DIMNJACI

Oktavijan Popovi, dipl. in.
ma
Prof. dr Martin Bogner, dipl. in. ma.
Doc. dr Aleksandar Simonovi, dipl. in. ma
Prof. dr Slobodan Stupar, dipl. in. ma.
O DIMNJACIMA
ETA, Beograd
2011.
Oktavijan Popovi, dipl. in. ma. projektant i izvoa radova, Beograd

Prof. dr Martin Bogner, dipl. in. ma. redovni profesor Mainskog fakulteta u Beogradu
Doc. dr Aleksandar Simonovi, dipl. in. ma. docent Mainskog fakulteta u Beogradu
Prof. dr Slobodan Stupar, dipl. in. ma. redovan profesor Mainskog fakulteta u Beogradu
O DIMNJACIMA
Recenzenti
Silva Dera, dipl. in. gra.
Vojislav Todorovi, dipl. in. ma.
Prof. dr Aleksandar Jovovi, dipl. in. ma
Struni redaktor
Milan Mihajlovi, dipl. in. ma.
Izdava
ETA, Milana Rakia 4
11000 Beograd
www.eta-beograd.co.rs
Glavni i odgovorni urednik
Branka Bogner
Tehniki urednik
Dario Bogner
Slog
Kvartet V
Korice i skener
Denis Viki
Priprema i tampa
Interklima-grafika, Kneza Miloa 161
36210 Vrnjaka Banja
Tira
700 primeraka
tampanje zavreno januara 2012. godine
PREDGOVOR
ovekov susret sa vatrom je poeo da menja istoriju oveanstva. Vatra na otvorenom

prostoru nije donosila smetnje, ali ve u poluzatvorenom prostoru jeste. Koliko je vatra donosila koristi toliko je dim donosio smetnje. Verovatno je zbog toga ovek teio da loi i odrava vatru ispod nekih otvora ili pukotina. Videvi da dim upravo tei ka tim otvorima, ovek je tu pojavu koristio u prvim primitivnim objektima kao to su bili atori, kolibe ii sline
nastambe. Svuda u njima su ljudi ostavljali otvore kako bi se prirodnim putem odvodio dim.
Sigurno da ljudi tada nisu razmiljali o razlici gustina toplog dima i hladnog vazduha, to danas koristimo pri elemenatarnim proraunima prirodne vue dimnjaka.
I tako se skoro od upotrebe vatre poelo postavljati pitanje odvoenja dima. Iz raznih
istorijskih podataka se vidi da se vodilo rauna o odvoenju dima iz primitivnih loita, kamina i prvih pei.
Danas je osnovna funkcija dimnjaka jo uvek odvoenje dima, zbog njegovog tetnog dejstva [6]. tetna dejstva se ogledaju, u prvom redu, u iznosu vrstih i gasovitih produkata sagorevanja, kao i odvoenju raznih, prvenstveno, tetnih gasovitih nuz produkata iz raznih procesnih postrojenja.
Ova publikacija prvenstveno ukazuje na dimnjake, kao sastavne delove termotehnikih, termoenergetskih i procesnih postrojenja. Ukazuje se na dimenzionsanje dimnjaka. Proraun se svodi na strujni i termiki proaun, a kasnije na proraun vrstoe. Paralelno sa dimenzionisanjem dimnjaka, treba voditi rauna o aerozagaenju, odnosno o zasipanju vrstim
i gasovitim produktima, u prvom redu sumpor dioksidom, sumpor trioksidom i azotnim oksidima. O proraunu aerozagaenja [7] se mora voditi rauna kako bi se odredila konana visina i dimenzije dimnjaka. Veoma je povoljna situacija kada se grade nova energetska postrojenja ili neka procesna postrojenja, da se utie na izbor preistaa pre no to produkti sagorevanja dospeju do dimnjaka.
Radi podseanja, da bi se odredila maksimalno dozvoljena koncentracija tetnih materija, mora se uzeti u obzir uticaj drugih zagaivaa za odreenu lokaciju, to se pri projektovanju, kod nas, po pravilu izostavlja. Dakle, za jedno postrojenje nije iznos onaj koji stoji u
pravilniku ili drugom regulativnom aktu, ve se umanjuje za uticaj drugih zagaivaa. Ovaj
uticaj moe biti i na par stotina kilometara, pa se u nekim zemljama donose regulativna akta
i o prekograninim uticajima.
Moe se zakljuiti da o svemu ovome treba voditi rauna, a zatim o odreenim estetskim reenjima dimnjaka kada je u pitanju zgradarstvo a i kada su u pitanju industrijski
objekti.
U knjizi su dati primeri sanacije, posebno elinih dimnjaka, obzirom na velike nedostatke pri projektovanju i izvoenju radova. Takoe se itaoci upuuju na probleme vezane
za konstruktivna reenja na poetku eksploatacije, kao i na odravanje u toku eksploatacije.
Odreene nepanje mogu izazvati katastrofalne posledice i kod zidanih i kod elinih dimnjaka. Citirane tehnike regulative upuuju na primenu istih.
Na kraju je dato jedno elementarno uputstvo, koje je preuzeto od udruenja evropskih
dimniara. Ovo uputstvo se odnosi na dimnjake u zgradarstvu i daje uputstva o odravanju u
toku eksploatacije. Ovo uputstvo se moe koristiti kao normativni akt svake dimniarske or-
ganizacije ili kao podloga za izradu sopstvenih pravila. Na prvi pogled ovo uputstvo izgleda,
ili se moda ini, naivno. Meutim, veliki broj poara i teta je prouzrokovano loim ili nedovoljno odravanim dimnjacima i dimovodnim sistemima.
Pri sakupljanju i obradi materijala za ovu publikaciju posebnu pomo je pruilo predstavnitvo firme Schiedel iz Beograda, i to u prvom redu gospoa Silva Dera, dipl.in.gra.
i gospodin Milan Mihajlovi, dipl.in.ma. za poglavlje o dimnjacima u zgradarstvu.
Za prikupljanje podataka o standardima i normama, njihovoj validnosti, usvajanju
evropskih normi, i slino, veliku pomo autorima je pruio gospodin mr Ivan Krsti,dipl.in.
ma. sa sojim saradnicima iz Instituta za standardizaciju Srbije. Naglaavamo da korisnici literaturnih podataka treba uvek da imaju originale standarda i normi, bez obzira da li su izvodi dati u tekstu. Na ovaj nain se izbegavaju eventualne tamparske greke, a izvodi iz standarda samo upuuju itaoce o razliitim sadrajima koji se nalaze u standardima.
Sve dobronamerne i konstruktivne primedbe e autori ove knjige veoma rado razmatrati i ugraditi u eventualno sledee izdanje ili neka druga izdanja iz ove oblasti tehnike literature.
Beograd Pocking (Nemaka)
O svetom Jovanu
leta Gospodnjeg 2012.
M. Bogner
SADRAJ
1. UVOD / 9
1.1. Istorijat / 9
1.2. Definicije / 13
2. OPTE O DIMNJACIMA / 15
2.1. Podela po vrsti goriva / 15
2.2. Podela prema vui / 18
2.3. Podela prema mestu postavljanja / 19
2.4 Podela prema nameni / 19
2.5 Podela prema materijalu i obliku konstrukcije / 19
2.6 Osnove prorauna vue dimnjaka / 24
2.6.1 Vetaka vua dimnjaka / 24
2.6.2. Vazduni trakt / 30
2.6.3. Lokalni otpori / 32
3. STRUJNI PRORAUN DIMNJAKA / 37
3.1. Razvoj dimnjaka / 37
3.2. Dimnjak / 37
3.3. Funkcija dimovodne instalacije / 37
3.4. Osnovne karakteristike dimnjaka / 38
3.5. Delovi dimovodne instalacije / 39
3.6. Proraun dimnjaka / 39
3.7. Dimnjaci s prinudnom vuom / 40
4. PRORAUN VRSTOE / 43
4.0. Opta razmatranja / 43
4.1. Dejstvo vetra / 43
4.1.1. Karakteristike vetra / 44
4.1.1.1. Tipovi vetrova / 46
4.1.1.2. Promena brzine vetra sa visinom / 47
4.1.1.3. Turbulencija vetra / 48
4.1.1.4. Odvajanje vrtloga / 50
4.1.1.5. Aerodinamika dejstva / 52
4.1.2. Eksperimentalna analiza u aerotunelu / 53
4.1.2.1. Eksperimentalno odreivanje raspodele pritisaka / 54
4.1.2.2. Aeroelastina analiza / 55
4.1.3. Proraun optereenja vetrom / 55
4.1.3.1. Odreivanje dejstva vetra / 56
4.2. Seizmika dejstva / 87

4.2.1 Odreivanje seizmikog dejstva / 90
4.3. Ostala dejstva / 101
4.3.1. Termiki efekti / 101
4.3.2. Eksplozije / 101
4.3.3. Unutranji efekti / 101
4.3.4. Sopstvena teina / 102
Prilog 4.1. Proraun vrstoe elinog dimnjaka / 102
Prilog 4.2. elini dimnjaci / 112
5. DIMNJACI U ZGRADARSTVU / 123
5.1. Opte o dimnjacima u zgradarstvu [5, 8, 9] / 123
5.1.1. Razvoj dimnjaka / 123
5.1.2. Izbor dimnjaka i zahtevi za dimnjake / 124
5.1.3. Sanacija dimnjaka / 126
5.2. Polazna uputstva za planiranje i projektovanje dimnjaka / 128
5.2.1. Opta uputstva / 128
5.2.2. Dimenzionisanje / 129
5.2.3. Prikljuak na kanalizaciju / 129
5.2.4. Izrada prikljuka za dimnu cev / 131
5.2.5. Statika stabilnost sistema / 135
5.3. Dimnjaci prema vrsti upotrebljenog goriva / 137
5.3.1. Loita na vrsta goriva / 137
5.3.2. Loita na lono ulje / 137
5.3.3. Loita na gas / 139
5.4. Vrste dimnjaka / 140
5.4.1. Dimnjaci sa cevima od keramike / 141
5.4.1.1. Sistem dimnjaka za vrsta, tena i gasovita goriva ABSOLUT / 141
5.4.1.2. Univerzalan sistem dimnjaka, pogodan za vrsta, tena
i gasovita goriva UNI PLUS / 145
5.4.1.3. Sistem QUADRO dimnjaka na gasovito gorivo / 149
5.1.4.4. Sistem dimnjaka na gasovita goriva Multi / 150
5.4.1.4. Troslojni sistemi dimnjaka sa profilisanom cevi
od keramike Kerastar / 153
5.4.2. Dimnjaci sa cevima od nerajueg elika / 153
5.4.2.1. Troslojni dimnjak od nerajueg lima ICS / 153
5.4.2.2. Sanacioni sistemi dimnjaka od nerajueg elika Prima Plus / 155
5.5. Dimnjaci za kamine / 157
5.5.1. Proraun poprenog preseka otvorenog kamina
prema formuli Barlaha (Barlach) [ 4] / 157
5.5.2. Proraun slobodnog poprenog preseka otvorenog kamina / 158
6. PROPISI I STANDARDI / 159
6.1. Evropski komitet za standardizaciju / 159
6.1.1. Opte / 159
6.1.2. Sektor graevinarstva / 160
6.1.3. Tehniki komiteti / 160
6.1.4. Dimnjaci / 160
O DIMNJACIMA
6.2. Novi pristup u tehnikoj harmonizaciji i standardizaciji

u oblasti graevinarstva / 164
6.2.1. Ciljevi / 164
6.2.2. Principi / 164
6.2.3. DIREKTIVA 89/106/EEC (CPD Construction Products Directive) / 165
6.2.4. Harmonizovani standardi i tehnika odobrenja / 166
6.3. Usvajanje standarda / 169
6.3.1. Prilog (Anex) ZA / 169
6.3.2. Podela dimnjaka prema EN standardima / 170
6.3.3. Evropska dimnjaka terminologija / 170
6.3.4. Sistem oznaavanja i obeleavanja dimnjaka i dimnjakih komponenata
prema evropskim normama / 171
6.3.5. Glineno/keramike dimnjake komponente / 173
6.3.6. Betonske dimnjake komponente / 175
6.3.7. Metalne dimnjake komponente / 177
6.3.8. Plastine dimnjake cevi / 177
6.4. Tehniki propisza dimnjake u graevinskim objektima predlog / 179
6.5. Izvodi iz standarda i normi / 200
6.5.1. Izvod iz SRPS EN 13084-1:2011.Slobodnostojei dimnjaci
Deo 1: Opti zahtevi / 200
6.5.2. Izvod iz standarda SRPS EN 1443:2005.Dimnjaci Opti zahtevi / 232
6.5.3. Izvod iz standarda SRPS EN 1457:2005.Dimnjaci Glinene/keramike
dimnjake cevi Zahtevi i mETode ispitivanja / 249
6.6. Pregled vanijih standarda i normi / 287
7. USLUGE DIMNIARSKE SLUBE / 307
Nomenklatura u ovom poglavlju je zadrana kako je u originalnoj brouri
i nije u sklopu ove knjige. Na ovaj nain se moe u nekim sluajevima
bolje pratiti original / 307
1. Protivpoarna zatita / 307
1.3 Savetovanje u oblasti protivpoarne zatite / 310
1.4 Prvi pregledi u novogradnjama, dogradnjama, rekonstrukcijama, odnosno
promeni svrhe graevinskih objekata / 311
1.5 Protivpoarna sigurnosno-tehnika dokumentacija / 311
1.6 Prednosti za korisnike dimniarskih usluga / 311
2. Bezbednosno-tehnike mere koje sprovodi dimniar / 312
2.1 Opte / 312
2.2 Spreavanje optih nesrea / 313
2.3 Sigurnosno-tehnike oznake / 313
2.4 Opasnosti izazvane elektrinom instalacijom / 313
2.5 Uzemljenje dimovodnih ureaja / 314
2.6 Eksplozivna paljenja i eksplozije / 314
2.7 Spreavanje oteenja na zgradi / 314
2.8 Funkcionalna sigurnost ureaja za loenje loita / 315
2.9 Kontrola ispravnog skladitenja goriva / 315
2.10 Funkcionalna karakteristika, izvoenje i stanje dimovodnih ureaja / 316
2.11 Prednosti za krajnjeg korisnika / 316
3. Zatita ivotne sredine / 317

3.1 Ouvanje istog vazduha / 317
3.2 Saveti za racionalno korienje goriva uteda energije / 320
3.3 Gubitak toplote usled provetravanja / 321
3.4 ienje i odravanje ureaja za loenje (loita) i dimovodnih ureaja
(dimovodnih puteva) / 321
3.5 Struno odlaganje odnosno odnoenje otpadnih produkata / 322
3.6 Emisije ureaja za loenje / 322
4. Higijena stambenih prostorija zatita zdravlja ljudi / 323
4.1 Saveti na podruju razmene vazduha / 324
4.2 Efikasnost rada ureaja za provetravanje / 324
4.3 ienje i odravanje ureaja za provetravanje / 324
4.4 Odlaganje odnosno uklanjanje naslaga / 325
5. Sanacija dimnjaka / 325
5.1 Naini sanacije / 326
5.2 Pregled po zavretku sanacije / 328
6. Utvrivanje i spreavanje opasnosti na radu / 329
6.1 Uzroci opasnosti i katalog mera sigurnosti za dimniare / 330
6.2 Droge / 331
6.3 ienje odvoda dimnih gasova u potkrovlju ili u prostorijama / 331
6.4 ienje dimovodnih ureaja na krovu / 331
6.5 ienje velikih i visokih (penjajuih) dimovodnih ureaja / 332
6.6 ienje ureaja za provetravanje, na primer, za odvod pare iz ureaja / 332
6.7 ienje ureaja za loenje (loita) i prikljuka za dimnjak / 332
6.8 ienje ureaja za sagorevanje / 333
6.9 Provera delovanja zaptivenosti / 333
6.10 Paljenje dimnjaka / 333
6.11 Odstranjivanje naslaga iz dimnjaka / 334
6.12 Merenje dimnih gasova / 334
6.13 Sanacija dimnjaka / 334
7. Dodatak 1. Zatita od poara, bezbednost i zdravlje na radu / 334
7.1 Osnovni uslovi za pravilno obavljanje dimniarskih usluga s aspekta
protivpoarne zatite, zatite ivota ljudi obezbeivanjem sigurnog
rada ureaja za loenje, dimovodnih ureaja i ureaja za provetravanje, kao i
racionalna potronja energije i higije / 334
7.2 Protivpoarno-sigurnosni intervali ienja i pregleda ureaja za loenje,
pripadajuih dimovodnih ureaja i ureaja za provetravanje / 334
7.3 Intervali vanrednih pregleda (protivpoarno-bezbednosni pregled)
objekata i stanova / 335
7.4 Intervali bezbednosno-tehnikih pregleda ureaja za loenje
i odvoda dimnih gasova / 335
7.5 Pregledi dimovodnih ureaja / 336
8. Dodatak 2Produkti sagorevanja i dimovodne instalacije / 336
8.1 Osnovne odredbe / 336
Literatura / 339
O DIMNJACIMA
1. UVOD
Dimnjak je vaan sastavni deo svakog postrojenja za loenje.

Bez obzira da li su u pitanju kuni dimnjaci malog poprenog preseka i kapaciteta, ili dimnjaci velikih industrijskih postrojenja ili termoelektrana visoki vie
stotina metara, svi oni moraju biti izgraeni u skladu sa odgovarajuim standardima
i redovno odravani da bi odgovorili svojoj nameni - bezbednom i ekoloki ispravnom odvoenju dimnih gasova iz loita.
Projektovanju i izgradnji dimnjaka treba pristupiti paljivo i odgovorno. Loite, vezni elementi i dimnjak moraju se meusobno uskladiti, kako bi se osiguralo
pouzdano, bezbedno i trajno funkcionisanje loita. Pored statike stabilnosti, protivpoarne zatite i termodinamikih uslova, treba ispotovati i brojne graevinskofizike zakonitosti koje nastaju u graevinskim materijalima usled toplotnog optereenja i naprezanja zbog vlage, a pod uticajem gasovitih produkata sagorevanja. Izuzetno je vano pridravati se odgovarajuih tehnikih propisa, jer svaka naknadna izmena na dimnjaku izaziva velike trokove.
1.1. ISTORIJAT
Pronalazak vatre, odnosno sticanje sposobnosti paljenja i odravanja vatre je
bio jedan od kljunih dogaaja u istoriji ljudskog roda. Vatra je omoguavala komforniji ivot: grejanje u hladnim zimskim danima, lake pripremanje hrane, odbranu od divljih ivotinja... Ali, kao to svako lice ima i nalije, brzo se ispostavilo da
vatra, osim to lepo greje, u prilinoj meri oteava disanje usled dimnih gasova koje
proizvodi u velikoj koliini. Zbog toga su prva ognjita bila postavljena ispred peina u kojima su ljudi iveli, to isto nije bilo idealno, jer da bi se ogrejali i pripremili
hranu ljudi su morali da se okupe ispred peine, gde su bili izloeni kii i vetru.
Naravno, reenje je ubrzo pronaeno. Neki na daleki predak, sa razvijenom
moi zapaanja, je jo u kamenom dobu primetio da se dimni gasovi kreu u vis. Kako su u to vreme ljudi ve poeli da grade prve kue, reenje je bilo prilino jednostavno: ostaviti otvor na krovu za izlaz dimnih gasova.
Nedostatak ovog reenja je bio u tome to je svaka jaa kia izazivala gaenje vatre, uz razvijanje velike koliine dimnih gasova i ai usled nepotpunog sagorevanja. Zbog toga su ljudi prebacili otvor za dimne gasove na boni zid kue i time
ostvarili potrebnu promaju za izvlaenje dimnih gasova iz prostorije, uz istovremeno spreavanje prodora kie u kuu. I to nije bio pronalazak antikih civilizacija, ve
mnogo starijih. Prilikom iskopavanja na lokalitetima Vinanske kulture, koja je cvetala na naim prostorima tokom Neolita, dakle pre vie od 7000 godina pronaeni su
interesantni tragovi. Na slici 1.1 je prikazan snimak rekonstrukcije jedne kue iz tog
10
1. Uvod
perioda, koja je bila izloena na izlobi Vina, praistorijska metropola odranoj u

Galeriji SANU u Beogradu od 24.X 2008. do 06.I 2009. Na slici se jasno vidi ognjite i iznad njega etvorougaoni otvor za izlaz dimnih gasova.
Slika 1.1. Ognjite i odvod dimnih gasova (Vinanska kultura)

Kao sledeu civilizaciju koja je imala znaajnog uticaja na razvoj dimnjaka ne
moemo da ne pomenemo Rimsko Carstvo. Ve u to doba Rimljani su gradili ureaje za centralno grejanje. O tome svedoe iskopine Pompeje i druge rimske starine, a pominju to u svojim spisima Vitruvije, Plinije i dr. Kanali u zidovima sluili su
za dovoenje toplog vazduha iz loita, koje je bilo smeteno pod zgradom ili izvan
zgrade, a ujedno su njima odvodili dimne gasove iz prostorija. Osim toga su u prostorijama bili ugraeni dimnjaci uz zidove ili u uglovima, i to od uplje opeke pravougaonog ili krunog preseka (slika 1.2).
Slika 1.2. Dimnjaci starih Rimljana. 1. dimnjak, 2. odvodni otvor za dimne gasove,
3.dimovodne cevi, 4. plat dimnjaka, 5 dovodni kanal toplog i sveeg vazduha.
O DIMNJACIMA
11
Od VIII veka poeli su se u kuama graditi kamini, a sa razvojem ozidanih i

samostalnih tednjaka i pei razvijala se i gradnja dimnjaka.
U sedamnaestom veku u Engleskoj se veliina kue odreivala prema broju
dimnjaka, odnosno ognjita koja je sadrala, na osnovu ega se plaao porez (porez
na ognjita). Zbog toga je poela era prikljuivanja veeg broja pei na jedan dimnjak.
Industrijski dimnjaci su postali uobiajeni krajem XVIII veka. Dimnjaci su
tradicionalno graeni od opeka, kako u malim, tako i u velikim zgradama. Prvi dimnjaci su bili jednostavne konstrukcije od opeka. Kasnije su dimnjaci graeni oblaganjem opekama kanala od ploica. Radi spreavanja povratnog strujanja gasova, na
vrh dimnjaka se ponekad postavljaju ventilacione kape razliitih oblika.
U osamnaestom i devetnaestom veku, tehnologija koriena za dobijanje olova iz rude, stvarala je veliku koliinu toksinih gasova. U Severnoj Engleskoj su graeni dugaki, skoro vodoravni dimni kanali (sa minimalnim usponom), duine esto
i preko tri kilometra, koji su se najee zavravali kratkim vertikalnim dimnjakom
na udaljenim lokacijama, gde bi dimni gasovi izazvali manju tetu. Unutar ovih dugakih kanala su se taloili olovo i srebro, pa su radnici periodino skidali naslage
ovih skupocenih metala, formirane unutar kanala.
ienje dimnjaka
Tokom procesa sagorevanja, posebno vrstih goriva, kao proizvod sagorevanja pored dimnih gasova, javljaju se i izvesne koliine ai i katrana. Te materije se
taloe na zidovima dimnjaka i poto su zapaljive moe ponekad doi do njihovog samozapaljenja.
Do poara u dimnjaku moe doi ukoliko se zanemari kontrola i ienje unutranjosti dimnog kanala. U tom sluaju u dimovodu dolazi do gomilanja naslaga ai.Te naslage mogu delimino ili potpuno da blokiraju presek kanala, usled ega dolazi do nepravilnog sagorevanja goriva u loitu, a takoe moe doi i do poara u
dimnjaku. Poto se dimni kanali grade u sklopu zidova stambene zgrade, vatra iz njih
moe lako da se prenese na zgradu i da izazove veliku materijalnu tetu, da ne govorimo o opasnosti od gubitaka ljudskih ivota.
Tokom osamnaestog veka su ljudi u Engleskoj ve bili svesni potrebe za periodinim ienjem dimnjaka da bi se izbegli opisani problemi.
Majstori dimniari su koristili maloletnu decu, esto etvorogodinjake da se
provlae kroz dimnjak i iste ga etkama. Za uklanjanje vrstih naslaga smole koristili su se metalni strugai. Ovi deaci su bili esto kupljeni u sirotitima i radili praktino kao robovi, a nije bila retkost i da ih roditelji prodaju, jer nisu imali mogunosti da ih izdravaju. Da bi im ubrzali rad, majstori su esto potpaljivali vatru u ognjitu kako bi ih naterali da bre prou kroz dimni kanal i izau na krov. U to vreme nije bilo zakona koji bi titili ovu decu, koja su radila bez zatitnih sredstava i postoje brojni zapisi o njihovim stradanjima, poev od guenja prainom, zaglavljivanja u
tesnim dimnim kanalima, pa do padova sa krova sa smrtim ishodom. Poneki od ovih
deaka su uspevali da posle izvesnog vremena postanu kalfe, ali je veina bila izbaena i pokuavala je da se zaposli u drugim zanatima. Dodue u Londonu je postojalo udruenje majstora dimniara sa svojim sopstvenim pravilima. Jedno od tih pra-
12
1. Uvod
vila je bilo da deca ne treba da rade nedeljom, ali su obavezna da idu u kolu da ue
i itaju Bibliju. Ipak, uslovi ivota ove dece su bili teki, i ponekad okrutni. Neki su
bili primorani da spavaju po podrumima, na vreama ai, a sredstava za higijenu
uglavnom nije bilo. Meu ovom decom je bila esta pojava kancera monica, kao
posledica akumulirane ai u organizmu.
Slika 1.3. Dimniar i njegov egrt (engleska gravura iz druge polovine XVII veka)
Tek 1864. godine, nakon dugogodinje kampanje, je Engleski parlament doneo akt kojim je zabranjeno korienje dece za ienje dimnjaka. Drugim zakonom
su uvedene visoke novane kazne za prekrioce.
Poetkom osamnaestog veka su razvijene razliite metode ienja dimnjaka.
Inenjer Jozef Glas (Joseph Glass) iz Bristola je opte priznat kao pronalaza opreme
za ienje dimnjaka kakva se i danas koristi u Velikoj Britaniji. Njegove alatke su
bili sistemi razliitih tapova i etki, koje su se mogle gurati navie u dimnjak iz loita pei. Prvi tapovi su izraivani od malake (malacca), drveta uvoenog iz Istone Indije, a etke su pravljene od kitovih kostiju. Druga grupa alata za ienje koja
obuhvata kuglu, etke i konopce (koji se sputaju kroz domnjak odozgo nadole) razvijena je na evropskom kontinentu. Teina olovne ili eline kugle povlai etku i
time se ostvaruje ienje dimnjaka.
Sa poetkom industrijske revolucije i poveanom potranjom za ugljem, dimniarska profesija je bujala. U Viktorijanskoj Engleskoj je preko 1000 dimniara
opsluivalo samo London. Konstantni porast potronje uglja kao glavnog goriva za
zagrevanje u domainstvima obezbeivao je procvat dimniarskog zanata.
O DIMNJACIMA
13
U drugoj polovini dvadesetog veka, gas je poeo masovno da potiskuje ugalj

kao sredstvo za zagrevanje domainstava. Veliki broj dimniarskih radnji je zatvoreno ili se preorijentisalo na nove poslove. Prelaskom na gas kao gorivo, tradicionalni dimniari, koji su istili dimnjake loene drvima, ugljem ili tenim gorivom, bili
su prinueni da se suoe sa novim gorivom i njegovim problemima.
Javna svest o potrebi odravanja istih dimnjaka se danas gotovo potpuno izgubila. U gradovima dolazi do evidentnog porasta broja trovanja ugljen-monoksidom zbog blokiranih dimnih kanala.
Koliko je vano redovno ienje dimnjaka najbolje se vidi na nemakom primeru, gde je, da bi se predupredili poari, periodino ienje i kontrola dimnjaka
zakonska obaveza, ije trokove snosi drava.
A da su poari dimnjaka mogui i nimalo naivni, svedoi i injenica da je 30.
maja 2006. godine poar zahvatio i najvii dimnjak na svetu, koji se nalazi u Termoelektrani GRES - 2, u gradu Ekibastuz (), u Pavlodarskoj Oblasti, na severoistoku Kazahstana.
Ipak, nije sva istorija dimniarsva tako tuna. U mnogim delovima sveta se od
davnina dolazak dimniara u kuu smatrao srenim dogaajem. Dimniari su esto
pozivani na venanja da donesu sreu mladencima. U Kini dimniari asociraju na
bebe, jer se smatra da rode ne sleu na prljave dimnjake.
1.2. DEFINICIJE
Dimnjak je element graevine koji slui za odvoenje dima i vrelih dimnih
gasova iz loita parnih kotlova, pei, ili ognjita u atmosferu. Zajedno sa veznim
elementima izmeu loita i dimnjaka sainjava Postrojenje za odvodne gasove
prema standardu DIN 18161. Prema ranijim regulativama pojam dimnjak obuhvatao je i vezne elemente koje je karakterisala nia temperatura.
Naravno, nikad nita nije jednostavno kao to izgleda.
Prema srpskom standardu SRPS EN 1443:2004, Dimnjaci, Opti zahtevi, pod
dimnjakom se podrazumeva Konstrukcija koja se sastoji od zida ili zidova oko dimnjakog kanala ili dimnjakih kanala. Pod dimnjakim (ili dimovodnim) kanalom
se podrazumeva Prolaz za prenos proizvoda sagorevanja do spoljne atmosfere,
dok se pod proizvodima sagorevanja podrazumevaju Proizvodi koji su rezultat sagorevanja (gasovitih, tenih i vrstih sastojaka).
Prema srpskom standardu SRPS U.N4.035:1994, Dimovodni sistemi, Uslovi
za projektovanje i izvoenje, pod dimovodnim sistemom se podrazumeva: Sistem
za odvod dimnih gasova od loinog ureaja u atmosferu sa elementima za provoenje dimnih gasova, prateim funkcionalnim i konstrukcionim elemetima, opremom
i ureajima.
Napominjemo da je u toku prilagoavanje naih standarda evropskom sistemu
standarda, tako da su esta otstupanja naziva i definicija za iste pojmove u razliitim
standardima, prvenstveno izmeu ranije donetih (i jo uvek vaeih) srpskih standarda i novih, usvojenih evropskih, oznaenih kao SRPS EN. tavie, poto ni terminologija prema evropskim normama nije harmonizovana, jo uvek se koriste podjednako pojmovi, na primer postrojenja sa potpritiskom za odvodne gasove umesto dimnjak i postrojenja sa natpritiskom za odvodne gasove umesto vodovi za
14
1. Uvod
dimne gasove, kao i sistemi za odvodne gasove umesto postrojenja za odvodne gasove.
Dimnjaci se uobiajeno izvode vertikalno, ili sa najmanjim moguim otstupanjem od vertikale, da bi se obezbedio ravnomeran tok gasova, uvoenjem vazduha
za sagorevanje u loite (dimnjaki efekat). Funkcija dimnjaka u odnosu na loite
je stvaranje prirodne vue, odnosno potpritiska radi sprovoenja i odvoenja gasovitih i vrstih leteih produkata sagorevanja. Meutim, funkcija dimnjaka u odnosu na
okolinu je da pomenute produkte sagorevanja raspe na to udaljenije i vee povrine.
Prvi od navedenih zadataka danas sve vie gubi znaaj jer je prirodna vua dimnjaka neznatna u odnosu na ukupne otpore u gasnom traktu savremenih kotlova. Drugi
zadatak, sa porastom ekoloke svesti i pootravanjem propisa o zatite okoline, dobija sve vei znaaj. Funkcija dimnjaka kao vunog organa se gubi poto se sistemi
za odvod gasova sa potpritiskom sve vie zamenjuju sistemima sa natpritiskom, tako da on preteno dobija ekoloku funkciju (zatite okoline).
O DIMNJACIMA
15
2. OPTE O DIMNJACIMA
Podela dimnjaka se moe izvriti na vie naina, odnosno prema razliitim kriterijumima. Najee se dimnjaci klasifikuju prema vrsti goriva, ali isto tako se klasifikacija moe izvriti prema materijalu od koga su izgraeni, prema karakteristikama
loita, prema nameni i slino. U nastavku se navode neke karakteristine podele.
2.1. PODELA PO VRSTI GORIVA

Dimnjaci za loita na vrsta goriva
Kod loita na vrsta goriva treba ugraditi kvalitetne, troslojne dimnjake koji
su otporni na visoke temperature i na kondenzaciju gasova sagorevanja, kako bi zadovoljili potrebe savremenih grejnih ureaja. U sluaju nepravilnog rada na unutranjoj strani dimne cevi stvaraju se obloge ai i katrana koje ienjem klasinim dimniarskim alatima ne moemo ukloniti. Naslage ai mogu se odstraniti samo sagorevanjem u dimnjaku. Za vreme sagorevanja u unutranjosti dimnjaka stvara se temperatura via od 1000C, to je veliko optereenje za materijal dimnjaka Upravo zbog
toga je veoma vaan kvalitet tehnike keramike od koje su izraene dimne cevi.
Kod grejnih ureaja na vrsta goriva treba obezbediti brzo i optimalno odvoenje gasova sagorevanja, zato se prikljuak na dimnjak ugrauje pod uglom od
45 (ovo je naroito vano kod otvorenih kamina). Usled termikih dilatacija posebna panja pridaje se pokretljivosti veznog elementa na mestu prikljuivanja na dimnu cev.
Dimnjaci za loita na tena goriva (lono ulje)
Centralno grejanje na lono ulje je najei oblik grejanja. Zbog svog visokog standarda i ekonominosti ovi sistemi se sve vie ugrauju i u individualne porodiine kue.
Razvojem sve kvalitetnijih kotlova vremenom su se promenili i uslovi izgradnje dimnjaka. Kod savremenih niskotemperaturnih kotlova u dimnjaku moe da se
stvori velika koliina kondenzata koji sa sumpordioksidom iz dimnih gasova stvara sumporastu, odnosno sumpornu kiselinu, koja moe da izazove oteenja na dimnjaku. Zbog toga je potrebno ugraditi sistem dimnjaka koji e biti otporan na kiseline i vlagu, a takoe i optimalno prilagoen ovom nainu grejanja. Jedino na taj nain
mogue je postii maksimalnu efikasnost kotla i ekonominu potronju goriva.
Kao i kod dimnjaka za loita na vrsta goriva i ovde je vano brzo i bezbedno odvoenje gasovitih produkata sagorevanja. Prikljuak kotla trebalo bi da omogui odgovarajue strujanje gasnog toka. Zbog termikih dilatacija na mestu ugradnje prikljuka za dimnu cev mora se obezbediti odgovarajua pokretljivost.
16
2. Opte o dimnjacima
Slika 2.1. Prikljuak na dimnjak (Schiedel)

Dimnjaci za loita na gas
Kod loita na gas postoji nekoliko razliitih sistema kotlova:
kotlovi sa potrebnom promajom,
kotlovi sa natpritiskom,
gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi),
kotlovi nezavisni od vazduha u prostoru,
kondenzacioni kotlovi.
Zajednika karakteristika svih gasnih kotlova je niska temperatura gasovitih
produkata sagorevanja, usled ega se u dimnjaku stvara vea koliina kondenzata.
Za prikljuenje na loite na gas treba izabrati dimnjak koji nije osetljiv na vlagu.
Kao kod svakog drugog loita i ovde je pravilno dimenzionisanje preduslov
za optimalan rad. O metodama koje se koriste za odreivanje preseka dimnjaka e
biti rei kasnije.
Gasni kotlovi sa potrebnom promajom
Kod ove vrste kotlova sagorevanje se odvija u uslovlma potpritiska u prostoru za sagorevanje. Otpori sagorevanja u kotlu i veznom elementu savladavaju se potpritiskom u dimnjaku. Postojei gorionik sa ventilatorom samo dovodi vazduh potreban za sagorevanje.
O DIMNJACIMA
17
Gasni kotlovi bez potrebne promaje (kotlovi sa natpritiskom)

Kod ove vrste kotlova sagorevanje gasa se odvija uz natpritisak u loitu.
Ventilator gorionika potiskuje gasove sagorevanja preko loita. Prilikom izlaska iz
kotla natpritisak treba da je 0 Pa. Otpor u prikljuku dimnjaka i dimnjaku savladava se potpritiskom u dimnjaku.
Gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi)
Kod ovih kotlova izmeu nastavka kotla i prikljuka na dimnjak ugraen je
regulator promaje. Njegova uloga je da spreava negativne vremenske uticaje i kolebanja promaje u dimnjaku na rad kotla. Potpritisak u dimnjaku mora savladati otpore regulatora promaje i veznog elementa.
Gasni kotlovi nezavisni od vazduha u prostoriji
Tu ubrajamo kotlove vrste C, kod kojih se vazduh za sagorevanje dovodi spolja, kroz vazdune kanale [1,2].
Gasni kondenzacioni kotlovi
Savremeni kondenzacioni kotlovi imaju loita kod kojih se kondenzacijom
vodene pare iz gasova sagorevanja u dodatnom izmenjivau toplote oduzima toplota, koja se zatim prenosi u grejni sistem.
Regulator promaje
Regulator promaje veoma je znaajan elemenat regulacije u tehnici dimnjaka
na koji se obino zaboravlja. Njegova upotrebna svrha najvie dolazi do izraaja kod
loita sa atmosferskim nainom rada (pre svega kod vrstih goriva), gde je kolebanje strujanja gasova sagorevanja kroz dimnjak veoma izrazito. Njegov zadatak je da
izjednai kolebanja u promaji i time stabilizuje pritisak u grejnom sistemu.
Eksplozivna klapna sa regulatorom promaje
Eksplozivna klapna moe se ugraditi u vezni elemenat ili u dimnjak. Poto je
ugradnja u vezni elemenat u veini sluajeva oteana zbog nedostatka prostora, preporuuje se korienje eksplozivne klapne sa regulatorom promaje, koja se ugrauje
direktno u dimnjak, u prikljuak dimne cevi.
Kondenzat
Usled niskih temperatura gasova sagorevanja naroito kod gasnih kotlova
(< 50C) u dimnjaku se stvara odreena koliina kondenzata koji treba, u skladu sa
propisima, odvoditi u kanalizaciju direktno ili preko neutralizacijske posude. U tu
svrhu treba do dimnjaka sprovesti prikljuak za kanalizaciju.
Neutralizacija
U odreenim sluajevima nastali kondenzat treba neutralizovati. Ukoliko je
neutralizacija potrebna, ona se moe izvriti pomou odgovarajueg ureaja za neutralizaciju, koji se jednostavno ugrauje u montano postolje dimnjaka ili pored njega. Jedan takav ureaj, proizvodnje Schiedel, prikazan je na slici 2.3.
18
Slika 2.2. Eksplozivna klapna sa regulatorom promaje (Schiedel)
Slika 2.3. Neutro Set (proizvoa firma Schiedel)
2.2. PODELA PREMA VUI

Sistemi za dimne gasove imaju zadatak da bezbedno odvedu otpadne gasove
od prikljuenih loita i da istovremeno dovedu vazduh potreban za sagorevanje. To
se moe ostvariti prirodnom vuom, odnosno promajom koja se stvara u dimnjaku,
ili vetakom, korienjem ventilatora. Prema tome i dimnjaci se mogu podeliti na:
dimnjake sa prirodnom vuom i
dimnjake sa vetakom vuom.
Vua, odnosno promaja dimnjaka koja je potrebna nastaje kod dimnjaka sa
prirodnom vuom usled razlike gustina vrelih gasova u dimnjaku i stuba hladnog
spoljnjeg vazduha iste visine. Kod dimnjaka sa vetakom vuom potrebni pritisak
se dobija dejstvom ventilatora.
O DIMNJACIMA
19
Za loita bez ventilatora (kotlovi sa prirodnom promajom), dimnjaci moraju

da stvore toliko veliki uzgon da mogu da savladaju otpore strujanja vazduha u prostoriji do loita, zatim u loitu i konano u odvodnom kanalu od loita. Ovo vai
uglavnom i za starije uljne i gasne kotlove sa gorionicima sa ventilatorom kod kojih
ventilator preuzima jedino pripremu smee gorivo-vazduh.
Kod novijih kotlova (kotlovi sa natpritiskom, odnosno sa vetakom vuom)
gorionik savlauje otpore strujanja u kotlu, tako da uzgon dimnjaka treba da pokrije
jo samo sekundarno strujanje vazduha za sagorevanje, u prostoru gde se postavljaju
i u odvodu otpadnih gasova i zato mogu da se dimenzioniu sa manjim presecima.
2.3. PODELA PREMA MESTU POSTAVLJANJA

Prema mestu postavljanja, odnosno izgradnje dimnjake moemo podeliti na:
dimnjake postavljene na tlu van kotlarnice;
dimnjake postavljene na zgradi kotlarnice i
dimnjake postavljene na kotlu.
Dimnjaci postavljeni van zgrade kotlarnice najee su velike visine i teine,
izgraeni od opeke ili od armiranog betona. Dimnjaci postavljeni na zgradi kotlarnice imaju manju konstruktivnu visinu i manje su teine od dimnjaka postavljenih na
tlu (uglavnom se izrauju od lima), i iskljuivo su sa vetakom vuom. Dimnjaci
postavljeni na kotlu su ograniene visine i teine i koriste vetaku vuu. Obino se
postavljaju iznad kanala naknadnih grejnih povrina a oslanjaju se na skelet kotla.
2.4 PODELA PREMA NAMENI

Obini dimnjaci se grade i upotrebljavaju za ove svrhe: za loita na vrsta goriva (drvo, lignit, mrki i kameni ugalj, koks i druga), tj. za sobne pei, bojlere za toplu vodu, kuhinjske pei, kuhinjske tednjake, kuhinjske kotlove i kotlove za veernice, kao i za manje industrijske pogone (na primer, pekare, kovanice, praonice i
slino); za loita na gasovita goriva, tj. za gasne pei, tednjake i druge ureaje koji se loe gasom; za loita na tena goriva (lono ulje EL i druga).
Visoki fabriki dimnjaci se grade za loita veih industrijskih pogona, gdje
su za dovoenje potrebne koliine vazduha u loite prirodnom vuom i za odvoenje dimnih i drugih gasova iz loita u atmosferu potrebne vee dimenzije poprenog preseka i visine, i gde se u pogledu konstrukcije postavljaju vei termotehniki
i ekoloki zahtevi nego na konstrukcije obinih dimnjaka. Kako su propisi o emisiji
vrstih materija iz dimnjaka sve otriji, i pored neprekidnog usavravanja filterskih
postrojenja, dimnjaci termoelektrana i nekih metalurkih objekata postaju sve vii i
vii. Pregled tipova dimnjaka dat je u taki 2.5.
2.5 PODELA PREMA MATERIJALU I

OBLIKU KONSTRUKCIJE
Na slici 2.4. prikazani su karakteristini sluajevi u skladu sa ovom podelom
[3].
20
1.
1.1.
1.2.
1.3.
1.4.
Limeni
Ankerisani postavljen na tlu
Ankerisani postavljen na kotlu
Samostojei sa jenostrukim omotaem
Samostojei sa dvostrukim omotaem
postavljen na tlu
1.5. Samostojei sa dvostrukim omotaem
postavljen na kotlu
1.6. Viecevni u reetkastoj konstrukciji
2. Zidani
2.1. Od radijalne opeke izolaciona cev

2.2. Od armiranog betona visina do 100
m
2.3. Od prenapregnutog i izolacionog
betona visine > 260 m
3. Kombinovani
3.1. Donji deo od armiranog betona gornji
deo od radijalne opeke
3.2. Limeni dimnjak obloen amotnom
opekom sa gasne strane
3.3. Limeni dimnjak izolovan sa vazdune
strane
Slika 2.4. Karakteristini sluajevi dimnjaka
O DIMNJACIMA
21
1.1. Limeni ankerisani dimnjak postavljen na tlu Primenjuje se za manja,

najee provizorna, kotlovska postrojenja, s tim to se na njega prikljuuje jedan
kotao. Visina ovih dimnjaka ne prelazi 50 m a najee su u granicama 15 25 m.
Prenik dimnjaka je obino oko 0,5 0,7 m. Dimnjak je cilindrinog oblika. Gradi
se od lima debljine ispod 10 mm, a kao ojaanja slue prirubnice za spajanje pojedinih elemenata. Visina elemenata se kree od 2 do 4 m. Dimnjak se postavlja na metalnu plou ili na zidano postolje visine do 2 m. Dimnjak nema toplotnu zatitu. Na
uu moe biti opremljen iskrohvataem razliite konstrukcije (reetka, kapa itd.).
Ankerisanje se vri pomou tri do etiri elina ueta. Dimnjak moe biti sa prirodnom ili vetakom vuom. Kod prirodne vue brzine strujanja se kreu oko 5 m/s, a
kod vetake ne prelaze 10 m/s. Poto je dimnjak nepromenjenog preseka lokalni otpori su svedeni na promenu preseka pri ulazu u korenu dimnjaka i pri izlazu iz ua
dimnjaka. Otpor trenja moe da bude sveden na minimum poto je u pitanju glatka
povrina. Dimnjak je izloen sa spoljne strane atmosferskim uticajima i intenzivnom
hlaenju prinudnom konvekcijom (vetrovi), a sa unutranje strane agresivnim sastavom produkata sagorevanja. Usled intenzivnog hlaenja dolazi do roenja gasova i
njihovog korodivnog dejstva na lim dimnjaka. Odravanje dimnjaka se vri estim
premazivanjem bojama otpornim na visokim temperaturama. Vek ovih dimnjaka je
relativno kratak (2 5 godina).
1.2. Ankerisan limeni dimnjak postavljen na kotlu Polje primene, geometrijske karakteristike (osim visine), konstruktivne pojedinosti, strujne karakteristike,
vek trajanja i odravanje vrlo su slini dimnjaku opisanom u prethodnoj taki.
Dimnjak se postavlja na kanal naknadnih grejnih povrina ukoliko je u njemu
strujanje odozdo nagore, a ukoliko to nije sluaj, izgrauje se prestrujni dimni kanal iznad koga se postavlja dimnjak. Ovaj dimnjak nosi skeletna konstrukcija kotla.
Dimnjak prolazi kroz krovni pokriva, a ankerske zatege su najee postavljene van
zgrade. Radi smanjenja optereenja kotlovskog skeleta konstruktivna visina ovih
dimnjaka se kree obino u granicama od 10 15 m.
1.3. Samostojei limeni dimnjak sa jednostrukim omotaem postavljen na tlu
Ova konstrukcija se primenjuje i za kotlove veeg kapaciteta, s tim to na jedan
dimnjak mogu biti vezani jedan ili vie kotlova. Visina ovih dimnjaka najee se
kree u granicama 25 40 m. Prenik ua je obino 1 2 m. Oblik dimnjaka je konian u korenu i u blizini ua, dok je srednji deo cilindrian. Gradi se od lima ija debljina ne prelazi 10 mm. Kao ojaanje, pored prirubnica, slue jaka orebrenja u
korenu, a esto se pravi i reetka od pljosnatog gvoa po celoj visini dimnjaka (u
sluaju dimnjaka veih visina). Za temeljenje slui teka metalna ploa postavljena
na armiranobetonskom postolju. Toplotna izolacija se ne primenjuje. esto se poslednji element gradi u vidu konusa da bi se smanjio izlazni gubitak. Elementi dimnjaka se obino izrauju u duinama 2 4 m. Ovi dimnjaci rade sa vetakom vuom
i srednje brzine strujanja se kreu u granicama 8 12 m/s ne prelazei 15 m/s. Brzine strujanja nisu ravnomerne usled postojeih koninih delova a i usled intenzivnog
hlaenja. Lokalni otpori su znatni zbog pomenutih promena, a otpor trenja je neznatan jer su u pitanju glatke limene povrine.
U pogledu veka trajanja i odravanja vai slino kao i kod prethodnih dimnjaka.
22
1.4. Samostojei limeni dimnjak sa dvostrukim omotaem postavljen na tlu

Podruje primene ovog dimnjaka je isto kao i prethodnog, a geometrijske karakteristike su mu sline, s tim to se ue ree izvodi koninog oblika. Toplotnu zatitu predstavlja dvostruki prstenasti omota. Vazduni meuprostor izmeu omotaa
je obino oko 120 mm. Unutranji omota je konstruktivan i izvodi se od debljeg lima (oko 7 mm) nego spoljni. Dvostruki omota, pored izolacionog dejstva, poveava krutost dimnjaka, a teina mu je neznatno vea nego kod dimnjaka sa jednostrukim omotaem. Pored toga, dvostrukim omotaem se izbegava naglo hlaenje i smanjuje pomenuto korozivno dejstvo, usled ega je produen vek dimnjaka uz smanjene trokove odravanja.
Strujne karakteristike ovog dimnjaka su sline karakteristikama dimnjaka opisanog u prethodnoj taki.
1.5. Samostojei limeni dimnjak sa dvostrukim omotaem postavljen na kotlu U pogledu mesta i naina ugradnje i visine, ovaj dimnjak je slian dimnjaku
pod 1.2. U pogledu geometrijskih, konstruktivnih i strujnih karakteristika kao i veka trajanja i odravanja dimnjaka nema bitne razlike u odnosu na dimnjak pod takom 1.4. Dimnjak se primenjuje i za kotlove velikog kapaciteta s tim to svaki kotao ima svoj dimnjak.
1.6. Viecevni limeni dimnjak u reetkastoj konstrukciji Sutina ove konstrukcije je u tome da se pomou prostorne reetke moe postii velika visina (do
220 m) i velika vrstoa konstrukcije samih cevi koje vre funkciju dimnjaka. Na
ovaj nain je teina konstrukcije znatno smanjena u odnosu na teinu samostojeih
dimnjaka istog kapaciteta. Konstrukcija je ekonomina kada su u pitanju tri ili vei
broj kotlova sa posebnim dimnjacima.
Prostorna reetka se gradi od elinih profila, a same cevi dimnjaka su, kao to
je reeno, rastereene te je dovoljna minimalna debljina lima. Ovi dimnjaci su uglavnom predvieni za najvea savremena kotlovska postrojenja koja rade sa vetakom
vuom. Lokalni otpori su svedeni samo na ulazni i izlazni prikljuak, poto je u pitanju cilindrina cev jednakog preseka.
2.1. Zidani dimnjak od radijalnih opeka sa izolacionom cevi Ovaj tip dimnjaka je najstariji i ima vrlo iroko polje primene u odnosu na kapacitet kotlova. Moe da poslui za prikljuenje jednog ili veeg broja kotlova ili industrijskih pei.
Gradi se iskljuivo na tlu van kotlarnice. Dimnjak se izvodi uglavnom krunog preseka sa blagim konicitetom. Rei je sluaj vieugaonog ili etvrtastog preseka (stariji
dimnjaci). Visine zidanih dimnjaka se kreu u vrlo irokim granicama od 25 do 150
m, a prenici ua dimnjaka 0,710 m. Graevinski materijal je graevinska opeka,
a temeljenje se vri na masivnim armiranobetonskim fundamentima. esto se kao
termika zatita primenjuje koncentrina cev od amotne opeke ija visina ne prelazi treinu ukupne visine dimnjaka. Izgradnja ovakvih dimnjaka je najsporija od svih
navedenih tipova. Brzine strujanja dimnih gasova kreu se u granicama od 5 do 8
m/s. Kod starijih zidanih dimnjaka za manja kotlovska postrojenja vua je bila prirodna. Za savremena velika kotlovska postrojenja vua je vetaka. Kod ovih dimnjaka otpori trenja su veliki usled veoma hrapavih unutranjih povrina. Zidani dimnjaci su vrlo stabilne i trajne konstrukcije, a ne zahtevaju posebno odravanje.
O DIMNJACIMA
23
2.2. Armiranobetonski dimnjak Ova konstrukcija dimnjaka se ree primenjuje za kotlove malog kapaciteta. Oni se grade za kotlove srednjeg i veeg kapaciteta i na njih se moe prikljuiti jedan ili vie kotlova. Dimnjak je okruglog preseka sa neznatnim konicitetom ili bez njega. Najee su visine 60120 m, a prenici ua su 38 m. Gradi se od armiranog betona a ree od radijalnih betonskih blokova. esto se ugrauje, kao i kod prethodnog sluaja, izolaciona cev. Kod zidanih
dimnjaka se, u poslednje vreme, sa spoljne strane u blizini ua ugrauju ploe kojima je zadatak ublaavanje negativnog dejstva zaustavnog pritiska. Brzine strujanja dimnih gasova se kreu od 6 do 8 m/s. Otpori trenja su veoma veliki usled velike
hrapavosti betona. Poto su ovakvi dimnjaci novijeg datuma, ne postoje jo dovoljna iskustva o njihovom veku trajanja. Na izvesnim objektima dolo je do nepredvienih havarija koje su verovatno posledica termikih naprezanja. Ovi dimnjaci preteno rade sa vetakom vuom.
2.3. Dimnjak od prenapregnutog i izolacionog betona Ovo je dimnjak najnovije konstrukcije koja se primenjuje kod najveih termoelektrana. Na dimnjak se
prikljuuje jedan ili vie kotlova. Materijal je prenapregnuti beton koji ima znatnu
termiku otpornost, tako da nije potrebna ugradnja izolacione cevi. Dimnjak je relativno male teine jer su zidovi u odnosu na klasine zidane dimnjake vrlo male debljine. Prednost ovih dimnjaka kao i prethodnih od armiranog betona, u odnosu na
dimnjake od radijalnih opeka je u brzini izgradnje. Njihova gradnja se moe u znatnoj meri mehanizovati. Dimnjaci su iskljuivo krunog preseka sa vrlo malim konicitetom. Oni dostiu granine visine dosada izgraenih dimnjaka postoje izgraeni
dimnjaci ovog tipa, visine oko 400 m. Poto se ovi dimnjaci koriste za kotlove velikog i najveeg kapaciteta, prenik ua je od 6 m navie. Brzine strujanja se kreu u
granicama kao i kod prethodnog tipa.
3.1. Kombinovani dimnjak sa donjim delom od armiranog betona a gornjim
delom od radijalne opeke Polje primene, strujne i konstruktivne karakteristike zadovoljavaju uslove velikih kotlovskih postrojenja. Ovaj sluaj je slian dimnjaku od
prenapregnutog betona. Gradi se za visine od 200 m. Izvodi se od armiranog betona i
klinker opeke, to ubrzava izgradnju i poboljava statike osobine celog dimnjaka.
3.2. Limeni dimnjak obloen amotnom opekom sa gasne strane Ovaj tip
dimnjaka se ree izvodi. Moe se graditi na tlu ili na konstrukciji zgrade. Primenjuje
se kod veih kotlovskih postrojenja, a konstruktivna visina mu ne prelazi 100 m. Ovaj
tip dimnjaka je esto primenjivan u gradskim toplanama SAD koje su graene posle
prvog svetskog rata. Strujne karakteristike su sline dimnjacima graenim od radijalne opeke, a u statikom pogledu slian je samostojeim limenim dimnjacima.
3.3. Limeni dimnjak izolovan sa vazidune strane Polje primene ovog dimnjaka je slino samostojeim limenim dimnjacima sa jednostrukim omotaem. Strujne i konstruktivne karakteristike su sline uopte limenim dimnjacima. Bitna je razlika u tome to je dimnjak sa vazdune strane izolovan lakom izolacijom i obavijen
nekonstruktivnom limenom oplatom.
24
2.6 OSNOVE PRORAUNA VUE DIMNJAKA

Proraun dimnjaka se svodi na odreivanje njegovih glavnih dimenzija i na
izraunavanje otpora.
Pri dimenzionisanju dimnjaka polazi se od uslovljene visine dimnjaka i temperature gasova, te se na osnovu toga dobija statika i efektivna vua.
Vetaka vua se primenjuje da bi se nadoknadila negativna razlika izmeu
prirodne vue koju stvara dimnjak i otpora.
2.6.1 Vetaka vua dimnjaka
Slika 2.5. ematski prikaz toka vazduha i dimnih gasova kroz kotlovsko postrojenje
O DIMNJACIMA
25
Vazduni trakt: 1. Usisno ue potisnog ventilatora; 2. Potisno ue potisnog

ventilatora; 3. Zone reetke; 4. Iznad sloja goriva;
Trakt dimnih gasova: 5. Kraj loita; 6. Kraj Ad1 7. Kraj AS; 8. Kraj Ad2; 9.
Kraj Ad3; 10. Kraj AE; 11. Kraj AL; 12. Koren dimnjaka; 13. Ue dimnjaka
Posmatrajui sliku 2.5 vidi se da e statiki pritisak u korenu dimnjaka biti
ps = H gm g, (N/m2),
(2.1)
gde je
gm (kg/m3) srednja gustina gasova od korena do ua dimnjaka;
H (m)
visina dimnjaka (od korena do ua).
Prirodna vua dimnjaka nastaje kao razlika pritiska stuba okolnog vazduha i
pritiska dimnih gasova
ps = H (l gm) g, (N/m2),
(2.2)
Za odreivanje gustine gm potrebno je znati srednju temperaturu gasova u

dimnjaku, odnosno temperature u korenu i na uu dimnjaka. Ukoliko je merenje
temperature gasova na uu dimnjaka vezano sa tekoama, ista se moe dobiti iz dijagrama sa slike 2.6 ili izraunati na osnovu pada temperature po 1 m visine dimnjaka pomou sledeih empirijskih obrazaca:
za neizolovane limene dimnjake
t g =
1,05
D1N
(C/m),
(2.3)
gde je D1N prenik neizolovanog dimnjaka u m;

za izolovane limene dimnjake
t g =
0, 421
(C/m),
D1
(2.4)
za manje zidane dimnjake ija je srednja debljina zida 0,5 m

t g =
0, 21
(C/m),
D1
(2.5)
za velike zidane dimnjake ija je srednja debljina zida 0,5 m

t g =
1,05
D1
(C/m),
(2.6)
gde je D1 prenik dimnjaka u m.

Intenzitet hlaenja gasova u dimnjaku na prvom mestu zavisi od provodljivosti materijala od kog je dimnjak raen, od razlike temperature gasova i okolnog vazduha, brzine vetra i faktora oblika dimnjaka. Na osnovu izraunate srednje temperature gasova i sastava gasa moe se pomou tabele 2.1 izraunati srednja gustina dimnih gasova.
26
Slika 2.6. Temperature dimnih gasova

na uu dimnjaka
Statika vua dimnjaka moe se odrediti pomou nomograma sa slike 2.7. Iz
nomograma se vidi da promenljiva veliina moe da bude visina dimnjaka ili potrebna statika vua. Polazna veliina je temperatura gasova u korenu dimnjaka, s tim to
na srednju temperaturu dimnih gasova koja figurie u nomogramu kao polazna veliina utie visina dimnjaka.
O DIMNJACIMA
27
Tabela 2.1 Gustina gasova (0C i 1 bar)

Oznaka
[kg/m3]
1,293
Elementarni azot
N2
1,251
Azot vazduha sa primesama produkata sagorevanja
N2
1,257
Kiseonik
O2
1,428
Ugljen-monoksid
CO
1,250
Ugljen-dioksid
CO2
1,964
Vodena para
H2O
0,804
Vodoniik
H2
0,090
Sumpor-dioksid
SO2
2,858
Sumpor-vodonik
H2S
1,520
Metan
CH4
0,716
Naziv gasa
Vazduh
Slika 2.7. Statika vua dimnjaka
28
Efektivna vua se dobija oduzimanjem pada pritiska usled otpora od statike

vue dimnjaka. Opti izraz glasi:
pe = ps R, ( N/ m2).
(2.7)
Uzimajui u obzir gubitak usled trenja kroz dimnjak i lokalne otpore na ulazu
u dimnjak i na izlazu, izraz (2.7) dobija oblik:
ps
gde je
DC
wgm
gm
wg1 i wg2
g1 i g2
2
2
wgm
L wgm
gm
gm +
DC 2
2
wg21
2
g1
wg2 2
2
g 2 = 0,
= srednji unutranji prenik dimnjaka u m;

= srednja brzina strujanja dimnih gasova kroz dimnjak m/s;
= srednja gustina dimnih gasova u dimnjaku kg/m3;
= suma lokalnih otpora;
= brzina dimnih gasova na ulazu i izlazu iz dimnjaka, m/s;
= gustina dimnih gasova na ulazu i izlazu iz dimnjaka, m/s.
Slika 2.8. Pad pritiska usled trenja i usled izlaznog gubitka dimnjaka
(2.8)
O DIMNJACIMA
29
Na slici 2.8 dat je nomogram pomou koga se moe odrediti pad pritiska usled
otpora trenja i usled izlaznog gubitka.
Slika 2.9. Statika vua loita

U ovom sluaju e statika vua biti
ps = HC (l gm) g, (N/m2),
gde je HC (m) aktivna visina dimnjaka.
(2.9)
30
Do efektivne vue dolazi se istim putem koji je izloen kod efektivne vue
dimnjaka.
Izloeno o statikoj i efektivnoj vui dimnjaka se odnosi na sluaj ako se posmatra samo dimnjak. Meutim, posmatrajui kotao kao gasni trakt, polazna taka
nee biti koren dimnjaka ve pod loita. U ovom sluaju raunska visina dimnjaka
e biti visinska razlika izmeu poda loita (povrine reetke) i ua dimnjaka; gustina gm e biti srednja gustina od loita do ua dimnjaka, a padovi pritiska e biti izazvani svim otporima u strujnom traktu koga formiraju vazduni trakt, gasni kanali kotla, dimni kanali izmeu kotla i dimnjaka i dimnjak.
Ukoliko se loite posmatra kao posebna deonica, moe se pomou nomograma sa slike 2.9 odrediti njegova statika vua, po principu slino kao kod dimnjaka.
Na slici 2.10 dat je nomogram za izraunavanje pada pritiska usled trenja u loitu.
2.6.2. Vazduni trakt
Vazduni trakt slui, u najirem smislu rei, za snabdevanje loita vazduhom,
potrebnim za sagorevanje.
Treba razlikovati vazduni trakt kotla sa prirodnom vuom i sa vetakom vuom. Kod prirodne vue vazduni trakt ini dovod vazduha ispod reetke.
Kod vetake vue je uobiajena ugradnja ventilatora za dovod sveeg vazduha i ventilatora za odvod produkata sagorevanja. Ventilator za sve vazduh treba da
savlada otpore u vazdunom traktu. Vazduni trakt pri sagorevanju u sloju ini vod
za sve vazduh izmeu potisnog ua ventilatora i zona za raspodelu vazduha, procepi reetke i sloj goriva. U ovom traktu moe da bude postavljen zagreja vazduha i u tom sluaju on ini celinu s njim. Pri sagorevanju vrstog goriva u letu u vazduni trakt ulazi vod za sve vazduh od potisnog ua ventilatora do ulaza u zagreja vazduha, zagreja vazduha, vod od izlaza zagrejaa vazduha do mlinova i sa ravanjem za sekundarni i eventualno tercijarni vazduh, mlin sa vodom izmeu mlina
i gorionika kao i sam gorionik.
Pri sagorevanju tenog goriva mlin otpada, a sve ostalo ostaje (ukoliko postoji zagreja vazduha).
Vazduni trakt je vezan u nizu sa strujnim traktom kotla, te se padovi pritiska
izazvani otporima sumiraju sa padovima pritiska kroz kotao i dimnjak. Ventilator za
sve vazduh treba da ima toliki napor da savlada sve otpore u vazdunom traktu.
to se tie prorauna padova pritiska i lokalnih otpora kao i otpora trenja koriste se iste jednaine kao i za dimne gasove, s tim to treba voditi rauna o gustini i
temperaturi vazduha.
Za izraunavanje potrebne snage za pogon ventilatora uopte dat je nomogram na slici 2.11.
Pod lokalnim otporima se smatra gubitak mehanike (kinetike) energije fluida koji struji, na odreenom mestu deonice odnosno trakta koji se proraunava. Ovaj
gubitak je izazvan promenom pravca i oblika kanala ili cevi, ili nekom ugradnjom
na putu struje fluida. Pretpostavlja se da jedan ovakav lokalni otpor predstavlja razliku izmeu gubitka mehanike energije na toj deonici, i otpora koji bi postojao pri
nepromenjenom obliku i pravcu kanala (otpor trenja). Na primer, lokalni otpor kri-
O DIMNJACIMA
31
vine predstavlja ukupni otpor deonice sa krivinom umanjen za otpore trenja ispravljenog kanala ili cevi.
Svi lokalni otpori, bez obzira da li postoji razmena toplote sa okolinom ili ne,
izraunavaju se pomou navedenog obrasca:
p =
w2
, (N/m 2 ).
2
Slika 2.10. Pad pritiska usled otpora trenja u loitu
(2.10)
32
Slika 2.11. Nomogram za odreivanje potrebne snage ventilatora

2.6.3. Lokalni otpori
Koeficijent lokalnog otpora ima konstantnu vrednost za odreenu geometrijsku promenu. Ovo se objanjava time to lokalni otpori nastaju usled vrtloga u struji
i koeficijent se moe smatrati praktino nezavisnim od Re broja. Vrednost koeficijenta lokalnih otpora se odreuje eksperimentalno, izuzetak od ovog je sluaj lokalnog otpora pri naglom proirenju preseka kanala (Bordina teorema).
O DIMNJACIMA
33
Na slici 2.12 ematski su prikazani karakteristini sluajevi kolena, lukova i

grananja kanala koji su uzronici lokalnih otpora.
Slika 2.12. Karakteristini sluajevi kolena,

lukova i grananja kanala
U tabelama 2.2 i 2.3 date su vrednosti pojedinih lokalnih otpora.
34
Tabela
2.2.
Koeficijenti
pravca i preseka kanala
otpora
R/d
ili
R/a
150
135
120
90
30
45
60
90
30
30
45
45
60
60
90
90
Lukovi od
90 (kolena)
sastavljeni
od est
elemenata
lokalnih
usled
promene
b/a = 1/2 b/a = 2
b/a = 3
0,1
0,25
0,5
1,3
0,11
0,3
0,55
1,5
0,13
0,3
0,62
1,65
0,1
0,25
0,5
1,4
0,09
0,23
0,48
1,3
0,1
0,011
0,17
0,03
0,23
0,05
0,4
0,1
0,1
0,032
0,15
0,05
0,18
0,06
0,25
0,08
0,12
0,04
0,18
0,06
0,22
0,07
0,3
0,1
0,1
0,03
0,14
0,04
0,16
0,05
0,23
0,07
0,09
0,03
0,13
0,04
0,15
0,05
0,2
0,07
R/d
1,5
0,27
0,21
0,22
0,24
0,28
1
3
1
3
1
3
1
3
irenje preseka se odnosi na w1

A1/A2
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
0,85
0,67
0,51
0,38
0,27
0,17
0,1
0,045 0,012
15
30
45
60
90
0,25
0,55
0,69
0,76
0,83
0,22
0,5
0,65
0,72
0,70
0,18
0,38
0,55
0,62
0,57
0,16
0,28
0,37
0,44
0,42
0,125
0,2
0,24
0,27
0,29
0,1
0,14
0,17
0,18
0,2
0,07
0,1
0,11
0,12
0,13
0,05
0,06
0,07
0,07
0,07
0,02
0,03
0,03
0,04
0,04
Suenje preseka se odnosi na w1

A1/A2
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
0,5
0,46
0,42
0,38
0,33
0,28
0,23
0,18
0,13
0,08
15
30
45
60
90
0,06 0,055 0,05 0,045 0,04 0,035 0,025 0,02 0,015

0,12 0,11 0,10 0,09 0,075 0,06 0,05 0,04 0,02
0,18 0,16 0,145 0,125 0,106 0,09 0,07 0,055 0,025
0,24 0,21 0,185 0,165 0,14 0,12 0,095 0,065 0,035
0,335 0,3
0,26 0,235 0,20 0,17 0,13 0,095 0,04
O DIMNJACIMA
35
Tabela 2.3. Koeficijenti pojedinih lokalnih otpora

Red.
broj
Naziv
Ulaz u kanal sa
pravim ivicama koje lee u ravni zida
Ulaz u kanal sa
pravim isturenim
ivicama
3.
Ulaz u kanal sa zaokrugljenim ivicama
4.
Ulaz u kanal sa
pravolinijskim proirenjem
5.
Prikljuak za dovod vazduha
6.
Ulaz u kanal ispod

kapaka
Skica
Koeficijent lokalnog otpora

koji se odnosi na brzinu
pokazanu na skici
= 0,5
Pri /d = 0
a/d 0,2 = 1,0
0,05 < a/d < 0,2 0,85
Pri /d 0,04
0,05
Pri r/d = 0,05
kada su ivice u ravni zida = 0,25
kada su ivice isturene
= 0,4
Pri r/d = 0,1
za oba sluaja
= 0,12
Pri r/d = 0,2
za oba sluaja
=0
Za ivice u ravni zida i za isturene ivice
l = 0,2 d l 0,3 d
= 30
= 0,4
= 0,2
= 50
= 0,2
= 0,15
= 90
= 0,25
= 0,25
Za pravougaoni kanal se uzimaju vee vrednosti ugla
Sa zasunom = 0,3
Bez zasuna = 0,2
0,5
7.
Izlaz iz kanala pod

kapak
0,65
8.
Izlaz iz kanala
= 1,1
Vrednosti vae samo

za pokazani oblik kapaka
koji je jedan od najboljih
36
Tabela 2.3 (nastavak)
9.
Ulaz u kanal kroz

reetku dijafragmu
ili jedan (prvi) boni otvor (otvori sa
otrim krajevima)
= (1,707 A/A1 1)2

Pri bonom ulazu kod A1/A 0,4 veliini dodaje se jedinica
Izlaz iz kanala kroz

reetku ili dijafra10.
gmu (otvori sa otrim krajevima)
A
A
A
= + 0,707
1
A1
A1
A1
Izlaz iz kanala kroz

11. jedan (poslednji)
boni otvor
2,5
Reetka ili dijafragma unutar kana12.

la (otvori sa otrim
krajevima)
A
A
A
1
= 1 + 0,707
A1
A1
A1
13.
Potpuno otvoren iber ili leptir
= 0,1
= 0 pri < 20
= 0,1 pri = 2060
Pri < 60, treba odreivati kao za
naglo suenje preseka prema dijagramu 8
14.
Konfuzor u pravom
kanalu
tg
d1 d 2
=
2
21
Pri pravougaonom preseku i dvostranom suavanju konfuzora dimenzije

d uzimaju se prema strani sa veim
uglom suenja
O DIMNJACIMA
37
3. STRUJNI PRORAUN DIMNJAKA
3.1. RAZVOJ DIMNJAKA

Istorija dimnjaka poinje s otkriem vatre. Ve su Rimljani u svojim kupalitima gradili dimovode temeljene na naelima termotehnike koji i danas vae.
Poari u gradovima Evrope uzrokovani slabim odravanjem loita u petnaestom veku podstiu organizovanje carskih i kraljevskih opunomoenika-dimniara ija je jedina briga zatita od poara. Uvode se redovne kontrole i ienje loita i dimovoda.
Loita i goriva se tokom industrijskog razvoja menjaju, no problemi i uzroci ostaju manje-vie jednaki, s razlikom da se smanjuje broj poara, ali se poveava
broj trovanja ljudi.
Razvoj modernog dimnjaka je uslovljen razvojem graevinskih materijala i
kotlogradnje.
3.2. DIMNJAK
Dimnjak je graevinska konstrukcija koja predstavlja integralni deo energetskog sistema. Od presudne je vanosti za iskorienje sistema (energetska korisnost), zbog uticaja na okolinu (ekoloka podobnost), te zbog sigurnosti rada (zatita
od poara). Dimnjak sa spojnim komadom dimnjaom i ostalim konstruktivnim elementima ini dimovodnu instalaciju.
3.3. FUNKCIJA DIMOVODNE INSTALACIJE

Osnovni zadaci dimovodne instalacije su:
nesmetano odvoenje dimnih gasova u atmosferu,
osiguranje optimalnog pogona loita pri svakom optereenju,
osiguranje minimalnog zagaenja okoline.
Nain rada dimnjaka ematski je prikazan na slici 3.1 iz koje je uoljivo da se
funkcija dimnjaka bazira na razlici gustine vazduha i dimnih gasova, to je izraeno formulom:
P = gh, Pa,
to u sutini predstavlja jednainu (2.2), pri emu je
P
= razlika pritisaka, Pa ili kg/(s2 m) ,
g = ubrzanje sile tee = 9,81 m/s2,
h = efektivna visina dimnjaka, m,
= razlika gustine, kg/m3.
(3.1)
38
3. Strujni proraun dimnjaka
Slika 3.1. ematski prikaz rada dimnjaka
3.4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE DIMNJAKA

Funkcionalnost dimnjaka odreena je njegovim karakteristikama koje uslovljava razvoj sistema i tehnologije graevinskih materijala. Osnovne karakteristike
koje dimnjak mora zadovoljiti su sledee.
a) Trajnost izvedbe uprkos viim temperaturnim naprezanjima (u nepovoljnom sluaju temperatura poraste i do 980C).
b) Trajnost izvedbe uprkos agresivnom uticaju sumporne (H2SO4) i sumporaste kiseline (H2SO3), koje u radu nastaju iz sumpor dioksida (SO2), sumpor trioksida (SO3) i vodene pare ili kapljica vode.
c) Odgovarajui toplotni kapacitet, tj. sposobnost dimnjaka da akumulira manje ili vie toplote dovedene dimnim gasovima.
d) Zadovoljavajua toplotna izolacija potrebna za zatitu okolnih delova zgrade od previsoke temperature te za poveenje uzgona.
e) Zadovoljavajua nepropusnost zida dimnjaka, kako za dimne gasove prema
spolja, tako i za okolni vazduh prema unutra. Nepropusni moraju biti i spojevi.
f) Odgovarajua izvedba koja dimnjaku omoguuje dilatacije po visini i po
preseku, a koja je jednostavna za izvoenje i pouzdana u eksploataciji.
O DIMNJACIMA
39
g) Ekonomina izgradnja, tj. najmanje dimenzije za instalirani toplotni kapacitet, trajnost jednaka trajnosti itave zgrade, trokovi amortizacije niski.
Te karakteristike ine dimnjak univerzalnom konstrukcijom koja slui za nesmetano odvoenje produkata sagorevanja u atmosferu.
3.5. DELOVI DIMOVODNE INSTALACIJE

O s i g u r a s t r u j a n j a ureaj koji slui za zatitu loita od prejake
promaje ili povratnog strujanja. Izvodi se kao sastavni deo gasnog loita.
D i m o v o d n a z a k l o p k a element dimovodne instalacije koji se prema potrebi ugrauje u nju neposredno iza osiguraa strujanja. Zaklopka se mora automatski otvoriti im se loite stavi u pogon. Zaklopka ne sme bitno smanjiti slobodan presek.
D i m o v o d n a c e v (dimnjaa) spoj loita (od dimovodnog nastavka) i
dimnjaka. Kod zatvorene komore sagorevanja (fasadna pe) dimovodna cev je direktno spojena s atmosferom.
V e t r o b r a n i l i s t a t i k i a s p i r a t o r ureaj postavljen na
vrh dimnjaka radi spreavanja negativnog atmosferskog uticaja na uzgon dimnih gasova.
D i m o v o d n i n a s t a v a k je spoj gasnog loita i dimovodne cevi. ini sastavni deo loita.
3.6. PRORAUN DIMNJAKA

Proraun se svodi na odreivanje slobodnog presjeka A, pri zadatom kapacitetu kotla Qo i visine dimnjaka, za izvesni uzgon U, ili na odreivanje uzgona U, pri
zadatom preseka A.
U svakom sluaju uzgon mora biti dovoljan da savlada otpore kotla (kod
podpritisnih kotlova) i otpore dimovodne instalacije. Preostali uzgon (efektivni uzgon) mora odvesti produkte sagorevanja odreenom brzinom u atmosferu.
Pri tome se razlikuju sledee.
Statiki uzgon US (Pa) je sila nastala razlikom gustine dimnih gasova i gustine vazduha.
Us = h (z D) g sn, Pa
(3.2)
gde je
Z = 1,15 (za + 15C i 950 mbar), kg/m3,
D = 1,25 TZ/TD, kg/m3,
TZ = temperatura vazduha = 288 K,
TD = temperatura dimnih gasova > 453 K,
Sn = sigurnosni faktor (0,95 kod intermitirajueg pogona, 1 kod stalnog pogona).
Za dobro funkcionisanje dimovodne instalacije vaan je onaj deo statikog uzgona
koji ostaje nakon odbitka otpora strujanja u samom dimnjaku, dakle efektivni uzgon
U (Pa). Prema tome, sledi:
U = Us Ph, Pa,
(3.3)
40
gde je Ph = pad pritiska u dimnjaku u Pa, a rauna se prema formuli:

h
Ph = 1,5 + D D w2 , Pa,
2 2
d
(3.4)
gde je
1,5 = sigurnosni faktor,
= koeficijent trenja 0,03 do 0,08 (tane vrednosti od proizvoaa ili iz literature),
d = unutranji prenik dimnjaka u m, odnosno d = 4 A/O hidrauliki prenik za
etvorougaoni preseka povrine A i obimaa O,
= koeficijent gubitka za lokalne otpore (videti literaturu),
D = gustina dimnih gasova (kg/m3) prema priblinoj vrednosti D = 1,25 TZ/TD,
w = brzina strujanja dimnih gasova normalno do 4 m/s, kod nadpritisnih loita i
odgovarajue zvune izolacije dimovodnog sistema do 10 m/s.
Za normalno funkcionisanje dimovodne instalacije efektivni uzgon kod nadpritisnih
kotlova mora svladavati otpore u dimovodnoj cevi, a kod podpritisnih kotlova i otpore loita.
Prema tome, za optii sluaj, mora biti ispunjen uslov
U > Pk + PL + PZ, Pa,
(3.5)
gde je
Pk = pad pritiska u kotlu 15 ... 70 Pa za normalne izvedbe kotlova s podpritiskom
u loitu. Tana vrednost utvruje se prema vrsti kotla. Kod nadpritisnih kotlova otpori loita su 200 ... 2000 Pa i savlauje ih ventilator gorionika, pa
na izlazu iz kotla trebalo bi da bude Pk 0,
PL = pad pritiska u dimovodnoj cevi:
L

PL = 1,5 + D w2 , Pa,
d
2
(3.6)
gde je
1,5 = sigurnosni faktor,
L = duina dimovodne cevi u (m), za sve ostale faktore vai isto kao u izrazu
(3.4)
PZ = pad pritiska potreban za usis vazduha u kotao; 2 ... 5 Pa zavisno od kapaciteta kotla.
3.7. Dimnjaci s prinudnom vuom
U ovom se sluaju produkti sagorevanja usisavaju iz loita mehanikim putem (ekshaustorom) i pod pritiskom izbacuju u atmosferu. Dimovodna instalacija s prinudnom vuom sastoji se od:
usisne dimovodne cevi,
ekshaustora sa sigurnosnom klapnom,
ispusne dimovodna cevi.
O DIMNJACIMA
41
U s i s n a d i m o v o d n a c e v pri prinudnoj vui moe biti mnogo dua i

manjeg prenika nego pri prirodnoj vui. Prenik mora odgovarati preniku ulaznog
nastavka ekshaustora. Spojevi moraju biti nepropusni. Radi regulacije podpritiska
ugrauje se kod loita s osiguraem strujanja priguna (regulacijska) zaklopka neposredno iza dimovodnog nastavka. Kod loita bez osiguraa strujanja ugrauje se
neposredno ispred ekshaustora.
Brzine strujanja unutar usisne cevi treba podesititi tako da nema uma. Zbog
toga ne treba prelaziti vrijednosti od 4 m/s.
E k s h a u s t o r se odabira tako da ukupna koliina dimnih gasova, koja se
sastoji od sagorelog gasa i vika vazduha, bude sigurno odsisana. Pri tome se preporuuje primena sporohodnih ekshaustora (n < 1000 o/min) i brzine strujanja u cevovodu do 4 m/s. Ekshaustor mora sigurno i trajno funkcionisati i pri najviim temperaturama koje dimni gasovi mogu postii.
Delovi ekshaustora koji su u neposrednom dodiru s dimnim gasovima moraju biti u antikorozivnoj izvedbi.
Ekshaustor s motorom treba radi smanjivanja prenoenja umova postaviti na
temelj koji priguuje zvuke. Prikljuak s usisnom cevi treba biti fleksibilan.
Ako je potrebno, treba ispred ekshaustora predvideti sporedni usis ili prigunu
zaklopku. Obe izvedbe moraju imati mogunost podeavanja i fiksiranja.
Ekshaustor se odabira prema koliini dimnih gasova i gubitku pritiska zbog
otpora cevovoda, prema sljedeem postupku.
Slobodni presek cevovoda je
Q
A = D , m2 ,
w
(3.7)
gde je
QD = koliina dimnih gasova (10 do 15 m3 po m3 gasa), m3/s,
w = brzina strujanja dimnih gasova, m/s.
Iz poznatog preseka izraunava se prenik cevovoda
d = 1,128 A , m 2 .
(3.8)
Gubitak pritiska u cevovodu sastoji se od gubitka u pravom delu, gubitka u

kolenima ili ravama i gubitka na izlazu zbog vetra, P (mbar) odnosno:
P = P1 + P2 + P3, mbar,
(3.9)
gde je
P1 pad pritiska u pravom delu, mbar,
P2 pad pritiska u kolenima, mbar,
P3 pad pritiska zbog vetra pri horizontalnom postavljanju ispusne cevi, mbar.
P1 =
k w2 (l1 + l2 )
103 , mbar,
A
(3.10)
42
gde je
w brzina strujanja dimnih gasova, m/s,
l1 duina usisne cevi, m,
l2 duina ispusne cevi, m,
A presek cevovoda, m2,
k konstanta koja zavisi od gustine dimnih gasova i od koeficijenta trenja (koji zavisi od prenika i od unutranje hrapavosti dimnjaka).
Tabela 3.1. Faktor k
cevovoda (cm)
k glatke cevi
(lim)
k hrapave cevi
(zidane)
10
15
20
25
30
40
50
60
70
80
11,3
10,6
10,2
9,9
9,7
9,4
9,2
9,0
8,9
8,8
27,2
26,5
25,6
24,9
24,3
23,6
23,0
22,6
22,3
22,2
n +n
P2 = P1 1 2 , mbar,
l1 + l2
(3.11)
gde je
n1 broj kolena usisne cevi,
n2 broj kolena ispusne cevi .
Potisna
sne cevi.
dimovodna
c e v postavlja se prema smernicama za usi-
S i g u r n o s n a s k l o p k a automatski prekida dovod gasa u loite im

ekshaustor prestane da radi (na primer, prekid dovoda elektine energije).
Snaga e k s h a u s t o r a odreuje se prema formuli:
Q P
, kW,
N= D
1000
(3.12)
pri emu je
zapremina dimnih gasova u pogonskom stanju, m3/s,
QD
P otpor (pad pritiska) koji ekshaustor mora da savlada, Pa,
stepen korisnosti ventilatora 0,6....0,8.

QD = QDn
273 + t D
, m3 /s,
273
(3.13)
pri tome je
QDn zapremina dimnih gasova u normalnom stanju, Nm3/s,
tD temperatura dimnih gasova,C.
Kapacitet m o t o r a se odabire tako da bude vei od snage ekshaustora, obzirom na
to da pri odsisavanju hladnog vazduha treba utroiti vie energije, pa se dobiva
Nmotora = (1,25 1,5) N, kW.
(3.14)
O DIMNJACIMA
43
4. PRORAUN VRSTOE
4.0. OPTA RAZMATRANJA

Sloen spektar vremenski promenjivih termo-mehaniko-hemijskih dejstava u znaajnoj meri mogu uticati na pojavu oteenja, integritet i vek eksploatacije struktura dimnjaka. Imajui u vidu vitkost strukture dimnjaka, vrste materijala i
specifinosti optereenja kojima su izloeni, neophodno je da konstrukcije dimnjaka
budu u stanju da ispune postavljene kriterijume tokom svog ivotnog veka.
Dejstva na konstrukciju dimnjaka se mogu podeliti na:
stalna dejstva,
promenjiva dejstva.
Pod stalnim dejstvima se podrazumevaju teine svih postojeih elemenata
konstrukcije dimnjaka.
Promenjiva dejstva obuhvataju:
dejstva vetra,
seizmika dejstva,
temperaturne uticaje,
eksplozije,
hemijska dejstva.
Imajui u vidu vitkost struktura dimnjaka posebno je vana i podela optereenja po njihovom karakteru na:
statika,
dinamika.
Struktura dimnjaka tokom eksploatacije mora omoguiti dovoljno nizak nivo naponskog stanja strukturalno optereenih komponenti, zadrati njihovu stabilnost i zadovoljiti kriterijume otpornosti na zamor. Tokom dejstava statike i dinamike prirode neophodno je izbei pojavu preteranog odstupanja strukture od vertikalne ose i pojave trajnih deformacija i oteenja elemenata primarnih i sekundarnih struktura dimnjaka.
4.1. DEJSTVO VETRA

Dejstvo vetra ima znaajan uticaj na projektovanje strukture dimnjaka. Kako
efekti pri dejstvu vetra predstavljaju jedan od najeih uzroka padova dimnjaka, od
posebne je vanosti analiza statikih i dinamikih dejstava aerodinamikih sila na
strukturu dimnjaka i analiza fenomena interakcije vazdune struje i strukture.
Dejstvo vetra se dominantno ogleda u prisustvu statikog otpora prilikom opstrujavanja strukture, fenomenu odvajanju vrtloga i prisustvu atmosferske turbulen-
4. Proraun vrstoe
44
cije a intenzitet optereenja strukture dejstvom vetra prevashodno zavisi od intenziteta brzine vazduha na lokaciji instalacije i karakteristike promene brzine vetra sa
visinom.
Uticaj na karakter optereenja dejstvom vetra imaju:
karakteristike topografija lokaliteta,
nivo turbulentnosti vetra,
prisustvo okolnih graevina, struktura i drugih dimnjaka,
gustina vazduha,
geometrijske karakteristike same strukture dimnjaka,
vrednosti uestalosti soptvenih oblika oscilovanja strukture dimnjaka,
raspored mase,
priguenje strukture dimnjaka,
raspored i konstruktivna reenja sekundarnih struktura dimnjaka (penjalice, platforme, cevi i sl.).
4.1.1. Karakteristike vetra
Pomeranja vazdunih masa obino se mogu sagledati kroz karakteristiku vremena i prostora. Na slici 4.1. se moe videti podela kretanja vazdunih struja i njihova kategorizacija.
Planetarni talasi
106
10 dana
105
1 dan
10 sati
Frontovi i vremenski sistemi

Lokalni vetrovi
104
Trajanje kretanja [s]
1 sat
103
102
Pljuskovi
Turbulencija
10 min
Konvekcija
1 min
10
1
Mikrorazmera
0,01 0,10
Makrorazmera
10
102
103
104
105
106
107
Geografske razmere [m]
Slika 4.1. Redovi veliina karakteristike vremena i prostora kretanja vazdunih masa
u atmosferi
Imajui u vidu trodimenzionalni karakter, strujanje vazduha predstavlja kompleksnu problematiku posebno zbog interakcije vetra sa strukturom dimnjaka, okol-
O DIMNJACIMA
45
nim strukturama i tlom. Stoga se u inenjerskoj primeni uvode izvesna pojednostavljenja sa ciljem odgovarajueg modelovanja optereenja izazvanih dejstvom vetra
vodei rauna o sledeim karakteristikama:
promena brzine vetra sa visinom,
turbulencija,
statistika verovatnoa,
fenomen odvajanja vrtloga,
dinamika priroda interakcije vetra i strukture.
Slika 4.2. Anemometri a) klasian, b) ultrazvuni

Optereenje same strukture dimnjaka vetrom prevashodno zavisi od brzine
vetra i pratee turbulencije. Na brzinu vetra i turbulenciju utiu brojni meteoroloki
faktori, temperatura i karakteristike terena. Upotrebom anemometra (slika 4.2) mogu se izvriti merenja brzine vetra dok sa druge strane turbulenciju nije lako izmeriti, ali se njen uticaj ne sme zanemariti.
U inenjerske svrhe intenzitet brzine vetra se moe sagledavati kao funkcija
duine povratnih intervala povratnih perioda. Tako na primer, maksimalna brzina
vetra na nekoj lokaciji koja se moe oekivati u periodu od 10 godina je manja od
one ija se pojava moe oekivati jednom u 50 godina.
Uzimajui odreenu lokaciju kao pokaznu, na kojoj je najvea brzina u 50-godinjem povratnom peroidu 28 m/s na visini od 10 m iznad tla i odgovarajua brzina
u 100-godinjem povratnom periodu 29,58 m/s, sa odreenom verovatnoom moemo proceniti pojavu vetrova vee brzine na toj lokaciji. Povratni period od 50 godina odgovara verovatnoi pojave od
1
= 0,02 = 2 %,
50
(4.1)
tako da na odabranoj lokaciji verovatnoa da se u odreenoj godini pojavi vetar brzine vee od 28 m/s iznosi 2 %. Ako je struktura dimnjaka postavljena na ovoj lokaciji projektovana da traje 100 godina, verovatnoa da se u ovom periodu nee javiti
brzina vea od 28 m/s se moe sraunati
4. Proraun vrstoe
46
100
49
1
50
= 0,87 = 87 %.
(4.2)
Ovo je vano napomenuti kako bi se pri projektovanju strukture dimnjaka

imalo u vidu da u odnosu na odreene brzine sa 50 godinjim povratnim periodom i
dalje postoji velika verovatnoa pojave vetrova veeg intenziteta.
Verovatnoa pojave vetra vee brzine od projektovane bar jedanput u vremenskom periodu od n godina se moe dobiti jednainom:
P = 1 (1 Pa)n,
(4.3)
gde je
Pa godinja verovatnoa pojave vee brzine (reciprona vrednost povratnog perioda),
n period projektovanog veka konstrukcije dimnjaka broj godina.
Tako je za usvojenu pokaznu lokaciju, verovatnoa pojave brzine veeg intenziteta od 28 m/s u toku projektovanog ivotnog veka postavljenog dimnjaka od 50
godina, umesto za 100 godina:
P = 1 (1 0,02)50 = 1 0,36 = 0,64 = 64 %.
(4.4)
Verovatnoa prekoraenja se poveava sa poveanjem projektovanog ivotnog veka i moe se prikazati i tabelarno (tabela 4.1).
Tabela 4.1. Verovatnoa prekoraenja projektovane brzine vetra tokom projektovanog
ivotnog veka dimnjaka
Godinja
verovatnoa
Pa
Srednji povratni
period (1/Pa)
Godina
0,1
0,04
0,034
0,02
0,013
0,01
0,0067
0,005
10
25
30
50
75
100
150
200
Projektovani ivotni vek, n (godina)

1
0,1
0,04
0,034
0,02
0,013
0,01
0,0067
0,005
5
0,41
0,18
0,15
0,10
0,06
0,05
0,03
0,02
10
0,15
0,34
0,29
0,18
0,12
0,10
0,06
0,05
25
0,93
0,64
0,58
0,40
0,28
0,22
0,15
0,10
50
0,994
0,87
0,82
0,64
0,49
0,40
0,28
0,22
100
0,999
0,98
0,97
0,87
0,73
0,64
0,49
0,39
Izmerene i zabeleene vrednosti brzine vetra anemometrima na meteorolokim stanicama daju osnovu za dobijanje maksimalnih i vremenski osrednjene vrednosti vetra na toj lokaciji.
4.1.1.1. Tipovi vetrova
Pod vetrom smatramo kretanja vazduha koja se obino deavaju u horizontalnom pravcu, dok kretanja vazdunih masa u vertikalnom pravcu obino nazivamo
strujama. Za optereenje strukture dimnjaka najvei uticaj imaju vetrovi koji se mogu podeliti na:
O DIMNJACIMA
47
a) preovlaujue vetrove,
b) sezonske vetrove,
c) lokalne vetrove.
Kako je glavni karakter vetrova njihova nestalnost karakteristika lokalnih vetrova se ogleda u tome da se menjaju u vremenskom periodu od nekoliko sekundi ili
minuta sa karakteristikom udara vetra, dok preovlaujue i sezonske vetrove karakteriu fluktuacija srednje brzine na duem vremenskom periodu.
4.1.1.2. Promena brzine vetra sa visinom
U slojevima vazduha pri samom tlu, intenzitet brzine strujanja vazduha je skoro nula pa se brzina vetra zanemaruje. Uticaj viskoznosti je da naredni slojevi, kreui se navie, budu usporavani od niih to za posledicu ima prisustvo gradijenta promene brzine vetra sa visinom (slika 4.3.). Ovaj uticaj viskoznosti se smanjuje sa porastom visine, i postaje zanemarljiv na odreenoj visini. Karakteristina taka prestanka promene intenziteta brzine sa visinom, naziva se gradijentna visina, a odgovarajua brzina gradijentna brzina.
Slika 4.3. Uticaj karakteristike terena na gradijent promene brzine vetra

sa visinom [17]
4. Proraun vrstoe
48
Vrednost visina iznad tla do koje je karakteristika brzine vetra zavisna od uticaja topografije, naziva se atmosferski granini sloj. U ovom sloju se brzina vetra
moe opisati izrazom:
Z
Vz = Vg
Zg
(4.5)
gde je
Vz
srednja brzina vetra na visini Z iznad tla,
Vg gradijentna brzina vetra pretpostavljena kao konstanta iznad graninog atmosferskog sloja,
Z visina iznad tla,
Zg nominalna visina graninog sloja gradijentna visina,
koeficijent (0,087 otvorena podruja 0,2 urbanizovanija podruja).
V =
nalet
vetra
Brzina, V
4.1.1.3. Turbulencija vetra

Imajui u vidu nisku vrednost viskoznosti vazduha, svaka brzina vetra preko
0.9-1.3 m/s uzrokuje kretanje vazduha u svim pravcima odnosno izaziva turbulenciju. U inenjerske svrhe, prisustvo turbulencije sagledavamo preko srednje brzine vetra koja se menja sa porastom visine i trenutne promene brzine (slika 4.4).
V = srednja vrednost
Vreme, t
Slika 4.4 Promena brzine vetra sa vremenom [17]

Karakteristino za strujanje vazduha vetar u niim atmosferskim slojevima
je da je uvek turbulentno. Kako su ova strujanja praena haotinim kretanjem sa promenjivim trajanjima statistike metode se koriste za njihovo blie odreivanje.
Nivo turbulencije u brzini vetra se meri upotrebom standardne devijacije. Za
odreeni vremenski period standardnu devijaciju brzine vetra moemo prikazati kao:
T
1
(V V ) 2 dt ,
=
T0
(4.6)
O DIMNJACIMA
49
gde je
V
trenutna brzina vetra,
V srednja brzina vetra,
T vremenski interval.
Odnos standardne devijacije i srednje vrednosti brzine:
I=
,
V
Pritisak naleta vetra = P

Srednji pritisak = P
(4.7)
se naziva intenzitet turbulencije.

