jenom krugu proraguna ny,y dobilo mnogo veéu vrednost, (na primer 10 Hz), sto bi oborilo ig,.0,2 na vrednosti koje odgovaraju X-pravcu. Sada se tek mogu obaviti poredenja aerodinamickih pritisaka vetra iamedu (3) i [15] i napraviti njihov odnos. Izrazunati odnos q iz {3] i ostednjenog aerodinamickog pritiska vetra prema [14], kreée se u granicama, (analogijom prema osnovnom iarazu 44 = Im GY tj, reda je velitine izratunatog dinamitkog koefidijenta aa kruti X-pravac. Teraéuna- tiaerodinamiki pritisak vetra za oblogu veci je od onog za glavni nose¢i sistem rbog B =1 iusvojenog g = 4. Nema smetnje da se u svim slugajevima izrazito krutih obloga, (npr. aidanih), aprovede prorafun kao za glavni sistem, kada bi udarni koefieijent g dobio manje vrednosti; (koeficijent B, medutim, ostaje sa B = 1) Pokazani primer pokazao je da ne movaju mnogo da se razlikuju aerodinamickt pritisci vetra prema (3) i [15]. Koliko ée se razlikovati u slutajevima klasi¢nih 1 krutih konstrukcija, najvige zavisi od poznavanja veligine osnovne brzine vetra, ali to je veg stvar razvoja i rezultata meteoroloskih osmatranja. 7.3 CILINDRICNI STUB eraéunati opterecenje vetrom cilindriénag stuba preseka ¢ 133+ mm i visine 15 tm. Proveriti stabilnost stuba na odvajanje vriloga. Stub je u potpunosti zavaren i uklesten u temelj. Stub tretirati kao privremeni objekat, sa povratnim periodom vetra T = 20 god Stub analizovati za dve lokacije: Novi Sad i Beograd. Uporediti dobijene rezultate sa reultatima koji bi se dobili prema propisima (3) Ulaznt podaci Objekat < 1>)Lokacija: Novi Sad i Beograd. <2>]Vrsta objekta: ‘Krummocilindriéni konzolni stub. < 35 | Dimenzije Presek: @ 133-5 mm. Masa = m = 15,8 kg/m stuba: ‘Moment inercije preseka = I = 412 cm* Visina stuba = 15,00 m Teligna ~ u potpunosti eavarena. < 4 >| Konstruk Relativno prigusenje = ¢ = 0,003 | <5 > | Obloga: Glatka.” | <0 > |Povratni T= 2 god; iz tabele 6 JUS UCTTI0 period projektne | asnevne brzine JPodaci o vetru i terenu |Omovna braina] fz JUS U.C7.110, (tabela 8): vetra 35 m/s Novi Sad [Pnsns = 19 m/s Beograd <6> |Terent [Ravan i otvoren teren. Usvojeni podaci <9> [Gustina 1,225 kg/m* vazduha. ZO | Vreme ostednja- [f= 1 h = 8600 5; (sledi iz JUS U.C7.110) vanja osnovne braine Proraéun opterecenja vetrom < 11 > Projektna osnovna braina vetra JUS U-C7.110 Kao u prethodnim primerima je: k, = 1,00; 2a T= 20god = kro2 = kno = 0,920 ky «ker m,s0 10 = 0,920 - Un, 60,20 = 32,20 m/s 2a Novi Sad = 17,48 m/s 1a Beograd Yen, 20,40 €<12 > Osnovni pritisak vetra dma0io = (1/2)+ P= (¥%m,20,20)? 1079 = = 0,64kN/m? za Novi Sad = 0,19kN/m? 2a Beograd < 13> Osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra Fak for ekspozicije: = BYP. (2/10)% = 1 (2/10)"* (z/10)*? = (2/20)°* Ky Osrednjeni aerodinamieki pritisak vetza: m.20.2 = Ym.20,30° KP = 0,41 -(2/10)°™* Vm,20.2 | Gm,202 =] | m/s}: | [KN /m*] 100] 32,20 | 0,64 | 15 |1,06/1,12| 34,08 |_0,71_ [NS T011,00]1,00] 17,48 | 0,19 [is {106 ray 0.21 | Bg} 17< 14> Kontrola krutosti glavnog nosedeg sisterna JUS U.C7.111 Proverige se krutost. stuba postupkom 3 sa slike 2: irina konstrukeije upravna na delovanje vetra = 6 = 0,133 m; frekvencija 1. tona oscilacija konstrukcije, prema postupku iz Priloga: 3,52 as wel 2100-108 N/m? 1S 2m 412-1078 m# m= 15,8 kg/m = 0,58 Hz b/h = 0,133/15,0 = 0,009 « 0,25 h/b = 