Oblasti:

1. Pojam terenske lingvistike i terenskog rada

2. Priprema za terenski rad
3. Rad na terenu
4. Arhiviranje grae i publikovanje

1. Pojam terenske lingvistike i terenskog rada

ta je jeziki terenski rad?
Elementi terenskog rada: razliiti autori istiu relevantne odlike terenskog rada, a zadatak nastavnika je
da ih pokupi i sistematizuje
1) Distantnost podrazumeva da ispitiva odlazi u udaljene krajeve sveta (nepoznati jezici) ili
zemlje u kojoj ivi (dijalekti), meutim neki autori pod terenskim radom prvenstveno
podrazumevaju rad sa informatorima (autentinim govornicima), dok drugi lingvisti pod
terenskim radom smatraju tenju lingvistike ka deskripciji, tj. dokumentovanju jezika i jezikih
osobina.
*ispitivanje jezika na terenu u njegovom prirodnom okruenju
2) Egzotizam podrazumeva ispitivanje potpuno nepoznatog jeezika ili dijalekta. Meutim, neki
lingvisti ispitituju i svoje rodne govore to moe biti i prednost i nedostatak.
3) Durativnost - ssvako ozbiljnije istraivanje zahteva dui boravak na terenu, taj boravak zavisi
od postavljenih ciljeva. Fonetika mesec-dva, opis gramatike treba vie vremena
4) Specifina metodologija istraivanja podrazumeva tri naina prikupljanja grae:
a) Elicitaciju izvlaenje odgovora od informatora u dijalogu (intervju)
b) Posmatranje bez uea ispitivaa najbolja metoda, ali podrazumeva da ispitiva zna jezik
izvornih govorika
c) Posmatranje uz uee ispitivaa ispitiva nije pasivni posmatra, ve aktivno uestvuje u svim
aktivnostima zajednice iji jezik ispituje.
5) Etinost Bauern posebno insistira na etinosti prilikom sakupljanja i publikovanja terenske
grae. Mora iskreno rei ta je cilj tvog istraivanja, obino se kae da eli da sauva njihov
jezik.
* U Americi je za korienje materijala od informatora potrebna dozvola. Problem moe biti saglasnost
informatora, najbolje je pitati na poetku snimka. Takoe ne treba navoditi imena informatora, tj. ne
objavljivati javno izvor informacija. Grau koju sakupi mora to pre publikovati.
Elementi terenske lingvistike:
1) Specifina samostalna istraivaka situacija u kojoj ispitiva nema jeziku kompetenciju za
jezik koji ispituje
2) Izvor podataka je informator, tj. prirodni govornik jezika koji se ispituje.
a) jezik-objekat/ciljani jezik
b) ako ne zna jezik koji ispituje, mora da ima jezik-posrednik (lingua franca)
c) metajezik jezik na kojem je napisana studija; komentari o samom jeziku
d) jezik-model gramatika ispitivanog jezika
3) Jezik se posmatra odreeno vreme u prirodnom jezikom okruenju
4) Korienje razliitih lingvistikih metoda i postupaka
5) Primena etikih principa u sakupljanju i prezentaciji grae

Naini izuavanja jezika

Mogu se podeliti prema etiri kriterijuma:
1) prema obliku istraivanja:
a) sveobuhvatno - svi jeziki nivoi od fonetike do morfosintakse i leksikologije
U tradiciji srpske dijalektologije sveobuhvatni opisi nazivaju se monografski opisi dijalekata .
b) parcijalan opis npr. Nastavci imenica mukog roda, fonetika...
2) s obzirom na cilj, odnosno metodologiju:
a) teorijska ispitivanja generativni pristup (Noam omski)
b) praktina ispitivanja prouavaju dubinsku strukturu
Terenskom lingvistikom se bave teoretiari jezika, na osnovu jezike kompetencije izvode pravila.
Terenski istraivai deskriptivan rad
3) S obzirom na odnos prema drugim jezicima:
a) neki jezik moemo ispitivati samostalno
b) moemo ga kontrastirati sa nekim drugim jezikom. Srodni jezici komparativna
4) S obzirom na vreme
a) sinhrono isto vreme
b) dijahrono kroz vreme
Realno vreme ispitujep iste ljude sa 20, 40, 60 godina veoma retko se dogaa.
Prividno vreme kada se u isto vreme ispituju razliite generacije i dobije tendencije promena u
jeziku.
Mesto terenske lingvistike u ostalim jezickim disciplinama
Jezicke univerzalije

opsta svojstva
jezika

Tipologija jezika

Teorija decjeg jezika

metod
ucenja
jezika
Nastava stranih jezika
metod otkrivanja
gramatickih cinjenica
Desifrovanje

