VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

U NIU

Studijski program : Zatita ivotne sredine i prostorno planiranje

Predmet :

UPRAVLJANJE IVOTNIM
RESURSIMA
SEMINARSKI RAD

Tema :

Predmetni profesor : dr
Student : Milica

Agenda 21

Stania Dimitrijevi

Markovi RZPP 11/10

Ni,2012
1

SADRAJ
1. UVOD ..........................................................................................................3
2. AGENDA 21 ................................................................................................4
2.1. TA ZNAI AGENDA 21? ..................................................................4
2.2. OSNOVNI PRINCIPI POVELJE .........................................................5
3. LOKALNA AGENDA 21 .............................................................................6
3.1. FAZE PROCESA LOKALNE AGENDE 21 .........................................8
4. ODRIVOST - KLJUNA RE AGENDE 21 .............................................8
4.1. ODRIVI RAZVOJ .............................................................................9
4.2. KOJI PROBLEMI STOJE NA PUTU ODRIVOG RAZVOJA? .......10
4.3. KAKO DELOVATI U SMERU ODRIVOG RAZVOJA? .................11
5. ZAKLJUAK ............................................................................................13
6. LITERATURA ...........................................................................................14

1. UVOD
Agenda 21 je plan akcija, odnosno, opteprihvaeni principi odrivog razvoja o
kojima su se sporazumele vlade 182 zemlje na sastanku na vrhu o Zemlji u Rio de aneiro
1992. godine. Agenda 21 je uputstvo za pojedince, poslodavce i vladine organizacije za
usmeravanje razvoja na nain da on pomae drutvu i vodi brigu o ivotnoj sredini. Agenda
21 ogromni je dokument koji sadri 40 poglavlja podeljenih u 4 odeljka.
Dokument obrauje:
1) socijalnu i ekonomsku dimenziju razvoja zemlje u razvoju; siromatvo;
potroake partnere; stanovnitvo; zdravlja; integracija ivotne sredine i razvoja
2) ouvanje i menadment prirodnih i antropogenih dobara; atmosfera; zemlja;
ume; pustinje; planine; poljoprivreda; bioloka raznolikost; biotehnologija;
okeani; pitka voda; otrovne hemikalije; opasne radioaktivne materije; vrsti otpad
i kanalizacija
3) jaanje uloge vodeih grupa: ene; deca i mladi; domorodake grupe; nevladine
organizacije; lokalne vlasti; radnici; poslodavci i proizvoai; poljoprivrednici;
naunici i tehnolozi
4) naini implementacije: finansije; transfer tehnologije; nauka; obrazovanje;
gradnja novih kapaciteta; meunarodne institucije; zakonske mere; informacije.

2. AGENDA 21
U Uvodu Agende 21 kae se:
oveanstvo se nalazi na odluujuoj taki svoje istorije. Svedoci smo nejednakosti
meu narodima, siromatva, gladi, nepismenosti, bolesti i oteenja eko sistema od kojih
zavisi na dalji ivot.
Ujedinjavanjem razvojnih interesa i interesa zatite ivotne sredine, njihovim
pridravanjem, moe nam uspeti da osiguramo pokrivanje osnovnih potreba oveanstva,
poboljamo ivotni standard svih ljudi i ostvarimo veu zatitu eko sistema, a da pri tome
imamo vee prinose i da tako sebi osiguramo budunost. Ovo nijedna nacija ne moe ostvariti
sama, ali je mogue da zajedniki u globalnom partnerstvu delujemo u smislu odrivog
razvoja.
Put prema Agendi 21
1972. godine Konferencija o ovekovoj ivotnoj sredini u Stokholmu, prvi globalni
sastanak 113 drava o ivotnoj sredini.
1983. godine Ujedinjene nacije osnivaju svetsku komisiju za ivotnu sredinu i
razvoj (Komisija Brundtland, nazvana po svojoj predsednici ).
1987. godine Naa zajednika budunost izvetaj Komisije Brundtland u
kojem se upozorava da je privredni razvoj potrebno smestiti u ekoloke granice planete
Zemlje, tako da bude odriv i zadovoljava sadanje potrebe ne ugroavajui pri tome budue
generacije.
1989. godine Zapoelo planiranje Konferencije o ivotnoj sredini i razvoju. Proces
primene trajao je dve godine i ukljuio veliki broj strunjaka, politiara, poslovnih ljudi,
nevladinih organizacija i predstavnika razliitih drutvenih grupa.
1992. godine Skup o Zemlji odran u Rio de aneiru, sastanak koji je okupio
lidere i visoke zvaninike 179 vlada. Na tom, do sada najveem sastanku svetskih voa,
usvojen je plan delovanja na reavanju problema razvoja i ivotne sredine. Ovaj program za
21. vek, popularno nazvan Agenda 21, predlae niz meusobno usklaenih akcija koje e
razvoj uiniti privredno, drutveno i ekoloki odrivim.