Intenzitet turbulencije je u
vezi sa terenom, odnosno sa neravninama na njemu. Intenzitet turbulencije opada sa visinom sa udaljavanjem od tla.
Shodno promenama brzine i
pritisak vetra koji optereuje strukSlika 4.5. ematski prikaz intenziteta
turu dimnjaka i koji je srazmeran
dinamikog pritiska u zavisnosti od
kvadratu brzine vetra se menja (slivisine
ka 4.5).
Atmosferskom turbulencijom se moe preneti znaajna koliina energije na
vitke strukture kao to su dimnjaci, posebno uestalou od 0,01-2 Hz (slika 4.6).
6
M2/s2
5
4
3
2
1
0
103
102
101
10
Ciklusi/as
100
1000
Slika 4.6. Tipian spektar horizontalne brzine vetra

na visini 100 m od tla
Generalno gledano, najvei uticaj turbulencije se ogleda kroz kratkotrajne
udare vetra u pravcu duvanja vetra.
Sa druge strane uticaj turbulencije u smeru poprenom na pravac duvanja vetra zajedno za uzgonskim silama koje se javljaju moe imati znaajan uticaj koji se
ogleda kroz odvajanje vrtloga.
4. Proraun vrstoe
50
4.1.1.4. Odvajanje vrtloga

Vetar koji nailazi na strukturu dimnjaka skree u tri meusobno normalna
pravca. Rezultujue dejstvo se ogleda kroz est komponenata i to tri komponente
sile i tri komponente momenta u prostoru. S obzirom na karakter vitkosti struktura
dimnjaka, uticaj dejstva vetra se moe razmatrati kao dvodimenzioni problem s obzirom na dominantan uticaj optereenja u pravcu vetra i u pravcu normalnom na pravac vetra (slika 4.7).
Paralelne strujnice u neporemeenom delu strujnog polja se razdvajaju strujei oko poprenih preseka strukture dimnjaka. Ovo rezultuje periodinim odvajanjem vrloga i impulsom koji deluje u pravcu transverzalnom na pravac strujanja (slika 4.8).
Pravac
vetra
Transverzalni
pravac
Vetar
Slika 4.7. Pojednostavljeno dvodimenziono

strujanje oko dimnjaka
Slika 4.8. Odvajanje vrtloga

oko dimnjaka cilindrinog
poprenog preseka
Pri veim brzinama vetra odvajanje vrtloga se deava naizmenino sa jedne

pa sa druge strane cilindrine strukture dimnjaka. Ovim procesom se izaziva pobudna sila odgovarajue uestalosti, transverzalnog pravca u odnosu na pravac vetra i
promenjivog smera.
Odvajanje vrtloga sa glatke povrine strukture dimnjaka zavisi od Rejnoldsovog broja:
Re =
VD
,
(4.8)
gde je
V
brzina neporemeene struje vazduha,
D prenik dimnjaka,
v kinematska viskoznost vazduha (15,7 x 10-6 na 20C).
Eksperimentalnim putem, za glatku povrinu dimnjaka utveni su reimi odvajanja vrtloga za razliite Rejnoldsove brojeve (slika 4.9). Na vrlo malim Rejnoldsovim brojevima (Re < 5), strujanje je laminarno du glatkog profila dimnjaka. U
opsegu 5 < Re < 45, odvajanje se deava iza cilindra dimnjaka i simetrini par vrtlo-
O DIMNJACIMA
51
ga se formira uz sam dimnjak. Veliina vrtloga se poveava linearno u zavisnosti od

Rejnoldsovog broja i dostie duinu oko 3 prenika dimnjaka pri Re = 45. Sa daljim
porastom Rejnoldsovog broja, ustanovljava se laminarni periodini trag vrtloga suprotnih smerova. U rasponu 150 < Re < 300, vrtloni trag je turbulentan dok granini
sloj oko cilindra ostaje laminaran. Raspon 300 < Re < 1,5 105 karakterie odvajanje
laminarnog graninog sloja od cilindra dimnjaka i periodinost izraenog odvajanja
vrtloga. Vrtloni trag poprima karakterisitke turbulentnog u rasponu 1,5 105 < Re <
3,5 106 dok se preko vrednosti Re > 3,5 106 periodino odvajanje vrtloga ponovo
ustanovljava sa turbulentnim strujanjem oko cilindra strukture dimnjaka.
(1) Re < 5
(4) 150 < Re < 300
(2) 5 do 15 < Re < 40
(3) 40 < Re < 90 i 90 < Re < 150
(5) 3 105 < Re < 3,5 106
(6) 5,6 106 < Re
Slika 4.9. Reimi odvajanja vrtloga oko glatke povrine strukture dimnjaka
Kod velikih struktura dimnjaka Rejnoldsov broj moe biti vei od 107, tako da
se pri njihovom opstrujavanju vetrom javljaju svi reimi prikazani na slici 4.9. Samim tim ukoliko periodina pobuda odvajanja vrtloga bude bliska vrednostima sopstvene uestalosti strukture dimnjaka moe doi do pojave izuzetno velikih amplituda oscilovanja vrha dimnjaka ukoliko strukturno priguenje nije dovoljno.
Uestalost poprenih sila se moe sraunati jednainom:
f =
V St
,
D
(4.9)
gde je
f
uestalost odvajanja vrtloga u hercima,
V srednja brzina vetra na vrhu dimnjaka,
St bezdimenzioni (Strouhalov) broj,
D prenik dimnjaka.
Strouhalov broj nije konstantan i zavisi od brzine vetra. Pri malim brzinama
do 22 m/s ovaj broj je mali i za glatku cilindrinu povrinu strukture dimnjaka iznosi
do 0,21. Za brzine vetra izmeu 22 m/s i 51 m/s i glatku strukturu povrine dimnjaka vrednost Strouhalovog broja je skoro konstantna i iznosi 0,2.
Za dimnjak sa strukturom glatke spoljane povrine, prenika 3 m i usvojeni
Strouhalov broj 0,2 pri brzini od 40 m/s uestalost odvajanja vrtloga iznosi:
f =
V St 40 02
=
= 2,67 Hz.
D
3
(4.10)
52
4. Proraun vrstoe
Kada je brzina vetra takva da je uestalost odvajanja vrtloga bliska vrednosti neke od sopstvenih
uestalosti strukture dimnjaka stvaraju se uslovi za
nastanak rezonancije.
Nakon poveanja amplitude vrha dimnjaka,
mala promena brzine vetra nee uticati na smanjenje
amplitude s obzirom da e se sada odvajanje vrtloga
vriti sa uestalou sa kojom osciluje struktura.
Slika 4.11. Prva etiri
Kontrola odvajanja vrtloga e dalje zavisiti od
sopstvena oblika oscilovanja
brzine
vetra samo pri znaajnijoj promeni brzine vestrukture dimnjaka
tra.
Vrednosti Strouhalovog broja se mogu odrediti za razliite oblike poprenih
preseka dimnjaka i za razliite nivoe hrapavosti strukture u aerotunelima, merenjem
uestalosti odvajanja vrtloga u odreenom rasponu brzina.
Aerodinamiki ureaji koji se montiraju pri vrhu dimnjaka mogu uticati na
smanjenje dejstva odvajanja vrtloga bez poveanja strukturalnog priguenja (slika
4.12).
Slika 4.12. Aerodinamiki ureaji za smanjenje dejstva odvajanja vrtloga

4.1.1.5. Aerodinamika dejstva
Strujanje oko dimnjaka izaziva aerodinamika optereenja strukture. Statika
optereenja silama otpora mogu izazvati izuzetno visoka naponska stanja i znaajne
deformacije strukture dimnjaka posebno pri velikim brzinama vetra. Sa druge strane, ak i pri malim brzinama vetra, moe doi do pojave velikih amplituda oscilovanja vrha zbog pojave odvajanja vrtloga.
Struktura dimnjaka izloena velikim deflekcijama, zamoru i znaajnim statikim optereenjima, mora da bude projektovana tako da izdri ta optereenja za projektovani ivotni vek. Imajui u vidu izraenu vitkost struktura dimnjaka, i statika
i dinamika priroda dejstva aerodinamikih efekata vetra se mora uzeti u obzir. Stoga, moemo izvriti podelu dejstva vetra na:
statiko dejstvo vetra,
dinamiko dejstvo vetra.
O DIMNJACIMA
53
Pritisak vetra se moe sraunati na osnovu izmerenih vrednosti brzine vetra

korienjem Bernulijevog zakona
p=
1
V 2 CD .
2
(4.11)
Intenzitet brzine vetra je promenjiva

veliina u zavisnosti od vremena i kao takvu
je razmatramo oslanjajui se na odgovarajue statistike zakone. Promenom brzine vetra menja se i pritisak vetra na konstrukciju, a
samim tim i intenzitet sila koji je jednak proizvodu intenziteta pritiska i projektovane povrine. Sila otpora je u pravcu i smeru brzine vetra. Pod projektovanom povrinom se
podrazumeva povrina normalne projekcije
strukture na ravan ortogonalnu pravcu brzine
vetra. Ovakvo optereenje izaziva razliito
Optereenje
Dijagram
Momentni
optereenje du visine dimnjaka (slika 4.13).
vetrom
transverzalne
dijagram
Sa druge strane pored optereenja u
sile
pravcu vetra, prilikom opstrujavanja povrine
Slika 4.13. Opti dijagrami
dimnjaka javlja se sila u normalnom pravcu u
optereenja
strukture cilindrinih
odnosu na pravac vetra, koja je u ovom sluadimjaka
ju dinamikog karaktera. Imajui u vidu vitkost struktura dimnjaka, mali stepen strukturalnog priguenja i vrednosti uestalosti prva dva sopstvena oscilovanja koje su niske,
dinamiki karakter ovih sila je dodatno izraen zbog transverzalnih oscilacija strukture, lokalne turbulencije, odvajanja vrtloga i turbulentnog strujanja vazduha pri tlu.
4.1.2. Eksperimentalna analiza u aerotunelu
Ispitivanjima u aerotunelima se simuliraju uslovi opstrujavanja konstrukcija vazduhom. Kako je veina aerotunela prilagoena za vazduhoplovna istraivanja,
uslovi rada su projektovani da u to veoj meri omogue simulaciju strujanja na veim visinama. Stoga je cilj minimiziranje turbulentnosti to ne odgovara simulaciji
strujanja vazduha uz tlo. Stoga je potrebno prilikom ispitivanja struktura dimnjaka,
izvriti odreene modifikacije a sve u cilju simuliranja uslova strujanja slinim onima koji se javljaju u graninom sloju atmosfere pri tlu.
Prilikom sprovoenja eksperimentalnih analiza strujanja oko dimnjaka u aerotunelu, potrebno je zadovoljiti sledee uslove:
ustanoviti modelovanje prirodnog atmosferskog graninog sloja u skladu sa
karakteristikom promene brzine vetra sa visinom,
modelovati razmeru duine podune komponente atmosferske turbulencije
priblino istom razmerom kao i model dimnjaka,
modelovan dimnjak i okolne strukture sa topografijom su geometrijski slini realnoj situaciji na terenu,
54
4. Proraun vrstoe
povrina modelovanog dimnjaka i okruenja je ukupno manja od 8 % povrine poprenog preseka radnog dela aerotunela,
uzduni gradijent pritiska u radnom delu aerotunela se uzima u obzir,
minimizirati uticaj Rejnoldsovog broja na pritisak i sile,
izvriti kalibrisanje mernih i ostalih instrumenata aerotunela u skladu sa potrebnim merenjima.
Slika 4.14. Ispitivanje modela dimnjaka u aerotunelu [17]

Najee se turbulentni sloj, u aerotunelima sa dugakim radnim delom, generie instaliranjem dodatnih elemenata u struji ispred test sekcije ili uvoenjem vazdune struje u suprotnom pravcu.
4.1.2.1. Eksperimentalno odreivanje raspodele pritisaka
Slika raspodele pritisaka po povrini strukture modela dimnjaka se moe dobiti
merenjem lokalnih statikih pritisaka u dovoljno gusto rasporeenim takama po povrini modela. Prouavanjem i integracijom izmerenih vrednosti mogu se odrediti:
raspodela pritiska po obimu strukture modela dimnjaka,
raspodela pritiska po visini strukture modela dimnjaka,
dijagram transverzalnog optereenja strukture modela dimnjaka,
dijagram momenta optereenja strukture modela dimnjaka,
odreivanje maksimalne lokalne brzine,
odreivanje optereenja korenog dela strukture dimnjaka.
Klasina metodologija merenja se zasniva na manometrima i staklenim U
cevima sa vodenim ili ivinim stubom. Senzorima pritiska elektrino povezanim
O DIMNJACIMA
55
sa skupljaima podataka i raunarom je ovaj proces unapreen, osavremen i znaajno ubrzan.

4.1.2.2. Aeroelastina analiza
Kako bi se sprovela odgovarajua aeroelastina ispitivanja u aerotunelu, potrebno je ostvariti:
slinost spoljanje geometrije,
slinost inercijalnih karakteristika,
slinost krutosti,
slinost prigunih karakteristika,
modela dimnjaka koji se ispituje sa realnom strukturom dimnjaka.
Kako se najvie problema javlja pri uestalostima koje odgovaraju niim modovima oscilovanja, mogue je koristiti jednostavne modele prilikom ispitivanja.
Ova ispitivanja su posebno vana zbog injenice da su strukture dimnjaka vitke,
fleksibilne i osetljive na dinamike pobude.
Tipina aeroelastina merenja se sprovode u opsegu relevantnih brzina i za
oblike oscilovanja ije su vrednosti uestalosti bliske moguim pobudama.
Faktori koji utiu na potrebu vrenja aeroelastinih ispitivanja su:
izraena vitkost dimnjaka odnos visina / irina poprenog preseka (prenik) vea od 5,
priblini prorauni ukazuju na mogunost odvajanja vrtloga,
struktura dimnjaka je relativno laka,
strtuktura dimnjaka ima slabo priguenje,
proraunat period oscilovanja je dug,
prisustvo oblinjih struktura koje mogu kreirati neuobiajeno strujanje vazduha.
4.1.3. Proraun optereenja vetrom
Dejstva vetra po spoljanjoj povrini dimnjaka su fluktuirajua u toku vremena. Za sprovoenje prorauna potrebno je uzeti u obzir:
turbulentni vetar koji deluje na kontrukciju dimnjaka,
fluktuirajue pritiske, izazvane naknadnim odgovorom iza konstrukcije,
fluktuirajue sile, izazvane kretanjem konstrukcije.
Odgovor konstrukcije dimnjaka se moe razmatrati kao superpozicija izvorne komponente, koja deluje kvazi-statiki i rezonantnih komponenata, usled pobude
bliske sopstvenim frekvencijama.
Dinamiki uticaji na strukturu dimnjaka se mogu podeliti na razliite tipove, a
prema fizikim efektima vetra i to:
stohastiki i rezonantan odgovor, usled turbulencije i efekata naknadnog
odgovora,
odgovor izazvan odvajanjem vrtloga,
interferencija.
Dejtvo vetra na strukturu dimnjaka se moe prikazati kao skup kvazi-statikih
pritisaka i sila, iji su uticaji ekvivalentni ekstremnim uticajima vetra. Imajui u vidu izraenu vitkost struktura dimnjaka, oni se moraju projektovati tako da izdre di-
4. Proraun vrstoe
56
namike uticaje odvajanja vrtloga uz pratee zadovoljavanje kriterijuma za aeroelastinu stabilnost.

Dejstvo vetra na strukturu dimnjaka se prikazuje ili kao pritisak vetra ili kao
sila vetra. Dejstvo na konstrukciju dimnjaka, izazvano pritiskom vetra se definie sa
pravcem delovanja upravnim na povrinu.
Parametri koji se koriste kao osnovni za definisanje dejstva vetra na konstrukciju dimnjaka su:
qref referentni pritisak srednje brzine vetra,
ce (z) koeficijent izloenosti, koji obuhvata karakteristike terena i visinu
iznad tla,
z referentna visina,
cd dinamiki pritisak.
4.1.3.1. Odreivanje dejstva vetra
Pritisak vetra, koji deluje na spoljanje povrine dimnjaka we se odreuje iz
jednaine:
we = qref ce (ze) cpe,
(4.12)
gde je cpe koeficijent spoljanjeg pritiska.

Sile vetra, koje deluju na konstrukciju dimnjaka ili konstruktivni element, mogu se odrediti na dva naina:
pomou rezultujuih sila
sumiranjem pritisaka koji deluju na povrine, ako je obezbeeno da konstrukcija dimnjaka ili konstrukcijski element nisu osetljivi na dinamiki odgovor.
Rezultujua sila Fw se odreuje na osnovu izraza:
Fwj = qref ce (zj) cd cfj Aj,
(4.13)
gde je
visina teita inkrementalne povrine Aj,
zj
cfj koeficijent sile za inkrementalnu povrinu Aj,
Aj inkrementalna povrina.
Referentni pritisak srednje brzine vetra qref odreuje se kao:
qref =
2
vref ,
2
(4.14)
gde je
vref referentna brzina vetra,
gustina vazduha.
Gustina vazduha je uslovljena nadmorskom visinom i funkcija je temperature
i pritiska, koji se na lokaciji instalacije dimnjaka moe oekivati u toku udara vetra.
Referentna brzina vetra, Vref predstavlja 10-minutnu srednju brzinu vetra na
visini od 10 m od tla na terenu II kategorije, sa srednjim povratnim periodom od 50
godina odnosno koja ima godinju verovatnou prekoraenja 0,02.
Referentna brzina vetra se odreuje izrazom:
O DIMNJACIMA
57
vref = CDIR CTEM CALT vref,0,
(4.15)
gde je
vref,0 osnovna vrednost referentne brzine vetra,
CDIR koeficijent pravca,
CTEM koeficijent privremenosti (sezonski koeficijent),
Calt koeficijent nadmorske visine.
U sluaju da je konstrukcija dimnjaka privremena struktura u smislu:
konstrukcije dimnjaka u toku graenja (kod kojih mogu biti potrebna privremena ukruenja),
konstrukcije dimnjaka, iji je vek trajanja poznat i manji je od jedne godine,
moe se dozvoliti smanjenje referentne brzine vetra, u zavisnosti od:
trajanja situacije,
mogunosti zatite ili ojaanja konstrukcije tokom udara vetra,
vremena, potrebnog za zatitu ili ojaanje konstrukcije,
verovatnoe pojave udara vetra,
mogunosti prognoze udara vetra.
Referentna brzina vetra cref (p) za godinje verovatnoe prekoraenja p, moe
se odrediti sledeom jednainom:
n
1 K1 ln[ ln(1 p )]
vref ( p ) = vref
,
1 K1 ln[ ln 0,98]
(4.16)
gde su:
vref referentna brzina sa godinjom verovatnoom prekoraenja od 0,02,
K1 parametar oblika,
n eksponent.
0,005
0,01
0,02
0,05
0,1
0,2
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
1,1
vref ()/vref
Slika 4.15. Odnos vref (p)/vref za K1 = 0,2 i n = 0,5
1,2
58
4. Proraun vrstoe
Slika 4.16. Mapa vetra bive SFRJ (samo indikativne vrednosti) [19]
O DIMNJACIMA
59
Tabela 4.2. Pregled privremenih i priblinih osnovnih-referentnih brzina vetra

po pojedinim meteorolokim stanicama u bivoj SFRJ sa povratnim periodom
od 50 godina
Redni
broj
Stanica
1.
2.
3,
4.
5.
6.
7.
Ajdovina
Maribor
Murska Sobota
Ljubljana
Koper
marno
Novo mesto
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
Pazin
Pula
Varadin
Zagreb
Bjelovar
Daruvar
Osijek
Slavonski Brod
Sisak
Karlovac
Rijeka
Senj
Mali Loinj
Gospi
Zadar
Ogulin
Parg
Sinj
Knin
ibenik
Split
Hvar
Orebi
Lastovo
Palagrua
Dubrovnik
Nadmorska Geografska
visina, H, m
irina
SLOVENIJA
110
4553
275
4632
184
4638
299
4694
33
4533
452
4629
220
4548
HRVATSKA
291
4514
30
4452
167
4618
123
4549
141
4554
161
4536
89
4532
88
4510
98
4530
112
4530
120
4520
26
4459
53
4432
564
4433
5
4408
328
4516
863
4536
308
4343
234
4402
77
4344
122
4331
20
4310
6
4258
186
4246
98
4224
49
4239
Geografska
duina
Brzina vetra,
m/s
1354
1539
1611
1431
1343
1507
1511
35
19
19
26
35
19
16
1356
1351
1623
1602
1651
1714
1844
1800
1622
1533
1427
1454
1428
1522
1513
1514
1438
1640
1612
1555
1626
1627
1710
1654
1616
1806
16
35
16
19
16
16
16
16
23
16
30
35
23
35
26
26
23
35
35
30
35
19
19
19
30
26
4. Proraun vrstoe
60

od 50 godina
Redni
broj
Stanica
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
Butmir
Sokolac
Biha
Drvar
Sanski Most
Banja Luka
Jajce
Livno
Zenica
Tuzla
Sarajevo
Mostar
Bilea
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
Pali
Sombor
Kikinda
Zrenjanin
Novi Sad
Sremska Mitrovica
Loznica
Beograd
Vrac
Veliko Gradite
Negotin
Zajear
agubica
Smederevska Palanka
Valjevo
Titovo Uice
Kragujevac
Kraljevo
Kruevac
Ni
Dimitrovgrad
Vranje
Pritina
Pe
Prizren
72.
73.
Skoplje
Kriva Palanka
Nadmorska Geografska
visina, H, m
irina
BIH
518
4350
872
4357
246
4449
485
4423
158
4446
153
4447
430
4421
724
4350
344
4413
305
4433
630
4352
99
4321
491
4253
SRBIJA
102
4606
87
4546
81
4551
80
4524
86
4520
81
4458
121
4433
132
4448
83
4509
82
4445
42
4414
137
4353
314
4412
121
4422
174
4417
440
4352
190
4402
219
4344
166
4334
202
4320
446
4301
433
4233
573
4239
498
4240
402
4213
MAKEDONIJA
238
4158
691
4212
Geografska
duina
Brzina vetra,
m/s
1821
1849
1553
1624
1642
1713
1716
1701
1754
1842
1826
1748
1827
30
30
30
35
26
30
26
30
23
16
23
35
26
1946
1909
2028
2021
1951
1938
1914
2028
2119
2131
2233
2218
2147
2057
1955
1951
2056
2041
2121
2154
2245
2155
2109
2018
2044
23
26
19
23
35
19
23
19
26
23
19
19
26
19
19
19
16
19
19
19
23
19
23
19
19
2139
2220
19
19
O DIMNJACIMA
61

od 50 godina
Redni
broj
74.
75.
76.
77.
78.
79.
80.
Stanica
tip
Berovo
Demir-Kapija
evelija
Prilep
Bitolj
Ohrid
81.
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
Pljevlja
Kolain
Niki
Titograd
Budva
Bar
Ulcinj
Herceg-Novi
1.
2.
3
4.
5.
6.
7.
8.
Kredarica
Kupres
Bjelanica
Kalinovik
Sjenica
Zlatibor
Lazaropole
Zavian
Nadmorska Geografska Geografska

visina, H, m
irina
duina
326
4145
2211
824
4143
2251
125
4125
2215
59
4109
2230
673
4120
2134
586
4103
2122
760
4107
2048
CRNA GORA
784
4321
1921
944
4250
1932
647
4246
1857
49
4226
1917
2
4217
1851
1
4206
1906
97
4155
1933
40
4228
1830
VISINSKE STANICE (PREKO 1 000 m)
2 514
4623
1351
1 190
4400
1717
2 067
4343
1816
1 073
4331
1827
1 015
4316
2001
1 029
4344
1943
1 332
4132
2042
1 594
4449
1459
Brzina vetra,
m/s
26
23
23
26
23
26
23
26
23
35
26
19
23
26
30
44
35
59
26
23
35
30
35
Kako bi se odredio Rejnoldsov broj, koeficijenti vetra i drugi parametri, potrebno je, na osnovu referentne brzine vetra, odrediti srednju brzinu vetra vm (z) kao:
vm (z) = cr (z) ct (z) vref ,
(4.17)
gde je
vref referentna brzina vetra,
cr (z) koeficijent rapavosti,
ct (z) koeficijent topografije.
Koeficijent rapavosti cr (z), sagledava promenjivost srednje vrzine vetra na lokaciji konstrukcije dimnjaka usled:
visine iznad nivoa tla,
rapavosti terena zavisno od pravca vetra.
Koeficijent rapavosti na visini z je definisan logaritamski:
z
cr ( z ) = kr ln , za
z0
cr ( z ) = cr ( zmin ),
za
zmin z 200 m
z < zmin
(4.18)
4. Proraun vrstoe
62
gde je
koeficijent terena,
kr
duina rapavosti (neravnina),
z0
zmin minimalna visina.
Slika 4.17. Mapa vetra Evrope (samo indikativne vrednosti)

Ovi parametri se odreuju na osnovu kategorije terena po tabeli 4.5 a u skladu sa slikama 4.18-4.22.
Tabela 4.5. Kategorije terena i odgovarajui parametri
Kategorije terena
kT
z0 (m)
zmin (m)
I
II
III
IV
0,17
0,19
0,22
0,24
0,01
0,05
0,3
1
2
4
8
16
[0,13]
[0,26]
[0,37]
[0,46]
O DIMNJACIMA
Slika 4.18. Mora i priobalna podruja izloena otvorenom moru,

teren kategorije 0 [16]
Slika 4.19. Jezera i podruja sa zanemarivom vegetacijom i bez prepreka,

teren kategorije I [16]
63
64
4. Proraun vrstoe
Slika 4.20. Podruja sa niskom vegetacijom kao to je trava i izolovane prepreke

(drvee, kue) sa minimalnim razmacima od najmanje 20 visina prepreka,
teren kategorije II [16]
Slika 4.21. Podruja uglavnom pokrivena vegetacijom ili zgradama ili sa izolovanim
preprekama sa maksimalnim rastojanjem od 20 visina prepreka (sela, predgraa,
uma), teren kategorije III [16]
O DIMNJACIMA
65
Slika 4.22. Podruja na kojima je minimum 15 % povrine pokriveno zgradama

prosene visine vee od 15 m, teren kategorije IV [16]
Kada se konstrukcija dimnjaka nalazi blizu promene rapavosti terena, na odstojanjima manjem od 2 km od manje hrapave kategorije I ili manjem od 1 km od
manje hrapave kategorije II i III, treba usvojiti manje rapavu kategoriju terena u
smeru navetrine.
Kada na osnovu izloenog nije potpuno jasno definisanje odreene povrine,
potrebno je usvojiti nepovoljniji sluaj, pri izboru izmeu dve kategorije.
Koeficijent topografije ct (z), uzima u obzir poveanje srednje brzine vetra
preko odreenih izolovanih topografskih elemenata (izolovana brda, kosine). Uzimajui u obzir promenu profila vetra u specifinim topografskim uslovima, ovaj koeficijent se koristi za lokacije postavljenih struktura dimnjaka koje se nalaze na rastojanju od grebena manjem od polovine duine nagiba brda, ili manjem od jedne i
po visine strmog obronka.
Koeficijent topografije ct (z), je definisan:
ct = 1
< 0,05,
ct = 1 + 2 s za
0,05 < < 0,3,
ct = 1 + 0,6 s
> 0,3,
gde je
s
koeficijent dobijen na osnovu slika 4.21, 4.22,
navetreni nagib H/L, u pravcu delovanja vetra,
L stvarna duina navetrenog nagiba u pravcu duvanja vetra,
H efektivna visina prepreke,
x
horizontalno odstojanje lokacije od vrha grebena,
z
vertikalno odstojanje lokacije dimnjaka od nivoa tla,
Le efektivna duina navetrenog nagiba (tabela 4.6).
(4.19)
4. Proraun vrstoe
66
Tabela 4.6. Vrednost Le
Nagib =
Blag (0,5 < < 0,3)

Le = Lu
Strm > 0,3
Le =
H
0,3
Koeficijent topografije se u dolinama moe usvojiti kao 1,0, ako se ne oekuje poveanje brzine usled efekata dimnjaka. Za konstrukcije dimnjaka locirane unutar doline sa strmim stranama potrebno je obratiti panju na obuhvatanje poveanja
brzine vetra usled efekta dimnjaka.
Koeficijent izloenosti ct (z), uzima u obzir uticaj rapavosti terena, topografije
i visine iznad tla, na srednju brzinu vetra i turbulenciju, i to u obliku:
ce ( z ) = cr2 ( z )ct2 ( z ) [1 + 2 gI v ( z )]
(4.20)
gde je
g
udarno optereenje,
Iv (z) intenzitet turbulencije.
Pri emu se intenzitet turbulencije rauna kao:
Iv ( z) =
kr
.
cr ( z )ct ( z )
(4.21)
Dva postupka prorauna optereenja od vetra su predviena za proraun optereenja konstrukcije dimnjaka:
jednostavan postupak se primenjuje za konstrukcije dimnjaka koje su zbog
svojih svojstava neosetljivije na dinamiku pobudu
detaljan postupak se primenjuje za konstrukcije dimnjaka za koje se oekuje da su osetljive na dinamiku pobudu.
Jednostavan postupak se moe koristiti za proraun i dinamiki umereno osetljivih konstrukcija upotrebom dinamikog koeficijenta cd koja zavisi od konstruktivnih karakteristika dimnjaka. Detaljan postupak se primenjuje kod konstrukcija kod
kojih je dinamiki koeficijent cd vei od 1,2.
Jednostavan postupak se moe koristiti za dimnjake visine manje od 200 m,
pretpostavljajui da je vrednost dinamikog koeficijenta cd manja od 1,2. Za vrednost dinamikog pritiska cd > 1i u ostalim sluajevima se primenjuje detaljan postupak.
Na slikama 4.26-4.29. prikazani su dijagrami pomou kojih se mogu odrediti
vrednosti dinamikog koeficijenta cd za konzervativne konstrukcije dimnjaka.
Vitke konstrukcije dimnjaka ije dimenzije ne ispunjavaju kriterijume prikazane na slikama 4.26-4.29, moraju se proveriti na dinamike fenomene i efekte nestabilnosti odvajanje vrtloga.
O DIMNJACIMA
67
Slika 4.23. Koeficijent s za strme obronke i kosine [12]
4. Proraun vrstoe
68
Slika 4.24. Koeficijent s za brda i grebene [12]

Izrazom za kvazistatiko udarno optereenje od vetra koeficijent izloenosti
se moe prikazati kao:
7 kr
ce ( z ) = cr2 ( z )ct2 ( z ) 1 +
,
cr ( z )ct ( z )
gde je
k
koeficijent terena,
cr (z) koeficijent rapavosti,
ct (z) koeficijent topografije.
(4.22)
O DIMNJACIMA
69
Posebno
razmatranje
z (m)
200
IV
III
II
100
50
20
10
5
2
0
e (z)
200
Za cd > 1,2
koristiti
detaljan
postupak
(4.28)
100
Kriterijum za
odvajanje vrtloga
(4.29)
cd
20
1,2
0
1,1 ,05
1
=
cd
5
1,1
cd = 0,95
cd = 0,95 za interpolaciju
50
cd =
1
Visina h (m)
Slika 4.25. Koeficijent izloenosti kao funkcija visine z iznad tla, za kategorije
rapavosti terena od I do IV, za ct = 1 [12]
10
0,5
10
Prenik b (m)
Slika 4.26. Vrednost dinamikog koeficijenta cd za neobloene

zavarene dimnjake [12]
4. Proraun vrstoe
200
Za cd > 1,2
koristiti
detaljan
postupak
(4.28)
100
50
Kriterijum za
odvajanje vrtloga
(4.47)
,2
20
=1
cd = 0,95
cd
cd =
1
1,1
05
1,1
cd
Visina h (m)
70
1,
10
1
0,5
5
10
Prenik b (m)
Visina h (m)
Slika 4.27. Vrednost dinamikog koeficijenta cd za obloene eline dimnjake [12]

200
Za cd > 1,2
koristiti
detaljan
postupak
(4.28)
100
Kriterijum za
odvajanje vrtloga
(4.47)
50
=1
10
0,5
cd = 0,95
cd
1,0
20
,1
,2
=1
c d 15
1, ,1
1
10
5
Prenik b (m)
Slika 4.28. Vrednost dinamikog koeficijenta cd za opekom obloene

eline dimnjake [12]
Koeficijenti pritiska kod krunih poprenih preseka zavise od Rejnoldsovog
broja
Re =
b vm ( ze )
,
(4.23)
O DIMNJACIMA
71
Visina h (m)
gde je
b
prenik dimnjaka,
v
kinematska viskoznost,
vm (ze) srednja brzina vetra.
200
Za cd > 1,2
koristiti
detaljan
postupak
(4.28)
100
Kriterijum za
odvajanje vrtloga
(4.47)
50
1,11,05
20
1,1
10
0,5
cd = 0,95
cd
10
5
Prenik b (m)
Slika 4.29. Vrednost dinamikog koeficijenta cd za

armiranobetonske dimnjake [12]
Koeficijenti spoljanjeg pritiska cpe za krune cilindre konstrukcija dimnjaka
mogu se dati kao:
cpe = cp,0 a,
(4.24)
gde je
cp,0 koeficijent spoljanjeg pristika za beskonanu vitkost,
a koeficijent redukcije usled realne vitkosti.
Koeficijent spoljanjeg pritiska cp,0 za razliite vrednosti Rejnoldsovog broja
u zavisnosti od ugla se moe oitati sa slike 4.30 a karakteristine vrednosti iz tabele 4.7, u kojoj su:
min ugao poloaja minimalnog pritiska,
cpo,min vrednost minimalnog keficijenta pritiska,
A
ugao poloaja odvajanja toka,
cpo,h osnovni koeficijent pritiska.
Tabela 4.7. Kritine-karakteristine vrednosti koeficijenta spoljanjeg pritiska
Re
5 105
2 106
107
min
85
80
75
cpo,min
2,2
1,9
1,5
A
135
120
105
cpo,h
0,4
0,7
0,8
4. Proraun vrstoe
72
Slika 4.30. Raspodela pritiska za krune cilindre za razliite vrednosti Rejnoldsovog

broja i beskonanu vitkost [12]
Koeficijent redukcije usled vitkosti se odreuje kao:
= 1, za
00 A ,
3600 A 3600 ,
za
A 3600 A ,
(4.25)
gde je
A ugao poloaja odvajanja toka (slika 4.30),
koeficijent redukcije usled vitkosti (tabela 4.8 i slika 4.31).
Efektivna vitkost je definisana u okviru tabele 4.8, a zavisnost koeficijenta
redukcije usled vitkosti se moe dobiti iz dijagrama na slici 4.31, za razliite vrednosti koeficijenta punoe .
Vrednost koeficijenta punoe je:
=
A
,
AC
(4.26)
gde je
A suma povrina konstruktivnih elemenata,
Ac povrina oiviena konturom.
Za dimnjak oblika krunog cilindra konane duine, koeficijent sile cf je dat
kao:
cf = cf,0 ,
gde je
(4.27)
O DIMNJACIMA
73
cf,0 koeficijent sile za cilindre beskonane vitkosti,

koeficijent redukcije usled vitkosti.
Tabela 4.8. Efektivna vitkost za cilindre, dimnjake, poligonalne preseke,
mostove, pravougaone preseke, table oznaka, otroivine preseke
konstrukcija i reetkaste konstrukcije [12]
1
A /2b
B
b
l
l
B 2/b
l 2b
/b
b
l
Zg b
Zg b
Za b l
b1 1,5 b
b1 1,5 b
b
l
2/b
bl
/b
b/2
l/2
/b =
( = 1)
b > 2,5 b
b
l
Zg bb
4. Proraun vrstoe
74
1,0
0,1
0,5
0,9
0,9
0,8
0,95
0,7
1,0
0,6
1
10
100
200
Slika 4.31. Koeficijent redukcije usled vitkosti u funkciji

koeficijenta punoe za vitkost [12]
Koeficijent sile za krune cilindre beskonane vitkosti cf,0 zavisi od Rejnoldsovog broja i ekvivalentne povrinske hrapavosti (slika 4.32), pri emu su ekvivalente hrapavosti za razliite vrste materijala date u tabeli 4.9.
cf,o
1,2
102
103
104
105
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
0
104
105
3 4 5 6 7 8 106
3 4 5 6 7 8 107
3 4 5
Slika 4.32. Koeficijent sile cf,0 za krune cilindre sa beskonanom vitkou i za

razliite relativne rapavosti k/b [12]
Za dimnjake koji ispunjavaju uslov da osnovni ton oscilovanja u pravcu vetra
nije spregnut sa ostalim tonovima i kod kojih se moe primeniti elastino ponaanje
materijala sprovodi se detaljan postupak.
Postupak je zasnovan na bezdimenzionalnoj funkciji gustine spektralne energije RN i na funkciji koherencije za pojavu turbulencije u pravcu vetra u dvema takama u ravni, upravnoj na srednji pravac vetra. Funkcija koherencije je:
O DIMNJACIMA
75
Tabela 4.9. Ekvivalentna rapavost k

Tip
povrine
Staklo
Poliran metal
Glatka boja
Prskana boja
Svetli elik
Liveno gvoe
Ekvivalentna
rapavost
k [mm]
0.0015
0.002
0.006
0.02
0.05
0.2
Tip
povrine
Ekvivalnentna
rapavost
k [mm]
0.2
0.2
1.0
2.0
3.0
Galvaniziran elik
Uglaan beton
Rapav beton
Ra
Opeka
2n c 2 ( y y ') 2 + c 2 ( z z ') 2
y
z
Coh( y, z; y ', z '; n) = exp
vm ( z ) + vm ( z ')
(4.28)
gde je
cy popreni eksponencijalni koeficijent razlaganja (osrednjeno jednak 11.5),
cz vertikalni eksponencijalni keoficijent razlaganja (osrednjeno jednak 11.5),
n frekvencija,
vm srednja brzina vetra.
Ekvivalentna visina zequ za vertikalne konstrukcije tipa dimnjak je:
zequ = 0,6.
(4.29)
Definicija dinamikog faktora cd je sada:

cd =
gde je
zequ
Iv zequ
g
Q0
Rx
1 + 2 g I v ( zequ ) Q02 + Rx2

1 + 7 I v ( zequ )
(4.30)
ekvivalnentna visina konstrukcije,

intenzitet turbulencije Iv (z), za z = zequ,
udarni koeficijent,
izvorni deo odgovora,
rezonantni deo odgovora.
Proizvod koeficijenta izloenosti i dinamikog koeficijenta je sada:
ce cd = cr2 ct2 1 + 2 g I v ( zequ ) Q02 + Rx2 .
(4.31)
Intenzitet turbulencije Iv (zequ), se moe definisati:

I v ( zequ ) =
1
zequ
ct ( zequ ) ln
z0
(4.32)
4. Proraun vrstoe
76
gde je
ct (zequ) koeficijenti topografije,
duina neravnina.
z0
Udarni koeficijent je definisan sa:
g = 2ln(vt ) +
0,6
,
2ln(vt )
(4.33)
gde je
t = 600 s vreme osrednjavanja referentne brzine vetra,
v oekivana frekvencija.
4,0
3,5
3,0
2,5
2,0
101
102
103
Slika 4.33. Udarni koeficijent g [12]

Oekivana frekvencija se rauna kao:
v=
v02Q02 + n1,2 x Rx2

Q02 + Rx2
(4.34)
gde je
n1,x osnovna prva sopstvena frekvencija oscilacija konstrukcije dimnjaka u hercima, u pravcu vetra,
v0 oekivana frekvencija u hercima, udarnog optereenja za krute konstrukcije.
Oekivana frekvencija udarnog optereenja krute konstrukcije v0 (slika 4.34)
se izraava preko:
O DIMNJACIMA
77
vm ( zequ )
1
,
Li ( zequ ) 1,11 S 0,615
v0 =
(4.35)
pri emu je
b+h
bh
S = 0, 46
+ 10,58
,
Li ( zequ )
Li ( zequ )
(4.36)
gde je
b, h
prenik i visina konstrukcije dimnjaka,
vm (zequ) srednja vrednost brzine vetra vm (z), za z = zequ,
Li (zequ) integralna mera duine skale turbulencije, za z = zequ.
20
10
bh/L (zequ) = 1,0

0,5
20
m (zequ)
= 0,3 Hz
Li (zequ)
0,2 Hz
10
0,2
1
S
0,1 Hz
0,1
1
S
0,05
0,02
101
0,01
0,005
101
0,002
0
2 102
102
2 102
101
1
10
102
101
(b + h) / Li (zequ)
a (Hz)
Slika 4.34. Oekivana frekvencija v0 udarnog optereenja krutih konstrukcija [12]

Integralna mera duine skale turbulencije Li (z) (slika 4.32) se moe izraziti:
z
Li ( z ) = 300
,
300
za
zmin z 300 m,
za
z zmin ,
za
z > 300 m,
z
Li ( z ) = 300 min ,
300
Li ( z ) = 300 m,
(4.37)
gde su parametri , zmin dati tabelom 4.5.

Definicija izvornog dela odgovora (slika 4.36) se moe definisati izrazom:
Q02 =
1
b+h
1 + 0,9
Li ( zequ )
0,63
.
(4.38)
4. Proraun vrstoe
78
300
100
Z (m)
20
0,3
7
50
0,4
6
k
ka
ate
=
teg
0,2
go
or
6
r
i
ja
ija
kate
3
4
gor
ija
= 0,
2
13 k
atego
rija 1
200
10
Li (m)
Slika 4.35. Integralna mera duine skale turbulencije Li (z) [12]

1,0
a2o
0,5
0,0
102
101
10
(b + h) / Li (zequ)
Slika 4.36. Koeficijent izvornog odgovora Q0 [12]

Deo odgovora koji je rezonantan Rx se definie izrazom:
Rx2 =
2
RN Rh Rb ,
2
(4.39)
O DIMNJACIMA
79
gde je
logaritamski dekrement priguenja oscilacija u pravcu duvanja vetra,

RN
bezdimenziona funkcija gustine spektralne energije,
Rh, Rb aerodinamike ulazne funkcije.
Pri emu je RN (Slika 4.37) definisan kao:
RN =
n1, x Sv (n1, x )
v2
6,8 N1, x
(1 + 10, 2 N1, x
5
)3
(4.40)
gde je N1,x izraen kao

N1, x =
n1, x Li ( zequ )
vm ( zequ )
(4.41)
0,2
RN
0,1
0,0
101
10
102
Nx
Slika 4.37. Bezdimenziona funkcija gustine spektralne energije RN [12]

Aerodinamike ulazne funkcije Rh i Rb za ravnomerno pomeranje su izraene preko funkcije:
Rl =
1
1
2 (1 e 2 ) za > 0,
2
za = 0,
Rl = 1
sa
Rh = Rl ako se izvri smena
=
9, 2 N1, x h
Li ( zequ )
(4.42)
4. Proraun vrstoe
80
Rb = Rl ako se zameni
=
9, 2 N1, x b
Li ( zequ )
(4.43)
1,0
Ri
0,5
0,0
102
101
10
102
Slika 4.38. Aerodinamike ulazne funkcije Rl (l = h, b) [12]

Maksimalno pomeranje konstrukcije dimnjaka u pravcu vetra se moe izraziti kao:
max x( z ) = 1, x ( z )
b c f vm2 ( zequ )
1 + 7 I v ( zequ ) cd K x ,
2 m1, x (2 n1, x ) 2
(4.44)
a standardna devijacija ubrzanja u pravcu delovanja vetra kao:

x ( z ) = 1, x ( z )
gde je
1,x (z)
cd
b
cf
vm (zequ)
Iv (zequ)
n1,x
m1,x
Rx
Kx
b c f vm2 ( zequ )
m1, x
I v ( zequ ) Rx K x ,
aproksimacija oblika oscilovanja osnovnog tona u pravcu vetra,

dinamiki koeficijent,
gustina vazduha,
prenik poprenog preseka dimnjaka,
osrednjeni koeficijent sile u pravcu vetra,
srednja brzina vetra vm (z) za z = (zequ),
intenzitet turbulencije u pravcu vetra Iv (z) za z = (zequ),
osnovna frekvencija oscilacija konstrukcije u pravcu vetra,
osnovna ekvivalentna masa u pravcu vetra,
koeficijent rezonantnog odgovora,
bezdimenzioni koeficijent.
(4.45)
O DIMNJACIMA
81
Pri emu se bezdimenzioni koeficijent Kx definie izrazom:

h 2
vm ( z )1, x ( z )dz ,
Kx = 0
h
vm2 ( zequ ) 1, x ( z )dz
0
(4.46)
pri emu je h visina konstrukcije.

Bezdimenzioni koeficijent Kx se moe aproksimirati (slika 4.39).
1,9
= 2,5
= 2,0
= 1,5
1,6
Kx
= 1,0
= 0,6
1,3
10
102
103
104
2 104
zequ / zo
Slika 4.39. Aproksimacija bezdimenzionog koeficijenta Kx [12]

Kritina brzina vetra pri kojoj je frekvencija odvajanja vrtloga jednaka sopstvenoj frekvenciji konstrukcije dimnjaka ili elementa se moe izraziti:
vcrit ,i =
b ni , y
St
(4.47)
gde je
b prenik dimnjaka,
ni,y sopstvena frekvencija i-tog tona oscilacija poprenih na pravaac vetra,
St Strouhalov broj.
Uslovi koji su kritini za pojavu rezonancije se mogu pojaviti ako je
vcrit,i > 1,25 Vm,Lj,
(4.48)
pri emu je Vm,Lj srednja brzina vetra, sraunata na visini centra efektivne duine
korelacije Lj na mestu gde dolazi do pojave odvajanja vrtloga.
4. Proraun vrstoe
82
Tabela 4.10. Strouhalov broj i koeficijent aerodinamike sile pobude

Popreni presek
St
Clat,0
0,2
Slika 4.40
Za sve Rejnoldsove brojeve
Na osnovu inercijalnih sila po jedinici duine Fi,j upravnih na pravac vetra u

taki j konstrukcije moe se sagledati uticaj oscilacija izazvanih pobudom vrtloga:
Fi,j = mj (2 ni,y)2 i,y,j max yF,
(4.49)
gde je
mj
masa koja osciluje u taki j,
ni,
sopstvena frekvencija i-tog tona oscilacija popreno na pravac vetra,
i,y,j
oblik i-tog tona oscilacija popreno na vetar, koji je jednak odnosu dinamikog pomeranja konstrukcije u taki j prema pomeranju take sa maksimalnim pomeranjem,
max yF maksimalna amplituda.
Pri kritinoj brzini vetra maksimalna amplituda je data kao:
max yF
1 1
= K w K clat 2 ,
b
St Sc
(4.50)
gde je
b referentan prenik poprenog preseka dimnjaka,
Kw koeficijent efektivne duine korelacije,
K koeficijent oblika tona,
clat koeficijent aerodinamike sile pobude,
St Strouhalov broj,
Sc Scrutonov broj.
Pri emu se Scrutonov broj definie:
Sc =
2 mi , y S
b2
(4.51)
gde je
gustina vazduha,
mi,y ekvivalentna masa po jedinici duine,
S logaritamski dekrement priguenja konstrukcije.
Koeficijent aerodinamike sile pobude clat (tabela 4.11), zavisi od osnovne vrednosti koeficijenta aerodinamike sile pobude i odnosa kritine brzine vetra
vcrit,i /vm,Lj.
O DIMNJACIMA
83
Tabela 4.11.
Odnos kritine brzine vetra
vcrit ,i
vm, L j
0,83
clat
0,83
vcrit ,i
vm, L j
1, 25
clat = clat,0
vcrit ,i
clat = 3 2, 4
vm, L j
< 1, 25
vcrit ,i
, clat ,0
clat = 0
vm, L j
1,0
0,9
0,8
0,7
0,6
clat,o
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0
104
2 3 4 5 7 105
2 3 4 5 7 106
2 3 4 5 7 107
2 3
Re
Slika 4.40. Osnovne vrednosti koeficijenta aerodinamike sile pobude clat,0

u zavisnosti od Rejnoldsovog broja Re (vcrit) za dimnjake krunog
poprenog preseka [12]
pri emu su
osnovna vrednost koeficijenta aerodinamike sile pobude,
clat,0
vcrit,i
kritina brzina vetra,
vm,Lj
srednja brzina vetra u centru efektivne duine korelacije,
Re (vcrit,i) Rejnloldsov broj Re = (b vcrit,i)/v,
b
prenik kurnog poprenog preseka dimnjaka,
v
kinematska viskoznost vazduha,
vcrit,i
kritina brzina vetra.
Efektivna duina korelacije Lj treba da se nalazi u oblasti oko taaka sa maksimalnim amplitudama pomeranja (slika 4.41), pri emu se efektivna duina korelacije moe izraziti u zavisnosti od amplitude oscilacija (tabela 4.12).
4. Proraun vrstoe
84
Tabela 4.12. Efektivna duina korelacije

u funkciji amplitude oscilacija
yF max
vm, L1
yF , j
Lj
< 0,1
L1
(z)
L1
0,1 do 0,6
4,8 + 12
> 0,6
yF , j
b
12
Koeficijent efektivne duine korelacije

se moe izraziti jednainom:
n = 1; m = 1
i, y ( z ) dz
Slika 4.41. Primene efektivne

duine korelacije kod
dimnjaka [12]
KW =
j =1 Lj
m
i, y ( z ) dz
0,6,
(4.51)
j =1 lj
u kojoj je
i,y oblik tona i,
Lj efektivna duina korelacije,
lj duina konstrukcije izmeu dva vora, za slobodno stojeu konstrukciju dimnjaka je ona jednaka visini dimnjaka,
n broj podruja u kojim ase istovremeno pojavljuje pobuda vrtloga,
m broj vorova sa maksimalnim pomeranjem konstrukcije koja osciluje u razmatranom obliku i-tog tona.
Koeficijent oblika tona oscilovanja dimnjaka je jednak:
m
i, y ( z ) dz
K=
j =1 lj
m
4
j =1 lj
0,6,
2
(4.52)
i , y ( z )dz
gde je
i,y oblik tona i oscilacije popreno na pravac vetra,
lj visina dimnjaka.
Za konstrukciju dimnjaka koja je vezana ukljetenjem u svom korenom delu, koeficijent efektivne duine korelacije i koeficijent oblika oscilovanja se mogu
aproksimirati (tabela 4.13).
Broj ciklusa napona N, izazvanih oscilacijama pobude vrtloga, se moe izraziti:
2
vcrit ,i
v0
vcrit ,i
N = 6,3 107 T ni , y 0
e
v0
(4.53)
O DIMNJACIMA
85
gde su
ni,
sopstvena frekvencija tona i oscilacija popreno na vetar u hercima,
vcrit,j kritina
brzina vetra,
v0
2 puta modalna vrednost raspodele verovatnoe brzine vetra u metrima u
sekundi,
T
vek konstrukcije u godinama,
0
koeficijent irine trake, koji opisuje irinu trake kod vrtlone rezonancije
(0,3).
Tabela 4.13. Koeficijenti efektivne duine korelacije KW i koeficijent oblika
oscilovanja K
Oblik tona z
Konstrukcija
KW
(z)
F
b
lj
Slika 4.43. sa
= 2,0
n = 1; m = 1
Li
3b
2
L
Li
i

1 b + 1 b
3
0,13
Osim u posebnim sluajevima:

1
v0 = vm, Li ,
5
(4.54)
gde je vm,Li srednja brzina vetra na sredini efektivne duine korelacije.

Postupci prorauna struktura dimnjaka koji se ponaaju linearno elastino i
imaju klasine ortogonalne oblike oscilovanja, omoguavaju da se dinamika svojstva konstrukcije dimnjaka opiu:
sopstvenim frekvencijama,
oblicima oscilovanja,
ekvivalentnim masama,
logaritamskim dekrementom priguenja.
Ovi dinamiki parametri se mogu odrediti upotrebom teorijskih matematikih
modela ili eksperimentalnim putem. Za strukture dimnjaka se ova osnovna dinamika svojstva mogu odrediti primenom uproenih analitikih formula.
Osnovna frekvencija na savijanje strukture dimnjaka, n1, se moe izraziti:
n1 =
1 b Ws
[Hz],
2
Wt
heff
(4.55)
sa
heff = h1 +
h2
,
3
(4.56)
4. Proraun vrstoe
86
gde je
b
prenik vrha dimnjaka,
heff efektivna visina dimnjaka (h1, h2 slika 4.42),
Ws teina delova konstrukcije, koji donose krutosti dimnjaka,
Wt ukupna teina dimnjaka,
1 1000 za eline dimnjake, 700 za betonske i zidane dimnjake.
Osnovni oblik oscilacija na savijanje 1 (z) za dimnjake konzolno povezane
sa tlom (slika 4.43) iznosi:
z
1 ( z ) = ,
h
(4.57)
pri emu je za dimnjake = 2,0.
h1
h3
h2
h2
h3 = h
h1
h3
h3
Slika 4.42. Geometrijski parametri strukture dimnjaka [12]

Ekvivalentna masa se po jedinici duine moe izraziti:
m1 ( z )dz ,
m1 = 0 L
2
0 1 ( z )dz
2,5
z/h
2,0
1,5
1,0
= 0,5
0
0
0,5
1 (z)
Slika 4.43. Osnovni oblici oscilacija na

savijanje za dimnjake konzolno
povezane za tlo [12]
(4.58)
gde je
m
masa po jedinici duine,
L visina konstrukcije dimnjaka.
Odreivanje osnovnog logaritamskog dekrementa priguenja
na savijanje se moe izvesti jednainom:
= s + a + d ,
pri emu su:
(4.59)
O DIMNJACIMA
87
s osnovni logaritamski dekrement konstrukcionog priguenja,

a osnovni logaritamski dekrement aerodinamikog priguenja,
d osnovni logaritamski dekrement priguenja izazvanog specijalnim ureajima.
Osnovni logaritamski dekrement aerodinamikog priguenja se moe izraunati:
s = a1 n1 + b1 min,
(4.60)
gde je
n1
osnovna frekvencija na savijanje,
a1, n1, min parametri (tabela 4.14).
Tabela 4.14. Parametri logariamskog dekrementa aerodinamikog priguenja
Tip konstrukcije
a1
b1
min
Armiranobetonski dimnjaci
Neobloeni zavareni elini dimnjaci
elini dimnjaci sa jednom oblogom ili termikom izolacijom
elini dimnjaci sa dve ili vie obloga
elini dimnjaci sa oblogom od opeke
Povezani dimnjaci bez obloge
elini dimnjaci sa zategama, bez obloge
0,075
0
0
0
0
0
0
0
0,015
0,025
0,030
0,7
0,015
0,04
0,03
0
0
0
0
0
0
Osnovni logaritamski dekrement aerodinamikog priguenja, za oscilacije u

pravcu vetra je:
bcf
a =
vm ( zequ ),
(4.61)
2 n1, x m1, x
gde je
gustina vazduha,
b
prenik dimnjaka,
srednji koeficijent sile u pravcu vetra,
cf
vm (zequ) srednja brzina vetra vm (z) za z = (zequ),
ekvivalentna visina,
zequ
osnovna ekvivalentna masa u pravcu vetra,
m1,x
osnovna frekvencija u pravcu vetra.
n1,x
Osnovni logaritamski dekrement priguenja izazvanog specijalnim ureajima se moe sraunati, u zavisnosti od vrste, prigodnim teorijskim ili eksperimentalnim pristupom.
4.2. SEIZMIKA DEJSTVA

Zemljina kora se sastoji od tektonskih ploa starosti oko 200 miliona godina,
koje se pruaju do dubine od oko 80 kilometara i pomeraju se horizontalno. Meusobno su povezane slojevima mekih stena a intenzitet brzine kretanja se kree od 10
do 100 mm godinje. Konstantni pokreti i interakcije tektonskih ploa uzrokuju istezanje i napone ispod zemljine povrine. U odreenom trenutku naponi, koji se javljaju, postaju dovoljni da prouzrokuju lokalno klizanje i smicanje to moe biti pra-
4. Proraun vrstoe
88
eno naglim padom napona i oslobaanjem energije, usled ega dolazi do pojavljivanja seizmikih talasa koji proizvode podrhtavanje zemlje. Ove vibracije zemlje su
poznate kao zemljotresi i obino potiu sa dubina izmeu 5 km i 200 km ispod zemljine povrine.
Najee se zemljotresi javljaju du ivica tektonskih ploa, i to su tzv. zemljotresi unutar ploa. Mehanizam zemljotresa unutar ploa nije dobro poznat i veruje se
da je u vezi sa naprezanjem u granicama ploa, promenama temperature, dubinom i
jainom povrine stena i sa nepravilnosti.
Zemljotresi se najee izraavaju preko veliine, koja se naziva magnituda,
koja je mera energije i koja se javlja na izvoru zemljotresa i intenziteta, koji je mera podrhtavanja zemlje na odreenom mestu.
Najjai mogui zemljotres je magnitude 9,5, dok se proseno jednom godinje javlja zemljotres jaine oko 8, 20 zemljotresa magnitude oko 7 i 140 magnitude
do 6. Magnitude manje od 2 se generalno ne oseaju, dok zemljotresi magnitude vee od 5 imaju uticaja na strukture i mogu izazvati oteenja.
Nasuprot tome, intenzitet zemljotresa je mera destruktivnosti zemljotresa. Intenzitet je najvei blizu epicentra i smanjuje se udaljavanjem od epicentra. Intenzitet se najee izraava preko Merkalijeve skale (MM), koja ima opseg od I (samo
se registruje) do XII (totalno razaranje).
Iznenadno oslobaanje velike koliine energije izaziva generisanje seizmikih talasa i podrhtavanje zemlje koje se javlja u vidu serije nasuminih ubrzavajuih pulsiranja i dolazi do promene pravca velikom brzinom (u sva tri pravca na zemljinoj povrini ).
Akcelerogram slui za snimanje ubrzanja u funkciji od vremena i u odnosu na
odreenu lokaciju, integracijom se mogu dobiti brzine pomeranja u odnosu na vreme (slika 4.44).
Slika 4.44. Akcelerogram [18]

Akcelerogram karakteriu sledei parametri:
maksimum ubrzanja zemlje,
trajanje podrhtavanja,
frekvencija.
O DIMNJACIMA
89
Priroda akcelerograma datog zemljotresa zavisi od brojnih faktora kao to su

magnituda, mehanizam, udaljenost od epicentra, putevi prenosa kroz stene i zemljinih uslova.
Za razliku od drugih optereenja kao to su ona usled dejstva vetra, optereenja kod zemljotresa zavise i od strukture. Posledica podrhtavanja tla uzrokuje inercijalna optereenja na strukturi dimnjaka, koja se javljaju usled ubrzanja elemenata strukture i masa.
Kada struktura reaguje na zemljotres u vidu podrhtavanja na nekoj frekvenciji, mogue je poklapanje sa sopstvenom frekvencijom strukture i pojava rezonance.
Generalno sagledavajui, pravilo je da odziv na pobude ovakvog tipa, kod nevitkih
struktura, koje se ne pomeraju bude izraeniji na steni ili tvrdom tlu, dok e fleksibilne strukture imati izraeniji odziv na zemljotres ukoliko se nalaze postavljene na
mekom tlu.
Magnituda i udaljenost od epicentra zemljotresa znaajno utie na odziv strukture. Kod malih zemljotresa najvei broj struktura e imati elastini odziv. Kod velikih (jaih) zemljotresa mogu se javiti i neelastini odzivi konstrukcija.
Iako se zemljotresi retko javljaju, posledice jakih podrhtavanja zemlje na neodgovaraje projektovane dimnjake mogu biti katastrofalne. Primenjena filozofija
dvostrukog dizajna razvijena je tako da ukljuuje sledea dva limitirajua okvira:
Projektovanje dimnjaka da se odupru optereenjima prouzrokovanim zemljotresima je smatrano razumnim u okviru limitirajueg faktora zemljotresa (SLS). Ovaj SLS sa povratnim periodom od 50 godina, moe da obezbedi sigurnost, minimalnu tetu i da obezbedi nastavak funkcionisanja
objekta.
Proraun strukture sa dovoljno elastinosti i rastegljivosti kako bi se spreilo prerano unitavanje strukturalne stabilnosti limitirajuih faktora (SSLS)
pri ekstremnim zemljotresima bez preranog unitavanja ruenja strukture.
Povratni period vezan za SSLS se javlja obino u periodu od 500 i 2500 godina kod podruja sa malom i velikom seizminou, respektivno.
Polazna taka pri projektovanju je reprezentativni zemljotres vezan za povratni period od 475 godina (tj. 10 % mogueg prekoraenja u roku od 50 godina).
Elastini odgovor dimnjaka trebalo bi da se izrauna pod pretpostavkom nenaprslih
struktura i korienjem odgovarajueg odgovora spektra za poloaj sa 5 % kritinog
priguenja i 50 % verovatnoe. Dovoljan broj reima trebao bi da bude ukljuen da
najmanje 90 % od teine optereenja dimnjaka se obraunava tokom modalne analize. Proraunsko seizmiko dejstvo e se dobiti od elastinog odgovora mnoenjem
faktorom znaaja (i) i deljenjem sa strukturalnim faktorom odziva (R) da bi se izraunala rastegljivost.
Elastian odziv strukture se moe sraunati na osnovu osnovnog projektovanog zemljotresa upotrebom metode odziva spektra. Uz pretpostavke:
nema oteenja.
upotrebom spektra odziva sa 5 % kritinog priguenja i 50 % verovatnoe oblika.
ukljuivanjem dovoljnih modova da se pretpostavi da je najmanje 90 %
gravitacionog optereenja dimnjaka uzeto u obzir za modalnu analizu.
4. Proraun vrstoe
90
maksimalni odzivi svakog moda se ne pojavljuju simultano, s obzirom da

se faze modova ne poklapaju. Posledino, celokupan odziv dinmjaka se
odreuje raunajui korenu vrednost sume kvadrata modalnih vrednosti.
vrednost modula elastinosti se mora koristiti u proraunu uestalosti.
Efekti vertikalnih seizmikih sila su generalno mali i mogu se zanemariti, kako je najvea vrednost vertikalnog odziva vrlo velike uestalosti i ne pojavljuje se
istovremeno sa horizontalnim ubrzanjem.
Faktor odziva strutkure zavisi od nivoa seizmikog uticaja. Na lokacijama sa
malom seizmikom optereenja vetrom su dominatna, pa projektovanjem strukture u
cilju izdravanja optereenja vetra, prua dovoljno vrstoe strukturi u odnosu na seizmika dejstva. U ovim sluajevima se elastini odziv rauna sa usvojenom vrednou R = 1,0. Sa druge strane, u zonama izraene seizmike aktivnosti potrebno je
usvojiti R = 2,0 uz pristup projektovanju koji podrazumeva:
projektovanje elastine konstrukcije dimnjaka da bi izdrala optereenje
uzrokovano razumno oekivanim zemljotresom u toku radnog veka,
projektovanje konstrukcije dimnjaka dovoljne istegljivosti da konstrukcija
dimnjaka preivi ekstremni zemljotres iskljuujui prevremen otkaz i pad
strukture.
4.2.1 Odreivanje seizmikog dejstva
Seizmiko dejstvo se opisuje upotrebom standardizovanog spektra odziva
ubrzanja. Spektar (slika 4.45) je dat kao funkcija perioda strukture T i to:
za T 0,1 s
as (T ) = a (1 + 20T ),
za 0,1 s T 0, 4 s as (T ) = 3a,
za 0, 4 s T
T
as (T ) = 3aS
3a,
0, 4
(4.62)
gde je
T period strukture u sekundama,
a maksimalno efektivno ubrzanje tla na lokaciji dimnjaka,
S faktor tla,
eksponent tla.
Tlo u velikoj meri moe da modifikuje amplitute i uestalost pomeranja tla tokom zemljotresa. Na slici 4.45 je prikazan spektar normalizovanog odziva za tri tipa
zemljita oznaenih sa S1, S2 i S3 (Tabela 4.15). Kriva S = 1 odgovara tvrdom tlu
ili stenovitom tlu na dubini od 0 do 10 m. Kriva sa S = 1,2 odgovara mekom ili srednje tvrdom tlu preko stena na dubini izmeu 10 i 60 m, dok kriva sa S = 1,5 odgovara mekom ili srednje tvrdom tlu na dubinama veim od 60 m. Klasifikacija tla kao
meko ili srednje tvrdo zavisi od relativne gustine nekohezivnog tla i odnosa osetljivosti za kohezivna tla.
Relativna gustina je mera praznina u tlu i moe se odrediti za tla sa malim sadrajem sitnih delova. Osetljivost je odnos izmeu vrstoe smicanja uzorka u neporemeenom stanju i njegove smiue vrstoe posle kalupovanja. Ovaj odnos se
O DIMNJACIMA
91
moe koristiti samo za kohezivna tla. Vrednosti relativne gustine i osetljivosti su dati u tabeli 4.16.
as (T)
3a
S = 1,5
S = 1,2
0,1 s
0,4 s
Slika 4.45. Spektar odziva za tla razliitog tipa [18]

Tabela 4.15. Odreivanje tipa tla na osnovu stanja tla i dubine tla
Dubina tla do stene (m)
0 do 10
10 do 60
> 60
Stanje tla
vrsto
S1
S1
S1
Mekano do vrsto
S2
S2
S3
Klasifikacija stanja tla kao tvdro, srednje tvrdo ili meko se moe odrediti iz
tabele 4.16.
Tabela 4.16. Klasifikacija stanja tla na osnovu karakteristike tla
Karakteristika tla
Nekohezivno tlo
Kohezivno tlo
Vrednost do relativne gustine
Vrednost osetljivosti
< 0,3
<8
0,3 do 0,8
8 do 30
> 0,8
> 30
Stanje tla
vrsto
srednje
mekano
Za temelje sa ipovima, tip zemljita se odreuje u skladu sa uslovima na vrhu ipa.

Tabela 4.17. Faktor tla S i eksponent tla za tri tipa tla
Tip tla
S1
S2
S3
Faktor tla S
1,0
1,2
1,5
Eksponent tla
0,8
0,67
0,67
Ukoliko je intenzitet pomeranja tla definisan modifikovanom Merkalijevom

skalom, maksimalno ubrzanje tla se moe odrediti iz tabele 4.18.
4. Proraun vrstoe
92
Tabela 4.18. Maksimalno ubrzanje tla kao funkcija modifikovane

Merkalijeve skale IMM
IMM
VI
VII
VIII
IX
X
0,07 g
0,15 g
0,30 g
0,50 g
0,70 g
g je ubrzanje zemljine tee
Inicijalno oblici modova i odgovarajue normalizovani otkloni i, smiue si
le Qi i momenti M i su sraunati modalnom analizom. Odziv dimnjaka u svakom modu ui se procenjuje pomou jednaine:
ui = ui Ni ,
(4.63)
gde je modalni faktor normiranja

Ni =
2
PT
i i
4 2
aS (Ti ),
(4.64)
i modalni faktor participacije

h
ui ( z )m( z )dz .
P= 0
i
ui2 ( z )m( z )dz
(4.65)
Poveanjem krutosti dimnjaka poveava se frekvencija rezonance i poveavaju se optereenja uzrokovana zemljotresom. Stoga se kratkorone vrednosti modula elastinosti betona:
Ec = 9500 (fCK + 8)0,33,
(4.66)
gde je fCK karakteristina vrstoa betona, mogu koristiti za proraun frekvencija

razliitih modova.
Proraunska seizmika dejstva se dobijaju iz elastinog odziva mnoenjem
dejstva sa faktorom vanosti i i deljenjem sa faktorom strukturalnog odziva (R).
Faktor vanosti je zavisan od klase vanosti dimnjaka:
Klasa 1: i = 1,0 (R = 2) ili i = 1,2 (R = 1),
(4.67)
Klasa 2: i = 1,4.
Faktor vanosti i faktor strukturalnog odziva su izabrani tako da se povratni period povee sa pogodnim ogranienjem i razumnim ogranienjem strukturalne stabilnosti. Granina vrednost SLS je povezana sa kritinom vrstoom dimnjaka dok je SSLS povezana sa neelastinim padom dimnjaka. Na osnovu analitikih
O DIMNJACIMA
93
provera odnos ubrzanja tla izmeu SSLS i SLS se podrazmeva da je jednak 1,4 i
1,4 x 4 = 5,6 za neseizmike i seizmike projekte respektivno.Proraunska osnova
(DB) zemljotresa je povezana za povratni period od 475 godina.
Efektivni povratni period se moe videti u tabeli 4.19. za svaku klasu dimnjaka i nivo seizmiteta. U tabeli 4.19 se takoe mogu videti odnosi za koeficijente ubrzanja maksimalna efektivna ubrzanja tla povezanih sa SLS (ae/a475) i
SSLS (af/a475) dogaaje za DB dogaaj.
Tabela 4.19. Povratni periodi povezani za razliite kritna stanja
Klasa
Grupa
Seizminost
IF
a f/
ae
ae/
a475
af/ Povratni period (god.)

a475
DB
SLS SSLS
Elastini
Niska
1,2
1,4
1,2
1,7
475
730
1750
Visoka
1,2
1,4
1,2
1,7
475
1130
7700
Niska
1,0
5,6
0,5
2,8
475
120
8300
Visoka
1,0
5,6
0,5
2,8
475
40
10000+
Niska
1,4
1,4
1,4
2,0
475
1075
2700
Visoka
1,4
1,4
1,4
2,0
475
2600 10000+
Niska
1,4
5,6
0,7
3,9
475
220
10000+
Visoka
1,4
5,6
0,7
3,9
475
120
10000+
Seizmiki
Elastini
Seizmiki
Povratni periodi za razliite zemljotrese se raunaju na osnovu generisanih seizmikih mapa i funkcionalne veze izmeu efektivnog maksimalnog ubrzanja tla i
povratnog perioda:
1
1
N
,
aT = ln(T )
(4.68)
gde i N zavise od seizmiteta kao to je prikazano u tabeli 4.20.

Tabela 4.20. Zavisnost parametara , N i a500 od nivoa seizmiteta
Parametar
N
a500
Vrlo niska
17,3
0,36
0,05 g
Seizminost
Niska
Umerena
14,2
12,3
0,37
0,42
0,10 g
0,20 g
Visoka
12,3
0,72
0,40 g
Posebno je vano napomenuti da predvianje povratnih perioda za odreeni

nivo seizmiteta nije egzaktno i da se vrednosti uzimaju kao indikativne i aproksimativne. Skoranja paleoseizmina istraivanja ukazuju da maksimalna ubrzanja tla povezana sa dugim povratnim periodima u regijama male seizminosti mogu biti vea
nego prikazana na slici 4.46.
4. Proraun vrstoe
94
10
i
zm
sei
izm
se
as
t
os
os
in
eiz
t
os
as
sk
in
ni
in
eiz
lo
Vr
1.000
os
t
Povratni period (godine)
ka
a
en
er
so
Vi
Um
sk
Ni
100
10.000
0,01
0,02
0,05
0,1
0,2
Vrno ubrzanje tla (g)
0,5
1,0
Slika 4.46. Maksimalna ubrzanja tla kao funkcija povratnog perioda i seizminosti
O DIMNJACIMA
Slika 4.47. Seizmoloka karta bive SFRJ za povratni period od 50 godina [19]
95
96
4. Proraun vrstoe
O DIMNJACIMA
97
98
4. Proraun vrstoe
O DIMNJACIMA
99
100
4. Proraun vrstoe
O DIMNJACIMA
101
4.3. OSTALA DEJSTVA

U ostala dejstva koja deluju na strukture dimnjaka se mogu svrstati:
termalni efekti,
eksplozije,
unutranji efekti,
sopstvena teina.
4.3.1. Termiki efekti
Termiki efekti mogu dovesti do visokog naponskog stanja kada su pomeraji elemenata strukture dimnjaka ometeni ili spreeni. Zbog termalnih efekata ove deformacije mogu biti izuzetno velike to se posebno odnosi na dimnjake dodatno vezane sajlama. Efekat razlike temperatura izmeu spoljanje i unutranje temperature zidova se mora sagledati.
4.3.2. Eksplozije
Otpornost elinih dimnjaka na spoljanje i unutranje eksplozije je izraena.
Otpornost betonskih dimnjaka na spoljanje i unutranje eksplozije je obino
zadovoljena u sluajevima kada je struktura u stanju da izdri propisana dejstva zemljotresa.
4.3.3. Unutranji efekti
Pod unutranjim efektima se podrazumevaju uticaji:
visokih temperatura gasova,
poara,
hemijskih efekata.
Pri eksploataciji izolovanih dimnjaka u reimima visokih temperatura gasova, potrebno je razmotriti efekte oksidacije i temperaturno optereenje strukture uz
proveru nosivosti.
Poari se mogu javiti zbog nesagorenog goriva, oteenja elemenata konstrukcije sistema ili zbog depozita. Kod izolovanih dimnjaka pri pojavi poara moe doi
do gubitka nosivosti pojedinih delova strukture.
Hemijski efekti mogu negativno uticati na strukturu dimnjaka. Prisustvo SO3,
fluorida i hlorida mogu znaajno uticati na elemente strukture dimnjaka.
Tabela 21. Stepen hemijskog optereenja za gasove koji sadre sumpor okside
Stepen
hemijskog
optereenja
Eksploataciono vreme u asovima po godini

kada je temperatura povrine u kontaktu
sa gasovima ispod procenjene take rose
za kiselinu +1C
Nisko
< 25
Srednje
25100
Visoko
>100
4. Proraun vrstoe
102
4.3.4. Sopstvena teina

Pod optereenjem od sopstvene teine podrazumevamo teinu svih stalnih
primarnih i sekundarnih konstrukcionih elemenata, izolacije, prateih vodova itd.
Pri proraunu je potrebno odrediti maksimalne i minimalne vrednosti optereenja od
sopstvene teine.
PRILOG 4.1.
PRORAUN VRSTOE ELINOG DIMNJAKA
Slobodnostojei elini dimnjak je radi dobijanja osnove za proraun savremenim numerikim metodama modeliran pomou odgovorajueg CAD softvera
(slike 4.53, 4.54).
Slika 4.53. CAD model elinog dinjaka
O dimnjacima 4.indd 102
1.12.2011 15:47:38
103
H1 = 28 000
H = 42 000
O DIMNJACIMA
Slika 4.54. CAD model elinog dimnjaka

CAD model je posluio kao osnova za pravljenje proraunskog modela. Proraunski model se sastoji 17704 konanih elemenata i 17744 vorova. Modeliranje
veza sa temeljnom ploom je uraeno na odgovarajuim vorovima pri dnu konstrukcije. Diskretizacija je izvrena konanim elementima tipa etvorougao (slika
4.55).
1.12.2011 15:47:40
4. Proraun vrstoe
104
Optereenja proraunskog modela su modelirana kao koncentrisana ili

P3
kontinualna u zavisnosti od karaktera.
P2
P1
Sraunate vrednosti stanja napoN2
N1
na, deformacija, sopstvene frekvencije i
elastine stabilnosti su izvrene za odSlika 4.55. Konani element sa
govarajue sluajeve optereenja. Reodgovarajuim Gausovim takama
zultati su prikazani na slikama 4.47.4.60 u osnovnim jedinicama SI sitema
za odgovarajuu vrstu rezultata. Brojne vrednosti koje se nalaze uz paletu boja na
desnim stranama slika odgovaraju takama na prikazanoj konstrukciji iste boje. Meuvrednosti su linearno rasporeene shodno bojama na paletama.
Izvreni su sledei prorauni:
N4
N3
P4
statiki proraun usled sopstvene teine
elatstina stabilnost usled sopstvene teine i dejstva vetra
seizmiko optereenje
optereenje od udara vetra
odreivanje sopstvenih frekvenci oscilovanja
1.12.2011 15:47:42
O DIMNJACIMA
105
Slika 4.56. Uestalost prvog soptvenog Slika 4.57. Pomeraji pri optereenju od
oblika oscilovanja konstrukcije
sopstvene teine
dimnjaka f = 1,08698 Hz
1.12.2011 15:47:44
4. Proraun vrstoe
106
Slika 4.58. Ekvivalentni naponi pri

optereenju od sopstvene teine
Slika 4.59. Elastina stabilnost

pri optereenju od sopstvene teine
F = 108
1.12.2011 15:47:47
O DIMNJACIMA
Slika 4.60. Pomeraji pri optereenju od

sopstvene teine i vetra pravca
istok-zapad
107

optereenju od sopstvene teine i vetra
pravca istokzapad
1.12.2011 15:47:47
108
Slika 4.62. Elastina stabilnost pri

pravca istokzapad F = 47
4. Proraun vrstoe
Slika 4.63. Pomeraji pri optereenju

od sopstvene teine, vetra pravca
istokzapad i zemljotresa
1.12.2011 15:47:48
O DIMNJACIMA

optereenju od sopstvene teine, vetra
pravca istokzapad i zemljotresa
109
Slika 4.65. Pomeraji pri optereenju

od sopstvene teine i vetra pravca
severjug
1.12.2011 15:47:49
110

pravca severjug
4. Proraun vrstoe
Slika 4.67. Elastina stabilnost pri

pravca severjug, F = 47
1.12.2011 15:47:50
O DIMNJACIMA
Slika 4.68. Pomeraji pri optereenju od

sopstvene teine, vetra pravca
severjug i zemljotresa
111

optereenju od sopstvene teine, vetra
pravca severjug i zemljotresa
1.12.2011 15:47:50
4. Proraun vrstoe
112
PRILOG 4.2. ELINI DIMNJACI

Prilikom projektovanja elinih dimnjaka moraju se uzeti u obzir sve okolnosti koje na to utiu. Na dimenzije dimnjaka prevashodno utiu zahtevi iz mainskog
projekta gde se vodi rauna o brzini dimnih gasova kao i zahtevima za zatitu ovekove okoline koji opredeljuju visinu dimnjaka. U saradnji projektanata mainskih i
graevinskih projekata dolazi se do optimalnih dimenzija dimnjaka.
Oblici i primene dimnjaka
elini dimnjaci se po nainu izvoenja mogu podeliti u tri osnovne grupe.
elini dimnjaci sa sajlama
Samostojei elini dimnjaci
elini dimnjaci sa dva plata
elini dimnjaci sa sajlama se koriste na mestima gde ima dovoljno prostora (to je sve ree) i gde je potrebno manje elika za njegovo izvoenje. Dimnjak se
fiksira sa tri sajle (3x120) po obimu koje se vezuju za svoja tri temelja. Sajle su pri
tlu opremljene zateznim navrtkama kojima se sajle dre u zategnutom stanju.
Samostojei, elini dimnjaci se koriste za manje visine. Pogodni su jer imaju samo jedan plat koji odvodi dimne gasove u atmosferu. Radi stabilnosti dimnjaka, njegova stopa se uvruje posebnom konstrukcijom visine ~1/10 visine dimnjaka koja se sastoji od horizontalnih i vertikalnih elinih limova po obimu dimnjaka.
Njihova prednost je to to su od dimnjaka sa dva plata laki za ~40 50 %.
elini dimnjaci sa dva plata su najtei, ali su i najdugotrajniji. Unutranji plat je cilindrinog oblika i ima funkciju dimnjaka i slui za odvod dimnih gasova. Radi svoje stabilnosti on se na odreenim rastojanjima oslanja na spoljni, nosei plat. Spoljni plat je nosei element i ima funkciju obezbeivanja stabilnosti
dimnjaka. On ima konusni i cilindrini deo. Konusni deo koji se oslanja na leinu
plou je visine 1/3 1/4 visine dimnjaka i zavisi od podruja gde se izvodi uzimajui u obzir seizmiku i uticaj vetra za to podruje. Ostali deo spoljnjeg plata je cilindrinog oblika do vrha dimnjaka. Prenik donjeg dela konusa se odreuje u zavisnosti od visine dimnjaka kao i prenika cilindrinog dela spoljnjeg plata. Razmak izmeu unutranjeg plata i spoljnjeg plata na mestu gde je cilindrinog oblika je minimum 200 mm.
Temelj dimnjaka
Temelji dimnjaka su cilindrinog oblika projektovani da prime sve uticaje koje dimnjak kao objekat sa visokim teitem prenesi na njega od vetra do seizmike.
Dimenzije temelja se odreuju u zavisnosti od dimenzija dimnjaka, uzimajui u obzir pomenuti vetar kao i seizmiku zonu. Ukoliko tlo na kome se betonira temelj nema dovoljnu nosivost, mora se prethodno izvriti stabilizacija posteljice nabijanjem
ljunka do potrebne zbijenosti. Pre toga potrebno je izvriti buenje tla na mestu temelja kako bi se dobio geoloki sastav zemljita i utvrdio maksimalni nivo podzemnih voda kao i da li su te vode agresivne. U temelje od armiranog betona se ugrauju elini anker nosai i anker kutije u koje dolaze ankeri za privrivanje dimnjaka za temelj. Dimenzije ankera zavise od dimenzija dimnjaka.
O DIMNJACIMA
113
Dimnjak
Dimnjaci se izrauju od elinih limova propisanih kvaliteta koji se savijaju u cilindar i zavaruju. Dimnjak je ojaan prstenovima od valjanih elinih profila
na razmaku od najvie 2000 mm. Razmak prstenova takoe zavisi od visine i prenika dimnjaka. Kod jednoplatnih dimnjaka (sa sajlama i samostojei dimnjaci) debljina lima za izradu je minimum 8 mm, jer se mora uzeti u obzir i dodatak na koroziju. Kod dvoplatnih dimnjaka debljina lima unutranjeg plata je 6 mm, a debljina
limova cilindrinog dela spoljnjeg plata je minimum 7 mm. Debljina limova konusnog dela spoljnjeg plata zavisi od visine i prenika dimnjaka. Mora se uzeti u obzir da lim koji dolazi na leinu plou mora biti najdeblji, jer on sa drugim horizontalnim i vertikalnim limovima formira noseu stopu dimnjaka. Dimnjak se izrauje
obino iz segmenata ne duih od 6,00 m radi lakeg transporta od radionice do mesta ugradnje. Segmenti se spajaju na montai vodei rauna da se postigne apsolutna vertikalnost dimnjaka.
Revizione platforme
Dimnjaci su snabdeveni revizionim platformama; obavezno na vrhu, a kod veih visina i na meusobnom razmaku od najvie 20,0 m. Platforme slue za servisiranje dimnjaka (bojenje, zamena korodiranih delova), a platforma na vrhu dimnjaka vee visine i za zamenu pregorelih bezbedonosnih svetiljki koje upozoravaju pilote helikoptera i privrednih aviona na svoje postojanje i koje se nalaze na vrhu dimnjaka. Vrh dimnjaka iz istog razloga se boji u belo crvena polja. Visina ovih polja zavisi od razmaka horizontalnih prstenova i iznosi od 1,2-2,0 m. Cilj je da se postigne upozoravajua vidljivost. Platforme su po obodu snabdevene koturaama na
kojima se prilikom servisiranja dimnjaka montiraju sajle koje nose mobilne galerije
odakle se servisiranje obavlja. Do platformi se stie penjalicama koje imaju leobrane od elinih limova. Kod dimnjaka veih prenika postoje i unutranje penjalice.
One nemaju leobrane. Spoljne penjalice zapoinju minimum 2,00 m iznad tla kako
bi se spreilo da se maloletne osobe penju na dimnjak.
Antikoroziona zatita i izolacija dimnjaka
Izoluje se samo unutranji plat sa spoljnje strane izolacijom od TERVOL
jastuka ivenih na MERKUR pletivu d = 100 mm koji se brkovima od betonskog
gvoa 6 mm fiksira po spoljanjem obimu unutranjeg plata. Spoljnji plat se
ne izoluje.
Pre bojenja konstrukcija dimnjaka se isti peskarenjem do metalnog sjaja, a
zatim se boji dva puta silikonskim premazom otpornim na temperaturu do 250C.
Ulazni otvori i prikljuci dimnih kanala
I spoljnji i unutranji plat su snabdeveni ulaznim otvorima koji obezbeuju
pristup u unutranjost dimnjaka. Otvori su zatvoreni elinim poklopcima i zaptiveni azbestnim ili klingeritnim zaptivaima. Oni su takvih dimenzija da omogue normalan ulaz kroz njih.
4. Proraun vrstoe
114
Prikljuci dimnih kanala omoguavaju vezu dimnjaka sa dimnim kanalima.