TERENSKA
Lingvistika

metod
uzimanja
Psiholingvistika
jezickih
informacija
metod opica

Teorija gramatike

Opsta svojstva jezika Na izuavanje nepoznatog jezika utiu predstave ispitivaa o svojstvima jezika
uopte. Ranija ispitivanja uglavnom su se zasnivala na osobinama indoevropskih jezika, prvenstveno
grkog i latinskog. Mnoge klasine gramatike kategorije nisu potvrene u egzotinim jezicima. Zato
su lingvisti utvrdili da postoji beskonana i nepredvidiva raznovrsnost jezika. Raznovrsnost jezike
univerzalije i tipovi jezika. Meutim, kasnije je Noam omski tvrdio da je raznovrsnost samo na
povrinskoj strukturi, a ne i na dubinskoj. Za uspean opis jezika ispitiva mora znati kojim svojstvima
se karakterie jezik uopte, to je u vezi sa jezikom tipologijom i jezikim univerzalijama koje se, pak,
ne mogu proveravati ili dopunjavati ako ne crpe znanja iz opisa konkretnih jezika. Trebalo bi da
ispitiva na teren poe sa popisom svih gramatikih kategorija (rod, broj, vid, ivo, neivo, brojivo,
nebrojivo...) i inventarom tipova jezika. Meutim, greka bi bila stavljani ispitivani jezik na silu, to
esto ine prevodioci ili osobe zaduene za kontakt, nego bi trebalo biti otvoren za nove kategorije i
tipoloke crte. Ispitiva mora znati gramatike kategorije i tipologiju (tipoloke osobenosti jezika), ali
ga one ne smeju sputavati, ve mora biti otvoren za njhove dopune i korekcije.
Broj:
jednina, mnoina (imenice, pridevi) Broj se ne odraava u korenskim jezicima, ali se vidi u
prevoju vokala (woman women)
paukal (od dve do etiri osobe), dual, zbirna, supletivizam prase prasci, prasii
Line imenice mogu da imaju mnoinu Dedovci, ikovci, Petrovci
ponavljanje korena
Metode uzimanja jezikih informacija dovodimo u vezu sa psiholingvistikom i psihologijom budui da
je u ovim disciplinama veoma znaajan eksperiment (sa ivim ljudima). To je jedna od bitnih osobina i
terenskog rada i terenske lingvistike. Izvor informacija u terenskoj lingvistici je uvek informator.
Postoji nekoliko proverenih metoda i svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Postoje tri osnove
metode:
1) Elicitacija (ispitivanje)
2) Posmatranje
3) Posmatranje sa uestvovanjem
1) Elicitacija podrazumeva razgovor sa informatorom pri emu oni daju:
a) kontekst za odreenu re ili gramatiku konstrukciju
b) prevodni ekvivalent
c) ocenu stilske ili gramatike korektnosti odreene sintagme
a) Prednosti: dobijaju se fonetski prirodni iskazi, mogu se meriti.
Nedostaci: razulatiti zavise od kreativnosti isptivaa i prijemivost sagovornika. Lako moe doi do
pogrenog razumevanja koje moe proi neprimeeno, a nekada se mogu dobiti sintaksiki, semantiki
i pragmatiki udni iskazi.
Primer za kontrastivno ispitivanje: Dobro jutro! Kako si? Jesi poranio?
(pozdravljanje ujutru : grki)
b) Majka
Prednosti: Lako je kad poinje rad sa nepoznatim jezikom (uvek traimo parove: mama-tata, bratsestra). Daje dobre podatke za rad na fonetskom inventaru. Ovo je dobro za bazini leksikon i leksiku
komparaciju sa jezikom koji zna. Lako je sprovodljiv i merljiv metod.
Nedostaci: ne daje kompletnu sliku nastavaka, moe lako doi do pogrenog razumevanja zbog
pogrenog konteksta, ogranien je broj leksema koje se mogu prevesti i preterano kooperativan
sagovornik moe stvoriti neologivan ili kalk u elji da bude veoma koristan.

c) Mogu li da kaem...? Da li je pravilno...? Da li da ti pomognem?