2.1. TA ZNAI AGENDA 21?

Okviri za dokument koji se ovako naziva postavljeni su Rezolucijom 38/161 iz
decembra 1983. godine, kada je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija sazvala Svetsku
komisiju za sredinu i razvoj (kojom je predsedavala Gro Harlem Brundtland, premijer
Norveke). Izvetaj komisije iz 1987. godine pokazao je da ljudsko prisustvo pritiska ivotni
ciklus planete. Mnogi statistiki podaci govorili su i govore o tome. Od 1950. godine
populacija na zemlji se duplirala, a materijalna dobra poveala su se za etiti puta.
Istovremeno, tri etvrtine ljudi ivi u rastuem siromatvu.
Koncept odrivog razvoja nema smisla ukoliko nije u stanju da se realizuje kao
svakodnevna praksa. Jedino mesto gde je to mogue su zajednice u kojima postoji dovoljno
integrativnih inilaca. Upravo program Agenda 21 stvara prostor za takvo ostvarivanje,
posebno njegov deo koji se usredsreuje na razvoj gradova, varoi i sela.
Agenda 21 nije obavezujua konvencija, ve dokument koji predstavlja refleksiju
globalnog koncenzusa 172 nacije o tome ta treba da bude uraeno u odnosu na procese od
kojih zavisi blagostanje ljudi na planeti: dalji procesi irenja siromatva, gladi, bolesti i
naruavanje ekosistema. Njegovi proklamovani ciljevi znatno su iri nego to je nae
interesovanje za urbano odrivi razvoj. Globalna interesovanja i akcioni planovi svetskom ili
nacionalnom nivou esto prevazilaze realne operativne mogunosti.
4

Na primer, Agenda 21 opisuje, ali i utvruje aktivnosti i okvirne trokove potrebne da

bi se do sredine 21. veka regulisalo brojno stanje svetske populacije i njeni apetiti prilagodili
konanim zemaljskim resursima.
Ovakva vrsta dokumenta, predstavlja novu vrstu odgovora na saznanju da zemlja ne
moze jo dugo opstati u obliku svoje osnovne podeljenosti na bogate i siromane. Formula
koja treba da dovede do zemaljskog balansa ini se istovremeno i banalna i nemogua: razvoj
nerazvijenih predstavlja imperativ opstanka i mora biti usmeren ka ukupnoj odrivosti. To ima
svoju godinju cenu od preko 600 biliona dolara koju treba da snose razvijeni (oko 10%
njihovog bruto nacionalnog dohotka).

2.2.