11334 Frekvencija 1. tona i odnos 6/h veé ukazuju na izuzetnu vitkost konstrukcije, U Kojoj meri je konstrukeija vitka 2a delovanje vetea ditektno zavisi od lokacije Ostednjena braina vetra na nivou vrha konstrukcije, 5m) = 34,08 m/s NS Om) = %m,20.15 18.49 m/s Bg Makroskale turbulencije = Z = 60m A/(2+L) = 15,00/(2-60) = 0, 13 => faktor spektralne energije vetra iz slike 3 JUS-«: S' = 0,018, Je (4) redukovana braina: Q ) =.0 NS a= (=tittg) =405 8 = \o5-15,00) ~" = Ir (6) 2a Novi Sad: at 15,215/6 r (ajay = © -0,018- sae = 15,52 > 0.5 Ia (6) 2a Beograd: = 16,44 > 0,5 < 45,52 (R/B) = Iz odnosa (R/B)? 2a ove dve lokacije vidijiv je veliki uticaj osnovne breine. Iste konstrukeija na dve lokacije pokazuje razlicitu dinamiéku osetljivost. = konsitukeija je podloina rezonantnom efektu i spada u VITKE KONSTRUK- CUE.< 15 > Dinamitki koeficijent Kontrola (R/B)? pokasala je da je konstrukcija vitka i da je (eventualno) treba korigovati. Ovo ne mora da anaéi da se odmah moraju korigovati ulazni podaci Mode se desiti da konstrukcija izdrai puni pritisak vetra i pri visokom dinarnickom koeficijentu. (A) Dinamitki koeficijent za lokaciju Novi Sad: Postupak 5, slika 5 JUS-a' b/h = 0,01 < 0,25 => koeficijent prostorne korelacije iz slike 3: B= 1, 0; (R/B)? = 45,52 Iz slike 7 JUS U.C7.110, za = = A= 15 m I, = 0,164 iz (12) __ 0,58 3600 - (45, 52)/? vt= Types 2075 Iz (13) udarni koeficijent: Jin ty] = v2-1n 2075 = 0,577 7 9 = 3,914 op = 4,06 Iz (3) dinamiski koeficijent: G@ =142- 4,06 -0,164- 1,0. [1 +45,52}4/? = 10,07 Sto je izuzetno visoka vrednost koja je potvrdila rezultat prethodne provere - zaista je reé 0 0 dinamicki osetljivo} konstrukeiji (A) Dinamitki koeficijent za lokaciju Beograd: b/h = 0,01 < 0,25 => koeficijent prostorne korelacije iz slike 3: B = 1,0; (R/B)? = 16,44 I, = 0,164 0,58 - 3600 - (16, 44)!/? wets Tepe — = 2087 (Udarni koefieijent je ostao gotovo neizmenjen.) = 139GS 142-4,05-0,164-1,0-[1+16,44)7? = “= 6,55(< 10,07) sto je jo8 uvek visoka vrednest, ali i znatno manja od one 24 Novi Sad. Inaée i ovde se radi o dinamicki osetljivoj konstrukciji. < 16 > Aerodinamicki pritisak vetra Posle koraka < 13 > i < 15 > moée se izraéunati trageni aerodinamicki pritisak vetra na stub: Jus U.C7.110, JUS U.C7.i11] TP BI ] z lamer |) deaoe | Lokecia | og lacey || &N/oo?|| fe fm?) N/m] 10 0,64 644 G=10,07 0,70 1,09 15] O71 | 7,15 Novi Sad 0,90 | 1,27 | 10 0,19 1,23 G=6,55 | 0,70 3,68 15, 0,21 137, Beograd 0,90 4,29 ‘Acrodinamicki pritisak vetra u Novom Sadu je éak 5,22 puta veéi od istog 7a Beograd, iako je odnos kvadrata osnovnih braina vetra samo: (35/19)? = 3,39, Sto je sve posledica razliéicih osnovnih braina vetra, @ odatle i dinamiékih koeficije- nata. (Napomena: opet se podvlati da je izragunati aerodinamicki pritisak vetra fizick fiktivna velitina koja se ne mode izmeriti na povréini stuba. Izradunati dinamitki koeficijent je, kao Sto je veé regeno u poglaviju 1, jedna vrsta kontrole upotrebljivost Konstrukeije - mada se tako ne naziva, i mode da ukafe, kao u vom slucaju, da je konstrukeija podlogna i autokorelacionim delovanjima fluktuacija braine vetra i da moge da podlegne njihovom delovanju.) Kolona odnosa aerodinamickih pritisaka vetra g/4m,20,s pokazuje veliginu moguéeg dinamizkog koeficijenta, pri kome bi aerodinamicki pritisci vetra sragunati prema