Prednosti: merljivost, mogu dati podatke za domene koje je teko uporediti, daje uporedne podatke za
pojedine oblasti
Mane: esto se ne testira prihvatljivost izraza, ve konkteksta koji je za njega dat i esto moe biti u
suprotnosti istog ili razliitih informatora.
2) Posmatranje komunikacije ispitiva organizuje komunikaciju i onda se trudi da bude samo
pasivni posmatra. U ovom sluaju dobijaju se kvaziprirodni podaci. (Ti pria, a zna da te
neko posmatra neprirodno) Ispitiva inicira prianje prie, vica i slino. Najbolje je inicirati
priu u kojoj e informator izneti svoje emocije i zavoraviti kako pria, a misliti na ta pria,
npr. Kod pria o ratu, vercovanju, zaljubljenosto.
Opis slike ili snimka igra spajanja: Pera peva. Pera peva u sobi.
3) Posmatranje sa uestvovanjem
Re je o sakupljanju podataka na terenu (kako psihologija pomae da sakupi informacije). U
posmatranju sa uestvovanjem dobijaju se naturalistiki podaci ili spontati govorni podaci. Spoljanja
interferencija je ograniena u odnosu na injenicu da se komunikativni dogaaj posmatra i snima.
Pravi se prirodni konktekst (prianje prie, rituala, konverzacija...)
Prianje prie predstavlja monolog na odreenu zadatu temu.
Prednosti: dobija se fonoloki, semantiki i sintaksiki prirodni iskaz. Ako je tematski sreen, dobija se
uvid u jednu kulturu i obino se koriste teme (priajte o Uskrsu). Uoavaju se frekventne jezike
karakteristike.
Nedostaci: Ovaj se metod ini prirodnim, ali zapravo nije zato to kulturne okolnosti nisu uzete u obzir.
Nemogue ga je dobro kontrolisati i mnoge odlike nisu merljive zbog jedinstvenog izvoenja
pojedinanih govornika. Podaci koje dobijamo iz konverzacije (dijaloga) u koju se ukljuuje
posmatra-ispitiva: Prednosti podaci su najprirodniji, a dobijaju se i informacije o kulturi; nedostaci:
konverzacija se ne moe uvek kontrolisati, teko je inicirati konverzaciju, naporno je transkribovati, a i
teko je posle analizirati. Sve u svemu, posmatranje sa uestvovanjem generalno kontrolie okosnicu
jezike dokumentacije i vana je komponenta korpusa podataka.
Metod uenja jezika
Meu terenskim lingvistima vodi se polemika da li ispitiva treba da naui jezik koji ispituje.
Preovlauje miljenje da e se znanjem jezika koji se ispituje informator i zajednica otvoriti za
ispitivaa, a i da e on (ispitiva) moi koristiti sve raspoloive metode sakupljanja jezikih podataka.
U savladavanju jezika koji se ispituje ispitivau e svakako biti od koristi teorija usvajanja jezika kod
dece ili teorija dejeg jezika. U Srbiji ovim problemom bavio se Milivoj Pavlovi, a kasnije Senka
Savi, Vera Vasi, Mirjana Joci... Od koristi je i poznavanje metoda uenja stranih jezika (vidi knjigu
Julijane Vuo)
Metod otkrivanja jezikih injenica
Ovaj metod dovodimo u vezu sa tehnikom deifrovanja. Za uspeno deifrovanje bitni su sledei
elementi:
1) treba odrediti tip elementarnih jedinica koje se koriste na nivou supstancionog izraavanja
jezika (slogovi, rei), tj. Kako ralanjavati tekst: na zvukove, slova, foneme, slogove, rei..
2) treba utvrditi da li se jezik koji ispitujemo i jezik posrednik slau ili razlikuju u inventaru
jezikih kategorija.
3) Treba utvrditi vanjeziku situaciju zabeleenju odreenim tekstom (referencijalnost sadraj
teksta)
Primer:
kritsko-mikensko linearno pismo B kada je Evans naao glinene tablice, nije znao ni elemetarne
stvari, ni jezik na kojem je napisan, ali ni sadraj teksta. Meutim, kada je Alis Kober ustanovila