OSNOVNI PRINCIPI POVELJE

Agenda 21 predstavlja takav projekat/proces koji slui kao operativna platforma

integralnog koncepta odrivog razvoja. injenica je da sve to predstavlja rezultate izmeu
oveka i okruenja (pri emu ne razdvajamo izvorno, prirodno od urbanog okruenja) moe
biti iskazano ekonomskim jezikom. Kad priroda i ovek vode nezavisno svoje
knjigovodstvo, javljaju se nesporazumi pri kojima ceh plaaju svi.
Kada se u gradskim programima stavka ozelenjavanja nalazi na poslednjem mestu
u realizacijama, trpe svi graani.
Kada se nedovoljno smiljeno locira neki proizvodni pogon u odnosu na mesto
gde stanuju ljudi, najvie trpe najneposrednije ugroeni itelji, ali se to odraava
na grad u celini.
Kada su neke gradske saobraajnice zaguene preko mere (a gotovo svaki vei
grad nalazi se u takvoj situaciji), cenu trokova putovanja ili neposrednog
zagaenja plaaju svi stanovnici grada.
Kada su u nekom delu grada podignuti sadraji koji vrlo brzo prestanu da se
koriste onako kako je zamiljeno (devastirana sportska igralita u stambenim
blokovima, tzv. trni centri u kojima stoje prazni lokali, urbanistiki i
arhitektonski nedovoljno spretno artikulisani budaci), to istovremeno znai i
oteenje prirodne i urbane sredine, kao i socijalne.
Otuda koncept odrivog razvoja, kao jedan od svojih temeljnih principa u razradi
putem Agende 21, naglaava potrebu obrauna trokova koji nastaju interakcijom ovek
priroda, a u gradskim sredinama se ispoljavaju na veoma mnogo razliitih naina. Da bi
ovakvu raunicu uopte bilo mogue napraviti, neophodno je da postoji valjan sistem praenja
podataka. Takvo raunovodstvo esto ne ide u prilog onima koji su na neki nain odgovorni
za nastala stanja, prvenstveno gradskim planerima i lokalnim politiarima. Tada se obino
kae da je uzrok naruenog odnosa ovek pripoda grad u raskoraku izmeu
proklamovanih elja i ekonomskih mogunosti. Pri svemu tome se zaboravlja da su za
organizaciju lokalne zajednice (iji su sastavni deo i urbanisti i lokalna vlast), svako u zoni
svojih odgovornosti, upravo oni zadueni.
Funkcije opteg karaktera u krugu globalno lokalno globalno, koje treba da budu
zadovoljene projektima unutar Agende 21, jesu:
1. Ubrzavanje procesa odrivog razvoja. Agenda 21 insistira na globalnoj saradnji
koja treba da obezbedi dinamiku i rastuu svetsku privredu kao potporu
odrivom razvoju u siromanim zemljama. To znai jedan otvoren, pravedan,
siguran, nediskriminatorni, predvidiv, multilateraran sistem trgovine.
2. Borba protiv siromatva. Podrazumeva poboljanje uslova ivota u svim
segmentima: obrazovanju, zdravstvu, sigurnost u sanitarno ispravnom
snabdevanju vodom, restaruaciji degradiranih izvora, pomaganju obespravljenima
5

 posebno enama, pomaganju mladima i sposobnima, ukljuivanju

neformalnih oblika ivota i privreivanja u legalne tokove.
3. Promena obrazaca potronje. Jedan od najozbiljnijih svetskih problema
povezan je sa istorijskim obrascima neodrive potronje i proizvodnje, posebno u
industrijski razvijenim zemljama.
4. Demografska dinamika i odrivost. Kontinualni populacioni rast u zemljama u
razvoju i implozija gradske populacije u gradovima nepripremljenim za to,
stvaraju snane potrese. Agenda 21 insistira da vlade razviju populacionu politiku
koja e biti u saglasnosti sa programimi ekonomskog razvoja.
5. Zatita i unapreenje zdravlja ljudi. Zadovoljavanje osnovnih potreba ljudi za
zdravljem u ruralnim, poluurbanim i urbanim zajednicama.
6. Odriva ljudska naselja. U industrijalizovanim zemljama obrasci potronje u
gradovima predstavljaju snaan udar na globalni ekosistem, dok naselja u manje
razvijenim podrujima zahtevaju vie sirovina, energije i ekonomskog razvoja,
prosto stoga da prevaziu osnovne ekonomske i drutvene probleme. Racionalnim
korienjem zemljita mora se smanjiti devastacija okruenja koja je nastala
urbanim irenjem.
7. Mnoge oblasti ivota i rada koje poklapa Agenda 21: integracija okruenja i
razvoja, zatita atmosfere, planiranje i upravljanje korienjem zemljita, borba
protiv see uma, borba protiv irenja pustinjskih predela i itd..
Nae usmerenje je prvenstveno koncentrisano na ljudska naselja. U tom smislu i
celokupan prostor koji se otvara prihvatanjem Agende 21 znai, da se globalne strategije
sputaju na lokalni, naseljski nivo. To ne znai da je odnos prema okruenju zatvoren
iskljuivo u okvire konkretne zajednice. Akcioni karakter Agende 21 znai, u pravom smislu
te rei, globalno razmiljanje i lokalno delovanje.
Razmiljati globalno delovati lokalno
Ne postane mnogo dokumenata tako poznato. Agendi 21 uspelo je ono to bi se moglo
poeleti i za mnoge druge dokumente i inicijative. Umesto da zavri u arhivama, ova Agenda
je zavrila u rukama mnogobrojnih organizacija, shvatili su je mnogi i poeli delovati u skladu
s njom.
Zajedno s njom na put je krenuo poziv gradovima i optinama da zajedno sa svojim
stanovnicima podstaknu razgovor o odrivom razvoju i naprave pojedinane nacrte delovanja
na tom putu.
Ideja vodilja je bila: odrivi razvoj se mora dogaati tamo gde ive ljudi, gde kupuju,
gde imaju kole, gde planiraju graevinsko zemljite, gde imaju svoja radna mesta dakle u
gradovima i optinama. Tako su i roene vizije lokalne Agende 21.

