne postoji zona zagrevanja
Lokalizovane su strukturalne promene
Nema zagaenja usled praine
Eliminie termalnu distorziju
Nema otpadaka i opiljaka
Precizno, vieravno seenje kontura, oblika i kosina bilo kog ugla
2.4.Ogranienja AJM metode

Ne moe buiti ravno dno

Ne mogu se obraivati materijali koji se u kontaktu sa vlagom (vodom),
brzo raspadaju

13

 Glavna loa strana ove metode jesu velika kapitalna ulaganja i velike buke
tokom rada ove maine

3. SEENJE MIKRO MLAZOM (MICRO-JET CUTTING)

Micro-jet seenje je mogue ostvariti samo sa komponentama velike
preciznosti
( 0,01 mm),gde ugao greke tei nuli. Kod seenja mikro mlazom sa
dodavanjem abraziva, danas se moe proizvesti mlaz od 0,2 mm. Maksimalna
debljina materijala koji se see zavisi od cevi za fokusiranje, dananjom
tehnologijom moe se sei material i do 40 mm. Ovaj postupak je naroito
pogodan za komponente koje zahtevaju veliku tanost. gde bi konvencionalni
water jet dostigao odavno svoje granice.

ZAKLJUAK
Analizama dijagrama uticaja parametara rezanja vodenim abrazivnim
mlazom na kvalitet obraene povrine moe se zakljuiti da je kvalitet povrine
razliit po dubini reza i da na to najvei uticaj ima brzina pomonog kretanja,
odnosno brzina kretanja predmeta obrade. Takoe, uoava se da poveanje
udaljenosti mlaznice od povrine predmeta obrade dovodi do poveanja hrapavosti
obraene povrine, stim da njegovim smanjenjem ispod odreenih vrednosti moe
dovesti i rasta visina neravnina, odnosno do pogoranja kvaliteta obraene
povrine. Sa poveanjem radnog pritiska vode dolazi do fragmentacije kristala
abraziva na manje delove pri emu se dobija i finija obrada. Zbog toga se sa
poveanjem radnog pritiska vode dobija bolji kvalitet obraene povrine, odnosno
manja hrapavost. Meutim, prilikom izbora parametara koji definiu obradu
abrazivnim vodenim mlazom treba obratiti panju i na proizvodnost, odnosno na
ekonominost primene izabranih reima obrade, jer mala pomona brzina rezanja i
veliki radni pritisci vode ne rezultuju ekonominim reimom obrade. Definisanje
parametara obrade abrazivnim vodenim mlazom treba da predstavlja optimalni
odnos izmeu proizvodnosti i kvaliteta obraene povrine.

14

LITERATURA
1. http://en.wikipedia.org/wiki/Water_jet_cutter
2. http://tribolab.mas.bg.ac.rs/proceedings/2007/249-253.pdf
3. http://www.readbag.com/apeironsrbija-rs-icama2009-014-predragjankovic-savremeni-postupci-obrade
4. http://www.scribd.com/doc/53652526/Nekonvencionalni-postupciobrade

15