standardima [14] i [15] bili jednaki onima iz propisa [1], odnosno (3); (videti komentar u odeljku 5.3). Veligine ovih moguéih dinamitkih koeficijenata nejednake su 2a Novi Sad i Beograd. Vrednosti 2a Novi Sad su male i manje su od 2, sto bi odgovaralo minG - za krute konstrukcije. Vrednosti za Beograd su realnog reda velitine za ovakvu vistu dinamiski vitkih konstfukcija. Opisane razlike posledica su nepoklapanja osnovnih braina vetra iz [1] i [14], (videti tacku 6.4.3). < 17> Pritisak vetra 140Nastavak proraéuna odnosi se na stub u Beogradu. Rejnoldsov broj - prema JUS U.C7.111 Re = 0,685 - 10° - tm,20,h=15 b= = 0,685 -108 +18, 49-0,193 = 1,68- 10 < 3,5 - 10° tj, stub se nalazi u podkritignom regimu strujanja. Koeficijent sile stuba - prema JUS U.C7.113: C=1,2 = pritisak vetta qu = 47,202 °Ow A 10m: qe =1,23-1,2- 0,133 = 0,20 kN/m 18m: gu =1,37-1,2-0,133 = 0,22 kN/m Dalji postupak stvar je dimenzionisanja stuba, U sluéaju da stub ne zadovolji, ponavljaju se koraci < 14> do < 17 > 2a novousvojeni presek stuba- < 18 > Kontrola stabilnosti stuba pri odvajanju vrtloga Prema JUS U.C7.111: Rejnoldsov broj - prema JUS U.C7.111: Re =1,68-10°= Strouhalov broj: St = 0,20 Kritiéna breina vetra na kojoj mote do¢i do izjednagavanja frekvencija odvajanja vrtloga i oscilacija konstrukeije: . _ _ 0,580,133 9 4g 4, &10 m/s Xe = = ae 0:89 ml San ao.ts > 1,2) C3 =2 tj. kritigna braina vetra tako je mala, da je konstrukeija nepreksidno u stanju da se nade u tezonanciji. Ovo, medu.im, ne mora da bude sluéaj, jer je i odgovarajuéi ekvivalentni boéni pritisak vrlo “nali - zanemasljiv ger = (0/2) «02, = 1079 = B- 107% kN/m? = Aerodinamitko prigusenje: 10 141Sto znagi da amplitude pomeranja vrha mogu biti umerene veligine. Kontzola rela- tivne veligine ovik amplituda: _ Co {(p-6?)/mn) Wl = TRE C= [tp-)- Calva 3 2,0+1,225- 0,1332/15,8 = 5,070, 183)*7 - [0,003 — (1, 295 - 0, 133? - 1,2/15,8]'7? yo/o = 0,007 ii yo =0,007-6 da pomeranja vrha je neznatna, pa uz veé datu konstataciju o ge mote se zakljuéiti da stub nije ugroden oscilacijama od odvajanja vrtloga. V drugadijem sludaju, da je potrebno proveriti konstrukeiju na ekvivalentni boéni pritisak postupile bi se po sledecem: wy = Ger Oy gde je C koeficijent popreénog uzgona. Cie} _ (R/T? (C= [Kp 87) - Ca] nf? _ 6,0-0,133 * (15, 0/0, 133)+/? - [0,003 ~ (1,225 - 0, 1337 +1 2/15, 8}}/? G = = 2,04 pa bi za proraéun statitkih uticaja i dimenzionisanje bili merodavni pritisek vetra %e iz < 17 > i botni pritisak wy, 7.4 TORANJ ZA NOSENJE ANTENA Navegée se primer aerodinamiékog pritiska vetra na toranj 2a noSenje antena - slika TA. Toranj je reéetkasta teliéna konstrukcija, a prema dinamitkim karakteristikama spada u vitke konstrukcije. Proraéun opteredenja. vetrom sproveden je prema aktuelnim propisima u vreme projektovanja- propisime [3] i uporedo prema standardima [14], [15] i [17]. Reaultati proraéuna dati su slikom 7-1. iu prethodnim primerima videli smo da je dinamitki koeficijent slogena funkcija karakteristika turbulentnog vetra i osobina same konstrukeije - pre svega frekvencije slobodnih oscilacija i relativnog priguéeaja. Pokazali smo u 7.2 uticaj frekvencija, a u 7.3 uticaj osnovne brzine na dinamicki koeficijent. Ova} primer pokazuje uticaj povratinog petioda i frekveneija iscovremeno na dinamitki koeficijent. U odeljieu 6. 142 ~