3. LOKALNA AGENDA 21
Poglavlje 28 Agende 21 bavi se ulogom lokalnih zajednica: S obzirom na to da se
mnogi problemi i reenja koja se spominju u Agendi 21 tiu lokalnog nivoa, uee lokalnih
zajednica u ostvarivanju ciljeva navedenih u Agendi 21 je od odluujue vanosti.
Lokalne zajednice su te koje upravljaju ekonomskom, socijalnom i ekolokom
infrastrukturom, nadgledaju graevinske i urbanistike planove, odluuju o lokalnoj politici
zatite ivotne sredine, o propisima u ovom podruju i uestvuju i u sprovoenju nacionalne i
regionalne politike zatite ivotne sredine. Kao politiki i upravni nivo koji je najblii
graanima, lokalne zajednice igraju glavnu ulogu u procesu informisanja i mobilisanja
graana na putu prema odrivom razvoju.
6

Svaka lokalna zajednica trebala bi poeti razgovore sa svojim graanima, lokalnim

organizacijama i privatnim preduzetnicima, i zajedno sa njima zakljuiti i doneti nacrt
lokalne Agende 21, specifine za svoje podruje. Stalnim konsultacijama i postizanjem
koncenzusa lokalne zajednice e u razgovoru sa organizacijama svojih graana, zanatlija,
preduzetnika biti u mogunosti formulisati najbolju strategiju odrivog razvoja. Sa druge
strane, stalnim konsultacijama menja se svest graana o pitanjima odrivog razvoja.
Lokalna Agenda 21:
lokalna uprava,
graani, javne optinske
organizacije.

organizacije,

organizacije

graana,

privredne

Nain rada:
dijalog,
konsultacija,
postizanje koncenzusa.
Cilj izrada dugoronog akcionog plana na lokalnom nivou u cilju postizanja
odrivog razvoja.
Put je cilj
Ne postoji idealan proces lokalne Agende 21 u smislu gotovog koncepta koji bi se
mogao upotrebiti. Svaki grad i svaka optina se meusobno razlikuju i tokom debata i
razgovora oni sami moraju pronai najbolji put za sebe.
Debatni proces lokalne Agende 21:
uprava,
kancelarija Agende 21,
optinski Saveti,
Saveti,
graani, ekonomija, sindikati, crkve, partije, itd..
Uprkos tome mogu se nazreti neki osnovni elementi i naini rada. Kao tipine
karakteristike (idealnog) procesa lokalne Agende 21 mogli bi se nabrojati sledei principi:
udeo lokalnih vlasti,
udeo stanovnitva, posebno ena, mladih, nevladinih organizacija i preduzetnika,
dugoroan proces planiranja i razgovora, koji se bazira na integraciji ekonomskih,
ekolokih i socijalnih aspekata,
cilj je program delovanja s kojim se svi slau (koncenzus) i koji je orjentisan na
osnove odrivog razvoja,
radi se o procesu tokom kojeg svi uesnici ue jedni od drugih,
novi nain razumevanja politike (kooperacija i koncenzusa) dolazi do izraaja,
postizanje cilja, odnosno kretanje prema cilju mora se uvek nanovo ispitivati
tokom ovog procesa, i to na temelju jasnih indikatora.
Potovanje ovih principa ne znai samo sprovoenje lokalne politike zatite ivotne
sredine. Idealan sluaj je ono to je predstavljeno u sledeem tekstu:
Osnovne razlike lee u naglaavanju dugoronog angmamana i u integraciji rzliitih
podruja politike. Mogue je, naravno, da se dosadani elementi lokalne politike pokau kao
7

odrivi, iako se tom cilju u prolosti nije poklanjala velika panja. Udeo graana je od velikog
znaaja. Graani se posmatraju kao jednako vani partneri u dijalogu unutar lokalne
zajednice, a to zahteva spremnost lokalne politike i lokalne uprave na dijalog i saradnju.