Obzirom da je na mestima gde je prikljuak spoljni plat oslabljen on se mora ojaati dodatnim limovima po obodu dimnog kanala.
Ankerisanje dimnjaka
Dimnjak se ankerie ankerima koji se preko anker kutija i anker nosaa ranije ubetoniranim u temelj vezuje za temelj. Prenici ankera kao i dubina ankerisanja
zavise od visine dimnjaka, seizmike i vetrovne zone gde se se dimnjak izvodi. Ankeri su rasporeeni po obodu spoljnjeg i unutranjeg plata, obino na rastojanju od
po 45.
PRIMER PRORAUNA DIMNJAKA VISINE H =25,0 m
PRENIKA 1400 mm
Materijal za izradu dimnjaka: SRPS C.B0.500 ( 0361-0363 = N 24 B1),
odnosno S235JRG2, S235JO ili S235J2G3 prema EN 10025.
Vertikalno optereenje od sopstvene teine :
plat dimnjaka = 8 mm:
1.40 0.628 25.0 =
ukruenja i ograde :
g1 =
69,00 kN
10,00 kN
G = 79,00 kN
79,0
= 3,16 kN/m
25,0
Spoljni plat dimnjaka od kote 0,0 do 25,0 m je konstantne debljine lima

= 8 mm.
Horizontalni uticaji:
uticaji od vetra :
Proraun po SRPS U.C7.110, U.C7.112 i U.C7.113.
lokacija:
Novi Sad
objekat :
Industrijski
teren:
ravan
kategorija terena : klasa hrapavosti C
dinamiki koeficijent :
Osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra:
qm,T,z = 0.5 (vm,50,10 Kt KT)210-3 S2z K2z= 0 300 kN/m2
w = qm,T,z Gz C + A
A = 1,40 25 = 35,0 m2
kt = 1,0
= 1,225 kg/m3
v = 35,0 m/s
KT = 1,0 (T = 50 )
Sz = 1,0
K2z = 0,5
Gz = 2,0
115
w
3
b 25
=
= 17,86 25
d 40
cf = 0,9 za hrapavu povrinu do 2 % d
w1 = 0,30 2,0 0,9 1,40 = 0,756 kN/m usvojeno 0,80
w1
Uticaji od seizmike :
Na osnovu lana 78 pravilnika o tehnikim normativima
za projektovanje i proraun objekata u seizmikim podrujima,
odredie se seizmika sila.
kategorija objekta I :
2,5
w2 = 0,30 2,0 1,20 2,40 = 1,73 kN/m

w3 = 0,30 2,0 1,20 3,40 = 2,45 kN/m
Hw = 2,45 1,0 + 0,8 21,50 + ( 0,8 + 1,73 ) 0,5 2,50
= 22,80 kN
Mw = 2,45 24,50 + 17,2 13,25 + 3,16 1,0 = 291,40
kNm
21,5
kN/m
O DIMNJACIMA
Sik = kc i ik Q
kC = 0,05 koeficijent seizminosti ( srednje tlo )
i =
0,75 0,75
=
= 1,5
0,5
Ti
i = 1,50 1,60 = 2, 4
ik = 0,6 koeficijent zavisnosti od oblika oscilovanja i visinskog poloaja graevine

Sik = 0,05 2, 4 0,6 Q = 0,072 Q = 0,072 79,0 = 5,69 5,70 kN
hs =
25
= 12,5 m
2
MS = 5,70 12,5 = 71,25 kNm

1,5 MS = 106,90 kNm < MW = 291,40 kNm
DIMENZIONISANJE
Plat dimnjaka :
Normalna sila
Momenat od vetra
Horizontalna reakcija
N = 79,0 kN
MW = 291,40 kNm
H = 22,80 kN
4. Proraun vrstoe
116
A = (1, 402 138, 42 )
I = (2404 1384 )
W=
= 349,67 cm 2
4
= 1054160,0 cm 4
64
1054160
= 15,146 cm3
139, 20
2
ix =
1054160
= 54,9 cm
349,67
x =
2 2500
= 91,07
54,9
91,07
= 0,980
92,9
1384
1400
kriva A ( = 0,890)
ix = 0,890240 =21,36 kN/cm2

n =
79,0
= 0, 225 kN/cm 2
349,67
Ex =
x =
3,142 2, 4 105
= 2496 kN/cm 2
2
91,07
2496
= 11,093
0, 225
x
x
11,093
= 1,0
11,093 1,33
f ox = 1 1 ix
ix
Ex
W 24
21,36 15146
1 1
= 5, 28 cm
=
A 21,36
2496 349,67
O DIMNJACIMA
117
x M x + N f ox
doz
Wx
x
x
N +
x = 0,6 + 0, 4
1. 0, 225 + 1,0
M x1
291, 40
= 0,6 + 0, 4
= 1,0
291, 40
M x2
0,8 291, 40 + 79,0 5, 28

= 0, 268 kN/cm 2 doz
15,146
2. u < doz 0,225 < 21,36 kN/cm2

3. max =
79,0
29140
+
= 0, 226 + 1,92 = 2,15 kN/cm 2 18,0
349,67 15146
Kontrola stabilnosti na izboavanje tankozidnih krunih cilindrinih ljuski:

kr =
d =
E
r 3 (1 )
2
E
r
(kN/m 2 )
kr 3
= kr
4
kr = 0,605
0 =
= 0,605
21000 0,8
= 145, 20
70
0,7
r
0,1 +
100
0,7
70
0,1 +
100 0.8
= 0,709
za isto savijanje :
= 0,1887 + 0,813 0,709 = 0,765
e = 0,709 145,20 = 102,94 kN/cm2 2/3 V
izvijanje u plastinoj oblasti :
1 2 24,0 2
pl = 24,0 1
= 23,80 kN/cm 2
3 3 102,94
4. Proraun vrstoe
118
doz =
23,80
= 11,90 kN/cm 2 za ljusku bez ukruenja
2,0
N = 0, 225 kN/cm 2
M = 11,90 0, 225 = 11,68 kN/cm 2
M max = 11,68 15,146 102 = 1769 kNm M w

Usvojeno je ukruenje dimnjaka na mestima nastavaka visine h = 600 cm.
PRORAUN ANKERA
Z1 1, 20 + 2 Z 2 0,85 = 291, 40
Z2 =
0,85
Z1 = 0,706 Z1
1, 20
Z1 1,60 + 2 0,706 Z1 0,85 = 291, 40

35
Z1 =
291, 40
= 104,0 kN
2,80
85
120
120
120
140
Sila zatezanja se umanjuje od normalne sile (sopstvene teine):

G =
79,0
= 9,90 kN
8
Z1 = 94,50 kN
Usvojeni ankeri M 36 ( 36.....5,6 ) A = 10,17 cm2
N doz = 3,62
15,0 = 152,0 kN Z1
4
Doputeni napon zatezanja u ankerima klase vrstoe 5,6 prema DIN 18 800
ZIdoz = 15,0 kN/m2
z =
1 94,5
= 4,64 kN/cm 2 15,0

2 10,17
O DIMNJACIMA
119
Usvojeni ankeri 36 klasa 5,6

minimalna duina ankera:
min la =
Z
1
94,5
1
= 38 cm
2 d p
2 3,6 3,14 0,11
100
max la = 30 d = 30 3,6 = 108 cm

Usvojeno la = 150 cm
Usvojeno 4 ugaona vara ( ava ) : 4
6 x 100
Z
1
= 3,19 kN/cm 2 doz

2 4 0,6 (10 2 0,6)
10
II =
6 x 100
25
TEMELJ DIMNJAKA
220
doz = 250 kN/m2 Df = 3,0 m
d ,
18
80
Dozvoljeni ekscentricitet rezultante na kontaktu sa tlom (prema

lanu 79 pravilnika za temelje graevinskih objekata)
d ,
12
320
50
420
sopstvena teina: 3, 202 2, 20
4, 202 0,8
24,0 =
4
24,0 =
4
(4, 202 3, 202 ) 2, 20
424,40 kN
265,90 kN
18,0 =
4
230,00 kN
G = 920,30 kN
od dimnjaka :
V = 1000 kN
D = 79,00 kN
4. Proraun vrstoe
120
MW = 291,40 kNm
H = 22,80 kN
Mt = 291,40 + 22,80 3,0 = 359,80 kNm
e=
359,80
4, 20
= 0,359
1000
12
Ft = 4, 202
= 13,84 m 2
4
W = 4, 203
= 7, 27 m3
32
1000 359,80
= 72, 25 49,50
13,84
7, 27
1 = 121,74 kN/m2 2 = 22,75 kN/m2

Armatura temelja:
2Q - 188
220
R14/15
80
6/20
radijalno
R14/15
50
320
420
50
O DIMNJACIMA
121
TEHNIKI OPIS DIMNJAKA VISINE 30,0 M IJI JE CRTE

PRILOEN U OVOM PRILOGU
Prema zahtevima glavnog mainskog projekta projektovan je elini dimnjak
sa dva plata visine 30,0 m; prenik unutranjeg plata je 1400 mm, spoljanjeg
1800 mm sa izolacijom od TERVOL jastuka ivenih na MERKUR pletivu d
= 100 mm koja se brkovima od betonskog gvoa 6 fiksira po spoljanjem obimu
unutranjeg plata.
Spoljanji plat je nosea konstrukcija konzolnog tipa, koja prima sve horizontalne uticaje, kako od vetra tako i od seizmike; unutranji plat slui za odvoenje dimnih gasova, vertikalno se oslanja na temelj, a bono se oslanja u vie taaka
na spoljanji plat (na dva mesta); ove veze su poduno pomerljive, ime se omoguava vertikalna dilatacija usled razliitih temperatura unutranjeg i spoljanjeg plata.
Unutranji plat je projektovan kao cilindrina cev konstantnog prenika od
oslonca na temelj do vrha 1400 mm, dok je spoljanji plat konstantnog prenika
od kote + 7,00 do vrha; kota + 30,00, pri emu se od kote 0,00 do + 7,00 konusno
suava od prenika pri osloncu 3200 mm do prenika 1800 mm na + 7,00. Debljina lima unutranjeg plata je 6 mm dok je debljina spoljanjeg plata 7 mm sem
donjeg prstena za oslanjanje koji lei na leinoj ploi i koji je visine 1,00 m gde je
debljina lima 18 mm. Spoljanji i unutranji plat projektovani su iz segmenata koji
se na montai meusobno zavaruju.
Po visini dimnjaka date su penjalice sa leobranom i dve revizione platforme
na visini + 15,00 i + 29,00 m, kao i montane penjalice u unutranjoj dimnoj cevi.
Dimnjak je od elika S235JRG2 (za limove) prema EN 10025 i S235JR (za
profile) prema EN 10027-1. Pre bojenja konstrukcija se isti peskarenjem do metalnog sjaja, a zatim se boji dva puta silikonskim premazom otpornim na temperaturu do 250C.
Veza unutranjeg plata za temelj je preko 8 ankera M 24, dok je veza spoljanjeg plata sa temeljom preko 2 x 8 ankera M 56.
Temelj dimnjaka je prenika D = 4,70 m, visine H = 2,30 m, pri emu je odignut od terena za 30 cm. Temelj je od betona MB 20, konstruktivno armiran zavarenim elinim mreama BM 500/560 Q-188 (6,0 x 6,0 x 150 x 150).
Anker kutije za vezu ankera dimnjaka sa temeljem fiksiraju se u oplatu temelja; voditi rauna da se pri betoniranju temelja anker kutije ne pomere i ne napune betonom; po montai dimnjaka i dovoenja dimnjaka i ankera u konaan poloaj,
anker kutije zaliti na sledei nain.
Materijal za zalivanje ankera u anker kutijama. Izbor materijala za nalivanje
(injektiranje) ankera obaviti prema dogovoru Investitora, Nadzornog organa i Izvoaa radova. Moe se upotrebiti odgovarajui oksidni malter ili samorazlivajui, sitnozrni cementni malter odgovarajue granulacije (0-4 mm ili 0-7 mm), ako slobodni prostor u kuitu dozvoljava. Cementni malter za zalivanje ankera treba da sadri
superplastifikator, dodatak za kompenzaciju skupljanja, a agregat punioc treba da
bude kvarcni pesak ili drobljeni eruptivac, (na primer, EKSMAL, KARIBONE REOMAL, ALTEKS ili POLIMAG HK ).
122
4. Proraun vrstoe
Za odabrani materijal treba obezbediti dokaze o kvalitetu izvetaje o ispitivanju. Materijal treba da poseduje sledea svojstva:
Pritisna vrstoa posle 3 dana minimun
45,0 MPa,
Pritisna vrstoa posle 28 dana minimum
60,0 MPa,
Savojna vrstoa posle 28 dana minimum
8,0 MPa.
Projekat je izraen na bazi vaeih propisa i zakona o planiranju i izgradnji, kojih se mora pridravati izvoa radova pri izradi i montai, odnosno izgradnji objekta.
Projektovanje dimnjaka, dimovodnih sistema, kotlova i

kotlovskih postrojenja izvodi
MIK PROJEKT
Beogradska 46, 11000 Beograd
Tel: + 381/11/244 9930
Faks: + 381/11/244-1188
e-mail: mikbeograd@sezampro.rs
www.mik-beograd.co.rs
O DIMNJACIMA
123
5. DIMNJACI U ZGRADARSTVU
5.1. OPTE O DIMNJACIMA U ZGRADARSTVU [5, 8, 9]

5.1.1. Razvoj dimnjaka
Obino se smatra da istorija dimnjaka poinje otkriem vatre, koja je bez sumnje znaila civilizacijsku prekretnicu. Iza tog, sledila su mnoga druga razvojna otkria, a to se dimnjaka tie, ve su Rimljani u svojim kupatilima gradili dimovode po naelima koja i danas vae. Prve dimnjaarske slube javljaju se u 15-tom veku, zbog estih poara u tadanjoj Evropi, pa se stoga kao preventiva uvode redovne
kontrole i ienje loita i dimovoda. Tokom vekova, a posebno u razdoblju industrijskog razvoja, menjala su se loita i goriva, a time i dimnjaci. U poetku je bilo
dovoljno da su stabilni, vatrotporni i nepropusni, dok je danas, zbog sve veeg uvoenja gasa, vana i njihova otpornost na vlagu.
Razvoj dimnjaka prema podlogama firme Schiedel
Svojstva
Stabilnost
Vatrotpornost
Nepropustnost
Kiselootpornost
Toplotna izolovanost
Neosetljivost na vlagu
Stabilnost
Vatrotpornost
Nepropustnost
Kiselootpornost
Toplotna izolovanost
Stabilnost
Vatrotpornost
Nepropustnost
Kiselootpornost
Stabilnost
Vatrotpornost
Nepropustnost
Stabilnost
Vatrotpornost
Nepropustnost
Stabilnost
Vatrotpornost
Nepropustnost
Sistem
Izolovani dimnjak
Neosetljiv na vlagu
Prednosti
Univerzalnost
Neosetljiv na vlagu
Troslojni izolovani dimnjak Velika otpornost na niske

temperature dimnih gasova
Troslojni neizolovani
dimnjak
Kiselootpornost
Smanjeni otpor strujanja
kroz cev
Jednoslojni dimnjak od
upljih elemenata
Jednoslojni dimnjak od
punog bloka
Jednoslojni zidani dimnjak
Manje materijala
Manja teina
Bolja izolovanost
Jednostavna i brza montaa
124
5. Dimnjaci u zgradarstvu
Dimnjak je graevinska konstrukcija i sastavni je deo svakog postrojenja za

loenje. Samo projektovanje i gradnju dimnjaka treba izvesti tako da loite, spojni
elementi i dimnjak budu meusobno usklaeni za sigurno i dugotrajno funkcionisanje loita. Dimovodnu instalaciju ine dimnjak, spojni komad i ostali konstruktivni
elementi. Dimnjaci graevina visokogradnje razvijali su se u skladu s razvojem tehnologije graenja, vrstom goriva i ivotnim standardom.
Polovinom 20-tog veka graevinarstvo je prelo od tradicionalnog naina zidanja dimnjaka, na montani sistem, ugradnju prethodno fabrikovanih dimnjakih
elemenata. Razvoj dimnjaka kroz istoriju pratio je vrste i tehnologije loenja, kao
i potrebe oveka za toplinom i komforom ivota. Inteligentna reenja odvoda dimnih gasova uz mogunost dovoenja sveeg vazduha, ine da dimnjak danas prua
uslove za udobno ivljenje i istovremeno poveava vrednost kue.
5.1.2. Izbor dimnjaka i zahtevi za dimnjake
Problemima koje izaziva slabo planiran, izveden i odravan dimnjak, korisnici posveuju premalo panje. Uobiajeno se o dimnjaku odluuje pre nego to se razmilja o sistemu grejanja. Posledice toga su slab rad grejnih tela i oteenja dimnjaka. Izbor i dimenzionisanje dimnjaka mora biti usko povezano sa planiranjem zgrade i sistema grejanja.
Osnovni zadatak dimnjaka je stvaranje potrebnog potpritiska radi dovoenja
vazduha za sagorevanje goriva ureajima za grejanje, i radi odvoenja dimnih gasova koji nastaju u procesu sagorevanja. Kako je dimnjak jedan od najoptereenijih delova zgrade, on mora biti kvalitetno izveden. Izloen je visokim temperaturama, vlazi, kiselinama, nesagorelim ugljovodonicima koji izazivaju taloenje katrana, prahu
i pepelu, vremenskim uticajima, posledicama ienja, a mora biti i seizmiki siguran. Nosei deo dimnjaka mora normalnim korienjem dostii ivotni vek zgrade.
Izbor dimnjaka
Vrstu i veliinu dimnjaka odreuje projektant na osnovu vrste i tipa ureaja
za grejanje, vrste goriva, nazivne snage ureaja, reima grejanja, lokacije kotlarnice
i visine zgrade. Ukoliko se na isti dimnjak planira prikljuiti vie pei, za svaku pojedinu se moraju poznavati gore navedene karakteristike. Na osnovu nabrojanih karakteristika i zahteva odreuje se vrsta dimnjaka, materijal dimne cevi, njen svetli
presek, pojedini elementi dimovodnih sistema i poloaj dimnjaka.
Zahtevi za dimnjak
Potpritisak dimnjaka
Usled vue dimnjaka u loitu se stvara potpritisak i u njega dolazi potreban
sve vazduh za sagorevanje. Zbog razlike u specifinoj gustini dimnih gasova i okolnog vazduha javlja se uzgon koji uzrokuje podpritisak dimnjaka i strujanje dimnih
gasova kroz dimnjak. Dimni gasovi imaju viu temperaturu nego okolni vazduh stoga su specifino laki i diu se. to je via temperaturna razlika izmeu dimnih gasova i okolnog vazduha, i to je dimnjak vii, vii je i potpritisak. Kako pri radu ureaja za grejanje ne bi dolo do nepotrebnih tekoa mora se kod gradnje dimnjaka
definisati njegova minimalna visina, i to manje hlaenje dimnih gasova. Minimal-
O DIMNJACIMA
125
na visina dimnjaka zavisi od vrsti goriva i vrsti ureaja za grejanje, kao i od ugla i
visine krova. Hlaenje dimnih gasova moe se efikasno spreiti pravilnim dimenzionisanjem dimnjaka i dodatnom toplotnom izolacijom dimnjaka odnosno dimnjake cevi.
Potpritisak dimnjaka mora biti vii od svih otpora koji nastaju u ureaju za
grejanje, prikljuku dimnjaka i samom dimnjaku. Ako taj uslov nije ispunjen, potpritisak dimnjaka nije dovoljan; zbog toga dimni gasovi zaostaju u dimnjaku to prouzrokuje tekoe. Potisni naponi u dimnjaku zavise od oblika preseka dimnjaka, kvaliteta i materijala unutranje povrine cevi dimnjaka, oblika dimnjaka i njegovog prikljuka. Kod grejnih ureaja na teno ili gasovito gorivo s gorionikom sa natpritiskom, deo otpora savladava gorionik. Kod atmosferskih gorionika potpritisak dimnjaka ne sme direktno uticati na rad gorionika, pa se zbog toga kod takvih ureaja
ugrauju regulatori promaje.
Zatita od poara
Dimni gasovi, koji izlaze iz pei u dimnjaku cev ili direktno u dimnjak, imaju
visoku temperaturu. Zidovi dimnjaka se vremenom jako zagreju, pa zbog toga moraju biti izraeni od materijala koji su temperaturno postojani i vatrootporni. Kako
se na zidovima dimnjaka sakupljaju nesagoreli vrsti delovi dimnih gasova (a, katran, itd.), u dimnjaku moe doi do samopaljenja tih delova. Tada temperature mogu porasti do 1000C. Poarna bezbednost osigurava se pravilnom izgradnjom dimnjaka, primerenim izborom materijala dimnjake cevi i toplotne izolacije. Mora se
obezbediti da je dimnjak dovoljno udaljen od svih zapaljivih materijala.
Odravanje i sanacija dimnjaka
Dimnjak je potrebno, zajedno sa ostalim dimovodnim ureajima, redovno odravati. Kod loita na vrsta i tena goriva dimnjak je potrebno istiti jednom meseno. Kod gasovitih goriva dva puta u sezoni grejanja. Dimnjak mora istiti ovlaeni
dimniar, koji obavlja i pregled dimnjaka i upozorava na mogua oteenja.
Radi boljeg iskorienja kotla i manjih gubitaka toplotne energije u vreme mirovanja kotla mora se u prikljuak na dimnjak iza ureaja za grejanje ugraditi termika klapna. Motorne klapne se ugrauju kod gasnih ili uljnih gorionika sa natpritiskom, a kod protonih grejaa sa atmosferskim gorionicima ugrauje se bimetalna klapna.
Sanacija dimnjaka potrebna je kad je dimnjak poeo da propada i njegova
oteenja su takva da ugroavaju poarnu i sanitarnu bezbednost zgrade i njenih stanara. Ako oteenja dimnjaka nisu tako ozbiljna, dimnjak je mogue jednostavno sanirati umetanjem eline cevi. U sluaju da takva sanacija nije mogua, dimnjak se
mora delimino ili sasvim sruiti i izgraditi novi.
Sanacija dimnjaka je gotovo uvek potrebna pri prelazu na loenje gasovitim
gorivom. Pre prikljuenja gasnog ureaja za grejanje na gasovodnu mreu investitor
mora od ovlaenog dimniarskog preduzea dobiti saglasnost i miljenje o usklaenosti postojeeg dimnjaka. Ukoliko dimniarsko preduzee ne izda potrebnu saglasnost, dimnjak je potrebno sanirati u skladu sa njihovim preporukama.
126
Dodatni zahtevi
Ako se gradi ili sanira dimnjak, dobro je znati da se na jednu dimnu cev moe prikljuiti:
najvie tri ureaja za grejanje do toplotne snage 20 kW;
najvie tri ureaja za grejanje sa atmosferskim gorionikom na gas do toplotne snage 30 kW;
samo jedan ureaj za grejanje na vrsta goriva toplotne snage iznad 20 kW;
samo jedan ureaj za grejanje sa gasnim atmosferskim gorionikom toplotne snage iznad 30 kW;
samo jedan ureaj za grejanje sa gorionikom sa natpritiskom;
samo jedan ureaj za grejanje sa otvorenim loitem.
Ima jo nekoliko zahteva koji se moraju potovati pri gradnji dimnjaka:
najmanji svetli presek dimne cevi je 100 cm2, odnosno prenik 11 cm;
najmanji svetli presek zidane cevi je 13,5x13,5 cm;
najmanja efektivna visina dimnjaka za ureaje za grejanje sa atmosferskim
gorionikom na gas je 4 m;
najvea dozvoljena udaljenost izmeu donjeg i gornjeg prikljuka na dimnjak je 6,5 m;
izlaz dimnih gasova iz dimnjaka mora biti najmanje 1 m iznad zapaljivih
materijala.
5.1.3. Sanacija dimnjaka
Sanacija dimnjaka
Nagli razvoj ureaja za grejanje u poslednjih 20 25 godina izazvao je i velike
promene u konstrukciji i funkcionisanju dimnjaka. to zbog dotrajalosti, to zbog sve
viih cena energenata, postepeno su i sa naeg trita nestali kotlovi i bojleri napravljeni u vreme jeftinog goriva, a pojavili su se novi, tzv. niskotemperaturni i kondenzacioni ureaji koji zahtevaju obavezno prilagoavanje i modernizaciju dimnjaka.
Pri tome, i kod nas se, mada suvie sporo, menjaju zakoni i norme, pa sve vie starih sistema grejanja i klasinih dimnjaka postepeno ispada iz zakonskih okvira.
Naravno, nemogue ih je zabraniti dekretom, ali vaei propisi ve sada spreavaju
ugradnju i upotrebu svega to ne zadovoljava neophodni nivo sigurnosti.
Nekada je najvei problem bila visoka temperatura dimnih gasova i briga o
zatiti od poara. To postoji i danas, ali najvie znanja i umea zahteva uspostavljanje uzgonskog strujanja mnogo hladnijih produkata sagorevanja u dimnjakoj cevi
smanjenog prenika.
Kako bi u dimnjaku dimni gasovi strujali odozdo prema gore, nuno je uspostaviti uzgonsko strujanje. Ako je visinska razlika izmeu prikljuka loita i gornjeg otvora dimnjaka velika, u normalnim uslovima e razlika u pritisku na razmaku
od pet, est i vie metara prirodno pomoi da dimnjak povue.
Sve se zasniva na poznatoj injenici da topliji vazduh ima manju masu od
hladnog vazduha jednake zapremine, pa je topliji laki i podie se u vis. to je vazduh na izlazu iz pei, kotla ili bojlera topliji, lake e potisnuti hladniji vazduh u dimnjakoj cevi i hladni ep u izloenom delu dimnjaka iznad krova i uspostaviti trajno uzgonski strujanje.
O DIMNJACIMA
127
Kako je dimnjak vekovima bio deo zida, vertikalni kanal koji masivnom strukturom prolazi kroz nekoliko spratova, na svakom poetku sezone grejanja drvetom,
ugljem ili lonim uljem, bilo je mnogo dima u stanu, duvanja u loite i ekanja da
dimnjak povue. Kad bi konano vreli dimni gasovi zagrejali opeke u dimnjakoj cevi, loenje se mesecima odvijalo bez problema. Jednom uspostavljeno uzgonsko strujanje funkcionisalo je i bez vatre, usisavanjem toplog vazduha iz grejanog stana koji
je trajno osiguravao relativno povienu temperaturu kunih zidova sa dimnjacima.
Meutim, ta uiniti sa savremenim loitem u kojemu se toplotna mo goriva iskoriava do krajnjih granica pa u dimnjak dospevaju mnogo hladniji dimni
gasovi, ponekad tek neznatno topliji od ljudskog tela? To je najizraenije kod energetski najtedljivijih, tzv. kondenzacionih kotlova s uinkom od ak 107 % (procentnih poena).
Kako bi se osigurao efikasan dotok vazduha i izvlaenje dimnih gasova, gorionik kotla opremljen je ventilatorom, a relativno hladnije dimne gasove, iz kojih
je izvuena sva toplota pa i toplota kondenzacije, na nekim se kotlovima potiskuje i
ventilatorom na prikljuku dimnjaka.
Podrazumeva se da nova tehnika zahteva preciznu kontrolu i odravanje celog
sistema u vrlo uskim podrujima temperatura i pritisaka. Svako odstupanje prema
nioj ili vioj temperaturi, kao i oscilacije u pritisku vazduha nepovoljno se odraavaju na rad kotla, potronju goriva i hemijski sastav dimnih gasova. U tome se krije
i glavni argument za primenu dobro usklaenih kombinacija gde su kotao i dimnjak
jedinstvena celina. Model bez usklaenja i dovoljnih materijalnih sredstava najee
smanjuje uinak kotla i poskupljuje grejanje.
U pitanju su sloeni termodinamiki procesi, pa projekat i izvoenje treba poveriti strunjacima. Posebno je znaajno to je danas obavezna kontrola hemijskog
sastava dimnih gasova pri emu emisiju CO2, NOx i sumpornih jedinjenja treba odravati na optimalnom nivou. Osim toga, danas se vie panje posveuje izolaciji
zgrade i zaptivanju prozora i vrata, pa dotok sveeg vazduha u gorionik treba obezbediti posebnim cevima, a funkcionisanje sistema stalno kontrolisati. U tome savremeni troslojni dimnjaci nude nova konstrukcijska reenja, ali njih je lake postaviti u novogradnji nego ih naknadno ugraivati u staru zgradu. Naime, samostojei ili
novi dograeni dimnjak ima veliku masu i zahteva zaseban temelj ili pojaanje nosee konstrukcije na mestu postavljanja. Zbog toga su razvijeni i najnoviji sanacioni sistemi kojima se stari neprikladan i dotrajali dimnjak moe relativno lako prilagoditi novim zahtevima.
Izvoenje sanacije dimnjaka
Pri sagorevanju lonog ulja i gasa u dimnjaku cev dospevaju jedinjenja ugljenika, vodonika i sumpora, koja u kombinaciji sa neizbenom vodenom parom stvaraju kiseline i neke sloenije, vrlo agresivne i otrovne materije. Sve to utie na strukturu zidova dimnjake cevi, a u hladnom dimnjaku se pojavljuje i obilje kondenzata vodene pare koji se vezuje sa oksidima u dimnim gasovima stvarajui kiseline. Ta
se agresivna itka smesa cedi niz dimnjak, prodire u strukturu zida, unitava malter,
stvara smrdljive fleke na spoljnim i unutranjim zidovima, a popravka gotovo da i
nije mogua. Uzrok te pojave je u injenici da u svakom gorivu, negde vie, a negdje
128
manje, ima ugljenika, azota, sumpora i vode koja se sagorevanjem pretvara u vodenu paru. Sa tog stanovita drvo je najpogodniji iako ne i napraktiniji energent. Naalost, kod nas je gotovo nepoznato loenje drvnim peletima koje se u mnogim zemljama potvrdilo kao idealna verzije za grejanje vrstim gorivom, jer omoguava
primenu najsavremenijih loita sa efikasnim sagorevanjem i minimalnim zagaenjem atmosfere. U vreme klasinih loita sa vrstim gorivom dimni gasovi su bili
izrazito topli, a i sam nain sagorevanja pretpostavljao je obilno strujanje vazduha.
Tada se kondenzat pojavljivao samo u dimnjacima koji su nepromiljeno napravljeni u spoljnom zidu ili u improvizovanim dimovodima od betonskih i limenih cevi.
O dodatnoj toplotnoj zatiti dimovoda nije se razmiljalo. Problemi su poeli s masovnom primenom dodatnih uljnih loita koja su u relativno kratkom roku obilnom
kondenzacijom pare iz dimnih gasova teko otetila hiljade dimnjaka. I dok su nekada posledice kondenzata bile vidljive na delu dimnjaka iznad krova ili u negrejanom
potkrovlju, snienjem temperature dimnih gasova kondenzat se pojavljuje u sve niim delovima dimovoda, a ponekad i neposredno iznad prikljuka. Stoga savremeni
dimnjaci imaju na donjem kraju izliv kondenzata, a kontaminirana tenost se najpre
hemijski neutralie i filtrira, pa tek posle toga isputa u kanalizaciju. Oigledno, dimnjaci vie nisu mrtva cev u zidu, ve vrlo dinamian sistem koji zahteva nova tehnika reenja, stalnu panju i bolje odravanje.
Poto dimovodi u veini naih gradova sagraeni od pune opeke, problemi sa
unutranjom erozijom dimovoda poprimaju zabrinjavajue razmere i nepovoljno utiu na optu modernizaciju zgrada, tednju goriva i primenu savremenih sistema grejanja. tavie, nagriena i smrvljena opeka dimovoda u noseim zidovima preti ponegde uruavanjem zgrada. Dodue, oteeni i dotrajali dimnjaci bi se mogli ponovo
sazidati vatrootpornim, kiselo otpornim i vodootpornim opekama, ali takvi bi graevinski zahvati zahtevali nesrazmeran troak i dugotrajnu gradnju, a nije iskljuena ni
statika destabilizacija zgrade. Zbog toga savremena sanacija dimnjaka pretpostavlja tehnika reenja kojima ne treba preveliki graevinski zahvat. Uglavnom je re o
sistemima dodatnih cevi koje se uvlae u stari dimovod. Sreom, savremeni niskotemperaturni kotlovi zahtevaju dimovode koji su znatno manjeg poprenog preseka
od uobiajenih zidanih, pa smanjenje otvora sa 14x14 cm na krunu cev unutranjeg
prenika od 10 ili ak 8 cm nije problem.
Ni poveanje prenika dimovoda nije vie nepremostiv problem jer pneumatske glodalice za proirenje kanala u zidu omoguavaju izradu dubokih krunih buotina punom visinom dimnjaka. Tim postupkom se moe proirivati toliko da se u
zidovima dimnjaka izraenog od opeka izradi otvor koji stanjuje zid do treine njegove izvorne debljine.
5.2. POLAZNA UPUTSTVA ZA PLANIRANJE

I PROJEKTOVANJE DIMNJAKA
5.2.1. Opta uputstva
Dimnjak vaan sastavni deo grejnog sistema
Dimnjak je vaan sastavni deo svakog grejnog sistema. Poto se dimnjak protee od podruma do vrha krova, naknadne izmene na dimnjaku izazivaju velike trokove.
O DIMNJACIMA
129
Loite, vezni element i dimnjak moraju biti meusobno usklaeni

Projektovanju i izgradnji dimnjaka trebalo bi paljivo i odgovorno pristupiti.
Loite, vezni elementi i dimnjak moraju se meusobno uskladiti, kako bi se obezbedilo pouzdano, sigurno i trajno funkcionisanje loita.
U obzir treba uzeti najrazliitije zahteve
Pored potrebne statike stabilnosti, protivpoarne zatite i termodinamike, danas treba uzeti u obzir mnoge graevinsko-fizike zakonitosti koje nastaju u graevinskim materijalima usled toplotnog optereenja i naprezanja od vlage, a pod uticajem gasova sagorevanja. Kako bi se svi ti zahtevi zadovoljili, potrebno je projektovati i izraditi univerzalno upotrebljiv sistem dimnjaka.
U nastavku navodimo podruja primene pojedinih sistema dimnjaka Schiedel,
sa namerom da vam olakamo izbor prilikom donoenja odluke.
Broj dimnjaka
Za stambeni objekat uvek treba planirati i sagraditi vie dimnjaka. Na taj nain stanari imaju mogunost da stambeni prostor pored centralnog grejanja pojedinane prostorije greju kaljevim peima ili kaminima. Time se prua mogunost grejanja stana dodatnim loitem (u sluaju kvara na sistemu centralnog grejanja ili prekida dovoda energenta gasa, elektrine energije).
5.2.2. Dimenzionisanje
Znaajan faktor pri projektovanju jeste pravilno dimenzionisanje dimnjaka. U
obzir treba uzeti da svaki grejni sistem radi optimalno samo u sluaju odgovarajueg
preseka dimnjaka. Loite, vezni element i dimnjak moraju meusobno biti usklaeni. Za grejanje na vrsta goriva obino su potrebni vei preseci dimnjaka u poreenju sa grejanjem na lono ulje ili gas. Detaljni dijagrami sa presecima nalaze se u
poglavljima pojedinih dimnjakih sistema.
Pravilan poloaj dimnjaka
Poloaj loita odreuje gde e se dimnjak nalaziti. Po pravilu, poloaj dimnjaka treba izabrati tako da se nalazi to blie slemenu. To predstavlja odreene graevinsko-tehnike i funkcionalno-tehnike prednosti. Deo dimnjaka koji se nalazi iznad krova i koji je izloen vetru je relativno kratak. Usled toga, trokovi u vezi sa zatitom zavretka dimnjaka od nepovoljnih vremenskih prilika i obezbeivanjem stabilnosti, su niski. Vua u dimnjaku je ravnomernija, a uticaj vetra na vuu
najmanji.
5.2.3. Prikljuak na kanalizaciju
Kod savremenih niskotemperaturnih kotlova (pogotovo kod kondenzacionih
kotlova) u dimnjaku nastaju vee koliine kondenzata koje treba odvoditi. Zakonodavac je za takva loita ve doneo propise o odvodu kondenzata. Sutina jeste da
treba pitanju odvoenja kondenzata i atmosferske vode posvetiti odgovarajuu panju. U tu svrhu trebalo bi pored dimnjaka planirati odgovarajui prikljuak na odvodnu mreu.
130
Slika 5.1. Preporuke za izbor dimnjaka, 1 dimnjak za centralno grejanje, 2

dodatni dimnjak, 3a termokanal, 3b termoprekidni element, 3c termopostolje
Odvod kondenzata
Za kondenzat treba predvideti prikljuak na odvodnu mreu sa prenikom 40 mm.
Kod dimnjakog sistema Absolut sifon je ve ugraen u osnovnoj stopi dimnjaka. Kod ostalih sistema treba ga predvideti ispod estriha.
Slika 5.2. Odvod kondenzata
Izrada prikljuka za vratanca za ienje

Kod izrade prikljuka za vratanca za
ienje isto tako treba voditi rauna o odgovarajuoj pokretljivosti keramikog prikljuka, u skladu sa uputstvom za montau, jer ina-
O DIMNJACIMA
131
e prilikom temperaturnog irenja cevi dimnjaka dolazi do oteenja. Meutim, to

ne vai samo za keramiki okvir vratanca, ve i za sama vratanca za ienje. Vano
je da se upravo na tom mestu obezbedi potrebna dilatacija (pokretljivost). Zato treba
plat dimnjaka iznad prikljuka za vratanca isei tako da izmeu keramikog okvira
i plata dimnjaka bude najmanje 3 cm prostora.
Poloaj vratanca za ienje utvren je graevinskim propisima. Preporuuje
se konsultacija sa lokalnim majstorom dimniarom.
U EU propisan je slobodan pristup za ienje i inspekciju dimnjaka, zato u
viestambenim objektima zahtevaju da se vratanca nalaze u zajednikim prostorijama.
5.2.4. Izrada prikljuka za dimnu cev
Za nesmetan rad loita potrebna je odgovarajua izrada prikljuka za dimnu
cev. Vano je da nastavak za prikljuak dimne cevi ne bude fiksiran, a takoe treba
u tom delu obezbediti slobodnu pokretljivost dimne cevi u nastavku prikljuka.
U sluaju odstupanja od uobiajenih visina prikljuaka preporuuje se konsultacija sa strunjakom keramiarem, instalaterom, proizvoaem kotlova itd.
Ako nije poznata vrsta pei, odnosno visina prikljuka za pe, montaa dimnjaka moe da se uradi i bez prikljuka, a naknadno se ugrauje po postupku koji je
prikazan u uputstvu za montau proizvoaa dimnjaka.
Slika 5.3. Vratanca za ienje
Slika 5.4. Prikljuna dimna cev
Dimna cev
Dimna cev povezuje izlaz loita sa prikljukom na dimnjak. Da bi gubici toplote i vue bili to manji moraju dimne cevi biti to krae sa dobrom toplotnom izolacijom. Promena pravca izvodi se korienjem elemenata sa to manjim protonim
gubicima.
Kod sistema za centralno grejanje, posebno kod postrojenja na vrsta goriva,
svrsishodno je da se prikljuak za dimnjak izvede pod uglom od 45.
Dodatna toplotna izolacija spreava prebrzo hlaenje gasova sagorevanja i
poboljava vuu.
132
Razmak do zapaljivih delova

Kod dimne cevi od velike je vanosti razmak do zapaljivih delova, koji je regulisan standardima.
Dovoenje vazduha u prostor sa loitem
Dovoljna koliina vazduha za sagorevanje preduslov je za bezbedan i nesmetan rad loita i besprekorno odvoenje gasova sagorevanja u atmosferu. Vazduh koji je potreban za sagorevanje u loitu mora se stalno razmenjivati sa vazduhom koji
dolazi spolja. O tome treba voditi rauna i kod pojedinanih loita. Uslovi dovoenja
i odvoenja vazduha regulisani su graevinskim propisima. Takoe, pojedinanim
graevinskim propisima regulisani su tehniki uslovi za projektovanje kotlarnice.
Spoj dimnjaka sa konstrukcijom zgrade
U zavisnosti od okolnosti, odnosno poloaja dimnjaka, uvek se javljaju kontakti i spojevi sa ostalim elementima na objektu. Postoje pravila na koja treba obratiti panju.
Slika 5.5. Spoj dimnjaka sa konstrukcijom zgrade
O DIMNJACIMA
133
Spoj sa zapaljivim elementima zgrade

Zapaljivi elementi ne smeju neposredno dodirivati dimnjak. Razmak je regulisan graevinskim propisima i iznosi 5 cm, odnosno 2 cm, ako se izmeu zapaljivog elementa i dimnjaka nalazi nezapaljiv materijal. Posebna panja pridaje se vratancima za ienje i u tu svrhu graevinski propisi sadre tane odredbe razmak,
po pravilu, mora da bude 50 cm.
Izrada spojeva izmeu dimnjaka i konstrukcije zgrade
Procenu prikljuenja na druge elemente zgrade treba izvriti sa svih aspekata, a ne samo s aspekta protivpoarne zatite. Zbog razliitih graevinskih materijala vano je da se prikljuenje na druge elemente konstrukcije obavi odgovarajuim
sredstvima, uz mere za spreavanje nastanka pukotina.
Slika 5.6. Mogue varijante izvoenja u unutranjosti zgrade
134
Provoenje kroz etanu plou

Usled temperaturnih promena i posledinih termikih dilatacija dimnjak ne
sme da bude kruto vezan za etanu plou. Zbog toga treba otvor na mestu prolaska
dimnjaka kroz plou izraditi tako da je priblino 3 cm sa svake strane vei od spoljnih dimenzija dimnjaka. Otvor koji ostaje posle ugradnje treba ispuniti vrstim ploama od nezapaljive mineralne vune.
Zbog sve ee gradnje drvenih montanih objekata moraju se potovati protivpoarni zahtevi. Schiedel dimnjaci sa keramikim cevima otporni su na izgaranje
ai i sertifikovani prema SRPS EN 13063-1:2011. Ovaj standard trai da takvi dimnjaci budu odmaknuti od zapaljivih materijala najmanje 50 mm. Ovaj razmak treba
potovati i kod zidova od zapaljivih materijala pored kojih su dimnjaci sagraeni.
Slika 5.7. Provoenje kroz etanu plou

Izolacija u hladnom podruju
Zbog sve veih zahteva koja moraju ispunjavati ureaji u sistemima za grejanje, a time i dimnjaci, preporuuje se dodatna toplotna izolacija dimnjaka u hladnom podruju. Upravo kod niskotemperaturnih kotlova i kod grejnih ureaja graevinska fizika nalae dodatnu izolaciju debljine 3 do 5 cm na onom delu dimnjaka koji se nalazi izvan zgrade i u negrejnom delu potkrovlja.
Dimnjaci na spoljnoj strani zida
Za dimnjake koji se nalaze na spoljnoj strani zida, bez obzira na vrstu prikljuenog loita, preporuuje se dodatna toplotna izolacija po celoj visini. Treba voditi
rauna o odgovarajuem izvoenju u skladu sa graevinskom fizikom, a posebno o
zadovoljavajuoj statikoj stabilnosti.
Visina dimnjaka iznad krova
Visine dimnjaka iznad krova iz bezbednosnih, arhitektonskih, a pre svega,
iz funkcionalnih razloga, propisane su standardima SRPS EN 13216-1:2011. i EN
O DIMNJACIMA
135
1443:2011. Na objektu najznaajniji je poloaj dimnjaka u odnosu na sleme. Takoe treba uzeti u obzir uticaje susednih objekata (to je naroito znaajno kod sabijenih naselja) i konfiguraciju terena (strmine, vetrovita podruja, ispostavljeni poloaji itd.).
Slika 5.8. Izolacija dimnjaka u hladnom podruju

S obzirom na razliite nagibe krovova danas se koriste dva naina odreivanja visine dimnjaka iznad krova.
Prvi je namenjen za krovove sa uglom nagiba manjim od 20 a visina dimnjaka iznad krova u tim sluajevima je jedan metar iznad krovne ravni. U tu grupu spadaju i ravni krovovi.
Drugi je namenjen za krovove sa uglom nagiba preko 20. Pravila su prikazana na skici:
5.2.5. Statika stabilnost sistema
Deo dimnjaka koji se nalazi iznad krova ispostavljen je delovanju vetra i treba, shodno tome, da bude stabilan. Kod modela Schiedel dimnjaka ABSOLUT,
UNI*** plus, MULTI i QUADRO ve su uzete u obzir mere koje, sa graevinskog
gledita, omoguuju optimalnu statiku stabilnost. U uglovima plata dimnjaka nalaze se otvori u koje mogu da se postave armaturne ipke, koje se zatim zalivaju malterom. Dimnjake sa slobodnom visinom iznad krova do 0,75 m ne treba armirati. Od
visine 0,75 do 1,5 m u dva dijagonalno leea ugaona otvora treba ubaciti rebrastu
armaturu 8 mm. Iznad visine od 1,5 m moraju se armirati sva etiri ugaona otvora dimnjaka.
Na taj nain obezbeuje se dodatna stabilnost dimnjaka, pogotovo ako je njegova visina vea od jednog metra iznad krova.
136
Slika 5.9. Visina dimnjaka iznad krova
Slika 5.10. Statika stabilnost sistema
O DIMNJACIMA
137
Obezbeivanje statike stabilnosti dimnjaka

Graevinski propisi nalau da svi ugraeni graevinski elementi moraju biti
statiki stabilni, a tu se ubrajaju dimnjaci zajedno sa obradama dimnjaka iznad krova. Ovi elementi moraju biti otporni na delovanje sile vetra i snega.
U tu svrhu Schiedel nudi novo osmiljen dra dimnjaka Standard u kombinaciji sa setom za ojaanje. Dra dimnjaka predstavlja zadnji, odnosno gornji oslonac
dimnjaka u podruju krovne konstrukcije, to statiki deluje veoma pozitivno. Znaajna je i njegova protivpoarna funkcija, jer spreava drvene elemente krovne konstrukcije da budu u direktnom kontaktu sa dimnjakom.
Set za ojaanje slui armiranju dimnjaka u ugaonim otvorima plata dimnjaka i daje statiku stabilnost slobodnog dela dimnjaka iznad krova. Po pravilu, set za
ojaanje ugrauje se tako da je armirana visina dimnjaka ispod prelaska dimnjaka
kroz krovnu konstrukciju (gornji oslonac dimnjaka) najmanje jednak slobodnoj visini dimnjaka iznad krova.
Ugraivanjem obe komponente moe se bezbedno graditi dimnjak visine do
3 m iznad krova.
5.3. DIMNJACI PREMA VRSTI UPOTREBLJENOG GORIVA

5.3.1. Loita na vrsta goriva
Izbor sistema dimnjaka za loita na vrsta goriva
Kod loita na vrsta goriva treba ugraditi kvalitetne, troslojne dimnjake koji
su otporni na visoke temperature i na kondenzaciju gasova sagorevanja, kako bi zadovoljili potrebe savremenih grejnih ureaja.
Sigurno i pouzdano sagorevanje
Taj zahtev je posebno znaajan kod grejanja na vrsta goriva. U sluaju nepravilnog rada na unutranjoj strani cevi dimnjaka stvaraju se obloge ai i katrana koje
ienjem klasinim alatom ne moemo ukloniti. aave naslage mogu se odstraniti samo paljenjem u dimnjaku. Za vreme sagorevanja u unutranjosti dimnjaka stvara se temperatura via od 1000C, a za materijale dimnjaka to je veliko optereenje.
Upravo zbog toga je veoma vaan kvalitet tehnike keramike od koje su napravljene cevi dimnjaka. Visokokvalitetni materijali koje koristi Schiedel obezbeuju optimalno funkcionisanje kod ovako jakih optereenja.
Prikljuak na dimnjak
Kod grejnih ureaja na vrsta goriva treba obezbediti brzo i optimalno odvoenje gasova sagorevanja, zato se prikljuak na dimnjak ugrauje pod minimalnim
uglom. Kod otvorenih kamina je naroito vano da je taj ugao od 45.
Usled termikih dilatacija posebna panja pridaje se pokretljivosti veznog elementa na mestu prikljuivanja na cev dimnjaka.
5.3.2. Loita na lono ulje
Centralno grejanje na lono ulje je jedan od oblika grejanja kod nas. Ovi sistemi imaju visok stepen automatizacije, ali, ipak, nisu masovno prisutni u individualnim porodinim kuama.
138
Slika 5.11. Prikljuak na dimnjak

Zahtevi u pogledu dimnjaka
Zbog sve kvalitetnijih kotlova vremenom su se promenili i uslovi izgradnje
dimnjaka. Za savremene niskotemperaturne kotlove potreban je sistem dimnjaka
izuzetno visokog kvaliteta, koji e biti otporan na kiseline i vlagu.
Dimnjak otporan na vlagu
Kod niskotemperaturnih kotlova u dimnjaku moe da se stvori velika koliina kondenzata koji ne sme da prouzrokuje tetu na dimnjaku. Zato izgradnja sistema
dimnjaka koji su otporni na vlagu predstavlja nunost.
Prikljuak za pe
Za brzo i sigurno odvoenje gasova sagorevanja prikljuak kotla trebalo bi da
omogui odgovarajuu provodnost gasova sagorevanja. Zbog toplotnog irenja na
mestu ugradnje prikljuka za cev dimnjaka moramo posebno da pazimo na odgovarajuu pokretljivost.
Regulator vue sa eksplozivnom klapnom
Regulator vue je izuzetno znaajan element regulacije u tehnici dimnjaka na
koji se obino zaboravlja. Njegova upotrebna svrha najvie dolazi do izraaja kod loita sa atmosferskim nainom delovanja (pre svega, kod vrstih goriva), gde je kolebanje strujanja gasova sagorevanja kroz dimnjak veoma izrazito. Njegov zadatak
je da izjednai kolebanja u vui i time stabilizuje pritisak u grejnom sistemu.
O DIMNJACIMA
139
Regulator vue moe se ugraditi u prikljuak cevi dimnjaka ili u dimnjak. U

sluaju ugradnje u dimnjak ugrauje se u dodatni prikljuak za pe.
Slika 5.12. Eksplozivna klapna

5.3.3. Loita na gas
Loita na gas
Kod loita na gas postoji nekoliko razliitih sistema:
atmosferski kotlovi na gas sa regulatorom vue,
kotlovi sa gorionikom i ventilatorom,
gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi),
zidni gasni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji,
kondenzacioni zidni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji.
Schiedel sistemi dimnjaka omoguavaju prikljuenje svih navedenih vrsta loita na gas. U nastavku detaljnije su prikazani pojedini sistemi.
Dimnjak otporan na vlagu
Zbog niskih temperatura gasova sagorevanja u dimnjaku se stvara puno kondenzata. Za prikljuenje na loite na gas treba izabrati dimnjak koji nije osetljiv na
vlagu.
Dimenzionisanje
Kao kod svakog drugog loita i ovde je pravilno dimenzionisanje nuan preduslov za optimalan rad. U nastavku slede dijagrami i tabele koji se koriste za odreivanje pravilnog preseka dimnjaka dimenzionisanje.
Atmosferski kotlovi na gas sa regulatorom vue
Kod ove vrste kotla izmeu produetka kotla i prikljuka na dimnjak ugraen
je regulator vue. Zadatak regulatora je spreavanje negativnih vremenskih uticaja i
kolebanja vue u dimnjaku na rad kotla. Potpritisak u dimnjaku mora savlaivati otpore regulatora vue i veznog elementa.
140
Kotlovi sa gorionikom i ventilatorom

Kod ove vrste kotlova sagorevanje gasa odvija se uz natpritisak u loitu. Gasove sagorevanja preko loita potiskuje ventilator gorionika. Prilikom izlaska iz kotla natpritisak treba da je 0 Pa. Otpor u prikljuku dimnjaka i dimnjaku savladava
se potpritiskom u dimnjaku.
Gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi)
Kod ove vrste kotlova sagorevanje se odvija u uslovima potpritiska u prostoru za sagorevanje kotla. Savladavanje otpora u kotlu i veznom elementu omoguava
potpritisak u dimnjaku. Postojei gorionik sa ventilatorom samo dovodi vazduh potreban za sagorevanje.
Zidni gasni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji
Tu se ubrajaju kotlovi razreda C42x i C43x, kod kojih se vazduh za sagorevanje dovodi iz spoljneg okruenja objekta pomou posebnih cevi ili kanala pored,
odnosno oko cevi dimnjaka (LAS sistem). Kotlovi za rad ne koriste vazduh iz prostorije.
Kondenzacioni zidni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji
Savremeni kondenzacioni kotlovi su loita kod kojih se koristi kondenzacija
vodene pare iz gasova sagorevanja u dodatnom toplotnom izmenjivau, gde se oduzima toplota iz vodene pare i zatim prenosi u grejni sistem.
Kondenzat
Usled niskih temperatura gasova sagorevanja, niih od 50C, u dimnjaku se
stvara velika koliina kondenzata koji treba, u skladu sa propisima, odvoditi u kanalizaciju direktno ili preko neutralizacijske posude. U tu svrhu treba do dimnjaka
sprovesti prikljuak na odvodnu mreu (kanalizaciju).
Neutralizacija
U odreenim sluajevima nastali kondenzat treba neutralizovati. Ako je tako,
onda vam savetujemo da se o tome konsultujete sa nadlenim organom. Ukoliko je
potrebna neutralizacija, ona se moe izvriti pomou Schiedel Neutro Seta.
5.4. VRSTE DIMNJAKA

Dimnjaci se mogu podeliti prema sledeim karakteristikama:
gorivu,
materijalu od kojeg je izraen,
funkciji,
obliku poprenog preseka,
prema mestu postavljanja (unutar zgrade, izgraeni uz zgradu i kao samostalni graevinski elementi),
prema mestu gradnje (industrijski proizvedeni montani elementi, limeni i
zidani),
obzirom na konstrukciju zida (jednoslojni ili vieslojni).
O DIMNJACIMA
141
Prema podeli u odnosu na gorivo:

dimnjake za vrsta goriva,
dimnjake za tena goriva,
dimnjake za gasovita goriva.
Prema podeli u odnosu na materijal od kojeg su izraeni:
dimnjaci od obine opeke,
dimnjaci od amotne opeke,
troslojni dimnjaci s keramikim i amotnim cevima,
dimnjaci sa metalnom dimovodnom cevi.
5.4.1. Dimnjaci sa cevima od keramike
Dimnjaci sa cevima od tehnike keramike se izvode po sistemu troslojnih dimnjaka. Prema svim parametrima i zahtevima standarda, najpovoljniji su i najispravniji troslojni dimnjaci, kako s obzirom na funkcionisanje, tako i u termikom pogledu,
toplotnoj izolaciji, stabilnosti i mogunosti korienja visokokalorinog goriva.
Troslojni dimnjaci se sastoje od tri dela:
dimovodna cev okruglog preseka,
toplotna izolacija,
obloga.
Kod troslojnih dimnjaka, dimovodni kanal mora slobodno prolaziti od dna do
grla, tako da nigde nije vezan za konstrukciju objekta. Dimovodna cev, mora, dakle,
biti slobodna s dilatacijskim prostorom debljine 2-3 cm radi termikog irenja i mora se nalaziti u oblozi. Izmeu obloge i dimovodne cevi nalazi se toplotna izolacija
od odgovarajue mineralne vune.
5.4.1.1. Sistem dimnjaka za vrsta, tena i
gasovita goriva ABSOLUT
primeren za sve vrste grejnih ureaja,
za sve vrste goriva,
otporan na kiseline,
neosetljiv na vlagu,
otporan na izgaranje ai,
primeren u uslovima kondenzacije i za kondenzacione kotlove na vrsta
goriva GW3,
30 godina garancije.
Kod korienja kondenzacionih kotlova cevi dimnjaka izloene su veoma
agresivnim kondenzatima, na koje su otporne jedino cevi sa oznakom GW3.
G: otpornost na izgaranje ai instalacije za odvod dima otporne su na izgaranje ai,
W: otpornost na kondenzat instalacije dimnjaka i posle izgaranja ai sposobne su za mokri reim rada,
3: postojanost na koroziju instalacije dimnjaka postojane su na koroziju kod
korienja vrstih, tenih ili gasovitih goriva.
142
Slika 5.13. Dimnjak za agresivne kondenzate GW3

Sistem dimnjaka sa meusobno potpuno usklaenim elementima
Razuman: osnovna stopa je ve sastavljena. Fabriki sastavljena osnovna
stopa dimnjaka omoguava jednostavno, brzo i pouzdano izvoenje. Apsolutno novo oblikovana maska vratanca dimnjaku daju dodatni optiki i funkcionalan izgled.
Svestran: 1 osnovna stopa za 3 prenika dimnjaka. Sa novim keramikim
adapterom u paketu jedna stopa moe se koristiti za tri razliite prenike cevi dimnjaka.
Prefinjen: finalni zavretak dimnjaka sa etiri razliite povrinske strukture. Zavretak dimnjaka je kruna sistema Schiedel ABSOLUT.
Pouzdan: Schiedel statiki set za vee visine dimnjaka iznad krova. Schiedel statikim setom moete brzo i bezbedno postaviti i do 3 metra visoke dimnjake.
Univerzalan: namenjen za sva loita. Za kondenzacione ureaje, prenika
14 cm, moe se koristiti i kao LAS sistem, namenjen za visoke i niske temperature gasova sagorevanja.
Viefunkcionalan kanal za dovod i odvod vazduha, odn. za nezapaljive instalacije (npr. za solarne ureaje, itd.).
Kompletno fabriki zavrena stopa dimnjaka omoguuje jednostavnu, brzu i
bezbednu ugradnju.
O DIMNJACIMA
143
Nunost
Spoljni zidovi i stolarija zgrada se zbog energetske efikasnosti izrauju sve
zaptivenije. Zbog toga loita na vrsta goriva, koja koriste vazduh iz prostorije kroz
pukotine i male otvore, odnosno zbog zaptivenosti, ne dobijaju dovoljno vazduha za
sagorevanje. Usled toga treba u takvim zgradama ugraditi mehanike ureaje za provetravanje, kako bi se obezbedile dovoljne koliine sveeg vazduha. Dovoljan protok sveeg vazduha mora se obezbediti kako zbog ugodnog stanovanja tako i zbog
zatite zgrade od vlage. Kod istovremenog rada loita i klima ureaja trebalo bi merenjima ili konstrukcijom ureaja za provetravanje obezbediti da se u prostoriji sa loitem ne stvara potpritisak vei od dozvoljenog. Isto vai i za korienje kuhinjskih
ureaja za provetravanje (nape).
Reenje
Ve due vreme poznato je korienje loita na gas i lo ulje koji rade nezavisno od vazduha u prostoriji. Schiedel za ovu vrstu loita nudi odgovarajua reenja, kao to su sistemi ABSOLUT, MULTI, QUADRO i UNI*** plus. Novina je rad
nezavisan od vazduha u prostoriji za loita na vrsta goriva (npr. kamini, kaminske
i kaljeve pei). I za ova loita Schiedel nudi odgovarajue reenje sistemom ABSOLUT, koje omoguava dovod vazduha za sagorevanje preko termo kanala.
Rad loita na vrsta goriva
Za rad loita na vrsta goriva koja za sagorevanje ne koriste vazduh iz prostorije namenjen je sistem dimnjaka Schiedel ABSOLUT sa termo kanalom i sa toplotnom izolacijom.
Dovod vazduha obavlja se preko otvora dimnjaka nadole po toplotno izolovanom kanalu, a odvod gasova sagorevanja normalno se obavlja preko cevi dimnjaka.
Potreba
Deo iznad krova i osnovna stopa dimnjaka su slabe take kada govorimo o
prelasku toplote iz unutranjosti zgrade prema spoljnjem okruenju.
Reenje
Samo Schiedel ABSOLUT ima Termo prekidni element i Termo postolje. Time se postie pouzdano termiko razdvajanje toplotni most je prekinut.
Potreba
Dovod vazduha za sagorevanje i odvod gasova sagorevanja u nepropusnim
zgradama.
Reenje
Schiedel ABSOLUT ima ugraen kanal sa toplotnom izolacijom preko kojeg
loite dobija potreban vazduh za sagorevanje.
Izazov
Pronai materijal koji je izolator toplote i koji istovremeno podnosi celokupno optereenje dimnjaka.
Reenje
Penasto staklo ima karakteristike toplotne izolacije mineralne vune, nepropusno je i ima protivpoarnu otpornost razreda A1. Prema tome, predstavlja idealan
materijal za izradu posebnih elemenata dimnjaka i reenje za pasivnu gradnju.
144
Slika 5.14. Ugradnja ABSOLUT dimnjaka

3 Termo elementi sistema Schiedel ABSOLUT i njihovi zadaci:
1. Termo kanal
Dovod vazduha za sagorevanje
2. Termo prekidni element
Termiki prekid prema spolja
O DIMNJACIMA
145
3. Termo postolje
Termika izolacija prema tlu
Prikljuenje pei i cevi za dovod vazduha
Prikljuenje pei i dovod vazduha za sagorevanje izvodi se prema uputstvu
proizvoaa, odnosno montaera pei.
Prikljuak za pe
Prikljuak za pe se normalno ugrauje kao element jo za vreme izgradnje
dimnjaka. Ako visina prikljuka nije poznata pre poetka gradnje ili je ugradnja prikljuka predviena za kasnije, moe se obaviti naknadno pomou Paketa za dodatno prikljuenje pei.
Prikljuak za vazduh
Prikljuak za vazduh za sagorevanje jednostavno se uradi za vreme gradnje
dimnjaka tako da se ugaonom brusilicom isee odgovarajui otvor u kanalu za dovod vazduha. Kod suosovinskog, odnosno koaksialnog izvoenja prikljuka moe se
koristiti adapter za dovod vazduha.
Prednosti
Ugradnjom dimnjaka Schiedel ABSOLUT sa termo kanalom (kao LAS sistem) za loita na vrsta goriva, koja su nezavisna od vazduha u prostoriji, omoguena je upotreba svih varijanti prikljuenja loita.
5.4.1.2. Univerzalan sistem dimnjaka, pogodan za vrsta,
tena i gasovita goriva UNI PLUS
Prednosti sistema dimnjaka UNI*** plus:
pogodan za niske i visoke temperature gasova sagorevanja,
pogodan za sve vrste goriva,
neosetljiv na vlagu (vrednost prolaza vlage kroz zidove cevi od tehnike keramike UNI***< 5 g/(h m2),
odgovara poarnoj kategoriji F90,
sa 10 razliitih plateva mogue su 32 kombinacije dimnjaka,
mogunost izvoenja statike sigurnosti dimnjaka,
dodatni elementi sadrani u osnovnom paketu,
30 godina garancije,
otporan na halogena jedinjenja,
dug vek trajanja.
Schiedel UNI plus sistem dimnjaka sastoji se od tri osnovna elementa:
visokokvalitetne UNI cevi dimnjaka od tehnike keramike, optimalnih karakteristika za bezbedan rad
prilagoene toplotne izolacije sa visokim izolacionim svojstvima,
plat dimnjka od laganog betona, optimalnih dimenzija i kanalima za provetravanje.
Cevi dimnjaka od tehnike keramike UNI*** odlikuje se visokom postojanou na temperaturne promene, izuzetno otporna na kiseline, kompaktna i ne proputa
146
vlagu i produkte sagorevanja. Masa potrebna za zagrevanje veoma je mala. Klasifikacija tehnike keramike prema SRPS EN 1457:2005. jeste A1N1.
Slika 5.15. Izvoenje zavretka dimnjaka sa oblonim elementom

Toplotna izolacija visoke tvrdoe (120 kg/m3) usled svog posebnog profilisanog oblika, idealno nalee na spoljni deo cevi i time obezbeuje maksimalnu toplotnu izolaciju dimnjaka.
O DIMNJACIMA
147
Plat dimnjaka precizan je u svojim dimenzijama, napravljen od lakog betona,

sa optimalnim kanalima za provetravanje sistema i otvorima za statiku stabilnost.
Slika 5.16. ematski prikaz sistema dimnjaka UNI plus sa oblonim elementom
Izolacione materijale treba zatititi od vlage
Vlaga je neprijatelj toplotne izolacije. I najbolja toplotna izolacija gubi svoj
znaaj ako izolacioni materijali nisu zatieni od vlage. Vazduh ima 25 puta bolju
sposobnost toplotne izolacije od vode. Ukoliko u pore graevinskog materijala i materijala za toplotnu izolaciju prodre voda, smanjuje se njihova sposobnost izolacije.
148
Provetravanje toplotne izolacije

Provetravanje toplotne izolacije sa spoljne strane poznat je u graevinarstvu
kao efikasan proces spreavanja oteenja od vlage. Konstrukcija Schiedel UNI***
plus dimnjaka zasniva se na tom iskustvu. U uglovima plata nalaze se etiri kanala
preko kojih vazduh, koji ulazi kroz reetku na dnu dimnjaka, na putu gore preuzima
vlagu koja se stvara u dimnjaku, pa je preko izlaznog otvora isputa u atmosferu.
Optimalni uslovi za vuu
Oblik i raspored kanala omoguavaju efikasno odvoenje difuzne vlage iz toplotne izolacije. Vazduh koji krui kroz kanale od dole na gore, preuzima vlagu,
koja se stvara u dimnjaku, pa je preko izlaznog otvora isputa u atmosferu.
Provetravanje toplotne izolacije vri se i kada ne loimo
Odvoenje vlage kroz otvore za provetravanje efikasno je i kada kotao ne radi. Na taj nain spreava se skupljanje vlage u dimnjaku. Time je obezbeeno efikasno i trajno delovanje izolacionog sloja, dok je spoljni plat zatien od oteenja koja vlaga moe da pouzrokuje.
UNI*** cev
Tehnologija proizvodnje UNI*** cevi u najveoj meri ispunjava sve zahteve
otpornosti na temperaturne promene i istovremeno ne proputa vlagu. To dokazuju
odgovarajui certifikati, proizali kao rezultat izvrene kontrole kvaliteta od strane
ovlaenih instituta i redovne interne kontrole.
Prednosti UNI*** cevi od tehnike keramike:
otpornost na temperaturne promene,
nepropusnost,
otpornost na koroziju.
UNI*** cev od tehnike keramike je trajna i otporna na sve vrste hemijskih
optereenja.
Tano prilagoavanje razliitim presecima
Proizvodni program obuhvata prenike dimnjaka od 12 cm do 50 cm.
Usko stepenasti preseci, pomou dijagrama preseka, omoguavaju odreivanje
tano prilagoenih dimnjaka za odreena loita. To je vaan preduslov za ekonominu ugradnju, kao i za siguran i besprekoran rad dimnjaka.
Dimnjak po meri
irok izbor razliitih preseka omoguava prikljuenje svih vrsta loita, od
najmanjih trajnoareih pei, pei za saune, kaminskih i kaljevih pei, otvorenih kamina, do pei za centralno grejanje i loita za industriju i zanatstvo.
Razliita reenja:
jednostruki,
jednostruki sa ventilacionim kanalom,
dvostruki,
dvostruki sa ventilacionim kanalom,
O DIMNJACIMA
149
dvostruki kombinovani,
dvostruki kombinovani sa ventilacionim kanalom,
omoguavaju odgovarajue projektovanje dimnjaka kako bi bili ispunjeni
svi traeni zahtevi, a ujedno zauzimaju to manji prostor.
5.4.1.3. Sistem QUADRO dimnjaka na gasovito gorivo
Etano grejanje na gas
Etano grejanje na gas ima veliku prednost u odnosu na centralno grejanje.
Naime, svaka stambena jedinica ima svoj grejni ureaj, koji u svakom trenutku moe da se ukljui i koji se individualno regulie. Time su stvoreni uslovi za optimalnu
eksploataciju energije uz minimalne trokove.
Schiedel dimnjak QUADRO je tako konstruisan da omoguava odvod gasova
sagorevanja iz veeg broja potroaa, uz istovremeni dovod vazduha za sagorevanje
u sam potroa. Prednost sistema je u tome to se vazduh za sagorevanje ne uzima iz
prostora gde se potroa nalazi, ve je dovod reen posebnom konstrukcijom dimnjaka. Funkcionalno povezivanje gasnog potroaa sa zatvorenom komorom za sagorevanje i Schiedel dimnjaka QUADRO omoguava nametanje dimnjaka i gasnog potroaa bez obzira na veliinu i vrstu prostora.
Namena
Schiedel dimnjak QUADRO namenjen je za prikljuenje gasnih potroaa sa
zatvorenom komorom za sagorevanje. Posebno je pogodan za ugradnju u viestambene objekte, jer omoguava prikljuenje do deset potroaa na jednoj vertikali.
etiri bitne prednosti:
jednostavna montaa,
brojne mogunosti prikljuenja gasnih potroaa,
uteda energije,
statika sigurnost.
Kratak opis:
Kod QUADRO dimnjaka tipski program plateva je optimizovan. U etiri razliita tipa plateva dimnjaka mogue je ugraditi sedam razliitih profila cevi. Konstrukciona reenja dimnjaka QUADRO odgovaraju svim zahtevima protivpoarne i
toplotne zatite, a sistem je namenjen za prikljuenje gasnih potroaa sa zatvorenom komorom za sagorevanje.
Cev dimnjaka izraena je od visokokvalitetne tehnike keramike i otporna je
na sve fizike i hemijske uticaje koji nastaju pri visokim temperaturama i kondenzovanju gasova sagorevanja u dimnjaku.
Konusni zavretak i krovna ploa sa reenjem za dovod vazduha integrisani su
u zavretku dimnjaka QUADRO.
Program sadri dva reenja: klasino obziivanje dimnjaka ili obrada oblonim elementom.
Ispod krovne ploe preporuuje se ugradnja mree od nerajueg elika.
Posebno oblikovan prikljuak QUADRO omoguava jednostavno prikljuivanje gasnog potroaa na dimnjak pomou koaksijalne cevi.
150
Osnove za dimenzionisanje profila cevi dimnjaka date su u tabelama i dijagramima koje postoje kao preporuke proizvoaa.
Jednostavna montaa
Zbog kompaktnih dimenzija plateva dimnjaka QUADRO i laganih materijala od kojih su izraeni, montaa elemenata dimnjaka je jednostavna i brza. Posebno oblikovani distanceri omoguavaju centriranje cevi dimnjaka i kvalitetnu izradu
spojeva.
Mogunosti prikljuenja
Geometrija plateva dimnjaka QUADRO omoguava prikljuenje gasnih potroaa sa bilo koje strane plata. Na svakoj etai mogu se prikljuiti vie potroaa,
a na jednoj vertikali najvie deset.
Uteda energije
Schiedel dimnjak QUADRO radi na principu izmenjivaa toplote: hladan vazduh za sagorevanje, koji struji oko cevi dimnjaka, od vrha prema gasnom potroau,
na svom putu zagreje se zbog tople cevi dimnjaka. Tako vazduh dolazi u gasni potroa ve predgrejan, to znai dodatnu utedu energije.
Statika sigurnost
U uglovima plateva dimnjaka QUADRO nalaze se otvori u koje se ubacuju
armaturne ipke i zalivaju malterom. Time je zagarantovana dodatna statika stabilnost dimnjaka, to je veoma vano kod veih slobodnih visina dimnjaka iznad krova.
5.1.4.4. Sistem dimnjaka na gasovita goriva Multi
Schiedel MULTI omoguava prikljuenje gasnih ureaja koji ne zavise od
vazduha u prostoriji i moe se koristiti i za prikljuenje kondenzacionih gasnih kotlova.
Primenjuje se u sistemina etanog grejanja na gas u viestambenim objektima.
Posebne prednosti:
otporan na vlagu,
pogodan za kondenzacione kotlove,
po vertikali moe se prikljuiti do 10 loita,
rad nezavisan od vazduha u prostoriji,
za temperature gasova sagorevanja do 200C,
rad na principu toplotnog izmenjivaa.
Schiedel MULTI: uteda energije na principu protivstrujnog izmenjivaa
Kod Schiedel Multi dimnjaka vazduh za sagorevanje dovodi se od vrha dimnjaka do gasnog potroaa protivstrujnim postupkom. Radi se o primeni principa delovanja toplotnog izmenjivaa, gde se sve vazduh na svom putu kroz dimnjak prethodno zagreva na cevi dimnjaka. Na taj nain moe se utedeti energija, a profilisana povrina cevi taj efekat dodatno pojaava.
O DIMNJACIMA
151
Slika 5.17. Prikljuenje potroaa gasa

Kondenzacioni kotlovi veoma optereuju dimnjak, jer se temperature gasova
sagorevanja sputaju do 30C. Zato se u dimnjaku stvara vea koliina vlage koju
treba odvoditi i na koju kvalitetan dimnjak treba da bude trajno otporan.
Protivstrujno delovanje
Sve vazduh, koji dolazi sa gornje strane, na putu nadole prethodno se zagreva na unutranjoj cevi i dolazi u kotao predgrejan. To je naroito znaajno za vreme
hladnoe, kada se energija pomou tehnike kondenzacije koristi na granici, to dovodi do smanjenja potronje potrebnog goriva. Time se poveava eksploatacija grejnog ureaja.
Prednosti:
uteda energije 3 7%,
optimalna eksploatacija,
nema dodatnih trokova.
152
Slika 5.18. Dimnjaki sistem MULTI

Pravovremeno planiranje rasporeda
Preporuuje se pravovremeno odreivanje poloaja, vrste i ugradnje dimnjaka
Schiedel MULTI i loita na gas. Posebno treba obratiti panju na poloaj
prikljuka za gasno loite koje je u odnosu na proizvoaa i tip loita razliito od
ostalih. Ali, u svakom sluaju, vezni element treba da se izvede jednostavno i bez
nepotrebnih krivina.
O DIMNJACIMA
153
Izvoenje veznog elementa; duina najvie 1,4 m.

Duina veznog elementa ne sme biti dua od 1,4 m.
Ako je mogue treba izbegavati kolena poto izazivaju pad pritiska. Mogue
ugradnje navedene su u nastavku.
Odstojanje osovine prikljuka od zida
Odstojanje osovine prikljuka uvek je jednako polovini spoljne dimenzije plata dimnjaka.
5.4.1.4. Troslojni sistemi dimnjaka sa profilisanom cevi
od keramike Kerastar
Prijatna toplina i izgled ive vatre u loitu na vrsto gorivo imaju pozitivan
uticaj na ivotnu sredinu. Privlaan dizajn i kvalitetno sagorevanje u savremenim
loitima na vrsta goriva, zajedno sa rastuim cenama fosilnih goriva dodatno utiu na popularizaciju ove vrste loita u porodinim kuama. esto se deava da investitori naknadno odlue o ugradnji ovih loita, kada je kua ve zavrena i nema
dimnjaka.
Schiedel KeraStar je idealan sistem dimnjaka za naknadnu ugradnju, sa malom masom i bez dodatne obrade.
Schiedel KeraStar je sistem dimnjaka sa spoljnim platem od nerajueg lima
i sa keramikom cevi, pa je usled toga najbolji za loita na vrsta goriva. Preporuuje se i za tena i gasovita goriva.
Bezbednost
Visokokvalitetna keramika cev, toplotna izolacija debljine 60 mm i spoljni
plat od nerajueg lima pruaju sigurnost, stabilnost i trajnost.
Univerzalnost
Keramika cev dimnjaka omoguava univerzalnu namenu za lo ulje i gas (takoe i u vlanom reimu rada), a posebno se preporuuje za loenje na drva, ugalj,
drvene pelete i cepke.
Dugotrajnost
Sigurnost za budunost, zajedno sa univerzalnou i 30-godinjom garancijom za keramiku cev.
5.4.2. Dimnjaci sa cevima od nerajueg elika
5.4.2.1. Troslojni dimnjak od nerajueg lima ICS
Schiedel ICS je troslojni montani sistem dimnjaka od nerajueg lima. Namenjen je za odvod gasova sagorevanja iz normalnih loita na vrsta, tena i gasovita goriva.
Unutranja cev sistema ICS izraena je od nerajueg lima 1.4404 (X2CrNiMo 17-12-2 prema EN 10088 ranije 4573), a spoljni nosei plat od 1.4301
(X5CrNi 1819 prema EN10088 ranije 4580), sa povrinom visokog sjaja, daje
dimnjaku statiku stabilnost. Meuprostor je ispunjen toplotnom izolacijom od keramikih vlakana, debljine 25 mm (po porudbini moe i debljine 50 mm).
154
Slika 5.19. Element KERASTAR dimnjaka

Pojedini elementi meusobno se sastavljaju i uvruju sa privrsnim obujmicama.
Rad u natpritisku
Primenom zaptivki Schiedel ICS pogodan je za rad u natpritisku do 200 Pa i do
temperature 200C.
Schiedel ICS:
pogodan za normalna loita,
pogodan za sve vrste goriva,
za lo ulje i gas u potpritisku i natpritisku,
za vrsta goriva u potpritisku,
otporan na vlagu kod lo ulja i gasa,
po porudbini sa toplotnom izolacijom debljine 50 mm i debljinom zida cevi 1,0 mm,
O DIMNJACIMA
155
brza i jednostavna montaa,

10 godina garancije.
Bezbednost prilikom rada
kontinuirana toplotna izolacija,
niska povrinska temperatura,
kvalitetno lasersko zavarivanje.
Bezbednost kod montae

precizno izraeni elementi i pribor,
jednostavna montaa,
mala masa elemenata,
visoka stabilnost.
Slika 5.20. ICS element dimnjaka

Unutranja cev izraena je od nerajueg lima 1.4404. Prua postojanost na
koroziju i otpornost na visoke temperature.
Spoljna cev Spoljna cev izraena je od poliranog nerajueg lima 1.4301,
visokog sjaja, garantuje statiku stabilnost i daje dimnjaku lep izgled.
Toplotna izolacija od keramikih vlakana, debljine 25mm, prua dimnjaku
odgovarajui efekat toplotne izolacije. Na raspolaganju je varijanta toplotne izolacije, debljine 50 mm.
5.4.2.2. Sanacioni sistemi dimnjaka od
nerajueg elika Prima Plus
Moderni kotlovi za grejanje zadovoljavaju brojne zahteve.Treba da su ekonomini, sa prihvatljivom cenom i neujni, prilagodljivi, a ujedno da to manje zagauju okolinu gasovima. Razvojem savremenih ureaja postignuta je bolja iskoristivost
goriva i energije, pri emu su posebno oblikovani plamenici i dimovodni kanali kod
niskotemperaturnih kotlova na ulje ili gas omoguili viu energetsku iskoristivost,
pre svega, na raun niih temperatura dimnih gasova na izlazu iz loita.
156
Savremeni kotlovi za grejanje sve te uslove ispunjavaju. U veini sluajeva stari dimnjaci ne idu u korak sa dostignuima u toj oblasti. Ugradnja novog kotla
za grejanje esto uslovljava strunu sanaciju starog dimnjaka. Sanacija u najoptijem smislu, znai poboljanje stanja postojeeg dimnjaka nekim od naina koje je
praksa prihvatila kao sigurno i funkcionalno reenje.
Za bilo koji nain grejanja da se odluite: kaljevu pe, loite na drva, lo ulje
ili gas, gasnu pe ili kondenzacioni kotao, sanacija dimnjaka sanacionim sistemima
Schiedel pripremie va dimnjak za nove izazove.
Odgovor na znaajno pitanje, koju vrstu energije koristiti u kui, mora
dobro da se razmotri i da bude okrenut budunosti.
Zadatak nije lak, ali moe se reiti, jer budunost je u centralnom sistemu grejanja koji obuhvata i kamine, kaljeve pei, kao i solarnu energiju. S obzirom na godinje doba potrebe za grejanjem su razliite, zato je potrebna prilagodljiva kombinacija modernih sistema grejanja. Danas razmiljati o sutra, ujedno znai da smo
spremni za budui privredni razvoj energetskih izvora. U oblasti obnovljivih energenata, kao to su drva i briketi, razvoj je ve danas otiao tako daleko da e ti rezultati uskoro postati standard. Svi ti zahtevi ostvarljivi su pod uslovom da se dimnjak struno sanira.
Kondenzati iz gasova, agresivne kiseline, voda koja prodire prilikom kie i
topljenja snega za svaki dimnjak su teko iskuenje.
Kao posledica javlja se raspad materijala. Kada se teta ve vidi, jer je vlaga prodrla kroz zid, krajnje je vreme da se neto preduzme.
ista ugradnja, bez prljavtine
Sanacija dimnjaka po sistemu Schiedel poinje na krovu. isto, bez raskopavanja, bez prljavtine, bez ugroavanja statike stabilnosti vae kue.
ista okolina? Savremeni nain saniranja dimnjaka, uz primenu najsavremenijih tehnikih znanja, predstavlja i brigu o istoj ivotnoj sredini. Emisije tetnih materija smanjuju se na minimum, vaa kua postae udobna, jer nema zagaivanja ivotne okoline. Sanacija dimnjaka koju nudi Schiedel je investicija u istu ivotnu sredinu.
Schiedel PRIMA Plus je sanacioni sistem od visoko kvalitetnog nerajueg lima. Namenjen je za rad u potpritisku i natpritisku za loita na lo ulje i gas. Pogodan je za loita na vrsta goriva koja rade u potrpitisku.
Schiedel PRIMA Plus je od nerajueg lima 1.4404, otpornog na koroziju, koji obezbeuje zatitu od agresivnih kiselina, koje se stvaraju prilikom kondenzacije
gasova sagorevanja.
Sanacija Schiedel Prima Plus elemntima je jednostavna i bezbedna. Korienjem specijalnih zaptivki dimnjaka moe se koristiti za natpritisak do 200 Pa i temperature do 200C.
Elementi sanacionog sistema PRIMA Plus izraeni su:
80 350 mm debljina lima 0,6 mm
400 700 mm debljina lima 1,0 mm
O DIMNJACIMA
157
Tehniki podaci za Schiedel Prima plus

Prenik (mm)
Masa (kg/m)
Prenik (mm)
Masa (kg/m)
80
1,2
300
4,6
Materijal: nerajui lim 1.4404

100
113
130
150
180
1,6
1,7
2,0
2,3
2,8
350
400
450
500
550
5,5
6,3
11,7
13,0
14,3
200
3,1
600
15,6
230
3,6
650
18,0
250
3,9
700
19,5
Napomena:
Na kraju knjige se nalazi CD sa nizom potrebnih podataka o Schiedel proizvodima.
5.5. DIMNJACI ZA KAMINE

Kao specifian problem se javlja dimenzionisanje dimnjaka za kune kamine.
Ovde se daje jedna uproena metoda, koja podrazumeva da sse dimnjaci vode pravo navie, uz eventualna mala skretanja (na primer, dva puta po 30 u odnosu na vertikalu). Korekcija se takoe vri obzirom da li je kamin direktno prikljuen prislonjen na kamin, ili se ona manjim prikljukom spaja sa dimnjakom, to se reava korekcionim faktorom.
5.5.1. Proraun poprenog preseka otvorenog kamina
prema formuli Barlaha (Barlach) [ 4]
U DIN 18160 se navodi da svaki otvoreni kamin mora imati svoj sopstveni
dimnjak. Pored toga, propisano je da najmanji svetli popreni presek jednog dimnjaka sa prikljuenim otvorenim kaminom mora biti 20 20 cm.
Barlahova formula glasi
Fs =
Fo e
hw
, cm 2 ,
(5.1)
gde je
Fs povrina poprenog preseka dimnjaka, cm2,
Fo - povrina slobodnog poprenog preseka otvorenog kamina, cm2,
e - faktor koji s uzima iz tabele 5.1,
hw efektivna visina dimnjaka (od poda loita do izlaznog ua dimnjaka), m.
Primer 1
Dimenzionisati jedan otvoren kamin poprenog preseka otvora 50 70 cm.
Otvoreni kamin treba da se prikljui na dimnjak, koji stoji uz unutranji zid, pravo
izveden, stvarne visine 6 m bono stojei prenika 18 cm.
a) Izraunati povrinu mogueg slobodnog poprenog preseka otvora.
b) Izraunati potreban popreni presekdimnjaka, ako je potrebno izvesti dimnjak prema uslovima zadatka.
158
Reenje
Jedan otvoren kamin treba da ima popreni presek 50 70 cm. Postojei dimnjak je pravo izveden, visine 6 m i stoji bono na unutranjem zidu.
Koji bi popreni presek morao da ima idmnjak?
Fs =
Fo e 50 70 0, 4
=
= 571, 4 cm 2 .
6
hw
Dimnjak treba da bude poprenog preseka od 571,4 cm2, to odgovara preniku od 27 cm.
Tabela 5.1. Faktor e
Postavljanje i voenje
dimnjaka u zgradu
Dimnjak
iznad loita
Dimnjak iza ili bono

od loita
Prav dimnjak na unutranjem zidu
0,2
0,4
Prav dimnjak na spoljanjem zidu
0,3
0,5
Izvuen dimnjak na
unutranjem zidu
0,3
0,5
Izvuen dimnjak na
spoljanjem zidu
0,4
0,6
5.5.2. Proraun slobodnog poprenog preseka otvorenog kamina

Prema formuli (5.1) dobija se slobodna povrina otvora otvorenog kamina
Fo =
Fs
hw
e
, cm 2 .
(5.2)
Primer 2
Na jedan postojei dimnjak preseka 25 25 cm2, sa stvarnom visinom od 9 m,
treba da se prikljui jedan otvoreni kamin. Dimnjak je u zgradi i izveden he pravo.
Stoji bono u odnosu na otvoreni kmin. Slobodna povrina kamina e biti
Fo =
Fs
hw
e
(25 25) 9
= 4687 cm 2 .
0, 4
Povrina poprennog preseka otvorenog kamina treba da je 4687 cm2. Tome

odgovara pravougao otvor loita 78 60 cm.
O DIMNJACIMA
159
6. PROPISI I STANDARDI
6.1. EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

6.1.1. OPTE
Evropski komitet za standardizaciju CEN (Comit Europen de Normalisation, European Committee for Standardization) je meunarodna neprofitna organizacija registrovana
po belgijskom pravu. Kroz svoje slube, Komitet stvara bazu za razvoj Evropskih standarda (EN) i drugih zajednikih optih akata. CEN obuhvata 31 zemlju lanicu koje uestvuju u
kreiranju ovih dokumenata. Podruje rada obuhvata preko dvadeset privrednih sektora, u cilju uvrivanja unutranjeg evropskog trita roba i usluga uklanjanjem trgovinskih barijera
i jaanja pozicija Evropske Unije u svetskoj ekonomiji. Preko 60.000 tehnikih eksperata iz
industrije, razliitih udruenja, javne uprave, akademija i drutvenih organizacija je ukljueno u CEN mreu koja pokriva podruje od preko 480 miliona stanovnika. Evropska komisija i Sekretarijat EFTA-e (Evropsko udruenje za slobodnu trgovinu) imaju ulogu savetodavnog nadzora sa strane javnog interesa.
Organizacija rada u CEN-u je decentralizovana. Njegovi lanovi nacionalne organizacije za standardizaciju drava lanica EU i EFTA uestvuju u radu tehnikih grupa koje
izrauju standarde; CEN CENELEC komandni centar iz Brisela rukovodi i koordinira sistem.
CEN je najvei proizvoa evropskih standarda i tehnikih specifikacija. On je jedina
priznata evropska organizacija (prema Direktivi 98/34/EC) za planiranje, pripremu i usvajanje evropskih standarda u svim podrujima privrednih aktivnosti sa izuzetkom elektrotehnologija (gde je ovlaen CENELEC) i telekomunikacija (ovlaen ENSI).
Ovi standardi su jedinstveni obzirom da su nacionalni standardi u svakoj od 31 zemlje
lanice. Postojanjem jedinstvenog standarda u tolikom broju drava uz povlaenje svih nacionalnih standarda koji su u neskladu sa evropskim, svaki proizvod moe imati mnogo vee
trite uz daleko nie trokove razvoja i testiranja.
U globalizovanom svetu potreba za meunarodnim standardima jednostavno ima smisla. Beki Sporazum potpisan 1991. izmeu CEN i ISO predvia tehniku kooperaciju u pisanoj formi, ueem predstavnika obe strane na sastancima i koordinacionim sastancima,
usvajanjem jedinstvenih tekstova u ISO i evropskim standardima.
Za savladavanje ovako ambicioznog poduhvata potrebna je velika i dobra organizaija. CEN je krajem decembra 2010. godine imao 1918 radnih tela i to:
299
aktivnih CEN Tehnikih komiteta,
26
aktivnih CEN radionica,
57
CEN Tehnikih komiteta/podkomiteta,
1411 CEN radnih grupa,
13
CEN-CENELEC Tehnikih komiteta,
CEN-CENELEC radne grupe.
2
160
6. Propisi i standardi
6.1.2. Sektor graevinarstva

Sektor graevinarstva je jedna od najjaih privrednih grana u Evropskoj Uniji koja stvara oko 10 % bruto nacionalnog dohotka. Graevinarstvo zapoljava preko 12 miliona
stanovnika Unije, a procenjuje se da 26 miliona radnika u Evropskoj Uniji zavisi na jedan ili
drugi nain od sektora graevinarstva.
Sektor graevinarstva u CEN-u obuhvata oko 3000 jedinica proizvodnih standarda i
metoda ispitivanja (za primenu u niskogradnji i visokogradnji). Od toga, oko 500 standarda
e biti harmonizovano prema Direktivi za graevinske proizvode (89/106/EEC), zajedno sa
oko 1500 prateih standarda (metode ispitivanja).
Trenutno stanje razvoja Evropskih standarda prema CPD direktivi moe se u svako
doba proveriti na web sajtu CEN-a: http://www.cen.eu.
6.1.3. Tehniki komiteti
Tehniki komitet je organ koji donosi odluke u tehnikim pitanjima sa precizno definisanim nazivom, obimom i programom rada, ustanovljen u sistemu CEN-a od strane Tehnikog borda CEN-a. Tehniki komitet prvenstveno rukovodi pripremom CEN dokumenata,
u skladu sa prihvaenim generalnim planom rada.
Tehniki komitet sainjavaju predsedavajui, sekretar i predstavnici nacionalnih organizacija. Nacionalne delegacije su imenovane od strane lanica CEN-a. Na sastancima lanice CEN-a su pretstavljene delegatima, iji broj obino ne prelazi tri, pri emu jedan od njih
pretstavlja efa delegacije. Druga tela mogu delegirati posmatrae na sastanke. Posmatrai u
Tehnikim komitetima mogu biti sekretarijati srodnih i pridruenih organizacija, Evropske
komsije i EFTA-e, i na zahtev, posmatrai iz organizacija kojima je odobreno prisustvo, kao i
specifinih partnerskih standardizacionih tela kojima je na njihov zahtev odobreno prisustvo
sastanku Tehnikog komiteta.
Tehniki komitet:
izrauje program rada i obezbeuje saglasnost Tehnikog borda na program, koji sadri precizne nazive, sadraj i planirane ciljne datume za kritine faze svakog
projekta bazirano na prihvaenom generalnom planu rada;
prati i obezbeuje realizaciju programa rada kako je to predvieno generalnim planom rada;
prati i obezbeuje realizaciju programa rada kako je to predvieno generalnim planom rada i u skladu sa strategijskim ciljem CEN-a o razvoju standarda u roku koji diktira trite;
razmatra svaki ISO/IEC dokument koji je u opsegu rada komiteta, kao i podatke koji mogu doi od lanica kao i od drugih relevantnih meunarodnih organizacija i sarauje na odnosnim temama u okviru drugih Tehnikih komiteta;
ustanovljava redakcioni komitet nakon zapoinjanja posla;
ostaje formalno odgovoran za pitanja amandmana ili tumaenja koja se mogu pojaviti tokom perioda do sledee periodine revizije za standarde koje je izradio;
izdaje radne verzije na referentnim jezicima radi obrade za tri kljune faze (CEN
upitnik, formalno glasanje i publikacije);
vri reviziju svih Evropskih standarda iz svoje jurisdikcije najmanje svakih pet godina. Osim toga vri reviziju drugih dokumenata u skladu sa internim propisima.
6.1.4. Dimnjaci
Od svih Tehnikih komiteta koji pokrivaju sektor graevinarstva, podrujem dimnjaka se bave tri:
CEN/TC 166 Dimnjaci (Chimneys);
CEN/TC 250 Konstruktivni Evrokodovi (Structural Eurocodes);
O DIMNJACIMA
161
CEN/TC 297 Slobodnostojei dimnjaci (Free-standing industrial chimneys);

Svaki tehniki komitet ima odreeni broj radnih tela potkomiteta (SC subcommittee) i radnih grupa (WG work group) koji deluju u svojim jasno definisanim podrujima.
Struktura navedenih komiteta je sledea:
CEN/TC 166:
Oznaka radnog tela
Naziv
CEN/TC 166/WG 1 Opti zahtevi
CEN/TC 166/WG 2 Termike i fluidodinamike metode prorauna dimnjaka
CEN/TC 166/WG 3 Glineno keramiki dimnjaci
Dimnjaci i njihove komponente sa plastinom unutranjom obCEN/TC 166/WG 4
logom
Dimnjaci i njihove komponente sa betonskom unutranjom obCEN/TC 166/WG 5
logom
CEN/TC 166/SC 2
Dimnjaci i njihove komponente sa metalnom unutranjom oblogom
CEN/TC 250:
Oznaka radnog tela
CEN/TC 250/SC 1
CEN/TC 250/SC 2
CEN/TC 250/SC 3
CEN/TC 250/SC 4
CEN/TC 250/SC 5
CEN/TC 250/SC 6
CEN/TC 250/SC 7
CEN/TC 250/SC 8
CEN/TC 250/SC 9
Naziv
Evrokod 1: Osnove prorauna konstrukcija
Evrokod 2: Proraun betonskih konstrukcija
Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija
Evrokod 4: Proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona
Evrokod 5: Proraun drvenih konstrukcija
Evrokod 6: Proraun zidanih konstrukcija
Evrokod 7: Geotehniki proraun
Evrokod 8: Proraunske odredbe za seizmiku otpornost konstrukcija
Evrokod 9: Proraun konstrukcija od aluminijuma
CEN/TC 297:
Oznaka radnog tela

CEN/TC 297/WG 2 Betonski dimnjaci
CEN/TC 297/WG 3 elini dimnjaci
CEN/TC 297/WG 4 Oblaganje
Naziv
U nastavku se daje pregled do sada izdatih vaeih standarda po Tehnikim komitetima:

CEN/TC 166:
CR 12695:1997
EN 12446:2011
EN 13063-1:2005+A1:2007
Metalni dimnjaci Otpornost prema korozijiahtevi i

metode ispitivanja
Dimnjaci Komponente Betonski elementi spoljanjeg zida
Dimnjaci Dimnjaki sistemi sa glinenim/keramikim unutranjim dimnjakim cevima Deo 1: Zahtevi i metode ispitivanja na postojanost pri paljenju ai + Prilog A1
162
Dimnjaci Dimnjaki sistem sa glinenim/keramikim

unutranjim dimnjakim cevima Deo 2: Zahtevi i
metode ispitivanja u uslovima vlage + Prilog A1
Dimnjaci Dimnjaki sistem sa glinenim/keramiEN 13063-3:2007
kim unutranjim dimnjakim cevima Deo 3: Zahtevi
i metode ispitivanja
Dimnjaci Dimnjaki sistem sa glinenim/keramikim
EN 13069:2005
oblogama za dimnjake sisteme Zahtevi i metode ispitivanja
Dimnjaci Metode ispitivanja dimnjakih sistema
EN 13216-1:2004
Deo 1: Opti zahtevi
Dimnjaci Metode toplotnog prorauna i prorauna
EN 13384-1:2002+A2:2008
dinamike fluida Deo 1: Dimnjaci sa jednim ureajem za grejanje + Prilog A2
EN 13384-2:2003+A1:2009
dinamike fluida Deo 2: Dimnjaci sa vie od jednog
ureaja za grejanje + Prilog A1
EN 13384-3:2005
dinamike fluida Deo 3: Metode za razvoj dijagrama
i tabela za dimnjake sa jednim ureajem za grejanje
Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za glinene/keEN 13502:2002
ramike dimnjake kape
Dimnjaci Elastomerni zaptivai i materijali za zapEN 14241-1:2005
tivanje Zahtevi za materijale i metode ispitivanja
Zaptivai za primenu u odvodima
Dimnjaci Otpornost prema mrnjenju odmrzavaEN 14297:2004
nju komponenata dimnjaka Metode ispitivanja
EN 1443:2003
Dimnjaci Opti zahtevi
Dimnjaci Dimnjaki sistem sa plastinim odvodima
EN 14471:2005
Zahtevi i metode ispitivanja
Dimnjaci Glinene/keramike dimnjake cevi ZahEN 1457:1999
tevi i metode ispitivanja
Dimnjaci Glinene/keramike dimnjake cevi ZahEN 1457:1999/A1:2002
tevi i metode ispitivanja Prilog A1
Dimnjaci Glinene/keramike dimnjake cevi ZahEN 1457:1999/A1:2002/AC:2007
tevi i metode ispitivanja Prilog A1 Prilog AC
Dimnjaci Glinene/keramike dimnjake cevi ZahEN 1457:1999/AC:2006
tevi i metode ispitivanja Prilog AC
Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i napojne vazdune vodove nezavisno od
EN 14989-1:2007
materijala za grejne ureaje nezavisne od vazduha iz
prostorije Deo 1 Vertikalne vazduno/dimnjake
kape za ureaje tipa C6
Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i napojne vazdune vodove nezavisno od
EN 14989-2:2007
materijala za grejne ureaje nezavisne od vazduha iz
prostorije Deo 2 Dimovodni i vazduni vodovi za
ureaje nezavisne od vazduha iz prostorije
EN 13063-2:2005+A1:2007
O DIMNJACIMA
163
EN 15287-1:2007 + A1:2010
EN 15287-2:2008
EN 1806:2006
EN 1856-1:2009
EN 1856-2:2009
EN 1857:2010
EN 1858:2011
EN 1859:2009
CEN/TS 16134:211
Dimnjaci Proraun, montaa i ispitivanje dimnjaka

Deo 1 Dimnjaci za grejne ureaje zavisne od vazduha iz prostorije
Dimnjaci Proraun, montaa i ispitivanje dimnjaka
Deo 2 Dimnjaci za ureaje nezavisne od vazduha
iz prostorije
Blokovi od keramike za jednoslojne dimnjake Zahtevi i metode ispitivanja
Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake Deo 1:
Proizvodi dimnjakih sistema
Unutranje cevi i spojni komadi za povezivanje odvodnih cevi
Dimnjaci Komponente Betonske dimnjake cevi
+ Prilog A1
Dimnjaci Komponente Betonski dimnjaki blokovi
Dimnjaci Metalni dimnjaci Metode ispitivanja
Dimnjake kape Opti zahtevi i metode ispitivanja
nezavisne od materijala
CEN/TC 250 (Navode se samo standardi koji se direktno odnose na dimnjake):

EN 1993-3-2:2006
EN 1998-6:2005
Evrokod 3 Proraun elinih konstrukcija Deo 3-2 Tornjevi,

stubovi i dimnjaci
Evrokod 8: Proraunske odredbe za seizmiku otpornost konstrukcija Deo 6 Tornjevi, stubovi i dimnjaci
CEN/TC 297:
EN 13084-1:2007
EN 13084-2:2007
EN 13084-4:2005
EN 13084-4:2005/
AC:2006
EN 13084-5:2005
EN 13084-5:2005/
AC:2006
EN 13084-6:2004
EN 13084-7:2005
EN 13084-7:2005/
AC:2009
EN 13084-8:2005
Slobodnostojei dimnjaci Deo 1: Opti zahtevi

Slobodnostojei dimnjaci Deo 2: Betonski dimnjaci
Slobodnostojei dimnjaci Deo 4: Zidane dimnjake cevi Projektovanje i izvoenje
Slobodnostojei dimnjaci Deo 4: Zidane dimnjake cevi Projektovanje i izvoenje Prilog AC
Slobodnostojei dimnjaci Deo 5: Materijal za zidane dimnjake
cevi Specifikacije proizvoda
cevi Specifikacije proizvoda Prilog AC
Slobodnostojei dimnjaci Deo 6: eline dimnjake cevi Projektovanje i izvoenje
Slobodnostojei dimnjaci Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindrinih
elinih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim elinim dimnjacima i dimnjakim cevima
elinih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim elinim dimnjacima i dimnjakim cevima Prilog AC
Slobodnostojei dimnjaci Deo 8: Projektovanje i izvoenje nosee konstrukcije stuba sa prateim komponentama
164
6.2. NOVI PRISTUP U TEHNIKOJ HARMONIZACIJI I

STANDARDIZACIJI U OBLASTI GRAEVINARSTVA
6.2.1. Ciljevi
Sve drave su odgovorne da osiguraju da se projektovanje i izvoenje radova u oblasti
visokogradnje i niskogradnje na njihovoj teritoriji vri na nain koji ne ugroava bezbednost
ljudi i njihove imovine, uz ispunjenje drugih neophodnih zahteva koji su od opteg interesa.
To se postie donoenjem odgovarajuih propisa, ukljuujui i zahteve, koji se odnose
ne samo na bezbednost gradnje nego i na zdravlje ljudi, trajnost objekata, ekonomino korienje energije, zatitu okoline, aspekt ekonomije i druge aspekte znaajne za opte dobro.
Svi ovi zahtevi, koji su esto predmet nacionalnog prava, propisa, zakonskih odredbi
ili upravnog postupka, direktno utiu na karakteristike graevinskih proizvoda i istovremeno
i nacionalnih standarda za proizvode.
Ukoliko se nacionalni propisi i pratea tehnika regulativa razliitih zemalja meusobno razlikuju, oni predstavljaju smetnju za trgovinu unutar tih zemalja.
To se pokazalo kao posebno oteavajui faktor u trgovini unutar Evropske Unije, koja danas obuhvata tridesetak drava.
Zbog toga su drave Evropske Unije iz sistema obaveznog proveravanja kvaliteta ili
sertifikacije proizvoda pre putanja u promet na tritu, prele na novi sistem. Po ovom sistemu, proizvoa moe sam ili u saradnji sa nezavisnim institucijama da sprovede odgovarajue postupke utvrivanja usaglaenosti. Ovi postupci su razliiti za svaku pojedinanu vrstu
proizvoda i odreeni su odgovarajuim EU direktivama.
EU direktiva je pravni akt Evropske unije, koji zahteva od drava lanica da postignu
odreeni rezultat bez uslovljavanja sredstava za postizanje tog rezultata. Ona se razlikuje od
izvrnih propisa Evropske unije koji stupaju na snagu odmah i ne zahtevaju nikakve mere implementacije. Direktive obino ostavljaju dravama lanicama odreen manevarski prostor
kako bi se zahtevi ispravno primenili.
1985. godine odrana je Druga meuvladina konferencija. Komisija je izradila tzv.
Belu knjigu u kojoj su navedeni koraci u pravcu dovravanja unutranjeg trita i kojom su
proklamovane tzv. etiri slobode EZ sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga. Tom
prilikom je odlueno da se, u okviru opte politike, poseban naglasak stavi na odreene sektore ukljuujui i graevinarstvo.
Pri uklanjanu tehnikih prepreka u oblasti graevinarstva, tamo gde ih nije mogue
ukloniti priznavanjem ekvivalentnosti od strane drava lanica, treba slediti naelo novog
pristupa u tehnikoj harmonizaciji i standardizaciji u oblasti graevinarstva utvren Rezolucijom Evropskog saveta 85/C 136/01 od maja 1985. godine. Ovom Rezolucijom utvrena je
potreba za definisanjem bitnih zahteva u pogledu bezbednosti i drugih aspekata od znaaja
za opte dobro, a da se pri tome ne snize postojei i opravdani nivoi zatite predvieni postojeom regulativom u dravama lanicama.
6.2.2. Principi
Harmonizacija zakona drava lanica EU do sredine 1980 ih se odvijala u skladu
sa tzv. direktivama starog, sektorskog pristupa. Ove direktive su esto bile uskog podruja
primene, sadravale su detaljne obavezne standarde ili tehnike zahteve, zahtevale su tipsko
odobrenje nacionalnih organa vlasti, bile su opcionalne u primeni i esto su bile predmetom
izmena zbog tehnikog progresa. Ovo je dovelo do potrebe za usvajanjem nove regulatorne
tehnike, tzv. novog pristupa.
Tehnika regulativa i strategija novog pristupa u tehnikoj harmonizaciji i standardizaciji uspostavljaju sledee principe:
O DIMNJACIMA
165
zakonodavna harmonizacija je ograniena na bitne zahteve koje mora da ispuni

graevinski proizvod koji se plasira na trite Unije;
tehnike specifikacije za proizvode kojima se ispunjavaju bitni zahtevi postavljeni u direktivi za graevinske proizvode uspostavljene su u harmonizovanim standardima;
primena harmonizovanih standarda je dobrovoljna i proizvoa moe uvek da primeni druge tehnike specifikacije kojima se ispunjavaju bitni zahtevi;
proizvodi koji su usaglaeni sa harmonizovanim standardima imaju prednost ukoliko su usaglaeni sa odgovarajuim bitnim zahtevima.
Postupci za utvrivanje usaglaenosti proizvoda sa bitnim zahtevima, prema direktivama novog pristupa, opisani su modulima globalnog pristupa. Izuzetak je direktiva za graevinske konstrukcione proizvode 89/106/EEC kod koje se ne primenjuju moduli globalnog
pristupa.
Osnovni dokumenti novog pristupa u tehnikoj harmonizaciji
u oblasti graevinarstva
U direktivama novog pristupa Evropska unija ureuje naela koja je donela u podruju tehnikih propisa i objavila u sledeim dokumentima:
rezolucija Saveta Evrope o novom pristupu u tehnikoj harmonizaciji standarda
(85/C 136/01) ;
rezolucija Saveta Evrope o globalnom pristupu utvrivanja usaglaenosti (90/C
10/01) ;
reenja (odluke) o modulima za razliite faze postupaka za utvrivanje usaglaenosti i o pravilima za oznaavanje i upotrebu znaka CE za usaglaenost, koji su namenjeni primeni u direktivama o tehnikoj harmonizaciji (93/465/EEC).
Na osnovu rezolucije Saveta Evrope o novom pristupu u tehnikoj harmonizaciji standarda doneta je DIREKTIVA Saveta 89/106/EEC od 21. decembra 1998. godine o usaglaavanju zakona, propisa i odredaba upravnih akata drava lanica EU koji se odnose na graevinske proizvode.
6.2.3. DIREKTIVA 89/106/EEC (CPD Construction Products Directive)
Direktiva saveta 89/106/EEC doneta je sa ciljem da sve lanice obezbede uslove da se
projektovanje i izvoenje radova u visokogradnji i niskogradnji na njihovoj teritiriji vri na
nain koji ne ugroava bezbednost lica, domaih ivotinja i imovine, uz ispunjenje i drugih
neophodnih zahteva od opteg interesa lanica, a da se pri tom ne snize postojei opravdani
nivoi zatite u dravama lanicama.
U smislu ove direktive graevinski materijal znai bilo koji materijal koji je proizveden da slui kao materijal prilikom graevinskih radova u visokogradnji i niskogradnji.
Drave lanice EU dune su da omogue nesmetan plasman ovih graevinskih materijala na
svom tritu samo ako su pogodni za odreenu upotrebu i zadovoljavaju bitne zahteve iz Poglavlja l lana 3 ove direktive.
Bitni zahtevi
Bitni zahtevi primenljivi na graevinske radove a koji mogu uticati na tehnike karakteristike nekog materijala navedeni su u smislu ciljeva, u Aneksu I (CPD) direktive i po pravilu se odnose na predvidive uslove kao to su sledei.
1. Mehanika otpornost i stabilnost
2. Zatita u sluaju poara
3. Higijena, zdravlje i ivotna sredina
4. Bezbednost korienja
5. Zatita od buke
166
6. Ekonomino korienje energije i uvanje toplote

Drugim reima to znai da se projektovanje i izvoenje radova mora vriti na takav
nain:
1. da prilikom gradnje zbog optereenja ne doe do:
pada cele ili dela izgraene konstrukcije,
znaajnije deformacije u nedozvoljenom stepenu,
oteenja drugih delova pri izvoenju radova ili uvoenju instalacija ili opreme kao
posledica znaajnije deformacije konstrukcije pod dejstvom optereenja,
oteenja ija je posledica nesrazmerna u odnosu na uzrok.
2. da u sluaju poara :
konstrukcija koja trpi optereenje mora izdrati odreen vremenski period,
izbijanje i irenje poara i dima treba da bude lokalno ogranieno,
lica koja borave na tom lokalitetu treba da mogu da napuste taj lokalitet ili da budu spasena na drugi nain.
3. da se ne ugrozi higijena ili zdravlje stanara ili suseda a posebno da ne doe do:
isputanja otrovnih gasova,
prisustva opasnih estica ili gasova u vazduhu,
emitovanja opasnog zraenja,
zagaivanja ili trovanje vode ili zemljita,
loeg uklanjanja otpadne vode, dima, vrstog ili tenog otpada, pojave vlage u delovima konstrukcija ili na povinama konstrukcije.
4. da ne podrazumeva neprihvatljive rizike od nesrenih sluajeva pri radu kao to su:
klizanje, padanje, opekotine, smrt od strujnog udara, povrede od eksplozije.
5. da se buka, koju uju stanari ili ljudi koji se nalaze u blizini, zadri na nivou koji
nee ugroziti njihovo zdravlje, spavanje, odmor i rad.
6. da se postavljanje odgovarajuih grejnih, rashladnih i ventilacionih instalacija mora vriti tako da koliina potrebne energije koja se koristi bude mala, pri emu treba voditi rauna o klimatskim uslovima koji vladaju na toj lokaciji.
Zbog moguih razlika uslovljenih geografskim ili klimatskim poloajem ili nainom
ivota, lan 3 direktive stav 2, doputa uvoenje klase dokumenata, u vezi sa svakim neophodnim zahtevom kako bi se obezbedili razliiti nivoi zatite na nacionalnom, regionalnom
ili lokalnom nivou. Ti neophodni zahtevi se konkretizuju u formi priloga uz direktivu i njima se uspostavljaju veze izmeu neophodnih zahteva iz stava l i zadataka za izradu smernica za evropsko tehniko odobrenje ili priznavanje drugih tehnikih specifikacija u smislu lana 4 i 5 direktive.
Harmonizovani standardi i tehnika odobrenja se u smislu ove direktive, pominju kao
tehnike specifikacije.
6.2.4. Harmonizovani standardi i tehnika odobrenja
6.2.4.1. Harmonizovani standardi
Prema direktivi 89/106/EEC harmonizovani standard je standard odnosno tehnika
specifikacija / koji je:
usvojen od Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) ili Evropskog komiteta
za elektrotehniku standardizaciju (CENELEC) kao priznatih nadlenih tela;
razvijen na zahtev odnosno po mandatu evropske komisije;
objavljen u Slubenom listu evropske unije;
objavljen kao nacionalni standard (bez ikakvih izmena) od strane nacionalnih organizacija zemalja lanica EU.
Drave lanice EU smatrae da su graevinski materijali pogodni za nameravano korienje, pod uslovom da su graevinski radovi pravilno projektovani i izvedeni, ako materijali nose oznaku CE.
O DIMNJACIMA
167
CE znak nije znak ni porekla niti je znak kvaliteta. On ukazuje da su materijali u saglasnosti: ili sa domaim standardima koji su usaglaeni sa EN, ili sa evropskim tehnikim
odobrenjem, pripravljenim po proceduri iz Poglavlja III, ili u skladu sa domaim tehnikim
specifikacijama jer ne postoji harmonizovana tehnika specifikacija. Harmonizovani standardi se razlikuju u odnosu na EN standarde, pre svega, u stepenu obaveze koje imaju zemlje lanice EU u odnosu na njihovo objavljivanje i povlaenje svih neusaglaenih nacinalnih standarda.
6.2.4.2. Tehniko odobrenje
Tehniko odobrenje je povoljna ocena pogodnosti nekog materijala za nameravano
korienje, na osnovu dokaza da ispunjava neophodne zahteve u odnosu na planirane graevinske radove u kojima e se materijal koristiti.
Evropsko tehniko odobrenje se moe izdati za:
materijal za koji ne postoji harmonizovan / usaglaen standard, EN standard ni priznati domai standard, odnosno kada Komisija nakon sprovedenih konsultacija sa
Komitetom iz lana 19 CPD direktive smatra, da standard ne bi mogao da se izradi
u kratkom vremenskom periodu ili bar ne u bliskoj budunosti, ili
kada se materijal znaajno razlikuje od usaglaenih ili priznatih domaih standarda.
Evropsko tehniko odobrenje se izdaje obino sa rokom vanosti od 5 godina. Ovaj
rok moe biti produen. Evropsko tehniko odobrenje zasniva se na ispitivanjima, testovima
i oceni na osnovu priloga pomenutih u lanu 3 stava 3 CPD direktive i smernica pomenutih
u lanu 11 koje se odnose na dati materijal. Ono se daje za neki materijal, u nekoj zemlji lanici EU, po proceduri utvrenoj u Aneksu II, a na zahtev proizvoaa ili njegovog zastupnika registrovanog u EU.
Evropsko tehniko odobrenje izdaje se na osnovu smernica za odreeni materijal ili
grupu materijala. Smernice utvruju organizacije zaduene za izdavanje tehnikih odobrenja
koje odredi zemlja lanica EU, na osnovu zadataka dobijenih od evropske Komisije iz lana 19 CPD direktive.
Smernice za tehniko odobrenje sadre :
spisak relevantnih priloga navedenih u lanu 3 stav 3 CPD direktive,
posebne zahteve za materijal koji su u skladu sa neophodnim zahtevima navedenim
u lanu 3 stav 1 CPD direktive,
procedure ispitivanja,
metode procene i ocene rezultata ispitivanja,
postupke inspekcije i ocene usaglaenosti koje moraju biti u skladu sa lanovima
12, 13 i 15 CPD direktive i
period vaenja evropskog tehnikog odobrenja.
Smernice za tehniko odobrenje, po obavljenim konsultacijama sa Komitetom iz lana 19 CPD direktive, drava lanica objavljuje u svom slubenom listu na svom ili engleskom jeziku.
6.2.4.3. Sertifikat o usaglaenosti
Sertifikat odnosno isprava o usglaenosti je jedan od neophodnih, zakonski propisanih potrebnih dokumenata koji proizvoa mora da poseduje. Proizvoa ili njegov zastupnik registrovan na teritoriji EU odgovoran je za sertifikat / ispravu kojim se potvruje da su
materijali usaglaeni sa zahtevima za tehniku specifikaciju u smislu lana 4. CPD direktive.
Usaglaenost se utvruje ispitivanjem ili pruanjem drugih dokaza na osnovu tehnikih specifikacija metoda za kontrolu usaglaenosti, u skladu sa Aneksom III CPD direktive.
Sertifikat o usaglaenosti je pouzdana tvrdnja da:
168
proizvoa ima uveden sistem kvaliteta i fabriku proizvodnu kontrolu u cilju osiguranja usklaenosti proizvodnje sa odgovarajuim tehnikim specifikacijama ili
da je pored sistema kontrole proizvodnje u fabici i telo ovlaeno za sertifikaciju ukljueno u ocenu i nadzor nad kontrolom proizvodnje i kvaliteta samog materijala.
Telo ovlaeno za sertifikaciju moe biti: akreditovana laboratorija, kontrolno telo ili
sertifikaciono telo.
Izbor procedura u smislu napred iznetog za dati materijal ili grupu slinih materijala blie odreuje Komisija sastavljena od prestavnika svih lanica EU, u zavisnosti od: znaaja i uticaja materijala na neophodne zahteve, a posebno onih koji se tiu zdravlja i bezbednosti, prirode materijala, mogunosti promene karakteristika materijala u eksploataciji i uticaja tih promena na njegovu upotrebnu vrednost i podlonosti materijala oteenjima u toku proizvodnje.
Ove procedure su date za svaku grupu graevinskih konstrukcionih proizvoda pod nazivom AOC System, (Svedoanstvo o usglaenosti, Attestation of Conformity) odnosno kao
jedan od sistema (1, 1+, 2, 2+, 3 i 4) za utvrivanje usaglaenosti kvaliteta konstrukcionih
graevinskih proizvoda sa harmonizovanim / usaglaenim tehnikim specifikacijama.
U skladu sa Aneksom III CPD direktive proizvoa ili njegov zastupnik registrovan
na teritoriji EU sastavlja deklaraciju o usaglaenosti materijala ili to ini na osnovu sertifikata o usaglaenosti, koji se odnosi na sistem kontrole proizvodnje i nadzora ili na sam materijal, izdatog od strane ovlenog tela.
Proizvoa ili njegov zastupnik registrovan na teritoriji EU ima pravo da stavi oznaku CE na sam materijal, ambalau ili na prateu komercijalnu dokumentaciju, samo u sluaju ako ima sertifikat / ispravu o usaglaenosti i ako je za tu grupu proizvoda sertifikat / izjava o usaglaenosti predviena.
Sertifikati, koji su sastavni deo postupaka u globalnom pristupu, ne smeju se izdavati
za proizvode za koje takav sertifikat nije predvien. Meutim, ovlaeno telo ili akreditovana laboratorija mogu, na zahtev proizvoaa, na dobrovoljnoj osnovi, izdati potvrdu ili svedoanstvo o usglaenosti koji moe proizvoau biti od koristi. Takav dokument nije, prema
zakonskim propisima, obavezan dokument koji mora posedovati proizvoa.
6.2.4.4. Dobrovoljnost primene
Harmonizovani standardi u oblasti direktiva novog pristupa zadravaju status dobrovoljne primene. Drugim reima proizvoa se za primenu harmonizovanih standarda odluuje dobrovoljno.
U sluaju da se za njih ne odlui, prilikom plasmana na trite EU mora na neku drugi
nain dokazati usaglaenost svojih proizvoda sa bitnim zahtevima, na primer na osnovu tehnikih specifikacija. Pri tome ne treba zaboraviti da je obaveza zemlje lanice EU da, u sluaju kada ustanovi da materijal, deklarisan kao materijal u saglasnosti sa odredbama ove direktive, ne ispunjava odredbe lana 2 i 3, da preduzme odgovarajue mere da se taj materijal:
povue sa trita,
zabrani njegovo plasiranje i
ogranii slobodno kretanje.
Takoe, kupac moe, na osnovu komercijalnih ili poslovnih odnosa, postavljati i dodatne zahteve koji nisu sadrani u harmonizovanim standardima. Ovi zahtevi su predmet dogovora prodavca i kupca.
Znak CE, je zakonom propisan samo za proizvode za koje se takvo oznaavanje trai.
U Evropskoj Zajednici pod trinim nadzorom je samo ova oznaka a ne i ostale.
CE je skraenica od Conformit europenne (engl. European Conformity) i simbolizuje usklaenost sa svim obavezama koje su nametnute proizvoau u vezi sa njegovim
proizvodom putem odredbi primjenjivih direktiva Evropske Zajednice koje zahtevaju po-
O DIMNJACIMA
169
stavljanje tog znaka, tj. odreeni proizvod je u skladu sa bitnim zahtevima relevantnih evropskih direktiva, te da je bio predmet odgovarajuih procedura ocenjivanja usklaenosti.
CE znak:
je obavezan,
mora ga postaviti proizvoa /ovlaeni predstavnik / uvoznik,
usmeren je prema vlastima (nadzoru nad tritem),
nije znak kvaliteta,
mora biti postavljen na proizvod / natpisnu ploicu / pakovanje / pratee dokumente,
mora biti vidljiv, itak, neizbrisiv,
ne moe se kombinovati sa oznakama kvaliteta,
se mora postaviti nakon sastavljana EC deklaracije o usklaenosti,
moe sadravati identifikacioni broj notifikacinog tela (ukoliko je ukljueno).
CE znak na proizvod:
postavlja proizvoa ili
njegov zakoniti predstavnik u EU.
Uslovi da bi se postavio CE znak su sledei:
mora postojati odgovarajua tehnika dokumentacija;
izvrena provera usklaenosti s odredbama direktive;
izjava dobavljaa.
6.3. USVAJANJE STANDARDA

Nakon objavljivanja novog evropskog standarda, drave lanice su dune da ga u
odreenom roku usvoje, zamenjujui njima svoje stare standarde u celini ili delimino. To
ipak nije jednostavno, jer ne postoji skoro nikakva korelacija izmeu starih nacionalnih i novih evropskih standarda za dimnjake, obzirom da su razvijani na razliitim osnovama i na razliitim sistemima klasifikacije.
Naravno, industrija proizvoda za dimnjake nije jedina koja se nala u ovoj situaciji u
mnogim proizvodnim sektoroma i to ne samo u zemljama lanicama Unije se osea tendencija ka uvoenju evropskih standarda radi usklaivanja karakteristika proizvoda sa tim kriterijumima. Sutina je da se na taj nain ubrza realizacija jednog od temeljnih ciljeva stvaranje jedinstvenog trita bez trgovinskih ogranienja.
Cilj harmonizovanog standarda za odreeni proizvod je da obezbedi sve potrebne performanse koje se zahtevaju od tog proizvoda u bilo kojoj od zemalja lanica Unije. Na taj nain harmonizovani standardi (esto naznaeni kao hEN), prevazilaze prepreke usled korienja razliitih nacionalnih standarda.
6.3.1. Prilog (Anex) ZA
U svakom objavljenom harmonizovanom evropskom standardu za proizvode, zahtevane performanse su navedene u takozvanom Prilogu ZA. Uporedo sa svakim zahtevom
navedena je taka standarda u kojoj se taj zahtev postavlja. Ponekad ove odredbe mogu upuivati na druge evropske standarde, kao to su stadardi za ispitivanja.
Svaki Prilog ZA stoga pretstavlja kontrolnu listu iz koje proizvoa moe da vidi sve
zahteve koji se postavljaju pred njegov proizvod, i kako se oni mogu zadovoljiti radi dobijanja CE znaka. Na primer, za dimnjake ovi zahtevi se odnose na otponost prema poaru, zaptivenost/propusnost produkata sagorevanja, protonu otpornost, pritisnu vrstou i slino.
Evropski standardi mogu sadrati odredbe koje nisu regulisane u dravama lanicama
i koje stoga nisu deo harmonizovanog standarda. Oni se oznaavaju kao dobrovoljni ili neharmonisani (neusklaeni) delovi i oni se ne ukljuuju u Prilog ZA.
170
Pre uvoenja harmonizovanih standarda, druga znaajna prepreka u korienju komponenata razliitih proizvoaa proizilazila je iz razliitih sistema atestiranja zahtevanih od
strane razliitih zemalja lanica za iste proizvode, kao i usled razliitih podruja kontrole
proizvoda koja pokrivaju fabrika kontrola i razliita certifikaciona tela. Stoga su i ovi zahtevi takoe harmonizovani u standardima.
Odluka koji atestacioni sistem je odgovarajui za odreeni proizvod zavisi od implikacija proizvoda na zdravlje i bezbednost kao i od specifine prirode i proizvodnog procesa samog proizvoda.
Drave lanice su se saglasile da proizvodi za dimnjake (izuzev dimnjakih kapa
terminala) zahtevaju atestaciju (od strane spoljne organizacije) proizvoaevih fabrikih
kontrolnih procedura kontinualnim nadzorom. Za dimnjake kape (terminale) nije potrebno
prisustvo tree strane proizvoai moraju voditi sopstvenu dokumentovanu fabriku kontrolu kvaliteta i biti odgovorni za izvrenje sopstvenih prvih ispitivanja.
Proizvodi koji ispunjavaju uslove odgovarajueg evropskog standarda mogu poneti
oznaku CE, to se smatra ulaznicom za trite bilo koje zemlje lanice. Odgovornost je proizvoaa da CE znak postavi na proizvod, ambalau proizvoda ili prateu komercijalnu dokumentaciju. Oznaka treba da sadri informacije kao to su: ime proizvoaa, godina CE oznake, broj relevantnog evropskog standarda i broj certifikata ukoliko je certifikacioni organ
ukljuen u proces atestiranja.
6.3.2. Podela dimnjaka prema EN standardima
Kada je otpoeo sa radom, tehniki komitet TC 166 najpre je postavio jasnu strukturu
klasifikacije za razvoj standarda za razliite tipove dimnjaka. Evropski standardi za dimnjake i dimnjake komponente razvrstani su na bazi materijala dimnjake cevi na:
glineno/keramike,
betonske,
metalne i
plastine.
Prvobitna intencija je bila da se napravi proizvodni standard za svaku vrstu materijala. U sluaju metalnih dimnjaka to je trebalo da bude dopunjeno jednim izvoakim standardom (tehniki uslovi) za projektovanje, gradnju i ispitivanje.
Iako je cilj Direktive 89/106 bio iskljuivo uklanjanje trgovinskih barijera izmeu trita zemalja lanica, tehniki komitet TC 166 je nastavio da objavljuje i druge, neharmonizovane i neobavezujue standarde. Nadalje, tu su i standardi sa optim odredbama, metodama prorauna i ispitivanja i slino, sve sa ciljem to potpunijeg pokrivanja problematike
dimnjaka.
to se tie stanja u Srbiji, moglo bi se rei da je za sada ostvaren prilian broj uklapanja u evropske standarde: osnovni standardi za proizvode, koji su obavezujui, uglavnom su
preuzeti i objavljeni kao SRPS EN, dok drugi, neobavezujui, u veini sluajeva nisu preuzeti, nego se koriste stari preimenovani JUS standardi. Detaljnije spiskove vaeih srpskih i
evropskih standarda o dimnjacima videti u poglavlju o propisima i standardima.
6.3.3. Evropska dimnjaka terminologija
Razvoj evropskih standarda doveo je i do redefinisanja koncepcije dimnjaka i uobiajene terminologije. Nova terminologija je data u izvodu standarda SRPS EN 1443:2005, a ovde e se dati nekoliko objanjenja, radi boljeg razumevanja nekih pojmova.
Kao to je reeno u SRPS EN 1443:2005. dimnjak se definie kao konstrukcija koja se
sastoji od zida ili zidova oko dimnjakog kanala ili oko dimnjakih kanala, dok je dimnjaki
kanal prolaz za prenos proizvoda sagorevanja do spoljne atmosfere.
Dimnjaci se sastoje od dimnjake cevi to je zid dimnjaka ija se povrina sastoji od
komponenata koje su u kontaktu sa proizvodima sagorevanja i spoljnog zida odnosno zida
O DIMNJACIMA
171
dimnjaka ija je povrina u kontaktu sa spoljnim prostorom, ili je obloena ili ozidana. Kod
jednoslojnog dimnjaka dimnjaka cev pretstavlja dimnjak.
I dimnjaka cev i spoljni zid dimnjaka moraju zadovoljiti respektivno zahteve koji se
pred njih postavljaju, to znai da e na primer dimnjak koji se sastoji od betonske dimne cevi i metalnog spoljnog zida (sa eventualnom izolacijom izmeu), biti predmet ispunjavanja
zahteva nekoliko razliitih proizvodnih standarda.
Ako je dimnjak izgraen od kompatibilnih dimnjakih komponenata isporuenih ili
specificiranih od strane jednog proizvoaa koji preuzima odgovornost za proizvodnju celog dimnjaka, odnosno kada je u pitanju fabriki proizvedeni dimnjak, on se naziva dimnjaki sistem.
Ako je dimnjak montiran ili izgraen na gradilitu korienjem kombinacije kompatibilnih komponenata koje mogu biti iz razliitih izvora, naziva se dimnjak izraen po narudbini. To su drugim reima glinene ili betonske dimne cevi obloene opekama, videti sliku 6.1.
Slika 6.1. Elementi dimnjaka

6.3.4. Sistem oznaavanja i obeleavanja dimnjaka i dimnjakih komponenata
prema evropskim normama
Opte
Dimnjaci se klasifikuju u skladu sa sledeim karakteristikama (SRPS EN 1443):
temperaturi,
pritisku,
otpornosti prema kondenzatu,
otpornosti prema koroziji,
otpornosti prema paljenju ai i potrebnom rastojanju od zapaljivih materijala.
Osim toga, proizvoa dimnjaka mora da da informacije i o sledeim karakteristikama:
toplotnoj otpornosti (u m2K/W),
protonoj otpornosti,
otpornosti prema poaru u minutima, spoljna prema spoljnoj,
otpornosti prema mrnjenju odmrzavanju,
otpornosti prema optereenju od vetra i
reakciju na poar (samo za plastine obloge).
Proizvoa moe da deklarie karakteristike kao NPD (performansa nije definisana),
ukoliko na ciljnom tritu podatak o toj karakteristici nije obavezan, osim za rastojanje do
zapaljivog materijala.
ema oznaavanja dimnjaka detaljno razraena u SRPS EN 1443:2005. koriena je kao osnova za razvoj harmonizovanih proizvodnih standarda kao to su: SRPS EN
1457:2005, SRPS EN 1857:2011. i slini.
SRPS EN 1443:2005. oznaava dimnjake prema klasama bitnih karakteristika dimnjaka i to na sledei nain.
172
Klasa temperature oznaena slovom T praenim brojem koji je jednak maksimalnoj nazivnoj radnoj temperaturi, odnosno srednjoj temperaturi postignutoj prilikom
testa nazivnog izlaznog kapaciteta za maksimalni nivo temperature.
Klasa pritiska oznaena slovom N, P ili H praenim brojem 1 ili 2. N se odnosi na
dimnjake koji rade sa negativnim pritiskom (potpritiskom), P se odnosi na dimnjake koji rade sa pozitivnim pritiskom, dok se H odnosi na dimnjake koji rade sa velikim pozitivnim pritiskom, dok brojevi 1 ili 2 oznaavaju klasu proizvoda. Klasa
pritiska sa oznakom 2 dozvoljava veu nezaptivenost zbog ega sistemi klase pritiska P2 i H2 sa natpritiskom smeju da se koriste samo u otvorenom prostoru. Klasa
N2 odgovara zahtevima u pogledu zaptivenosti sadanjih dimnjaka.
Otpornost prema kondenzatu slovom W se oznaavaju dimnjaci koji rade u vlanim (odnodno kojima ne smeta vlaga u dimnjakom kanalu), a slovom D dimnjaci
koji rade u suvim uslovima (odnosno kod kojih je temperatura dimnog gasa dovoljno visoka da ne doe do kondenzacije).
Klasa otpornosti prema koroziji zavisi od vrste goriva i izraava se brojem 1, 2
ili 3.
Klasa 1 se odnosi na dimne gasove nastale sagorevanjem gasa sa sadrajem sumpora do 50 mg/m3, ili prirodnog gasa L+H ili kerozina sa sadrajem sumpora do
50 mg/m3.
Klasa 2 se odnosi na dimne gasove nastale sagorevanjem gasa, ili prirodnog gasa
L+H ili kerozina sa sadrajem sumpora preko 50 mg/m3, ili ulja za loenje sa sadrajem sumpora do 0,2 masenih %, ili drveta u otvorenim gorionicima.
Klasa 3 se odnosi na dimne gasove svih goriva navedenih u klasi 2, uz dodatak ulja
za loenje sa sadrajem sumpora preko 0,2 masena %, drveta u zatvorenim loitima, uglja i treseta.
Klasa otpornosti prema paljenju ai slovom O se oznaava komponenta koja nije otporna na paljenje ai, a slovom G komponenta otporna na paljenje ai. Da
bi proizvod dobio oznaku G, mora da bude ispitan na 1000oC tokom 30 minuta. Iza
slovne oznake dolazi dvocifren broj (xx) koji oznaava minimalno potrebno rastojanje u celim milimetrima od spoljne povrine dimnjaka do zapaljivog materijala.
Otpornost prema poaru.
Unutranja prema spoljnoj: Kriterijum performansi za otpornost prema poaru unutranja prema spoljnoj mora da se deklarie kao G ili O uz oznaavanje rastojanja
do zapaljivog materijala u mm (xx). Ovaj zahtev se, za dimnjake unutar zgrada, odnosi na rizik irenja poara sa unutranje na spoljanju stranu dimnjaka.
Spoljna prema spoljnoj: Kriterijum performansi za celovitost i izolaciju mora da
se definie kao EI za izloenost spoljne povrine prema spoljanjim uticajima. Iza
slovne oznake sledi trocifren broj (xxx) koji oznaava minimalnu otpornost u minutima.
Osim oznaka navedenih klasa, odnosno ispred njih, treba da stoji oznaka evropskog
standarda koji se odnosi na komponentu koja je u pitanju.
Primer oznaavanja dimnjaka u skladu sa SRPS EN 1443:2005.
Dimnjak EN 1443 T450 N2 D
Broj odgovarajueg standarda
Temperaturna klasa
Klasa pritiska N, P ili H
Klasa otpornosti prema kondenzatu W ili D
Klasa otpornosti prema koroziji
Klasa otpornosti prema paljenju ai G ili O i rastojanje od zapaljivog materijala
G50
O DIMNJACIMA
173
Pri izboru dimnjaka za odreeni ureaj za grejanje moe se rei da se moe primeniti svaki dimnjak koji ima karakteristike jednake ili bolje od zahtevanih. Nizovi karakteristika sloenih od viih ka niima su:
T600 > T450 > T400 > T300 > T250 > T200 > T160 > T140 > T120 > T100 > T80
H (visoka pozitivna) > P (pozitivna) > N (negativna klasa pritiska)
G (otporno na poar ai) > O (neotporno)
W3 > W2 > W1
D3 > D2 > D1
W > D pri istoj otpornosti prema koroziji
Osim oznaavanja na proizvodu (ne oznaava se svaki komad), u dokumentaciji proizvoaa se daju podaci o nameni proizvoda. Ukoliko postoji sumnja, treba se direktno obratiti proizvoau ili isporuiocu. Ovde jo treba napomenuti da se u delu oznake komponente koja ukazuje na standard koji se odnosi na tu komponentu upisuje samo oznaka evropske
norme, bez nacionalnog prefiksa (na primer, EN 1457, a ne SRPS EN 1457).
Za potrebe CE markiranja proizvoa je duan da markira proizvod sa svim informacijama propisanim u Dodatku ZA harmonizovanog proizvodnog standarda. To zahteva dodatne informacije, kao toplotnu otpornost proizvoda, protonu otpornost i gde je potrebno,
otpornost na zaleivanje odleivanje. Oznake koje e biti objanjene u nastavku, odnose
se samo na oznake potrebne za definisanje proizvoda, ali ne pokrivaju dopunske informacije potrebne za CE markiranje.
6.3.5. Glineno/keramike dimnjake komponente
Glineno/keramike dimnjake cevi se prema SRPS EN 1457:2005. oznaavaju:
nazivom, na primer, cev,
brojem standarda,
nazivnom veliinom u mm,
tipom ili tipovima (postoji etiri glavna tipa (ukupno 22), zavisno od radne temperature, sa pod-tipovima u zavisnosti da li dimnjake cevi treba da se koriste kod
dimnjaka projektovanih za rad sa negativnim ili pozitivnim pritiskom, ili da budu
otporni na paljenje ai. Svaki tip ima oznaku od etiri alfanumerika znaka)
nazivnim uglom zakrivljenosti (ukoliko se primenjuje).
Primer oznake: Cev EN 1457 300 A1N2
Obeleavanje
Sve glineno/keramikih cevi moraju da se obelee sa:
EN 1457,
nazivom proizvoaa i datumom proizvodnje,
brojem ili brojevima tipova.
Glineno/keramiki dimni blokovi za jednoslojne dimnjake prema EN 1806, oznaavaju se:
nazivom, na primer, nenosei dimnjaki blok,
brojem standarda,
nazivnom veliinom cevi u mm,
tipom ili tipovima (postoji ukupno 11 razliitih tipova, sa oznakama usklaenim sa
karakteristikama definisanim u standardu SRPS EN 1443:2005. Nenosei blokovi
imaju oznaku od pet alfanumerikih znakova (10 tipova), a nosei imaju oznaku od
tri alfanumerika znaka (jedan tip),
toplotnom otpornou oznaenom sa Rxx gde je xx vrednost otpornosti u m2K/W
pomnoena sa 100 i zakruena na najbliu celobrojnu vrednost,
nazivnim uglom zakrivljenosti (ukoliko se primenjuje),
deklarisana referentna vrednost temperature spoljnog zida pri radnim uslovima,
174
deklarisana referentna vrednost temperature spoljnog zida u uslovima paljenja ai (ukoliko se primenjuje).
Primer oznake: Nenosei dimnjaki blok EN 1806 200 x 200 FB1 R22 50
130
Svi glineno/keramiki dimnjaki blokovi moraju da se obelee sa:
EN 1806,
nazivom proizvoaa i datumom proizvodnje,
brojem ili brojevima tipova,
klasom
deklarisanom referentnom vrednou temperature spoljnog zida pri radnim uslovima,
deklarisanom referentnom vrednou temperature spoljnog zida u uslovima paljenja ai (ukoliko se primenjuje).
Glineno/keramike dimnjake kape
Glineno/keramike dimnjake kape prema SRPS EN 13502:2005, oznaavaju se:
nazivom na primer: kapa,
brojem standarda,
nazivnom veliinom u mm,
nazivnom visinom,
tipom (ogranien vrh) dimnjake kape.
Primer oznake: Dimnjaka kapa EN 13502 300 600 2
Potrebno obeleavanje obuhvata:
EN 13502,
naziv proizvoaa i datum proizvodnje,
nazivnu veliinu,
nazivnu visinu,
tip (ogranien vrh) dimnjake kape.
Dimnjaki sistemi otporni na paljenje ai sa glinenim/keramikim dimnjakim cevima ili blokovima prema EN 13063-1:2011. oznaavaju se:
nazivom vrste dimnjaka,
brojem standarda,
klasom temperature,
klasom pritiska,
klasom otpornosti prema kondenzatu,
klasom otpornosti prema koroziji,
klasom otpornosti prema paljenju ai i rastojanjem do zapaljivog materijala.
Primer oznake: Dimnjaki sistem EN 13063-1 T400 N1 D3 R65 G50
ime ili robnu marku proizvoaa, ugraviranu ili neizbrisivo obeleenu,
nazivnu veliinu,
datum proizvodnje ili broj are,
prostor za podatke o montaeru i datumu gradnje.
Dimnjaki sistemi sa glinenim/keramikim dimnim cevima prema EN 130632:2005+A1:2007. oznaavaju se:
brojem standarda,
O DIMNJACIMA
175
klasom temperature,
klasom pritiska,
Primer oznake: Dimnjaki sistem EN 13063-2 T400 N1 W 2 O 50

nazivnu veliinu,
naziv prvog montaera,
datum gradnje.
Dimnjaki sistemi sa glinenim/keramikim kanalima za vazdune i dimne vodove
prema EN 13063-3:2007. oznaavaju se:
brojem standarda,
klasom temperature,
klasom pritiska,
Primer oznake: Dimnjaki sistem EN 13063-3 T400 N1 D 3 G 50
nazivnu veliinu,
prostor za podatke o montaeru i datumu gradnje.
Spoljni glineno/keramiki zidovi dimnjakog sistema prema EN 13069:2011. oznaavaju se:
nazivom komponente, na primer element spoljnog zida,
brojem standarda,
klasom temperature,
toplotnom otpornou,
rastojanjem do zapaljivog materijala oznaava se kao rastojanje spoljne povrine
dimnjaka od zapaljivog materijala u obliku Gxx gde je xx rastojanje u mm.
Primer oznaavanja: Element spoljnog zida EN 13069 T600 0.12 G100
oznaku norme EN 13069,
identifikaciju proizvoaa,
tip.
6.3.6. Betonske dimnjake komponente
Betonske dimnjake cevi i dimnjaki prikljuci prema SRPS EN 1857:2011. oznaavaju se bilo u skraenom obliku ili gde skraeni oblik ne prua dovoljno podataka, koristi se
puna oznaka.
176
Skraena oznaka pokriva:

temperaturu,
pritisak,
otpornost prema paljenju ai,
otpornost prema kondenzatu.
i prikazuje se velikim slovom (A do L), praenim brojem 1 ili 2; na primer D1 oznaava
300oC, negativni pritisak, neotpornost na paljenje ai, namenjeno za rad u suvim uslovima.
Puna oznaka pokriva gornje parametre ali se izraava u obliku slinom kao u standardu SRPS EN 1443:2005.
Primer oznake: EN 1857 T300 N1 D 3 O
Minimalno 20 % komponenata mora biti obeleeno:
nazivom ili robnim znakom proizvoaa,
datumom proizvodnje ili brojem are,
brojem standarda EN ...
klasom ili klasama ili punim nazivom,
strelicom koja pokazuje smer toka gasa.
Treba napomenuti da su betonske komponente prema standardu SRPS EN 1857 pri
radu u suvim uslovima zadovoljavaju kriterijume za otpornost na koroziju klase 3.
Betonski dimnjaki blokovi i komponente prema SRPS EN 1858:2007. se u punom
obliku oznaavaju u skladu sa nainom objanjenim kod standarda SRPS EN 1443, a u skraenom obliku korienjem skraenih klasa sistema oznaavanja. Skraeno obeleavanje pokriva:
temperaturu,
pritisak,
otpornost prema paljenju ai,
otpornost prema kondenzatu.
i prikazuje se velikim slovom (A do L), praenim brojem 1 ili 2; na primer A1 oznaava 600oC, negativni pritisak, otpornost na paljenje ai, namenjeno za rad u suvim uslovima.
Puna oznaka pokriva gornje parametre ali se izraava u obliku slinom kao u standardu SRPS EN 1443:2005.
Primer oznake: EN 1858 T600 N1 D 3 G 05
skraenom ili punom oznakom,
strelicom koja pokazuje smer toka gasa,
identifikacijom dimnjakog kanala (u viekanalnim dimnjakim blokovima).
Treba napomenuti da betonske komponente prema standardu SRPS EN 1858. pri radu
u suvim uslovima zadovoljavaju kriterijume za otpornost na koroziju klase 3.
Betonski elementi spoljanjeg zida prema SRPS EN 12446:2007 oznaavaju se prema:
Broju standarda EN ...
klasi temperature dimnog gasa,
otpornosti prema paljenju ai i rastojanju od zapaljivih materijala.
O DIMNJACIMA
177

oznakom.
6.3.7. Metalne dimnjake komponente

Jednoslojni i vieslojni dimnjaci sa metalnim dimnjakim cevima prema SRPS EN
1856-1:2007. sadre dimnjake sekcije i dimnjake prikljuke i obeleene su kako sledi:
opis proizvoda,
broj standarda EN ...,
nivo temperature,
nivo pritiska,
otpornost prema kondenzatu,
otpornost prema koroziji, ukljuujui oznaku materijala dimnjake cevi,
otpornost prema paljenju ai i rastojanje od zapaljivih materijala.
Primer oznaavanja: Jednoslojni dimnjak EN 1856-1 T400 P1 W VxL40045 G(xx)
Dimnjake sekcije, kape i dimnjaki prikljuci se obeleavaju:
nazivom komponente,
strelicom koja pokazuje smer toka dimnog gasa (ako je primenljivo).
Osim toga proizvoa treba da ugradi na pristupanom mestu plou sa ovim informacijama i prostorom za dodatne informacije, kao sto su podaci o montaeru, datumu gradnje i slino.
Metalne spojne dimnjake cevi prema EN 1856-2:2011, oznaavaju se:
opisom proizvoda,
brojem standarda EN ...,
nivoom temperature,
nivoom pritiska,
otpornou prema kondenzatu,
otpornou prema koroziji, ukljuujui oznaku materijala dimnjake cevi,
otpornou prema paljenju ai i rastojanjem od zapaljivih materijala.
Primer oznaavanja: Spojna dimnjaka cev EN 1856-2 T400 N2 D Vm
L40012 G
Metalne dimnjake cevi, dimovodni prikljuci ili kape se obeleavaju:
nazivom komponente,
strelicom koja pokazuje smer toka dimnog gasa (ako je primenljivo).
Osim toga proizvoa treba da ugradi na pristupanom mestu plou sa ovim informacijama i prostorom za dodatne informacije, kao sto su podaci o montaeru, datumu gradnje i slino.
6.3.8. Plastine dimnjake cevi
Plastine dimnjake cevi prema EN 14471:2011, oznaavaju se:
178
klasom temperature,
klasom pritiska (P, H, ili N1),
otpornou prema paljenju ai (samo klasa O),
otpornou prema kondenzatu (samo klasa W),
otpornou prema koroziji (samo klase 1 i 2),
klasom temperaturne otpornosti (Rxx),
rastojanjem od zapaljivih materijala (Cyy),
lokacijom (mestom ugradnje), (unutranja, spoljanja ili obe (I, E, B)),
reakcijom na poar (klase F0 ili F1),
oblogom (L0, L, L1).
Primer oznaavanja: EN 14471 T120 P1-O-W1R22-C50-I-F0-L0I

Dimnjake sekcije se obeleavaju najmanje na svskih 1,5 m, a savitljive cevi se obeleavaju poduno, kontinualno. Na cevima treba da budu obeleeni sledei podaci:
naziv ili robni znak proizvoaa,
klasa temperature,
materijal,
broj standarda EN ...
nazivna veliina.
Elastomerski zaptivai prema EN 14241-1:2011. oznaavaju se:
klasom temperature,
otpornou prema kondenzatu (samo klasa W),
otpornou prema koroziji (samo klase 1 i 2),
lokacijom (mestom ugradnje), (unutranja ili spoljanja),
Primer oznake: EN 14241-1 T120 W 1I
Sledee informacije treba da budu obeleene na zaptivau i/ili traci:
naziv ili robni znak proizvoaa,
naziv proizvoda,
broj standarda EN ...,
klasa temperature,
klasa otpornosti na koroziju,
lokacija,
nazivna veliina.
O DIMNJACIMA
179
6.4. TEHNIKI PROPIS

ZA DIMNJAKE U GRAEVINSKIM OBJEKTIMA PREDLOG
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim Tehnikim propisom (u daljem tekstu: Propis), u okviru ispunjavanja bitnih zahteva za graevinske objekte, propisuju se tehnika svojstva za dimnjake u graevinskim
objektima (u daljem tekstu: dimnjaci), zahtevi za projektovanje, izvoenje, korienje i odravanje dimnjaka i drugi zahtevi za dimnjake, kao i tehnika svojstva i drugi uslovi za graevinske proizvode, namenjene ugradnji u dimnjake (u daljem tekstu: graevinski proizvodi).
lan 2.
Projektovanje, izgradnja, odravanje i nain korienja graevinskih objekata, iji je
sastavni deo dimnjak, moraju ispunjavati zahteve koji su propisani ovim Propisom.
lan 3.
Ovaj Propis se ne primenjuje na samostojei dimnjak i dimnjak koji je iskljuivo u
funkciji proizvodnog pogona.
lan 4.
Pojedini pojmovi korieni u ovom Propisu imaju sledee znaenje:
Dimnjak je deo graevinskog sklopa graevinskog objekta, u obliku vertikalnog ili
priblino vertikalnog kanala, koji je postojan na sagorevanje ai i koji slui za siguran i neometan odvod u spoljnu atmosferu dimnih gasova, nastalih radom na dimnjak prikljuenog
ureaja za loenje.
Montani dimnjak jeste dimnjak koji se izvodi na gradilitu od meusobno usklaenih graevinskih proizvoda,
Polugotov (sistemski) dimnjak jeste dimnjak sastavljen u proizvodnom pogonu
izvan gradilita od meusobno usklaenih graevinskih proizvoda i drugih proizvoda, koji se kao gotov graevinski proizvod ugrauje u graevinski objekat.
Zidani dimnjak jeste dimnjak koji se zida na gradilitu od pune opeke.
Dimovod je prolaz za odvoenje produkata sagorevanja u spoljnu atmosferu.
Pomoni dimnjak jeste dimnjak najmanjeg premera svetlog otvora 200 cm2 koji slui za prikljuenje ureaja za loenje na vrsta goriva u vanrednim uslovima.
lan 5.
(1) Vrste dimnjaka prema nainu izvoenja su:
montani,
polugotovi (sistemski),
zidani.
(2) Svaki pojedinani dimnjak iz stava 1. ovog lana mora se graditi samo od istovrsnih i/ili kompatibilnih graevinskih proizvoda, namenjenih za izvoenje takvog dimnjaka.
(3) Graevinski i drugi proizvodi iz stava 2. ovog lana moraju biti meusobno usklaeni tako da, nakon izvoenja montanog odnosno zidanog dimnjaka ili ugradnje polugotovog dimnjaka, obezbeuju ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom.
lan 6.
Graevinski proizvodi na koje se primjenjuje ovaj Propis su:
glineni/keramiki proizvodi za dimnjake,
metalni proizvodi za dimnjake,
180
betonski proizvodi za dimnjake,

polugotovi (sistemski) dimnjaci i
drugi graevinskii proizvodi koji se ugrauju zajedno s proizvodima iz alineje 1. do
4. ovog stava, a za koje su zahtevi poblie propisani u prilozima ovog Propisa.
lan 7.
(1) Dimnjaci i graevinski proizvodi na koje se primjenjuje ovaj Propis moraju imati
tehnika svojstva i ispunjavati druge zahteve propisane ovim Propisom.
(2) Odvoenjem dimnih gasova pomou dimnjaka koji ima tehnike osobine i ispunjava zahteve u skladu sa ovim Propisom postie se ispunjavanje bitnih zahteva za graevinski objekat koji se odnose na odvoenje dimnih gasova.
lan 8.
(1) Zidani dimnjaci i graevinski proizvodi koji se koriste za njihovo zidanje, osim
uslova propisanih ovim Propisom moraju ispunjavati i uslove propisane posebnim propisom
kojim se ureuju zidane konstrukcije.
(2) Nosea konstrukcija dimnjaka i graevinski proizvodi koji se u nju ugrauju, osim
uslova propisanih ovim Propisom moraju ispunjavati i uslove propisane posebnim propisom
kojim se ureuju nosee konstrukcije.
II. TEHNIKA SVOJSTVA DIMNJAKA
lan 9.
(1) Tehnika svojstva dimnjaka moraju biti takva da tokom trajanja graevinskog
objekta uz propisano, odnosno projektom odreeno izvoenje i odravanje dimnjaka, on
podnese sve uticaje uobiajenog korienja i uticaje iz okoline, tako da tokom izvoenja i korienja dimnjaka:
predvidiva delovanja na graevinski objekat ne prouzrokuju ruenje ili oteenje
dimnjaka,
ne izazovu, prenesu i/ili ire poar,
ne proizvode buku preko dozvoljene granice propisane posebnim propisom,
usled odvoenja (oslobaanja) dimnih gasova iz loita ne budu ugroeni higijena,
zdravlje ljudi i okolina,
da se izbegnu mogue povrede korisnika,
potronja energije bude jednaka propisanom nivou ili manja.
(2) Osim uslova iz stava 1. ovog lana, tehnika svojstva dimnjaka moraju biti usklaena s ureajem za loenje i njemu pripadajuom prikljunom cevi i/ili gorivom, koji se namerava prikljuiti na dimnjak.
(3) Tehnika svojstva iz stava 1. i 2. ovog lana postiu se projektovanjem i izvoenjem dimnjaka u skladu s odredbama ovog Propisa.
(4) Ouvanje tehnikih svojstava dimnjaka iz stava 1. i 2. ovog lana postie se odravanjem dimnjaka u skladu s odredbama ovog Propisa.
lan 10.
Kada je u skladu sa posebnim propisima potrebna dodatna zatita dimnjaka ili delova
graevinskih objekata izloenih nepovoljnom uticaju dimnjaka radi ispunjavanja propisanih
tehnikih svojstava, ta e se zatita smatrati sastavnim delom tehnikog reenja dimnjaka.
lan 11.
Tehnika svojstva dimnjaka moraju biti takva da osim ispunjavanja zahteva iz ovog
Propisa, budu ispunjeni i zahtevi posebnih propisa kojima se ureuje ispunjavanje drugih bitnih zahteva za graevinski objekat.
O DIMNJACIMA
181
lan 12.
(1) Nakon rekonstrukcije odnosno adaptacije graevinskog objekta iji je dimnjak sastavni deo, kada se rekonstrukcijom odnosno adaptacijom uticalo na zateene tehnike karakteristike, takav dimnjak mora imati jednaka ili povoljnija tehnika svojstva nego pre rekonstrukcije odnosno adaptacije.
(2) Nakon promene ureaja za loenje i/ili promene goriva dimnjak mora imati tehnika svojstva koja su propisana lanom 9. stav 1. i 2. kao i lanom 11. ovog Propisa.
III. GRAEVINSKI PROIZVODI ZA DIMNJAKE
lan 13.
Graevinski proizvodi za dimnjake proizvode se u proizvodnim pogonima van gradilita.
lan 14.
(1) Graevinski proizvod moe se ugraditi u dimnjak odnosno u graevinski objekat
vezano za izvoenje dimnjaka ako ispunjava zahteve propisane ovim Propisom i ako je za
njega izdata isprava o usklaenosti u skladu s odredbama posebnog propisa.
(2) U sluaju neusklaenosti graevinskog proizvoda sa tehnikim specifikacijama za
taj proizvod, proizvoa graevinskog proizvoda mora odmah prekinuti proizvodnju i preduzeti mere za utvrivanje i otklanjanje greaka koje su prouzrokovale neusklaenosti.
(3) Ako doe do isporuke neusklaenog graevinskog proizvoda proizvoa odnosno uvoznik mora bez odlaganja o neusklaenosti tog proizvoda obavestiti sve kupce, distributere, ovlaeno pravno lice koje je uestvovalo u potvrivanju usklaenosti i Ministarstvo za zatitu okoline.
(4) Proizvoa odnosno uvoznik i distributer graevinskog proizvoda duni su da preduzmu odgovarajue mere u cilju odravanja svojstava graevinskog proizvoda za vreme rukovanja, skladitenja i prevoza, a izvoa dimnjaka tokom prevoza, rukovanja, skladitenja i
ugradnje graevinskog proizvoda.
lan 15.
(1) Tehnika odnosno specifina svojstva, potvrivanje usklaenosti i oznaavanje
graevinskih proizvoda, posebni uslovi kod projektovanja i izgradnje graevina koje imaju
dimnjak, kao i potrebni kontrolni postupci i drugi uslovi koje moraju ispunjavati graevinski
proizvodi odreeni su u prilozima ovog Propisa, i to za:
glinene/keramike, betonske i metalne proizvode za dimnjake u Prilogu A,
poluproizvode (sistemske) dimnjake u Prilogu B.
(2) Potvrivanje usklaenosti proizvoda koji nisu obuhvaeni normama ili znatno odstupaju od harmonizovanih normi na koje upuuju prilozi iz stava 1. ovog lana obavlja se
prema tehnikim doputenjima za te proizvode.
(3) Potvrivanje usklaenosti u smislu stava 1. i 2. ovog lana obuhvata radnje ocenjivanja usklaenosti graevinskih proizvoda i u zavisnosti od propisanog sistema ocenjivanja
usklaenosti i izdavanje certifikata unutranje kontrole proizvodnje graevinskih proizvoda
odnosno izdavanje certifikata usklaenosti graevinskih proizvoda.
IV. PROJEKTOVANJE DIMNJAKA
lan 16.
(1) Projektovanjem dimnjaka moraju se za izgradnju i projektovani vek trajanja graevinskih objekata predvideti svi uticaji na dimnjak koji proizlaze iz naina i redosleda graenja graevinskih objekata u ijem sastavu se nalazi dimjak i izvoenja dimnjaka, kao pred-
182
vidivih uslova uobiajenog korienja graevinskih objekata i predvidivih uticaja okoline na

graevinske objekte.
(2) Projektom graevinskog objekta u delu koji se odnosi na dimnjak, a u skladu s
ovim Propisom, mora se dokazati da e graevinski objekat tokom graenja i projektovanog
veka korienja ispunjavati bitne zahteve mehanike otpornosti i stabilnosti, zatite od poara, zatite od buke, higijene, zdravlja i zatite okoline, sigurnosti u korienju i utede energije i toplotne zatite graevinskog objekta u odnosu na odvoenje dimnih gasova.
(3) Kada je zbog ispunjavanja zahteva iz ovog Propisa potrebna dodatna zatita dimnjaka, ta e se zatita smatrati sastavnim delom tehnikog reenja dimnjaka.
lan 17.
(1) Ispunjavanje bitnih zahteva za graevinske objekte u skladu sa lanom 7. stav 2.
ovog Propisa u odnosu na odvoenje dimnih gasova dokazuje se:
1. proraunom nosivosti i upotrebljivosti nosivog dela dimnjaka,
2. proraunom svetlog otvora u odnosu na grejnu vrednost (sastav) goriva, vrstu i prikljunu snagu predvienog ureaja za loenje i visinu dimnjaka,
3. odreivanjem minimalne udaljenosti plata dimnjaka od zapaljivih i nezapaljivih
delova graevine oko dimnjaka.
(2) Prorauni iz stava 1. ovog lana sprovode se primenom odgovarajuih proraunskih postupaka koji se po potrebi dopunjuju ispitivanjima, pri emu se u obzir uzimaju svi
merodavni parametri.
(3) Proraunski i drugi modeli moraju biti takvi da, uzimajui u obzir pouzdanost ulaznih podataka i tanost izvoenja, odgovaraju ponaanju dimnjaka tokom izgradnje i korienja.
lan 18.
(1) Prilikom projektovanja dimnjaka primenjuju se srpske norme iz Priloga C ovog
Propisa.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog lana, doputena je primena i drugih pravila projektovanja dimnjaka koja se razlikuju od pravila utvrenih srpskim normama iz Priloga C ovoga
Propisa, pod uslovom da se dokae da se primenom tih pravila ispunjavaju zahtevi propisani
ovim Propisom najmanje na nivou odreenom tim normama.
(3) Prilogom C ovoga Propisa detaljnije se odreuje projektovanje dimnjaka.
lan 19.
(1) Svetli otvor dimovodne cevi mora biti takvih dimenzija da osigurava podpritisak
odnosno predpritisak za sigurne uslove sagorevanja s obzirom na vrstu, broj i snagu predvienih ureaja za loenje i odabranu visinu dimnjaka.
(2) Na jednu dimovodnu cev mogu se prikljuiti samo kompatibilni ureaji za loenje koji koriste istu vrstu goriva.
(3) U prostoru oko izlaznog otvora dimnjaka ne smeju se nalaziti prepreke koje bi
ometale i/ili onemoguavale isputanje dimnih gasova u spoljnu atmosferu i/ili koje bi na
drugi nain ugroavale i/ili onemoguile ispunjavanje bitnih zahteva za graevinske objekte
i drugih uslova koje mora ispunjavati graevinski objekat.
(4) Nadvienja dimnjaka iznad kosih krovova i terasa ili drugih delova graevinskih
objekata odreuju se u projektu graevinskog objekta.
(5) Pri gradnji novog graevinskog objekta koji je vii od okolnih graevinskih objekata moraju se osigurati sva potrebna nadvienja za dimnjake zateenih okolnih graevinskih
objekata zbog osiguranja nesmetanog odvoenja dimnih gasova iz tih dimnjaka.
(6) Pristup dimnjaku mora biti takav da omogui odravanje dimnjaka na bezbedan
nain.
O DIMNJACIMA
183
(7) Zidani dimnjaci mogu se zidati punom opekom najmanje klase otpora na pritisak
15 N/mm i klase proizvodnje i u skladu s odredbama posebnog propisa.
(8) Na prikljunu cijev, kada je ona sastavni deo dimnjakam, primenjuju se svi zahtevi ovog Propisa koji se primenjuju na dimnjak.
lan 20.
(1) Sadraj glavnog projekta graevinskog objekta u delu koji se odnosi na tehniko
reenje dimnjaka i uslove za njegovo izvoenje i odravanje, ako ovim Propisom za pojedine vrste graevinskih objekata nije drukije odreeno, obuhvaeno je:
arhitektonskim i/ili graevinskim projektom,
mainskim projektom,
(2) Arhitektonski ili graevinski projekat u delu koji se odnosi na tehniko reenje
spoljnjeg oblika dimnjaka i pristup dimnjaku mora sadrati naroito:
1. u tehnikom opisu:
1.1. opis i zahteve za zavrnu obradu spoljnih obloga dimnjaka,
1.2. opis i zahteve za poarnu otpornost nosivog dela dimnjaka i delova graevine koji se nalaze u prostoru nepovoljnog toplotnog uticaja dimnjaka,
1.3. opis i zahteve za ureaje za pristup dimnjaku,
2. u programu kontrole i osiguranja kvaliteta:
2.1. svojstva koja moraju imati graevinski proizvodi koji se ugrauju kao zavrna
obrada spoljnih obloga dimnjaka i ureaja za pristup dimnjaku,
2.2. klasa nezapaljivosti ili zapaljivosti delova graevine koji se nalaze u prostoru nepovoljnog toplotnog uticaja dimnjaka i njihovu minimalnu meusobnu udaljenost,
2.3. druge uslove znaajne za ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom i drugim propisima.
3. u nacrtima:
3.1. broj i poloaj prikljuaka ureaja za loenje,
3.2. poloaj dimnjaka u graevinskom objektu,
3.3 poloaj izlaznog otvora dimnjaka i njegova visina iznad krova graevinskog objekta i/ili nadvienja u odnosu na prepreke koje se nalaze u prostoru uticaja izlaznog otvora,
3.4. poloaj ureaja za pristup dimnjaku i pristupnih otvora sa vratancima za kontrolu i ienje.
(3) Graevinski projekat u delu koji se odnosi na tehniko reenje nosive konstrukcije dimnjaka mora sadrati delove propisane posebnim propisom za odgovarajuu vrstu konstrukcije.
(4) Mainski projekat u delu koji se odnosi na tehniko reenje dimnjaka mora sadrati naroito:
1.1. uslove kompatibilnosti dimnjaka i ureaja za loenje,
1.2. opis dimnjaka sa dimenzijama i opisom svetlog otvora dimovodnog kanala,
1.3. opis svojstva dimnjaka za projektom predvien ureaj ili ureaje za loenje i alternativna reenja u smislu:
1.3.1. temperaturne upotrebljivosti,
1.3.2. doputenog potpritiska ili pretpritiska,
1.3.3. postojanosti na a,
1.3.4. postojanosti na kondenzat,
1.3.5. otpornosti na koroziju,
1.3.6. otpornosti na toplotnu provodljivost
1.3.7. otpornosti na poar ai,
1.3.8. karakteristike dimnih gasova u skladu s projektom predvienog sastava grejanja graevinskog objekta za svaki pojedini prikljueni ureaj za loenje i/ili goriva,
184
1.4. opis naina izvoenja mainskim projektom obuhvaenog dela dimnjaka i ugradnje graevinskih proizvoda,
1.5. opis i nain prikljuenja spojne dimovodne cevi na prikljuak dimnjaka,
1.6. opis i zahtevi za vratanca za kontrolu i ienje,
1.7. nain prihvatanja i odvoda kondenzata;
2. u proraunu:
2.1. podatke o predvidivim delovanjima i uticajima na mainskim projektom obuhvaene delove dimnjaka,
2.2. proraun svetlog otvora dimovodnog kanala za odabrane karakteristike ureaja za
loenje i/ili goriva i odgovarajue karakteristike dimnih gasova,
2.3. proraun potrebne protivpoarne i toplotne izolacije,
2.4. broj i poloaj prikljuaka ureaja za loenje,
2.5. proraun korisne visine dimnjaka;
3. u programu kontrole i osiguranja kvaliteta:
3.1. svojstva koja moraju imati graevinski proizvodi koji se ugrauju u mainskim
projektom obuhvaeni deo dimnjaka,
3.2. uslovi izvoenja i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni tokom izvoenja dimnjaka, a koji imaju uticaj na postizanje projektovanih odnosno propisanih svojstava dimnjaka i ispunjenja bitnih zahteva za dimnjak i graevinu,
3.3. zahtevi uestalosti periodinih pregleda,
3.4. pregled i opis potrebnih kontrolnih postupaka ispitivanja i zahtevanih rezultata
kojima e se dokazati usklaenost sa projektom predvienim svojstvima,
3.5. druge uslove znaajne za ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom i posebnim propisima,
3.6. zahteve za odravanje dimnjaka koji moraju biti takvi da se tokom trajanja graevinskog objekta ouvaju njena tehnika svojstva i ispunjavaju zahtevi odreeni projektom
graevinskog objekta i propisima u skladu s kojima je dimnjak izveden.
lan 21.
Izuzetno od odredbe lana 20. ovog Propisa glavni projekat porodine kue i jednostavnog graevinskog objekta u delu koji se odnosi na dimnjak mora sadrati:
1.1. opis reenja oblika i pristupa dimnjaku,
1.2. opis konstrukcije dimnjaka,
1.3. opis svojstva dimnjaka s dimenzijama i opisom svetlog otvora dimovodnog kanala za odabrane karakteristike ureaja za loenje i/ili goriva i odgovarajue karakteristike dimnih gasova, kao i zahteve za graevinske proizvode,
1.4. opis i zahteve za poarnu otpornost delova graevinskog objekta koji se nalaze u
prostoru nepovoljnog toplotnog uticaja dimnjaka,
1.5. podatke o nainu izvoenja dimnjaka,
1.6. zahteve za odravanje dimnjaka koji moraju biti takvi da se tokom trajanja graevinskog objekta ouvaju njegova tehnika svojstva i ispunjavaju zahtevi odreeni projektom
graevinskog objekta i propisima u skladu s kojima je dimnjak izveden,
1.7. opis naina izvoenja dimnjaka i ugradnje graevinskih proizvoda,
1.8. opis i nain prikljuenja ureaja za loenje na prikljuak dimnjaka;
2. u nacrtima:
2.1. poloaj dimnjaka u graevinskom objektu,
2.2. poloaj izlaznog otvora dimnjaka i njegova visina iznad krova graevinskog
objekta i/ili nadvienja u odnosu na prepreke koje se nalaze u prostoru uticaja izlaznog otvora,
O DIMNJACIMA
185
2.3. poloaj, ureaj za pristup dimnjaku i pristupnih otvora s vratancima za kontrolu i ienje.
lan 22.
Ako projekat dimnjaka u cilju ispunjavanja uslova iz lana 20. i 21. ovog Propisa odreuje primenu norme iz odgovarajueg priloga ovog Propisa na nain odreen tim prilogom,
smatra se da dimnjak ispunjava propisane zahteve u delu normom regulisanog podruja.
lan 23.
(1) Projekti graevinskih objekata stambene i stambeno-poslovne namene obavezno
sadre i tehniko reenje pomonih dimnjaka.
(2) Broj i raspored pomonih dimnjaka iz stava 1. ovog lana odreuje se tako da svaka stambena jedinica ima najmanje jedan prikljuak na pomoni dimnjak.
(3) Na jednu dimovodnu cev pomonog dimnjaka doputeno je prikljuivanje najvie pet loita na vrsto gorivo.
(4) Izuzetno od stava 1. ovog lana obaveza davanja tehnikog reenja pomonog
dimnjaka u projektu graevinskog objekta ne odnosi se na porodine kue.
lan 24.
(1) Osim uslova propisanih odredbama lana 16. do 23. ovog Propisa, projekat rekonstrukcije odnosno adaptacije graevinskog objekta kojim se utie na tehnika svojstva dimnjaka obavezno mora sadrati podatke o utvrenim zateenim tehnikim svojstvima dimnjaka.
(2) Zateena tehnika svojstva dimnjaka utvruju se uvidom u dokumentaciju graevinskog objekta, ispitivanjima, proraunima i/ili na drugi odgovarajui nain.
V. IZVOENJE I UPOTREBLJIVOST DIMNJAKA
lan 25.
(1) Graenje graevinskog objekta koji ima dimnjak mora biti takvo da dimnjak ima
tehnika svojstva i da ispunjava druge zahteve propisane ovim Propisom, u skladu s tehnikim reenjem graevinskog objekta i uslovima za graenje utvrenim projektom, kao i da se
osigura ouvanje tih svojstava i upotrebljivost graevinskog objekta tokom njenog trajanja.
(2) Pri izvoenju dimnjaka izvoa je duan pridravati se dela projekta koji se odnosi na dimnjak, tehnikih uputstava za ugradnju i upotrebu graevinskih proizvoda i odredaba ovog Propisa.
lan 26.
(1) Kod preuzimanja graevinskog proizvoda namenjenog ugradnji u dimnjak, izvoa dimnjaka mora utvrditi:
1. da li je graevinski proizvod isporuen s oznakom u skladu s posebnim propisom
kojim se ureuje oznaavanje graevinskih proizvoda i podudaraju li se podaci na dokumentaciji s kojom je graevinski proizvod isporuen s podacima u propisanoj oznaci,
2. da li je graevinski proizvod isporuen s tehnikim uputstvom za ugradnju i korienje,
3. da li su svojstva, ukljuujui i rok trajanja graevinskog proizvoda i podaci znaajni za njegovu ugradnju, korienje i uticaj na svojstva i trajnost dimnjaka u skladu sa svojstvima i podacima odreenim glavnim projektom.
(2) Utvreni podaci iz stava 1. ovog lana zapisuju se u skladu s posebnim propisom
o voenju graevinskog dnevnika, a dokumentacija s kojom je graevinski proizvod isporuen uva se u dokazima o usklaenosti graevinskih proizvoda koje izvoa mora imati na
gradilitu.
186
lan 27.
(1) Pre pristupanja izvoenju dimnjaka obavezno se proverava poloaj (visina, udaljenost i dr.) postojeih prepreka dimnim gasovima, odnosno nadvienja okolnih graevinskih
objekata koji se nalaze u prostoru uticaja izlaznog otvora dimnjaka (u daljnjem tekstu: prepreke), te se o tome sainjava skica i utvruje usklaenost stvarnog i projektovanog stanja.
Skica i utvreno stanje unosi se u graevinski dnevnik.
(2) U sluaju da poloaj prepreka iz stava 1. ovog lana ne odgovara glavnim projektom predvienom poloaju, nastavak izvoenja dimnjaka doputen je nakon izrade dela izvedbenog projekta sa dopunjenim tehnikim reenjem za dimnjak koje je usklaeno sa
stvarnim stanjem.
lan 28.
Zabranjena je ugradnja graevinskog proizvoda koji:
je isporuen bez oznake, u skladu s posebnim propisom kojim se ureuje oznaavanje graevinskih proizvoda,
je isporuen bez tehnikog uputstva za ugradnju i korienje,
nema osobine traene projektom graevine ili mu je istekao rok trajanja, odnosno
o kojem podaci znaajni za ugradnju, korienje i uticaj na svojstva i trajnost dimnjaka nisu
usklaeni sa podacima odreenim glavnim projektom.
lan 29.
(1) Uslovi za izvoenje dimnjaka odreuju se najmanje u skladu s odredbama Priloga D ovoga Propisa, u programu kontrole i osiguranja kvaliteta, koji je sastavni deo glavnog projekta graevine.
(2) Izvoenje dimnjaka mora biti u skladu sa uslovima utvrenim programom kontrole i osiguranja kvaliteta, kojima se mora garantovati da dimnjak ima tehnika svojstva i ispunjava zahteve odreene projektom i ovim Propisom.
(3) Kada je tehniko reenje dimnjaka, odnosno kada su uslovi u kojima se izvode radovi i druge okolnosti koje mogu biti od uticaja na tehnika svojstva dimnjaka takvi, da nisu obuhvaeni odredbama Priloga D ovog Propisa, tada se programom kontrole i osiguranja kvaliteta moraju regulisati posebni uslovi za izvoenje dimnjaka kojima se ispunjava zahtev iz stava 2. ovog lana.
(4) Prilogom D ovog Propisa poblie se odreuje izvoenje, dokazivanje upotrebljivosti, naknadno dokazivanje tehnikih svojstava i odravanje dimnjaka.
lan 30.
(1) Smatra se da dimnjak ima projektom predviena tehnika svojstva i da je upotrebljiv ako:
1. su graevinski proizvodi ugraeni u dimnjak na propisan nain i imaju certifikat o
usklaenosti prema lanu 14. stav 1. ovog Propisa,
2. su uslovi graenja i druge okolnosti, koje mogu biti od uticaja na tehnika svojstva
dimnjaka, bile usklaene sa zahtevima iz projekta,
3. dimnjak ima dokaze nepropusnosti
i ako o svemu odreenom takama 1., 2. i 3. ovog stava postoje propisani zapisi i/ili
dokumentacija.
(2) Smatra se da je upotrebljivost dimnjaka dokazana ako su ispunjeni uslovi iz stava
1. ovog lana i iz lana 27. ovog Propisa.
lan 31.
(1) Ako se utvrdi da dimnjak nema projektom predviena tehnika svojstva, mora se
obaviti naknadno dokazivanje da dimnjak ispunjava zahteve iz ovog Propisa.
O DIMNJACIMA
187
(2) Dokaz iz stava 1. ovog lana smatra se delom izvedbenog projekta.