slogovni karakter pisma i kada je Vengris izneo hipotezu da su tekstovi na grkom jeziku, ispunjena su
bila prva dva elementa. Pismo je deifrovano i tekst je proitan. Terenska lingvistika se koristi
metodama deifrovanja, ali ih i bogati svojim iskustvima. Treba razgraniiti etapu otkrivanja
gramatikih fakata od etape njihovog opisivanja. Sama kolekcija gram. injenica jo ne predstavlja
kompletan gramatiki opis.
Metod opisa jezika
Konani cilj terenskog rada jeste nauna deskripcija jezika-objekta. U tom opisu moraju se obavezno
koristiti rezultati teorijske lingvistike koja deskriptivistima daje naunu aparaturu za opis jezika.
Terenska lingvistika je izuzetna prilika za proveru odreenih teorija na konkretnom jeziku. Dobar opis
svakako e biti dobra osnova za korekciju ili za stvaranje novih teorija. U tim opisima neophodno je
komparirati stanje sa stanjem u drugim opisima poznatih i manje poznatih jezika.
O istorijatu terenske lingvistike
Do 19. veka lingvisti su svoja istraivanja svodili na prouavanje pisanog materijala na indoevropskim
jezicima, prvenstveno klasinim testirajui teorije o jezikoj strukturi i istoriji. U tom periodu lingvisti
su retko izlazili na teren, a informacije o egzotinim jezicima su dolazile prvenstveno od misionara koji
su se bavili egzotinim jezicima prvenstveno sa utilitarnog aspekta. Naime, trebalo je nauiti jezik
naroda ili plemena i na njega prevesti bogoslubene knjige. U 19. veku prvi istraivai koji su otili na
teren bili su antropolozi koje su zanimali audoktoni jezici Amerike i Azije, ali i dijalektolozi u Evropi
koji su prouavali lokalne dijalekte i folklor. U 19. veku poeo je i rad na lingvistikim atlasima. Danas
postoji posebna nauna oblast koja se zove lingvistika geografija ili dijalektoloka geografija, koja se
bavi kartografisanjem horizontalne ili prostorne raslojenosti jednog jezika, odnosno dijalekta.
Vertikalno raslojavanje jezika uzrast, pol
Horizontalno u jednom selu se govori na jedan nain, a u drugom na drugi.
U lingvistikim atlasima prate se areali, tj. Prostiranje odreenih jezikih pojava, zatim se tumae t
areali, a zatim izvode odreeni zakljuci. Vei broj lingvistikih karata ini dijalektoloki atlas. U njima
su sistematski i uporedno prikazane varijacije i rasprostranjenost svih vanijih jezikih crta na
izabranoj teritoriji. Ti atlasi su znaajni za dijalektologiju, istoriju jezika i kulture i naroda, za
etimologiju, te predstavljaju fundamentalne tekovine civilizovanih naroda.
Primer: opteslovenski lingvistiki atlas

Faze u izradi lingvistikog atlasa:

1) najpre se odreuje prostor (region, nacija ili emo razne narode ukljuiti), a u okviru prostora
izradi se mrea punktova (selo ili naselje iz kojeg se uzima jezika materija)
2) pristupa se sastavljanju upitnika pomou kog se u svim izabranim punktovima na identian
nain sakuplja graa.
Odlike dobrog upitnika:
ne sme biti preopiran
odgovor na jedno pitanje treba da ima viestruku namenu, tj. da je koristan za prozodiju,
leksiku, semantiku.
Pitanja treba da su razvrstana po semantikim oblastima i da imaju logiki sled (majkaotac-sestra)
3) Posle sakupljanja materijala prave se indeksi grae, tj. klasifikuju se odgovori na svako pitanje
iz svih punktova.
Kako se zove...?
peto
kokot
oroz
pijevac
peto
4) Na osnovu indeksa pravimo legendu koja ukljuuje simbole koji e biti stavljeni na kartu. Na
svakoj karti mora biti primenjen isti redosled simbola. Najmarkantniji simbol trebalo bi
zatamniti.