3.1. FAZE PROCESA LOKALNE AGENDE 21

U sledeem tekstu prikazane su etiri faze (idealnog) toka procesa lokalne Agende 21.
Ono to je bitno uoiti je da se proces ne zavrava nakon procene. Radi se o stalnom procesu
uenja, traenja, diskutovanja, prilikom kojeg se saznaje i iskustva prenose u sledee cikluse.
Faze procesa lokalne Agende 21:
1. Inicijalna faza. Institucionaliziranjem Saveta ili slinih tela postignuti su
formalni uslovi za poetak procesa i utvrena su teita rada.
2. Faza rada. Uee stanovnika u procesu Agende 21, nacrt i pravljenje akcionog
programa.
3. Faza implementacije. Donoenje akcionog programa od strane Saveta,
uspostavljanje obavezujuih ciljeva i imenovanje indikatora koji e sluiti za
evaluaciju.
4. Faza evaluacije. Stalno ispitivanje stanja primene, prilagoavanje mera i
programa i njihov nastanak u cilju da se uspostavi kontakt sa onima u lokalnoj
zajednici sa kojima jo nije uspostavljen.
ta je postignuto?
Sledei tekst predstavlja bilans stanja 10 godina nakon Konferencije u Riju i
neposredno pre Konferencije odrane 2002. godine u Johanesburgu:
Ako uporedimo ono to je reeno u Agendi 21 1992. godine u Riju i ono to se do
danas postiglo, rezultati procesa su prilino razoaravajui. Niti je postignuta promena
raspoloenja kod graana, niti se ostvarila mobilnost irokih masa i zauzimanje za postizanje
odrivog razvoja, niti su ostvareni adekvatni ciljevi. Poglavlje 28 Agende 21 o delovanju ne
moe se uzeti kao realna mera. U vreme kada je doneena Agenda 21, nije bilo nikakvih
ranijih iskustava u ovom podruju i to je vie bio teorijski koncept na papiru. Niko nije mogao
predvideti koliko e trajati da se ovaj koncept prenese u stvarnost i u drutvo.
Zakljuak je da se treba odati poast onome to je do sada postignuto, ali i da ima jo
mnogo toga to treba uiniti. Iako lokalna Agenda 21 nije do kraja ispunila oekivanja u vezi s
pokrivanjem spektra problema i donoenja reenja za probleme, mora se konstantovati da je
naila na veliki odjek kod graana. Do sada, naalost, jo nije dostignuta ona kritina masa.
Jo su procesi lokalne Agende 21 samo dobrovoljni, ali ne i obavezni i ne bave se
kontroverznim temama kao to su finansije lokalne zajednice, dugoroan razvoj zajednice,
integracija i jaanje manjina u zajednici i slino.
Princip da se koncept odrivog razvoja sprovodi u lokalnoj zajednici predstavlja veliki
potencijal, ali i lokalne zajednice moraju prepoznati ovaj potencijal i angaovati se. Danas
idalje u politici dominiraju kratkoroni sektorski programi delovanja.

4. ODRIVOST KLJUNA RE AGENDE 21

Princip odrivosti provlai se Agendom 21 poput crvene niti. Ideja odrivog razvoja je
u usklaenosti privrednog rasta i prirodnih ekosistema.
Odrivi razvoj je onaj koji zadovoljava potrebe dananjih generacija, ne
ugroavajui budue generacije u zadovoljavanju njihovih potreba. (Brundtland
Komisija)
8