(3) U sluaju da se dokae da postignuta tehnika svojstva dimnjaka ne ispunjavaju
zahteve ovog Propisa mora se izraditi projekat sanacije.
VI. ODRAVANJE DIMNJAKA
lan 32.
(1) Odravanje dimnjaka mora biti takvo da se za vreme trajanja graevinskog objekta ouvaju njegova tehnika svojstva i ispunjavaju zahtevi odreeni projektom graevinskog
objekta i ovim Propisom, kao i drugi bitni zahtevi koje graevinski objekat mora ispunjavati u skladu s posebnim propisom.
(2) Odravanje dimnjaka koji je izveden, odnosno koji se izvodi u skladu s prethodno
vaeim propisima, mora biti takvo da se tokom trajanja graevinskog objekta ouvaju njegova tehnika svojstva i ispunjavaju zahtevi odreeni projektom graevinskog objekta i propisima u skladu s kojima je dimnjak izveden.
lan 33.
(1) Odravanje dimnjaka podrazumeva:
redovne preglede dimnjaka, u razmacima i na nain odreen projektom graevinskog objekta, ovim Propisom i/ili posebnim propisom za odravanje dimnjaka
vanredne preglede dimnjaka nakon nekog vanrednog dogaaja ili po inspekcijskom
nalogu,
izvoenje radova kojima se dimnjak zadrava ili se vraa u stanje odreeno projektom graevinskog objekta i ovim Propisom, odnosno propisom u skladu s kojim je dimnjak
izveden.
(2) Ispunjavanje propisanih uslova odravanja dimnjaka dokumentuje se u skladu s
projektom graevinskog objekta, kao i:
izvetajima o pregledima i ispitivanjima dimnjaka,
belekama o radovima odravanja,
na drugi odgovarajui nain,
ako ovim Propisom ili drugim propisom donesenim u skladu s odredbama Zakona o
planiranju i izgradnji nije drugaije propisano.
(3) Izvoenjem radova iz stava 1. alineje 3. ovog lana smatra se i zamena dimovodne cevi postojeeg dimnjaka ugradnjom polugotove dimovodne cevi. Ugradnja polugotove
dimovodne cevi sprovodi se u skladu s Prilogom D ovog Propisa, pod uslovom da se tim
radovima ne menjaju zateena svojstva dimnjaka odnosno graevinskog objekta, koja nisu u
vezi s odvoenjem dimnih gasova tim dimnjakom.
lan 34.
(1) Za odravanje dimnjaka doputeno je upotrebiti samo one graevinske proizvode koji ispunjavaju propisane uslove i za koje je izdat certifikat o usklaenosti prema posebnom propisu.
(2) Odravanjem graevinskog objekta ili na neki drugi nain ne smeju se ugroziti
tehnika svojstva i ispunjavanje propisanih zahteva za dimnjak.
lan 35.
Na izvoenje radova na odravanju dimnjaka odgovarajue se primenjuju odredbe
ovog Propisa koje se odnose na izvoenje dimnjaka i posebnog propisa kojim e biti regulisano permanentno odravanje dimnjaka.
188
VII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 36.
(1) Prilozi A, B, C i D s odgovarajuim sadrajem sastavni su deo ovog Propisa.
(2) Ministar ovlaen za donoenje ovog Propisa posebnom odlukom e, osim normi
odreenih prilozima iz stava 1. ovog lana, odrediti norme na koje upuuju norme iz tih priloga i druge norme bitne za primenu ovog Propisa. Ova odluka objavljuje se na WEB stranicama Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja.
lan 37.
(1) Dana ..... godine prestaju se primjenjivati priznata tehnika pravila u delu u kojem
se odnose na dimnjake (ako postoje):
Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih graevinskih konstrukcija na
otpornost prema poaru te o uslovima kojima moraju udovoljavati organizacije ovlatene za
atestiranje tih proizvoda i priznata tehnika pravila i tehnike specifikacije na primenu kojih
ta priznata tehnika pravila upuuju.
(2) Glavni projekat u kojem je tehniko reenje dimnjaka dato prema priznatim tehnikim pravilima iz stava 1. ovog lana, smatrae se vaeim dokumentom za izdavanje graevinske dozvole ako je zahtev za izdavanje te dozvole zajedno s glavnim projektom.
lan 38.
(1) U graevinskom objektu koji se izvodi prema graevinskoj dozvoli, iji je sastavni deo glavni projekat izraen u skladu s priznatim tehnikim pravilima iz lana 37. stav 1.
ovog Propisa, moe se ugraditi graevinski proizvod razvrstan prema ovom Propisu ako ima
odgovarajua ili povoljnija tehnika svojstva, ako je to odreeno izvedbenim projektom i ako
je u skladu s tim projektom utvreno da je upotrebljiv za tu graevinu, ukljuujui i uslove za
njegovu ugradnju i uticaje okoline.
(2) Radi sprovoenja odredbi iz stava 1. ovog lana za deo dimnjaka koji je izveden do
poetka ugradnje graevinskih proizvoda razvrstanih prema ovom Propisu, mora se evidentirati stanje izvedenih radova u skladu s posebnim propisom o voenju graevinskog dnevnika.
(3) Izvedbeni projekat graevinskog objekta iz stava 1. ovog lana u delu u kojem se
odnosi na dimnjak, za ugradnju graevinskih proizvoda razvrstanih prema ovom Propisu mora sadrati detaljnu razradu programa kontrole i osiguranja kvaliteta iz glavnog projekta kojom e se, u skladu s ovim Propisom, posebno odrediti:
svojstva koja moraju imati graevinski proizvodi koji se ugrauju u dimnjak, ukljuujui odgovarajue podatke propisane odredbama o oznaavanju graevinskih proizvoda
prema prilozima ovog Propisa,
ispitivanja i postupci dokazivanja upotrebljivosti dimnjaka,
uslovi graenja graevinskog objekta i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni za
vreme izvoenja dimnjaka, a koji imaju uticaj na postizanje projektovanih odnosno propisanih tehnikih svojstava dimnjaka i ispunjavanje bitnih zahteva za graevinske objekte, i
druge uslove znaajne za ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom i posebnim propisima, ukljuujui i ocenu meusobne usklaenosti naina dokazivanja upotrebljivosti dela dimnjaka izvedenog do poetka ugradnje graevinskih proizvoda razvrstanih prema ovom Propisu i kasnije izvedenog dela dimnjaka.
lan 39.
Ako za projektovanje dimnjaka shodno lanu 18. stav 1. ovog Propisa nema tehnikih specifikacija na koje upuuju norme iz Priloga C ovog Propisa, primenjuju se odredbe odgovarajuih priznatih tehnikih pravila koje nisu u suprotnosti sa Zakonom o planira-
O DIMNJACIMA
189
nju izgradnji, ovim Propisom i normama na koje ovaj Propis upuuje, a za odreivanje kojih
je shodno Zakonu o planiranju i izgradnji odgovoran projektant.
lan 40.
(1) Nakon donoenja ovog propisa prestaju da vae priznata tehnika pravila za dokazivanje upotrebljivosti graevinskih proizvoda za koje je potvrivanje regulisano prilozima
ovog Propisa, ako posebnim propisom nije drukije odreeno.
(2) Postupci izdavanja potvrda o ispitivanju graevinskih proizvoda iz stava 1. ovog
lana zapoeti od donoenja ovog propisa prema priznatim tehnikim pravilima, dovrit e
se prema tim tehnikim pravilima.
(3) Potvrde o ispitivanju graevinskih proizvoda iz stava 1. ovog lana izdate prema
priznatim tehnikim pravilima, priznaju se kao dokaz upotrebljivosti tih graevinskih proizvoda do datuma vaenja koji je u njima naveden ali ne due od godinu dana.
lan 41.
Do potpisivanja ugovora kojim se ureuje podruje graevinskih proizvoda izmeu
Republike Srbije i Evropske unije, oznaavanje graevinskih proizvoda koji odgovaraju srpskim normama donesenim u skladu s naelima usklaivanja evropskog zakonodavstva sprovodi se u skladu s odredbama posebnog propisa kojim se ureuje to pitanje.
lan 42.
(1) Nakon potpisivanja ugovora iz lana 41. ovog Propisa i u skladu s tim ugovorom,
za projektovanje, izvoenje i odravanje dimnjaka mogu se primenjivati i graevinski proizvodi shodno harmonizovanim tehnikim specifikacijama na koje ovaj Propis ne upuuje ako:
su naslovi, oznake referencija i datum poetka primene tih tehnikih specifikacija, kao i datum zavretka istovremene primene oprenih nacionalnih tehnikih specifikacija
objavljeni u slubenom glasilu Evropske unije,
je za te graevinske proizvode potvrena usklaenost s tim tehnikim specifikacijama,
su ti proizvodi upotrebljivi u Republici Srbiji s obzirom na geografske, klimatske i
druge posebne uslove Republike Srbije.
(2) U dimnjak koji se izvodi prema graevinskoj dozvoli iji je sastavni deo glavni
projekat izraen u skladu s tehnikim specifikacijama na koje upuuje ovaj Propis, graevinski proizvod iz stava 1. ovog lana moe se ugraditi ako ima odgovarajua ili povoljnija tehnika svojstva, ako je to odreeno projektom izvoenja i ako je u skladu s tim projektom utvreno da je upotrebljiv za taj dimnjak, ukljuujui uslove njegove ugradnje i uticaje okoline.
(3) U sluaju iz stava 2. ovog lana, odgovarajue se primjenjuju odredbe lana 38.
stav 2. i 3. ovog Propisa.
190
PRILOG A
Glineni/keramiki, betonski i metalni
proizvodi za dimnjake
A.1. Podruje primene
A.1.1. U skladu sa lanom 15. stav 1. alineja 1. ovog Propisa ovim se propisuju tehnika svojstva, nain potvrivanja usklaenosti i drugi zahtevi za glinene/keramike, betonske i metalne proizvode za dimnjake.
A.1.2. Tehnika svojstva i drugi zahtevi, kao i potvrivanje usklaenosti glinenih/keramikih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjake odreuju se odnosno sprovode, u zavisnosti od vrste proizvoda, prema odgovarajuim normama navedenim u taki A.5.1. ovog
Priloga, normama na koje te norme upuuju i odredbama ovog Priloga, kao i u skladu s
odredbama posebnog propisa.
A.1.3. Glineni/keramiki, betonski i metalni graevinski proizvodi za dimnjake koriste se za izvoenje montanih odnosno zidanih dimnjaka u graevinskim objektima.
A.2. Specifina svojstva, potvrivanje usklaenosti i oznaavanje
A.2.1. Specifina svojstva
A.2.1.1. Tehnika svojstva glinenih/keramikih proizvoda za dimnjake moraju ispunjavati opte i posebne zahteve, bitne za svojstva dimnjaka i u zavisnosti od vrste proizvoda
moraju biti razvrstana prema normama SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1806:2011. i SRPS
EN 13502:2005, normama na koje te norme upuuju i odredbama ovog priloga.
A.2.1.2. Vrste glinenih/keramikih proizvoda za dimnjake su:
a) dimovodne cevi,
b) dimovodni elementi s jednim zidom,
c) izlazni nastavci,
d) spoljni platevi za sistemske dimnjake.
A.2.1.3. Tehnika svojstva betonskih proizvoda za dimnjake moraju ispunjavati opte i posebne zahteve, bitne za svojstva dimnjaka i u zavisnosti od vrste proizvoda moraju biti razvrstana prema normama SRPS EN 1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i SRPS EN
12446:2007, normama na koje te norme upuuju i odredbama ovog priloga.
A.2.1.4. Vrste betonskih proizvoda za dimnjake su:
a) dimovodne cevi,
b) dimovodni elementi,
c) elementi plata.
A.2.1.5. Tehnika svojstva metalnih proizvoda za dimnjake moraju ispunjavati opte
i posebne zahteve, bitne za svojstva dimnjaka i u zavisnosti od vrste proizvoda moraju biti razvrstana prema normi SRPS EN 1856-1:2011. i normi SRPS EN 1856-2:2011. normama
na koje te norme upuuju i odredbama ovog priloga.
A.2.1.6. Vrste metalnih proizvoda za dimnjake su:
a) metalne dimovodne cevi i pripadajui delovi,
b) prikljuni element (prikljuna cev).
A.2.1.7. Tehnika svojstva glineno/keramikih, betonskih i metalnih proizvoda za
dimnjake specifikuju se u projektu graevinskog objekta.
A.2.2. Potvrivanje usklaenosti
A.2.2.1. Potvrivanje usklaenosti glinenih/keramikih proizvoda za dimnjake, u zavisnosti od vrste proizvoda, obavlja se prema takama A.2.2.1.1., A.2.2.1.2. i A.2.2.1.3. ovog
O DIMNJACIMA
191
priloga, normama na koje upuuju norme iz tih taaka i odredbama ovog priloga i posebnog
propisa.
A.2.2.1.1. Potvrivanje usklaenosti dimovodnih cevi obavlja se prema odredbama
Dodatka ZA norme SRPS EN 1457:2005.
A.2.2.1.2. Potvrivanje usklaenosti dimovodnih elemenata za dimnjake s jednim zidom obavlja se u skladu s normom SRPS EN 1806:2011, primenom ocenjivanja usklaenosti 2+ prema posebnom propisu, za sve karakteristike dimovodnih elemenata sadrane u Tablici B1. Dodatka B norme SRPS EN 1443:2005.
A.2.2.1.3. Potvrivanje usklaenosti izlaznih nastavaka obavlja se prema odredbama
Dodatka ZA norme SRPS EN 13502:2005.
A.2.2.2. Potvrivanje usklaenosti betonskih proizvoda za dimnjake, u zavisnosti
od vrste, obavlja se prema odredbama Dodatka ZA norma SRPS EN 1857:2011, SRPS EN
1858:2011. i norme SRPS EN 12446:2007, normama na koje te norme upuuju i odredbama
ovog priloga i posebnog propisa.
A.2.2.3. Potvrivanje usklaenosti metalnih proizvoda za dimnjake, u zavisnosti od
vrste, obavlja se prema odredbama Dodatka ZA norma SRPS EN 1856-1:2011. i SRPS EN
1856-2:2011., normama na koje te norme upuuju i odredbama ovog priloga i posebnog propisa.
A.2.3. Oznaavanje
A.2.3.1. Glineni/keramiki, betonski i metalni proizvodi za dimnjake oznaavaju se,
na otpremnici i na ambalai odnosno na proizvodu, u zavisnosti od vrste proizvoda prema
takama A.2.3.1.1., A.2.3.1.2. i A.2.3.1.3. ovog priloga. Oznaka mora obavezno sadrati upuivanje na odgovarajuu normu, a u skladu s posebnim propisom.
A.2.3.1.1. Glineno/keramiki proizvod za dimnjake oznaava se prema normama
SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1806:2011. i SRPS EN 13502:2005.
A.2.3.1.2. Betonski proizvod za dimnjake oznaava se prema normama SRPS EN
1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i SRPS EN 12446:2007.
A.2.3.1.3. Metalni proizvod za dimnjake oznaava se prema normama SRPS EN
1856-1:2011. i SRPS EN 1856-2:2011.
A.3. Ispitivanje
A.3.1. Uzimanje uzoraka glinenih/keramikih proizvoda za dimnjake radi ispitivanja
i ispitivanje svojstava glinenog/keramikog proizvoda za dimnjake sprovodi se, u zavisnosti
od vrste proizvoda, prema normama SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1806:2011i SRPS EN
13502:2005 i normama na koje te norme upuuju.
A.3.2. Uzimanje uzoraka betonskih proizvoda za dimnjake radi ispitivanja i ispitivanje svojstava betonskog proizvoda za dimnjake sprovodi se, u zavisnosti od vrste proizvoda,
prema normama SRPS EN 1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i SRPS EN 12446:2007. i normama na koje te norme upuuju.
A.3.3. Uzimanje uzoraka metalnih proizvoda za dimnjake radi ispitivanja i ispitivanje svojstava metalnog proizvoda za dimnjake sprovodi se prema normama SRPS EN 18561:2011. i SRPS EN 1856-2:2011. i normama na koje te norme upuuju.
A.4. Kontrola graevinskih proizvoda pre ugradnje
A.4.1. Glineno/keramiki, betonski i metalni proizvodi za dimnjake proizvedeni prema tehnikoj specifikaciji za koje je usklaenost potvrena na nain odreen ovim Prilogom
i izdata isprava o usklaenosti, moe se ugraditi u graevinski objekat ako element zadovoljava zahteve iz projekta tog graevinskog objekta.
192
A.4.2. Pre ugradnje glinenog/keramikog, betonskog i metalnog proizvoda za dimnjake obavljaju se odgovarajue nadzorne radnje odreene normama DIN 18160-1 i DIN
18160-5 i kontrolne radnje odreene Prilogom D ovog Propisa.
A.5. Popis normi
A.5.1. Norme za glinene/keramike, betonske i metalne graevinske proizvode
SRPS EN 1443:2005
SRPS EN 1457:2005
Dimnjaci Glinene/keramike dimovodne cevi Zahtevi i
metode ispitivanja
SRPS EN 1806:2011. Dimnjaci Glineni/keramiki dimovodni elementi za dimnjake s jednim zidom Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN 13502:2005. Dimnjaci Zahtevi i i metode ispitivanja za glinene/keramike izlazne nastavke
SRPS EN 1857:2011. Dimnjaci Delovi Betonske dimovodne cevi
SRPS EN 1858:2011. Dimnjaci Delovi Betonski elementi dimnjaka
SRPS EN 12446:2007. Dimnjaci Delovi Elementi betonskog plata
SRPS EN 1856-1:2011. Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake 1. deo: Proizvodi
konstrukcije dimnjaka
SRPS EN 1856-2:2011. Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake 2. deo: Metalne
cevi i prikljune dimovodne cevi
EN 12391-1:2003.
Dimnjaci Norma za izvoenje metalnih dimnjaka 1. deo:
Dimnjaci za nehermetiki zatvorene sisteme za loenje (EN
12391-1:2003). Ovaj standard je stavljen van snage ali u BiH
i Hrvatskoj nije.
O DIMNJACIMA
193
PRILOG B
Polugotovi (sistemski) dimnjaci
B.1. Podruje primene
B.1.1. U skladu sa lanom 15. stav 1. alineja 2. ovog Propisa ovim se prilogom propisuju tehnika odnosno specificirana svojstva i drugi zahtevi za polugotove (sistemske) dimnjake.
B.1.2. Polugotovi (sistemski) dimnjak u smislu take B.1.1. ovog priloga jeste dimnjak sastavljen od meusobno kompatibilnih elemenata za dimnjake, proizveden u pogonu
za proizvodnju polugotovih (sistemskih) dimnjaka van gradilita.
B.1.3. Tehnika svojstva i drugi zahtevi, kao i potvrivanje usklaenosti polugotovih
(sistemskih) dimnjaka odreuje se, odnosno sprovodi, prema normama iz take B.5.1. ovog
priloga, normama na koje te norme upuuju i odredbama ovog priloga i u skladu s odredbama posebnog propisa.
B.2. Specificirana svojstva, potvrivanje usklaenosti i oznaavanje
B.2.1. Specificirana svojstva
B.2.1.1. Tehnika svojstva polugotovih (sistemskih) dimnjaka moraju ispunjavati opte i posebne zahteve bitne za krajnju namenu u graevini i u zavisnosti od vrste polugotovog (sistemskog) dimnjaka moraju biti specificirana prema odredbama odgovarajue norme
iz take B.5.1. ovog priloga, normama na koje te norme upuuju i odredbama ovog priloga.
B.2.1.2. Tehnika svojstva polugotovog (sistemskog) dimnjaka specificiraju se u projektu graevinskog objekta.
B.2.2. Potvrivanje usklaenosti
B.2.2.1. Potvrivanje usklaenosti polugotovog (sistemskog) dimnjaka, u zavisnosti
od vrste dimnjaka, obavlja se prema odredbama Dodatka ZA normi SRPS EN 13063-1:2011,
SRPS EN 13063-2:2001, SRPS EN 13069:2011. i SRPS EN 1856-1:2011, normama na koje
te norme upuuju i odredbama ovog priloga i posebnog propisa.
B.2.3. Oznaavanje
B.2.3.1. Polugotov (sistemski) dimnjak oznaava se, u zavisnosti od vrste dimnjaka,
na otpremnici i na ambalai odnosno dimnjaku prema odredbama odgovarajue norme iz take B.5.1. ovog priloga. Oznaka mora obavezno sadrati upuivanje na tu normu, a u skladu
s posebnim propisom.
B.3. Ispitivanje
B.3.1. Polugotov (sistemski) dimnjak ispituje se, u zavisnosti od vrste dimnjaka, prema odredbama odgovarajue norme iz take B.5.1. ovog priloga i normama na koje te norme upuuju.
B.4. Kontrola polugotovog (sistemskog) dimnjaka pre ugradnje
B.4.1. Polugotov (sistemski) dimnjak za kojeg je usklaenost potvrena na nain
odreen ovim prilogom i izdata isprava o usklaenosti, moe se ugraditi u graevinski objekat ako zadovoljava zahteve projekta tog graevinskog objekta.
B.4.2. Pre ugradnje polugotovog (sistemskog) dimnjaka obavljaju se odgovarajue
nadzorne radnje odreene normama DIN 18160-1 i DIN 18160-5, kao i druge kontrolne radnje odreene Prilogom D ovog Propisa.
194
B.5. Norme
B.5.1. Norme za polugotove (sistemske) dimnjake
SRPS EN 1443:2005
SRPS EN 13063-1:2011. Dimnjaci Sistemski dimnjaci sa glinenim/keramikim dimovodnim cevima 1. deo: Zahtevi i metode ispitivanja na
otpornost na poar ai SRPS EN 13063-2: Dimnjaci Sistemski dimnjak sa glinenim/keramikim dimovodnim cevima 2. deo: Zahtevi i metode ispitivanja u vlanim uslovima (EN 13063-2:2005)
SRPS EN 13069:2011. Dimnjaci Glineni/keramiki spoljni platevi za sisteme
dimnjaka Zahtevi i metode ispitivanja (EN 13069:2005)
SRPS EN 1856-1:2011. Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake 1. deo: Proizvodi sistema dimnjaka
O DIMNJACIMA
195
PRILOG C
Projektovanje dimnjaka
C.1. Podruje primene
C.1.1. U skladu sa lanom 18. stav 3. ovog Propisa ovim prilogom propisuju se pravila za projektovanje dimnjaka u graevinskim objektima, ako ovim Propisom nije drugaije odreeno.
C.1.2. Odredbe ovog priloga odnose se na projektovanje dimnjaka uzimajui u obzir i
osnove prorauna i delovanja na dimnjake i projektovanje dimnjaka otpornih na zemljotres.
C.2. Projektovanje i proraun
C.2.1. Pravila za projektovanje dimnjaka odreena su srpskim normama iz take
C.4.1. ovog priloga, normama na koje te norme upuuju i odredbama ovog priloga.
C.2.2. Kod projektovanja mora se uzeti u obzir meusobno delovanje dimnjaka i ostalih delova graevinskog objekta.
C.2.3. Proraun, delovanja, otpornost na zemljotres, otpornost na poarno delovanje,
projektovanje i geotehniko projektovanje nosee konstrukcije dimnjaka obavlja se u skladu sa posebnim propisima.
C.3. Tehnika svojstva
C.3.1. Tehnika svojstva glinenih/keramikih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjak specifikuju se u delu projekta koji se odnosi na dimnjak prema odredbama Priloga A
ovog Propisa.
C.3.2. Tehnika svojstva polugotovih (sistemskih) dimnjaka specifikuju se u delu projekta koji se odnosi na dimnjak prema odredbama Priloga B ovog Propisa.
C.3.3. Tehnika svojstva drugih graevinskih proizvoda (npr. temelja, zidnih elemenata, maltera, betona, armature i sastavnih materijala) specifikuju se u delu projekta koji se
odnosi na dimnjak prema odredbama posebnih propisa.
C.4. Norme
C.4.1. Norme za projektovanje i proraun
SRPS EN 1443:2005.
DIN 18160-1:2001.
Dimnjaci 1. deo: Projektovanje i izvoenje (DIN 181601:2001)
DIN 18160-5:1998.
Dimnjaci 5. deo: Ureaji za pristup dimnjaku Zahtevi,
projektovanje i izvoenje (DIN 18160-5:1998)
SRPS EN 13384-1:2011. Dimnjaci Metode toplotnog prorauna i prorauna dinamike fluida 1. deo: Dimnjaci s jednim ureajem za loenje (EN 13384-1:2002)
SRPS EN 13384:2011. Dimnjaci Metode toplotnog prorauna i prorauna dinamike fluida 1. deo: Dimnjaci s jednim ureajem za loenje (EN13384-1:2002/AC:2003)
EN 13384-2:2011.
Dimnjaci Metode toplotnog prorauna i prorauna dinamike fluida 2. deo: Dimnjaci sa vie ureaja za loenje
196
PRILOG D
Izvoenje i odravanje dimnjaka
D.1. Podruje primene
D.1.1. U skladu sa lanom 29, stav 4. ovog Propisa ovim prilogom propisuju se tehniki i drugi zahtevi i uslovi za izvoenje, nadzorne radnje, dokazivanje upotrebljivosti, naknadno dokazivanje tehnikih svojstava i odravanje dimnjaka.
D.1.2. Izvoenje, dokazivanje upotrebljivosti i odravanje dimnjaka obavlja se prema
normama iz take D.4.1. ovog priloga, normama na koje te norme upuuju i odredbama ovog
priloga i u skladu s odredbama posebnih propisa.
D.2. Izvoenje, ugradnja, upotrebljivost, nadzorne radnje i
kontrolni postupci na gradilitu
D.2.1. Izvoenje i ugradnja
D.2.1.1. Dimnjaci u graevinskim objektima izvode se na gradilitu od glinenih/keramikih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjake kao montani i zidani dimnjaci ili se
ugrauju kao polugotovi (sistemski) dimnjaci. Montani, zidani i polugotovi (sistemski) dimnjaci moraju se izvesti odnosno ugraditi prema tehnikom uputstvu za izvoenje, ugradnju
i korienje, normama iz take D.4.1. ovog priloga, normama na koje te norme upuuju i
odredbama ovog priloga.
D.2.1.2. Nosee konstrukcije dimnjaka (temelja, zidnih elemenata, maltera, betona,
armature i sastavnih materijala) izvode se prema odredbama posebnih Propisa
D.2.1.3. Rukovanje, skladitenje i zatita glinenih/keramikih, betonskih i metalnih
proizvoda za dimnjake, polugotovih (sistemskih) dimnjaka i ostalih graevinskih proizvoda koji se ugrauju u noseu konstrukciju dimnjaka mora biti u skladu sa zahtevima tehnikih specifikacija koje se odnose na te proizvode, tehnikim uputstvom i u skladu s projektom
graevine, odredbama ovog priloga i odredbama posebnih propisa.
D.2.1.4. Izvoa radova odnosno ugradnje dimnjaka mora pre poetka radova odnosno ugradnje dimnjaka proveriti odgovaraju li glineni/keramiki, betonski ili metalni proizvodi za dimnjake odnosno polugotovi (sistemski) dimnjaci zahtevima iz projekta graevinskog objekta i da li je tokom rukovanja i skladitenja tih proizvoda dolo do njihovog oteenja, deformacije ili drugih promena koje bi mogle da utiu na tehnika svojstva dimnjaka.
D.2.1.5. Izvoa nosee konstrukcije dimnjaka mora pre poetka radova proveriti odgovaraju li graevinski proizvodi koji se ugrauju u noseu konstrukciju dimnjaka zahtevima iz projekta graevine i zahtevima posebnih propisa, i da li je tokom rukovanja i skladitenja tih proizvoda dolo do njihovog oteenja, deformacije ili drugih promena koje bi mogle
da utiu na tehnika svojstva nosee konstrukcije dimnjaka.
D.2.1.6. Nadzorni organ neposredno pre poetka radova odnosno ugradnje dimnjaka mora:
a) proveriti da li postoji isprava o usklaenosti za glinene/keramike, betonske, metalne graevinske proizvode za dimnjake odnosno polugotovog (sistemskog) dimnjaka i ostale graevinske proizvode koji se ugrauju u noseu konstrukciju dimnjaka i jesu li iskazana
svojstva usklaena sa zahtevima iz projekta graevine,
b) proveriti jesu li glineni/keramiki, betonski i metalni proizvodi za dimnjake odnosno polugotovi (sistemski) dimnjak i ostali proizvodi koji se ugrauju u noseu konstrukciju dimnjaka postavljeni i povezani u skladu s projektom graevinskog objekta i/ili tehnikim uputstvom za ugradnju i korienje dimnjaka i u skladu s Prilogom C ovog Propisa i
odredbama posebnih propisa,
O DIMNJACIMA
197
c) proveriti da li poloaj dimnjaka u graevinskom objektu u odnosu na okolne graevinske objekte, okolno rastinje ili druge prepreke koje mogu biti od uticaja za nesmetano
funkcionisanje dimnjaka, odgovara pretpostavkama iz projekta,
d) dokumentovati nalaze svih izvrenih provera belekom u graevinskom dnevniku.
2.1.7. Nakon izvoenja dimnjaka nadzorni organ mora proveriti prohodnost izvedenog dimnjaka i usklaenost dimnjaka s obzirom na projektom predvieni ureaj za loenje i
dokumentovati nalaz te provere belekom u graevinskom dnevniku.
D.2.2. Upotrebljivost dimnjaka
D.2.2.1. Pri dokazivanju upotrebljivosti dimnjaka treba uzeti u obzir:
a) beleke u graevinskom dnevniku o svojstvima i drugim podacima o graevinskim
proizvodima ugraenim u dimnjak,
b) rezultate nadzornih radnji i kontrolnih postupaka koja se u skladu s ovim Propisom
obavezno sprovode pre ugradnje graevinskih proizvoda u dimnjak,
c) dokaze upotrebljivosti (rezultate ispitivanja, beleke o sprovedenim postupcima i
dr.) koje je izvoa osigurao tokom izvoenja dimnjaka,
d) rezultate ispitivanja odreenih projektom graevinskog objekta ili ispitivanja sprovedenih u sluaju sumnje,
e) uslove graenja i druge okolnosti koje mogu biti od uticaja na tehnika svojstva
dimnjaka, a mogu se utvrditi prema graevinskom dnevniku i drugoj dokumentaciji koju
izvoa mora imati na gradilitu, te dokumentaciju koju mora imati proizvoa graevinskog proizvoda.
D.2.2.2. Ispitivanje dimnjaka u svrhu dokazivanja upotrebljivosti sprovodi se u skladu s odredbama iz projekta graevinskog objekta.
D.2.2.3. Ispitivanje dimnjaka u sluaju sumnje obavezno se sprovodi tako da se na odgovarajui nain primeni norma SRPS EN 13216-1:2011. odnosno SRPS EN 1859:2011.
D.2.2.4. Dokazivanje upotrebljivosti nosee konstrukcije dimnjaka sprovodi se u skladu sa odredbama posebnih propisa.
D.2.3. Naknadno dokazivanje tehnikih svojstava dimnjaka
D.2.3.1. Za dimnjak koji nema projektom predviena tehnika svojstva ili se ona ne mogu utvrditi zbog nedostatka potrebne dokumentacije, moraju se naknadnim ispitivanjima i naknadnim proraunima utvrditi tehnika svojstva dimnjaka i nosee konstrukcije dimnjaka odgovarajuom primenom norme SRPS EN 13216-1:2011. odnosno norme SRPS EN 1859:2011.
i normama na koje te norme upuuju, te odredbama ovog priloga i posebnih propisa.
D.2.3.2. Radi utvrivanja tehnikih svojstava dimnjaka i nosee konstrukcije dimnjaka iz take D.2.5.1. ovog priloga potrebno je prikupiti odgovarajue podatke o dimnjaku i noseoj konstrukciji dimnjaka u obimu i meri koji omoguavaju procenu stepena ispunjavanja
bitnog zahteva mehanike otpornosti i stabilnosti, poarne otpornosti i drugih bitnih zahteva
za dimnjak prema odredbama posebnih propisa.
D.3. Odravanje dimnjaka
D.3.1. Radnje vezane za odravanje dimnjaka treba sprovoditi prema odredbama ovog
priloga i normama na koje upuuje ovaj prilog, i odgovarajuom primenom odredbi iz Priloga A, B i C ovog Propisa.
D.3.2. Redovni pregledi u svrhu odravanja dimnjaka obavljaju se u skladu sa zahtevima iz projekta graevinskog objekta, ali najmanje jednom godinje.
D.3.2.1. Nain obavljanja redovnih pregleda u svrhu odravanja dimnjaka odreuje se
projektom graevinskog objekta, a ukljuuje najmanje:
a) vizuelni pregled, u kojeg je ukljueno utvrivanje poloaja i veliine pukotina i
drugih oteenja bitnih za ouvanje tehnikih svojstva dimnjaka,
b) probu pritiska u sluaju sumnje,
198
c) usklaenost ureaja za loenje i dimnjaka.

D.3.2.2. Pregled dimnjaka shodno odredbi take D.3.2.1. ovog priloga vri se i pre prvog korienja ureaja za loenje, odnosno pre ponovnog korienja, ako se dimnjak nije koristio due od godinu dana.
D.3.2.3. Prilikom pregleda dimnjaka iz take D.3.2.1. i D.3.2.2. ovog priloga dimnjak
se obvezno isti primereno vrsti dimnjaka (mehaniki i/ili na drugi nain).
D.3.2.4. Vanredni pregled dimnjaka vri se pre svake promene ureaja za loenje ili
promene goriva, nakon svakog vanrednog dogaaja koji moe uticati na tehnika svojstva
dimnjaka ili izaziva sumnju u upotrebljivost dimnjaka, kao i po nalogu inspekcije. Vanredni
pregled dimnjaka ukljuuje ispitivanja dimnjaka odgovarajuom primenom norme SRPS EN
13216-1:2011. odnosno norme SRPS EN 1859:2011, i normi na koje norme upuuju, kao i
odredbi ovog priloga i posebnih propisa.
D.3.2.5. U sluaju iz take D.3.2.4. ovog priloga, pregled nosee konstrukcije dimnjaka vri se prema odredbama posebnih propisa.
D.3.3 Zamena dimovodne cevi postojeeg dimnjaka ugradnjom polugotove dimovodne cevi mora se sprovesti na nain da se tim radovima ne utie na zateena tehnika svojstva
graevinskog objekta koja nisu u vezi s odvoenjem dimnih gasova tim dimnjakom.
D.3.3.1. Polugotova dimovodna cev iz take D.3.3. ovog priloga mora ispunjavati
uslove odreene Prilogom B ovog Propisa.
D.3.3.2. Tehnika uputstva proizvoaa za zamenu dimovodne cevi postojeeg dimnjaka ugradnjom polugotove dimovodne cevi, kao i sama ugradnja polugotove dimovodne
cevi mora biti takva da dimnjak nakon ugradnje polugotove dimovodne cevi ispunjava zahteve iz ovog Propisa.
D.3.3.3. Dokumentaciju o pregledima iz take D.3.2. i o ugradnji polugotove dimovodne cevi iz take D.3.3. ovog priloga, kao i drugu dokumentaciju o odravanju dimnjaka,
vlasnik graevine duan je trajno da uva.
D.4. Norme
D.4.1. Norme za izvoenje i odravanje dimnjaka
SRPS EN 1457:2005.
Dimnjaci Glinene/keramike dimovodne cevi Zahtevi i
metode ispitivanja
SRPS EN 1806:2011.
Dimnjaci Glineni/keramiki dimovodni elementi za dimnjake s jednim zidom Zahtevi i metode ispitivanja (EN
1806:2000)
SRPS EN 13502:2005. Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za glinene/keramike izlazne nastavke
SRPS EN 13063-1:2011. Dimnjaci Sistemi dimnjaka sa glinenim/keramikim dimovodnim cevima 1. deo: Zahtevi i metode ispitivanja na
otpornost na poar ai
SRPS EN 13063-2:2011. Dimnjaci Sistemi dimnjaka s glinenim/keramikim dimovodnim cevima 2. deo: Zahtevi i metode ispitivanja u
vlanim uslovima (EN 13063-2:2005)
SRPS EN 13069:2011. Dimnjaci Glineni/keramiki spoljni platevi za sisteme
dimnjaka Zahtevi i metode ispitivanja
EN 12391-1:2003.
Dimnjaci Norma za izvoenje metalnih dimnjaka 1.
deo: Dimnjaci za nehermetiki zatvorene sisteme loenja
(EN 12391-1:2003)
DIN 18160-1:2001.
Dimnjaci 1. deo: Projektovanje i izvoenje (DIN 181601:2001)
DIN 18160-5:1998.
Dimnjaci 5. deo: Ureaji za pristup dimnjaku Zahtevi,
projektovanje i izvoenje (DIN 18160-5:1998)
O DIMNJACIMA
199
D.4.2. Norme za ispitivanje dimnjaka

SRPS EN 1859:2011:2001. Dimnjaci Metalni dimnjaci Metode ispitivanja
SRPS EN 13216-1:2011. Dimnjaci Metode ispitivanja za sisteme dimnjaka 1.
deo: Opte metode ispitivanja
Napomena:
Ovaj tehniki propis je identian sa propisima koji vae u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. On se kao predlog nalazi u Privrednoj komori Srbije na razmatranju i oekuje se brzo donoenje i putanje u opticaj. Obraivai ove knjige su u prilozima A do D upisali norme
koje su, do predaje knjige u tampu, usvojeni od strane Instituta za standarizaciju Srbije.
200
6.5. IZVODI IZ STANDARDA I NORMI

6.5.1. IZVOD IZ SRPS EN 13084-1:2011.
SLOBODNOSTOJEI DIMNJACI
Deo 1: Opti zahtevi
SADRAJ
PREDGOVOR
1
PREDMET I PODRUJE PRIMENE
2
NORMATIVNE REFERENCE
3
TERMINI I DEFINICIJE
4
ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE OPTE
4.1
Materijali
4.2
Razmatranja o dimnom gasu
4.2.1 Opte
4.2.2 Projektni parametri
4.2.3 Proraun toplotnog toka
4.2.4 Proraun protoka
4.2.5 Hemiski uticaji
4.3
Aspekti okoline
4.3.1 Buka
4.3.2 Temperatura
4.3.3 Zatita od ledenica
4.3.4 Propustljivost na gas
4.4
Izolacija
4.5
Ventilacija
4.6
Zatitni premazi
4.7
Temelji
4.8
Pribor
4.8.1 Pristup
4.8.2 Gromobranska zatita
4.8.3 Sistem vazduhoplovnog upozorenja
4.8.4 Dodatni pribor
5
ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE KONSTRUKCIJE
5.1
Osnovni principi projektovanja
5.2
Dejstva
5.2.1 Opte
5.2.2 Trajna dejstva
5.2.3 Promenljiva dejstva
5.2.4 Incidentna dejstva
5.3
Nesavrenosti
5.4
Temelji
5.5
Dimnjaka cev
6.
AKTIVNOSTI NA GRADILITU
7.
KONTROLA I ODRAVANJE
8.
INSTRUMENTACIJA
Prilog A (normativan) Proraun toka gasa
A.1
Osnovne osobine metode prorauna
A.2
Parametri zavisni od tipa konstrukcije
A.2.1 Hrapavost
A.2.2 Termika otpornost
O DIMNJACIMA
201
A.3
A.3.1
A.3.2
A.3.3
A.3.4
A.3.5
A.3.6
A.3.7
A.3.8
A.4
A.4.1
A.4.2
A.4.3
A.4.4
A.5
A.6
A.7
A.7.1
A.7.2
A.7.3
A.7.4
A.7.5
A.7.6
A.7.7
Osnovne vrednosti za proraun

Temperatura vazduha
Spoljni vazduni pritisak
Dimni gas
Gasna konstanta
Gustina spoljnog vazduha
Specifini toplotni kapacitet
Korekcioni faktor za temperaturu
Koeficijent sigurnosti strujanja
Odreivanje temperatura
Temperature dimnog gasa
Koeficijent hlaenja
Koeficijent prolaza toplote
Unutranji koeficijent prelaza toplote
Gustina dimnog gasa
Brzina dimnog gasa
Pritisak na ulazu dimnog gasa u dimnjak
Proraun pritiska
Teorijska raspoloiva promaja usled dimnjakog efekta
Otporni pritisak sprovodne cevi dimnog gasa
Koeficijent trenja dimnjakog kanala
Koeficijent lokalnih otpora
Promene pritiska usled promene brzine
Pritisak prouzrokovan iznenadnim prekidom strujanja dimnog gasa
(implozija)
A.8
Minimalna brzina
Prilog B (informativan) Aktivnosti na gradilitu
B.1
Izgradnja
B.2
Planiranje i koordinacija radova
B.3
Sigurnost na gradilitu
B.4
Lokalni uslovi
Bibliografija
PREDGOVOR
Ovaj dokument (EN 13084-1:2007) je pripremljen od strane Tehnikog komiteta
CEN/TC 297 Slobodnostojei industrijski dimnjaci iji sekretarijat vodi DIN.
Ovaj Evropski standard e dobiti status nacionalnog standarda bilo objavljivanjem
identinog teksta ili indosiranjem najkasnije do avgusta 2007, a nacionalni standardi koji su
u suprotnosti sa ovim trba da budu povueni najkasnije do avgusta 2007.
Ovaj dokument zamenjuje EN 13084-1:2000.
Ovaj dokument je 1 deo dolenavedenog paketa standarda:
EN 13084-1 Slobodnostojei dimnjaci Deo 1: Opti zahtevi
EN 13084-2 Slobodnostojei dimnjaci Deo 2: Betonski dimnjaci
EN 13084-4 Slobodnostojei dimnjaci Deo 4: Zidane dimnjake cevi Projektovanje i izvoenje
EN 13084-5 Slobodnostojei dimnjaci Deo 5: Materijal za zidane dimnjake cevi
Specifikacije proizvoda
EN 13084-6 Slobodnostojei dimnjaci Deo 6: eline dimnjake cevi Projektovanje i izvoenje
202
EN 13084-7 Slobodnostojei dimnjaci Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindrinih elinih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim elinim dimnjacima i
dimnjakim cevima
EN 13084-8 Slobodnostojei dimnjaci Deo 8: Projektovanje i izvoenje nosee
konstrukcije stuba sa prateim komponentama
Takoe se primenjuje:
EN 1993-3-2 Evrokod 3 Proraun elinih konstrukcija Deo 3-2 Tornjevi, stubovi i dimnjaci
U skladu sa CEN/CENELEC meunarodnim propisima, nacionalne organizacije za
standarde sledeih drava su obavezne da implementiraju ovaj standard: Austrije, Belgije,
Bugarske, Kipra, eke Republike, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemake, Grke,
Maarske, Islanda, Irske, Italije, Latvije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveke, Poljske, Portugala, Rumunije, Slovake Republike, Slovenije, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
1 PREDMET I PODRUJE PRIMENE

Ovaj Evropski Standard se bavi optim zahtevima i osnovnim kriterijumima za performanse za projektovanje i graenje svih tipova slobodnostojeih dimnjaka ukljuujui i
njihove dimnjake cevi. Dimnjak se takoe moe smatrati slobodnostojeim ako je ankerisan
(uadima) ili bono oslonjen ili ako je postavljen na drugoj konstrukciji.
Dimnjaci privreni za zgrade treba da budu konstruktivno projektovani kao slobodnostojei u skladu sa ovim Evropskim Standardom ukoliko je ispunjen bar jedan od sledeih kriterijuma:
rastojanje izmeu bonih oslonaca je vee od 4 m;
slobodna visina iznad najvieg prikljuka za konstrukciju je vie od 3 m;
slobodna visina iznad najvieg prikljuka za konstrukciju za dimnjake pravougaonog poprenog preseka je vie od petostruke manje spoljanje dimenzije;
horizontalno rastojanje izmeu zgrade i spoljne povrine dimnjaka je vee od 1 m.
Dimnjaci uvreni za slobodnostojee jarbole smatraju se slobodnostojeim dimnjacima.
Statiki proraun slobodnostojeih dimnjaka uzima u proraun radne uslove i druga
dejstva radi provere mehanike otpornosti i stabilnosti i sigurnosti u eksploataciji. Detaljni
zahtevi koji se odnose na specijalne (odreene) proraune dati su u standardima za betonske
dimnjake, eline dimnjake i dimnjake cevi.
Napomena: U drugim delovima serije EN 13084 bie data pravila gde (kada) dimnjaki proizvodi u skladu sa EN 1443 (i odnosnim standardima za proizvode) mogu biti korieni u slobodnostojeim dimnjacima.
2 NORMATIVNE REFERENCE
Sledea referentna dokumenta su neophodna za primenu ovog dokumenta. Za dokumenta sa navedenim datumom primenjuje se samo citirana verzija. Za dokumenta kojima nije navedena godina izdanja primenjivae se najnovija verzija istih.
EN 287-1
Ispit za kvalifikaciju zavarivaa Zavarivanje topljenjem Deo 1:
elici (SRPS 2008)
EN 1418
Osoblje u zavarivanju Ispitivanje radi provere zavarivaa za zavarivanje topljenjem i otporno zavarivanje za potpuno automatizovano i automatsko zavarivanje metalnih materijala (09)
EN 1443
Dimnjaci Opti zahtevi (SRPS 2005)
EN 13084-2
O DIMNJACIMA
EN 13084-4
203
Slobodnostojei dimnjaci Deo 4: Zidane dimnjake cevi Projektovanje i izvoenje

EN 13084-5
cevi Specifikacije proizvoda
EN 13084-6
EN 13084-7
elinih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim elinim dimnjacima i dimnjakim cevima
EN 13084-8
Slobodnostojei dimnjaci Deo 8: Projektovanje i izvoenje nosee konstrukcije stuba sa prateim komponentama
EN 1990
Evrokod Osnove prorauna konstrukcija (SRPS 2010 nacrt)
EN 1991-1-1
Evrokod 1 Dejstva na konstrukcije Deo 1-1: Opta dejstva Zapreminske mase, sopstvene teine i stalna optereenja za zgrade
EN 1991-1-4:2005, Evrokod 1 Dejstva na konstrukcije Deo 1-4: Opta dejstva
Dejstva vetra
EN 1993-3-2
Evrokod 3 Proraun elinih konstrukcija Deo 3-2: Tornjevi,
jarboli i dimnjaci -dimnjaci
EN 1998-6
Evrokod 8 Proraunske odredbe za seizmiku otpornost konstrukcija Deo 6: Tornjevi, jarboli i dimnjaci
EN ISO 3834-2 Zahtevi kvaliteta kod zavarivanja topljenjem metalnih materijala
Deo 2: Opti zahtevi kvaliteta (ISO 3834-2:2005) (SRPS 2008)
EN ISO 14731 Koordinacija zavarivanja Zadaci i odgovornosti (ISO
14731:2006)
EN ISO 15607 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala Opta pravila (ISO 15607:2003)
EN ISO 15609-1 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala Specifikacija tehnologije zavarivanja Deo -1: Elektroluno zavarivanje (ISO 15609-1:2004)
EN ISO 15610 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala Kvalifikacija bazirana na ispitanim potrnim materijalima
za zavarivanje (ISO 15610:2003)
EN ISO 15611 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala Kvalifikacija bazirana na prethodnom zavarivakom iskustvu (ISO 15611:2003)
EN ISO 15612 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala Kvalifikacija prihvatanjem standardne tehnologije zavarivanja (ISO 15612:2004) (SRPS 2008)
EN ISO 15613 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala Kvalifikacija tehnologije zavarivanja na bazi ispitivanja pre
proizvodnje (ISO 15613:2004) (SRPS 2009)
EN ISO 15614-1 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala Kvalifikacija tehnologije zavarivanja Deo 1: Elektroluno
i gasno zavarivanje elika i elektroluno zavarivanje nikla i legura
nikla (ISO 15614-1:2004) (SRPS 2008)
EN ISO 15614-2 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala Kvalifikacija tehnologije zavarivanja Deo 2: Elektroluno zavarivanje aluminijuma i njegovih legura (ISO 15614-2:2005)
(SRPS 2008)
204
3 TERMINI I DEFINICIJE
Za potrebe ovog dokumenta primenjuju se sledei termini i definicije.
3.1
vetrobran (windshield)
Nosea konstrukcija proraunata za preuzimanje optereenja i zatitu dimnjakog kanala od dejstva vetra.
Napomena: takoe moe da ima ulogu dimnjakog kanala.
3.2
Sistem oblaganja (lining system)
kompletni sistem, ukoliko postoji, koji odvaja dimne gasove od vetrobrana. To podrazumeva dimnjaku cev i njene nosae, prostor izmeu dimnjake cevi i vetrobrana i izolaciju, gde postoji.
3.3
dimnjaka cev (liner)
nosea opna sistema oblaganja
3.4
pristupni prostor (accessible space)
prostor izmeu vetrobrana i dimnjake cevi koji je predvien za ulaz osoblja
3.5
spojler (spoiler)
ureaj postavljen na povrinu dimnjaka sa ciljem redukcije dejstva bonog vetra
3.6
zatitna kapa (protective cap)
poklopac na vrhu dimnjaka koji pokriva prostor izmeu vetrobrana i dimnjake cevi
3.7
prikljuci penjalica (climbing sockets)
aure sa navojem ugraene u betonski vetrobran koje omoguavaju uvrivanje merdevina na povrinu
3.8
promaja nanie (down draught)
negativni pritisak na od vetra zatienoj strani vrha dimnjaka, koji moe da izazove
povlaenje dimnih gasova nanie.
3.9
ankerisani dimnjak (guyed chimney)
dimnjak ija je stabilnost obezbeena zategnutim elinim uadima
3.10
intranzientan (stacionaran) toplotni tok (intransient heat flow)
toplotni tok gde se temperatura bilo koje take ne menja sa vremenom
3.11
tranzientan (nestacionaran) toplotni tok (transient heat flow)
toplotni tok gde se temperatura menja sa vremenom
3.12
pozitivni pritisak (positive pressure)
pritisak unutar dimnjake cevi koji je vei od pritiska izvan dimnjake cevi
O DIMNJACIMA
205
3.13
negativan pritisak (negative pressure)
pritisak unutar dimnjake cevi koji je manji od pritiska izvan dimnjake cevi
3.14
dimni gas (flue gas)
gasoviti produkti sagorevanja ili drugih procesa, ukljuujui vazduh, koji mogu ukljuivati i vrste ili tene estice
3.15
betonski dimnjak (concrete chimney)
dimnjak iji je vetrobran izraen od betona
3.16
elini dimnjak (steel chimney)
dimnjak iji je vetrobran izraen od elika
4 ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE OPTE

4.1 Materijali
Materijali treba da budu usklaeni sa odgovarajuim CEN ili ISO standardima. Ukoliko takvi standardi ne postoje, drugi materijali se se mogu koristiti ako su im osobine dobro
definisane i njihova pogodnost dokazana. Ovaj dokaz treba da uzme u obzir mehanika, termika i hemijska optereenja.
Za betonske i eline dimnjake i dimnjake cevi pogledati EN 13084-2, EN 13084-4,
EN 13084-5, EN 13084-6, EN 13084-7, EN 13084-8 and EN 1993-3-2.
4.2 Razmatranja o dimnom gasu
4.2.1 Opte
Termike i strujne proraune treba tako izvesti da se osigura da e dimni gasovi biti
sprovedeni od ureaja za loenje u atmosferu vodei rauna o uticaju dimnih gasova na okolinu i sigurnosti tokom upotrebe. Ipak, treba rei da efekat dimnih gasova koji se odnosi na
zagaenje gasovitim i vrstim komponentama nije predmet ovog standarda.
Radi izvoenja ovih prorauna, potrbni su projektni parametri kako su navedeni u taki 4.2.2. Oni se takoe primenjuju na odreivanje hemijskog dejstva na one konstruktivne
elemente koji su u kontaktu sa dimnim gasovima.
4.2.2 Projektni parametri
Sledei projektni parametri treba da uzmu u obzir razliite radne uslove tokom normalnog i odreenih abnormalnih operacija:
a) nain rada dimnjaka: kontinualan, sa prekidima ili povremen;
b) planirana uestanost iskljuivanja radi unutranjeg pregleda i odravanja;
c) sastav dimnih gasova i koncentracije hemikalija tetnih po dimnjak u dimnim gasovima;
d) koncentracija praine i naroito abrazivne praine u dimnom gasu;
e) maseni protok svake struje dimnog gasa;
f) temperatura dimnog gasa na ulazu svakog voda dimnog gasa u dimnjak;
g) opseg maksimalnih temperatura kiselinske take rose dimnih gasova;
h) dozvoljeni ili potrebni pritisak na ulazu vodova dimnog gasa u dimnjak;
i) visinska kota lokacije i svi posebni lokalni topografski uslovi (naprimer okolna brda, provalije i slino);
206
j)
k)
l)
m)
maksimalna, srednja i minimalna spoljanja temperatura;

maksimali, srednji i minimalni vazduni pritisak;
maksimalna, srednja i minimalna vlanost ambijentalnog vazduha;
relevantni projektni parametri korieni za ureaj (naprimer kotao) na koji je prikljuen dimnjak
4.2.3 Proraun toplotnog toka

Treba odrediti temperature u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u oblozi termike izolacije i u vetrobranu. Treba izraunati pad temperature dimnih gasova tokom njihovog prolaza do izlaza.
Vrednosti (koeficijenta) toplotne provodljivosti (koeficijenta provoenja toplote) i
koeficijenta transfera toplote (koeficijent prelaza toplote) mogu se uzeti iz tabele 1 i tabele 2
respektivno. Vrednosti za materijale koji nisu ukljueni u ove tabele, ili vrednosti koje otstupaju od datih, mogu se koristiti ukoliko je naveden njihov izvor.
Tabela 1. Toplotna provodljivost graevinskih materijala
Materijal
Beton
Laki beton
Zid od opeka
Kiselootporni zid
od opeka
Opis
Zapreminska Temperatura
Toplotna
T
gustina,
provodljivost,
oC
kg/m3
W/(mK)
2400
2,1
0,47
1000
0,59
1200
0,72
1400
0,87
1600
0,99
1800
1,20
2000
0,81
1800
2000
0,96
1,00
2200
1,2
Zid od diatomejske
gline (kizelgur)
800
800
800
500a
500a
500a
Staklena vuna
130
200
400
600
200
400
600
20
200
300
0,18
0,19
0,21
0,09
0,10
0,11
0,05
0,09
0,12
O DIMNJACIMA
Materijal
Mineralna vuna
otporna do 750 oC
Konstruktivni elici i elici otporni na atmosferske

uticaje
207
Opis
Toplotna
Zapreminska Temperatura
provodljivost,
T
gustina,
oC
W/(mK)
kg/m3
0,038
50
0,045
100
0,053
150
0,064
200
0,076
250
90
0,090
300
0,122
400
0,168
500
0,230
600
0,039
50
0,046
100
0,053
150
0,061
200
0,070
250
125
0,080
300
0,105
400
0,140
500
0,180
600
7850
60
X5CrNi18-10
X6CrNiTi18-10
X6CrNiMoTi17-12-2
Nerajui elici
X2CrNiMo17-12-2
X2CrNiMo18-14-3
X1NiCrMoCu25-20-5
NAPOMENA: Gde vrednosti zapreminske gustine nisu date, toplotna provodljivost se moe smatrati nezavisnom od ovih vrednosti.
a moe se koristiti samo za izolaciju
208
Tabela 2. Koeficijenti prelaza toplotea

Zona
Koeficijent prelaza
toplote,
W/(m2K)
8+w b
Unutranja povrina dimnjake cevi

U sluaju postojanja pristupnog prostora izmeu vetrobrana i dimnjake cevi
spoljna povrina dimnjake cevi
8
unutranja povrina vetrobrana
8
U sluaju nepostojanja pristupnog prostora izmeu vetrobrana i dimnjake cevi
spoljna povrina dimnjake cevi
temperatura > 80 oC
20
temperatura 80 oC
12
unutranja povrina vetrobrana
8
Spoljna povrina vetrobrana
24 c
a Ove vrednosti su pribline vrednosti koje dovode do dovoljno tanih rezultata za sprovodne cevi
dimnog gasa unutranjeg prenika veeg od 1 m.
b w je srednja brzina dimnog gasa u m/s. Detaljni proraun je dat u Prilogu A.
c Za verifikaciju pogodnosti materijala u pogledu temperature treba uzeti vrednost = 6 W/(m2K)
4.2.4 Proraun protoka

Proraun protoka treba da ukljui proraune stanja pritiska unutar sprovodne cevi dimnog gasa i brzine strujanja. Oni treba da uzmu u obzir gustine dimnih gasova i ambijentalnog vazduha kao i energetske gubitke kao to su gubici usled promene pravca, usled trenja i
usled spajanja.
Ukoliko dimni gas moe da prolazi kroz dimnjaku cev, na primer kroz dimnjaku cev
zidanu opekama, nije dozvoljen pozitivan pritisak u normalnim radnim uslovima.
Napomena: Pritisak prilikom startovanja ne smatra se normalnim radnim uslovom u
skladu sa ovim Evropskim standardom.
Proraun treba sprovesti u skladu sa Prilogom A. U sluaju dimnjaka visine ispod 20
m, proraun se moe sprovesti u skladu sa EN 13384-1, pod uslovom da su pretpostavke iz
tog standarda ispunjene.
4.2.5 Hemijska agresija
Do hemijske agresije na konstruktivne elemente u kontaktu sa dimnim gasovima moe doi pri kondenzaciji razliitih dimnih gasova u kiseline, na primer sumporna ili hlorovodonina kiselina zagaene hloridima i fluoridima. Zavisno od vrste i vremena izloenosti hemikaliji, hemijska agresija se rangira kao;
1) niska;
2) srednja;
3) visoka;
4) vrlo visoka;
Hemijska agresija dimnih gasova koji sadre SO3 je rangirana prema tabeli 3 u zavisnosti od perioda vremena tokom kojeg je temperatura zida dimnjakog kanala bila ispod kiselinske take rose. Pri odreivanju broja radnih sati vreme tokom kojeg je instalacija izvan
pogona treba zanemariti.
Tabela 3 se odnosi na dimne gasove sa sadrajem 50 mg/m3 SO3. U sluaju drugaije
koncentracije radni sati dati u tabeli 3 menjaju se obrnuto proporcionalno sadraju SO3. Ukoliko sadraj SO3 nije poznat, moe se prihvatiti konverzija 2 % SO2 u SO3, osim ukoliko se
ne mogu dokazati drugaije vrednosti.
O DIMNJACIMA
209
Za druge dimne gasove nivo hemijske agresije e se odrediti drugim metodama.

Temperatura kiselinske take rose dimnih gasova koji sadre vodenu paru (H2O) i
sumpor-trioksid (SO3) moe se uzeti iz slike 1.
TADP
150
C
140
130
15%
120
10%
110
5%
H 2O
H 2O
H 2O
100
90
4
8 10
8 101
mg/m3
8 102 SO3
Slika 1 Temperatura kiselinske take rose, TADP, dimnih gasova koji sadre vodenu paru
(H2O) i sumpor-trioksid (SO3)
Tabela 3. Hemijska agresija dimnih gasova sa sadrajem 50 mg/m3 SO3
Stepen hemijske
agresije
Radnih sati godinje a

Povrina dimnjake cevi
Delovi dimnjaka zatieni
u kontaktu sa dimnim gasom
dimnjakom cevi
TADP > 150oC
TADP 150oC
TADP > 150oC
TADP 150oC
Nizak
< 10
< 30
< 50
< 150
Srednji
10 do 50
30 do 150
50 do 250
150 do 750
Visok
50 do 1000
150 do 3000
250 do 5000
750 do 15000 b
Vrlo visok
> 1000
> 3000
> 5000
> 15000 b
a tokom kojih je temperatura izloene povrine ispod kiselinske take rose dimnih gasova
koji su u kontaktu sa tom komponentom.
b samo za potrebe interpolacije (vidi taku 4.2.5 stav 3), inae ni u kom sluaju vie od
8760 h (godinje)
Prisustvo hlorida ili fluorida u kondenzatu dimnog gasa moe radikalno da povea
stopu korozije. Procena stope korozije u tim uslovima zavisi od brojnih kompleksnih faktora
i moe biti potrebno miljenje eksperta za koroziju u svakom pojedinanom sluaju.
U nedostatku takvog miljenja:
stepen hemijske agresije moe se smatrati niskim ako je temperatura dimnjakih komponenata u kontaktu sa dimnim gasom nia od kiselinske take rose tokom manje od
25 h godinje, a koncentracija HCl 30mg/m3, a HF 5mg/m3;
210
stepen hemijske agresije moe se smatrati vrlo visokim nezavisno od temperature i vremena izloenosti, ako koncentracija halogena pri 20oC i pritisku od 1 bar prelazi sledee limite:
hidrogen-fluorid (fluorovodonik) : 300 mg/m3;
elementarni hlor: 1300 mg/m3;
hidrogen-hlorid: (hlorovodonik) 1300 mg/m3;
Pojava kondenzacionih uslova tokom vie od 10 h godinje iza sistema za otsumporavanje dimog gasa klasifikuje se kao sluaj veoma visokog stepena hemijske agresije.
Iako dimnjak moe uopteno imati temperaturu iznad kiselinske take rose, treba
obratiti panju da se sprei da pojedini segmenti budu podvrgnuti lokalnom rashlaivanju
i stoga izloeni riziku od lokalizovane kiselinske korozije. Lokalno rashlaivanje moe nastupiti usled:
vazdunih curenja;
povienog hlaenja prirubnica, spojlera i drugih prikljuaka;
elemenata za prikljuivanje;
efekata promaje nanie (kontrapromaje) na vrhu dimnjaka.
Do hemijske agresije takoe moe doi na primer usled vlaenja suvog dimnog gasa pri vrhu dimnjaka kao posledica atmosferskih uticaja i njegovog dejstva na unutranjost i
spoljanjost dimnjaka, ili ako se dimni gasovi strujei navie prema vrhu dimnjaka, ili prilikom startovanja instalacije ohlade toliko da doe do pojave kondenzacije.
4.3 Aspekti okoline
4.3.1 Buka
Buka koju stvara dimnjak ne treba da prelazi dozvoljene nivoe buke. Pri normalnim
uslovima ovaj zahtev je ispunjen ako je brzina dimnih gasova na vrhu dimnjaka manja od 25
m/s. U izuzetnim sluajevima, na primer ako je ventilator dimnih gasova postavljen u dimnjaku, ili ako je brzina vea od 25 m/s, potrebno je proveriti da li nije prevazien dozvoljeni nivo buke.
4.3.2 Temperatura
Temperatura spoljnih povrina dimnjaka u segmentima koji mogu doi u dodir sa ljudima, usled temperature dimnih gasova i bazirano na ambijentalnim temperaturnim vrednostima uzetim iz zvaninih izvora, treba da zadovolji jedan od sledeih uslova:
a) temperatura ne treba da pree 50oC,
b) prirataj temperature ne treba da pree 10K.
Ako ovaj zahtev nije ispunjen, potrebno je postaviti zatitni ureaj da bi se izbegao
nenameran dodir sa zidom dimnjaka.
Maksimalna temperatura susednih zapaljivih materijala ne treba da pree 85oC pri
ambijentalnoj temperaturi od 20oC. Rastojanje izmeu spoljne povrine dimnjaka i zapaljivog materijala treba da se odredi u skladu sa tim.
Temperatura vazduha u pristupnom prostoru izmeu vetrobrana i dimnjake cevi treba da ispuni jedan od sledeih uslova:
a) temperatura vazduha ne treba da pree 40oC,
b) prirataj temperature usled temperature dimnih gasova ne treba da pree 10 K.
4.3.3 Zatita od ledenica
Ukoliko se ne moe iskljuiti mogunost stvaranja leda na dimnjaku ili na pojedinim
njegovim delovima, treba predvideti mere da ne doe do teta izazvanih padanjem ledenica.
To se moe postii na primer zatitnim ureajima ili opremom za zagrevanje.
O DIMNJACIMA
211

Dimnjaci sa pozitivnim pritiskom u normalnim radnim uslovima treba da budu zaptiveni na gas i treba da budu u skladu sa specifikacijama propustljivosti na gas datim u EN
1443.
4.4 Izolacija
Validan izolacioni sistem ima sledeu ulogu:
a) smanjenje termikog gradijenta i time smanjenje termikog oka materijala dimnjake cevi.
b) smanjenje toplotnih gubitaka dimnih gasova pri njihovom strujanju navie kroz
dimnjaku cev. To ima sledee prednosti:
smanjuje se pad temperature dimnih gasova pri njihovom strujanju kroz dimnjak. To
je vano u sluajevima dimnih gasova ija je ulazna temperatura bliska kiselinskoj taki rose, gde hlaenje moe da dovede do kiselih naslaga ili naslaga ai.
poveava se raspoloiva promaja.
c) smanjenje termikog gradijenta i termikog oka u vetrobranu.
Pri izboru sistema izolacije treba voditi rauna o sledeim karakteristikama:
i) dugoronoj strukturnoj stabilnosti materijala. Vano je da se izolacioni materijal ne
ulee izlaui neizolovane povrine;
ii) njegovoj toplotnoj provodljivosti;
iii) njegove performanse i integritet na temperaturama kojima e biti izloen tokom
rada;
iv) kiselootpornost i apsorpcija vlage izolacionog materijala i njegovih nosaa . Ovo
je vano kod zidanih dimnjakih cevi, poto ograniene koliine dimnog gasa mogu prodreti
kroz dimnjaku cev i kondenzovati se nakon prolaska na hladnu stranu izolacije;
v) njegova dostupnost.
Materijal za termiku izolaciju treba da bude nezapaljiv.
4.5 Ventilacija
Moe biti korisno predvideti vazduni ventilacioni prostor izmeu vetrobrana i dimnjake cevi. Svrha ovih vazdunih prostora je:
pomo u eliminisanju dimnih gasova koji bi mogli procuriti kroz dimnjaku cev
usled difuzije ili usled uslova pozitivnog pritiska;
smanjenje parcijalnog pritiska pare sumpornih oksida dimnih gasova koji mogu procuriti kroz dimnjaku cev, sniavajui im na taj nain kiselinsku taku rose i minimizirajui
taloenje kiselih naslaga na osetljivim povrinama;
omoguavanje pristupa radi odravanja i inspekcije kroz vazduni prostor dovoljno veliki za te potrebe;
Ventilacija mora biti operativna u svakom trenutku. Gde je predvien pristupni prostor njegova efikasnost treba da bude potvrena termikim i strujnim proraunima.
Potrebno je predvideti slobodan prolaz za vertikalni protok vazduha itavom ili sekcijskom visinom vazdunog prostora. To zahteva da se predvide odgovarajue dimenzionisani otvori kroz konzole ili ploe koje nose pojedine sekcije dimnjakih cevi, ili u vetrobranu.
4.6 Zatitni premazi
U principu, dimnjaci treba da budu zatieni od korozije i hemijske agresije pomou zatitnih premaza. Treba razlikovati agresiju dimnih gasova od agresije ambijentalnih inilaca.
Agresija dimnih gasova se ispoljava na:
unutranjoj strani dimnjake cevi;
212
spoljanjoj povrini dimnjaka i pristupnim ureajima kao to su merdevine, platforme i njihovi uvrivai, koji su izloeni struji dimnog gasa;
sve spoljne povrine izloene dimnim gasovima okolnih dimnjaka.
Imajui u vidu predvienu namenu, zatitni premazi treba da budu hemijski i termiki
otporni, nepropusni za tenosti i u odgovarajuoj meri otporni na difuziju i starenje.
4.7 Temelji
Temelji treba da budu zatieni od termikih i hemijskih uticaja. Ukoliko postoji mogunost pojave korozije, gornju povrinu temelja treba izvesti sa padom i zatititi kiselo-otpornim i za tenosti nepropusnim premazom.
Moe biti korisno predvideti prostor izmeu dimnjake cevi i temelja i isprojektovati
ga tako da bude prohodan i provetren.
4.8 Pribor
4.8.1 Pristup
Dimnjaci koji za preko 5 m nadvisuju nivo kome se moe pristupiti sa konstrukcije
(na primer krov susedne zgrade) treba da budu opremljeni pristupnim sistemom od tog nivoa
do vrha koji treba da omogui pregled i odravanje sledeih ureaja:
vazduhoplovnih signalnih svetala, ukoliko postoje (vidi 4.8.2);
instrumentacije (termoelemenata, analizatora dimnih gasova, opacimetara, manometara i slino) ukoliko postoje (vidi poglavlje 8);
sistema uzemljenja ukoliko postoji (vidi 4.8.2);
dimnjake kape.
Pristupni sistem osim toga treba da omogui pregled i drugih kritinih elemenata kao
sto su:
spoljna strana vetrobrana: moe biti korisna ugradnja ureaja nosaa pokretne
platforme (sky-climber) naroito u gornjem delu dimnjaka gde moe doi do
vee lokalne hemijske agresije i gde mogu biti potrebni ureaji za dnevno upozoravanje (vidi 4.8.3);
otvori dimnjakog kanala;
drenani sistem, ukoliko postoji;
dinamiki absorber vibracija;
montani spojevi.
Pristupni sistem treba da bude postavljen na spoljnoj povrini vetrobrana u sluajevima dimnjaka bez pristupnog prostora odnosno preporuljivo na unutranjoj povrini vetrobrana u sluaju dimnjaka sa pristupnim prostorom. On se moe sastojati od fiksnih merdevina ili od nosaa na koje se merdevine mogu prikljuiti.
U sluajevima visokih i vanih dimnjaka pristupni sistem se moe kombinovati sa liftom (tip sa zupastom letvom je uobiajen).
Trajni pristupni sistem unutar provodne dimnjake cevi se ne dozvoljavaju u sluaju hemijske agresije.
4.8.2 Gromobranska zatita
Dimnjaci treba u principu da imaju gromobranski zatitni sistem i svi metalni delovi konstrukcije (merdevine, platforme, elini poklopci i slino) treba da budu prikljueni na
provodnike uzemljenja. elini dimnjaci se mogu smatrati kontinualnim metalnim konstrukcijama i stoga se mogu koristiti kao sopstveni gromobranski zatitni sistem. U sluaju elinih
dimnjaka bez kontinualne provodljivosti, potrebno je preduzeti odgovarajue dodatne mere.
Gromobransko uzemljenje treba da bude izvedeno metalnim ipkama, ili trakama ili
njihovom kombinacijom.
Taka u kojoj je traka uzemljenja prikljuena na dimnjak treba da bude dostupna.
O DIMNJACIMA
213
U sluaju da dimnjak ulazi u zgradu, on moe biti uzemljen u toj taki vezivanjem na
gromobransku instalaciju zgrade.
Dimnjaci ankerisani elinim uadima treba da budu u gornjem delu fiksirani za elinu uad iji je donji deo uzemljen.
Zategnuti (uvreni) dimnjaci treba da budu uvreni za svoje nosae. Ukoliko e
biti horizontalnog ili vertikalnog pomeranja izmeu nosaa i dimnjaka, treba predvideti odgovarajui kompenzator (expansion loop).
U podrujima gde postoji mogunost pojave visokih temperatura ispod povrine tla,
na primer u blizini ciglarskih pei, uad ili trake za uzemljenje treba instalirati dalje od dimnjaka, gde nije verovatno da doe do isuivanja tla.
Dimnjak postavljen na goloj steni zahteva posebno razmatranje sistema gromobranske zatite i potrbno je pribaviti miljenje eksperta.
4.8.3 Sistem vazduhoplovnog upozorenja
Ukoliko lokalni organi civilnog ili vojnog vazduhoplovstva zahtevaju, dimnjake treba opremiti signalnim svetlima upozorenja vazduhoplova, ili ureajima za dnevno upozoravanje, ili sa oba. Ureaji za dnevno upozoravanje podrazumevaju bojenje gornjeg dela ili itave visine dimnjaka. Boja, naroito za gornji deo treba da obezbedi odgovarajuu hemijsku
zatitu konstrukcije.
U sluaju dimnjaka bez pristupnog prostora, signalna svetla treba da budu postavljena na ogradu spoljanjih platformi; ako platforme nisu izvedene, signalna svetla treba da budu postavljena sa spoljne strane vetrobrana kroz otvore kojima se moe pristupiti sa unutranjih platformi.
4.8.4 Dodatni pribor
Ukoliko je potrebno, treba ugraditi i sledee ureaje:
telefonski sistem;
sistem hemijskog pranja;
kranove i koturae za podizanje delova za odravanje i opreme;
drenani sistem za kinicu kao i za dreniranje mogueg kondenzata iz dimnjakih
cevi sa relevantnih nivoa do sistema otpadnih voda u podnoju;
pristupne i inspekcijske otvore;
dinamiki absorber vibracija.
5 ZAHTEVI PERFORMANSI;
PROJEKTOVANJE KONSTRUKCIJE
5.1 Osnovni principi projektovanja
Sledei osnovni principi projektovanja su u skladu sa EN 1990. Njih treba takoe analogno primenjivati i na materijale koji nisu obuhvaeni odgovarajuim Evropskim standardom.
Dimnjaci treba da budu proraunati na stabilnost i upotrebljivost u zavrenom stanju
kao i tokom faza izgradnje. To obuhvata proveru otpornosti i ukupne stabilnosti protiv prevrtanja.
Osim ukoliko u sledeim klauzulama nije drugaije reeno, referentni treba da budu
relevantni bazni standardi za proraun konstrukcija, posebno odgovarajui Evrokodovi.
Treba primeniti teoriju graninih stanja.
Granina stanja su klasifikovana kao:
granina stanja nosivosti;
granina stanja upotrebljivosti;
Pri kritinim graninim stanjima projektna vrednost dejstava kao to su unutranja sila, moment, napon ili deformacija, Ed ne treba da pree odgovarajuu projektnu vrednost otpora, Rd.
214
Ed Rd
Pri graninom stanju upotrebljivosti treba proveriti da je
Ed Cd
gde je
Ed
= projektna vrednost efekta dejstva, na primer pomeranja;
Cd = nominalna projektna vrednost odgovarajueg kriterijuma vezanog za projektne efekte
razmatranog dejstva.
Projektne vrednosti dejstava se izvode iz karakteristinih vrednosti dejstava specificiranih u
5.2, pomnoenih parcijalnim koeficijentom sigurnosti F.
Projektne vrednosti otpornosti, Rd, mogu se izvesti iz karakteristinih vrednosti odgovarajuih osobina konstrukcije, kao to su osobine materijala, geometrijski podaci, uzimajui u proraun parcijalni koeficijent sigurnosti M.
Dejstva drugog reda treba uzeti u proraun ukoliko porast relevantnog momenta, ili
unutranjih sila usled deformacija proraunatih teorijom prvog reda prevazilazi 10%.
5.2 Dejstva
5.2.1 Opte
Sledea dejstva treba uzeti u obzir pri projektovanju dimnjaka:
stalna dejstva;
promenljiva dejstva:
i) korisna pokretna optereenja;
ii) dejstvo vetra;
iii) unutranji pritisak;
iv) termika dejstva;
incidentna dejstva:
v) seizmika dejstva;
vi) eksplozije i implozije;
vii) udar.
5.2.2 Trajna dejstva
Trajna dejstva treba da obuhvate priblinu teinu svih trajnih konstrukcija i elemenata,
kao to su fitinzi, izolacija, optereenje od praine, naslaga pepela, postojeeg i kasnijih zatitnih premaza i druga optereenja. Sopstvenu teinu treba odrediti u skladu sa EN 1991-1-1.
Treba odrediti maksimalna i minimalna trajna dejstva za proraun napona uzimajui
u razmatranje razne faze izgradnje.
5.2.3 Promenljiva dejstva
5.2.3.1 Korisna pokretna optereenja
Kao karakteristinu vrednost pokretnog optereenja za proraun platformi treba uzeti
2 kN/m2, osim ako preovlauju uslovi za njeno podizanje na viu vrednost.
5.2.3.2 Dejstvo vetra
5.2.3.2.1 Opte
Optereenje od vetra deluje na spoljnu povrinu dimnjaka kao celinu i na prikljuene komponente. Osim eone sile usled naleta vetra koja uglavnom deluje u pravcu vetra, sile
usled vrtlonog usisavanja mogu izazvati poprene vibracije dimnjaka.
Druga dejstva vetra, na primer usled neravnomerne raspodele vazdunog pritiska
(ovalling) ili interferentnih efekata treba uzeti u razmatranje ukoliko su relevantna.
O DIMNJACIMA
215
Gorenavedena dejstva vetra su sutinski dinamika. Dejstva vetra na vitke i fleksibilne konstrukcije kao to su dimnjaci mogu biti odreena samo dinamikim proraunom ili primenom statiki ekvivalentnih optereenja. Metode za odreivanje ovih dinamikih dejstava
vetra su data u EN 1991-1-4.
5.2.3.2.2 Optereenje od vetra u pravcu vetra
Optereenje u pravcu vetra treba odrediti u skladu sa EN 1991-1-4 bazirano na osnovnoj brzini vetra, vb, odnosne lokacije za statistiki povratni period od 50 godina i na faktorima cDIR i cSEASON jednakim 1,0.
Orografski uticaji na brzinu vetra, na primer za dimnjake na izloenim lokacijama,
kao to su brda ili susedne eskarpe na inae relativno ravnom terenu treba uzeti u obzir.
Uticaj hrapavosti terena na brzinu vetra treba uzeti u obzir.
NAPOMENA: Preporuuje se da se koriste samo kategorije 0, I i II EN 1991-14:2005, tabela 4.1.
Koeficijenti sile cF za dimnjake drugaijih poprenih preseka od onih navedenih u
EN 1991-1-4 mogu se odrediti ispitivanjima u vazdunim tunelima uzimajui u obzir promenu srednje brzine vetra sa visinom i turbulenciju odgovarajuu terenu na lokaciji ili se mogu
uzeti iz relevantnih publikacija baziranih na takvim ispitivanjima.
Vibracione efekte izazvane naletima vetra treba raunati u skladu sa EN 1991-1-4.
5.2.3.2.3 Vrtlono usisavanje
Dimnjaci mogu da budu izloeni vibracijama vrtlonog usisavanja. Metode izraunavanja amplituda vibracija date su u EN 1991-1-4.
Vrtlono usisavanje se ne mora razmatrati za dimnjake iji Scrutonov broj prevazilazi vrednost 25 (za odreivanje Scrutonovog broja vidi EN 1991-1-4). Ova vrednost nije primenljiva na dimnjake postavljene u niz ili u grupu.
5.2.3.2.4 Druga dejstva vetra
Neravnomerna raspodela pritiska vetra du obima krunog cilindra izaziva momente savijanja u vertikalnim poprenim presecima vetrobrana. Proraunska vrednost Md maksimalnog pozitivnog kao i negativnog momenta moe se izraunati prema sledeoj formuli:
Md = cM qd(z) d(z)2
(1)
gde je
qd(z)
proraunska vrednost brzinskog pritiska na visini z dimnjaka;
d(z) prenik poprenog preseka na visini z dimnjaka;
cM = 0,125 za Re 2106
cM = 0,095 za Re 107 (meuvrednosti se mogu interpolirati)
Re je Rejnoldsov broj u skladu sa EN 1991-1-4.
Usled pobuivanja vrtloga, mogu se, naroito blizu vrha dimnjaka, pojaviti ovalling
vibracije vetrobrana. Za izraunavanje ovih vibracija videti EN 1991-1-4.
Bliske susedne strukture mogu izazvati interferentne vibracije. To se naroito javlja
kod dimnjaka sloenih u niz ili u grupu. Metode prorauna su za neke aranmane date u EN
1991-1-4. U drugim sluajevima ispitivanja u vazdunom tunelu mogu biti potrebna.
5.2.3.3 Unutranji pritisak
Negativni i pozitivni pritisak treba uzeti u proraun kao dejstva.
5.2.3.4 Termiki uticaji
Termike napone u dimnjakoj cevi i vetrobranu usled razlika temperatura izmeu
unutranje i spoljanje povrine odgovarajuih zidova treba odrediti pri maksimalnoj tempe-
216
raturi dimnog gasa i najniom oekivanom spoljnom temperaturom na lokaciji za statistiki

povratni period od 50 godina.
Za potrebe provere termike stabilnosti graevinskih materijala, pretpostavlja se maksimalna spoljna temperatura koja se moe oekivati na lokaciji za statistiki povratni period od 50 godina.
Varijacije temperature po obimu usled neravnomernog protoka treba uzeti u proraun.
Dodatni efekti mogu biti izazvani prolaznim toplotnim tokom.
Ako su dimnjak ili dimnjake komponente spreene da preuzmu deformaciju oblika
kao posledicu diferencijalne ekspanzije, rezultujue napone treba uzeti u proraun. Ovi naponi mogu biti visoki, kada dimnjaka cev ili jednostruki neozidani dimnjak provodi dimne gasove iz dva ili vie izvora sa znaajno razliitim temperaturama ili ako ulazni izvor sa jedne
strane uvodi dimne gasove veoma visokih temperatura. Osim toga, rezultujua diferencijalna
temperatura e uvesti sekundarne termike napone. Tipine sluajeve takvog spreavanja se
mogu nai kod nekih dimnjakih cevi kao i kod bono oslonjenih i ankerisanih dimnjaka.
5.2.4 Incidentna dejstva
5.2.4.1 Seizmika dejstva
Odreivanje seizmikih dejstava treba sprovesti u skladu sa EN 1998-6.
Napomena: Seizmika dejstva obino nisu znaajna kod metalnih dimnjaka.
5.2.4.2
Eksplozije i implozije
Interne eksplozije se mogu desiti usled prisustva ai ili eksplozivnih dimnih gasova u
dimnjaku. Mogunost eksplozija unutar dimnjaka treba proceniti posebno u sluajevima dimnih gasovi nastalih iz gasovitih goriva.
Pritisak izazvan implozijama (iznenadni prekid struje dimnog gasa) treba da se odredi u skladu sa A.7.7.
Eventualna dejstva usled spoljnjih eksplozija treba razmatrati samo u posebnim okolnostima.
5.2.4.3 Udar
Ukoliko se dejstva usled udara ne mmogu iskljuiti, treba ih uzeti u proraun.
5.3 Nesavrenosti
Efekte koji proizilaze iz netanosti treba uzeti u razmatranje.
Osim ukoliko je raeno detaljno istraivanje uticaja solarne radijacije i tolerancija
konstrukcije, ovi uticaji se mogu uzeti u proraun zajedno usvajajui ukupni otklon ose dimnjaka od vertikale od 1/500.
Dodatno u proraun treba uzeti sva oekivana otstupanja konstrukcije od vertikale koja proizilaze iz nepravilnog sleganja temelja ili iz promena u uslovima oslanjanja, na primer
u sluaju rudnikog sleganja.
5.4 Temelji
Pod karakteristinom vrednou optereenja od vetra spoj izmeu temelja i tla ne treba da se otvori vie nego centralna osa ploe temelja.
Temperaturne razlike izmeu vetrobrana i temelja usled razliite izloenosti atmosferskim uticajima i razlika u termikoj inerciji treba uzeti u razmatranje.
5.5 Dimnjaka cev
Dimnjaka cev treba da ima mogunost ekspanzije u oba vertikalna i horizontalna
pravca bez ikakvog nepovoljnog uticaja na vetrobran, oslonac ili dimovod. Ukoliko dimnjak
O DIMNJACIMA
217
ima vie od jedne dimnjake cevi, pojedinane cevi treba da imaju mogunost nezavisne vertikalne i horizontalne ekspanzije.
Uticaj deformacija oslonaca dimnjake cevi na pomeranja dimnjake cevi treba uzeti u razmatranje.
6. AKTIVNOSTI NA GRADILITU
Izgradnja na gradilitu treba da otpone tek nakon kompletiranja neophodne pisane i
grafike projektne dokumentacije, u kojoj su definisane sve konstruktivne i nekonstruktivne
komponente dimnjaka.
Radove na gradilitu mogu izvoditi samo kompanije sa kompetentnim rukovodstvom,
iskusnim osobljem i radnicima, koje mogu da demonstriraju sposobnost da takve radove
izvedu uspeno.
Za eline dimnjake primenjuje se sledee:
proizvoa treba da bude potvren u pogledu ispunjavanja zahteva EN ISO 38342, EN ISO 14731 i EN ISO 15607. Varioci treba da budu kvalifikovani u skladu sa
EN 287-1 i/ili EN 1418.
treba primenjivati odobrene tehnologije zavarivanja u skladu sa EN ISO 15609-1,
EN ISO 15610, EN ISO 15611, EN ISO 15612, EN ISO 15613, EN ISO 15614-1
i EN ISO 15614-2.
Svi sueoni varovi treba da budu potpuno provareni i kontinualni.
Sva zavarivanja treba da budu u skladu sa EN 1993-3-2.
Dalje informacije o aktivnosti na gradilitu su data u Prilogu B.
7. KONTROLA I ODRAVANJE
Dimnjaci treba da budu redovno kontrolisani od strane specijalista. Poeljno je da intervali izmeu dva kontrolna pregleda ne budu dui od dve godine. Pisani izvetaj treba da
sadri preporuke za odravanje i popravke.
8. INSTRUMENTACIJA
Ukoliko je potrebno dimnjake treba isprojektovati sa odgovarajuim instalacijama za
potrebe kontinualnog ili povremenog postavljanja instrumenata namenjenih praenju ambijentalnog zagaenja. Praenje moe ukljuivati:
uslove pritiska;
brzinu struje gasa;
temperaturu struje gasa;
kiseonik;
azotne okside;
sumporne okside;
suspendovanje estice.
Treba izgraditi platforme dovoljno prostrane za osoblje i za pristup opremi. Ove platforme treba locirati uzdu dimnjaka na visini do petostrukog prenika iznad ulazne sekcije
dimnog gasa i trostrukog prenika od gornje izlazne sekcije dimnjaka.
Platforme treba da imaju slobodan i lak vertikalni pristup, stepenitem ili liftom kad
god je to mogue.
Platforme za instrumentaciju treba da budu opremljene elektrinim priklljucima i
osvetljene. Komprimovani vazduh, sigurnosna oprema i telefon mogu biti od koristi.
Treba predvideti merna mesta sa zaptivaima i pokrivenim otvorima radi omoguavanja ugradnje instrumentacije. Kada se zahteva kontinualno praenje, potrebno je predvideti
odgovarajue ureaje koji e omoguiti prenos informacija do kontrolnog centra.
218
Prilog A
(normativan)
Proraun toka gasa
A.1 Osnovne osobine metode prorauna
Proraun toka gasa slui za odreivanje uslova pritiska unutar sprovodne cevi dimnog
gasa, od ulaza dimnog gasa do vrha dimnjaka. To zahteva proraun napredovanja promene
temperature u sprovodnoj cevi dimnog gasa. Ukoliko se parametri menjaju du dimnjaka,
proraun treba sprovoditi sekciju po sekciju.
A.2 Parametri zavisni od tipa konstrukcije
A.2.1 Hrapavost
Srednja vrednost hrapavosti, r, povrine esto korienih graevinskih materijala u
kontaktu sa dimnim gasovima moe se uzeti iz Tabele A.3. Srednju vrednost hrapavosti drugih graevinskih materijala treba proveriti, na primer potvrenom literaturom ili merenjima.
A.2.2 Termika otpornost (otpor prolazu toplote po JUS U.N4.945)
Termiku otpornost pojedinih slojeva treba izraunati uzimajui u obzir toplotnu provodljivost zidova cevi, zidova vetrobrana, kao i izolacije. Termika otpornost ukljuenih vazdunih slojeva je data u Tabeli A.5.
Termika otpornost, 1/, u m2K/W se odreuje priblino u skladu sa jednainom
(A.1):
1
= y
Dh,n +1
Dh,n
2 hn ln
n
(A.1)
Gde je
y
= koeficijent oblika,
= 1,0 za krune i ovalne poprene preseke
= 1,1 za etvrtaste i pravougaone poprene preseke do odnosa strana od 1: 1,5;
Dh = je unutranji hidraulini prenik, u m;
Dh,n = je hidraulini prenik koji se odnosi na unutranjost n-tog sloja konstrukcije zida, u
m;
n = toplotna provodljivost materijala n-tog sloja konstrukcije zida na radnoj temperaturi u
W/(mK), vidi Tabelu 1.
Vrednosti toplotne provodljivosti uobiajeno korienih graevinskih materijala date su u Tabeli 1.
A.3 Osnovne vrednosti za proraun
A.3.1 Temperatura vazduha
Proraun treba izvesti za najviu i najniu temperaturu spoljnog vazduha koje se mogu oekivati tokom rada dmnjaka.
A.3.2 Spoljni vazduni pritisak
Spoljni vazduni pritisak pL, u Pa, se izraunava po formuli (A.2):
pL = pL 0 e( g z ) /( RL TL )
(A.2)
O DIMNJACIMA
219
gde je
pL0 spoljni vazduni pritisak na nivou mora = 101 325 Pa na 15oC;
g ubrzanje zemljine tee = 9,81 m/s2;
RL gasna konstanta za vazduh, u J/(kg K), vidi Tabelu A.1;
TL temperatura spoljnog vazduha u K;
z
nadmorska visina sredine visine dimnjaka, u m.
A.3.3 Dimni gas
Dimni gas se sastoji uglavnom od komponenata navedenih u Tabeli A.1. Tabela A.1
sadri vrednosti potrebne za dalja izraunavanja.
Tabela A.1 Podaci o gasovima
Ugljendioksid
(CO2)
Kiseonik
(O2)
Voda
(H2O)
Molarna masa, M
kg/kmol
28,0134 44,0098
31,9988
18,0153
64,0590
28,9627
Standardna molarna zapremina Vmn m3/kmol
22,403
22,261
22,392
22,414
21,856
22,400
Standardna gustina,
kg/m3
1,2504
1,9770
1,4290
0,8038
2,9310
1,2930
Gasna konstanta, R
J/(kgK)
296,66
187,63
259,58
461,50
126,56
287,10
Dinamiki viskozitet,
10-5Pas
1,667
1,370
1,926
0,922
1,170
1,724
Sutherlandova
konstanta C
102,0
270,0
126,0
641,0
462,0
Kritina temperatura Tk
K
126,2
304,2
154,6
647,3
430,8
132,5
Specifini toplotni
kapacitet, cp
J/(kgK)
1038,7
816,5
914,8
1492,0
1740,0
1004,0
Toplotna
provodljivost,
W/(mK)
0,024
0,015
0,024
0,033
0,212 tena
0,024
Vrsta gasa
Azot
(N2)
Sumpor-di- Vazduh,
oksid (SO2)
suv
A.3.4 Gasna konstanta

Gasna konstanta dimnog gasa, R, izraunava se prema jednaini (A.3):
(A.3)
R = Xi Ri
Gde je
Xi = maseni sadraj komponente i;
Ri = gasna konstanta komponente i prema Tabeli A.1.
Vrednosti R nekih uobiajenih goriva za predvieni rad bez kondenzacije date su u
Tabeli A.2.
220
Tabela A.2 Podaci o gasovima raznih goriva

Voda
(H2O) zapreminskih %
Gasna konstanta R
J/(kgK)
Specifini toplotni
kapacitet cp J/(kgK)
Taka rose TWDP

oC
Zemni gas H
Zemni gas L
Lono ulje EL
Ugljen-dioksid (CO2)
zapreminskih%
Gorivo
12,0
11,8
15,4
18,5
18,3
13,3
299,4
299,2
287,6
1 101
1 099
1 060
58,7
58,4
51,8
A.3.5 Gustina spoljnog vazduha

Gustina spoljnog vazduha, L, u kg/m3, izraunava se prema formuli (A.4):
L =
pL
RL TL
u kg/m3
(A.4)
gde je
pL = spoljni vazduni pritisak, u Pa, videti A.3.2;
TL = spoljna temperatura vazduha u K;
RL = gasna konstanta vazduha, u J/(kg K), videti Tabelu A.1.
A.3.6 Specifini toplotni kapacitet
Specifini toplotni kapacitet cp dimnog gasa se izraunava prema formuli (A.5):
cp = Xi cpi
(A.5)
gde je
Xi = maseni sadraj komponente i;
cpi = specifini toplotni kapacitet komponente i prema Tabeli A.1.
Vrednosti cp nekih uobiajenih goriva za predvieni rad bez kondenzacije date su u
Tabeli A.2.
A.3.7 Korekcioni faktor za temperaturu
Korekcioni faktor za temperaturu SH u jednaini (A.9) slui da uzme u obzir uticaj nestabilnosti temperature unutar sprovodne cevi dimnog gasa na hlaenje dimnih gasova i konsekventno na teoretsku promaju raspoloivu usled dimnjakog efekta. I termiku otpornost
dimnjaka odreena za intranzientne radne uslove kao i koeficijent prelaza toplote na spoljnoj povrini dimnjaka treba korigovati da se omogui proraun poprenog preseka sprovodne cevi dimnog gasa i za tranzientni nain rada koji postoji na primer kod svih ureaja za grejanje sa regulacijom Ukljueno/Iskljueno, koristei jednaine koje se primenjuju za intranzientne radne uslove.
Korekcioni faktor prvenstveno zavisi od naina rada ureaja za grejanje i tipa konstrukcije dimnjaka. Ukoliko se ne izvode precizne analize, korekcioni faktor SH za ureaje
za grejanje sa regulacijom Ukljueno/Iskljueno moe se usvojiti kao 0,5, a sa kontinualnim
radom, SH = 1,0.
O DIMNJACIMA
221
A.3.8 Koeficijent sigurnosti strujanja

Svrha koeficijent sigurnosti strujanja, SE je da pokrije sledee neeljene nepravilnosti
u radu i konstrukciji dimnjaka:
otstupanja od pretpostavljenog koeficijenta otpora ;
otstupanja od pretpostavljenog vika vazduha u dimnim gasovima;
ulaz sekundarnog vazduha u dimni gas u prikljunoj ili sprovodnoj cevi dimnog
gasa;
otstupanje od specificirane srednje hrapavosti unutranjeg zida sprovodne cevi dimnog gasa;
otstupanje od specificirane termike otpornosti zidova dimnjaka;
dimenziona otstupanja unutranjosti poprenog preseka sprovodne cevi dimnog gasa;
otstupanja od pretpostavljenih atmosferskih uticaja.
Koeficijent sigurnosti strujanja, SE, treba uzeti kao 1,1.
A.4 Odreivanje temperatura
A.4.1 Temperature dimnog gasa
Srednja temperatura dimnog gasa, Tm, u K, se izraunava prema formuli (A.6):
Tm = TL +
Te TL
(1 e K )
K
(A.6)
Temperatura dimnog gasa na vrhu dimnjaka, T0, u K, se izraunava prema formuli (A.7):
T0 = TL + (Te TL ) e K
(A.7)
gde su u jednainama (A.6) i (A.7):

TL = temperatura spoljnog vazduha, u K;
K = koeficijent hlaenja, videti A.4.2;
Te = temperatura dimnog gasa na ulazu dimnog gasa u dimnjak, u K.
A.4.2 Koeficijent hlaenja
Koeficijent hlaenja, K, se izraunava prema formuli (A.8):
K=
U kH
m cp
(A.8)
gde je
U = unutranji obim sprovodne cevi dimnog gasa, u m;
k = koeficijent prolaza toplote pri stvarnim temperaturama materijala, u W/(m2K), videti
A4.3;
H = efektivna visina dimnjaka, u m;
m = maseni protok dimnog gasa, u kg/s;
cp = specifini toplotni kapacitet dimnog gasa, u J/(kg K), videti A.3.6.
A.4.3 Koeficijent prolaza toplote
Koeficijent prolaza toplote, k, u W/(m2K), se izraunava prema formuli (A.9):
k=
1
1
Dh
1
+ S H +
i
D
ha a

(A.9)
222
gde je
i = koeficijent prelaza toplote unutranjih povrina u kontaktu sa dimnim gasom, u
W/(m2K), videti A.4.4;
a = spoljni koeficijent prelaza toplote spoljne povrine vetrobrana, u W/(m2K), videti Tabelu 2;
SH = korekcioni faktor za temperaturnu nestabilnost, videti A.3.7;
1/ = termika otpornost, u (m2K)/W, videti A.2.2;
Dh = unutranji hidrauliki prenik, u m;
Dha = hidrauliki prenik koji se odnosi na spoljnu povrinu vetrobrana, u m.
A.4.4 Unutranji koeficijent prelaza toplote
Unutranji koeficijent prelaza toplote, i, u W/(m2K), unutranjih povrina u kontaktu sa dimnim gasom se izraunava prema formuli (A.10):
i =
A Nu
Dh
(A.10)
gde je
A = toplotna provodljivost dimnog gasa, u W/(mK), videti jednainu (A.11);
Nu = Nuseltov broj, videti jednainu (A.12);
Dh = unutranji hidrauliki prenik, u m.
Toplotna provodljivost dimnog gasa, A zavisi od srednje temperature dimnog gasa Tm
i sa dovoljnom tanou se izraunava prema formuli (A.11):
A = 0,00455 + 0,000065 Tm
(A.11)
gde je: Tm = srednja temperatura dimnog gasa u K, videti jednainu (A.6).

Srednji Nuseltov broj Nu za itavu visinu dimnjaka se izraunava prema jednaini
(A.12):
Nu =
ravnomerno
0,67
D 0,67
0, 0214 ( Re0,8 100) Pr 0,4 1 + h

H
(A.12)
Ova jednaina se moe upotrebiti samo ukoliko su ispunjeni sledei uslovi:
2 300 < Re < 10 000 000 i
ravnomerno
< 3 kao i 0, 6 < Pr < 1,5
gde je
= koeficijent trenja dimnjakog kanala za hidrauliki neravnomeran tok, videti

A.7.4;
ravnomerno = koeficijent trenja dimnjakog kanala za hidrauliki ravnomeran tok (r = 0), videti A.7.4;
Re
= Rejnoldsov broj, videti jednainu (A.14);
Pr
= Prantlov broj, videti jednainu (A13);
Dh
= unutranji hidrauliki prenik, u m.
H
= efektivna visina dimnjaka, u m;
Prantlov broj, Pr, se izraunava prema formuli (A.13):
O DIMNJACIMA
Pr =
223
cp
(A.13)
Rejnoldsov broj, Re, se izraunava prema formuli (A.14):

Re =
wm Dh m
(A.14)
gde je u jednainama (A.13) i (A.14):

wm = srednja brzina dimnog gasa, u m/s, videti A.6;
= dinamiki viskozitet, u Pa s, videti jeddnainu (A.16);
m = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5;
cp = specifini toplotni kapacitet dimnog gasa, u J/(kg K), videti A.3.6;
A = toplotna provodljivost dimnog gasa, u W/(mK), videti jednainu (A.11).
Dinamiki viskozitet, i, u Pa s, za odreeni gas i na aktuenoj temperaturi se izraunava prema formuli (A.15):
C
1+
T
273
i = 0 i
273 1 + 273
C
(A.15)
gde je
0i = dinamiki viskozitet na 0 oC, u Pa s;
C = Sutherlandova konstanta, videti tabelu A.1;
T = aktuelna temperatura, u K.
Dinamiki viskozitet, , u Pa s, za meavinu gasova na aktuelnoj temperaturi se izraunava prema jednaini (A.16):
=
Y1 1 M1 Tk1 + Y2 2 M 2 Tk 2 + ... +
Y1 M1 Tk1 + Y2 M 2 Tk 2 + ... +
(A.16)
Gde je, za pojedini gas i:

i = dinamiki viskozitet na aktuelnoj temperaturi, u Pa s;
Yi = zapreminski sadraj;
Tki = kritina temperatura, u K, videti tabelu A.1;
Mi = molarna masa, u kg/kmol, videti tabelu A.1.
A.5. Gustina dimnog gasa
Srednja gustina dimnog gasa, m, u kg/m3, izraunava se prema jednaini (A.17):
m =
PL
R Tm
gde je
PL = spoljni vazduni pritisak, u Pa, videti A.3.2;
(A.17)
224
R = gasna konstanta dimnog gasa, u J/(kg K), videti A.3.4;

Tm = srednja temperatura dimnog gasa u K, videti jednainu (A.6).
A.6 Brzina dimnog gasa
Srednja brzina dimnog gasa, wm, u m/s, se izraunava prema jednaini (A.18):
wm =
m
A m
(A.18)
gde je
m = maseni protok dimnog gasa, u kg/s;
A = svetli popreni presek sprovodne cevi dimnog gasa, u m2;
m = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5.
A.7 Pritisak na ulazu dimnog gasa u dimnjak
A.7.1 Proraun pritiska
Pritisak na ulazu dimnog gasa u dimnjak, Pz, u Pa, izraunava se prema jednaini
(A.19):
Pz = PH + PR
(A.19)
gde je
PH = teorijska raspoloiva promaja usled dimnjakog efekta u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u Pa, videti A.7.2;
PR = otporni pritisak u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u Pa, videti A.7.3.
A.7.2 Teorijska raspoloiva promaja usled dimnjakog efekta
Teorijska raspoloiva promaja usled dimnjakog efekta, PH, u Pa, izraunava se prema jednaini (A.20):
PH = H g (L m)
(A.20)
gde je
H
= efektivna visina dimnjaka, u m;
g = ubrzanje zemljine tee, = 9,81 m/s2;
L = gustina spoljnog vazduha, u kg/m3, videti A.3.5;
m = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5.
A.7.3 Otporni pritisak sprovodne cevi dimnog gasa
Otporni pritisak sprovodne cevi dimnog gasa, PR, u Pa, izraunava se prema jednainama (A.21) i (A.22):
PR = SE PE + SEG PG
H
PE =
+
Dn
n
n
(A.21)
2
wm
gde je u jednainama (A.21) i (A.22):

PE = otporni pritisak usled trenja i otpora oblika sprovodne cevi dimnog gasa, u Pa;
(A.22)
O DIMNJACIMA
225
PG = razlika u pritisku usled promene brzine u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u Pa, videti
A.7.6;
SE = koeficijent sigurnosti strujanja, videti A.3.8;
SEG = koeficijent sigurnosti strujanja za razliku u pritisku usled promene brzine;
za PG 0, uzima se SEG = SE
za PG < 0, uzima se SEG = 1,0
= koeficijent trenja dimnjakog kanala, videti A.7.4;
H = efektivna visina dimnjaka, u m;
n = lokalni koeficijent otpora, videti A.7.5;
wm = srednja brzina dimnog gasa, u m/s, videti A.6.
A.7.4 Koeficijent trenja dimnjakog kanala
Koeficijent trenja dimnjakog kanala, , se izraunava za razliite hrapavosti sa dovoljnom tanou prema jednaini (A.23):
2,51
r
= 2 log
+
0, 269
Re Dh
(A.23)
gde je
r = hrapavost unutramjeg zida sprovodne cevi dimnog gasa, videti tabelu A.3, u m;
Re = Rejnoldsov broj, videti jednainu (A.14).
A.7.5 Koeficijent lokalnih otpora
Zbir koeficijenata lokalnih otpora dimnjaka, n, je zavisan od promena poprenog preseka i pravca du sprovodne cevi dimnog gasa (videti tabelu A.4). Koeficijent lokalnog otpora za produenje poprenog preseka (cross-sectional extension) na vrhu dimnjaka nee biti
uzet u obzir, niti e promena pritiska usled promene brzine biti razmatrana u ovoj taci.
A.7.6 Promene pritiska usled promene brzine
Promene pritiska usled promene brzine, PG, u Pa, izraunava se prema jednaini
(A.24):
PG =
w22 1 w12
2
2
(A.24)
gde je
1 = gustina dimnog gasa pre promene brzine, u kg/m3;
2 = gustina dimnog gasa posle promene brzine, u kg/m3;
w1 = brzina dimnog gasa pre promene brzine u m/s;
w2 = brzina dimnog gasa posle promene brzine, u m/s.
Srednje vrednosti za odgovarajue sekcije mogu biti zamenjene za gustine i brzine pre
i posle promene brzine.
A.7.7 Pritisak prouzrokovan iznenadnim prekidom
strujanja dimnog gasa (implozija)
Iznenadni prekid strujanja dimnog gasa izazvae negativan ili pozitivan pritisak. To
zavisi od trajanja prekida.
226
Ako prekid traje manje od 1 s, vrednost treba odrediti prema formuli (A.25).
P0 = m wm cs u Pa
(A.25)
gde je
wm = srednja brzina dimnog gasa, u m/s, videti A.6;
cs = brzina zvuka u dimnom gasu, u m/s.
Ako prekid traje due od 10 s, fluktuacija pritiska se moe zanemariti.
Ako prekid traje due od 1 s ali krae od 10 s, treba izvriti tanu proveru, ili usvojiti
vrednost za trajanje prekida krae od 1 s.
A.8 Minimalna brzina
Minimalna brzina dimnog gasa na vrhu dimnjaka treba da se odri tako da se osigura primenljivost jednaina datih u ovom prilogu. Ova minimalna brzina, wmin, u m/s, kako
je dato u jednaini (A.26) takoe ograniava prodiranje sekundarnog vazduha sa vrha dimnjaka.
wmin = f g 4
AM
A0
(A.26)
gde je
fg = referentna vrednost minimalne brzine = 0,5 m/s;
AM = svetli popreni presek sprovodne cevi dimnog gasa na vrhu dimnjaka, u m2;
A0 = referentna vrednost = 0,01 m2.
Tabela A.3. Srednja hrapavost materijala dimnjakog kanala
Materijala dimnjakog kanala
Hrapavost r a
m
zavareni elik
0,001
aluminijum
0,001
staklo, plastika
0,001
metalni lim, uljebljen
0,002
pretfabrikovani betonski blokovi
0,002
zid izraen od opeka b
0,005
metalni lim, valovit
0,005
a
b
Ove projektne vrednosti se mogu primeniti jedino na iste povrine.