Legenda za pitanje br 1:
Koren je isti, ali ne i sufiks: peto petao
5) Zatim se ovi simboli unose na kartu

6) iscrtavaju se izoglose (linija koja razdvaja ove simbole)

Izoglosa je linija koja deli dve jezike pojave, tj. koja oznaava granice areala. Areal je prostor na
kojem se javlja odreena jezika pojava. Zavisno od jezikog nivoa izoglose se dele na:
izofone (linija prostiranja fonetsko-fonolokih pojava)
izotone (linija prostiranja prozodijskih pojava)
izomorfe
izolekse
izoseme (semantike pojave)
7) zavrna analiza podrazumeva utvrivanje pravca i snopova izoglosa na svodnim kartama
(ocrtavanje areala i njihovo tumaenje geografskim, istorijskim, kulturnim, verskim i drugim
faktorima)
* snop izoglosa zakljuujemo uticaj Turaka
-Metodom lingvisticke geografije resena su mnoga teorijska i prakticna pitanja.
1. Ona je prva egzaktno definisala dijalekat i tip njegovih granica.
2. Izoglose obicno u jednom delu jezickog prostora dokazuu snopove koji okruzuju teritorijalno jezgro
istovetnih govora. Ono cini centar od kojeg se ka periferiji siri zona vibracija ili ukrstanja razlicitih
izoglosa.
3. Pri usled razlicitih barijera na odredjenoj teritoriji prekidaju se pojedine izoglose i one tada
predstavljaju jezicke oaze u kojima se cuvaju arhaicne ili javljaju inovativne crte.
4. Na dijalekatske granice su uticale srednjevekovne politicke, drzavne i teritorijalne podele. Utvrdjeno
je da su one postale irelevantne nakon 300 godina, a da se posledice podele osecaju vec nakod 30 do 40
godina. U poslednja 2 veka presudnu ulogu u formiranju dijalekata pejzaza imaju politicke granice.
5. Politickim podelama znantno doprinose i geografske prepreke, te se tu formiraju veoma gusti
snopovi izoglosa.
6. Pripadnost razlicitim religijskim konfesijama utice na javljanje pojedinih izoglosa.
7. Govor sela uglavnom je podlozan uticaju vecih urbanih sredina, ali ne i susednih ruralnih mesta.
8. Iz prestiznih gradskih centara siri se i uticaj standardnog jezika na dijalekte u zaledju.
9. Tako kulturni centri i standardni jezik mogu da iniciraju jezicke inovacije. One mogu da se sire
postepeno, narocito najznacajnijim putevima komunikacije.
10. Arhaicnost pojedinih govora uslovljena je nepostojanjem nekadasnjih trgovackih i bilo kojih drugih
komunikacija.