Odrivi razvoj pokuava ujediniti drutvene, ekonomske i ekoloke potrebe u to

harmoninu celinu.
Odrivi razvoj:
1. Pokuava poboljati kvalitet naeg ivota, koja ne ukljuuje jedino materijalna
dobra, ve uzima u obzir i socijalne i elemente zdrave ivotne sredine.
2. Posmatra ekonomska, socijalna i pitanja zatite ivotne sredine kao meusobno
povezana. Trai potpuna i trajna reenja.
3. Reavajui probleme dananjih generacija, uzima u obzir potrebe buduih
generacija.
4. Prilikom donoenja svih odluka, uzima u obzir ogranienost prirodnih resursa
potrebnih za obavljanje ljudskih delatnosti.
5. Pokuava uspostaviti ravnoteu izmeu prava i potreba pojedinaca s jedne strane i
socijalne odgovornosti s druge.
6. Planira se u saradnji izmeu strunjaka, politiara i stanovnitva na iji e nain
ivota razvoj imati uticaja.
Neodrivi razvoj:
1. Pokuava podii standard naeg ivota koji se zasniva iskljuivo na materijalnim
dobrima.
2. Posmatra ekonomska, socijalna i pitanja zatite ivotne sredine kao zasebne
celine. Pretpostavlja da jaka ekonomija obavezno vodi zdravom drutvu i ivotnoj
sredini.
3. Usmeren na kratkotrajna reenja problema, nevodei rauna o potrebama buduih
generacija.
4. Posmatra ivotnu sredinu kao luksuz koji je potrebno zatititi samo ako nam to
materijalna sredstva dozvoljavaju. Nema svesti o ogranienosti prirodnih resursa.
5. Prvenstveno se usredsreuje na prava i potrebe pojedinaca.
6. Planiraju ga iskljuivo strunjaci i politiari.

4.1. ODRIVI RAZVOJ

Ako odrivi razvoj shvatimo ozbiljno, rezultat toga e biti drastini zahtevi za
promenom u gotovo svim podrujima ivota. Ne samo da se moraju promeniti nae
potroake navike, to je samo po sebi ve dovoljno teko, ve mora doi do promene svesti u
podrujima ekonomije, drutva i politike.
Nakon konferencije o ivotnoj sredini i razvoju odrane u Rio de aneiru u leto 1992.
godine, pojam Odrivi razvoj postao je vodei pojam u podruju politike o ivotnoj
sredini. To svakako predstavlja napredak za ekoloku politiku, jer se na taj nain pojanjava
veza izmeu ekolikih, ekonomskih i socijalnih problema unutar koje se moraju postaviti
problemi zatite ivotne sredine, ako ih elimo reiti struno i na drutveno prihvatljiv nain.
Velike promene u ekonomskom, socijalnom i politikom podruju bie neophodne.
U oblasti ekonomije moraju se uvesti novi naini predvienja koji prilikom
proraunavanja cene uzimaju u obzir faktor prirode kao faktor dodatne proizvodnje. Pri tome
se ne postavlja samo pitanje na koji bi se nain to trebalo ostvariti u pojedinanim
sluajevima, politikim ili administrativnim upravljanjem ili samim ekonomskim obavezama,
ve se razgovara i o tome kolika je mogunost da se ekonomija prilagodi decentralizovanom
svetskom tritu, ako se ve ne mogu dogovoriti koraci na putu odrivog razvoja na
meunarodnom nivou.

U oblasti socijalnog postavljaju se sasvim novi izazovi principima i praksi pravedne