Za zid od radijalno oblikovanih opeka, sa spojem debljine manjim od 5 mm, moe se
usvojiti hrapavost od 0,002 m.
O DIMNJACIMA
227
Tabela A.4. Koeficijenti lokalnih otpora pojedinih oblika

(Interpolacija izmeu datih parametara je dozvoljena)
Oblici
1 Koleno
2 Luk 90
3 Luk 60
Geometrijske
mere
ugao u
10
30
45
60
90
vrednosti
Ld/Dh 30
0,1
0,2
0,3
0,5
1,2
30 >L d /D h 2
0,1
0,3
0,4
0,7
1,6
R /Dh
0,5
0,75
1,0
1,5
2,0
1,0
0,4
0,25
0,2
0,2
1,2
0,5
0,3
0,2
0,2
R /Dh
0,5
0,75
1,0
1,5
2,0
0,6
0,3
0,2
0,2
0,1
0,6
0,3
0,2
0,2
0,1
228
Tabela A.4 (nastavak)

Oblici
4 Skretanje 90
Geometrijske
mere
a=
2Rtan(/2)
a /Dh
1,0
1,5
2,0
3,0
5,0
5 90 rava i 45 spoj
= 90
A3/A2 = 1,0
= 45
A3/A2 = 1,0
vrednosti
245
Broj segmenata
330
422,5
0,4
0,3
0,3
0,35
0,4
0,25
0,18
0,17
0,19
0,20
0,17
0,13
0,12
0,13
0,15
maseni odnos toka

m2 / m3
2-3
1-3
0,0
0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
m2 / m3
-0,92
-0,38
0,10
0,53
0,89
1,20
2-3
0,03
0,20
0,35
0,47
0,56
0,62
1-3
0,0
0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
-0,92
-0,42
-0,04
0,22
0,35
0,35
0,03
0,16
0,17
0,06
-0,18
-0,53
vrednosti
O DIMNJACIMA
229
Tabela A.4 (nastavak)

Geometrijske
vrednosti
mere
5 Formule za izraunavanje koeficijenata lokalnih otpora kod ravi
Oblici
m m
23 = 0,92 1 2 2
m3 m3
1
2
1, 2 A3 cos 1 + 0,8 1 A3 1 A3 A3 cos +

A2
A2 A2 A2
A 1 m m
+ 2 3 2 1 2
A2 m3 m3
2
2
A 1 A 1
m m
A
13 = 0, 03 1 2 2 1 + 1, 62 3 cos 1 0,38 1 3 1 3
A2 A2
A2
m3 m3
A 1 m m
2 3 2 1 2
A2 m3 m3
6 Prav redukcioni komad
A2/A1
0,4
0,6
0,8
0,33
0,25
0,15
sa zaobljenim uvodnim ivicama
=0
Referentna brzina: w2
7 Proirenje, ravno
8 Konusni redukcioni komad
A1/A2
0,0
0,2
0,4
0,6
0,8
1,0
A1/A2
0,10
0,25
0,45
1,0
=30
1,0
0,7
0,4
0,2
0,1
0,0
=60
=90
0,05
0,04
0,05
0,0
0,08
0,07
0,07
0,0
0,19
0,17
0,14
0,0
230
Tabela A.5 Termika otpornost (1/)n u m2K/W ukljuenih vazdunih slojeva (n-ti sloj zidne
konstrukcije, koncentrini radijalni zazor, vertikalno rasporeen), u zavisnosti od debljine
vazdunog sloja d i povrinske temperature T zida koji koji odaje toplotu
T u C
dn u m
0,01
0,02
0,03
0,04
0,05
40
0,123
0,147
0,153
0,152
0,150
100
0,087
0,101
0,101
0,100
0,099
150
0,065
0,075
0,075
0,074
0,074
200
0,050
0,055
0,055
0,055
0,054
Napomena: Efektivna toplotna provodljivost n ukljuenog vazdunog sloja (n-tog sloja
zidne konstrukcije), u W/m K, izraunava se sa gornjim vrednostima prema sledeoj jednaini:
n = y
gde je
y
Dh,n
Dh,n + 2d n
ln
Dh,n
1
2
n
Dh,n
= koeficijent oblika;
= 1,0 za okrugle i ovalne poprene preseke;
= 1,1 za kvadratne i pravougaone poprene preseke do odnosa strana 1:1,5
= hidrauliki prenik unutranjosto sloja, u m;
1
= termika otpornost vazdunog sloja, u m2 K/W, videti vrednosti u gornjoj tabeli;
n
dn
= debljina vazdunog sloja, u m.
O DIMNJACIMA
231
PRILOG B
(informativan)
Aktivnosti na gradilitu
B.1 Izgradnja
Sa radovima treba otpoeti samo nakon to se odgovornom osoblju na gradilitu predaju odgovarajui, kompletni i odobreni projekti. Treba obaviti poetak radova, a nakon toga
verifikaciju. Izvoa treba da bude spreman da dostavi statistike podatke o glavnim pokazateljima napredovanja radova ukljuujui radnu snagu i materijalna sredstva (mehanizaciju).
Karakteristike opreme i kvalifikacije radnika koji e biti angaovani treba da budu u
skladu sa prognoziranim oekivanjima. Oprema koja e se koristiti treba da bude ispitana i
odobrena za radove pre poetka radova na gradilitu. Osoblje na gradilitu treba da nosi sigurnosnu opremu, a gradilini prostori treba da budu propisno osvetljeni, naroito tokom rada u nonoj smeni.
Pre ugradnje materijali treba da budu uskladiteni tako da budu propisno zatieni od
vremenskih i drugih tetnih uticaja i treba im, ukoliko je neophodno, pruiti odgovarajuu
negu nakon ugradnje. Materijali treba da budu ugraeni u skladu sa uputstvima isporiioca,
osim ukoliko relevantni standardi ne propisuju drugaije u u tom pogledu.
Tokom izvoenja radova treba posvetiti neprekidnu panju vremenskim uslovima, naroito vetru i temperaturi. Treba koristiti odgovarajue ureaje za kontrolu oblika i vertikalnosti dimnjaka. Privremena signalna svetla i gromobranska instalacija treba da se izvede tokom gradnje dimnjaka ukoliko je neophodno.
B.2 Planiranje i koordinacija radova
Radovi treba da budu predmet detaljnog programa koji obuhvata sve aktivnosti koje treba izvriti, kljune datume koje treba ostvariti u poslu, i preporuke za razliite specifinosti i isporuke, pravilno iskoordinirano. Program treba modifikovati i aurirati kad god je potrebno.
B.3 Sigurnost na gradilitu
Izvoaeve aktivnosti na gradilitu treba da budu usklaene sa sigurnosnim propisima gradilita koji treba da ukazuju na sigurnosne mere i standarde. Propisi treba da obrauju naroito:
industrijsku higijenu;
sigurnost na radu ukljuujui planove evakuacije i spasavanja;
protivpoarnu zatitu;
mere za prevenciju akcidenata.
B.4 Lokalni uslovi
Neophodno je sainiti detaljni situacioni plan na kome e se prikazati lokacija gradnje
dimnjaka, gradilini ureaji (instalacije) za osoblje i za opremu, prostori za skladitenje materijala i definisati pristupni putevi koji e se koristiti tokom izvoenja radova.
Situacioni plan treba da ukljui precizne podatke u pogledu prikljuaka na elektrinu
energiju, telekomunikacije, otpadne vode, komprimovani vazduh i druge instalacije i mree
potrebne za izvoenje radova na gradilitu.
Bibliografija
[1] EN 13384-1, Dimnjaci Metode toplotnog prorauna i prorauna dinamike fluida Deo 1: Dimnjaci sa jednim ureajem za grejanje
Napomena:
Prevod ovog standarda izvrili su obraivai ove knjige i prevod nije jo potvren od Instituta za standardizaciju Srbije.
232
6.5.2. IZVOD IZ STANDARDA SRPS EN 1443:2005.

DIMNJACI OPTI ZAHTEVI
Sadraj
Predgovor
Uvod
1 Predmet i podruje primene
2 Normativne reference
3 Termini i definicije
4 Klasifikacija, oznaavanje i druge vane informacije
4.1 Opte
4.2 Klase temperatura
4.3 Klase pritisaka
4.4 Klase otpornosti prema kondenzatu
4.5 Klase otpornosti prema koroziji
4.6 Klase otpornosti prema paljenju ai
4.7 Rastojanje od zapaljivog materijala
4.8 Toplotna otpornost
4.9 Otpornost prema mrnjenjuodmrzavanju
4.10 Otpornost prema poaru
4.10.1 Unutranja povrina prema spoljanjim uticajima
4.10.2 Spoljanja povrina prema spoljanjim uticajima
4.11 Oznaavanje
4.12 Vane dodatne informacije
5 Mere, oblici i tolerancije
6 Zahtevi
6.1 Opte
6.2 Mehanika otpornost i stabilnost
6.3 Toplotno ponaanje
6.3.1 Toplotna otpornost
6.3.2 Otpornost prema paljenju ai
6.3.3 Otpornost prema poaru
6.3.4 Reakcija na poar
6.4 Higijena, zdravlje i okolina
6.4.2 Otpornost prema difuziji vodene pare i otpornost prema kondenzatu
6.4.3 Otpornost prema koroziji
6.5 Bezbednost korienja
6.6 Uteda energije i zadravanje toplote
6.7 Dodatni kriterijumi za rad dimnjaka
6.7.1 Otvori za ienje i kontrolu
6.7.2 Prodiranje vode
6.7.3 Aerodinamike osobine kapa
6.7.4 Sakupljanje i uklanjanje kondenzata
6.7.5 Protona otpornost
7 Obeleavanje, stavljanje nalepnica i uputstva
7.1 Opte
7.2 Komponenta dimnjaka
7.3 Dimnjak
7.4 Informacija o proizvodu
8 Ocenjivanje usaglaenosti
Prilozi
O DIMNJACIMA
233
Prilog A (informativan) Primena zahteva za performanse dimnjakih sistema i dimnjaka izraenih po narudbini na metode ispitivanja ili prethodno znanje
Prilog B (informativan) Karakteristike dimnjaka
Bibliografija
Ovaj standard doneo je direktor SZS Reenjem br. 5/2-01-2/141 od 2. novembra
2005. godine.
Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 1443:2003 i objavljen
je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Rue de Stassart 36, B-1050
Bruxelles i CENELEC, Rue de Stassart 35, B-1050 Bruxelles.
CEN i CENELEC u potpunosti zadravaju sva prava korienja ovog dokumenta u bilo kom obliku i na bilo koji nain a u korist nacionalnih lanica CEN-a i CENELEC-a; umnoavanje dokumenta ne moe se obavljati bez pisanog zahteva upuenog
CEN-u i CENELEC-u preko Saveznog zavoda za standardizaciju (SZS).
Nacionalni predgovor
Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti dimnjaka, KS U166.
Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 1443:2003 sa engleskog
na srpski jezik.
U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda.
Evropski standard u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao nacionalni standard.
Veza citiranih evropskih i srpskih standarda
EN 563:1994
idt JUS EN 563:1997
Za potrebe ovog standarda mogu se primeniti sledei evropski standardi poto nema
odgovarajuih jugoslovenskih standarda:
EN 13216-1,
Dimnjaci Metode ispitivanja dimnjakih sistema Deo 1: Opte metode ispitivanja
EN 14297,
Dimnjaci Metode ispitivanja otpornosti prema mrnjenjuodmrzavanju
Citirani srpski standard
SRPS EN 563:1997, Bezbednost maina Temperatura dodirljivih povrina Ergonomski podaci za odreivanje graninih vrednosti temperatura
vruih povrina
EN 563:1994,
EN 13216-1,
EN 14297,
Citirani evropski standardi

Safety of machinery Temperatures of touchable surfaces Ergonomics data to establish temperature limit values for hot surfaces
Chimneys Test methods for system chimneys Part 1: General test methods
Chimneys Freze-thaw resistance test method
DIMNJACI OPTI ZAHTEVI

Ovim evropskim standardom utvruju se opti zahtevi i osnovni kriterijumi za performanse i granine vrednosti za dimnjake (ukljuujui prikljune dimnjake cevi i njihove
spojeve) koji se koriste za prenos proizvoda sagorevanja od ureaja za zagrevanje do spolj-
234
ne atmosfere. Namenjen je za korienje kao referentni standard za dimnjake, dimnjake kanale i specifine proizvode (elemente, pribor i kape) koji se koriste za izgradnju dimnjaka.
Ovim standardom se takoe utvruju minimalni zahtevi za obeleavanje i ocenjivanje usaglaenosti.
Ovaj standard se ne primenjuje na konstrukciono nezavisne dimnjake.
NAPOMENA Ovaj evropski standard moe se koristiti kao osnova za specifikacije
proizvoda koji imaju evropsku tehniku saglasnost1.
U ovaj evropski standard ugraene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajuim
mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene i dopune ili revizije tih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard
samo kada se u njega unesu putem izmena i dopuna ili revizije. Kada se navode nedatirane
reference, primenjuju se najnovija izdanja navedenih publikacija.
EN 563,
Bezbednost maina Temperatura dodirljivih povrina Ergonomski
podaci za odredivanje graninih vrednosti temperatura vruih povrina
prEN 13216-1, Dimnjaci Metode ispitivanja dimnjakih sistema Deo 1: Opte
metode ispitivanja
prEN 14297, Dimnjaci Metode ispitivanja otpornosti prema mrnjenjuodmrzavanju
Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledei termini i definicije.
3.1
ureaj za grejanje (heating appliance)
loite
Ureaj u kome se stvaraju proizvodi sagorevanja koje treba izbaciti u spoljnu atmosferu.
3.2
dimnjaki kanal (flue)
dimovodni kanal
Prolaz za prenos proizvoda sagorevanja do spoljne atmosfere.
3.3
dimni gas (flue gas)
Gasoviti deo proizvoda sagorevanja koji se prenosi kroz dimnjak.
3.4
proizvodi sagorevanja (products of combustion)
Proizvodi koji su rezultat sagorevanja (gasovitih, tenih i vrstih sastojaka).
3.5
dimnjaka cev (flue liner)
dimovodna cev
Zid dimnjaka ija se povrina sastoji od komponenata koje su u kontaktu sa proizvodima sagorevanja.
1
Nacionalne fusnoteNa engleskom jeziku European Technical Approval (ETA).
O DIMNJACIMA
235
3.6
dimnjak (chimney)
Konstrukcija koja se sastoji od zida ili zidova oko dimnjakog kanala ili dimnjakih
kanala.
3.7
dimnjaka komponenta (chimney component)
dimovodna komponenta
Bilo koji deo dimnjaka.
3.8
dimnjaka sekcija (chimney section)
dimovodna sekcija
Prava dimnjaka komponenta kojom se prenose proizvodi sagorevanja.
Slika 1 Dimnjake komponente i dimnjaki

pribor. 1 dimnjak; 2 dimnjaki kanal;
3 toplotna izolacija; 5 spoljni zid; 6
omota ili obloga; 7 dimnjaka selekcija;
8 vieslojni dimnjak; 9 dimnjaki
prikljuak; 10 prikljuna dimnjaka cev;
11 ureaj za grejanje
236
3.9
dimnjaki prikljuak (chimney fitting)
dimovodni prikljuak
Dimnjaka komponenta kojom se prenose proizvodi sagorevanja, sa izuzetkom dimnjake sekcije.
3.10
dimnjaki pribor (chimney accessory)
dimovodni pribor
Dimnjaka komponenta kojom se ne prenose proizvodi sagorevanja.
3.11
jednoslojni dimnjak (single-wall chimney)
Dimnjak kod kojeg dimnjaka cev predstavlja dimnjak.
3.12
vieslojni dimnjak (multi-wall chimney)
Dimnjak koji se sastoji od dimnjake cevi i najmanje jednog dodatnog zida.
3.13
dimnjaki sistem (system chimney)
dimovodni sistem
Dimnjak koji je izraen korienjem kombinacije kompatibilnih dimnjakih komponenata koje potiu iz jednog proizvodnog izvora koji je odgovoran za proizvodnju celog dimnjaka.
NAPOMENA Ovaj proizvod je sastavni deo u okviru mandata M 105.
3.14
dimnjak izraen po narudbini (custom built chimney)
Dimnjak koji je ugraen ili izgraen na gradilitu korienjem kombinacije kompatibilnih dimnjakih komponenata koje mogu biti iz jednog ili iz razliitih izvora.
3.15
spoljni zid (outer wall)
Spoljni zid dimnjaka ija je povrina u kontaktu sa unutranjim ili spoljnim prostorom, ili je obloen, ili ozidan.
3.16
zidna obloga (enclosure)
Barijera izgraena oko dimnjaka koja prua dodatnu zatitu u sluaju poara i omoguava dodatni otpor prenosu toplote.
3.17
obloga (cladding)
Dodatni nenosei spoljni zid oko dimnjaka koji slui kao zatita od toplote i vremenskih prilika ili je izraen iz estetskih razloga.
3.18
dimnjaki blok (flue block)
dimovodni blok
Fabriki izraena jednoslojna ili vieslojna dimnjaka komponenta sa jednim ili vie dimnjakih kanala.
3.19
kapa (terminal)
Zavrni elemenat ugraen na izlaznom delu dimnjaka.
O DIMNJACIMA
237
3.20
popravka (relining)
Postupak popravke ili zamene dimnjake cevi dimnjaka.
3.21
dimnjak sa negativnim pritiskom (negative pressure chimney)
Dimnjak projektovan da radi sa pritiskom koji je unutar dimnjakog kanala manji od
pritiska izvan dimnjakog kanala.
3.22
dimnjak sa pozitivnim pritiskom (positive pressure chimney)
Dimnjak projektovan da radi sa pritiskom koji je unutar dimnjakog kanala vei od
pritiska izvan dimnjakog kanala.
3.23
rad u suvim uslovima (dry operating condition)
Stanje kada je dimnjak projektovan tako da radi normalno pri temperaturi unutranje
povrine dimnjake cevi koja je iznad take roenja.
3.24
rad u vlanim uslovima (wet operating condition)
Stanje kada je dimnjak projektovan tako da radi normalno pri temperaturi unutranje
povrine dimnjake cevi koja je ispod take roenja.
3.25
paljenje ai (sootfire)
Sagorevanje zapaljivog ostatka koji je nataloen na dimnjakoj cevi.
3.26
dimnjak otporan na paljenje ai (sootfire resistant chimney)
Dimnjak koji moe da podnese toplotno izlaganje odreenoj visokoj temperaturi.
3.27
kondenzat (condensate)
Teni proizvodi koji nastaju kada je dimnjaki gas ispod take roenja.
3.28
toplotna otpornost dimnjaka (thermal resistance of a chimney)
Otpornost prema prenosu toplote kroz zid ili zidove dimnjaka.
3.29
spoj (joint)
Veza dve komponente.
3.30
otpornost dimnjaka prema poaru (resistance to fire of a chimney)
Sposobnost dimnjaka da sprei paljenje susednih zapaljivih materijala, kao i da sprei irenje poara na okolni prostor.
3.31
prikljuni dimnjaki kanal (conecting flue)
Komponenta ili komponente koje povezuju izlaz ureaja za grejanje i dimnjak.
3.32
nazivna radna temperatura (nominal working temperature)
Prosena temperatura dimnog gasa dobijena tokom ispitivanja nazivnog izlaznog kapaciteta za maksimalni nivo temperature.
238
3.33
dimnjak otporan na mrnjenjeodmrzavanje (freeze-thaw resistant chimney)
Dimnjak sposoban da podnese izlaganje mrnjenjuodmrzavanju.
3.34
protona otpornost dimnjaka (flow resistance of a chimney)
Gubitak pritiska u dimnjakom kanalu koji nastaje usled protoka dimnog gasa pri datoj temperaturi i brzini.
4 KLASIFIKACIJA, OZNAAVANJE I DRUGE

VANE INFORMACIJE
4.1 OPTE
Dimnjaci se klasifikuju prema sledeim karakteristikama performansi:
temperaturi;
pritisku;
otpornosti prema kondenzatu;
otpornosti prema koroziji;
otpornosti prema paljenju ai i udaljenosti od zapaljivih materijala.
Pored toga, proizvoa dimnjaka mora da dostavi podatke o sledeim karakteristikama:
toplotnoj otpornosti;
protonoj otpornosti;
trajanju otpornosti prema poaru spoljne povrine prema spoljanjim uticajima, u
minutima;
otpornosti prema mrnjenjuodmrzavanju.
4.2 Klase temperatura
Klase temperatura za dimnjake date su u tabeli 1.
Tabela 1. Klase temperature
Klasa temperature
T 080
T 100
T 120
T 140
T 160
T 200
T 250
T 300
T 400
T 450
T 600
Nazivna radna temperatura

C
80
100
120
140
160
200
250
300
400
450
600
4.3 Klase pritisaka

Klase pritisaka, kao i ispitni pritisci, date su u tabeli 5:
za dimnjake sa negativnim pritiskom
O DIMNJACIMA
239
N1
N2
za dimnjake sa pozitivnim pritiskom
P1
P2
za dimnjake sa velikim pozitivnim pritiskom
H1
H2
4.4 Klase otpornosti prema kondenzatu
Klase otpornosti prema kondenzatu:
W za dimnjake koji rade u vlanim uslovima, 1
D za dimnjake koji rade u suvim uslovima.2
4.5 Klase otpornosti prema koroziji
Klase otpornosti prema koroziji za dimnjake koji prenose proizvode sagorevanja razliitih goriva date su u tabeli 2.
Tabela 2. Klase otpornosti prema koroziji
Klasa otpornosti
prema koroziji
gas
tenost
drvo
ugalj
treset
1
2
vrste goriva
vrste goriva
gas: sadraj sumpora gas prirodni gas L + H
50 mg/m3, prirodni
gas L + H
kerozin: sadraj sum- ulje: sadraj sumpora
pora 50 mg/m3
0,2 mase % kerozin:
sadraj sumpora
50 mg/m3
drvo u otvorenim gorionicima
3
vrste goriva
gas prirodni gas L + H
ulje: sadraj sumpora

> 0,2 mase % kerozin:
sadraj sumpora
50 mg/m3
drvo u otvorenim gorionicima drvo u zatvorenim peima
ugalj
treset
Tabela 2 ne sadri kategorizaciju procesa, gasova ili tenosti.

4.6 Klase otpornosti prema paljenju ai
Klase otpornosti prema paljenju ai:
O za dimnjake koji nisu otporni na paljenje ai,
G za dimnjake otporne na paljenje ai.
4.7 Rastojanje od zapaljivog materijala
Oznaavanje rastojanja od spoljne povrine dimnjaka do zapaljivog materijala mora
biti dato kao xx, gde xx predstavlja vrednost u celim milimetrima.
1 Standard je u pripremi.
2 Preporuuje se deklarisanje toplotne otpornosti dimnjaka na osnovu uobiajenih uslova, odnosno u zavisnosti od celokupnog opsega temperatura na kojima proizvod moe da se koristi.
240
4.8 Toplotna otpornost

Toplotna otpornost mora biti data od strane proizvoaa u m2K/W. Ona mora da se
odredi prema oznaenoj temperaturi2).
4.9 Otpornost prema mrnjenjuodmrzavanju
Otpornost prema mrnjenjuodmrzavanju se utvruje tamo gde je to potrebno.
4.10 Otpornost prema poaru
4.10.1 Unutranja povrina prema spoljanjim uticajima
Kriterijum performansi za otpornost prema poaru (unutranja povrina prema spoljanjim uticajima) za dimnjak mora da se deklarie kao G ili O, uz oznaavanje rastojanja do
zapaljivog materijala u mm (xx).
4.10.2 Spoljanja povrina prema spoljanjim uticajima
Kriterijum performansi za celovitost i izolaciju mora da se deklarie kao El za izloenost spoljne povrine spoljanjim uticajima. Primeri su dati u tabeli 3.
NAPOMENA Za klase poara videti prEN 13501-2.
Tabela 3 Klase performansi otpornosti prema poaru
Klase performansi otpornosti prema poaru
El 000
El 030
El 060
El 090
El 120
Trajanje u minutima
0 El 000 < 30
30 El 030 < 60
60 El 060 < 90
90 El 090 < 120
120 El 120
4.11 Oznaavanje
Oznaavanje dimnjaka mora da sadri sledee:
Dimnjak
EN 1443
Klasu temperature (videti tabelu 1)

Klasu pritiska N, P ili H (videti 4.3)
Klasu otpornosti prema kondenzatu (videti 4.4)
Klasu otpornosti prema koroziji (videti tabelu 2)
Klasu
otpornosti
prema
paljenju
(videti 4.6) i rastojanje do zapaljivog materijala
T400 P1 W 1 Gxx
Broj odgovarajueg standarda
ai
ili
4.12 Vane dodatne informacije

Sledee vane dodatne informacije moraju da se obezbede:
proizvoa mora da deklarie rastojanje do zapaljivog materijala, videti 4.7, u mm.
To rastojanje mora da zadovolji oba zahteva data u 6.3.3.2 i 6.3.3.3;
toplotna otpornost: R u m2 K/W;
otpornost prema poaru: El xxx, u minutima;
protona otpornost.
Za izraunavanje gubitka pritiska koristi se srednja vrednost za hrapavost materijala
dimnjakog kanala: r u mm, i koeficijent protone otpornosti usled dimenzionalnih promena,
promena poprenog preseka ili promene protone mase u dimnjakom kanalu: za:
O DIMNJACIMA
241
otpornost prema mrnjenjuodmrzavanju;

otpornost prema optereenju od vetra;
reakciju na poar (samo za plastine obloge).
Proizvoa moe da deklarie karakteristike NPD (performansa nije deklarisana),
osim za rastojanje do zapaljivog materijala.
5 MERE, OBLICI I TOLERANCIJE

Mere, oblici i tolerancije komponenata treba da se provere u skladu sa specifikacijama odgovarajuih standarda za proizvode.
6 ZAHTEVI
6.1 Opte
Navedeni zahtevi primenjuju se na dimnjake izraene pomou komponenata za dimnjaki sistem i na dimnjake izraene po narudbini.
U informativnom Prilogu A data je primena dimnjakih sistema ili komponenata dimnjaka izraenih po narudbini prema zahtevima datim u 6.2 do 6.7.
U informativnom Prilogu B dat je primer osnovnih obaveznih karakteristika za Prilog
ZA, koje se zahtevaju za harmonizovani standard za dimnjake.
6.2 Mehanika otpornost i stabilnost
Svi dimnjaci moraju biti sposobni da podnesu horizontalna i vertikalna optereenja.
Lista kriterijuma koje treba uzeti u obzir kod standarda za proizvode koji se odnose na materijale je sledea:
vrstoa pri pritisku;
vrstoa pri zatezanju;
otpornost prema bonom optereenju za referentni pritisak usled brzine vetra od
1,5 kN/m2;
otpornost prema habanju i posledice ienja;
zapreminska masa;
otpornost prema mrnjenjuodmrzavanju ispitivanjem prema prEN 14297 ili neko
drugo ispitivanje za odgovarajuu vrstu materijala.
6.3 Toplotno ponaanje
6.3.1 Toplotna otpornost
Toplotno ispitivanje mora da se obavlja na ispitnim temperaturama u stabilnim uslovima koje odgovaraju oznakama proizvoda datim u tabeli 4. Stabilni uslovi su utvreni u odgovarajuim standardima za ispitivanje materijala.
Tabela 4. Ispitne temperature
Klasa
temperature
Ispitna
temperatura, C
T
80
T
100
T
120
T
140
T
160
T
200
T
250
T
300
T
400
T
450
T
600
100
120
150
170
190
250
300
350
500
550
700
6.3.2 Otpornost prema paljenju ai

Ispitivanje otpornosti prema paljenju ai, u okviru toplotnog ispitivanja, obavlja se
na ispitnoj temperaturi od 1 000C u trajanju od 30 min.
242
6.3.3 Otpornost prema poaru

6.3.3.1 Opte
Proizvoa mora da utvrdi rastojanje od zapaljivog materijala, videti 4.7. Rastojanje
mora da zadovolji zahteve date u 6.3.3.2 i 6.3.3.3.
NAPOMENA Proizvoa moe da utvrdi rastojanje od zapaljivog materijala, to se
odraava na postupke ugradnje u propisima pojedinanih zemalja lanica.
6.3.3.2 Otpornost prema poaru, unutranje povrine prema spoljanjim uticajima, kao posledica normalnih radnih uslova
Maksimalna temperatura susednih zapaljivih materijala ne sme biti vea od 85C u
odnosu na temperaturu okoline od 20C. Rastojanje do zapaljivog materijala mora da se proveri ispitivanjem u skladu sa prEN 13216-1 za dimnjake sisteme ili sa standardom za ispitivanje odgovarajueg materijala za postojane uslove na ispitnoj temperaturi datoj u tabeli 4,
koja odgovara oznaci proizvoda.
6.3.3.3 Otpornost prema poaru, unutranje povrine prema spoljanjim uticajima,
kao posledica paljenja ai
Maksimalna temperatura susednih zapaljivih materijala ne sme biti vea od 100C u
odnosu na temperaturu okoline od 20C, pri ispitivanju na ispitnoj temperaturi od 1 000C, u
trajanju preko 30 min. Rastojanje do zapaljivog materijala mora da se proveri ispitivanjem u
skladu sa prEN 13216-1 za dimnjake sisteme ili sa odgovarajuim standardom za ispitivanje odgovarajueg materijala.
6.3.3.4 Otpornost prema poaru spoljne povrine prema spoljanjim uticajima
Otpornost prema poaru spoljne povrine prema spoljanjim uticajima mora da se ispita u skladu sa odgovarajuim standardima za ispitivanje kanala i okna (za klase otpornosti prema poaru).
6.3.4 Reakcija na poar
Kod dimnjaka sa plastinim dimnjakim cevima proizvoa mora da deklarie klasu
reakcije na poar za cev.
6.4 Higijena, zdravlje i okolina
Kod ispitivanja u skladu sa odgovarajuim standardizovanim ispitivanjem, nivo curenja u litrima/sekundama po kvadratnom metru povrine dimnjaka, dimnjakih cevi ili prikljunih cevi sa spojevima pre i posle izlaganja toploti, videti 6.3.1 ili 6.3.2, ne sme da bude
vea od vrednosti datih u tabeli 5.
Tabela 5. Klase propustljivosti na gas
Klasa
N1
N2
P1
P2
H1
H2
Nivo curenja
L s-1 m-2
2,0
3,0
0,006
0,120
0,006
0,120
Ispitni pritisak
Pa
40 za dimnjake sa negativnim pritiskom
20 za dimnjake sa negativnim pritiskom
200 za dimnjake sa pozitivnim pritiskom
200 za dimnjake sa pozitivnim pritiskom
5 000 za dimnjake sa visokim pozitivnim pritiskom
5 000 za dimnjake sa visokim pozitivnim pritiskom
O DIMNJACIMA
243
6.4.2 Otpornost prema difuziji vodene pare i

otpornost prema kondenzatu
6.4.2.1 Dimnjaci koji rade u vlanim uslovima
Otpornost prema difuziji vodene pare i otpornost prema kondenzatu moraju da budu
u skladu sa zahtevima odgovarajueg standarda za proizvod.
6.4.2.2 Dimnjaci koji rade u suvim uslovima
Otpornost prema difuziji vodene pare mora da bude u skladu sa zahtevima odgovarajueg standarda za proizvod.
6.4.3 Otpornost prema koroziji
Uticaj korozije na dimnjaku cev mora da bude u skladu sa zahtevima odgovarajueg
standarda za proizvod.
6.5 Bezbednost korienja
Tamo gde moe da doe do sluajnog Ijudskog kontakta, maksimalna temperatura
spoljne povrine dimnjaka ili njegove obloge mora da bude na graninom nivou paljenja u
trajanju od jedne sekunde, u skladu sa EN 563, kod ispitivanja pri nazivnoj radnoj temperaturi koja odgovara oznaci proizvoda.
6.6 Uteda energije i zadravanje toplote
Toplotna otpornost dimnjaka mora da se odredi proraunom ili ispitivanjima.
6.7 Dodatni kriterijumi za rad dimnjaka
6.7.1 Otvori za ienje i kontrolu
Vrata otvora za ienje i kontrolu moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovarajueg standarda za proizvod.
6.7.2 Prodiranje vode
Sposobnost dimnjaka da podnese vremenske uticaje mora da bude u skladu sa zahtevima odgovarajueg standarda za proizvod.
6.7.3 Aerodinamike osobine kapa
Tamo gde se trae posebna aerodinamika svojstva, performanse dimnjakih kapa
moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovarajueg standarda za proizvod.
6.7.4 Sakupljanje i uklanjanje kondenzata
Dimnjaci koji obino rade u vlanim uslovima moraju da imaju ureaje za sakupljanje i uklanjanje kondenzata koji moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovarajueg standarda za proizvod.
6.7.5 Protona otpornost
Za izraunavanje gubitka pritiska u dimnjaku mora da se odredi srednja vrednost hrapavosti materijala dimnjaka, koeficijent protone otpornosti u odnosu na poduni i/ili popreni presek i/ili promenu protoka mase u dimnjaku.
244
7 OBELEAVANJE, STAVLJANJE NALEPNICA I UPUTSTVA

7.1 Opte
Za informaciju o znaku CE videti Uputstvo D.
7.2 Komponenta dimnjaka
Reprezentativan broj dimnjakih komponenata, kao to je to utvreno u odgovarajuem standardu za proizvod, mora biti obeleen EN brojem odgovarajueg standarda za proizvod i sledeim podacima:
naziv ili identifikaciona oznaka proizvoaa;
pojedinani proizvod ija je oznaka data u odgovarajuem standardu za proizvod;
datum proizvodnje ili oznaka serije.
7.3 Dimnjak
Za dimnjake sisteme mora da se obezbedi trajni oblik identifikacije, koja sadri podatke u skladu sa 4.11.
NAPOMENA Identifikacija dimnjaka izraenih po narudbini treba da bude u skladu
sa odgovarajuim standardom za izvoenje radova.
7.4 Informacija o proizvodu
Informacija o proizvodu za dimnjake komponente mora biti data na nain koji je prikazan u odgovarajuem standardu za proizvod.
8 OCENJIVANJE USAGLAENOSTI
Kriterijum za ocenjivanje usaglaenosti mora da se utvrdi u odgovarajuem standardu
za proizvod. On se sastoji od fabrikog poetnog tipskog ispitivanja, narednih tipskih ispitivanja uzorkovanjem, kontrole proizvodnje u fabrici i rada notifikacionog tela na ocenjivanju
usaglaenosti (videti Uputstvo B).
O DIMNJACIMA
245
PRILOG A
(informativan)
Primena zahteva za performanse dimnjakih sistema i
dimnjaka izraenih po narudbini na metode ispitivanja ili
prethodno znanje
Primena zahteva za performanse na odgovarajue take
6.2
6.3
6.3.1
6.3.2
6.3.3.2
6.3.3.3
6.3.3.4
6.3.4
6.4
6.4.1
6.4.2
6.4.3
6.5
6.6
6.7
6.7.1
6.7.2
6.7.3
6.7.4
6.7.5
Mehanika otpornost i stabilnost

vrstoa pri pritisku
vrstoa pri zatezanju
otpornost prema bonim optereenjima
otpornost prema habanju i posledice ienja
zapreminska masa
mrnjenjeodmrzavanje
Toplotno ponaanje
Toplotna otpornost
Otpornost prema paljenju ai
Otpornost prema poaru, unutranje povrine prema spoljanjim uticajima, kao posledica nenormalnih radnih uslova
Otpornost prema poaru, unutranje povrine prema spoljanjim uticajima, kao posledica paljenja
ai
Otpornost prema poaru, spoljne povrine prema
spoljanjim uticajima
Reakcija na poar (samo za plastiku)
Higijena, zdravlje i okolina
Propustljivost na gas
Otpornost prema kondenzatu
Otpornost prema koroziji
Bezbednost korienja
Uteda energije i zadravanje toplote
Dodatni kriterijumi za rad dimnjaka
Otvori za ienje i kontrolu
Prodiranje vode (kie)
Aerodinamike osobine kapa
Sakupljanje i uklanjanje kondenzata
Protona otpornost dimnjaka
Dimnjaki
sistem
Dimnjak
izraen
po narudbini
TC, TM
TC, TM
TC, TM, C
TC, P
TM, P
TM, P
TM
TM
TM, C, E, P
TM, E, P
TM, P
TM, P
TC
TC
TC
TM, E, P
TM, E, P
TM, E, P
TC
TM, E, P
TC
TM
TM, E, P
TM
TC
TC, TM, P
TC, TM, P
TC
TC, TM
TM, E, P
TM, E, P
TM, E, P
TM, E, P
TM, C, E, P
TC, TM
TC, TM
TM
TC, P
TC, P
TM, E, P
TM, E, P
TM, E
TM, E, P
TM, E, P
Simboli:
TC
ispitni dimnjak
TM
specifina ispitivanja materijala dimnjakih komponenti
C
metoda prorauna
E
standard za izvoenje radova
P
prethodno znanje primenljivo za projektovanje i izradu komponenata
246
PRILOG B
(informativan)
Karakteristike dimnjaka
Tabela B1. Obavezne karakteristike dimnjaka (elementi i pribor)
Proizvod: dimnjaki proizvodi obuhvaeni takom 1 ovog standarda Predviena namena:
jednoslojni i vieslojni dimnjaci
Vane
Take zahteva u ovom i Obavezni
Napomene
karakteristike
drugim evropskim
nivoi ili
standardima
klase
Otpornost pre- 6.2 Mehanika otpornost Nema
Kriterijum zadovoljava/ne zama optereenju i stabilnost Otpornost
dovoljava na osnovu deklaracije
od vetra
prema bonom optereeproizvoaa o slobodnoj stojenju za referentni pritisak
oj visini i razmaku oslonaca na
vetra od 1,5 kN/m2
spoljnim sekcijama
vrstoa pri pri- 6.2 Mehanika otpornost Nema
Kriterijum zadovoljava/ne zadotisku
i stabilnost vrstoa pri
voljava na osnovu vrednosti za
pritisku
maksimalnu visinu dimnjaka deklarisane od strane proizvoaa
Deklarisano rastojanje do suOtpornost pre- 6.3.3.3 Toplotna perfor- G xx
sednih zapaljivih materijala xx
ma poaru, unu- mansa u uslovima paljeizraeno je u milimetrima. Ova
tranje povrine nja ai
vrednost ne poveava rastojanje
prema spolja- 6.3.3.2 Toplotna perforpotrebno da se zadovolje kriterinjim uticajima mansa u normalnim radnim uslovima
jumi za normalne radne uslove.
Propustljivost
6.4.1 Propustljivost na
Nema
Na proizvodu je oznaena klasa
na gas/curenje
gas
pritiska. Ona oznaava propustljivost na gas odreenu pomou
granine vrednosti nivoa curenja
koja odgovara klasi pritiska.
Protona otpor- 6.7.5 Protona otpornost Nema
Protona otpornost dimnjakih
nost
sekcija i dimnjakih kapa izraena kao srednja vrednost u mm.
Protona otpornost dimnjaka,
kapa i prikljuaka, izraena kao
koeficijent protone otpornosti za promenu mera, poprenog
preseka i/ili promenu protone
mase u dimnjakom kanalu.
Toplotna otpor- 6.6 Uteda energije i za- Nema
Deklarisana vrednost toplotne
nost
dravanje toplote Tootpornosti u m2K/W
plotna otpornost
Otpornost pre- 6.4.1 Propustljivost na
G
Kriterijum zadovoljava/ne zadoma temperatur- gas
voljava kod odravanja propustnom oku (otljivosti na gas
pornost prema
paljenju ai)
O DIMNJACIMA
Cvrstoa pri savijanju i zatezanju

Otpornost prema hemikalijama
Otpornost prema koroziji
Mrnjenjeodmrzavanje
247
6.2 Mehanika otpornost

i stabilnost vrstoa pri
zatezanju
6.4.2 Otpornost prema
difuziji vodene pare i otpornost prema kondenzatu
6.4.3 Otpornost prema
koroziji
6.2 Mehanika otpornost i stabilnost Otpornost pri mrnjenjuodmrzavanju
Nema
Nema
Nema
Nema
Kriterijum zadovoljava/ne zadovoljava na osnovu deklarisane

vrednosti proizvoaa
Kriterijum zadovoljava/ne zadovoljava

NAPOMENA Zahtev za odreenu karakteristiku nije primenljiv u onim zemljama

lanicama (MSs) u kojima nisu propisani zahtevi za predvienu upotrebu proizvoda koji se
odnose na tu karakteristiku. U tom sluaju, proizvoai koji plasiraju svoje proizvode na trite tih zemalja nisu obavezni da odrede ili deklariu performanse svojih proizvoda za tu karakteristiku, pa se u podacima na znaku CE moe koristiti opcija performansa nije deklarisana (NPD). NPD opcija se ne moe koristiti tamo gde je karakteristika na graninom nivou.
U suprotnom, NPD opcija moe da se koristi kad god i gde god karakteristika za dato
predvieno korienje nije predmet propisanih zahteva u zemlji lanici odredita.
Kao dopuna specifinim podacima koji se odnose na prethodno prikazane opasne supstance, proizvod moe da prati, kad god i gde god se zahteva i u odgovarajuem obliku, dokumentacija sa spiskom svih onih zakonskih odredaba za opasne supstance koje moraju da se
ispune, zajedno sa svim podacima koji se zahtevaju tim zakonskim odredbama.
Zakonske odredbe EU bez nacionalnih izuzea ne treba pominjati.
Tabela B.2 Karakteristike dimnjaka koje nisu obavezne
Proizvod: dimnjaki proizvodi obuhvaeni takom 1 ovog standarda
Predviena namena: jednoslojni i vieslojni dimnjaci
Otpornost prema po- 6.3.3.4 SpreavaNema
Kriterijum zadovoaru spoljne povri- nje poara izazvaljava/ne zadovoljava
ne prema spoljanjim nog spoljanjim utiuticajima
cajima
Bibliografija
Sledei standardi i nacrti standarda koje je izradio CEN/TC 166 su na raspolaganju:
EN 1443,
Chimneys General requirements (Dimnjaci Osnovni zahtevi)
EN 1457,
Chimneys Clay/ceramic flue liners Requirements and test methods (Dimnjaci Glinene/keramike dimnjake cevi Zahtevi i metode ispitivanja)
EN 1806,
Chimneys Clay/ceramic flue blocks for single-wall chimneys
Requirements and test methods (Dimnjaci Glineni/keramiki dimnjaki blokovi za jednoslojne dimnjake Zahtevi i metode ispitivanja)
prEN 1856-1,
Chimneys Requirements for metal chimneys Part 1: System chimney products (Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake Deo 1:
Proizvodi za dimnjake sisteme)
248
prEN 1856-2,
prEN 1857,
prEN 1858,
EN 1859,
prEN 12391-1
prEN 12391-2,
prEN 12446,
prEN 13063-1,
prEN 13063-2,
prEN 13063-3,
prEN 13069,
prEN 13384-1,
prEN 13384-2,
prEN 13501-2,
Chimneys Requirements for metal chimneys Part 2: Metal liners

and connection flue pipes (Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake
Deo 2: Metalne cevi i veza dimnjakih cevi)
Chimneys Components Concrete flue liners (Dimnjaci Komponente Betonske dimnjake cevi)
Chimneys Components Concrete flue blocks (Dimnjaci Komponente Betonski dimnjaki blokovi)
Chimneys Metal chimneys Test methods (Dimnjaci Metralni
dimnjaci Metode ispitivanja)
Chimneys Metal chimneys Part 1: Execution standard (Dimnjaci Metalni dimnjaci Deo 1: Standardi za izvoenje radova)
Chimneys Metal chimneys Part 2: Execution standard for room
sealed appliances (Dimnjaci Metalni dimnjaci Deo 2: Standardi za izvoenje radova kod zatvorenih ureaja za grejanje)
Chimneys Components Concrete outer wall elements (Dimnjaci
Komponente Betonske zidne obloge)
Chimneys Part 1: System chimneys with clay/ceramic flue liners
Requirements and test methods for soot fire resistance (Dimnjaci
Deo 1: Dimnjaki sistemi sa glinenim/keramikim dimnjakim cevima Zahtevi i metode ispitivanja otpornosti prema paljenju adi)
Requirements and test methods under wet conditions (Dimnjaci
Deo 2: Dimnjaki sistemi sa glinenim/keramikim dimnjakim cevima Zahtevi i metode ispitivanja za vlane uslove)
Requirements and test methods (Dimnjaci Deo 3: Dimnjaki sistemi sa glinenim/keramikim dimnjakim cevima Zahtevi i metode ispitivanja)
Chimneys Clay/ceramic outer walls for system chimneys Requirements and test methods (Dimnjaci Glinene/keramike zidne
obloge za dimnjake sisteme Zahtevi i metode ispitivanja)
Chimneys Thermal and fluid dynamic calculation methods Part
1: Chimneys serving one appliance (Dimnjaci Termodinamike
metode prorauna Deo 1: Dimnjaci koje koristi jedno grejno telo)
Chimneys Thermal and fluid dynamic calculation methods Part
2: Chimneys serving more than one heating appliance (Dimnjaci
Termodinamike metode prorauna Deo 2: Dimnjaci koje koristi
vie od jednog grejnog tela)
Fire clasification of construction products and building elements
Part 2: Classification using data from fire resistance tests, excluding ventilation services (Klasifikacija poara graevinskih proizvoda i graevinskih elemenata Deo 2: Klasifikacija podataka ispitivanja otpornosti protiv poara, bez ventilacije)
O DIMNJACIMA
249
6.5.3. IZVOD IZ STANDARDA SRPS EN 1457:2005.

DIMNJACI GLINENE/KERAMIKE DIMNJAKE CEVI
ZAHTEVI I METODE ISPITIVANJA
Sadraj
Predgovor
3 Dimnjake cevi i otvori
5 Tipovi dimnjakih cevi
6 Materijali
7 Tolerancije mera
8 Probno optereenje
9 Propustljivost na gas, otpornost prema toplotnom oku i otpornost prema poaru pravih dimnjakih cevi
10 Otpomost prema kiselinama
11 Upijanje vode i zapreminska masa
12 Otpomost prema habanju
13 Propustljivost vodene pare i protona otpomost
14 Toplotna otpomost
16 Metode ispitivanja
17 Oznaavanje
18 Obeleavanje
Prilozi
Prilog A (normativan) Postupci uzorkovanja za AQL od 10 % i nivo kontrolisanja
S2
Prilog B (normativan) Toplotna otpomost
Prilog C (normativan) Merenje koeficijenta trenja dimnjaka
Ovaj standard doneo je direktor SZS Reenjem br. 5/2-01-2/163 od 25. novembra 2005. godine.
Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 1457:1999, njegovom
tehnikom ispravkom AC:1999 i izmenom i dopunom A1:2002 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Rue de Stassart 36, B-1050 Bruxelles,
i CENELEC, Rue de Stassart 35, B-1050 Bruxelles.
CEN i CENELEC u potpunosti zadravaju sva prava korienja ovog dokumenta u bilo kom obliku i na bilo koji nain, a u korist nacionalnih lanica CEN-a i CENELEC-a; umnoavanje dokumenta se ne moe obavljati bez pisanog zahteva upuenog
CEN-u i CENELEC-u preko Saveznog zavoda za standardizaciju (SZS).
Nacionalni predgovor
Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti dimnjaka, KS U166.
Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 1457:1999, njegove tehnike ispravke AC:1999 i izmene i dopune A1:2002 sa engleskog na srpski jezik.
Evropski standard u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao nacionalni standard.
250
Veza citiranih evropskih, meunarodnih i srpskih standarda

EN 10088-1:1995 idt SRPS EN 10088-1:2003
Sledei evropski i meunarodni standardi mogu se primeniti za potrebe ovog standarda poto nema odgovarajuih nacionalnih standarda:
EN 312-4:2003
EN 1443:2003
ISO 2859-1:1999
ISO 7500-1:1999
SRPS EN 10088-1:2003,
Citirani srpski standardi

Nerajui elici Deo 1: Spisak nerajuih elika
Citirani evropski i meunarodni standardi

EN 312-4:2003,
Particleboards Specifications Part 4: Requirements for loadbearing boards for use in dry conditions
EN 1443:2003,
Chimneys General requirements EN 10088-1:1995, Stainless
steels Part 1: List of stainless steels
ISO 2859-1:1999, Sampling procedures for inspection by attributes Part 1: Sampling plans indexed by acceptable quality level (AQL) for lot-bylot inspection
ISO 7500-1:1999, Metallic materials Verification of static uniaxial testing machines Part 1: Tension/compression testing machines (Revision
of ISO 7500-1:1986)
Predgovor
Ovaj evropski standard je pripremio Tehniki komitet CEN/TC 166, Dimnjaci, iji sekretarijat vodi UNI.
Ovaj evropski standard dobie status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili odobravanjem za primenu najkasnije do jula 1999. godine i svi nacionalni
standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povui najkasnije do januara 2000. godine.
Ovaj evropski standard izradio je CEN na osnovu mandata Evropske komisije i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu i podrava bitne zahteve evropskih direktiva.
U skladu sa Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Nemake, Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
Prilikom izrade ovog standarda uzeti su u obzir privremeni zahtevi iz prEN 1443. U
sluaju uspostavljanja novih zahteva, potrebno je izvriti neophodne dopune.
Predgovor izmena i dopuna A1:2002
Ove izmene i dopune A1:2002 je pripremio Tehniki komitet CEN/TC 166, Dimnjaci, iji sekretarijat vodi UNI.
Ovaj evropski standard dobie status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili odobravanjem za primenu najkasnije do aprila 2003. godine i svi nacionalni
standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povui najkasnije do aprila 2003. godine.
Ove izmene i dopune izradio je CEN na osnovu mandata Evropske komisije i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu i podrava bitne zahteve evropskih direktiva.
Za vezu sa evropskim direktivama, videti informativni Prilog ZA koji je integralni deo
ovog dokumenta.
O DIMNJACIMA
251
U skladu sa Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj standard: Austrije, Belgije, eke
Republike, Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
DIMNJACI GLINENE/KERAMIKE DIMNJAKE CEVI ZAHTEVI I
METODE ISPITIVANJA
Ovaj evropski standard predstavlja standard za dimnjake cevi od gline/keramike sa
punim zidovima ili zidovima sa vertikalnim otvorima koji se koriste za izradu vieslojnih
dimnjaka i dimnjakih cevi i slue za prenos proizvoda sagorevanja iz ognjita ili ureaja za
zagrevanje u atmosferu, pri negativnom ili pozitivnom pritisku. On obuhvata dimnjake cevi koje se koriste za industrijske i kune dimnjake koji nisu konstruktivno nezavisni (slobodno stojei). Ovim standardom se utvruju zahtevi za performanse fabriki proizvedenih dimnjakih cevi i prikljuaka. Ovaj standard obuhvata ispitivanje, obeleavanje i kontrolu.
U ovaj evropski standard ugraene su, putem pozivanja na datirane ili nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajuim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference,
naknadne izmene i dopune ili revizije tih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard
samo ako su u njega ukljuene putem izmene i dopune ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva.
EN 312-4
Ploe iverice Specifikacija Deo 4: Zahtevi za nosee ploe za
primenu u suvim uslovima
EN 1443
EN 10088-1
Nerajui elici Deo 1: Spisak nerajuih elika
ISO 2859-1
Postupci uzimanja uzoraka za kontrolu preko atributa Deo 1:
Planovi uzimanja uzoraka preko prihvatljivog nivoa kvaliteta
(AQL) za kontrolu partije
ISO/DIS 7500-1 Metalni materijali Verifikacija statikih jednoaksijalnih ureaja za ispitivanje Deo 1: Ureaji za ispitivanje zatezanja/pritiska
(revizija ISO 7500-1:1986)
3 Dimnjake cevi i otvori
3.1 Popreni peseci dimnjakih cevi
Dimnjake cevi moraju biti:
a) krune ili kvadratne u preseku, sa perom i lebom ili preklopnim spojem na krajevima;
b) kvadratne ili pravougaone u preseku, sa ulebljenim krajevima i zaobljenim unutranjim uglovima;
c) krune, kvadratne ili pravougaone u preseku, sa sueljenim spojevima i spojnim
prstenom;
d) krune ili kvadratne u preseku, sa konusnim spojevima.
252
Slika 1. Primeri poprenih preseka
Slika 2. Izgled spojeva

3.2 Kontrolni otvori, dimnjaki prikljuci i kontrolna vrata
Kontrolni otvori se koriste za pregled i ienje unutranjosti dimnjakih cevi i za izbacivanje ai i potrebno je da zadovolje odgovarajue zahteve za dimnjake cevi.
Svi kontrolni otvori moraju da imaju vrata. Kontrolna vrata moraju biti:
a) jednostruka vrata za dimnjake koji rade samo u suvim uslovima;
b) vrata sa parnom branom ili dvostruka vrata za dimnjake koji rade u suvim i vlanim uslovima.
Dimnjaki prikljuci se koriste za povezivanje cevi od grejnih ureaja do dimnjaka.
Dimnjaki prikljuci su specijalno izraeni T-spojevi ili cevi sa otvorom na koji se montiraju ogranci. Uglovi ogranaka mogu biti od 45 do 90 ( na slici 3). Na mestima prikljuaka,
spoljne obloge moraju imati odgovarajue otvore.
Dimnjaki prikljuci treba da imaju isti popreni presek kao dimnjaka cev. Prihvatljiva su smanjenja i proirenja, pod uslovom da se ne poveava otpornost na odvodne gasove.
Slika 3. Primeri kontrolnih otvora i dimnjakih prikljuaka
O DIMNJACIMA
253
Za potrebe ovog standarda primenjuju se sledei termini i definicije. Ostali termini i
definicije su dati u SRPS EN 1443:2005.
4.1
nazivna mera (nominal size)
Numeriko oznaavanje mere koje predstavlja odgovarajui zaokrueni broj jednak
ili priblino jednak:
a) unutranjem preniku krunih dimnjakih cevi, u milimetrima,
b) unutranjoj irini kvadratnih dimnjakih cevi, u milimetrima,
c) unutranjoj irini i duini poprenog preseka pravougaonih dimnjakih cevi, u milimetrima.
4.2
nazivna visina (nominal height)
Numeriko oznaavanje unutranje visine prave dimnjake cevi, u milimetrima, koje predstavlja odgovarajui zaokrueni broj priblino jednak unutranjoj visini dimnjake cevi (videti sliku 4).
Slika 4. Unutranja visina. 1 unutranja

visina
4.3
nazivni ugao zakrivljenosti (nominal angle of curvature)
Ugao dat u stepenima za lunu dimnjaku cev u centru krivine (videti sliku 5).
4.4
otpornost prema poaru dimnjakih cevi (resistance to fire of flue liners)
Sposobnost dimnjakih cevi i prikljuaka da budu otporne na paljenje ai.
Slika 5. Ugao zakrivljenosti. 1 ugao

zakrivljenosti; 2 luna dimnjaka cev
254
5 Tipovi dimnjakih cevi

Postoje etiri glavna tipa glinenih/keramikih dimnjakih cevi, u zavisnosti od radne temperature, sa podtipovima, u zavisnosti od toga da li dimnjake cevi treba da se koriste
kod dimnjaka projektovanih za rad pod negativnim ili pozitivnim pritiskom, ili treba da budu
otporne na paljenje ai. Tipovi, radne temperature, probni pritisci i maksimalne propustljivosti vazduha date su u tabeli 1. Takoe je prikazana pogodnost svakog tipa dimnjakih cevi koji se koristi kod dimnjaka projektovanih za rad pod negativnim ili pozitivnim pritiskom
i u vlanim ili u suvim uslovima.
Tip dimnjake
cevi
Radna
temperatura, C
Negativni ili
pozitivni
pritisak
Otpornost na
paljenje ai, e
Vlani ili suvi

uslovi
Probni pritisak
Pa
Maksimalna
propustljivost
vazduha,
m3s1m2 103
Tabela 1. Tipovi glinenih/keramikih dimnjakih cevi, uslovi primene, vazduni ispitni

pritisci, kao i maksimalne propustljivosti vazduha posle toplotnih ispitivanja
A1 N2
A1 N1
A2 N2
A2 N1
A2 P1
B1 N2
B1 N1
B2 N2
B2 N1
B2 P1
C1 N2
C1 N1
C2 N2
C2 N1
C2 P1
D1 N2
D1 N1
D2 N2
D2 N1
D3 N2
D2 N1
D3 P1
600
600
600
600
600
400
400
400
400
400
300
300
300
300
300
200
200
200
200
200
200
200
Negativni
Negativni
Negativni
Negativni
Pozitivni
Negativni
Negativni
Negativni
Negativni
Pozitivni
Negativni
Negativni
Negativni
Negativni
Pozitivni
Negativni
Negativni
Negativni
Negativni
Negativni
Negativni
Pozitivni
Da (G)
Da (G)
Ne (O)
Ne (O)
Ne (O)
Da (G)
Da (G)
Ne (O)
Ne (O)
Ne (O)
Ne (O)
Ne (O)
Ne (O)
Ne (O)
Ne (O)
Ne (O)
Ne (O)
Da (G)
Da (G)
Ne(O)
Ne (O)
Ne (O)
Suvi
Suvi
Suvi
Suvi
Suvi i vlani
Suvi
Suvi
Suvi i vlani
Suvi i vlani
Suvi i vlani
Suvi
Suvi
Suvi i vlani
Suvi i vlani
Suvi i vlani
Suvi
Suvi
Suvi i vlani
Suvi i vlani
Suvi i vlani
Suvi i vlani
Suvi i vlani
20
40
20
40
200
20
40
20
40
200
20
40
20
40
200
20
40
20
40
20
40
200
3
2
3
2
0,006
3
2
3
2
0,006
3
2
3
2
0,006
3
2
3
2
3
2
0,006
NAPOMENA1 Dimnjake cevi mogu da se oznaavaju jednim ili veim brojem tipova ukoliko su u skladu sa odgovarajuim zahtevima za svaki tip.
6 Materijali
Dimnjake cevi moraju da budu proizvedene od odgovarajueg glinenog/keramikog
materijala koji posle peenja zadovoljava zahteve performansi date u ovom standardu.
Dimnjake cevi mogu biti neglazirane ili glazirane iznutra i/ili spolja. Kada su glazirane, nije potrebna glazura na spojnim povrinama.
O DIMNJACIMA
255
7 Tolerancije mera
7.1 Popreni presek
Prilikom ispitivanja prema 16.1, bilo koji izmeren unutranji prenik krunih dimnjakih cevi ne sme odstupati vie od +3 % od nazivnog unutranjeg prenika propisanog od
strane proizvoaa.
Unutranja irina ili duina dimnjakih cevi kvadratnog ili pravougaonog preseka ne
sme odstupati vie od +3 % od nazivne unutranje duine strane propisane od strane proizvoaa.
7.2 Visina
Prilikom ispitivanja prema 16.2, visina dimnjake cevi ne sme da odstupa vie od +3
% od nazivne visine propisane od strane proizvoaa, ali ne vie od 10 mm.
7.3 Ugao zakrivljenosti
Prilikom ispitivanja prema 16.3, ugao zakrivljenosti lunih dimnjakih cevi ne sme
odstupati vie od +5 od nazivne zakrivljenosti propisane od strane proizvoaa.
7.4 Pravost
Prilikom ispitivanja prema 16.4, dozvoljeno odstupanje od pravosti pravih dimnjakih cevi sme da iznosi do 1 % od ispitne duine.
7.5 Pravouglost krajeva
Prilikom ispitivanja prema 16.5, dozvoljeno odstupanje od pravog ugla krajeva prave
dimnjake cevi ne sme biti vee od nagiba 30 mm/m.
7.6 Odstupanje od oblika poprenog preseka
Prilikom ispitivanja prema 16.6, dozvoljeno odstupanje od pravouglosti uglova i ravnosti zidova za prave dimnjake cevi kvadratnog ili pravougaonog oblika ne sme biti vee od
5 % od nazivne unutranje irine ili duine propisane od strane proizvoaa.
7.7 Spojevi
Konstrukcija i mere spojeva moraju biti utvreni od strane proizvoaa radi obezbeenja odgovarajueg spajanja.
8 Probno optereenje
8.1 Prave dimnjake cevi
Prilikom ispitivanja prema 16.7, prave dimnjake cevi moraju izdrati optereenje od
10 MN/m2.
8.2 Lune dimnjake cevi
Prilikom ispitivanja lunih dimnjakih cevi proizvedenih zajedno sa pravim dimnjakim cevima, korienjem istog materijala i istih uslova peenja, smatra se da je probno optereenje lunih dimnjakih cevi isto kao kod pravih dimnjakih cevi, kada se sprovode ispitivanja u skladu sa 16.7.
256
U sliaju da se lune dimnjake cevi proizvode nezavisno, izrauju se prave dimnjake cevi malih duina za probnu svrhu, od istih materijala i za iste uslove peenja kao lune
dimnjake cevi i moraju se ispitati prema zahtevima 8.1.
8.3 Minimalno optereenje cevi sa kontrolnim otvorima
Prilikom ispitivanja u skladu sa 16.7, minimalno optereenje cevi sa kontrolnim otvorima mora da iznosi kao u tabeli 2.
Tabela 2. Minimalno optereenje
Visina dimnjaka
m
2,5
>12,5 25
>25 50
Minimalno optereenje
kN
25
50
100
Za dimnjake sa povrinom svetlog preseka veom od 0,04 m2 mora se primeniti sledea jednaina:
F=HG
gde je
F minimalno optereenje u kilonjutnima;
faktor bezbednosti 5;
H visina dimnjaka u metrima;
G masa po metru u kilogramima po metru.
9 Propustljivost na gas, otpornost prema toplotnom oku
i otpornost prema poaru pravih dimnjakih cevi
9.1 Poetno ispitivanje
Pre toplotnog ispitivanja, za ispitivanje cevi u skladu sa 16.8.2 sa cevima N1 i N2, curenje ne sme biti vee od 2 m3 s-1 m-2 10-3 u odnosu na unutranju specifinu povrinu, ispitano pri diferencijalnom pritisku od (40 + 2) Pa, kao to je to opisano u 16.8.5.
Pre toplotnog ispitivanja, za ispitivanje cevi prema 16.8.2 sa cevima P1, curenje ne
sme biti vee od 0,006 m3 s-1 m-2 10-3 u odnosu na unutranje specifine povrine, ispitano
pri diferencijalnom pritisku od (200 + 10) Pa, kao to je to opisano u 16.8.5.
9.2 Zavrno ispitivanje propustljivosti na gas posle
ispitivanja toplotnim okom
Prilikom ispitivanja prema 16.8, dimnjake cevi A1, B1 i D1 ne smeju imati curenje
posle ispitivanja toplotnim okom vee od vrednosti prikazanih u tabeli 3, za odgovarajui
tip dimnjake cevi, ispitnu temperaturu i diferencijalni pritisak.
9.3 Zavrno ispitivanje propustljivosti na gas posle
ispitivanja toplotnim okom
Prilikom ispitivanja prema 16.8, dimnjake cevi koje nisu obuhvaene u 9.2 ne smeju
imati curenje posle toplotnog ispitivanja vee od vrednosti prikazanih u tabeli 3, za odgovarajui tip dimnjake cevi, ispitnu temperaturu i diferencijalni pritisak.
O DIMNJACIMA
257
Tabela 3. Ispitna temperatura, diferencijalni pritisak i propustljivost

Tip dimnjake
cevi
A1 N2
A1 N1
A2 N2
A2 N1
A2 P1
B1 N2
B1 N1
B2 N2
B2 N1
B2 P1
C1 N2
C1 N1
C2 N2
C2 N1
C2 P1
D1 N2
D1 N1
D2 N2
D2 N1
D3 N2
D3 N1
D3 P1
Ispitna
temperatura
C
1 000
1 000
700
700
700
1 000
1 000
500
500
500
350
350
350
350
350
250
250
1 000
1 000
250
250
250
Diferencijalni
pritisak
Pa
20
40
20
40
200
20
40
20
40
200
20
40
20
40
200
20
40
20
40
20
40
200
Maksimalna vazduna
propustljivost
m3 s1 m2 103
3
2
3
2
0,006
3
2
3
2
0,006
3
2
3
2
0,006
3
2
3
2
3
2
0,006
10 Otpornost prema kiselinama

Prilikom ispitivanja prema 16.9, gubitak mase svakog ispitanog komada ne sme biti
vei od vrednosti datih u tabeli 4.
NAPOMENA Ovo predstavlja ubrzano ispitivanje radi prikazivanja otpornosti prema
koroziji i vek trajanja od najmanje 100 godina.
Tabela 4. Otpornost prema kiselinama
Tip dimnjake cevi
A1 N2, A1 N1, A2 N2, A2 N1,
B1 N2, B1 N1
A2 P1, B2 N2, B2 N1, B2 P1,
C1 N2, C1 N1, C2 N2, C2 N1,
C2 P1, D1 N2, D1 N1, D2 N2,
D2 N1, D3 N2, D3 N1, D3 P1
Gubitak mase
%
5
258
11 Upijanje vode i zapreminska masa

11.1 Opte
Radi kontrole proizvodnje mora se ispitati ili upijanje vode ili zapreminska masa dimnjakih cevi.
11.1.1 Upijanje vode
Prilikom ispitivanja pet uzoraka dimnjakih cevi prema 16.10, srednja vrednost upijanja vode, izraena u procentima, ne sme da odstupa vie od +2,5 % od srednje vrednosti dobijene iz poslednjeg tipskog ispitivanja.
11.1.2 Zapreminska masa
Prilikom ispitivanja prema 16.11, srednja vrednost za zapreminsku masu od pet uzoraka ne sme da odstupa vie od +100 kg/m3 od srednje vrednosti dobijene iz poslednjeg tipskog ispitivanja.
12 Otpornost prema habanju
Prilikom ispitivanja prema 16.12, masa ostruganog materijala ne sme biti vea od
0,03 kg/m2 u odnosu na ispitivanu oblast unutranje povrine cevi.
13 Propustljivost vodene pare i protona otpornost
13.1 Propustljivost vodene pare
Prilikom ispitivanja prema 16.13, prave dimnjake cevi tip A2 P1, tip B2, tip C2, tip
D2 i tip D3 za vlane uslove ne smeju da propuste vie od 2,0 g vode h1m2 kroz zid dimnjakih cevi u odnosu na unutranju povrinu cevi.
13.2 Protona otpornost
Srednja hrapavost dimnjakih cevi, ukoliko se to zahteva, odreuje se u skladu sa Prilogom C.
14 Toplotna otpornost1
Vrednosti za toplotnu otpornost dimnjakih cevi moraju biti utvrene od strane proizvoaa za termperaturu cevi od 200 C i proraunate metodama datim u Prilogu B za istu
temperaturu.
15.1 Poetno tipsko ispitivanje
Ispitivanja koja se odnose na sastav materijala moraju se obaviti na poetku, zajedno
sa ispitivanjima fabrike kontrole proizvodnje, kao to je to dato u tabeli 5. Za svaki zahtev
mora da se obavi jedno ispitivanje.
Toplotno ispitivanje se vri na jednoj veliini dimnjake cevi za svaki
geometrijski oblik, npr. kruni, kvadratni, ili pravougaoni. Za krune dimnjake cevi veliina koja se
1 Nacionalna fusnota: Toplotna otpornost je veliina R (m2 K/W) otpor toplotnom protoku.
O DIMNJACIMA
259
ispituje mora da iznosi 200 mm 50 mm unutranjeg prenika. Za ostale geometrijske oblike, dimnjaka cev mora da ima ekvivalentnu povrinu poprenog preseka.
15.2 Naredna tipska ispitivanja
Tipska ispitivanja se vre u sluajevima kada se menjaju sastav materijala, tehnika
obrade, oblik, veliina ili metoda proizvodnje dimnjake cevi, a mogu se vriti i ee radi
praenja stabilnosti proizvodnje (videti tabelu 5).
Tabela 5. Fabrika kontrola proizvodnje i tipska ispitivanja
Proizvod
Odgovarajue take za ispitivanje

Fabrika kontrola
Tipska ispitivanja
proizvodnje 15.31)
15.1 i 15.2
Prave dimnjake cevi
7.1, 7.2, 7.4, 7.5, 7.6, 11
8.1, 9.1, 9.2, 10, 12 i 13
Lune dimnjake cevi
7.1, 7.3, 11
8.2, 10
1) Ispitivanja koja se vre za vreme fabrike kontrole proizvodnje (FPC) imaju za cilj da
potvrde da se odravaju zahtevi performansi koji su utvreni prilikom poetnog ispitivanja.
15.3 Fabrika kontrola proizvodnje
Da bi se postigla usaglaenost sa ovim standardom, proizvoa mora da utvrdi i odrava efikasan dokumentovan sistem kvaliteta.
Ispitivanja fabrike kontrole proizvodnje vre se praenjem proizvodnje da bi se pratio kvalitet proizvoda (videti tabelu 5).
Uzorkovanje i ispitivanje serije moraju biti zavreni pre odnoenja iz pogona i to prema ISO 2859-1, sa prihvatljivim nivoom kvaliteta (AQL) od 10 % i nivoom kontrole S2. Izdvojene serije proizvoda moraju se ispitivati prema stroim postupcima kontrole, sa veliinom serije od najvie 1 200 (videti Prilog A).
Partije odbaene u postupku fabrike kontrole proizvodnje mogu biti ponovo uzorkovane posle odstranjivanja proizvoda sa prethodno neotkrivenim vidljivim nedostacima, prema pootrenim postupcima kontrole, uzimajui u obzir samo nedostatak koji je doveo do poetnog odbacivanja.
NAPOMENA Sistem kvaliteta ocenjen od strane sertifikacionog tela prema zahtevima EN 45012 moe se primeniti da bi se obezbedila usaglaenosti sa zahtevima EN ISO
9002 i take 15.1
16 Metode ispitivanja
16.1 Veliina
Maksimalni i minimalni prenici keramikih dimnjakih cevi moraju da se proraunaju iz tolerancija datih u 7.1. Pri direktnom merenju potrebno je da se izvre dva merenja sa
maksimalnim i minimalnim prenicima.
Ispitivanje se moe takoe vriti pomou dva ablona iji su prenici podeeni za
maksimalne i minimalne prenike. Minimalne ablone treba da je mogue okrenuti za 360
na krajevima dimnjake cevi. Maksimalni ablon ne treba da se ubaci u dimnjaku cev pri ispitivanju rotacije od 360.
1 Standardi EN 45012 i EN 9002 stavljeni su van snage i izmenama i dopunama A1:2002 izbrisani su iz
take 2, Normativne reference.
260
Za kvadratne i pravougaone dimnjake cevi, unutranje mere poprenog preseka moraju da se izmere izmeu srednjih taaka suprotnih strana dimnjakih cevi.
16.2 Visina
Maksimalna i minimalna unutranja visina keramikih dimnjakih cevi mora da bude
proraunata iz tolerancija datih u 7.2. Pri direktnom merenju treba da se izvre dva merenja
sa maksimalnim i minimalnim visinama.
Ispitivanje se takoe moe izvriti pomou dva ablona ije su visine podeene na
maksimalne i minimalne unutranje visine. Minimalni abloni ne treba da budu iznad unutranje visine dimnjake cevi (videti sliku 4). Maksimalni ablon treba da dosee iznad unutranje visine dimnjake cevi (videti sliku 4).
16.3 Ugao zakrivljenosti
Maksimalni i minimalni uglovi zakrivljenosti keramikih dimnjakih cevi moraju biti proraunati iz tolerancija datih u 7.3.
Ispitivanje ugla zakrivljenosti se vri postavljanjem jednog kraja zakrivljene dimnjake cevi na ravnu povrinu. Prav elini lenjir se postavlja na gornji kraj dimnjake cevi, tako da njegova ivica dodiruje najvie i najnie take zavretka dimnjake cevi, dok njen donji
zavretak takoe dodiruje ravnu povrinu. Ugao zakrivljenosti koji treba izmeriti, predstavlja ugao izmeu lenjira i ravne povrine.
16.4 Pravost
Odstupanje od pravosti dimnjake cevi predstavlja najvee rastojanje od centra prave linije koje je jednako probnoj duini, do konkavne krive spoljnjeg dela dimnjake cevi
(Ds), kao to je to prikazano na slici 6. Dozvoljeno je ispitivanje pravosti pomou odgovarajueg ureaja.
Probna duina mora iznositi 150 mm manje od nominalne visine dimnjake cevi, da
bi se omoguio zazor na nastavku.
Slika 6. Odstupanje od pravosti. H nazivna visina dimnjake cevi, u milimetrima; L

probna duina, u milimetrima; D odstupanje od pravosti, u milimetrima; H L= 150 mm
16.5 Pravouglost krajeva
ablon za ispitivanje prikazan na slici 7, sa jednim krakom podeenim pod nagibom
od 30 mm/m prema drugom, mora da ima dva para oslonaca na meusobnom rastojanju od
50 mm 5 mm. Krajnji oslonac mora da bude pomeren za (30 5) mm od unutranje stra-
O DIMNJACIMA
261
ne kraka ugla. Nagib oslonaca mora da omogui zazor od najmanje 5 mm ispod ablona za
ispitivanje. Krak pod uglom mora da bude dovoljne duine da obuhvati spoljni prenik/irinu dimnjake cevi.
ablon se postavlja na jednom kraju dimnjake cevi, po liniji njene najvee duine.
Nagib na zavretku se mora proveriti prema onom koji je na ablonu.
Slika 7 Ispitivanje pravouglosti krajeva. a) Poduni presek ablona. 1 nagib od 30 mm/

m (mere u milimetrima); b) Popreni presek ablona (mere u milimetrima); c) Cev koja je
zadovoljila ispitivanje; d) Cev koja nije zadovoljila ispitivanje
16.6 Odstupanje od oblika poprenog preseka
ablon za ispitivanje se sastoji od dva kraka, kao to je to prikazano na slici 8, sa jednim krakom podeenim pod uglom od 90 0,5 prema drugom, a oba kraka ablona za ispitivanje su takve duine da povezuju spoljnu irinu dimnjake cevi koja se ispituje.
ablon se postavlja prema dva susedna zida kvadratnih ili pravougaonih pravih dimnjakih cevi, a rastojanja x1, i x2 izmerena izmeu unutranje ivice ablona za ispitivanje i
spoljnjeg dela dimnjake cevi, osim zaobljenih spoljnih uglova, daju se sa tanou od 0,5
mm.
262
Slika 8. Ispitivanje pravouglosti uglova i

ravnosti zidova
Procenat odstupanja od ravnosti se izraunava kao:
x1 100
Lx1
Procenat odstupanja od pravouglosti se izraunava kao:
x2 100
Lx2
gde je
odstupanje od ravnosti zidova, u milimetima;
X2
odstupanje od pravouglosti zida, u milimetima;
LX1 nazivna unutranja duina zida, utvrena od strane proizvoaa, prema kojoj je mereno x1 u milimetima;
LX2 nazivna unutranja duina zida, utvrena od strane proizvoaa, prema kojoj je mereno x2 u milimetima.
X1
16.7 Probno optereenje

16.7.1 Uzorci za ispitivanje
Uzorak za ispitivanje se isee iz dimnjake cevi, tako da ne obuhvata deo sa spojem.
Uzorak za ispitivanje mora da predstavlja pun popreni presek dimnjake cevi sa ravnim i paralelnim kracima i ne sme da ima visinu manju od 150 mm.
16.7.2 Ureaj za ispitivanje
Ureaj za ispitivanje mora da bude masivan i krut tako da raspored optereenja ne dovede do deformacije ili poputanja nekog dela. Ureaj mora biti podesan za primenu optereenja na nivou utvrenom u 16.7.3, a njegova tanost mora biti potvrena u skladu sa pojedinostima u ISO/DIS 7500-1.
Dodirne povrine oslonaca i podloki smetenih izmeu uzoraka za ispitivanje i oslonaca moraju biti vee od spoljnih mera dimnjake cevi koja se ispituje.
O DIMNJACIMA
263
Oslonci moraju da budu od metala, da nisu podloni uvrtanju i uvijanju, da su postavljeni u centar i da imaju odgovarajuih mera kako ne bi dolo do smicanja pod optereenjem. Jedan oslonac mora biti slobodan da sledi bilo koji pravac, tako da moe da se izravna sa svojom podlokom.
Podloke se sastoje od iverice otporne na vlagu, debljine 18 mm, prema EN 312-4,
treba da budu ravne u odnosu na povrinu i koncentrine prema osloncima. Za svako ispitivanje koriste se nove podloke.
16.7.3 Postupak ispitivanja
Nosee radne povrine ureaja i uzorka moraju da budu iste i bez ikakvih estica.
Uzorak za ispitivanje, zajedno sa podlokom na svakom kraju, mora biti postavljen izmeu oslonaca. Uzorak za ispitivanje mora da se postavi u ureaj tako da ga je mogue opteretiti po podunoj osi.
Optereivanje uzorka mora biti bez udara i poveava se do maksimalnog prirasta od
14 MN/m2 u minuti, sve dok se ne postigne zahtevano optereenje, kao to je to utvreno u
8.1.
Ispitno optereenje potrebno da bi se obezbedilo optereenje zahtevanog intenziteta
izraunava se pomou jedne od sledeih metoda, u zavisnosti od tipa dimnjake cevi:
a) Za krune dimnjake cevi:
Probno optereenje ( N ) =
10, 0 ( D12 D22 )

4
gde je
D1 srednji spoljni prenik uzorka za ispitivanje, u milimetrima;
D2 srednji unutranji prenik uzorka za ispitivanje, u milimetrima;
Srednji prenik predstavlja prosek dva dijametralno suprotna merenja.
b) Za kvadratne dimnjake cevi:
Probno optereenje (N) = 10,0 (W12 W22)
gde je
W1 stvarna srednja spoljna irina uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima;
W2 stvarna srednja unutranja irina uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima.
c) Za pravougaone dimnjake cevi:
Probno optereenje (N) = 10,0 (L1 B1 L2 B2)
gde je
L1 stvarna srednja spoljna irina poprenog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih
uglova), u milimetrima;
B1 stvarna srednja spoljna duina poprenog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih
uglova), u milimetrima;
L2 stvarna srednja unutranja irina poprenog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima;
B2 stvarna srednja unutranja duina poprenog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima.
264
d) Za dimnjake cevi sa vertikalnim otvorima:

Probno optereenje (N) = 10,0 A
gde je: A povrina poprenog preseka dimnjake cevi bez otvora, u kvadratnim milimetrima.
16.8 Toplotno ispitivanje
NAPOMENA Toplotno ispitivanje do 1 000 C jeste metoda kojom se ocenjuje otpornost dimnjake cevi prema paljenju ai.
16.8.1 Ispitni dimnjak
Ispitni dimnjak se sastoji od dve dimnjake cevi. Za detaljno objanjenje videti 15.4.
16.8.2 Oprema za ispitivanje
Oprema podesna za ugradnju ispitnog dimnjaka prikazana je na slici 9. Komorna pe
se zagreje pomou visokobrzinskog gorionika na gas gde se sagorevanje vri unutar tela gorionika. Gorionik mora da se postavi pod uglom nadole, tako da topli gasovi ne budu usmereni
direktno na izduvni otvor na vrhu pei. Gorionik mora da bude na gasovito gorivo (prirodni
gas, propan ili butan). Maksimalni kapacitet gorionika ne sme biti manji od 150 kW.
NAPOMENA Kao alternativa, moe se koristiti etvrtasta pe zagrejana pomou dva
visokobrzinska gorionika manjeg kapaciteta.
Slika 9. Generator vrelog vazduha. 1

kupola za izduvni gas; 2 ispitni dimnjak;
3 ispust; 4 vatrostalni prsten; 5
keramiko vlakno; 6 termoelement; 7
gorionik na gas; 8 izolacija
Da bi se postigla traena brzina zagrevanja, etvrtasta pe mora da bude lake konstrukcije, odnosno malog toplotnog kapaciteta. Unutranje mere pei priblino su: duina
700 mm irina 700 mm visina 700 mm, a pe je obloena izolacijom na bazi keramikih
vlakana, debljine 100 mm. Gorionik treba postaviti centralno sa jedne strane etvrtaste pei.
O DIMNJACIMA
265
Izduvni otvor mora da ima ispust visine 300 mm 50 mm sa istim merama unutranjeg poprenog preseka kao kod ispitnog dimnjaka. Ovaj ispust se naslanja na prsten od vatrostalnog betona sa otvorom istog oblika kao unutranji presek dimnjaka.
Prilikom toplotnog ispitivanja cev mora biti izolovana savitljivim materijalom koji
ima otpor toplotnom protoku 0,4 m2 K/W + 10 % na temperaturi od 300C. Izolacioni materijal mora da izdri temperaturu od 1 000C.
Temperatura proizvoda sagorevanja mora da se meri pomou termopara tipa K (niklhrom/nikl-aluminijum) koji se nalazi u centru otvora na osnovi dimnjaka. Dovod gasa i vazduha u gorionik mora biti podesiv i mora da bude postavljen mera za merenje zapreminskog
protoka dovedenog vazduha.
Za ispitivanje propustljivosti pre i posle toplotnog ispitivanja vazduha koristi se ventilator ili drugi ureaj koji moe da proizvede najmanji zahtevani diferencijalni pritisak i moraju da se koriste mera protoka i manometar.
Snabdevanje vazduhom koji je potreban za ispitivanje meri se meraem protoka sa
tanou od 5 % merne skale. Oitavanje na punoj skali mora da pokae priblinu brzinu
protoka za najveu propustljivost vazduha za odgovarajui tip dimnjake cevi.
16.8.3 Sklop ispitnog dimnjaka
Dve dimnjake cevi se moraju spojiti tako da formiraju pravu vertikalnu cev smetenu na izlazu pei na gas. Maksimalna visina dimnjaka mora da bude 1,5 m. Dimnjak se sastoji od dve dimnjake cevi; gornji i donji zavreci mogu da se uklone ili se sekcije seku iz jedne dimnjake cevi, priblino iste duine. Pre spajanja, uzorci moraju da se sue do konstantne mase, na temperaturi od 110C 5C.
Dve dimnjake cevi ili sekcije kao i njihov uobiajeni spoj predstavljaju ispitni dimnjak. Spajanje ispitnih dimnjakih cevi ili sekcija vri se malterom prema uputstvima proizvoaa, za odgovarajui temperaturni tip cevi. Spoj izmeu ispitnog dimnjaka i ispusta mora biti uraen tako da se omogui uklanjanje sklopa ispitnog dimnjaka za potrebe ispitivanja
vazdune propustljivosti, ukoliko je to propisano, bez oteenja.
Posle izrade se dimnjak ostavi na temperaturi okoline od 15C do 30C, najmanje 24
h, da bi se omoguilo ovravanje maltera prema uputstvima proizvoaa maltera.
Pre toplotnog ispitivanja, ispitni dimnjak se mora ispitati na propustljivost prema zahtevima 9.1.
Ako je nivo propustljivosti vei od vrednosti propisane u 9.1, ispitni dimnjak se mora pregledati, a spoj ponovo ugraditi, ako je to neophodno, ili zameniti dimnjake cevi. Nivo
propustljivosti mora ponovo da se izmeri posle dodatnog suenja.
Kada se ispune zahtevi iz 9.1, ispitni dimnjak i ispust se moraju izolovati pre toplotnog ispitivanja. Izolacija se stavlja oko dimnjaka i odrava u bliskom kontaktu tokom celog
ispitivanja. Izolacija treba da se privrsti trakama, irine ne vee od 25 mm i na rastojanju ne
veem od 250 mm.
16.8.4 Toplotno kondicioniranje
Temperatura proizvoda sagorevanja koji ulaze u ispitni dimnjak, izmerena u poloaju
P (videti sliku 9), mora da se regulie podeavanjem dovoda gasa u gorionik, i to po mogunosti sa konstantnom brzinom, na temperaturi i poetku zagrevanja datim u tabeli 6, za odgovarajui tip dimnjake cevi. Zatim se temperatura odrava na ovoj vrednosti tokom narednog perioda od 30 minuta.
Tokom zagrevanja, brzina vazduha koji se dovodi u gorionik na temperaturi okoline od 15 C do 30 C, mora se odravati na ekvivalentnom nivou u odnosu na (2 0,2)
m3s1m2 unutranje povrine poprenog preseka dimnjake cevi, svedeno na normalni pritisak od 1 105 Pa.
266
NAPOMENA Kada se gorionik pali gasovitim gorivima (prirodan gas, propan ili butan) zapremina proizvoda sagorevanja za odreenu temperaturu bie slina.
Posle zagrevanja, ispitni dimnjak se mora ohladiti na sobnu temperaturu, bez prinudne ventilacije i sa toplotnom izolacijom zadranom u prvobitnom poloaju.
Tabela 6. Ispitna temperatura i vreme za postizanje ispitne temperature
Tip
dimnjake cevi
Ispitna
temperatura
C
A1 N2
A1 N1
A2 N2
A2 N1
A2 P1
B1 N2
B1 N1
B2 N2
B2 N1
B2 P1
C1 N2
C1 N1
C2 N2
C2 N1
C2 P1
D1 N2
D1 N1
D2 N2
D2 N1
D3 N2
D3 N1
D3 P1
1 000
1 000
700
700
700
1 000
1 000
500
500
500
350
350
350
350
350
250
250
1 000
1 000
250
250
250
Tolerancija za
ispitnu
temperaturu
C
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
25
Vreme za postizanje
ispitne temperature,
od poetka grejanja
min
10
10
7
7
7
10
10
5
5
5
3,5
3,5
3,5
3,5
3,5
2,5
2,5
10
10
2,5
2,5
2,5
16.8.5 Merenje nivoa propustljivosti

Kada se dimnjak ohladi, uklanja se izolacija i odreuje propustljivost na diferencijalnom pritisku prikazanom u tabeli 3, u zavisnosti od tipa dimnjake cevi.
Ispitni dimnjak mora biti zaptiven i povezan sa odgovarajuim ventilatorom ili drugim ureajem. Koliinu vazduha od ventilatora na temperaturi okoline od 15C do 30C treba kontrolisati radi odravanja potrebnog diferencijalnog pritiska koji se meri u dimnjaku.
Zapremina vazduha koji se predaje dimnjaku due od 1 min, kao i nivo propustljivosti proraunat u m2 u odnosu na unutranju specifinu povrinu ispitnog dimnjaka, moraju se izmeriti.
Sva merenja nivoa propustljivosti se vre bez ikakve izolacije dimnjaka.
16.8.6 Prikazivanje rezultata
Nivo propustljivosti pri odreenom ispitnom pritisku izraava se u kubnim metrima
vazduha u sekundi po kvadratnim metrima unutranje povrine poprenog preseka pri ispitivanju [m3s1m2].
O DIMNJACIMA
267
16.9 Otpornost prema kiselinama

Uzorci za ispitivanje se sastoje od est svee iseenih komada dimnjake cevi ili unutranjeg zida cevi sa vertikalnim perforacijama zapremine oko (50 103) mm3 (10 103)
mm3, bez naprslina ili iskrzanih ivica.
Prvo treba da se izmeri debljina (E) uzoraka za ispitivanje (zaokruivanjem na 1,0
mm).
Povrina strane uzorka za ispitivanje iznosi priblino
50000
mm 2
E
Duina stranice uzorka za ispitivanje sa kvadratnim stranama iznosi priblino
50000
mm.
E
PRIMER
Debljina zida dimnjake cevi 12 mm
Povrina strane
Duina stranice
50000
mm 2 = 4167 mm 2
E
4167 mm = priblino 65 mm.