Lingvisticka geografija kod Nemaca

Prvi pokusaj izrade dijalekatskog atlasa javio se u Nemackoj, 1876. godine.
Nemacki naucnik Georg Wenker (1832 1911) pod uticajem mladih gramaticara ispituje nemacke
dijalekte da bi dokazao postojanje ostrih dijalekatskih granica. Medjutim, ispostavilo se da svaka rec
ima svoju teritoriju na kojoj se javlja, kao i svoju istoriju. Wenker je gradju sakupio metodom
posrednog anketiranja. Naime, on je upitnik od 40 kratkih recenica na standardnom jeziku poslao
uciteljima i drugim obrazovanim osobama po svim naseljenim mestima i od njih zahtevao da ih
prevedu na njihov dijalekat. Idiom svakodnevni govor. Buduci da je ispitivao govor svih naseljenih
mesta, on je imao apsolutno pokrivenu mrezu punktova. Odgovori su na karti predstavljeni pomocu
geografskih simbola i drugih znakova.
Lingvisticka geografija kod Francuza
Osnivacem lingvisticke geografije smatra se Zilijeron (1854 1925), koji se jos kao dete upoznao sa
kartografisanjem, buduci da je ucestvovao u ekspedicijama svog oca prilikom izrade geoloske karte
Svajcarske. Zilijeronov saradnik Edmond Edmont (saradjivali 1897 1901) bio je trgovac; pod
rukovodstvom Zilijerona popunio je upitnik u 639 izabranih punktova u Francuskoj i frankofonim
delovima Belgije, Svajcarske i Italije. U Zilijeronovom atlasu uz svaki punkt nisu stavljani simboli kao
kod Wenkera, vec su upisivane dobijene forme reci. Zilijeron je prikupljao fonetske podatke a to je
zabelezio doslednim fonetskim alfabetom. Intervijuisao je muskarce izmedju 15 i 85 godina, koji su se
u svojim lokalnim sredinama smatrali za intelektualce i dobre narodne govornike. Njegov atlas je
objavljivan od 1902. do 1910. u 35 tomova, sa 1920 karata.
Lingvisticka geografija kod Slovena
Na 4. medjunarodnom slavistickom kongresu u Moskvi doneta je odluka da se izradi Opsteslovenski
lingvisticki atlas (OLA). Upitinik za OLA ima 3454 pitanja koja se odnose na fonetiku, prozodiju,
morfologiju, leksiku, tvorbu reci i sintaksu. Tadasnji srpsko-hrvatski jezik zastupljen je sa 77 punktova,
a naporedo je poceo i rad na srpsko-hrvatskom dijalekatskom atlasu, ciji upitnik sadrzi 2100 pitanja,
ali nema onih vezanih za sintaksu. Broj punktova posle raspada srpsko-hrvatske jezicke zajednice
800. Posebno se radi SDA srpsko dijalekatski atlas, u kome isto ima 800 samo srpskih punktova.
Gradja je sakupljena za SDA i u pripremi je prvi leksicki tom. Srpski lingvisti dali su veliki doprinos u
radu na opsteslovenskom lingvistickom atlasu (OLA) i na opstekarpatskom dijalekatskom atlasu
(OKDA) i evropskom lingvistickom atlasu (ALE atlas linguarium Europae). Uglavnom svi
slovenski narodi priveli su kraju rad na lingvistickim atlacima. Medju njima jedino juznosloveni (osim
Bugara) znatno zaostaju. Pre nas su i Makedonci izdali prvi tom svog lingvistickog atlasa. Interesantno
je da su svi njihovi lingvisti radili svoje magistarske ili doktorske teme na dijalekatskom korpusu.
Terenski rad u Velikoj Britaniji
Od 1910. do 1940. britanski antropolozi kao sto je Malinovski, stavljali su akcenat na terenski rad i
proucavanje lokalnih jezika. Od 1930. do 1960. ispituju se azijski i africki jezici, medjutim, izmedju
1970. do 2000. terenski rad je zamro jer je u tom periodu dominirala lingvistika Noama Comskog.
2003. osnovano je udruzenje za terenski rad, te su svi profesori i asistenti ucestvovali u njemu.
Istrazivanje engleskih dijalekata zapocili su Judzin Dit i Harold Orton 1848.
Terenski rad u Severnoj Americi
Franc Boaz je bio veliki zagovornik antropoloskog i lingvistickog terenskog rada medju izvornim
americkim zajednicama. U periodu od 1890. do 1940 sponzorisao je i obucio vise generacija
istrazivaca. Njegovi studenti bili su Edvard Sapir (tradicionalni atropolog, ali i dobar lingvista),
Glunfild i drugi. Oni su radili na istrazivanju kalifornijskih i indijanskih jezika. Franc Boaz je takodje
obucio izvorne govornike da sami istrazuju svoje jezike i da zajedno sa njim publikuju rezultate.
Zalagao se za to da ispitivac obavezno nauci jezik koji istrazuje.
Terenski rad se formalizuje 1992. formacijom komiteta za ugrozene jezike i njihovo ocuvanje.
Americko ligvisticko drustvo 1994. izdaje proglas o potrebi dokumentovanja lingvisticke
raznovrsnosti. Od tada se redovno odrzavaju naucni simpozijumi, predavanja i kursevi, odnosno obuke.