raspodele i to sa tri stava: osnovna slika odrivog razvoja koja potie iz razvojno politike
debate je, pre svega, stvaranje jednakih prilika za razvoj u sklopu problematike Sever Jug.
Takoe, radi se odrivost ekoloke modernizacije unutar drutva koja nije povezana samo sa
novim mogunostima, nego i sa mnogobrojnim optereenjima. Kako se moe obezbediti da e
ivotne, radne i potroake mogunosti biti bar delimino pravedno rasporeene?
Ove dve oblasti proiruju se i treom, koja se moe nazvati integrativna pravednost
prilikom raspodele. Tokom dananje raspodele prilika i mogunosti mora se misliti na
interese buduih generacija. Dakle, misao rei mora biti to da je naa sadanjost neizbeno
prolost buduih generacija i da se o njihovim mogunostima u toj budunosti odluuje ve
danas.
Ali, odluujue pitanje tie se spremnosti drutva da utie na ekonomiju i na svakog
pojedinca u smislu promene ponaanja, konzumiranja i promene ivotnog i produkcionog
stila. To, opet, znai da se najvea promena oekuje u oblasti politike:
Ve i samo formiranje ciljeva odrivog razvoja pokazuje karakteristike kojima nisu
dorasli dananji politiki sistemi programirani na kratkoroni uspeh na izborima i trajno
poveavanje blagostanja, a sve u cilju odranja moi. Prilikom implementiranja ovih ciljeva
ogleda se velika potreba za promenom u oblasti politike, jer se novi sistem vrednosti i novi
stil ivota ne mogu propisati nikakvim administrativnim aktima, niti se mogu politiki
usvojiti. Oni se samo mogu prenositi komunikacijom izmeu ljudi. Tokom debate o primeni
odrivog razvoja dolo se do zakljuka u kojem su svi jedinstveni, vee uee graana je
preduslov za uspeh ove ideje.
To znai da je i za formiranje cilja, ali i za sprovoenje ciljeva potrebna nova kultura
dijaloga. Ona podrazumeva spremnost odgovornih u politici i u drutvu da, zajedno sa
angaovanim pojedincima, grupama i savezima razrade ciljeve, strategiju i naine njihovog
sprovoenja.
Politika odrivog razvoja zahteva od svakog pojedinca dovoljno odgovornosti da
prepozna ta bi se sve moglo izvesti i ostvariti kada taj pojedinac prepozna da su njegovi
interesi neodvojivo povezani sa interesima zajednice. Zbog toga ideja odrivog razvoja zavisi
od kvalitativnog skoka uea graana i od modernizacije demokratije.
Ne radi se vie o ueu u politiki ili administrativno iniciranim planiranjima,
odlukama i merama, nego se radi o savesnom i odgovornom ueu na savetovanju o
zajednikim pitanjima (Aristotel), o ueu u odreivanju zadataka politike.
To znai da graani kao akteri moraju preuzeti veliku odgovornost za sprovoenje
politike odrivog razvoja, to sa sobom povlai strukturalne, institucionalne i finansijske
posledice.

4.2. KOJI PROBLEMI STOJE NA PUTU ODRIVOM RAZVOJU

Nije, dakle, dovoljno i dalje se ponaati po ve ustaljenim normama i izmeniti neke
neispravne delove ve postojeeg naina ivota. Mnogo vie je potrebna naelna promena potpuna promena naina razmiljana i naina delovanja.
Polazna taka nije ba najsjajnija. Dok je 80 ih godina debata o ekolokim
problemima (setiti se katastrofa iz Seveso, Bopala, ernobila, Bazela) bila u vrhu zanimanja i
svoj vrhunac dostigla 1992. godine tokom sastanka na vrhu u Riu de aneiru, od sredine 90
ih godina debata o globalizaciji preuzima primat:
Bez ikakvih iluzija u bilansu koji pravimo moramo ustanoviti da je ubrzo nakon
Konferenciji u Riu odrivost zasenjena uspenim priama globalizacije. Ovakve prie i do
danas vladaju nainom razmiljanja privrednika i vlada.

10

Tek od nedavno zastupnici globalizacije su izloeni kritikama. Misao o socijalnoj i

globalnoj pravednosti ponovo dobija na vanosti. Istovremeno, u samom drutvu postaje
popularno i politiki efikasno razmiljanje o utvrivanju.
Prepreke na putu ekolokog delovanja i ponaanja
Problemi prilikom shvatanja: o ekolokim problemima se moe saznati samo
neposredno.
Problemi informisanja: uzrono posledine veze se teko shvataju.
Prepreke na emocionalnom nivou: strahovi, potiskivanja, izgovori.
Problemi prilikom posredovanja: nedostaje pristup informacijama i slikama.
Antropoloke prepreke: ekoloko civilizovanje je u suprotnosti sa elementarnim
emama ponaanja.
Sociokulturoloke prepreke: ekoloko ponaanje se teko moe pomiriti sa
vaeim sistemom vrednosti.
Problemi zbog prebacivanja krivice: ekoloko socijalna dilema.
Problemi zbog vremenske perspektive: posledice savesnog ponaanja pojedinac
ne moze sam doiveti.