Sunica sa prinudnom ventilacijom koja moe da odrava temperaturu od 110C
5C.
Vaga, preciznosti 0,01 g pri optereenju od 200 g.
Posuda sa kljualom vodom.
Pehar od 2 L.
Destilisana voda.
Rastvor sumporne kiseline, c (H2SO4) = 70 % po masi (gustina na 20C = 1,610
kg/m3).
Kapi barijum-hlorida (koncentracija 50 g po litru).
Uzorci za ispitivanje moraju da se oiste u dejonizovanoj vodi, koristei meku etku
radi uklanjanja slobodnih estica, i da se osue na temperaturi od 110C 5C sve do konstantne mase (0,01 g) kod uzastopnih merenja u intervalima od 24 sata. Teina uzorka u suvom stanju izraava se u gramima (M1).
Osueni uzorci za ispitivanje se stavljaju u pehar od 2 L i potapaju u trajanju od 6 h
0,1 h u 1,5 L rastvora sumporne kiseline. Pehar se pokriva staklom radi to manjeg isparenja
kiseline. Tokom ovog perioda, pehar mora biti u posudi sa blago kljualom vodom.
Po vaenju iz kiselinskog rastvora, svaki uzorak za ispitivanje se stavlja u poseban pehar i ispira potapanjem u dejonizovanoj vodi 30 min, s tim to se voda zagreva do kljuanja
u trajanju od 15 min i tako se odrava narednih 15 min.
268
Prisustvo sulfata na uzorku u epruveti za ispitivanje, uzeto iz suda za ispiranje u koji se dodaje nekoliko kapi rastvora barijum-hlorida kod dejonizovane vode, koncentracije 50
g po litru, mora se ispitati.
Ciklus ispiranja se mora ponavljati promenom vode za ispiranje posle svakog ciklusa, sve dok voda ne ostane bistra nakon dodavanja nekoliko kapi barijum-hlorida ili dok se
ne izvri najvie 100 ciklusa ispiranja (priblino 50 h ispiranja).
Posle ispiranja se uzorci za ispitivanje sue na temperaturi od 110C 5C sve do
konstantne mase (0,01 g), to se utvruje uzastopnim merenjima. Krajnja suva masa uzorka se belei u gramima (M2).
Gubitak rastvorljive materije u kiselini se za svaki uzorak za ispitivanje izraunava
kao procenat suve mase, i to na sledei nain:
Procenat gubitka suve mase =
( M1 M 2 ) 100
.
M1
16.10 Upijanje vode

Uzorak za ispitivanje predstavlja osueni uzorak dimnjake cevi, mase izmeu 0,25
kg i 0,4 kg.
Sunica sa ventilacijom koja moe da odrava temperaturu od 110C 5C. Vaga preciznosti 0,1 g.
Posuda sa kljualom vodom dovoljne zapremine da se potope svi uzorci za ispitivanje. Posuda mora imati odgovarajuu reetku na koju se postavljaju uzorci za ispitivanje zbog
slobodne cirkulacije vode oko svih povrina uzorka.
Eksikator koji sadri silika-gel ili neko aktivno sredstvo za suenje.
Uzorci za ispitivanje moraju da se sue do konstantne mase u sunici sa prinudnom
ventilacijom na temperaturi od 110C 5C (W1). Masa izraena u gramima (W1) mora se
odrediti posle hlaenja uzorka na sobnoj temperaturi u eksikatoru koji sadri sredstvo za suenje.
Osueni uzorci za ispitivanje se stavljaju u vodu na sobnoj temperaturi. Voda se mora
zagrejati do kljuanja i odravati na taki kljuanja 1 sat; tokom ovog perioda uzorci za ispitivanje moraju biti potopljeni. Po zavretku kljuanja, uzorci za ispitivanje ostaju potopljeni
u vodi sledea 4 sata. Uzorci se zatim vade iz posude, voda sa njihove povrine se brie vlanom krpom i uzorci za ispitivanje se odmah mere u gramima (W2).
Upijanje vode uzorka za ispitivanje se odreuje kao odnos poveanja mase zasienog
uzorka za ispitivanje prema masi suvog uzorka. Odnos se izraava u procentima, zaokruivanjem do najbliih 0,1 %.
W2 W1
100%.
W1
O DIMNJACIMA
269
16.11 Zapreminska masa

16.11.1 Uzorak za ispitivanje
Uzorak za ispitivanje predstavlja osueni uzorak dimnjake cevi, suve mase izmeu
0,25 kg i 0,4 kg.
Sunica sa prinudnom ventilacijom koja moe da odrava temperaturu od 110C
5C.
Vaga preciznosti 0,1 g.
Posuda sa kljualom vodom, dovoljne zapremine da se potope svi probni uzorci. Posuda mora imati odgovarajuu reetku na koju se postavljaju uzorci za ispitivanje, zbog cirkulacije vode oko povrine uzoraka za ispitivanje.
Ureaj za premoavanje, postavljen preko skale na vagi.
Posuda odgovarajue zapremine, tako da primi sve uzorke potopljene u vodi.
ica za kaenje, prenika manjeg od 0,3 mm.
Eksikator koji sadri silika-gel ili neko drugo aktivno sredstvo za suenje.
Uzorak za ispitivanje se sui do konstantne mase, u sunici sa prinudnom ventilacijom
na temperaturi od 110C 5C (W1). Masa izraena u gramima (W1) mora se odrediti posle
hlaenja uzorka na sobnoj temperaturi u eksikatoru sa sredstvom za suenje.
Suvi uzorak se stavlja u vodu na sobnoj temperaturi. Vodu treba dovesti do kljuanja i odravati je na taki kljuanja 1 sat, a za to vreme drati sve uzorke potopljene. Po zavretku kljuanja, uzorak ostaje potopljen u vodi naredna 4 sata, a zatim se meri njegova hidrostatika masa (masa uzorka izmerenog pod vodom) na sobnoj temperaturi od 20C 5C
(W2, u gramima).
Uzorak se vadi iz vode, uklanja se voda sa povrine brisanjem vlanom krpom, a zatim se odmah vri merenje uzorka (W3, u gramima). Razlika ova dva merenja u gramima (W3
W2) daje zapreminu uzorka u cm3.
Zapreminska masa uzorka se odreuje deljenjem mase suvog uzorka sa njegovom zapreminom (dobijenu oduzimanjem mase uzorka koji je izmeren pod vodom od mase uzorka
izmerenog na vazduhu, neposredno posle vaenja iz vode). Zapreminska masa se zaokruuje na najbliu vrednost, sa tanou od 10 kg/m3.
Zapreminska masa =
W1
1000 (kg/m3 ).
W3 W2
16.12 Otpornost prema ienju

16.12.1 Ispitni dimnjak
Ispitni dimnjak, kao to je to utvreno u 16.8.1, mora biti podvrgnut toplotnom ispitivanju kao u 16.8.3.
Metalni prsten privren za sabirni levak postavlja se na gornji otvor ispitnog dimnjaka. Metalni prsten privren za plou sa otvorom koji odgovara povrini otvora dimnjake cevi postavlja se na donji otvor ispitnog dimnjaka, kao to je to prikazano na slici 10.
270
Donja ploa se oslanja direktno na posudu postavljenu za skupljanje ostruganog materijala koji se oslobaa tokom ispitivanja, a koja je dovoljno duboka da etka moe proi celom duinom ispitnog dimnjaka.
Ako se meri ispitni dimnjak, koristi se vaga preciznosti 1,0 g koja moe da meri dve
dimnjake cevi.
etka mora da bude sa ravnim ekinjama od nerajueg elika, prema EN 10088-1,
tip X9 CR Nl 18-8, br. elika 1,4310, poprenog preseka od 2,0 mm 0,3 mm 0,1 mm.
Spoljna mera etke mora da bude 25 mm 5 mm vea od unutranje mere ispitnog
dimnjaka, kao to se to vidi na slici 10. ekinje su rasporeene tako da ih ima 5 na svakih 10
mm duine obima razvijene povrine etke.
etka mora biti privrena za ipku.
etka se mora gurati nadole i izvlaiti nagore po celoj duini ispitnog dimnjaka, to
predstavlja jedan ciklus. Sav materijal sakupljen tokom prvih 20 ciklusa ovih pomeranja se
izbacuje. Ispitivanje se zavrava posle 100 ciklusa.
Masa materijala koji se sastrue sa unutranje povrine sklopa mora se zabeleiti.
Unutranja povrina ispitnog sklopa, izmeu elinih prstenova, mora se izraunati.
Zatim se izraunava gubitak mase materijala po kvadratnom metru.
Alternativni postupak merenja jeste onaj kada se masa ispitnog dimnjaka meri sa tanou 0,1 g, posle 20 ciklusa i posle 100 ciklusa, a razlika u masi izmeu dva merenja predstavlja masu sastruganog materijala tokom ispitivanja koja se belei. Unutranja povrina ispitnog dimnjaka se mora izraunati, a zatim i gubitak mase materijala po kvadratnom metru.
Zabeleena masa sastruganog materijala sa unutranje povrine ispitnog dimnjaka,
nakon izvrenih ienja od 20 do 100 ciklusa, izraava se u kilogramima po kvadratnom metru od ukupne unutranje povrine ispitnog dimnjaka.
Slika 10. Ispitni dimnjak za ispitivanje otpornosti prema ienju. 10 visina levka vea od
200 mm; 11 dobro privren prsten od 20 mm do 40 mm; 12 donja ploa privrena
za donji prsten; 13 visina dovoljna da omogui prolaz etke kroz dno ispitnog dimnjaka;
14 levak za sakupljanje privren za prsten; 15 sabirna kutija; 16 popreni presek
otvora; 17 popreni presek etke; 18 okrugla cev; 19 kvadratna ili pravougaona cev:
20 ipka
O DIMNJACIMA
271
16.13 Ispitivanje protoka vode i pare

16.13.1 Ispitni sklop
Ispitni sklop se sastoji od najmanje dve dimnjake cevi spojene prema instrukcijama
proizvoaa, visine 1,0 m. Unutranje mere moraju da budu 140 mm 10 mm, ili 200 mm
20 mm, ili 140 mm 140 mm 10 mm ili 200 mm 200 mm 20 mm. Jedna dimnjaka
cev se see na dva komada.
16.13.2 Ureaj za ispitivanje
Ispitni sklop se stavlja u hermetiki zatvorenu posudu ije unutranje mere moraju da
budu za 50 mm do 60 mm vee od spoljnih mera uzorka za ispitivanje. Ispitni sklop se prikljuuje na generator vlage, kao to je to prikazano na slikama 11 i 12. Ventilator sa brzinom
strujanja vazduha od 1,0 m/s i generator toplote koji je u mogunosti da odrava temeraturu
na (50 2)C koriste se zajedno sa vodenom mlaznicom koja omoguava isparavanje vode
do zasienja. Kapilara omoguava da vazduni pritisak ostane na atmosferskom pritisku.
Cirkulacija vazduha od 1 m/s 10 % izaziva se ventilatorom. Voda se raspruje pomou mlaznice u vazdunu struju. Temperatura zasienog vazduha na ulazu ispitnog sklopa
odrava se na (55 2)C, u stacionarnom stanju.
Temperatura okoline mora da bude (25 5)C tokom perioda ispitivanja u trajanju od
24 sata. Voda u prstenu izmeu ispitnog sklopa i posude sakuplja se svaka 24 sata.
Stacionarni uslovi postoje kada se temperatura ne menja vie od 1C, a masa sakupljene vode se ne menja za vie od 1 g izmeu tri merenja.
Koliina vode koja se sakuplja svakih 24 sata belei se. Izraunava se koliina vode
koja prolazi kroz zidove ispitnog dimnjaka, u odnosu na specifinu povrinu, za 1 h.
Slika 11. Posuda za ispitivanje

protoka vode i pare. 30 dimnjaka
cev; 31 prostor za sakupljanje
kondenzata; 32 masa za zaptivanje; 33 sakuplja kondenzata
Slika 12. Ureaj za ispitivanje protoka vode i pare
272
17 Oznaavanje
Oznaavanje dimnjakih cevi mora da se vri na sledei nain:
Oznaka
Broj standarda
Nazivna veliina
Tip ili tipovi
Nazivni ugao zakrivljenosti (ako se primenjuje)
PRIMER
cev
EN 1457
300
-A1N2
Oznaka
Broj standarda
Nazivna veliina
Tip
18 Obeleavanje
Sve dimnjake cevi moraju da se obelee sa:
EN 1457;
naziv proizvoaa i datum proizvodnje;
broj tipa ili brojevi tipova;
NAPOMENA Za znak CE i stavljanje nalepnica primenjuje se ZA.3 iz Priloga ZA.
O DIMNJACIMA
273
PRILOG A
(normativan)
Postupci uzorkovanja za AQL od 10 %
i nivo kontrolisanja S2
A.1 Utvrivanje prihvatljivosti
NAPOMENA Moe se koristiti jednostruko ili dvostruko uzorkovanje.
A.1.1 Jednostruko uzorkovanje
Ako je broj nedostataka naenih na uzorku jednak ili manji od prihvatljivog broja za
prihvatanje, serija se prihvata.
Ako je broj nedostataka jednak ili vei od broja za odbacivanje, serija se odbacuje.
Kada se prilikom redukovanog kontrolisanja premai broj za prihvatanje, a broj za odbacivanje nije dostignut, serija se prihvata i ponovo vri uobiajeno kontrolisanje. Ako se dostigne ili premai broj za odbacivanje, serija se ne prihvata i ponovo se uspostavlja normalno kontrolisanje.
A.1.2 Dvostruko uzorkovanje
Broj elemenata uzorka mora da bude jednak veliini prvog planiranog uzorka. Ako je
broj nedostataka otkrivenih kod prvog uzorka jednak ili manji od prvog broja za prihvatanje,
serija se prihvata. Ako je broj nedostataka otkrivenih kod prvog uzorka jednak ili vei od prvog broja za odbacivanje, serija se odbacuje. Ako je broj nedostataka otkrivenih kod prvog
uzorka izmeu prvog broja za prihvatanje i prvog broja za odbacivanje, drugi uzorak ija je
veliina data u planu mora da se kontrolie.
Broj nedostataka otkrivenih u prvom i drugom uzorku se sabiraju. Ako je ukupni broj
nedostataka jednak ili manji od drugog broja za prihvatanje, serija se prihvata. Ako je ukupni
broj nedostataka jednak ili vei od drugog broja za odbacivanje, serija se odbacuje.
Kada se vri redukovano kontrolisanje i kada je, posle drugog uzorka, broj za prihvatanje premaen, a broj za odbacivanje jo uvek nije dostignut, serija se prihvata i ponovo se
uspostavlja normalno kontrolisanje.
A.2 Normalno kontrolisanje
Veliina uzorka koja odgovara veliini serije i vrednosti za prihvatanje i odbacivanje
moraju biti u skladu sa tabelom A.1. Elementi uzorka moraju se odabirati sluajno.
Tabela A.1. Planovi uzorkovanja za normalno kontrolisanje
Broj za odbacivanje
Veliina prvog uzorka
Broj za prihvatanje
Broj za odbacivanje
Veliina drugog uzorka
Broj za prihvatanje
Broj za odbacivanje
2 do 1 200
1 201 do 20 000
Broj za prihvatanje
Veliina serije
Dvostruko uzorkovanje
Veliina uzorka
Jednostruko uzorkovanje
5
8
1
2
2
3
3
5
0
0
2
3
3
5
1
3
2
4
274
Slika A.1. Pregled postupaka uzorkovanja (kontinualne serije)

A.3 Prelazak sa normalnog na
redukovano kontrolisanje
Nivo redukovanog kontrolisanja, kao to je to prikazano u tabeli A.2, primenjuje se u
sluajevima kada je normalno kontrolisanje u toku, s tim da se zadovolje sledei uslovi:
a) da je prethodnih deset serija normalno kontrolisano i da nijedna od njih nije odbaena prilikom prvobitnog kontrolisanja;
b) da je ukupan broj nedostataka kod uzoraka iz deset prethodnih serija (ili drugi zahtevani broj u tabeli A.3) jednak ili manji od graninog broja datog u tabeli A.3.
Prilikom vrenja dvostrukog uzorkovanja moraju se obuhvatiti svi kontrolisani uzorci, a ne samo prvi uzorci.
O DIMNJACIMA
275
Tabela A.2. Planiranje uzorkovanja za redukovano kontrolisanje

Jednostruko
uzorkovanje
Broj za odbacivanje
Nije primenljivo
3
2
Broj za prihvatanje
2
3
Broj za odbacivanje
0
1
Broj za prihvatanje
Broj za odbacivanje
2
3
Broj za prihvatanje
2 do 1 200
1 201 do 20 000
Veliina uzorka
Veliina serije
Tabela A.3. Granini broj nedostataka za prelazak sa normalnog na redukovano

kontrolisanje
Broj uzoraka iz poslednjih deset serija
20 do 29
30 do 49
50 do 79
80 do 129
Granini broj nedostataka

0
0
2
4
A.4 Prelazak sa redukovanog na normalno kontrolisanje

Normalno kontrolisanje se mora ponovo uspostaviti kada se prilikom redukovanog
kontrolisanja serija odbaci ili ukoliko nisu uspostavljeni kriterijumi za prihvatanje ili odbacivanje (videti A.1.1 i A.1.2).
A.5 Pootreno kontrolisanje
Pootreno kontrolisanje, kao to je to prikazano u tabeli A.4, primenjuje se u sluaju
kada se kontrolie novi proizvod, ili kada se odbacuju dve ili vie serija od pet uzastopnih serija pri normalnom kontrolisanju, ili prilikom kontrolisanja serije koja je prethodno odbaena sa neotkrivenim vidljivim nedostacima.
Tabela A.4. Planovi uzorkovanja za pootreno kontrolisanje
Jednostruko uzorkovanje
Broj za prihvatanje
Broj za odbacivanje
Broj za prihvatanje
Broj za odbacivanje
Broj za prihvatanje
Broj za odbacivanje
8 do 2 000
Veliina uzorka
Veliina serije
276
A.6 Prelazak sa pootrenog na normalno kontrolisanje

Pootreno kontrolisanje se nastavlja sve dok ne bude prihvaeno pet uzastopnih serija, a zatim se uspostavlja normalno kontrolisanje.
A.7 Prekid kontrolisanja
Ako deset uzastopnih serija ostane pod pootrenim kontrolisanjem, planiranje uzorkovanja mora da se prekine sve dok se ne pobolja kvalitet tih serija.
O DIMNJACIMA
277
PRILOG B
(normativan)
Toplotna otpornost
Metoda I. Toplotna otpornost punih zidova dimnjakih cevi
Toplotna otpornost se moe priblino odrediti prema sledeim jednainama, ako su
poznate specifine osobine materijala i debljine sloja.
a) Kada su poznati otpori toplotnom protoku pojedinanih zidova cevi
R = Dh
R Dh,n
n
u kvadratnim metrima kelvina po vatu
b) Kada su poznati koeficijenti toplotne provodljivosti slojeva

R = y
2 hn 1n
n
Dh,n + 1
Dh,n
u kvadratnim metrima kelvina po vatu
gde je
R otpor toplotnom protoku zida cevi koji se odnosi na njenu unutranju povrinu, u
kvadratnim metrima kelvina po vatu;
y
koeficijent oblika
= 1,0 za okrugle i ovalne poprene preseke,
= 1,10 za kvadratne i pravougaone poprene preseke do odnosa strana od 1:1,5;
Dh unutranji hidraulini prenik, u metrima;
Dh,n unutranji hidraulini prenik svakog sloja, u metrima;
n koeficijent toplotne provodljivosti sloja materijala na radnoj temperaturi, u vatima
po kelvinu i kelvinima po vatu.
Metoda II. Toplotna otpornost vieslojnih dimnjakih cevi
B.1 Opte
Ova metoda se bavi proraunom toplotne otpornosti dimnjake cevi izraene od jednog ili nekoliko materijala korienjem kompjuterskog programa.
Ovaj proraun se zasniva na transformaciji toplotne jednaine u jednainu konanih
razlika.
Termin konana razlika se odnosi na mreu dimnjake cevi ije su mere odabrane
prema odreenom tipu dimnjake cevi. Ova mrea je u dva koordinatna pravca (x,y).
B.2 Podaci
B.2.1 Toplotne osobine materijala
Koeficijent toplotne provodljivosti gline u dva pravca (x, y).
B.2.2 Granini uslovi
unutranji uslovi
Ti = 250C
hi = 16,67 W/(m2 C)
spoljni uslovi
Te = 50C
he = 9,09 W/(m2 C)
278
Slika B.1
B.2.3 Specifini uslovi za upljine
upljine se tretiraju kao materijali sa ekvivalentnim toplotnim karakteristikama. Smatra se da toplotni fluks koji se prenosi konvekcijom-provoenjem i toplotni fluks koji se prenosi zraenjem mogu da se svedu na problem provodljivosti.
Ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti upljine izraunava se pomou odreenog kompjuterskog programa, nezavisno od programa za toplotnu otpornost dimnjake cevi.
ema upljine koja se razmatra jeste:
L: irina upljine
H: visina upljine
D: duina upljine
Slika B.2
Projekcije ABBA i DCCD jesu na temperaturama T1, i T2, redom.
Projekcije ADDA i BCCB pretpostavlja se da su adijabatske.
B.2.3.1 Prenos toplote konvekcijom provoenjem u vazduhu
c = hc (H D) (T1 T2) u vatima
sa hc, koeficijent konvekcije u vatima po kvadratnom metru i stepenu Celzijusa
O DIMNJACIMA
279
4, 6 103 Gr1/4
*hc =
L A1/9
(Mekadamsov zakon)
sa A = H/L i:
Gr =
g 3
L (T1 T2 )
= dinamika viskoznost vazduha (kg m1 s1);

= zapreminska masa u kg m3;
=
1
T
K 1
g = 9,81 m s2.
Za vazduh na 170C, Gr = 2,34 107 L3 (T1, T2)
*hc = vazduh/L, samo kod provoenja
za vazduh na 170C, vazduha = 0,0366 W/mC
Na prelazu
Gr = 4007 A4/9
za Gr < 4007 A4/9, uzima se
hc =
4, 6 103 Gr1/4
L A1/9
za Gr < 4007 A4/9, uzima se

hc = 0,0366/L.
B.2.3.2 Prenos toplote zraenjem
r = hr (H D) (T1 T2), u W
gde je hr koeficijent zraenja u vatima po kvadratnom metru i stepenu Celzijusa
hr =
Tm =
4 Tm3
F
2 1/ 12
+
1
F12
(T1 + T2 )
2
gde je
Stefan-Bolcmanova konstanta;
emisiona mo gline (sposobnost zraenja) = 0,93
F12 faktor oblika kod projekcija 1 i 2.
280
Mrea ekvivalentnog elektrinog otpora za odreenu upljinu moe se odrediti pomou toplotnog fluksa u upljinama (c i r). Na taj nain se moe izraunati ekvivalentni otpor toplotnom protoku upljine i njen koeficijent toplotne provodljivosti.
B.3 Prorauni
B.3.1 Mrea
Kada se izradi mrea dimnjakog bloka, u kompjuter se unose sledei parametri za
pravac (x,y):
broj vornih taaka u pravcu x;
broj vornih taaka u pravcu y;
broj razliitih materijala u bloku (glina, izolacija ili upljina);
mere mree du pravca x;
mere mree du pravca y;
karakteristike vazduha: temperature (Ti,Te) i koeficijenti prenosa toplote (hi,he);
karakteristike materijala: koeficijent toplotne provodljivosti.
B.3.2 Jednaina konanih razlika
Gustina toplotnog protoka (toplotni fluks) koja se dobija za svaku mreu (i,j) odreena je prema Furijeovom zakonu:
= i,j grad Ti,j
gde je
Ti,j temperatura vorne take i,j;
i,j koeficijent toplotne provodljivosti i vorne take i,j.
Za svaku unutranju vornu taku i svaku graninu vornu taku dobija se jedna jednaina. Za celu mreu dobija se linearni sistem od n jednaina sa n nepoznatih Ti,j.
Polazei od poetnog sistema, sve temperature su jednake:
To = Ti , j =
(Ti + Te )
2
Iz ovih uslova izraunavaju se temperature mree pomou Gauss Seidel metode.

Kada se izraunaju temperature mree, temperature povrine (Tsi,Tse) mogu se dobiti,
a zatim i gustina toplotnog protoka (toplotni fluks) na unutranjim i spoljnim granicama:
= hi (Ti Tsi) u vatima po kvadratnom metru
= he (Tse Te) u W po m2
gde je
Tse temperatura spoljne povrine,
Tsi temperatura unutranje povrine.
Rth = (Ti Te)/ u kvadratnim metrima
stepena Celzijusa po vatu
a za blok R = Rth 1/hi 1/he, u kvadratnim metrima stepena Celzijusa po vatu.
O DIMNJACIMA
281
PRILOG C
(normativan)
Merenje koeficijenta trenja dimnjaka
Merenje koeficijenta spojenih dimnjakih cevi mora da se obavlja korienjem ureaja za merenje prikazanog na slici C.1.
Slika C.1. Ureaj za merenje hrapavosti. 1 ventilator; 2 ureaj za merenje; 3 manometar

za merenje pritiska; 4 manometar za merenje statikog pritiska; 5 ispitna cev; 6 ispitni
dimnjak; 7 ulazni deo cevi
Postupak merenja:
Vazduh se uvodi pomou ventilatora kroz ispitnu duinu u mernu cev koja je privrena na njenom kraju. Pad statikog pritiska na utvrenoj duini meri se sa tanou od 1
Pa. Brzina vazduha na ispitnoj duini meri se pomou merne mlaznice u jedinici zapremine,
sa tanou od 2,5 %.
Koeficijent trenja se izraunava pomou sledee jednaine:
=
2 Dh p
w L
gde je
koeficijent trenja, Dh hidrauliki prenik, u m;
p pad pritiska, u Pa;
gustina vazduha, u kg/m3;
w brzina vazduha, u m/s.
Srednja hrapavost unutranjeg zida moe se dobiti korienjem sledee jednaine:
282
2,51
= 2 log
+
Re 3, 71D
gde je
Dh hidrauliki prenik, u m;
srednja vrednost hrapavosti unutranjeg zida, u m;
Re Rejnoldsov broj;
koeficijent trenja dimnjaka.
Za Rejnoldsove brojeve koji su manji od 2 300 uzima se koeficijent koji je jednak Rejnoldsovom koeficijentu za 2 300.
O DIMNJACIMA
283
PRILOG ZA
(informativan)
Take ovog evropskog standarda koje se odnose na odredbe
evropske Direktive za graevinske proizvode
ZA.1 Podruje primene i odgovarajue karakteristike
Ovaj evropski standard izraen je na osnovu mandata M/105, Dimnjaci, dimnjake
cevi i specifini proizvodi koji je dopuna mandatima M/117 i M/130 koje je CEN dobio od
Evropske komisije i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu.
Take ovog evropskog standarda, prikazane u ovom prilogu, ispunjavaju zahteve
mandata datih Direktivom Evropske unije za graevinske proizvode (89/106/EEC).
Usaglaenost sa ovim takama daje pretpostavku da su dimnjake cevi i prikljuci koji su obuhvaeni ovim evropskim standardom pogodni za predvieno korienje; pozivanje
na ovaj standard je podatak koji je sastavni deo znaka CE.
Tabela ZA.1. Podruje primene odgovarajue take
Graevinski proizvod: prave ili lune glinene/keramike dimnjake cevi (ukljuujui dimnjake cevi i prikljuke), sa ili bez kontrolnih otvora, kao to je to utvreno u taki 1 ovog standarda Predviena namena: dimnjaci
Karakteristike
Take zahteva
Propisani niNapomene
performansi
u ovom standardu
voi i/ili klase
Propustljivost na gas/cu- 9.3 Propustljivost na
Nema
Zadovoljava/ne zadovoljava u
renje
gas posle toplotnog
odnosu na granine vrednosti
ispitivanja
Protona otpornost
13.2 Protona otpomost Nema
Deklarisana srednja hrapavost
(u metrima)
Toplotna otpornost
14 Toplotna otpomost
Nema
Deklarisana vrednost toplotne
otpornosti
Otpornost prema poaru 9.3 Propustljivost na
G
Klasa otpornosti prema paljenju
gas posle ispitivanja
ai (proizvodi koji nisu otportoplotnim okom
ni na paljenje ai klsifikovani su sa O)
Cvrstoa pri pritisku
8 Probno optereenje
Nema
Deklarisano optereenje u odnosu na granine vrednosti)
Trajnost: kiselina
10 Otpomost prema
Nema
Kriterijum zadovoljava/ne zakiselinama
dovoljava u odnosu na granine vrednosti
Trajnost: habanje
12 Otpomost prema
Nema
Kriterijum zadovoljava/ne zahabanju
dovoljava u odnosu na granine vrednosti
Opasne supstance
ZA.1 Napomene 1 i 2
Nema
Kao to je navedeno u poslednjem pasusu i napomeni u ZA.3,
posle primera
UPOZORENJE Drugi zahtevi i druge direktive Evropske unije koji ne utiu na

predvieno korienje mogu se primeniti za graevinske proizvode koji spadaju u podruje primene ovog evropskog standarda.
NAPOMENA 1 Kao dopuna specifinim takama koje se odnose na opasne supstance koje ovaj evropski standard obuhvata, moe biti i drugih zahteva koji se mogu primeniti na proizvode koji spadaju u ovo podruje primene (npr. zbog izmena evropskog zakono-
284
davstva i nacionalnih zakona, propisa i administrativnih odredbi). Ti zahtevi treba takoe da

budu usaglaeni sa odredbama Direktive Evropske unije za graevinske proizvode kad god i
gde god se budu primenjivali.
NAPOMENA 2 Informativna baza podataka o evropskim i nacionalnim odredbama
koje se odnose na opasne supstance moe se pogledati na veb sajtu Graevinarstvo na EUROPA (CREATE, pristup preko http://europa.eu.int/comm/enterprise/construction/internal/
hygiene.htm).
Zahtev za odreenu karakteristiku nije primenjiv u zemljama lanicama u kojima ne
postoje zakonski propisi za te karakteristike za predvieno korienje proizvoda. U tom sluaju, proizvoai koji plasiraju svoje proizvode na trite tih zemalja lanica nisu obavezni
da odrede ili deklariu performansu svojih proizvoda za tu karakteristiku, pa se u podacima
na znaku CE moe koristiti opcija Performansa nije odreena (NPD).1 NPD opcija se ne
moe koristiti kada je karakteristika na graninom nivou.
ZA.2 Procedure za ocenjivanje usaglaenosti glinenih/keramikih
dimnjakih cevi i prikljuaka
ZA.2.1 Sistem ocenjivanja usaglaenosti
Sistem ocenjivanja usaglaenosti za glinene/keramike dimnjake cevi prikazan u tabeli ZA.2, prema odluci Komisije 95/467/EC, i dopuni, kao to je to dato u Prilogu III mandata M/105 Dimnjaci, i dopuni, prikazan je u tabeli ZA.2 za prikazanu predvienu namenu.
Tabela ZA.2. Ocenjivanje usaglaenosti sistema
Proizvod
Predviena
namena
Nivo ili klasa

(Reakcija na poar)
Ocenjivanje
usaglaenosti
sistema
Dimnjake cevi (elementi i blokovi)
Dimnjaci
bilo koja
2+
Sistem 2+: Videti CPD Prilog lll.2.(ii), Prvu mogunost, ukljuujui sertifikaciju fabrike kontrole
proizvodnje od strane ovlaenog tela na osnovu stalnog nadzora, ocenjivanja i odobravanja.
Ocenjivanje usaglaenosti proizvoda iz tabele ZA.1 mora da se zasniva na ocenjivanju usaglaenosti postupaka kao rezultata taaka iz ovog evropskog standarda prikazanih u
tabeli ZA.3.
Tabela ZA.3. Zadaci za ocenjivanje usaglaenosti
Zadaci
Zadaci
proizvoaa
Zadaci
notifikacionog
tela
Sadraj zadatka
Kontrola fabrike proizvodnje

(FPC)
Parametri koji se odnose na sve karakteristike iz

tabele ZA.1
Poetno tipsko ispitivanje
Sve karakteristike iz tabele ZA.1
Sertifikacija
FPC
na osnovu
Parametri koji se odnose na sve karakteristike

iz tabele ZA.1, a posebno
na vrstou pri pritisku
Poetno
kontrolisanje
fabrike i FPC
Stalni nadzor,
ocenjivanje i
odobravanje FPC
Take koje
se primenjuju
15.3 i
Prilog A
15.1 i 15.2
15.3
15.2, 15.3 i Prilog A
1 Nacionalna fusnosta: Skraenica na engleskom jeziku za No performance determined.
O DIMNJACIMA
285
ZA.2.2 Sertifikat EC i deklaracija o usaglaenosti

Kada se ispune uslovi iz ovog priloga i kada notifikaciono telo izda dole navedeni sertifikat, proizvoa ili njegov predstavnik u EEA moraju da pripreme deklaraciju o usaglaenosti kojom se proizvoau daje pravo na stavljanje znaka CE. Ova deklaracija mora da sadri:
naziv i adresu proizvoaa ili njegovog ovlaenog predstavnika u EEA i mesto
proizvodnje;
opis proizvoda (tip, identifikaciju, korienje...) i kopiju podataka koji prate znak
CE;
odredbe sa kojima je proizvod usaglaen (Prilog ZA iz EN 1457:1999/A1:2002);
posebne uslove koji se odnose na korienje proizvoda (propise za korienje pod
odreenim uslovima i sl.);
broj prateeg sertifikata o fabrikoj kontroli proizvodnje;
ime i status lica ovlaenog da potpie deklaraciju u ime proizvoaa ili njegovog
ovlaenog predstavnika.
Deklaraciju mora da prati sertifikat o fabrikoj kontroli proizvodnje koji je izdalo notifikaciono telo i mora da sadri, pored gore navedenih podataka, sledee:
naziv i adresu notifikacionog tela;
broj sertifikata o fabrikoj kontroli proizvodnje;
uslove i period punovanosti sertifikata, kada je to primenjivo;
ime i status lica ovlaenog da potpie sertifikat.
Gore navedena deklaracija mora biti predstavljena na zvaninom jeziku ili jezicima
zemlje lanice u kojoj e se proizvod koristiti.
ZA.3 Znak CE i stavljanje nalepnica
Proizvoa ili njegov ovlaeni predstavnik odreen u okviru EU ili EFTA odgovoran je za stavljanje znaka CE.
Simbol usaglaenosti CE koji se stavlja na proizvod mora da bude u skladu sa Direktivom 93/68/EC i zajedno sa identifikacionim brojem notifikacionog tela, kao i imenom ili
identifikacionim znakom proizvoaa i oznakom proizvoda, mora da se prikau na najmanje
20 % dimnjakih cevi ili prikljuaka kod svake poiljke.
Pored toga, znak CE mora da bude postavljen na ambalai i/ili u prateoj komercijalnoj dokumentaciji, zajedno sa sledeim podacima:
identifikacionim brojem notifikacionog tela;
nazivom ili identifikacionom oznakom proizvoaa;
poslednja dva broja godine kada je izvreno obeleavanje (kada je stavljen znak);
zvaninom adresom proizvoaa;
brojem sertifikata o kontroli fabrike proizvodnje;
pozivanjem na ovaj evropski standard;
opisom proizvoda: tipom proizvoda (npr. A1N2);
podacima o odgovarajuim vanim karakteristikama iz tabele ZA.1, izraenim
kao;
vrednosti i, kada je to potrebno, deklarisani nivo za svaku vanu karakteristiku koja nije obuhvaena oznakom, kao to je to naznaeno u Napomenama u tabeli ZA.1;
opcija, performansa nije odreena (NPD), kada je to potrebno.
Opcija performansa nije odreena (NPD) ne sme da se koristi kada je karakteristika na graninom nivou. U suprotnom, NPD opcija moe da se koristi kad god i gde god karakteristika za dato predvieno korienje nije predmet propisanih zahteva u zemlji lanici
odredita.
286
Na slikama ZA.1 i ZA.2 dati su primeri o podacima koji se daju na proizvodu, ambalai i/ili prateim dokumentima.
Znak usaglaenosti CE sastoji se od simbola
CE datog u direktivi 93/68/EC
Identifikacioni broj notifikacionog tela
Naziv ili identifikacioni znak i zvanina
adresa proizvoaa
Broj evropskog standarda i odgovarajua
oznaka u skladu sa takom 17
Slika ZA.1. Primer znaka CE na proizvodu

Znak usaglaenosti CE sastoji se od simbola
CE datog u direktivi 93/68/EC
Identifikacioni broj notifikacionog tela
Poslednje dve cifre godine kada je stavljen
znak CE
Naziv ili identifikacioni znak i zvanina
adresa proizvoaa
Broj FPC sertifikata
Broj evropskog standarda
Definicija proizvoda i odgovarajua oznaka
u skladu sa takom 17
Informacija o obaveznim karakteristikama
(one koje nisu obuhvaene oznakama) ili
date granine vrednosti (videti tabelu ZA.1)
Slika ZA.2. Primer znaka CE sa podacima na prateoj dokumentaciji

Pored specifinih podataka koji se odnose na gore prikazane opasne supstance, proizvod moe da prati, kad god i gde god se to zahteva i u odgovarajuem obliku, dokumentacija sa spiskom svih onih zakonskih propisa za opasne supstance koji moraju da se ispune, zajedno sa svim drugim podacima koji se zahtevaju tim propisom.
NAPOMENA Evropsko zakonodavstvo bez nacionalnih izuzea ne treba pominjati.
O DIMNJACIMA
287
6.6. Pregled vanijih standarda i normi

Oznaka
standarda
naSRPS EN
13063-2:2011
naSRPS EN
1856-1:2011
naSRPS EN
1857:2011
naSRPS EN
1858:2011
SRPS EN 1:2011
SRPS EN
12446:2007
SRPS EN 130631:2011
SRPS EN 130633:2011
SRPS EN
13069:2011
SRPS EN 130841:2011
SRPS EN 130842:2011
SRPS EN 130844:2011
SRPS EN 130845:2011
SRPS EN 130846:2011
SRPS EN 130847:2011
SRPS EN 130848:2011
SRPS EN 131415:2010
Naziv standarda stanje

Jezik
05.09.2011
s
Dimnjaci Dimnjaki sistemi sa glinenim/keramikim cevima
Deo 2: Zahtevi i metode ispitivanja pod vlanim uslovima
s
Dimnjaci Komponente Betonske dimnjas
ke cevi
Dimnjaci Komponente Betonski dimnjaki
s
blokovi
Pei na ulja prikljuene na dimnjak sa gorionicie
ma u kojima dolazi do isparavanja
Dimnjaci Komponente Betonski elementi spos
ljanjeg zida
Dimnjaci Dimnjaki sistemi sa glineno-kerae
mikim dimnjakim cevima Deo 1: Zahtevi i
metode ispitivanja otpornosti prema paljenju ai
e
Dimnjaci Dimnjaki sistemi sa glineno-keramikim cevima Deo 3:Zahtevi i metode ispitivanja za dimnjaki sistem za dovod vazduha i odvoenje dimnih gasova
Dimnjaci Glineno-keramiki spoljni zidovi za
e
dimnjake sisteme Zahtevi i metode ispitivanja
e
Slobodnostojei dimnjaci Deo 4: Zidani dimnjaki kanali Projektovanje i izvoenje
Slobodnostojei dimnjaci Deo 5: Materijali za
dimnjake cevi od blokova Proizvoake specifikacije
Slobodnostojei dimnjaci Deo 7: Proizvoake specifikacije cilindrinih elinih prefabrikata
za upotrebu u jednoslojnim elinim dimnjacima i
elinim cevima
Slobodnostojei industrijski dimnjaci Deo 8:
Projektovanje i izvoenje jarbolske konstrukcije
sa satelitskim komponentama
Ventilacija u zgradama Ispitivanje karakteristika komponenata/proizvoda za ventilaciju stambenih zgrada Deo 5: Dimnjake kape i krovni izlazni ureaji
Sta- Datum
tus
n 21.06.
2011.
n
n
n
o
o
o
21.06.
2011.
21.06.
2011.
21.06.
2011.
28.06.
2011.
13.03.
2007.
29.07.
2011.
Br.
str.
46
63
51
55
53
28
38
29.07.
2011.
28
29.07.
2011.
29.07.
2011.
29.07.
2011.
29.07.
2011.
29.07.
2011.
37
39
25
47
42
29.07.
2011.
29.07.
2011.
18
29.07.
2011.
14
30.06.
2010.
15
27
288
Oznaka
standarda
SRPS EN 132161:2011
SRPS EN 133841:2011

Jezik
05.09.2011
Dimnjaci Metode ispitivanja za dimnjaki sie
stem Deo 1: Opte metode ispitivanja
e
Dimnjaci Metode prorauna termodinamike i
dinamike fluida Deo 1: Dimnjaci za jedno loite
e
SRPS EN 13384- Dimnjaci Metode prorauna termodinamike i
2:2011
dinamike fluida Deo 2: Dimnjaci koji slue za
vie loita
e
SRPS EN 13384- Dimnjaci Metode prorauna termodinamike i
3:2011
dinamike fluida Deo 3: Metode za razvoj dijagrama i tabela za dimnjake koji se koriste za jedno loite
SRPS EN
Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za glines
13502:2005
ne/keramike dimnjake kape
SRPS EN 14241- Dimnjaci Elastomerne zaptivke i elastomerni
e
1:2011
zaptivai Zahtevi u pogledu materijala i metode
ispitivanja Deo 1: Zaptivke dimnjakih cevi
SRPS EN
Dimnjaci Metoda ispitivanja otpornosti prema
e
14297:2011
zamrzavanju /odmrzavanju dimnjakih proizvoda
SRPS EN
s
1443:2005
SRPS EN
Dimnjaci Dimnjaki sistemi sa plastinim dime
14471:2011
njakim cevima Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN
Specifikacija za aparate na teni naftni gas Zae
14543:2009
grejai sa zastorom za grejanje terasa Zagrejai
za grejanje zraenjem bez prikljuka na dimnjak,
koji se koriste na otvorenom prostoru ili dovoljno
ventilisanom prostoru
SRPS EN
Dimnjaci Glinene/keramike dimnjake cevi
s
1457:2005
Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN
Nezavisni gasni aparati za grejanje prostora bez
e
14829:2009
prikljuka na dimnjak sa nazivnim toplotnim optereenjem koje ne prelazi 6 kW
e
SRPS EN 14989- Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za metal1:2011
ne dimnjake i kanale za dovod vazduha nezavisno
od vrste materijala za loita sa spoljnim dovodom vazduha Deo 1: Vertikalne kape sa izvodima za vazduh i dim za ureaje tipa C6
e
SRPS EN 14989- Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za metal2:2011
ne dimnjake i kanale za dovod vazduha nezavisno od vrste materijala za loita sa spoljnim dovodom vazduha Deo 2: Kanali za dovod vazduha i odvod dima za loita sa spoljnim dovodom
vazduha
SRPS EN 15287- Dimnjaci Projektovanje, instalacija i putanje u
e
1:2011
rad dimnjaka Deo 1: Dimnjaci za loita sa slobodnim dotokom vazduha iz prostorije
Sta- Datum
tus
o 29.07.
2011.
o 29.07.
2011.
Br.
str.
68
103
29.07.
2011.
72
29.07.
2011.
34
23.12.
2005.
29.07.
2011.
25
o
o
o
o
o
o
18
29.07.
2011.
02.11.
2005.
29.07.
2011.
20.05.
2009.
10
25.11.
2005.
20.05.
2009.
44
24
61
41
82
29.07.
2011.
64
29.07.
2011.
79
29.07.
2011.
79
O DIMNJACIMA
Oznaka
Jezik
standarda
05.09.2011
SRPS EN 15287- Dimnjaci Projektovanje, instalacija i putanje u
e
2:2011
rad Deo 2: Dimnjaci za loita sa spoljnim dotokom vazduha
SRPS EN
Dimnjaci Glineno-keramiki dimnjaki blokoe
1806:2011
vi za jednoslojne dimnjake Zahtevi i metode ispitivanja
SRPS EN 1856- Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake Deo 1:
s
1:2007
e
SRPS EN 1856- Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake Deo
2:2011
2: Metalne dimnjake cevi i prikljune dimnjake cevi
SRPS EN
Dimnjaci Komponente Betonske dimnjas
1857:2005
ke cevi
SRPS EN
Dimnjaci Komponente Betonski dimnjaki
s
1858:2007
blokovi
SRPS EN
e
1859:2011
e
SRPS EN
Specifikacija aparata koji funkcioniu na te449:2010
ni naftni gas Aparati zagrejanje prostora u domainstvu bez prikljuka na dimnjak (ukljuujui
aparate za grejanje sa difuzionim katalitikim sagorevanjem)
s
SRPS
Ureaji za dodatni vazduh za kune dimnjake
M.E3.484:1992
Tehniki zahtevi
SRPS
Gasni aparati Gasne pei sa prikljukom na
s
M.E6.304:1994
dimnjak Tehniki zahtevi i ispitivanja
SRPS
Projektovanje i graenje visokih industrijskih
s
U.C5.050:1987
dimnjaka od armiranog betona zamenjen sa SRPS
EN 13084-1:2011
SRPS
Zatita od poara Ispitivanje otpornosti dimnjas
U.J1.170:1973
ka protiv poara zamenjen sa SRPS EN 130631:2011
SRPS
Projektovanje i graenje industrijskih dimnjaka
s
U.M2.014:1984 Kiselootporni kit za ozid kiselootporne obloge industrijskih dimnjaka Tehniki uslovi
SRPS
Montani troslojni dimnjak Uslovi projektovas
U.N4.010:1991
nja, izvoenja i ispitivanja zamenjen sa SRPS EN
13063-1:2011
SRPS
Montani troslojni dimnjak Spoljni omota
s
U.N4.015:1991
Oblik, mere i ispitivanja
SRPS
Montani troslojni dimnjak Unutranja obloga
s
U.N4.020:1991
Oblik, mere i ispitivanja
SRPS
Kuni dimnjaci Uslovi ispitivanja na probnim
s
U.N4.025:1990
dimnjacima i kriterijumi procene
SRPS
Kuni dimnjaci Uslovi za projektovanje i izvos
U.N4.030:1992
enje zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011
289
Sta- Datum
tus
o 29.07.
2011.
Br.
str.
85
29.07.
2011.
60
23.02.
2007.
29.07.
2011.
53
o
o
o
o
o
o
p
02.11.
2005.
13.03.
2007.
29.07.
2011.
27.08.
2010.
26.09.
1992.
10.07.
1994.
14.10.
1987.
43
40
45
46
53
17
50
15
01.08.
1973.
13.04.
1984.
22.09.
1991.
22.09.
1991.
22.09.
1991.
04.11.
1990.
02.08.
1992.
p
o
p
8
10
56
290
Oznaka
standarda
SRPS
U.N4.045:1995

05.09.2011
Industrijski dimnjaci Proraun svetlog preseka
dimnjaka Definicije i osnovna pravila
Zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011
SRPS
U.J1.174:1995
Zatita od poara u graevinarstvu Ispitivanje

otpornosti prema poaru klapni za ventilacione sisteme, otpornih prema poaru Zahtevi, ispitivanje, obeleavanje
Dimovodni sistemi Uslovi za projektovanje i
izvoenje zamenjen sa SRPS EN 13384-2:2011
Fazonski komadi za dimovodne prikljucke: cevi,
cevna kolena i cevni lukovi od metala za odvod
produkata sagorevanja
Dimovodne cevi Oblik i mere
18.01.
1995.
46
25.04.
1994.
03.08.
1992.
Dimovodna kolena Oblik i mere
Ispitivanje korozije metala Odreivanje otpornosti austenitnog nerajueg elika prema meukristalnoj koroziji metodom po Hjuu (Huey)
Zamenjen sa SRPS EN ISO 3651-1:2011
Ispitivanje korozije metala Odreivanje otpornosti austenitnog nerajueg elika prema meukristalnoj koroziji metodom po Monipeniju i trausu (Monypenny-Strauss) zamenjen sa SRPS EN
ISO 3651-2:2011
Mehanika klapna za dimne gasove Sigurnosnotehniki zahtevi i ispitivanja
Generatori toplote za grejanje Kotlovi za tena
i gasovita goriva sa ventilatorskim gorionikom
Konstrukcija i zahtevi kvaliteta
SRPS
U.N4.035:1994
SRPS
M.E3.522:1992
SRPS
M.R4.030:1982
SRPS
M.R4.031:1982
SRPS
C.A5.061:1989
SRPS
C.A5.062:1989
SRPS
M.E3.482:1990
SRPS
M.E6.120:1987
Jezik
s
Sta- Datum
tus
p 22.11.
1995.
Br.
str.
60
10
07.07.
1982.
07.07.
1982.
28.07.
1989.
28.07.
1989.
16.05.
1990.
03.09.
1987.
4
4
11
* Napomena
Standardi se mogu nabaviti u Institutu za standardizaciju Srbije, Stevana Brakusa 2,
11030 Beograd, tel. (011) 7541260, 7541261; faks: (011) 7541257
s srpski
e engleski
n nacrt
o objavljen
p povuen
O DIMNJACIMA
291
Srpski standardi
Nakon raspada Jugoslavije jugoslovenski standardi JUS preimenovani su u SRPS
standarde, bez promene nomenklature i sadraja. Pribliavanjem Srbije Evropskoj Uniji javila se potreba za ujednaavanjem zahteva kvaliteta i tehnikih karakteristika proizvoda to
je osnovni uslov za izvoz na evropsko trite. Zbog toga se pristupilo usvajanju evropskih
standarda, najpre prevoenjem istih na srpski, a u poslednje vreme jednostavnim proglaavanjem originalnog evropskog standarda na engleskom jeziku za srpski standard, sa oznakom SRPS EN.
U nastavku se daje pregled vaeih i povuenih srpskih standarda za podruje dimnjaka:
Oznaka
Naziv standarda stanje 05.09.2011
standarda
Apstrakt:
(Prema internet sajtu Instituta za standardizaciju Srbije, www.iss.rs )
SRPS EN
Dimnjaci Komponente Betonski elementi spoljanjeg zida
12446:2007
Ovim standardom utvruju se zahtevi u pogledu materijala, mera i performansi za fabriki izraene betonske elemente spoljanjih zidova dimnjaka, ukljuujui i prikljuke. Standard obuhvata elemente koji imaju najvie etiri kanala koji su namenjeni za ugradnju kombinacije dimnjakih cevi i/ili ventilacionih kanala. Ovaj standard se odnosi na armirane elemente
spoljanjeg zida spratne visine.
SRPS EN
Dimnjaci Dimnjaki sistemi sa glineno-keramikim dimnjakim cevima
13063-1:2011 Deo 1: Zahtevi i metode ispitivanja otpornosti prema paljenju ai
Ovim standardom se utvruju zahtevi i metode ispitivanja otpornosti na
paljenje ai za vieslojni sistem dimnjaka, u radu pod suvim uslovima,
sa otpornou na koroziju 3, sa negativnim pritiskom (videti SRPS EN
1443) u kojima se produkti sagorevanja odvode u atmosferu kroz glinene/
keramike dimnjake cevi. Obeleavanje i inspekcija su takoe obuhvaeni ovim standardom. Ovaj standard se ne primenjuje na konstruktivno nezavisne (slobodnostojee ili samonosee) dimnjake sisteme. Dimnjaki
sistem otporan na paljenje ai ima sledee elemente, gde je to odgovarajue: glinene/keramike dimnjake cevi; sloj izolacije; spoljne zidove; malter za spajanje dimnjakih cevi; malter za spajanje spoljnih zidova; kapu; bazu dimnjaka; obloge; deo za otvaranje; vrata za
ienje i inspekciju; distancer; ojaanja. Dimnjak otporan na paljenje
ai sadri kombinaciju kompatibilnih dimnjakih komponenti, dobijenih
ili navedenih iz istog proizvodnog izvora sa proizvoakom odgovornou za ceo dimnjak.
292
Oznaka
standarda
naSRPS EN
Dimnjaci Dimnjaki sistemi sa glinenim/keramikim cevima Deo 2:
13063-2:2011 Zahtevi i metode ispitivanja pod vlanim uslovima
Ovim evropskim standardom utvruju se zahtevi i metode ispitivanja za
vieslojni dimnjaki sistem koji radi pod vlanim uslovima (u daljem tekstu: vlani dimnjak), pod pritiskom tipa N1, N2 ili P1 u skladu sa SRPS
EN 1443 i radne temperature T600 ili nie u skladu sa SRPS EN 130631, u kojem su produkti sagorevanja poslati u atmosferu kroz glinene/keramike dimnjake cevi. Oznaavanje i kontrolisanje su takoe obuhvaeni ovim dokumentom. Ovaj evropski standard se ne primenjuje kod konstrukciono nezavisnih (slobodno stojeih ili samonoseih) dimnjakih sistema. Vlani dimnjak moe sadrati sledee odgovarajue komponente:
glinene/keramike dimnjake cevi; izolacioni sloj; spoljni zid;
kiselootporni malter za povezivanje dimnjakih cevi ili elastomernih
zaptivaa; malter za povezivanje spoljanjeg zida; kapu; osnovu dimnjaka; skuplja kondenzata; otvor (oduak) za kondenzate; plat; otvoreni deo; vrata za ienje i kontrolu; odstojnik;
ojaanje. Vlani dimnjaki sistem predvia kombinaciju kompatibilnih
dimnjakih komponenti dobijenih ili odreenih iz jednog izvora proizvodnje, sa proizvodnom odgovornou za itav dimnjaki sistem. NAPOMENA Ovaj dokument ne obuhvata otpornost dimnjaka prema paljenju ai.
SRPS EN
Dimnjaci Dimnjaki sistemi sa glineno-keramikim cevima Deo 3:
13063-3:2011 Zahtevi i metode ispitivanja za dimnjaki sistem za dovod vazduha i odvoenje dimnih gasova
Ovim standardom se utvruju zahtevi i metode ispitivanja za dimnjaki
sistem za odvoenje suvog (oznaene sa D) i/ili vlanog (oznaene sa W)
vazduha/dima, ukljuujui kape kod kojih se produkti sagorevanja odvode u atmosferu kroz glinene/keramike cevi, a vazduh za sagorevanje se
dovodi do odgovarajuih loita kroz vazduni kanal ili otvor. Ovim se takoe odreuju zahtevi u pogledu obeleavanja, proizvoakih uputstava,
informacija o proizvodu i vrednovanja usaglaenosti. Ovaj standard se ne
odnosi na konstruktivno nezavisne (slobodnostojee ili samonosee) dimnjake. Dimnjaki sistem za dovod vazduha i odvoenje dimnih gasova se
sastoji iz sledeih komponenti, u zavisnosti od mesta ugradnje: glinenih/
keramikih cevi; sloja izolacije; spoljanjih zidova; maltera za spajanje dimnjakih cevi; kiselootpornog maltera ili elastomernog gita za
spajanje dimnjakih cevi; maltera za zidanje spoljanjih zidova; kape;
dimnjake osnove; otvora za izjednaenje pritiska; -vazdunog kanala; vazdunog otvora; obloga; dela za otvaranje; vrata za inspekciju i ienje; odbojnika; ojaanja. Dimnjaki sistem za dovod vazduha
i odvoenje dimnih gasova obuhvata kombinaciju kompatibilnih dimnjakih komponenti koje je proizveo ili utvrdio jedan proizvoa, sa proizvoakom odgovornou za ceo dimnjak.
O DIMNJACIMA
Oznaka
standarda
SRPS EN
13069:2011
SRPS EN
13084-1:2011
SRPS EN
13084-2:2011
293

Dimnjaci Glineno-keramiki spoljni zidovi za dimnjake sisteme Zahtevi i metode ispitivanja
Ovim standardom se utvruju zahtevi u pogledu performansi industrijski proizvedenih glinenih/keramikih elemenata za spoljne zidove dimnjaka i onih koji se koriste u kombinaciji sa dimnjakim cevima izraenim na gradilitu. Standard se primenjuje na glinene/keramike elemente
za spoljne zidove sa punim zidovima ili zidovima sa vertikalnim upljinama (videti taku 1) kvadratnog, pravougaonog ili krunog preseka. Zahtevi u pogledu ispitivanja, proizvodnje i kontrole su obuhvaeni ovim standardom.
Ovaj standard se bavi optim zahtevima i osnovnim kriterijumima performansi za projektovanje i graenje svih tipova slobodnostojeih dimnjaka ukljuujui njihove dimovode. Dimnjak se takoe moe smatrati slobodnostojeim ako je voen ili bono oslonjen ili ako stoji na drugoj konstrukciji. Dimnjaci u sklopu objekta trebaju biti posmatrani kao slobodnostojei u skladu sa ovim standardom kada je najmanje jedan od sledeih
kriterijuma ispunjen : razmak izmeu bonih oslonaca je vei od 4m;
slobodnostojea visina iznad najvieg dela konstrukcije je via od 3m;
slobodnostojea visina iznad najvieg dela konstrukcije za dimnjake sa
etvorougaonim presekom je vea od 5 puta umnoene najmanje spoljanje mere; horizontalno rastojanje izmeu zgrade i spoljne povrine dimnjaka je vee od 1m. Dimnjaci u sklopu slobodnostojeih jarbola se smatraju slobodnostojeim dimnjacima. Konstruktivni projekat slobodnostojeih dimnjaka uzima u obzir operativne uslove i druge radnje da verifikuje nosivost i stabilnost i sigurnost u korienju. Detaljni zahtevi koji se odnose na specijalizovane projekte su dati u standardima za betonske
dimnjake, metalne dimnjake i dimnjake cevi. NAPOMENA: U drugom
delu serije standarda SRPS EN 13084 data su pravila gde se dimnjaki
proizvodi koji su u skladu sa SRPS EN 1443 ( i odgovarajuim standardima proizvoda) mogu koristiti kod slobodnostojeih dimnjaka.
Ovim standardom se utvruju posebni zahtevi i kriterijumi performansi za projektovanje i graenje betonskih dimnjaka livenih na licu mesta
i za prefabrikovane betonske dimnjake. On utvruje zahteve za osiguranje mehanike otpornosti i stabilnosti betonskih dimnjaka u skladu sa optim zahtevima datim u SRPS EN 13084-1, ba kao to se kod dimnjaka
vezanih za objekte primenjuje kriterijum dat u taki 1 SRPS EN 130841:2011. Ukoliko nije drugaije navedeno u sledeim reenicama, primenjuje se osnovni standard za projektovanje betonskih konstrukcija SRPS
EN 1992-1-1.
294
Oznaka
standarda
SRPS EN
Slobodnostojei dimnjaci Deo 4: Zidani dimnjaki kanali Projektova13084-4:2011 nje i izvoenje
Ovim standardom se utvruju posebni zahtevi i kriterijumi performansi
za projektovanje i gradnju postavki sistema zidanih blokova za slobodnostojee industrijske dimnjake. Tekua evropska praksa favorizuje sekcijske dimnjake kanale i navodi ovog standarda su uglavnom posveeni takvim reenjima, ali su takoe velikim delom primenjivi na bazno oslonjene, nezavisne i stojee dimnjake kanale. Razlike u projektovanju i graenju dva poslednja tipa su obuhvaene u Prilogu A. Ovim standardom se
utvruju zahtevi za osiguranje mehanike otpornosti i stabilnosti dimnjaka u skladu sa optim zahtevima datim u SRPS EN 13084-1. Postavke sistema obuhvataju neke ili sve od sledeih delova: dimnjaki kanal, ukljuujui otvor kanala; izolaciju; oslonac dimnjakog kanala; prostor izmeu
dimnjakog kanala i betonskog zatitnog omotaa. Prorauni toka gasova
kojima se odreuju veliine dimnjakih cevi dati su u EN 13084-1.
SRPS EN
Slobodnostojei dimnjaci Deo 5: Materijali za dimnjake cevi od bloko13084-5:2011 va Proizvoake specifikacije
Ovim standardom se utvruju zahtevi u pogledu performansi i metode ispitivanja za glinene/keramike blokove i fabriki proizvedene maltere koji se koriste za izgradnju kanala blokovima kod slobodnostojeih industrijskih dimnjaka. Konstruktivni projekat dimnjaka zidanih blokovima je
preciziran u SRPS EN 3084-4. Zahtev u pogledu obeleavanja blokova i
maltera obuhvaen je ovim standardom. Ovim standardom je obezbeeno
i vrednovanje usaglaenosti za materijale za dimnjake zidane blokovima.
SRPS EN
Slobodnostojei dimnjaci Deo 6: eline dimnjake cevi Projektova13084-6:2011 nje i izvoenje
Ovaj standard se bavi posebnim zahtevima i kriterijumima performansi za
projektovanje i postavljanje sistema izraenih od elika za slobodnostojee dimnjake. On utvruje zahteve za cilindrine eline dimnjake cevi kao to je navedeno u SRPS EN 13084-1. Ovim standardom je obuhvaeno projektovanje tri osnovna tipa dimnjakih cevi lociranih u noseoj
konstrukciji: a) dimnjaka cev oslonjena u bazi; b) dimnjaka cev oslonjena na dve take po visini; c) dimnjaka cev okaena o vrhu. Dodatno ovaj
standard se primenjuje na jednoslojne dimnjake ija povrina je u kontaktu sa dimnim gasovima. Dimnjake cevi sastavljene iz prefabrikovanih
metalnih cevi u skladu sa SRPS EN 1856-1 i SRPS EN 1856-2 se instaliraju kao dimnjake cevi oslonjene u bazi sa dodatnim osloncima i voicama kako je definisano ovim standardom.
O DIMNJACIMA
295
Oznaka
standarda
SRPS EN
Slobodnostojei dimnjaci Deo 7: Proizvoake specifikacije cilindri13084-7:2011 nih elinih prefabrikata za upotrebu u jednoslojnim elinim dimnjacima
i elinim cevima
Ovaj standard je standard proizvoda kojim se utvruju zahtevi u pogledu performansi cilindrinih elinih prefabrikata koji se koriste kod jednoslojnih elinih dimnjaka i elinih cevi kod slobodnostojeih dimnjaka
koje se koriste za voenje dimnih gasova od loita do spoljne atmosfere.
Njime se takoe utvruju zahtevi za izolaciju i obloge koji su deo jednoslojnih elinih dimnjakih sistema i cevi, ime se omoguava vrednovanje usaglaenosti elinih dimnjaka / cevi prema ovom standardom. Bitno
je da elini dimnjaci / elini proizvodi za dimnjake proizvedeni u skladu sa ovim standardom odgovaraju zahtevima datim u EN 13074-1 i ENV
1993-3-3.
SRPS EN
Slobodnostojei industrijski dimnjaci Deo 8: Projektovanje i izvoenje
13084-8:2011 jarbolske konstrukcije sa satelitskim komponentama
Ovaj standard opisuje metod utvrivanja kriterijuma za projektovanje i
nain instalacije slobodnostojeeg jarbola sa satelitskim cevima, korienjem zavarenih cevi u skladu sa SRPS EN 13084-7 ili korienjem prefabrikovanih metalnih dimnjakih elemenata u skladu sa tabelom D.1 iz
SRPS EN 1856-1:2011.
SRPS EN
Ventilacija u zgradama Ispitivanje karakteristika komponenata/proizvo13141-5:2010 da za ventilaciju stambenih zgrada Deo 5: Dimnjake kape i krovni izlazni ureaji
Ovaj dokument utvruje metode za merenje aerodinamikih i akustikih
karakteristika krovnih kapa (na vrhu dimnjaka) i krovnih otvora za vazduh za upotrebu i kod prirodne i kod mehanike ventilacije.
SRPS EN
Dimnjaci Metode ispitivanja za dimnjaki sistem Deo 1: Opte meto13216-1:2011 de ispitivanja
Ovim standardom se utvruju opte metode ispitivanja za dimnjake sisteme, nezavisno od vrste materijala.
SRPS EN
Dimnjaci Metode prorauna termodinamike i dinamike fluida Deo 1:
13384-1:2011 Dimnjaci za jedno loite
Ovaj standard utvruje metode prorauna karakteristika dimnjaka u pogledu termodinamike i dinamike fluida. Ovaj standard se bavi dimnjacima sa negativnim ili pozitivnim pritiskom pod vlanim ili suvim uslovima
korienja odgovarajuim za loita na gorivo za koje je potrebno poznavanje karakteristika dimnih gasova radi prorauna. Goriva koja su eksplicitno obuhvaena ovim standardom su: teni naftni gas, proizvedeni gas
(gradski gas), lo-ulje i ostatna goriva, vrsta mineralna goriva (prirodna
ili fabrikovana), drvo.
296
Oznaka
standarda
SRPS EN
13384-2:2011 Dimnjaci koji slue za vie loita
Ovaj standard utvruje metode prorauna karakteristika termodinamike i
dinamike fluida kod dimnjaka koji slue za vie od jednog loita. Ovaj
deo standarda SRPS EN 13384 obuhvata oba sluaja, (1) gde je dimnjak
prikljuen sa vie od jedne prikljune cevi od individualnog ili nekoliko
loita u vie-prikljunom nizu ili (2) gde je dimnjak prikljuen sa jednim
individualnim dimnjakim prikljukom koji povezuje vie od jednog loita u kaskadnom nizu. Sluaj vie-prikljunog kaskadnog niza je obuhvaen u sluaju (1). Ovaj deo EN 13384 se bavi dimnjacima u uslovima
negativnog pritiska (kod kojih moe biti stanje pozitivnog pritiska u prikljunim cevima) i sa dimnjacima koji rade pod uslovima pozitivnog pritiska, i odgovara dimnjacima koji slue loitima na tena, gasna i vrsta
goriva. Ovaj deo SRPS EN 13384 se ne primenjuje na: dimnjake sa razliitom toplotnom otpornou ili razliitim presecima u razliitim dimnjakim segmentima. Ovaj deo se ne primenjuje na: proraun dobitka
energije; -dimnjake sa otvorenim loitima, na primer dimnjaci za otvorenu vatru ili dimnjaki prikljuci koji su planirani da rade otvoreni prema prostoriji; dimnjake koji slue meavini ureaja za prinudno suenje
uz pomo ventilatora ili ureaja za prirodno suenje. Ureaji za prinudno
suenje uz pomo ventilatora sa odvajaem izmeu ventilatora i dimnjaka
se smatraju ureajem za prirodno suenje; dimnjake sa vie prikljuaka
sa vie od 5 spratova. (Ovo se ne odnosi na dimnjake sa balansiranim dimom); dimnjake koji slue ureajima za grejanje sa otvorenim dotokom
vazduha kroz ventilacione otvore ili vazdune kanale, koji nisu instalisani
na istom mestu snabdevanja vazduhom (npr. ista strana zgrade). Kod dimnjaka sa pozitivnim pritiskom ovaj deo se primenjuje samo ako neko loite koje je van funkcije moe biti pozitivno izolovano radi spreavanja
povratnog toka dimnog gasa.
SRPS EN
13384-3:2011 Metode za razvoj dijagrama i tabela za dimnjake koji se koriste za jedno
loite
Ovaj standard daje uputstva za razvoj dijagrama i tabela koje se mogu koristiti da pojednostave odreivanje performansi dimnjaka koji slue za
jedno loite u skladu sa SRPS EN 13384-1. Dijagrami i tabele se mogu
razviti radi pomoi prilikom projektovanja konfiguracije dimnjaka koja je
odgovarajua za eljenu primenu, bez preduzimanja itavog prorauna iz
SRPS EN 13384-1. Ovaj standard ne obezbeuje same dijagrame i/ili tabele za korienje u projektovanju dimnjaka; on samo obezbeuje metodu
za kreiranje ovih dijagrama i tabela.
O DIMNJACIMA
Oznaka
standarda
SRPS EN
13502:2005
297
Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za glinene/keramike dimnjake kape

Ovim standardom utvruju se zahtevi i metode ispitivanja za glinene/keramike dimnjake kape punih zidova koje se koriste za prenos proizvoda
sagorevanja iz dimnjakog kanala u atmosferu sa negativnim pritiskom.
On obuhvata kape koje se koriste za kune i industrijske dimnjake koji nisu konstruktivno nezavisni (slobodno stojei). Ovim standardom utvruju
se zahtevi performansi za fabriki izraene kape. Obeleavanje i kontrolisanje je takoe obuhvaeno ovim standardom.
SRPS EN
Dimnjaci Elastomerne zaptivke i elastomerni zaptivai Zahtevi u po14241-1:2011 gledu materijala i metode ispitivanja Deo 1: Zaptivke dimnjakih cevi
Ovim standardom se utvruju zahtevi u pogledu materijala i metoda ispitivanja za prefabrikovane elastomerne zaptivke koje se koriste kod dimnjakih cevi. On takoe utvruje zahteve u pogledu vrednovanja usaglaenosti. Ove zaptivke su komponente u dimovodima od razliitih materijala kao to su metal, plastika, glina, beton itd. Zahtevi u pogledu performansi elastomernih zaptivki kod dimovoda su obuhvaeni odgovarajuim
standardima proizvoda. U standardima proizvoda, dimnjaki proizvodi,
ukljuujui i zaptivke su ispitani pod uslovima korienja (npr. temperature, pritiska, mehanikog optereenja, dimnog gasa, kondenzata) do odgovarajuih svojstava kao to su curenja i deformacije. Ovaj standard obuhvata zaptivke koje se mogu koristiti i pod suvim i pod vlanim uslovima.
Zato se zaptivke za upotrebu ispituju pod vlanim uslovima. Ovaj standard ne sadri sve neohodne zahteve za dimnjake pod sledeom klasifikacijom: otpornost na koroziju klasa 2 (kada je u pitanju prirodno drvo);
otpornost na koroziju klasa 3.
SRPS EN
Dimnjaci Metoda ispitivanja otpornosti prema zamrzavanju /odmrzava14297:2011
nju dimnjakih proizvoda
Ovim standardom se utvruju opti metodi ispitivanja za dimnjake proizvode za njihovu otpornost prema zamrzavanju odmrzavanju.
SRPS EN
1443:2005
Ovim standardom utvruju se opti zahtevi, osnovni kriterijumi za performanse i granine vrednosti za dimnjake (ukljuujui prikljune dimnjake cevi i njihove spojeve) koji se koriste za prenos proizvoda sagorevanja od ureaja za zagrevanje do spoljne atmosfere. Namenjen je za korienje kao referentni standard za dimnjake, dimnjake kanale i specifine
proizvode (elemente, pribor i dimnjake kape) koji se koriste za izgradnju
dimnjaka. Ovim standardom se takoe utvruju minimalni zahtevi za obeleavanje i ocenjivanje usaglaenosti.
298
Oznaka
standarda
SRPS EN
14471:2011
Dimnjaci Dimnjaki sistemi sa plastinim dimnjakim cevima Zahtevi i metode ispitivanja

Ovim standardom se utvruju zahtevi u pogledu performansi i metode ispitivanja za dimnjake sisteme sa plastinim dimnjakim cevima koji se
koriste za voenje produkata sagorevanja iz loita u spoljnu atmosferu
u suvim i vlanim uslovima. Ovim se takoe utvruju zahtevi u pogledu
oznaavanja, proizvoakih uputstava i vrednovanja usaglaenosti. Ovim
standardom se opisuju dimnjake komponente od kojih dimnjaki sistem
moe biti sastavljen. Ovaj standard se ne primenjuje na dimnjake sa protivpoarnom otpornou klase G. On se takoe ne primenjuje na dimnjake sledee klasifikacije: -otpornost na koroziju klase 2 (imajui u vidu prirodno drvo); -otpornost na koroziju klase 3; -pritisak klase N2. Ovaj
standard se primenjuje na dimnjake izvedene tako da se nikakav koncentrat kondenzata ne moe pojaviti npr. sa minimalnim nagibom od 3 prema horizontali. Ovaj standard se samo primenjuje na sisteme dimnjaka sa
dimnjakim cevima presvuenim plastikom. Ovaj standard se ne primenjuje na konstruktivno nezavisne (slobodnostojee ili samonosee) dimnjake.
SRPS EN
Dimnjaci Glinene/keramike dimnjake cevi Zahtevi i metode ispiti1457:2005
vanja
Ovaj standard predstavlja standard za dimnjake cevi od gline/keramike sa vrstim zidovima ili zidovima sa vertikalnim otvorima koji se koriste u izradi dimnjaka i dimnjakih cevi, a namenjeni su za prenos proizvoda sagorevanja iz ognjita ili ureaja za zagrevanje u atmosferu, pri negativnom ili pozitivnom pritisku. On obuhvata dimnjake cevi koje se koriste za industrijske dimnjake u domainstvu koje nisu strukturalno nezavisne (slobodno stojee).
SRPS EN
Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i kanale za
14989-1:2011 dovod vazduha nezavisno od vrste materijala za loita sa spoljnim dovodom vazduha Deo 1: Vertikalne kape sa izvodima za vazduh i dim za
ureaje tipa C6
Ovim standardom se utvruju zahtevi i metode ispitivanja za kape sa pozitivnim pritiskom vazduha /dima sa metalnim dimnjakim cevima za
C62 i C63 tip gasnih ureaja, koji vode vazduh za sagorevanje, i produkte sagorevanja iz ureaja do spoljanje atmosfere. On takoe utvruje zahteve za obeleavanje, proizvoake specifikacije i vrednovanje usaglaenosti. Napomena: Klasifikacija gasnih ureaja je data prema CEN/
TR 1749.
O DIMNJACIMA
299
Oznaka
standarda
SRPS EN
Dimnjaci Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i kanale za
14989-2:2011 dovod vazduha nezavisno od vrste materijala za loita sa spoljnim dovodom vazduha Deo 2: Kanali za dovod vazduha i odvod dima za loita
sa spoljnim dovodom vazduha
Ovaj standard utvruje zahteve i metode ispitivanja za metalne dimnjake
kanale i kanale za dovod vazduha, nezavisno od vrste materijala, za ureaje za loenje sa spoljnim dovodom vazduha. Ovim se takoe utvruju zahtevi u pogledu obeleavanja, proizvoakih uputstava, informacija
o proizvodu i vrednovanja usaglaenosti. Napomena 1: Preporuke za potrebne dimenzije proizvoda su date u informativnom Aneksu A. Napomena 2: Ovim standardom su utvreni samo uopteni zahtevi za elastomerne
i plastine komponente. Elastomerni i plastini proizvodi koji se koriste u
dimnjakim sistemima su obuhvaeni posebnim standardima npr. SRPS
EN 14241-1 i SRPS EN 14471.
SRPS EN
Dimnjaci Projektovanje, instalacija i putanje u rad dimnjaka Deo 1:
15287-1:2011 Dimnjaci za loita sa slobodnim dotokom vazduha iz prostorije
Ovaj standard opisuje metodu utvrivanja prorauna, kriterijuma za instalaciju dimnjakih sistema, izgradnju dimnjaka po porudbini, i obnavljanje postojeih dimnjaka. On takoe daje informacije o putanju u rad
dimnjaka. Ovaj standard se takoe bavi i prikljunim dimnjakim cevima.
Ovaj standard se ne primenjuje na slobodnostojee dimnjake obuhvaene
standardom SRPS EN 13084-1. Ovaj standard iskljuuje dimnjake oznaene sa H (dimnjaci sa visokim pozitivnim pritiskom) i dimnjake za loita sa spoljnim dotokom vazduha. Kod upotrebe ovog standarda termin
instalacija podrazumeva i izgradnju.
SRPS EN
Dimnjaci Projektovanje, instalacija i putanje u rad Deo 2: Dimnjaci
15287-2:2011 za loita sa spoljnim dotokom vazduha
Ovim standardom se opisuje metoda utvrivanja prorauna, kriterijuma
za instalaciju dimnjakih sistema, izgradnju dimnjaka po porudbini, i obnavljanje postojeih dimnjaka. On takoe daje informacije o putanju u
rad dimnjaka. Ovaj standard se takoe bavi i prikljunim dimnjakim cevima. Ovaj standard se ne primenjuje na slobodnostojee dimnjake obuhvaene standardom SRPS EN 13084-1. Ovaj standard iskljuuje dimnjake oznaene sa H (dimnjaci sa visokim pozitivnim pritiskom) i dimnjake za loita sa spoljnim dotokom vazduha. Kod upotrebe ovog standarda
termin instalacija podrazumeva i izgradnju.
300
Oznaka
standarda
SRPS EN
1806:2011
naSRPS EN
1856-1:2011
SRPS EN
1856-2:2011

Dimnjaci Glineno-keramiki dimnjaki blokovi za jednoslojne dimnjake Zahtevi i metode ispitivanja
Ovaj standard odreuje zahteve za glinene/keramike dimnjake blokove sa punim zidovima ili zidovima sa vertikalnim upljinama, ukljuujui
vezane i nevezane blokove i njihove spojne elemente. Nevezani dimnjaki blokovi koji imaju izolaciju u vertikalnim upljinama ili blokovi koji
su spojeni sa spoljnim zidovima takoe su obuhvaeni ovim standardom.
Ovim standardom se utvruju zahtevi u pogledu performansi za fabriki pravljene dimnjake blokove. Kada su instalisani, oni formiraju deo vieslojnih dimnjaka ili itavog dimnjaka koji slui za odvoenje produkata sagorevanja iz loita u amosferu. Ovaj standard ukljuuje komponente
koje se koriste kod kunih i industrijskih dimnjaka koji nisu konstruktivno nezavisni (slobodnostojei). Ispitivanje, obeleavanje i inspekcija elemenata su ukljueni u ovaj standard. NAPOMENA 1: Dimnjaki blokovi
koji su obuhvaeni ovim standardom se proizvode u tri oblika: a) sa jednim dimovodnim kanalom; b) sa vie dimovodnih kanala; c) sa kombinacijom dimnog/ventilacionog kanala. NAPOMENA 2: Dimnjaki blokovi
mogu imati dimovodne kanale koji su ili krunog, kvadratnog ili pravougaonog preseka.
Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake Deo 1: Proizvodi dimnjakih
sistema
Ovim standardom se utvruju zahtevi u pogledu performansi za jednoslojne i vieslojne proizvode dimnjakih sistema sa metalnim cevima (dimnjake sekcije, dimnjaki prikljuci i kape, ukljuujui oslonce), nazivnog prenika do 1 200 mm, koji se koriste za odvod proizvoda sagorevanja iz ureaja u atmosferu. Standard takoe utvruje zahteve u pogledu
obeleavanja, uputstva proizvoaa, informacije o proizvodu i vrednovanje usaglaenosti. Metalne cevi i metalne prikljune dimnjake cevi koje
nisu obuhvaene ovim standardom date su u SRPS EN 1856-2:2011. Ovaj
standard se ne primenjuje na konstrukciono nezavisne (slobodnostojee ili
samonosee) dimnjake.
Dimnjaci Zahtevi za metalne dimnjake Deo 2: Metalne dimnjake cevi i prikljune dimnjake cevi
Ovim standardom se utvruju zahtevi u pogledu performansi za krute ili
fleksibilne metalne dimnjake cevi, krute metalne prikljune cevi i njihove spojne elemente koji se koriste za odvod proizvoda sagorevanja iz ureaja za loenje u atmosferu (ukljuujui i njihove oslonce). Emajlirane
prikljune cevi su takoe obuhvaene ovim standardom. Krute dimnjake cevi se mogu koristiti kao dimnjake cevi za obnavljanje ili preradu
postojeih dimnjaka i kao dimnjake cevi uobiajeno graenih dimnjaka.
Fleksibilne metalne dimnjake cevi opisane u ovom dokumentu su iskljuivo za obnavljanje i preradu postojeih dimnjaka. Fleksibilne prikljune
dimnjake cevi i fleksibilni proizvodi sa mogunou produavanja predvieni da se sabiju ili produe po duini nisu obuhvaeni ovim dokumentom. Ovaj dokument takoe utvruje zahteve u pogledu obeleavanja,
proizvoakih uputstava, informacija o proizvodu i vrednovanja usaglaenosti. Proizvodi za jednoslojni i vieslojni sistem dimnjaka su obuhvaeni
standardom SRPS EN 1856-1.
O DIMNJACIMA
Oznaka
standarda
naSRPS EN
1857:2011
naSRPS EN
1858:2011
SRPS EN
1859:2011
301

Dimnjaci Komponente Betonske dimnjake cevi
Ovim evropskim standardom utvruju se zahtevi u pogledu materijala,
mera i performansi, ukljuujui metode ispitivanja za fabriki proizvedene betonske dimnjake cevi i prikljuke za izgradnju vieslojnih dimnjaka. Ovaj standard se takoe odnosi i na dimnjake cevi spratne visine i armirane dimnjake cevi. NAPOMENA 1: Svako pozivanje na termin dimnjaka cev podrazumeva i dimnjake cevi i njihove prikljuke, osim ako
nije drugaije naznaeno. NAPOMENA 2: Klase pritiska i klase korozije
utvrene su u SRPS EN 1443.
Dimnjaci Komponente Betonski dimnjaki blokovi
Ovim evropskim standardom utvruju se zahtevi u pogledu materijala,
mera i performansi za prefabrikovane betonske dimnjake blokove koji se koriste u dimnjakim sistemima onako kako je to utvreno u taki
3. Dimnjaki blokovi mogu biti proizvedeni kao jednoslojni ili vieslojni. Standard se ne primenjuje na blokove sa povratnom ventilacijom. Ovaj
standard ne obuhvata proizvode oznaene sa (W), vlane u sadejstvu sa
korozijom klase 3. Standardom se utvruje tip bloka koji je po merama
usklaen sa visinom elementa za zidanje sa spojnicom koji se naziva tip B
(vezni blok). Ovaj standard se takoe primenjuje na spratno visoke i dimnjake blokove sa ojaanjima za rukovanje. NAPOMENA: Svako pozivanje na termin dimnjaki blokovi odnosi se i na dimnjake blokove i na
njihove prikljuke, osim kada je drugaije naznaeno.
Ovim standardom se utvruju metode ispitivanja za metalne dimnjake

proizvode.
SRPS EN ISO Odreivanje otpornosti nerajuih elika prema meukristalnoj koroziji
3651-1:2011 Deo 1: Austenitni i feritno-austenitni (dupleks) nerajui elici Ispitivanje merenjem gubitka mase u azotnoj kiselini (ispitivanje po Hjuu)
Ovim delom standarda specificira se metoda za odreivanje otpornosti
prema meukristalnoj koroziji austenitnih i feritno-austenitnih (dupleks)
nerajuih elika u sredini koja sadri azotnu kiselinu, merenjem gubitka
mase (ispitivanje po Hjuu). Ona takoe utvruje cilj koji moe biti oznaen za ispitivanje. Metoda je primenljiva samo na austenitne i feritno-austenitne (dupleks) nerajue elike isporuene u obliku valjanih ili kovanih proizvoda, cevi i livenih proizvoda, i namenjena je za upotrebu u veoma oksidacionoj atmosferi (na primer, relativno koncentrisana azotna kiselina). U principu, ispitivanje po Hjuu ne treba da se koristi za vrste elika koje sadre molibden, osim ako se koristi material i ispitan za
upotrebu u azotnoj kiselini.
302
Oznaka
standarda
SRPS EN ISO Odreivanje otpornosti nerajuih elika prema meukristalnoj koroziji3651-2:2011 Deo 2:Feritni,austenitni i feritno-austenitni (dupleks) nerajui elici-Ispitivanje korozije u sredini koja sadri sumpornu kiselinu
Ovim delom standarda specificira se metoda za odreivanje otpornosti
prema meukristalnoj koroziji feritnih, austenitnih i feritno-austenitnih
(dupleks) nerajuih elika u sredini koja sadri sumpornu kiselinu.Ona
takoe utvruje ciljeve koji mogu biti oznaeni za ispitivanje.Metode se
mogu primeniti na nerajue elike isporuene u obliku odlivaka, valjanih
ili kovanih proizvoda i cevi i namenjeni su za upotrebu u blago oksidaciono kiseloj sredini (na primer, sumporna kiselina, fosforna kiselina).Osim
ako je navedeno u standardu za proizvod, metoda koja se koristi, A, B ili
C, mora biti predmet dogovora izmeu zainteresovanih strana.
SRPS EN
Bezbednost maina Temperatura dodirljivih povrina Ergonomski
563:1997
podaci za odreivanje graninih vrednosti temperatura vruih povrina
(identian sa EN 563:1994) *)
Utvruju se granini uslovi kod kojih dodir koe sa vruom povrinom
dovodi do stvaranja opekotina.
SRPS EN ISO Ergonomija toplotne sredine Metoda za ocenu odgovora oveka na kon13732-1:2010 takt sa povrinom Deo 1: Vrue povrine
Ovaj deo standarda utvruje granine vrednosti temperature za opekotine koje se pojavljuju onda kada je ljudska koa u kontaktu sa vruom vrstom povrinom. Takoe opisuje metode za ocenu rizika od opekotina ako
ljudi dodirnu vruu povrinu nezatienom koom.
SRPS EN ISO Ergonomija toplotne sredine Metoda za ocenu odgovora oveka na kon13732-3:2010 takt sa povrinom Deo 3: Hladne povrine
Ovaj standard opisuje metode za ocenu rizika od povreda izazvanih hladnoom i od drugih nepoeljnih efekata onda kada hladnu povrinu dodirnemo koom gole ake/prsta. Ovaj standard daje ergonomske podatke za
utvrivanje graninih vrednosti temperature za hladne vrste povrine.
Utvrene vrednosti se mogu koristiti za razvoj posebnih standarda, onih
kod kojih se zahtevaju granine vrednosti temperatura povrina.
Stari, jo uvek vaei SRPS (preimenovani JUS standardi)
SRPS
Ureaji za dodatni vazduh za kune dimnjake Tehniki zahtevi
M.E3.484:
1992
Utvruju se tehniki zahtevi za ureaje za dodatni vazduh, za kune dimnjake sa i bez pomonog pogona, koji se ugrauju u loita, fazonske komade za dimovodne prikljuke ili u ozide dimnjaka, na koje se prikljuuju
regulisana loita, prema standardu srps jus u.N4.030**), Nazivne toplotne snage do 350 kW. Ovaj standard se ne primenjuje za ureaje za dodatni vazduh sa pomonim pogonom i kombinovane ureaje za dodatni vazduh za loita u kojima se koristi vrsto gorivo, kao i za ureaje za dodatni vazduh za loita sa zajednikim dimnjakom.
O DIMNJACIMA
Oznaka
standarda
SRPS
U.M2.014:
1984
SRPS
U.N4.025:
1990
SRPS
M.E3.522:
1992
SRPS
M.R4.030:
1982
SRPS
M.R4.031:
1982
SRPS
M.E3.482:
1990
303

Projektovanje i graenje industrijskih dimnjaka Kiselootporni kit za
ozid kiselootporne obloge industrijskih dimnjaka Tehniki uslovi
Utvruju se osnovne osobine kiselootpornog kita za ozid kiselootporne
obloge industrijskih dimnjaka i tehniki uslovi za njegovu primenu. Pod
kiselootpornim kitom podrazumeva se silikatni malter izraen vezivnim
sredstvom na bazi tenog kalijumovog ili natrijumovog silikata.
Kuni dimnjaci Uslovi ispitivanja na probnim dimnjacima i kriterijumi
procene
Utvruju se uslovi ispitivanja, toplotne izolacije i mehanike vrstoe
kunih dimnjaka sa prirodnom promajom.
Fazonski komadi za dimovodne prikljuke: cevi, cevna kolena i cevni lukovi od metala za odvod produkata sagorevanja
Standard obrauje fazonske komade za dimovodne prikljuke i njime se
vri unificiranje mera cevi, cevnih kolena i cevnih lukova, radi osiguranja
zamenljivosti.
Dimovodne cevi Oblik i mere
Utvruju se, za dimovodne cevi, eline crne i emajlirane, za odvod dimnih gasova, oblik, mere, dozvoljena odstupanja i oznaavanje.
Dimovodna kolena Oblik i mere
Utvruju se, za crna i emajlirana dimovodna kolena, oblik, mere, dozvoljena odstupanja i oznaavanje.
Mehanika klapna za dimne gasove Sigurnosno-tehniki zahtevi i ispitivanja
Utvruju se sigurnosno tehniki zahtevi, ispitivanja i oznaavanje klapni
za dimne gasove tenih i gasovitih goriva, koje se pokreu nekom pomonom energijom. Slue kao ureaji za zatvaranje ili otvaranje puta dimnih
gasova i ugrauju se u spojne komade loita, pri emu loite moe biti
sa ili bez ventilatora.
*) U dravama Evropske Unije je standard EN 563 povuen nakon proglaenja serije

standarda EN ISO 13732 (-1 i -3), pa treba oekivati i kod nas uskoro njegovo povlaenje.
**) Poto je standard SRPS U.N4.030 povuen nakon proglaenja standarda SRPS
EN 13384-1:2011, treba u apstraktu izvriti odgovarajuu korekciju.
304
Vaei standardi koji se ne odnose direktno na dimnjake, ali mogu biti od koristi u radu sa dimnjacima:
SRPS EN 1:2011
Pei na ulja prikljuene na dimnjak sa gorionicima u kojima dolazi do isparavanja
Ovaj standard se primenjuje na pei na ulja sa jednim ili vie gorionika u kojima dolazi do isparavanja, a koriste se za individualno grejanje u domainstvu i imaju regulator promaje ili graninik vazduha za sagorevanje, kao to je definisano u 3.13, i nazivni grejni kapacitet koji nije vei od 15 kW.
SRPS EN 14543:2009 Specifikacija za aparate na teni naftni gas Zagrejai sa zastorom za grejanje terasa Zagrejai za grejanje zraenjem bez prikljuka na dimnjak, koji se koriste na otvorenom prostoru ili dovoljno ventilisanom prostoru
Ovim standardom se definiu zahtevi za projektovanje, bezbednost i obeleavanje aparata za grejanje zraenjem bez prikljuka na dimnjak, koji se koriste na otvorenom prostoru ili dovoljno
ventilisanom prostoru.
SRPS EN 14829:2009 Nezavisni gasni aparati za grejanje prostora bez prikljuka na
dimnjak sa nazivnim toplotnim optereenjem koje ne prelazi 6
kW
Ovim standardom se definie potreba za proverom tipa, zahtevi i
metode ispitivanja za konstrukciju bezbednost, obeleavanje i racionalno korienja energije druge i tree grupe gasova za gasne
aparata za grejanje prostora u domainstvu bez prikljka na dimljak ije toplotno optereenje ne prelazi 6 kW.
SRPS EN 449:2010
Specifikacija aparata koji funkcioniu na teni naftni gas Aparati zagrejanje prostora u domainstvu bez prikljuka na dimnjak
(ukljuujui aparate za grejanje sa difuzionim katalitikim sagorevanjem)
Ovaj standard utvruje zahteve, metode ispitivanja i obeleavanje
aparata za grejanje prostora u domainstvu koji nemaju prikljuak
na dimnjak, ukljuujui aparate za grejanje sa difuzionim katalitikim sagorevanjem, a njihovo nazivno toplotno optereenje ne
prelazi 4,2 kW tokom sagorevanja tree grupe gasova pri nazivnom radnom pritisku koji ne prelazi 50 mbar.
SRPS M.E6.304:1994 Gasni aparati Gasne pei sa prikljukom na dimnjak Tehniki
zahtevi i ispitivanja
Utvruju se termini i definicije, tehniki zahtevi, ispitivanja i
oznaavanje gasnih pei namenjenih za grejanje prostorija, a koje
koriste gasovita goriva prema standardu SRPS H.F1.001. Odredbe ovog standarda primenjuju se na gasne pei s plamenicima bez
ventilatora, namenjene za prikljuivanje na dimnjak ili fasadu, s
nazivnom toplotnom snagom najvie do 11 kW.
O DIMNJACIMA
305
SRPS U.J1.174:1995
Zatita od poara u graevinarstvu Ispitivanje otpornosti prema

poaru klapni za ventilacione sisteme, otpornih prema poaru
Zahtevi, ispitivanje, obeleavanje
Utvruju se zahtevi za klapne otporne prema poaru, metodologiju ispitivanja i obeleavanja klapni otpornih prema poaru. Standard se primenjuje na klapne koje u ventilacionim sistemima
spreavaju irenje poara kroz ventilacione kanale.
SRPS M.E6.120:1987 Generatori toplote za grejanje Kotlovi za tena i gasovita goriva
sa ventilatorskim gorionikom Konstrukcija i zahtevi kvaliteta
Utvruju se zahtevi za konstrukciju, zahtevi kvaliteta i opti zahtevi za kotlove za centralno grejanje u kojima sagoreva teno ili
gasovito gorivo uz pomo ventilatorskog gorionika. Pored ostalih zahteva kvaliteta, u standardu su, zavisno od nazivne toplotne snage, grafiki prikazani zahtevi za vrednost stepena iskorienja, pritiska usisavanja, gubitka pritiska usled otpora, koeficijenta
vazduha i utroka toplote na pogonsku spremnost.
PREGLED POVUENIH STANDARDA:
SRPS U.C5.050:1987
SRPS U.J1.170:1973
SRPS U.N4.010:1991
SRPS U.N4.015:1991
SRPS U.N4.020:1991
SRPS U.N4.030:1992
SRPS U.N4.045:1995
SRPS U.N4.035:1994
SRPS C.A5.061:1989
SRPS C.A5.062:1989
Projektovanje i graenje visokih industrijskih dimnjaka od armiranog betona (zamenjen sa SRPS EN 13084-1:2011)
Zatita od poara Ispitivanje otpornosti dimnjaka protiv poara
(zamenjen sa SRPS EN 13063-1:2011)
Montani troslojni dimnjak Uslovi projektovanja, izvoenja i
ispitivanja
(zamenjen sa SRPS EN 13063-1:2011)
Montani troslojni dimnjak Spoljni omota Oblik, mere i ispitivanja (povuen)
Montani troslojni dimnjak Unutranja obloga Oblik, mere i
ispitivanja (povuen)
Kuni dimnjaci Uslovi za projektovanje i izvoenje (zamenjen
sa SRPS EN 13384-1:2011)
Industrijski dimnjaci Proraun svetlog preseka dimnjaka Definicije i osnovna pravila (zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011)
Dimovodni sistemi Uslovi za projektovanje i izvoenje (zamenjen sa SRPS EN 13384-2:2011)
Ispitivanje korozije metala Odreivanje otpornosti austenitnog nerajueg elika prema meukristalnoj koroziji metodom po
Hjuu (Huey) (zamenjen sa SRPS EN ISO 3651-1:2011)
Ispitivanje korozije metala Odreivanje otpornosti austenitnog nerajueg elika prema meukristalnoj koroziji metodom po
Monipeniju i trausu (Monypenny-Strauss) (zamenjen sa SRPS
EN ISO 3651-2:2011)
306
O DIMNJACIMA
307
7. USLUGE DIMNIARSKE SLUBE
U cilju efikasnijeg delovanja u odravanju dimnjaka i dimovodnih instalacija udruenje dimniara Evrope je pripremilo brouru pod nazivom Usluge dimniarske slube (naslov originala: Der Schornsteinfeger in Europa). Izdava originala iz 2004, godine je Evropische Schornsteinfegermeister Fderation Wasterwaldstrasse 6, D 53757 Sankt Augustin.
Mnoge zemlje koriste ove preporuke, pa je ova broura prevedena i tampana na slovenakom jeziku 2005. godine u izdanju Obrtne zbornice Slovenije, Sekcija dimnikarjev,
Celovka cesta 71, Ljubljana. Pred itaocima je verzija na srpskom jeziku sa terminologijom
koja je uobiajena na naim prostorima.
Ovaj materijal moe korisno posluiti za sve dimniarske slube. On moe biti korien kao izvorni materijal ili kao podloga za sopstvene smernice i pravila slube.
NOMENKLATURA U OVOM POGLAVLJU JE ZADRANA

KAKO JE U ORIGINALNOJ BROURI I NIJE U SKLOPU OVE KNJIGE.
NA OVAJ NAIN SE MOE U NEKIM SLUAJEVIMA BOLJE
PRATITI ORIGINAL
1. Protivpoarna zatita
Preventivna protivpoarna zatita vekovima je osnovni zadatak svakog drutva. Zanemarivanjem ili nepostojanjem protivpoarnih mera moemo da izazovemo unitenje dragocene imovine ljudi.
Kontrolisano paljenje klasinog dimnjaka koje obavlja dimniar ne moe da izazove tetu.
Posebno treba istai brojne smrtne ishode svake godine u nekim zemljama koji su posledica nepotovanja protivpoarnih mera. Na osnovu svog posebnog obrazovanja, dimniar
je neutralni savetnik i strunjak u oblasti preventivne protivpoarne zatite. U tom smislu su
navedeni minimalni zahtevi protivpoarne zatite u cilju to veeg smanjenja broja nesrea
i tete usled poara.
1.1 Mere za spreavanje poara
Osnovni uslov za spreavanje poara jeste da zakonodavac izda zakone, pravilnike i
tehnike propise iz oblasti protivpoarne zatite. Propisima moraju biti obuhvaeni kako protivpoarna izgradnja, skladitenje zapaljivih materija, kontrola i nadzor, kao i redovno ienje i odravanje.
Za sprovoenje navedenih zakonskih odredbi treba ovlastiti dimniara, kao strunjaka za proveru, nadziranje i ienje.
308
7. Usluge dimniarske slube
1.2. Redovno ienje i pregled