4.3. KAKO DELOVATI U SMERU ODRIVOG RAZVOJA?

Ma ta ja mogu tu uiniti!, ovako zvui rezignirana reakcija na globalne probleme
klimatskih promena ili siromatva. Moes mnogo toga uraditi!, odgovor je koji nudi
koncept odrivog razvoja. Mora neto uiniti, ako ovaj koncept shvatas ozbiljno. Jer,
odrivi razvoj ne obuhvata samo kako se to esto uje sve nivoe od globalnog do
lokalnog, odrivi razvoj tie se i individualnog nivoa: bez napora i truda svakog pojedinca ne
moze ni doi do promene u smislu odrivog razvoja.
Kako delovati u pravcu odrivog razvoja:
manje putovati avionom,
tediti benzin,
voziti bicikl,
jesti manje mesa,
izbegavati stvaranje nepotrebnog smea,
kupovati FER proizvode,
kupovati bioproizvode,
informisati druge i saraivati,
podravati inicijative,
protestovati protiv nepravde,
tediti energiju.
Mnogo zavisi od toga hoe li nam uspeti da izotrimo ovaj pojam i da razvijemo ideju,
da u igru uvedemo njen potpun potencijal i spektar. Odrivi razvoj je mnogo vie od
tehnokratskog pojma za inteligentno prerasporeivanje resursa, mnogo vie od pojmova
Svetska banka ili Ujedinjene nacije. Ova ideja e dobiti svoju pokretaku snagu onog trenutka
kada se napravi novi civilizacijski nacrt, nacrt koji zapravo ve postoji u naoj tradiciji i u
ljudskoj psihi. Tradicija i inovacija ne moraju predstavljati dve sukobljene strane. Zajedniko
razmiljanje o vrednostima, idejama i snovima su vani kulturni resursi.
Debata o odrivom i buduem razvoju usmerena je na postizanje drutvenog
koncenzusa o novom razvoju sa druge strane industrijskog porasta, zaboravljanja prirode i
11

tehnolokih fantazija oslonjenih na zapadnjake civilizacije. Ovde se mnogo vie radi o

razvoju inovativne slike budunosti drutvenog razvoja u smislu regulativne ideje, kao to su
na primer demokratija, sloboda, pravednost, itd..
Obrazovanje radi odrivog razvoja ne predstavlja puko proirenje ekolokog
obrazovanja na socijalne i ekonomske aspekte, nego bi trebalo predstavljati jaku vezu izmeu
politikog obrazovanja, globalnog uenja, ekolokog obrazovanja i zdravstvenog vaspitanja.

12

5. ZAKLJUAK
U vremenu u kojem su potrebne korenite promene u nainu na koji razmiljamo i
delujemo, Agenda 21 je izazov da preispitamo nae vrednosti i odaberemo bolji put. Podstie
nas da unutar naih razliitosti pronaemo zajedniki temelj i prihvatimo novu etiku viziju
koju deli rastui broj ljudi u mnogim nacijama i kulturama irom sveta.
Agenda 21 moe postati ivi dokument samo kroz delovanje pojedinaca i grupa u
razliitim delovima sveta koji ele pokrenuti promene. Ona nam pomae da ispitamo vlastitu
duhovnost, etinost i moralnost, da istraimo kako njene etike vrednosti moemo promeniti u
svakodnevnom ivotu i svim meuljudskim odnosima.
Bez obzira na to da li vas zabrinjava krenje ljudskih prava, zagaenje voda, zdravlje,
siromatvo, zatita ivotne sredine, Agenda 21 moe biti jednostavni instrument za
pronalaenje reenja ovih problema. Samo one vrednosti koje proizlaze iz unutranje promene
su trajne vrednosti koje e nam omoguiti da odgovorimo izazovima sa kojima emo biti
suoeni u budunosti.
Moemo li se osloniti u to da e se u kratkom roku uspeti promeniti dovoljan broj ljudi
kako bi se spasio savremeni svet? Ovo pitanje se esto postavlja, ali kako god da glasi,
odgovor bi mogao dovesti do pogrenih zakljuaka. Potvrdan odgovor bi mogao dovesti do
samodopadljivosti, a odrian do oajanja. Poeljno je da se traenje odgovora na pitanje
ostavi po strani i da se fokusiramo na rad.

13

6. LITERATURA
1. www.ecologica.com
2. www.dadalos.org
3. www.wikipedia.org
4. www.scribd.com

14