Da bi se obezbedila protivpoarna sigurnost potrebno je ureaje za loenje i provetravanje struno oistiti i pregledavati u redovnim intervalima, u skladu sa pravilima tehnike.
Intervali ienja odreuju se na osnovu vrste goriva, svrhe korienja, veka trajanja i tehnikog stanja ureaja, kao i prema geografskom poloaju i klimatskim uslovima.
Takoe su potrebni i redovni vizuelni pregledi zgrada, skladita i vatrogasnih aparata.
1.2.1 Spreavanje poara odstranjivanjem zapaljivih ostataka iz ureaja za loenje,
odvoda dima i ureaja za provetravanje
ienjem loita, ureaja za odvod dimnih gasova i provetravanjem eliminiu se zapaljivi ostaci i time se spreava njihovo paljenje.
1.2.1.1
Otklanjanje zapaljivih ostataka koji mogu izazvati poar
1.2.1.1.1 ienje ureaja za odvod dima
1.2.1.1.2 ienje ureaja za provetravanje (na primer, otpadni vazduh iz kuhinje)
1.2.1.1.3 ienje loita i prikljuaka za dimnjake
Obrazloenje: Pri svakom sagorevanju i odvoenju dimnih gasova stvaraju se zapaljive materije, kao to su a, organska i anorganska praina, masti i slino, koje se kroz dimovodne ureaje i ureaje za provetravanje odvode u spoljni prostor. Zapaljivi ostaci se usled
razliitih temperaturnih uslova taloe u loitu, prikljuku za dimnjak, u dimnjaku, ureaju
za provetravanje, gde usled uticaja toplote mogu da se zapale. Blagovremenim i strunim odstranjivanjem tih ostataka moemo da predupredimo samozapaljenje i time tetu koju bi poar izazvao.
1.2.2 Blagovremeno otkrivanje opasnosti od poara na ureajima za loenje, odvodu dima i
ureajima za provetravanje, kao i zgradama
a) Kod ranog blagovremenog otkrivanja opasnosti od poara na ureajima za loenje, ureajima za odvoenje dima i provetravanje, kao i na zgradama, radi se prvenstveno o
vizuelnom pregledu. Kod izgradnje novih ureaja obavlja se kao prvi struni pregled. Prilikom obavljanja pregleda posebnu panju treba obratiti da li su potovane zakonske odredbe
i tehnike smernice koje reguliu protivpoarnu zatitu.
b) Redovni pregledi slue kao kontrola u smislu da li su ispotovani zahtevi koje nalae protivpoarna zatita objekata, ureaja za loite, za odvod dima i provetravanje. Posebno
to vai za struno odreen poloaj prikljuenja loita a utvruje se da li je, s aspekta protivpoarne sigurnosti, odgovarajua i ostala tehnika oprema graevinskog objekta.
c) Redovni pregledi skladitenja zapaljivih goriva i ostalih lakozapaljivih materija koji se nalaze u i izvan objekta.
1.2.2.1
Rano otkrivanje vizuelnim pregledom
1.2.2.1.1 Pri ienju malterisanju
Prilikom ienja malterisanja dimniar moe blagovremeno da otkrije nepravilnosti (na primer, smetaj zapaljivih materija u potkrovlju, nenamensko korienje loionice, itd.).
a) Potkrovlje odnosno prostor iznad krova
Minimalno rastojanje od ureaja za odvod dimnih gasova i ureaja za provetravanje, kao i pripadajuih otvora za ienje, do zapaljivih materija i zapaljivih graevinskih elemenata.
Odstojanje od otvora dimnjaka do zapaljivih materija na krovu, prozorima i ureajima za provetravanje.
Pregled obaveznog efektivnog provetravanja kod odvoda dimnih gasova.
O DIMNJACIMA
309
Pregled predvienih ureaja za gaenje kod otvora dimnjaka i da li su postavljeni

u skladu sa propisima.
Pregled nezapaljive podne obloge ispred otvora za ienje vratanca dimnjaka.
Skladitenje lakozapaljivih i brzogorljivih materija.
Pregled stanja graevinskih delova ureaja za odvod dima i ureaja za provetravanje (pukotine, malter, otpala toplotna izolacija).
Pregled uticaja vlage na ureaje za odvod dima i provetravanje.
Pregled slobodnog preseka ureaja za odvod dima i provetravanje.
Pregled zapaljivih obloga na ureajima za odvod dima i provetravanje.
Posebno dograivani ureaji uz dimnjak u potkrovlju sa pripadajuim spravama
(na primer, dimnice).
Provera da li postoje propisani protivpoarni zavreci u potkrovlju i da li su u odgovarajuem stanju.
Lako prepoznatljivi nedostaci na elektrinoj rasveti (na primer, nedostaje zatitno staklo).
Lako prepoznatljivi nedostaci na vodovima gromobrana.
Ve pri ispravnom obavljanju postupka dimniarskih usluga trebalo bi upozoriti na
javljanje re na vratancima za ienje u potkrovlju.
b) Prostor u kojem se nalazi ureaj za loenje i ureaj za provetravanje
Odstojanje od ureaja za loenje i prikljuka na dimnjak do zapaljivih materija i
opreme.
Pregled stanja graevinskog dela ureaja za loenje (loita), prikljuka na dimnjak
i ureaja za provetravanje.
Pregled zapaljivih obloga na ureaju za loenje (loitu), prikljuku na dimnjak i
ureaju za provetravanje.
Pregled stanja i potrebne veliine nezapaljive podne obloge ispred loita.
Pregled pukotina i drugih oteenja na zidu na spoljnjem platu dimnjaka.
Pregled lokacije prikljuaka (odgovarajui poklopac, propisano protivpoarno odstojanje, itd.) i da li je u skladu sa propisima.
Pregled skladitenja goriva i da li je u skladu sa propisima.
Pregled vodova za dovod goriva i da li su u skladu sa propisima.
Pregled eventualnih otvora za ienje na prikljuku za dimnjak i da li su u skladu sa propisima.
c) Ostale prostorije ispod nivoa zemlje (podrumske prostorije)
Odstojanje od ureaja za loenje i prikljuka na dimnjak do zapaljivih materija i
opreme.
Pregled stanja graevinskog dela ureaja za loenje (loita) i prikljuka na dimnjak, kao i propisanog efektivnog provetravanja.
Pregled zapaljivih obloga na ureaju za loenje (loitu) i prikljuku na dimnjak.
Pregled nezapaljive podne obloge i da li je veliina oko ureaja za loenje odgovarajua.
Pregled pukotina i drugih oteenja na zidu na spoljnjem platu dimnjaka.
Pregled lokacije prikljuaka (odgovarajui poklopac, propisano protivpoarno odstojanje, itd.) i da li je u skladu sa propisima.
Pregled skladitenja goriva i da li je u skladu sa propisima
Pregled eventualnog skladitenja zapaljivih stvari koje su tee od vazduha u prostorijama gde je to zabranjeno.
Pregled eventualno propisanih protivpoarnih aparata i upozoravajuih sprava na
gasnim ureajima.
310
Sve ostale prostorije trebalo bi pregledati na isti nain kako je to navedeno u sluaju
da se u njima nalaze ureaj za loenje ili odvod dimnih gasova.
1.2.2.1.1.1 Posebi obilasci pregledi
Objanjenje: U saradnji sa vatrogascima i nadlenim predstavnicima vlasti trebalo bi
pregledati i utvrditi da li postoje graevinski i opasni po poar nedostaci na objektu kao celini sa pripadajuim zgradama, prilaznim putevima, skladitenjem zapaljivih materija, vodovima za dovog gasa od glavnog ventila dalje, i to u odreenim vremenskim intervalima.
1.2.2.1.1.2 Spoljnji pregledi
Mogunost prilaza vozila za intervencije.
Snabdevanje vodom za gaenje.
Skladitenje zapaljivih materija (skladite za drva, tenog naftnog gasa, lo ulja,
uglja, slame itd.).
Opte stanje graevinskog objekta, kao na primer, otvor dimnjaka, nastavci dimnjaka, kvalitet krovne pokrivke i prozora u potkrovlju, poarni zid, gromobran,
elektrini vodovi.
1.2.2.1.1.3 Prostorije i objekti u neposrednoj blizini koji mogu biti ugroeni zbog poara
Posebnu panju trebalo bi pridati opremi za gaenje, odreivanju poarnih deonica, da li su elektrini vodovi sprovedeni propisno i gde se nalaze ureaji za provetravanje.
1.2.2.1.1.4 Pregled unutranjosti
Pregled unutranjosti obavlja se prvenstveno u cilju utvrivanja opasnosti od poara, od podruma do potkrovlja graevinskog objekta.Trebalo bi pregledati prostorije koje, po pravilu, dimniar ne obilazi. U tim prostorijama treba obratiti panju na
grejna tela koja zrae, odvode vazduha u kuhinjama, skladitenje tenog naftnog
gasa, elektrine i protivpoarne ureaje.
Posebno bi trebalo obratiti panju da li su stepenice, hodnici i pomoni izlazi uvek
prohodni.
Proveriti da li su poarne deonice u skladu sa propisima.
Proveriti da li postoje protivpoarni sigurnosni poklopci.
1.2.3 Savetovanje kod postavljanja i korienja
protivpoarne opreme
Kod planiranja smetaja aparata za gaenje znaajno je da se odabere odgovarajui zid
i dobro mesto, koje e biti lako dostupno, optimalno i dobro uoljivo. Redovna kontrola da
li aparati postoje u graevinskom objektu i da li su upotrebljivi u skladu sa protivpoarnim
pravilima obavlja se u pravilnim vremenskim razmacima kao jedna od dimniarskih usluga
po evropskim smernicama.
1.2.3.1
Pregled postojee vatrogasne opreme
Proveriti da li postoji vatrogasna oprema i da li je pregledana.
Postoji li plan za gaenje poara, knjiga protivpoarne zatite, pravilno oznaen
izlaz u nudi put za evakuaciju.
1.3 Savetovanje u oblasti protivpoarne zatite
Ukoliko elimo da postignemo optimalnu protivpoarnu zatitu zgrade dimniar mora
biti ukljuen ve u vreme planiranja odnosno izdavanja graevinske upotrebne dozvole, kako
bi mogao da pregleda protivpoarne mere i da ih, po potrebi, dopuni. Kod ureaja za provetravanje posebnu panju trebalo bi obratiti na mogunost proirenja poara i dima.
O DIMNJACIMA
311
1.4 Prvi pregledi u novogradnjama, dogradnjama, rekonstrukcijama,

odnosno promeni svrhe graevinskih objekata
Pri prvom pregledu ureaja za loenje, gasnih ureaja, odvoda dimnih gasova i ureaja za provetravanje u novogradnjama, dogradnjama, rekonstruisanim zgradama i kod promene svrhe korienja uopte, utvruje se da li su ispotovani protivpoarni propisi i da li su
uzete u obzir odstojanja protivpoarne zatite od izvora zagrevanja do zapaljivih graevinskih elemenata i materijala.
Kod novogradnji pregled bi trebalo obaviti najkasnije pre zavretka grubih graevinskih radova, odnosno pre poetka malterisanja zidova. Trebalo bi pregledati da li su vratanca za dim i protivpoarna vratanca pravilno ugraena, odnosno da li uopte postoje i da li su
funkcionalna.
U sluaju da su prilikom ienja i pregleda utvrene bitne izmene namene prostorije
ili cele zgrade, potrebno je proveriti da su nadleni organi vlasti propisali nove protivpoarno-tehnike zahteve i da li je to ispotovano.
Detalji prvog strunog pregleda:
Pregled dokaza o upotrebljivosti s obzirom na planiranu vrstu goriva.
Pregled protivpoarnih deonica i prelaza kod dimovodnih i ureaja za provetravanje i da li su u skladu sa propisima.
Odgovarajua ugradnja protivpoarnih ureaja, posebno kod ureaja za provetravanje.
Minimalna odstojanja od dimovodnih ureaja i otvora za ienje do zapaljivih graevinskih elemenata.
Odstojanje od otvora dimnjaka do krova.
Pregled eventualno predvienih protivpoarnih ureaja u blizini otvora dinjaka.
Pregled nezapaljive podne obloge ispred vratanca za ienje.
Pregled pravilnog izvoenja ugradnje dimovodnih ureaja, u skladu sa uputstvom
proizvoaa (uputstvom o ugradnji).
Pregled izvoenja ugradnje vratanca za ienje, u skladu sa uputstvom proizvoaa.
Pregled izvoenja prikljunih otvora, u skladu sa uputstvom proizvoaa.
Pregled eventuelnih poarnih zavretaka do potkrovlja.
Odstojanja od zapaljivih materija do fiksno montiranog prikljuka dimnjaka.
Provera da li na fiksno montiranom prikljuku dimnjaka postoje otvori za ienje.
Provera da li na ureajima za provetravanje postoje otvori za ienje.
Pregled moguih nedozvoljenih graevinskih radova (udubljivanje temanje)
na spoljnjem platu dimnjaka.
1.5 Protivpoarna sigurnosno-tehnika dokumentacija
Dimniar mora sve radove u smislu preventivne protivpoarne zatite svaki put odgovarajue dokumentovati (zapisnik, protokol, tzv. crne knjige i slino).
Duan je da o utvrenim nedostacima obavesti vlasnika objekta, zakupca ili drugo lice koje koristi objekat, kao i nadlene organe vlasti. Nadlene vlasti propisuju odgovarajui
rok za otklanjanje nedostataka.
Po isteku roka dimniar proverava da li su nedostaci otklonjeni u skladu sa propisima
i o tome obavetava nadlene organe.
1.6 Prednosti za korisnike dimniarskih usluga
Bezbedno delovanje ureaja za loenje odnosno gasnog ureaja.
Optimalna preventivna protivpoarna zatita.
312
Zatita od irenja dima u sluaju poara.

Briga o ouvanju zdravlja ljudi i ivotinja.
Ouvanje imovine.
Opta bezbednost.
Ouvanje drutvene imovine (ili imovine ljudi) smanjenim rizikom za poar i time
smanjenje trokova premija osiguranja.
Manji trokovi kod redovnog odravanja (optimalan odnos izmeu trokova i iskorienja)
Samo jedno odgovorno lice.
Spreavanje nastanka poara usled paljenja ai ili smolastih katranskih obloga.
Smanjenje zagaenja vazduha zbog paljenja ai i time izazvanih poara.
Manji broj smetnji u funkcionisanju.
Korisnici ureaja redovno su obaveteni o stanju ureaja za loenje.
2. BEZBEDNOSNO-TEHNIKE MERE KOJE

SPROVODI DIMNIAR
2.1 Opte
Ureaj za loenje i odgovarajui odvod dimnih gasova moraju biti tehniki usklaeni
tako da pruaju optimalnu zatitu tela i ivota ljudi u interesu korisnika i ostalih graana.
Zatita ivota obezbeena je samo:
a) pravilnim planiranjem,
b) pravilnim izvoenjem radova,
c) redovnim pregledima,
d) redovnim odravanjem,
e) redovnom kontrolom u redovnim vremenskim razmacima.
Bezbednosno-tehnike mere slue ouvanju tehnike opreme u zgradi, kao i samog
objekta. Time se spreava stvaranje dodatnih i nepotrebnih finansijskih izdataka za pojedinca i zajednicu. Ni najsavremenija tehnika nije sama po sebi garancija za bezbednost ljudi, ivotinja i imovine. Sve tehnike preglede trebalo bi dokumentovati.
2.1.1 Spreavanje izlaska tetnih dimnih gasova
Da bi se postigla optimalna zatita od ulaska tetnih dimnih gasova u unutranjost
zgrade preporuuje se pregled ispitivanjem zaptivenosti ureaja za odvod dima, i to:
a) kod novogradnje posle ugradnje ureaja za loenje i ureaja za odvod dima,
b) kod postojeih ureaja za odvod dima pre i posle ugradnje ureaja za loenje.
2.1.2 Provera izvoenja ugradnje i zaptivenosti dimovodnog ureaja
Najkasnije posle zavretka grubih graevinskih radova trebalo bi obaviti sledee.
1. Usklaenost izvoenja sa projektom.
2. Usklaenost tehnologije izvoenja sa podacima proizvoaa.
3. Ispitati zaptivenosti ureaja u fazi rada, s obzirom na vrstu funkcionisanja (u odnosu na propisane nacionalne razrede zaptivenosti prilikom rada).
4. Provera da li su prikljuna mesta u skladu sa propisima.
5. Sigurnost rada i funkcionalna sposobnost kod izvoenja odvoda dimnih gasova.
Ove preglede trebalo bi ponavljati u redovnim vremenskim razmacima. U tom smislu
dimniar moe ove kontrole da obavi prilikom ienja i pregleda.
2.1.3 Spreavanje trovanja ugljen-monoksidom
Pregled dovoda dimnih gasova od gorionika dalje, ukljuujui odreivanje sadraja
CO (ugljen-monoksida) u dimu, nepogreiv je faktor u bezbednosnom lancu kod ureaja za
O DIMNJACIMA
313
loenje (gasni ureaj za loenje) i kod odvoda dima. Da bi spreili trovanje ugljen-monoksidom usled izlaenja dimnih gasova i da bi spreili isputanje (zastoj) dimnih gasova u prostoriju nuno je proveravati svetli presek i uslove pritiska u ureaju za odvod gasova. Izlaz
dimnih gasova, odnosno njihov zastoj utvrujemo spravama za merenje (na primer, stvaranje rose na ogledalu). Pored toga, redovnim merenjima ugljen-monoksida utvruje se da li je
sagorevanje ispravno.
Takoe bi trebalo proveriti da li je provetravanje na zadovoljavajuem nivou.
Posebnu panju trebalo bi obratiti na mogue ugraene delove u ureaju za odvod dima, istou prenosnika toplote i prekidaa vue, kao i na funkcionalnu sposobnost eventualno ugraenih sigurnosnih sistema senzora koji registruju izlaz dimnih gasova. Posebno treba kontrolisati primerenost postupka paljenja i samo plajenje, sliku oblik i boju plamena.
Kod odvoda dimnih gasova sa ugraenim odvodom za kondenz trebalo bi paziti da tu
ne izlaze dimni gasovi. Proveru i kontrolu obavljati u redovnim vremenskim intervalima, prilikom vrenja dimniarskih usluga.
2.2 Spreavanje optih nesrea
U cilju zatite od optih nesrea dimniar mora prilikom obavljanja dimniarskih
usluga, u skladu sa nacionalnim propisima, upozoriti na sve vrste opasnosti (primer: mogunost padanja ili ruenja delova zgrade, graevinska oteenja i slino).
2.2.1 Rano otkrivanje sigurnosno-tehnikih nepravilnosti vizuelnim pregledom
prilikom obavljanja dimniarskih usluga ienja ili obilaska zgrade
Oteeni otvor dimnjaka (krovna spoljnja obloga dimnjaka ili nastavci dimnjaka).
Oteen malter oko otvora.
Graevinska oteenja na krovu (neprivren ili proreen crep, nepravilno izvedeni otvori na krovu i sl.).
Graevinsko stanje pristupa u potkrovlje (ograda, podne obloge).
Proveriti da li su predvieni pomoni izlazi slobodni i prohodni (stepenite, hodnici, vrata).
Otvaranje prolaza u sluaju krajnje nude u pravcu izlaza.
2.3 Sigurnosno-tehnike oznake
Prilikom redovnog ienja i pregleda, odnosno obilaska zgrade koja ima oznake za
pomoni izlaz i druge oznake, dimniar mora posebno proveriti njihov ispravan broj, mesto
gde se nalaze i njihovo stanje ouvanosti. Takoe mora da prati oznake za vratanca, otvore
za ienje dimovodnih ureaja, kako se skladiti lo ulje ili gas, zatim oznake za ureaje za
blokadu i ostale prostorije koje su ugroene od mogueg poara. Mora da utvrdi da li dimnjak
poseduje tablu sa tehnikim podacima, u skladu sa propisom SRPS EN 1443:2005.
Ispravno oznaena vratanca dimnjaka i otvora za ienje znae jasnu predstavu o nainu korienja dimnjaka.
2.4 Opasnosti izazvane elektrinom instalacijom
S obzirom na to da su mnoge nesree izazvane nestrunim rukovanjem, korienjem
i instalisanjem elektrinih ureaja, odnosno aparata, dimniar bi trebalo prilikom obavljanja
redovnih dimniarskih usluga a na osnovu ovlaenja nadlenih organa, tzv. protipoarnom
pregledom da upozori na utvrene nedostatke, kao to su:
odstojanje od slobodnih elektrinih vodova do otvora dimovodnih ureaja,
neprivreni elektrini kablovi,
visee elektrine svetiljke, privrene na strujne naponske kablove,
314
otvorene utinice,
nestruno izvedene razvodne kutije,
goli neizolovani elektrini vodovi.
2.4.1 Zatita od groma
Ukoliko se na zgradi nalazi gromobran dimniar bi morao prilikom obavljanja redovnih dimniarskih usluga ienja i pregleda, odreenog od strane nadlenih organa, upozoriti i na lako uoljive nedostatke.
Prekinuti vodovi gromobrana.
Nepravilno visei vodovi gromobrana.
Odvodi dimnih gasova koji nisu ukljueni u gromobran.
Antene koje nisu ukljuene u gromobran.
Metalna ograda ili postolje koji nisu ukljueni u gromobran.
2.5 Uzemljenje dimovodnih ureaja
Kod obavljanja redovnih dimniarskih usluga, odnosno pregleda, proverava se uzemljenje (izjednaavanje potencijala) metalnih dimnjaka. To isto treba uraditi i kod saniranih
dimnjaka sa metalnim cevima.
2.6 Eksplozivna paljenja i eksplozije
Kod obavljanja redovnog ienja ili pregleda treba prekontrolisati sigurnosne poklopce protiv eksplozije ako su postavljeni na ureaju za loenje. Tehniko-sigurnosne ureaje koji se nalaze na loitima, gasnim ureajima za loenje i dimovodnim ureajima treba
pregledati i odravati u skladu sa sledeim pokazateljima:
graevinsko stanje,
funkcionalna sposobnost,
zaptivenost,
odgovarajue dimenzije,
samostalno zatvaranje,
istoa,
promena svrhe prostorije u kojoj je sigurnosni poklopac protiv eksplozije ugraen.
2.7 Spreavanje oteenja na zgradi
Poto su u svim dimnih gasovima, vie ili manje, prisutne tetne materije u vrstom,
tenom i gasovitom stanju, u zavisnosti od naina rada esto dolazi do oteenja zgrade.
Ta oteenja mogu se svesti na minimum redovnom kontrolom dimniara i blagovremenom sanacijom sa osetno manjim trokovima.
Na osnovu vizuelnog pregleda prilikom ienja i obilaska, za ta je dimniar ovlaen od strane nadlenog organa, na vreme se:
utvruje oteenje usled vlage na ureajima za odvod dima i u neposrednoj okolini,
utvruju oteenja usled zamrzavanja,
utvruju opasne ledene naslage na dimnjaku,
utvruje nedostatak dodirnih i spojnih mesta,
isputanje kondenza na dodirnim mestima sistema za odvod dima,
oteenja usled kondenza na dnu dimnjaka,
oteenja usled korozije na metalnim delovima dimnjaka,
oteenja na krovu usled emisije dimnih gasova (promena boje krovne pokrivke,
korozija krova, pojava raspadanja materijala),
pukotine na otvorima ureaja za odvod dima ili na susednom zidu.
O DIMNJACIMA
315
2.8 Funkcionalna sigurnost ureaja za loenje loita

Sigurnosne ureaje na loitu i u loionici trebalo bi pregledati u skladu sa dravnim
i lokalnim propisima. Ukoliko ti ne postoje jednom godinje se proverava njihova ispravnost
i sposobnost rada.
Posebnu panju treba obratiti na meusobno negativan uticaj ventilatora za odvod
vazduha, ureaja za dovod vazduha za sagorevanje i dimovodnog ureaja. Inae, to moe
uticati na delovanje ureaja za loenje. Kod pregleda treba proveriti da li nedostaju propisani sigurnosni ureaji.
Kod pregleda proveriti sledee.
Veliinu prostorije u kojoj se nalazi loite.
Provetravanje te prostorije.
Regulator temperature u loitu.
Automatski dovod goriva.
Maksimalnu duinu pokretnog voda za gas.
Stanje pokretne gasne instalacije.
Pregled gasne instalacije pomou sprave za otkrivanje gasa ili slinog ureaja.
Stanje instalacije za dovod lo ulja.
Funkcionalno stanje ureaja za loenje.
U kakvom su stanju ugraeni delovi (na primer, pregradne ploe, plamenici, reetke i amotne obloge).
Zaptivenost ureaja u odnosu na isputanje dimnih gasova.
Stanje poklopca otvora za ienje.
Pravilan postupak paljenja.
Odgovarajua slika oblik i boja plamena.
istoa prenosnika toplote, provera vue u prikljuku za dimnjak.
Zaptivenost ureaja za odvod kondenzata.
2.9 Kontrola ispravnog skladitenja goriva
Gorivo u veim koliinama treba da se uva u prostorijama za te svrhe. Te prostorije
moraju u odnosu na vrstu goriva zadovoljavati nacionalne propise.
Pri obavljanju redovnih dimniarskih usluga treba kontrolisati sigurnosno-tehnike
ureaje. Predstavnici dravnih organa mogu posebnim pregledom da obave kontrolu ispravnosti, zajedno sa dimniarem i drugim nadlenim slubama.
Prekontrolisati da se prostorije koje su namenjenje za skladitenje goriva ne koriste
za neke druge svrhe.
2.9.1 Skladita za vrsta goriva
Kod skladita za vrsta goriva treba proveriti propisanu maksimalnu visinu uskladitenog goriva. Uzima se u obzir opte prihvaeno pravilo da se vrsto goriva uva u to suvljem stanju.
2.9.2 Skladita za tena goriva
Kontrola preventivnih mera da eventualno lono ulje ne otie u zemljite, zgradu
ili u slobodan prostor.
Kontrola da li moda postoje propisani sigurnosni ventili i ureaji za blokadu.
Ispravnost meraa odnosno pokazivaa nivoa ulja.
Da li postoje sigurnosne sklopke za prekoraenje protoka ulja.
Da li postoji i ispravnost delovanja ureaja za provetravanje u rezervoaru goriva.
Vizuelna kontrola zaptivenosti instalacija za dovod lonog ulja.
Kontrola potvrde o ispitivanju ispravnosti rezervoara za gorivo.
316
2.9.3 Skladitenje rezervoara sa tenim naftnim gasom

Rezervoari sa tenim naftnim gasom ne smeju se skladititi na sledee naine:
nie dublje od nivoa okoline,
u potkrovlju,
na stepenitu,
na pomonim izlazima,
pored pomonih izlaza,
u prolazima za lica ili vozila,
pored izlaza,
u skladitima za namirnice.
Opti uslovi skladitenja
Zatita od zraenja toplotnih izvora spolja (na primer, sunevi zraci).
Zatita od prevrtanja (stabilnost).
Obavezno potovanje zatitnog pojasa (sigurnosno odstojanje), na primer, od javnih
puteva, susednih objekata, susednih parcela odnosno zemljita, kanala i ostalih vodotokova).
Odstojanje od izvora toplote.
Provetravanje i dovod vazduha.
Kontrola potvrde o ispitivanju ispravnosti rezervoara za gas.
Oznaavanje skladita i koliine.
Koliina u skladitu na osnovu oznake.
2.10 Funkcionalna karakteristika, izvoenje i stanje dimovodnih ureaja
Posle ugradnje odnosno montae ureaja za loenje treba vizuelnim i tehnikim metodama merenja utvrditi da li se postiu traene vrednosti. Ostvarene odnosno izmerene vrednosti zapisuju se u zapisnik.
Dimniar kontrolie funkcionalnu sposobnost dimovodnih ureaja s bezbednosnotehnikog aspekta u redovnim vremenskim razmacima. Time se utvruje da li su dimni gasovi bezbedno odvedeni. Takoe treba proveriti da li su podaci i vrednosti, izmerene prilikom
prvog strunog pregleda i svrsihodni raspored jo uvek isti, odnosno nepromenjeni. Potrebno
je uraditi zapisnik i korisnika i nadlene organe upoznati sa eventuelnim nedostacima.
Kontrola sigurnosti
Kontrole sigurnosti, kako je navedeno, treba obavljati redovno ali najmanje jednom
godinje:
Zaptivenost ureaja za odvod dima.
Svetli presek dimovodnih ureaja.
istoa oienost dimovodnih ureaja.
Besprekorno odvoenje dimnih gasova.
Ispravno stanje poklopaca otvora za ienje.
Stabilnost dimovodnih ureaja.
Postojanje taloenja odnosno naslaga (korozija, otpadni materijal).
Sposobnost rada sigurnosne sprave senzora za isputanje dimnih gasova.
Sposobnost rada elektrino ili termino upravljanim sigurnosnim poklopcem za
dim.
2.11 Prednosti za krajnjeg korisnika
Nema vanrednih finansijskih izdataka.
O DIMNJACIMA
317
Niski trokovi ouvanja ureaja za loenje i odvod dima usled vanrednih kontrola i pregleda.
Vii ivotni standard i vii kvalitet stanovanja.
Ouvanje visoke prodajne vrednosti.
Spreavanje trovanja ugljen-monoksidom i optih nesrea.
Vii sigurnosni standard ureaja za loenje, ukljuujui i odvod dimnih gasova.
Pouzdanost ureaja za loenje (smanjen broj ometanja u radu).
Dokazivanje u sluaju odtetnih ili sudskih sporova protiv nadlenih organa, osiguranja, suda.
Samo jedno odgovorno lice.
Korisnici su redovno obaveteni o stanju ureaja.
3. ZATITA IVOTNE SREDINE

Priblino 40% potronje energije namenjeno je za dobijanje toplote (za grejanje),
ukljuujui i pripremu sanitarne vode. Pored obaveza koje nalae zakonodavac preko odgovarajuih propisa da se obezbede kvalitet goriva i grejnih sistema, podrka za okolinu prihvatljivih nosilaca energije i obnovljivih izvora energije, znaajnu ulogu ima formiranje svesti graana o povezanosti i efikasnosti tih faktora, kako bi se ostvarila vrsta osnova za ekoloki prihvatljivo grejanje.
Svaka uteda u grejanju znai neposredno smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2)
i time smanjenje efekata staklene bate. Ispravno odravanje i korienje ureaja za grejanje i provetravanje su bitan kriterijum za ekoloki prihvatljivo grejanje i za zdravlje pogodne uslove stanovanja.
Cilj ove delatnosti u EU, s obzirom na klimatske promene i obnovljive izvore energije, jeste postizanje zahteva Kjotskog protokola, to znai smanjenje emisije gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bate za 8 % do 2010. godine u poreenju sa 1990.
Izvori obnovljive energije bi trebalo da se dupliraju. Dimniar na osnovu svog obrazovanja, redovnog ienja, pregleda, odravanja i merenja ureaja za loenje i dimovodnih ureaja znaajno doprinosi aktivnoj zatiti ivotne sredine i higijeni prostorija, odnosno
zdravim uslovima stanovanja. Pored toga, dimniar ima u oblasti grejanja biomasom najvie iskustva.
Neophodno je da se dimniar ukljui ve kod planiranja graevinskih objekata i graevinsko-tehnike opreme u cilju pruanja odgovarajuih saveta i strune ocene. Time dimniar nadzire propisane emisione vrednosti, jer nije upoznat samo sa vrstom grejanja i opsluivanjem ureaja, ve prati i stanje objekata i karakteristike rada.
Bitna prednost je u tome da dimniar ne ugrauje i rekonstruie grejne ureaje pa samim tim je jedini neutralan i nezavisan strunjak.
ista i zdrava sredina je najvii zahtev ovog vremena.
3.1 Ouvanje istog vazduha
Merenjem tetnih emisija dimnih gasova obezbeuje se pozitivan efekat smanjenja
vrednosti u vazduhu prisutnih materija na najmanju moguu meru i pomou odgovarajueg
dimenzionisanja, ispitivanja i pregleda dimovodnog ureaja odvede iznad krova u slobodnu
atmosferu. Znatno snienje produkcije ugljen-dioksida i ostalih tetnih emisija, kao i smanjenu potronju kiseonika, moemo da postignemo smanjenjem koliine potroenog goriva, odnosno racionalnom potronjom goriva.
3.1.1 Saveti o pravilnom sagorevanju
Kod planiranja posebna panja se pridaje potronji samo onog goriva za koji je ureaj namenjen. Namena korienja ureaja za loenje mora biti dokazana ispitivanjem tipa na
318
osnovu CEN standarda. Takoe je znaajan pravilan izbor sistema za odvoenje dimnih gasova u odnosu na vrstu ureaja za loenje.
3.1.1.1 vrsta goriva
Prema nainu grejanja vrsto gorivo je vrsta energije sa kojom je teko odgovarajue upravljati i trai poseban pristup prilikom loenja.
Pri loenju treba potovati uputstva proizvoaa.
3.1.1.1.1 vrsta goriva biomasa
U ovu vrstu goriva spada drvo u obliku cepanica, briketa i peleta. U narednom vremenu treba oekivati vei znaaj otpadnih produkata iz poljoprivrede (ostaci poljoprivrednih proizvoda, kao to su slama, aa, kukuruzni klipovi, brzo rastue trave
svih vrsta, kao i kuni bio otpaci koji gore).
3.1.1.1.2 Fosilna vrsta goriva
U ovu vrstu goriva spadaju treset, lignit, mrki i kameni ugalj i svi proizvodi od ovih
goriva.
3.1.1.2 Tena goriva
3.1.1.2.1 Bio-tena goriva
U ova goriva spadaju lona ulja iz brzorastuih biljnih sirovina.
3.1.1.2.2 Fosilna tena goriva
U ova goriva se ubrajaju obina lona ulja iz fosilnih nalazita sirovih ulja.
3.1.1.3 Gasovita goriva
3.1.1.3.1 Bio-gasovita goriva
U ova goriva spadaju gasovi dobijeni procesom fermentacije organskih materija
bio otpadaka.
3.1.1.3.2 Fosilna gasovita goriva
Uopteno u ova goriva spadaju svi zapaljivi gasovi (zemni ili prirodni gas, teni
naftni gas).
3.1.2 Neodgovarajua vrsta goriva
Navedena vrsta goriva nisu namenjena za loenje u uobiajenim standardnim ureajima za loenje:
sabijene ploe od iverice,
impregrisano i slojevito drvo,
papir (osim za potpalu),
guma, koa,
vetake materije,
drvena i praina od uglja,
ugalj koji sadri sumpor,
tkanine,
masti.
3.1.3 Merenja emisije dimnih gasova na ureaju za
loenje i dimovodnom ureaju
Za utvrivanje tetnih emisija u dimnim gasovima neophodno je u redovnim vremenskim intervalima (najmanje jednom godinje) obaviti merenje emisija dimnih gasova.
O DIMNJACIMA
319
Obavezno se proveravaju sledee tetne materije (to proizilazi iz dogovora Toronto Kjoto):
ugljen-dioksid,
ugljen-monoksid,
sumpordioksid,
oksidi amonijaka,
preostali ugljenvodonici,
praina,
a crnilo dimnih gasova.
3.1.4 Saveti iz oblasti dimenzionisanja dimovodnih ureaja
3.1.4.1 Odreivanje dimovodnog ureaja
Da bi obezbedili optimalne uslove pritiska i temperature za sagorevanje potrebno je
novosagraene i postojee dimovodne ureaje i odvode dima pravilno dimenzionisati, u skladu sa stanjem tehnike, i to odgovarajue dokumentovati. Prilikom dimenzionisanja treba uzeti u obzir sledee osnovne podatke:
nazivno toplotno podruje (minimalno maksimalno),
iskorienje,
temperatura dimnih gasova,
traena vua ureaja za loenje,
prenik produetaka dimnjaka,
duina, presek, promene pravca i materijal prikljuka za dimnjak i vertikalnog dela dimovodnog ureaja.
ostali ugraeni delovi, kao i opti podaci o poloaju i nainu korienja objekta.
3.1.4.2 Sanacija dimnjaka
Ukoliko se kod provere dimenzija i karakteristika dimovodnog ureaja utvrdi da ove
ne odgovaraju treba ih sanirati kako bi odgovarale zahtevima ureaja za loenje ili treba dimovodni ureaj sagraditi nanovo (videti poglavlje 5).
3.1.4.3 Izvoenje otvora dimnjaka prihvatljivog za sredinu i bezbednost
Da bi se postiglo optimalno razreenje emisija dimnih gasova dimovodni ureaj treba sprovesti tako visoko da dimni gasovi odlaze u podruje sa minimalnim ometanjem tokova vazduha (u slobodnu atmosferu). Time se postie to manji uticaj emisija na ljude, ivotinje, biljke, zgrade i zemljite.
3.1.4.3.1 Minimalne visine dimovodnih ureaja iznad krova u cilju odvoenja dimnih
gasova iz kunih loita u atmosferu, su odreene u normi EN 12391.
3.1.5 ienje i odravanje ureaja za loenje
Za postizanje optimalnog sagorevanja pojedinih goriva potrebno je ienje ureaja za loenje (loita) i ureaja za odvod dimnih gasova u redovnim vremenskim razmacima. Gorionik treba redovno i struno odravati. Intervali ienja i odravanja odreuju se
na osnovu vrste goriva, veka trajanja i tehnikog stanja ureaja. U tu svrhu se, s obzirom na
zaprljanost i veliine vrstih i pranjavih naslaga, koriste odgovarajui alati i sredstva za ienje.
ienje treba obavljati tako da ne doe do oteenja ureaja za loenje loita.
3.1.5.1 Mehaniko ienje
Za mehaniko ienje, po pravilu, koristi se sledee orue i alati:
runo orue za ienje, kao to su etke, metle i strugala,
320
ureaji za mehaniko ienje na elektrini pogon,

ureaji za toplotno-hemijsko ienje (ienje plamenom),
ureaji za peskarenje.
3.5.1.2 Hemijsko ienje
Hemijska sredstva za ienje moraju biti namenjena za otklanjanje odreenih vrsta
naslaga i njihovo korienje mora biti dozvoljeno.
Pri hemijskom ienju po pravilu se koriste sledee metode:
prskanje (vlaenje) dozvoljenim tenim hemikalijama,
pranje ureajem pod visokim pritiskom,
uduvavanje tenih ili u obliku praha hemikalija u plamen,
sipanje tenih ili vrstih hemikalija na ar.
Kod uduvavanja ili sipanja hemikalija na ar razvijaju se gasovi koji poveavaju efikasnost ienja.
3.1.5.3 Odravanje
Kod odravanja treba obratiti panju na ureaj za sagorevanje gorionik sa opremom,
koji mora redovno da se isti. Oteene delove treba zameniti.
U radove odravanja ubrajamo redovne mere za ouvanje sposobnosti delovanja, bezbedno i besprekorno stanje i ekonomian rad ureaja za loenje (loita). Kod obavljanja
ovih poslova moraju se potovati uputstva proizvoaa ureaja za loenje.
Ukoliko dimniar ne moe da otkloni nedostatke odmah mora s tim da upozna korisnika i preuzima obavezu da otkloni nedostatke do odreenog roka.
3.1.6 Kontrola sistema za provetravanje
Kod ienja i odravanja treba kontrolisati dovod vazduha za sagorevanje, odvod
iskorienog vazduha, odnosno sistem za provetravanje u cilju obezbeivanja optimalnog sagorevanja svakog goriva. Prilikom kontrole treba uzeti u obzir zajedniku snagu sagorevanja
postojeih ureaja za loenje, povezanih zavisnih od sistema za provetravanje i ostale mehanike ureaje za odvod iskorienog vazduha.
3.1.6.1 Procena odnosno odreivanje funkcionalnosti dovoda vazduha za sagorevanje se vri na osnovu:
veliine prostorije u kojoj se nalazi loite loionica ili kotlarnica,
veliine otvora za provetravanje,
veliine otvora sistema za provetravanje,
promene stanja prozora i vrata,
uticaj ventilatora za istroeni vazduh na odvod dimnih gasova,
kontrola elektrinog zatvaranja ventilatora za odvod istroenog vazduha.
3.2 Saveti za racionalno korienje goriva uteda energije
Racionalnu potronju energije i time utedu moemo postii strunim, neutralnim i
objektivnim savetima. Na osnovu posebnih saveta moemo ostvariti optimalnu potronju
energije a time utedu. Na ovaj nain utedimo vei deo primarne energije. Nepotroena
energija je veoma prihvatljiva za okolinu.
3.2.1 Saveti o merama za utedu energije
(analiza nedostataka slabih taaka)
Analiza nedostataka odnosno slabih taaka obuhvata stanje ureaja za loenje, ukljuujui odvod dimnih gasova i graevinsko i tehniko-toplotno stanje zgrade. Kod prikuplja-
O DIMNJACIMA
321
nja podataka i analiziranju posebno treba uzeti u obzir nain korienja rukovaoca odnosno
korisnika ureaja prilikom rada.
Analizu slabih taaka dimniar vri na osnovu jedinstvenih kriterijuma.
3.2.1.1 Prikupljanje podataka
Kod prikupljanja podataka treba uzeti u obzir:
podatke o zgradi,
promene na delovima zgrade, ureajima za grejanje i pripremu sanitarne vode u odnosu na prvobitno stanje
ureaje za provetravanje,
grejne ureaje,
pripremu sanitarne vode,
godinju potronju goriva,
gubitke toplote,
nain opsluivanja ureaja,
gubitke toplote usled provetravanja.
3.2.2 Saet pregled analize slabih taaka
U saetku treba navesti stvarnu koliinu utroene energije. Ukoliko je potronja odnosno koliina utroene energija vea od one koju je propisao zakonodavac ili koja je data
tehnikim parametrima potrebna je detaljnija analiza i odreivanje slabih taaka i treba uraditi odgovarajuu sanaciju.
3.3 Gubitak toplote usled provetravanja
Da bi ti gubici bili to manji trebalo bi obratiti panju na razmenu vazduha. Usled prevelike razmene vazduha neiskoriena toplota odvodi se u slobodan prostor a hladan vazduh
u nepotrebno velikim koliinama ulazi u prostoriju. Time raste potronja energije.
Metode za utvrivanje poveanih gubitaka toplote usled provetravanja
a) Pregled rada ureaja za odvod vazduha.
b) Pregled rada ureaja za dovod vazduha.
c) Ispitivanje zaptivenosti prozora i vrata.
d) Periodina kontrola zaptivki na prozorima i vratima da li su u dobrom stanju.
e) Utvrivanje zaptivenosti objekata sa niskom potronjom energije i pasivnih objekata metodom blower door, to znai kontrolu zaptivenosti objekata metodom propustljivosti
na osnovu odreivanja koliine dovedenog vazduha koja se uporeuje sa propisima.
3.4 ienje i odravanje ureaja za loenje (loita) i dimovodnih ureaja
(dimovodnih puteva)
ienje i odravanje ureaja za loenje (loita) i dimovodnih ureaja (dimovodnih
puteva) prema taki 3.1.5.3 daje optimalan prenos toplote i bitno smanjuje potronju energije.
Odstranjivanje naslaga (a i ostali vrsti ostaci sagorevanja) znai optimalan prenos
toplote na kotao i odvod dimnih gasova, ime se bre postie stacionarno stanje kompletnog
ureaja za loenje i odvoda dimnih gasova.
ienje i odravanje ureaja za sagorevanje stvara uslove za optimalno sagorevanje,
a uporedo dimniar moe da utvrdi eventuelne sigurnosno-tehnike nedostatke, koji se otklanjanju u dogovoru sa korisnikom ureaja.
322
3.4.1 Tehniko stanje

Cilj ove kontrole je ouvanje prvobitnog stanja ureaja za loenje i odvod dima u odnosu na iskorienje energije i bezbednost.
Kontrola se obavlja prilikom ienja i odravanja ureaja.
3.4.2 Gubici na ureaju za loenje
Odreivanje gubitaka potrebno je kod svake energije koja se u gasovitom stanju zajedno sa dimnim gasovima gubi za vreme procesa sagorevanja. Ovo odreivanje obavlja dimniar kod pokretanja ureaja u rad i zatim periodino za vreme procesa zagrevanja, a najmanje jednom godinje.
3.4.2.1 Odreivanje gubitaka usled dimnih gasova
Za odreivanje gubitaka usled dimnih gasova treba uzeti u obzir sledee parametre:
temperaturu dimnih gasova,
temperaturu vazduha za sagorevanje,
sadraj CO2 ili O2,
podatke o specifinoj toplotnoj vrednosti za razliite vrste goriva.
3.4.2.2 Ukoliko je sadraj CO vei od graninih vrednosti treba odrediti i te gubitke
toplote.
3.5 Struno odlaganje odnosno odnoenje otpadnih produkata
U cilju zatite podzemnih voda trebalo bi eventualni kondenzat, ostatke sagorevanja i
ureaje za neutralizaciju kondenzata redovno istiti i odravati.
Ostatke sagorevanja iz ureaja za loenje loita i dimovodnih ureaja dimniar odstranjuje i vodi rauna da su predati u postupak reciklae ili na posebnu deponiju. Time se
spreava odlaganje takvih otpadaka na nedozvoljenim mestima.
3.5.1 Odravanje ureaja za neutralizaciju
Redovnim pregledom i ispitivanjem ureaja za neutralizaciju dimniar brine o odvoenju neutralnog kondenzata sa malo tetnim materijama i spreava odlaenje kondenzata u
zemljite i podzemne vode.
3.5.1.1 Proveravanje pH vrednosti
Provera pH vrednosti vri se na osnovu uputstva proizvoaa i to najmanje jednom
godinje. Veliina pH vrednosti u kondenzatu po prolasku kroz neutralizacijsku posudu ne
sme da bude nia od 6.
Ukoliko je pH vrednost nia od 6 dimniar mora zameniti sredstvo za neutralizaciju i
sadraj neutralizacijske posude isprazniti u skladu sa uputstvom proizvoaa.
3.5.1.2 Odstranjivanje odnosno odlaganje suvih i vrstih ostataka sagorevanja
Suvi odnosno vrsti ostaci sagorevanja odlau se na deponije odreene za to. a iz
kunih ureaja ne spada u poseban odpad, zato se moe odlagati u smee zajedno sa ostalim
otpacima iz domainstva.
3.6 Emisije ureaja za loenje
Pri ugradnji ureaja tehnikim postupcima merenja i probama mora se utvrditi da li su
emisione vrednosti prekoraene. Izmerene vrednosti zapisuju se u zapisnik izvetaj o merenjima. To vai i za posebne ureaje.
Karakteristike emisija dimniar mora da kontrolie u redovnim vremenskim razmacima. Posebnu panju treba obratiti da se sauvaju vrednosti koje su izmerene prilikom pr-
O DIMNJACIMA
323
vog merenja, kao i prvobitna namena ureaja. Prati se da li ureaji rade u skladu sa principom ekonominosti i da li su opte prihvatljivi za sredinu. O takvoj kontroli vodi se zapisnik (izvetaj o merenjima) a o moguim nedostacima obavetava se korisnik ureaja i nadleni organi.
3.6.1 Potrebni kriterijumi celishodnosti
Da bi se utvrdila racionalna potronja energije i za okolinu prihvatljiv rad ureaja potrebno je utvrditi sledee:
vrstu ureaja za loenje,
protok goriva,
vizuelni pregled:
1. vratanca za ienje,
2. grejnih povrina,
3. ugraenih delova,
4. poloaj otvora dimnjaka,
izmerene vrednosti:
1. stepen aavosti, sadraj praine,
2. sadraj CO2 odnosno O2,
3. sadraj CO,
4. sadraj NOx,
5. sadraj SOx,
6. uljani derivati,
7. propisan pritisak u dimovodnom ureaju.
3.6.2 Vrednovanje
Kod vrednovanja trebalo bi utvrditi:
da li su granine vrednosti prekoraene,
da li su usklaeni maksimalno toplotno optereenje sa nazivnom toplotnom snagom, odnosno da li je postignuta iskorienost,
da li je raspoloiva odnosno postojea vua pritisak u dimovodnom ureaju odgovarajua.

Ouvanje zemljita, vazduha i vode.
Ouvanje blie okoline.
Ouvanje vrednosti graevinskih objekata i prirode smanjenjem kiselih kia.
Smanjenje CO2 i ostalih tetnih gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bate.
Manje optereenje okoline prainom iz ureaja za loenje.
Smanjenje problematike ozona.
Nii trokovi rada.
Snienje trokova korisnika ureaja zbog opskrbljivanja i savetovanja od strane dimniara.
Korisnik je redovno obaveten o stanju ureaja.
Odgovarajua odstojanja od otvora dimnjaka do susednih objekata i prozora.
4. HIGIJENA STAMBENIH PROSTORIJA

ZATITA ZDRAVLJA LJUDI
Usled poveane potronje ureaja za klimatizaciju i provetravanje sve vie ljudi pati od simptoma alergije a time dolazi do smanjenja nivoa zdravlja ljudi. Takoe, sve ee se
324
javljaju oteenja prostorija zbog plesni i vlage. Istraivanja su pokazala da je glavni uzrok
ovih problema loe delovanje ureaja za dovod i odvod vazduha. Posebno je to prisutno kod
objekata sa niskom energetskom potronjom i kod pasivnih objekata, zato bi trebalo posebnu panju obratiti na optimalno delovanje sistema za provetravanje.
Redovna kontrola delovanja i periodino ienje ovih ureaja obezbedie bolji kvalitet stanovanja i zdravu radnu sredinu.
4.1 Saveti na podruju razmene vazduha
S obzirom na namenu korienja prostorija ve pri projektovanju bi trebalo u dovoljnoj meri obezbediti razmenu vazduha i odgovarajue graevinske materijale.
Ukljuivanje dimniara u fazi planiranja daje prednost utoliko to on moe na osnovu svog strunog obrazovanja i praktinog iskustva dati objektivne informacije o potrebnoj
razmeni vazduha.
Posebnu panju treba pridati tome da ventilatori za izbacivanje istroenog vazduha dimovodnih ureaja i rad postojeeg ureaja za loenje ne ometaju samo funkcionisanje.
4.2 Efikasnost rada ureaja za provetravanje
Pri ugradnji ureaja tehnikim merenjima i pregledom trebalo bi ustanoviti da li su
postignute propisane vrednosti. Izmerene vrednosti zapisuju se u zapisnik.
Dimniar mora najmanje jednom godinje proveriti sposobnost rada ureaja za provetravanje s aspekta zdravstvene zatite odnosno higijene. Na taj nain se ispituje da li je razmena vazduha zadovoljavajua. Izmerene vrednosti moraju biti iste kao kod prvog merenja prilikom pokretanja odnosno ugradnje ureaja. Periodina merenja moraju se vriti redovno.
4.2.1 Kriterijumi ocenjivanja odnosno kritikog rasuivanja
Kod utvrivanja sposobnosti rada ureaja za provetravanje treba uzeti u obzir sledee kriterijume:
sposobnost delovanja ventilatora (pravilan pravac i slino),
proveriti da ventilator nije oteen,
proveriti da li radi zatita od buke,
slobodan presek ureaja za provetravanje,
koroziona oteenja ureaja, njihovo povezivanje i privrenost,
otvori za ienje,
zaptivenost odvoda za istroeni vazduh,
zaptivenost dovoda vazduha,
istoa filtera,
istoa i sposobnost rada mehanikih poklopaca,
kontrola da li postoje zapaljive naslage,
proveriti stanje priguivaa vibracija,
proveriti potrebnu koliinu protoka vazduha (obratiti panju na izmenjenu koliinu
odnosno na razmenu vazduha),
proveriti uticaj na loite,
merenja sadraja CO2 i da li prelazi dozvoljene vrednosti (1000 ppm).
Ukoliko su zbog specifine namene objekta potrebni dodatni pregledi u vezi sa pojavom tetnih materija, treba ih izvriti i utvrditi stanje.
4.3 ienje i odravanje ureaja za provetravanje
Dimniar mora utvrditi da li postoje naslage u vodovima i kanalima ureaja a zatim ih
uz redovno ienje i odravanje ukloniti, ve prema nameni i s aspekta sposobnosti delovanja, kao i iz zdravstveno-higijenskih razloga.
O DIMNJACIMA
325
Kod ienja dimniar treba da obrati panju da li se radi o zapaljivim, po zdravlje

tetnim ili nekim drugim naslagama. Ukoliko pri ienju utvrdi da su za besprekorno delovanje potrebni dodatni radovi na odravanju, o tome e upoznati korisnika ureaja i u dogovoru s njim obaviti ili se pobrinuti da se ti radovi obave.
4.3.1 Rokovi za ienje
Ureaje za provetravanje treba najmanje jednom godinje oistiti i obaviti radove na
odravanju.
Ukoliko dimniar u okviru godinjeg ienja i odravanja utvrdi da se naslage skupljaju intenzivnije nego uobiajeno, intervale ienja treba skratiti.
4.3.2 Metode ienja
U zavisnosti od vrste i namene korienja ureaja za provetravanje, ienje moe biti mehaniko ili hemijsko. U svakom sluaju, prednost imaju tzv. suve metode ienja, a za
bilo koju da se odluimo ne sme izazvati oteenja na ureajima.
Vlano ili mokro ienje dimniar obavlja samo ukoliko je siguran da upotrebljena
tenost nee izazvati oteenja na sistemu za provetravanje i da nee tetiti njegovom zdravlju.
4.4 Odlaganje odnosno uklanjanje naslaga
Dimniar mora naslage struno ukloniti i odlagati u skladu sa nacionalnim propisima
iz oblasti ekologije i u zavisnosti od njihove vrste.
Naslage iz kunih ureaja za provetravanje ne spadaju u poseban otpad pa ih moemo odlagati i u kuno smee.
Spreavanje tetnog uticaja po zdravlje, kao to su alergije, obolenja disajnih organa.
Spreavanje opasnosti od eksplozija i poara.
Spreavanje trovanja ugljen-monoksidom.
Spreavanje irenja gamadi i glodara.
Spreavanje tete zbog pojave plesni ili vlage.
Poboljanje kvaliteta stanovanja.
Poboljanje kvaliteta sagorevanja u ureajima za loenje.
Smanjenje koliine tetnih materija u vazduhu u prostorijama za stanovanje.
Snienje trokova energije i rada.
Nii trokovi za korisnika ureaja usled opsluivanja i savetovanja dimniara.
Korisnik ureaja redovno dobija informacije o stanju ureaja.
5. SANACIJA DIMNJAKA
Dimniar moe da obavi sanaciju dimnjaka samo pod uslovoma da ima dozvolu za to
od nadlenih organa.
Ukoliko postojei dimnjak ne odgovara zahtevima nanovo prikljuenog ureaja za loenje ili su prilikom pregleda utvreni graevinski nedostaci, sanacija je neophodna.
U sluaju da sanacija nije mogua mora se za novi ureaj za loenje sagraditi odnosno ugraditi i nov dimnjak.
Pre poetka sanacionih radova preduzimaju se zatitne mere i postavljaju se zatitna
sredstva, kako to nalau vaei propisi s podruja zatite na radu.
Kod sanacije dimnjaka koji rade u vlanoj sredini potrebno je spreiti skupljanje vlage u srednjem i noseem delu dimnjaka.
326
Takoe, pre poetka radova mora se proveriti graevinsko stanje, svetli presek dimnjaka, vratanca za ienje i ostali ugraeni delovi.
Naet malter i ostale naslage (na primer, a, katran) moraju se odstraniti. Sanacija
obuhvata i oteenja plata odnosno zida dimnjaka, kao to su pukotine i ogrebotine.
Ako svetli presek postojeeg dimnjaka nema odgovarajue dimenzije za prilagoavanje preseka, unutranji presek dimnjaka moe se ravnomernim udubljivanjem (glodanjem)
poveati celom duinom. Ovaj postupak moe se obaviti pod sledeim uslovima:
a) postupak dubljenja mora se obaviti bez vibracija,
b) pri tom ne sme biti ugroena stabilnost dimnjaka,
c) mora se obezbediti protivpoarna zatita, kod vrstih goriva postojanost dimnjaka
na paljenje odnosno poar u dimnjaku.
5.1 Naini sanacije
5.1.1 Unutranja nepropusnost / zaptivenost
Graevinska intervencija kada dimnjak saniramo bez bitnog smanjenja unutranjeg
svetlog preseka i obezbeujemo radnu nepropusnost, u skladu sa graevinskim propisima.
Smatra se da je unutranja nepropusnost pravilno uraena kada:
a) je rad dimnjaka nepropustan,
b) je unutranja povrina dimnjaka glatka,
c) svetli presek nije bitno promenjen.
5.1.1.1 Graevinski materijal
Koriste se graevinski materijali koji ispunjavaju sledee zahteve:
a) klasa zapaljivosti A (ne gori),
b) otpornost na dimne gasove (gubitak najvie 5% od mase),
c) dovoljnu vrstinu i otpornost na habanje ienje,
d) bez dodatnih tetnih materija,
e) u veoj meri bez krea i gipsa,
f) sistemska usklaenost,
g) presek najveeg zrna <2,5 mm i u skladu sa propisima.
5.1.1.2 Izvoenje radova:
zaptivanje prikljunih mesta,
odreivanje unutranjeg svetlog preseka,
nametanje zatitnog mosta,
nanoenje unutranje obloge (po potrebi radnu fazu vie puta ponoviti),
odstranjivanje i uklanjanje suvine mase bruenjem, kako bi se postigla unutranja nepropusnost,
proveravanje unutranjeg svetlog preseka i prikljunih mesta,
provera nepropusnosti.
5.1.2 Prilagoavanje preseka
Graevinska intervencija kojom svetli presek dimnjaka prilagoavamo od dna do vrha dimnjaka kako bi se zadovoljili zahtevi ureaja za loenje.
Pre poetka radova trebalo bi proveriti da li za promenu preseka dimnjaka treba nabaviti dozvolu nadlenih organa. Takoe treba iskazati funkcionalnost prema standardu EN
13384.
Prilagoavanje preseka je pravilno izvedeno:
a) ako je rad dimnjaka nepropustan,
b) ako su unutranji zidovi glatki,
O DIMNJACIMA
327
c) ako je svetli presek po celoj duini isti (jednak) a presek je bitno povean i prilagoen masenom protoku dimnih gasova.
Prilagoavanje preseka potrebno je i u sluajevima kada je dimnjak izmenjen.
5.1.2.1 Unutranje oblaganje
Graevinski materijal
Koriste se samo materijali ija je upotrebljivost potvrena od strane nadlenih organa i imaju sledee osobine:
a) klasu zapaljivosti A (ne gori),
b) otpornost na dimne gasove (gubitak najvie 5% od mase),
c) dovoljnu vrstinu i otpornost na habanje ienje,
d) bez dodatnih tetnih materija,
e) u veoj meri bez krea i gipsa,
f) sistemska usklaenost,
g) srednja vrednost grube gustine kod 105C suenog lakog betona ili lakog maltera
ne sme biti vea od 1500 kg/m3,
h) srednja sabijena tvrdoa lakog betona ili lakog maltera mora biti najmanje
3 N/mm2.
5.1.2.1.1 Izvoenje radova
zaptivanje prikljunih mesta,
odreivanje unutranjeg preseka,
nanoenje unutranje obloge u jednoj radnoj fazi,
kontrola unutranje obloge da li je u celini i ispravno nanesena,
obrada povrine obloge,
odreivanje stepena hrapavosti,
proveravanje novog svetlog preseka dimnjaka,
proveravanje radne nepropusnosti.
Kod unosa materijala odnosno nanoenja obloge na kosim delovima dimnjaka radovi se moraju pravilno izvoditi..
5.1.2.1.2 Minimalna debljina
Debljina unutranje obloge ni u jednom delu ne sme biti manja od navedenih vrednosti:
do 400 cm2
od 400 cm2 do 1600 cm2
preko 1600 cm2
10 mm,
25 mm,
40 mm.
5.1.2.2 Montaa sanacione dimne cevi

Graevinski materijal
Koriste se samo sanacione dimne cevi ija je upotrebljivost iskazana potvrdom nadlenog organa za proveru.
5.1.2.2.1 Izvoenje radova:
postavljanje vodoravne radne povrine dovoljne nosivosti za izvoenje radova,
nametanje odvoda za kondenzat,
ubacivanje dimne cevi (sa ili bez toplotne izolacije),
nametanje zaptivnih elemenata,
nametanje prikljunih fazonskih elemenata,
nametanje elemenata i vratanca za ienje,
nametanje zavrnog elementa,
328
provera radne nepropustljivosti

popunjavanje i privrivanje table dimnjaka sa podacima na dimnjak, u skladu sa
SRPS EN 1443:2005.
Unutranju dimnu cev treba obujmicama ili distancerima privrstiti u dimnjaku na
svaka 3 metra (ili u skladu sa dozvolom sertifiktom) tako da ne utie na dilataciju cevi.
Distancer mora obezbediti pravilan poloaj cevi, u sluaju da nema toplotne izolacije koja bi preuzela tu funkciju.
5.1.2.3 Toplotna izolacija
Kod unutranjih dimnih cevi od:
5.1.2.3.1 Mineralnih materijala
Labavo vezana toplotna izolacija moe se ubaciti u komadima duine najvie 1m i
mora se namestiti bez praznih meuprostora.
Slojeve izolacije od mineralne vune treba zatititi od sleganja. Ne smeju uticati na rastezanje unutranje dimne cevi.
5.1.2.3.2 Metalnih materijala
Labavo vezana toplotna izolacija je kod metalne unutranje dimne cevi dozvoljena samo ako ima certifikat nadlenog organa za ispitivanje.
Slojevi izolacije od mineralne vune se preporuuju kada sistem dimnjaka ne radi u
vlanoj sredini.
Toplotna izolacija koristi se samo u sluaju da ne sadri vezivna sredstva tetna po
zdravlje.
5.1.2.3.3 Vetakih materijala
Unutranje dimne cevi od vetakih materijala su doputene kada je sertifikatom
potvreno da dimnjaki poar u susednoj dimnoj cevi nee uticati na vetaki materijal cevi.
Ukoliko nije tako, samo je dozvoljeno ugraivati cevi kada je postojei dimnjak za 4 cm iri od cevi od vetakog materijala.
5.1.2.3.4 Sigurnosni ureaj
Pri ugradnji cevi od vetakih metarijala potrebno je ugraditi graninik temperature u
dimnom prikljuku.
5.2 Pregled po zavretku sanacije
Obim kontrole po zavrenoj sanaciji dimnjaka.
Po zavrenoj sanaciji treba prekontrolisati:
1) Strunu upotrebu graevinskih materijala (na zahtev treba priloiti potvrdu o
ispravnosti (certifikat, potvrda o usklaenosti).
2) Slobodan svetli presek.
3) Strunost izvoenja.
4) Pravilno izvoenje prikljuaka.
5) Otvori za ienje sa vratancima.
6) Nepropusnost.
7) Tablicu sa osnovnim podacima o dimnjaku.
8) Primena odredbi protivpoarne zatite.
9) Oznaavanje otvora za ienje.
Po zavrenom pregledu dimniar na osnovu rezultata sastavlja zapisnik o prvom pregledu.
O DIMNJACIMA
329
6. UTVRIVANJE I SPREAVANJE
OPASNOSTI NA RADU
Uvod
Sporazum o zajednikom evropskom privrednom prostoru obavezuje lanice na prenos, odnosno preuzimanje evropskih propisa o zatiti na radu.
Osnovna preporuka datira od 12. juna 1989. godine (89/391 EWG) s naslovom Sprovoenje mera za poboljanje bezbednosti i zdravstvene zatite poslodavaca radnika na radu.
Preventivnim merama treba postii efikasnu zdravstvenu zatitu.
Radnici moraju biti informisani o opasnostima po zdravlje na radu i o merama koje
smanjuju mogunost nesree na radu.
I ne na kraju, dunost svakog poslodavca jeste da informie o moguim opasnostima
na radnom mestu kako bi se spreile nesree na radu.
Poboljana zatita ivota i zdravlja radnika nije samo u interesu poslodavca ve ima
iri drutveno privredni znaaj.
Zdravlje jeste i ostaje najvaniji obrtni kapital radnih ljudi. U tom smislu svaki pojedinac je odgovoran za svoje zdravlje.
Ovom preporukom uinjen je prvi korak ka odluci i vrednovanju opasnosti na radu,
s namerom da se smanji broj nesrea na radu. Smernica moe posluiti kao osnova u izradi
edukativnog materijala za obrazovanje radnika.
Objanjenje uz napomene o opasnostima i merama zatite
Opteprihvaeni uzroci opasnosti nisu navedeni u ovom navodu opasnosti na radu ve
ih treba obraditi u skladu sa odredbama vaeih propisa o zatiti na radu pojedinih zemalja.
Rad na posebno ugroenim radnim mestima mogu da obavljaju samo posebno osposobljena lica ili taj rad moraju da nadziru posebno osposobljena lica.
U svakom sluaju, saradnici moraju biti upoznati sa moguim posledicama opasnosti
na radu kod obavljaja poslova. Saradnici moraju na dokazan nain i redovno biti informisani
o tome u obliku kolovanja ili nastave.
Uputstvo
Ralanjavanje opasnosti u navodu opasnosti nije potpuno i treba ga, s obzirom na razliite delatnosti dimniara u Evropi, uskladiti i dopuniti za svaku zemlju posebno.
330
6.1 Uzroci opasnosti i katalog mera sigurnosti za dimniare

6.1.1 Opti radovi
Uzrok opasnosti:
Uzrok opasnosti
Merdevine
Pad
Elektrini aparati
Hemijske materije
Kiseline, luine (lug), pare, praina
Otpadajui delovi
Zatitne mere
Posebnu panju obratiti na utvrivanje stanja zatitnih ograda, pre svega ako su oteene.
Obezbeenje protiv klizanja.
Obezbeenje protiv pada prevrtanja.
Oceniti visinu penjanja.
Premaivanje izlaznog mesta za 1 m.
Kod vertikalno postavljenih merdevina
obezbediti zatitu lea, odnosno ostale mere protiv pada.
Proveriti da li je ureaj u ispravnom stanju.
Potovati uputstva o zatiti na radu sa tim
materijama.
Zatitne rukavice, zatitna radna odea, zatita lica, zatitna maska.
Kod utvrivanja ove ili sline opasnosti hitno ih treba otkloniti.
Zatitna kaciga.
Posuda pod pritiskom boca pod pritiskom.

Kiseonik
Brza oksidacija (sagorevanje sa visokim
Odgovarajue skladitenje i transport boca
temperaturama.
sa kiseonikom, postupanje odnosno rukovanje uz upotrebu vatre i otvorenog svetla nije dozvoljeno. Sa posebnom panjom treba
proveriti stanje boca, spreiti dodir sa mastima ili uljima.
Teni naftni gas
Eksplozija
Odgovarajue skladitenje i transport posuda sa tenim naftnim gasom, provetravanje
prostorija, postupanje odnosno rukovanje
uz upotrebu vatre i otvorenog svetla nije dozvoljeno, posebnu panju pridati zaptivkama, vodovima i gorioniku.
Zaleene posude ne smemo zagrevati otvorenom vatrom.
O DIMNJACIMA
331
6.2 Droge
Uzrok opasnosti
Puenje
Vatra i eksplozija
Alkohol
Pad
Zatitne mere
Kod obavljanja dimniarskih poslova puenje je apsolutno zabranjeno.
Dimniarske usluge se ne smeju obavljati
pod uticajem alkohola.
6.3 ienje odvoda dimnih gasova u potkrovlju ili u prostorijama

Uzrok opasnosti
Pad
Posrtanje, pad
Praina i a
Dejstvo toplote
Elektrina struja
Prepreke u visini glave
iljci i predmeti sa otrim ivicama u visini glave.
Zatitne mere
Posebnu panju obratiti na otvore i nosivost
podova.
Posebnu panju obratiti na skladitenje i na
razne prepreke.
Zatitna maska protiv praine, zatitna odea.
Radne rukavice.
Posebnu panju obratiti na elektrine instalacije koje prolaze iznad dimnjaka
Posebnu panju obratiti na krovnu konstrukciju odnosno grede krova, na antene i razne
vodove.
Posebna panja.
6.4 ienje dimovodnih ureaja na krovu

Uzrok opasnosti
Pad
Klizanje, pad
Praina, a
Dejstvo toplote
Dimni gasovi
Elektrina struja
Posekotine
Zatitne mere
Radne cipele sa onom protiv klizanja, zatitni pojas itd.
Na krovu montirane instalacije vodovi i
kablovi.
Maska protiv praine, zatitna odea.
Radne rukavice.
Zatitna maska za disanje.
Posebnu panju obratiti na zatitno odstojanje od elektrinih instalacija.
Radne rukavice.
332
6.5 ienje velikih i visokih (penjajuih) dimovodnih ureaja

Uzrok opasnosti
Pad
Praina, a
Dejstvo toplote
Ostaci gasa
Otpadajui delovi
Zatitne mere
Maska protiv praine, zatitna odea.
Radne rukavice i zatitna odea.
Provetravanje.
Zatitna kaciga.
6.6 ienje ureaja za provetravanje, na primer, za odvod pare iz ureaja

Uzrok opasnosti
Pad
Praina i ostale naslage.
Posekotine.
Elektrina struja
Zatitne mere
Maska protiv praine, zatitna odea, zatitne rukavice.
Radne rukavice
Posebnu panju obratiti na zatitna odstojanja od elektrinih instalacija i ostalih opasnih vodova i ventilatora.
6.7 ienje ureaja za loenje (loita) i prikljuka za dimnjak

Uzrok opasnosti
Opti
Delovi konstrukcije sa otrim ivicama
Posekotine
Alat sa otrim ivicama
Uinak vruine
Praina, a
Buka
Elektrina struja
Mehaniko ienje
Rotirajui alat
Hemijsko ienje
Hemijska sredstva
ienje pomou plamena
Gorionik na gas-kiseonik
Zatitne mere
Radne rukavice
Radne rukavice
Radne rukavice
Radne rukavice za zatitnim slojem
Maska protiv praine, zatitna odea, radne
rukavice, zatitne naoare.
Zatita uiju
Kod obavljanja usluga u kotlu, loitu, potrebno je koristiti ureaje sa niskim naponom (24V). Posebnu panju obratiti na oteene vodove i razvodne utinice.
Gorionik se mora iskljuiti i obezbediti od
neplaniranog ukljuenja.
Radne rukavice, slobodno visei delovi odee nisu dozvoljeni, zatine naoare
Zatitne rukavice, zatita lica, zatita usta,
zatitna odea, potovati uputstva za korienje i uputstva proizvodaa.
Radne rukavice, zatitne rukavice.
O DIMNJACIMA
333
Boca sa gasom i kiseonikom

ienje kotla mainama pod visokim
pritiskom
Vodeni mlaz
Elektrini ureaji
Ispravno skladitenje.
Zatita lica, zatitne rukavice, zatitna odea, nije dozvoljeno usmeravati mlaz prema
licima.
Strujni krug prekinuti na svim icama i
spreiti neeljeno ukljuenje
6.8 ienje ureaja za sagorevanje

Uzrok opasnosti
Gorionik na ulje
Predmeti sa otrim ivicama
Elektrini ureaji
Zatitne mere
Radne rukavice
Posebnu panju obratiti na oteene instalacije i vodove, ureaje iskljuiti i obezbediti
od mogueg neeljenog ukljuenja.
Rukavice postojane na ulje.
Lono ulje
Gorionik na gas
Elektrini ureaj
Radne rukavice
Zatvoriti ventil za gas
Provetriti prostorije
Curenje gasa
Gorionik na vrsta goriva
Elektrini ureaji
Radne rukavice
Maska protiv praine, radne rukavice.
Praina, a, pepeo
6.9 Provera delovanja zaptivenosti

Uzrok opasnosti
Materijal za grejanje
Sredstva za stvaranje dima
U zavisnosti od svrhe koriste se razliita
sredstva za stvaranje dima
Zatitne mere
Radne rukavice
Provetravanje prostorija
6.10 Paljenje dimnjaka

Uzrok opasnosti
Materijal za paljenje
Dejstvo toplote
Praina, a, pepeo
Dim odnosno dimni gasovi
Zatitne mere
Radne rukavice
Zatitne rukavice
Maska protiv praine, radne rukavice.
Provetravanje prostorija
334
6.11 Odstranjivanje naslaga iz dimnjaka

Uzrok opasnosti
Udarna glava (rotirajui element)
Letei delovi naslaga i maltera

Praina, a
Zatitne mere
Bez slobodno viseih delova odee.
Radne rukavice.
Prekida za iskljuenje u nudi.
Zatitne naoare
Maska protiv praine, radne rukavice
6.12 Merenje dimnih gasova

Uzrok opasnosti
Dejstvo toplote
Zatitne mere
Oprezan rad
6.13 Sanacija dimnjaka

Uzeti u obzir opte opasnosti i koristiti zatitne mere kao kod visokogradnje.
7. DODATAK 1.
Zatita od poara, bezbednost i zdravlje na radu
7.1 Osnovni uslovi za pravilno obavljanje dimniarskih usluga s aspekta
protivpoarne zatite, zatite ivota ljudi obezbeivanjem sigurnog rada ureaja za
loenje, dimovodnih ureaja i ureaja za provetravanje, kao i racionalna potronja
energije i higijena stambenog prostora
Da bi postigli navedene ciljeve u to veoj meri potrebni su sledei okvirni uslovi.
Zakonske odredbe za preventivnu zatitu od poara, bezbedan rad ureaja, ouvanje istoe vazduha, uteda energije i higijena odnosno zatita zdravlja ljudi.
Primena postojeih zakona.
Standardi i ostale tehnike preporuke.
Struna osposobljenost za obavljanje dimniarskih usluga.
Podela na pojedina dimniarska podruja.
Cehovska pravila i kriterijumi kvaliteta.
7.2 Protivpoarno-sigurnosni intervali ienja i pregleda ureaja za loenje,
pripadajuih dimovodnih ureaja i ureaja za provetravanje
Intervali ienja i pregleda ureaja za loenje, prikljuaka, dimovodnih ureaja i ureaja za provetravanje zavise od naina korienja, kvaliteta goriva, ureaja za sagorevanje,
veka trajanja i naina opsluivanja od strane korisnika.
Intervali treba da su u okviru navedenih vremenskih razmaka.
Ureaj za loenje
Intervali su sledei:
vrsta goriva meseno do tromeseno,
tena goriva u zavisnosti od kvaliteta tromeseno do jednom godinje,
gasovita goriva najmanje jednom godinje,
retko korieni ureaji za loenje najmanje jednom godinje.
Prikljuci za dimnjak (cevi, kanali)
O DIMNJACIMA
335

Vertikalni delovi dimovodnog ureaja (dimnjaci, odvodi dimnih gasova ...)
Ureaji za provetravanje
ugostiteljski objekti najmanje jednom godinje, moe i krae,
ostali privredni objekti najmanje na svake dve godine ili krae,
viestambene porodine zgrade najmanje jednom u tri godine ili krae,
porodine kue najmanje jednom u pet godina ili krae.
Obrazloenje:
Statistiki podaci o poarima i nesreama u Evropi pokazuju da je u zemljama sa organizovanom dimniarskom slubom, koja redovno obavlja protivpoarne i bezbednosnotehnike preglede i gde su dimniari ovlaeni i za posebne kontrole (preventivni protivpoarni pregledi, pregledi ureaja za loenje), broj nesrea i poara osetno manji u poreenju sa
zemljama gde ove usluge ne obavljaju ovlaeni i struno osposobljeni dimniari.
7.3 Intervali vanrednih pregleda (protivpoarno-bezbednosni pregled)
objekata i stanova
U cilju manjeg broja ili spreavanja poara i za snienje teta izazvanih poarom na
minimum, kao i u cilju obezbeivanja efikasne i sigurne protivpoarne zatite, moraju se
obavljati posebni pregledi objekata i stanova u sledeim rokovima:
objekti koji su poarno ugroeni svake tri godine,
privredni, javni i poljoprivredni objekti sa svim pripadajuim objektima svakih
pet godina,
porodine kue i stanovi svakih deset godina.
Ovi rokovi vae ve niz godina u svim zemljama sa najmanjim brojem nesrea od poara i trovanja ugljen-monoksidom.
7.4 Intervali bezbednosno-tehnikih pregleda ureaja za loenje i
odvoda dimnih gasova
Za ureaje za loenje
Najmanje jednom godinje, nezavisno od vrste goriva.
Za prikljuke na dimnjak
Najmanje jednom godinje, nezavisno od vrste goriva i od naina izvoenja.
Za vertikalne delove dimovodnog ureaja
Proveravanje propusnosti dimovodnih ureaja (dimnjak, odvod dimnih gasova, itd.) u
zoni potpritiska odnosno natpritiska vri se:
a) u potpritisku (osim rasklapajuih delova dimnjaka) svakih deset godina,
336
b) u natpritisku, ukljuujui i prikljuke dimnjaka (odvod dimnih gasova) svakih pet

godina.
Ukoliko dimniar pri ienju i pregledu primeti promene ili oteenja na dimovodnim ureajima (dimnjaku, odvodima itd.) mora se izvriti ispitivanje propusnosti.
Ispitivanje propusnosti takoe se mora obaviti i:
pri nanovo ugraenom dimovodnom ureaju,
pri zameni ili prikljuenju novog ureaja za loenje na dimovodni ureaj,
pri nanovo ugraenim prikljunim mestima ili otvorima za ienje,
prilikom veih zemljotresa ili poara.
pri paljenju ai u dimovodnom ureaju.
7.5 Pregledi dimovodnih ureaja
Pregled dimovodnih ureaja puteva mora se obaviti najmanje jednom godinje.
8. DODATAK 2
Produkti sagorevanja i dimovodne instalacije
8.1 Osnovne odredbe
Sve lanice moraju u svom prevodu paziti da se definicije u ovoj knjizi usklade sa
oblastima delovanja u zemlji svake lanice. Inae treba navesti precizne definicije ureaja za
loenje i dimovodnih ureaja.
8.1.1 Dimni gasovi
Dimni gasovi su produkt procesa sagorevanja goriva.
8.1.2 Dimovodni ureaji
To je zajedniki izraz za sve graevinske delove koji slue za odvoenje dimnih gasova i vazduha za sagorevanje od produetka ureaja za loenje do slobodnog prostora. Tu se
ubrajaju prikljuak na dimnjak, dimnjak, vertikalni delovi odvoda dimnih gasova itd.
8.1.2.1 Vertikalni deo dimovodnog ureaja (vertikalni deo dimnjaka, odvoda dimovodnih gasova, itd.).
Vertikalan ili priblino vertikalno graen deo kroz koji dimni gasovi odlaze bezbedno i sigurno iznad krova, u atmosferu.
8.1.2.2 Prikljuak na dimnjak
Graevinski deo koji povezuje ureaj za loenje sa vertikalnim delom dimovodnog
ureaja ili odvodi dimne gasove direktno u atmosferu. Obino je sastavljen od rasklapajuih
ili privrenih metalnih cevi, cevi od vetakih masa, amotnih cevi ili zidanih kanala.
8.1.3 Putanja dimnih gasova
Put dimnih gasova koji ide kroz dimovodni ureaj od loita do spoljne okoline.
8.1.4 Pregled dimovodnih putanja
Ponavljajui pregledi celog sistema grejnog ureaja (loite, prikljuak, dimovodni
kanali), kao i dovod i odvod vazduha, pri emu se utvruje kvalitet sagorevanja: ugljen-monoksid, neistoe svih vrsta, pritisak, ostali nedostaci.
8.1.5 Gubici dimnih gasova
Gubitak koji je izazvan energijom u dimnim gasovima dok se odvode u atmosferu.
O DIMNJACIMA
337
8.1.6 Provetravanje
Dodavanje vazduha za sagorevanje u ureajima za loenje ili dovod sveeg vazduha
usled obezbeivanja higijene u stambenom prostoru gde je smeten ureaj za loenje ili dovod sveeg vazduha za stambeni prostor.
8.1.7 Sagorljive materije
vrsti ili teni organski ugljovodonici ili veze ugljovodonika (na primer, drvo, papir,
katran, masti, ulje) i organski i anorgansk prah (na primer, a, otpaci tekstila, kosa i slino).
8.1.8 Gorivo
vrste, tene ili gasovite materije koje su namenjene za sagorevanje u ureaju za loenje (loitu).
8.1.9 Odvod dimnih gasova
Bezbedan odvod emisija sagorevanja od ljudi, ivotinja ili predmeta u slobodni prostor.
8.1.10 Vatrogasni ureaji
Mere i ureaji koji su potrebni za to efikasnije gaenje poara.
8.1.11 Ureaj za loenje (generator toplote, loite, ureaj)
Generator toplote i gorionici u kojima se odvija loenje (sagorevanje) vrstih, tenih
ili gasovitih goriva, pri emu nastaju dimni gasovi u tolikoj koliini da ih treba bezbedno odvoditi u slobodan prostor.
Podeljeni su na ureaje za grejanje jedne prostorije, vie prostorija i centralno grejanje, kao i ureaje za pripremu tople vode ili ostale generatori toplote.
8.1.12 Grejni putevi grejne povrine
Put dimnih gasova od ureaja za sagorevanje (gorionika) do dimnog produetka ureaja za loenje.
8.1.13 Ouvanje istog vazduha
Mere koje su potrebne da prilikom sagorevanja u atmosferu odlazi samo mala koliina tetnih materija.
8.1.14 Povezane prostorije ukupan volumen prostorija
Volumen prostora iz kojeg ureaj za loenje sa otvorenim prostorom za sagorevanje
(zavisna od vazduha u prostoriji) uzima potreban vazduh za sagorevanje iz vie prostorija koje su meusobno povezane.
8.1.15 Ureaj za neutralizaciju
Ureaj koji neutralizuje kiseli sadraj kondenza (pH vrednost 7).
8.1.16 Sanacija dimnjaka
Mere koje su potrebne da dimovodni ureaj opet zadovoljava graevinske, protivpoarne, funkcionalno-tehnike zahteve.
8.1.17 Analiza slabih taaka
Utvrivanje energetski slabih taaka u i na zgradi, pronalaenje nedostataka kod nastajanja toplote i njene ravnomerne podele, kao i utvrivanje naina korienja od strane korisnika ureaja za loenje.
338
8.1.18 Sigurnosno-tehnike mere

Ureaji i radnje kojima je obezbeen siguran i nesmetan rad ureaja za loenje i odvod dimnih gasova.
8.1.19 Preventivna protivpoarna zatita
Skup svih mera koje su nuno potrebne za spreavanje nastanka poara.
8.1.20 Odravanje
ienje ureaja za loenje (grejaa, generatora toplote), zajedno sa ureajem za loenje, kao i zamena sastavnih delova iji vek trajanja odnosno ishabanost je oekivana i koje treba najmanje jednom godinje pregledati i zameniti (na primer, mlaznice, elektroda za
paljenje, itd.).
U radove na odravanju ne spadaju popravke van planiranog obima radova na ureajima za loenje i sagorevanje.
Prednosti za krajnje korisnike
Bezbedan rad ureaja za loenje odnosno gorionika na gas,
Optimalna preventiva protiv poara,
Zatita od irenja dima u sluaju poara,
Preventiva za ouvanje zdravlja ljudi i ivotinja,
Ouvanje vrednosti pokretnih stvari u objektu,
Ouvanje opte bezbednosti,
Ouvanje imovine ljudi manjim rizikom od poara i time manje premije osiguranja,
Manji trokovi redovnog opsluivanja,
Samo jedno odgovorno lice,
Spreavanje poara usled paljenja ai ili smolastih naslaga,
Nikakva dodatna finansijska optereenja,
Manji trokovi odravanja zgrade, dimovodnih ureaja i ureaja za loenje usled
redovnih pregleda i kontrole,
Vii ivotni standard i kvalitet stanovanja,
Ouvanje visoke prodajne vrednosti,
Spreavanje trovanja CO i optih nesrea,
Vii bezbednosni standard za ureaj za loenje i prikljuak za dimnjak,
uvanje vazduha, zemljita i vode,
uvanje blie okoline,
Zatita uva vrednost objekata i prirode spreavanjem nastanka tzv. kiselih kia,
Manje koliine CO2 i ostalih tetnih gasova i time efekata staklene bate,
Smanjenje problematike ozona,
Manji trokovi korisnika,
Spreavanje tete usled naruenog zdravlja ljudi zbog alergija, obolenja disajnih
organa,
Spreavanje tete zbog plesni i vlage,
Poboljanje kvaliteta stanovanja,
Poboljanje kvaliteta sagorevanja,
Smanjenje materija tetnih po zdravlje,
Smanjenje trokova energije i rada.
O DIMNJACIMA
339
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
Bogner, M.: Propan i butan, 2. dopunjeno izdanje, ETA, Beograd, 2008.

Bogner, M.: M. Isailovi: Prirodni gas, 2. dopunjeno izdanje, ETA, Beograd, 2008.
Bogner, M. i dr.: Termotehniar, tom 1, 3. dopunjeno i proireno izdanje, 4.9.4. Strujanje dimnih gasova i vazduha, str. 544 572, Interklima-grafika, Vrnjaka Banja,
2004.
Geissler, F., A. Hfling, A. Marxer, W. Weiner: Fachrechnene fr Schornsteinfeger,
Bayerische Kaminkehrerhabdwerk, Mnchen, 1975.
***: Sistemi dimnjaka za novogradnje i sanacije, Schiedel, Beograd, 2010.
Sekulovi, Z., M. Bogner: Odimljavanje i arhitektura, ETA, Beograd, 2011.
Bogner, M. i dr.: Termotehniar, 3. dopunjeno i proireno izdanje, tom 1, 7.Aerozagaenje, str. 785-815, tom 2. 15.2. Zatita vazduha, str. 649 752, Interklima grafika, Vrnjaka Banja, 2004.
Mareni, .: Dimnjaci, funkcija, odravanje i rekonstrukcija, Gradsko stambeno
komunalno gospodarstvo, Zagreb, 2005.
Lonari, R., Z. Patafta.: Dimnjak, Hrvatska udruga za organizaciju graenja, Varadin, 2010.
Hausladen, G.: Handbuch der Schornsteintechnik, Oldenburg, Mnchen, 1988.
Heidlmair, J.: The Safety Chimney, Foundation for Safety, Quality of Life and Economic Viability, Berlin, 2007.
***: Eurocod 1, Deo 1 i deo 2. Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije, Graevinski fakultet, Beograd, 1997.
***: BS EN 1993-3-2:2006. Eurocod 3 Design of steel structures Part 3-2.
Towers, masts and chimneys- Chimneys
***: EN 1998-6:2003. Eurocod 8: Design provisions for earthquake resistance of
structures, Part 6: Towers, masts and chimneys
Holmes, J.D: Wind Loading of Structures, 2nd edition, Taylor & Francis, Oxon, GB,
2007.
Dyrbye, C., S.O. Hansen: Wind loads on structures, John Wiley & Sons, West Sussex, 1997.
Taaranath, B.S.: Wind and earthquake resistant buildings, Marcel Dekker, New
York, 2005.
***: CICINID Industrial Chimneys, CICIND, Zrich, 2005.
***: Dejstva na konstrukcije, Graevinski fakultet, Beograd, 1995.

DIMNJACI

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DIMNJACI

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Oktavijan Popovi, dipl. in.

Oktavijan Popovi, dipl. in. ma. projektant i izvoa radova, Beograd

ovekov susret sa vatrom je poeo da menja istoriju oveanstva. Vatra na otvorenom

4.2. Seizmika dejstva / 87

6.2. Novi pristup u tehnikoj harmonizaciji i standardizaciji

3. Zatita ivotne sredine / 317

Dimnjak je vaan sastavni deo svakog postrojenja za loenje.

perioda, koja je bila izloena na izlobi Vina, praistorijska metropola odranoj u

Slika 1.1. Ognjite i odvod dimnih gasova (Vinanska kultura)

Od VIII veka poeli su se u kuama graditi kamini, a sa razvojem ozidanih i

U drugoj polovini dvadesetog veka, gas je poeo masovno da potiskuje ugalj

2.1. PODELA PO VRSTI GORIVA

Slika 2.1. Prikljuak na dimnjak (Schiedel)

Gasni kotlovi bez potrebne promaje (kotlovi sa natpritiskom)

Slika 2.2. Eksplozivna klapna sa regulatorom promaje (Schiedel)

Slika 2.3. Neutro Set (proizvoa firma Schiedel)

2.2. PODELA PREMA VUI

Za loita bez ventilatora (kotlovi sa prirodnom promajom), dimnjaci moraju

2.3. PODELA PREMA MESTU POSTAVLJANJA

2.4 PODELA PREMA NAMENI

2.5 PODELA PREMA MATERIJALU I

2.1. Od radijalne opeke izolaciona cev

Slika 2.4. Karakteristini sluajevi dimnjaka

1.1. Limeni ankerisani dimnjak postavljen na tlu Primenjuje se za manja,

1.4. Samostojei limeni dimnjak sa dvostrukim omotaem postavljen na tlu

2.6 OSNOVE PRORAUNA VUE DIMNJAKA

Vazduni trakt: 1. Usisno ue potisnog ventilatora; 2. Potisno ue potisnog

Za odreivanje gustine gm potrebno je znati srednju temperaturu gasova u

gde je D1N prenik neizolovanog dimnjaka u m;

za manje zidane dimnjake ija je srednja debljina zida 0,5 m

za velike zidane dimnjake ija je srednja debljina zida 0,5 m

gde je D1 prenik dimnjaka u m.

Slika 2.6. Temperature dimnih gasova

Tabela 2.1 Gustina gasova (0C i 1 bar)

Azot vazduha sa primesama produkata sagorevanja

Slika 2.7. Statika vua dimnjaka

Efektivna vua se dobija oduzimanjem pada pritiska usled otpora od statike

= srednji unutranji prenik dimnjaka u m;

Slika 2.9. Statika vua loita

Slika 2.10. Pad pritiska usled otpora trenja u loitu

Slika 2.11. Nomogram za odreivanje potrebne snage ventilatora

Na slici 2.12 ematski su prikazani karakteristini sluajevi kolena, lukova i

Slika 2.12. Karakteristini sluajevi kolena,

b/a = 1/2 b/a = 2

irenje preseka se odnosi na w1

Suenje preseka se odnosi na w1

0,06 0,055 0,05 0,045 0,04 0,035 0,025 0,02 0,015

Tabela 2.3. Koeficijenti pojedinih lokalnih otpora

Ulaz u kanal sa zaokrugljenim ivicama

Prikljuak za dovod vazduha

Ulaz u kanal ispod

Koeficijent lokalnog otpora

Izlaz iz kanala pod

Vrednosti vae samo

Tabela 2.3 (nastavak)

Ulaz u kanal kroz

= (1,707 A/A1 1)2

Izlaz iz kanala kroz

Izlaz iz kanala kroz

Reetka ili dijafragma unutar kana12.

Potpuno otvoren iber ili leptir

Pri pravougaonom preseku i dvostranom suavanju konfuzora dimenzije

3. STRUJNI PRORAUN DIMNJAKA

3.1. RAZVOJ DIMNJAKA