FOTOELEKTRINI EFEKAT

Teorijski uvod
Ako svetlosni zrak padne na povrinu metala, dolazi do interakcije izmeu fotona i elektrona u metalu. Pri tome
foton i elektron izmenjuju energije, s tim da uvek jedan elektron primi energiju samo od jednog fotona. Da bi dolo
do fotoelektrinog efekta, tj. da bi elektron pri interakciji sa fotonom napustio povrinu metala, energija fotona h
mora biti vea ili najmanje jednaka energiji potrebnoj za izbijanje elektrona iz metala. Ova energija, koja je
svojstvena svakom metalu sa koga se izbijaju elektroni, naziva se i z l a z n i r a d elektrona.
Einstein je pretpostavio da svjetlosni izvor moe emitovati ili apsorbovati energiju samo u odreenim koliinama svetlosnim kvantima, koja iznosi h, gde je - prirodna frekvencija izvora, a h - Planckova konstanta. Tretirajui
svetlost na ovaj nain, tj. kao skup svetlosnih kvanta ili fotona, Einstein je objasnio fotoelektrini efekat.
Na osnovu zakona o odranju energije Einstein je dao jednainu iz koje se tano moe izraunati kinetika energija
elektrona izbijenih sa povrine metala pri interakciji sa fotonom energije h
mv 2
(1)
h A
2
gde je m - masa elektrona, v- izlazna brzina elektrona i A - izlazni rad elektrona, a - frekvencija fotona.
Ova jednaina je izvedena pod pretpostavkom da je elektron u metalu primio maksimalnu kinetiku energiju od
fotona, odnosno da je zanemaren deo energije koji se troi na elastine sudare u metalu.
Smanjivanjem frekvencije svetlosti , smanjuje se i energija fotona h. Kada se frekvencija smanji na
graninu vrednost g, odnosno kada energija fotona postane jednaka izlaznom radu elektrona A, tada prestaje
fotoelektrini efekat. Pri tome vae sledee relacije

mv2
0
2
h g A

(2)
(3)

Grafikim predstavljanjem ove relacije, za razne metale dobija se familija pravih linija sa istim koeficijentom
pravca, koji je jednak Planckovoj konstanti h. Svaki metal ima svoju graninu frekvenciju, koja je odreena
odgovarajuim izlaznim radom iz jednaine (3)
A
(4)
g

Odgovarajua maksimalna talasna duina g, koja odgovara graninoj (minimalnoj) frekvenciji g, pri kojoj poinje
da se javlja fotoelektrini efekat je
c
ch
g

(5)
g
A
Da bi se zapazio fotoelektrini efekat i izraunala Planckova konstanta h, primenjena je gasna foto-elija,
ija se katoda osvetljava monohromatskom svetlou. Elektroni izbaeni sa metalne povrine - katode foto-elije,
padaju na anodu obrazujui, na taj nain, struju kroz foto-eliju. Ukoliko se anoda dovede na dovoljno veliki
negativan napon U u odnosu na katodu, tada e svi elektroni izbaeni sa katode biti ponovo vraeni prema katodi. Za
jedan elektron naelektrisanja e, koji je izbaen iz katode brzinom v moe se napisati sledea ravnotena jednaina
(6)
2

mv
eU
2

Pri razliitim frekvencijama svetlosti 1 i 2, dobijaju se dve jednaine

h 1 A eU 1

h 2 A eU 2
oduzimanjem se dobija izraz za raunanje Planckove konstante

h e

U 2 U1
2 1

(7)

(8)

Sl.1 Aparatura za prouavanje fotoefekta

Sl 2. Fotoelektrina struja u zavisnosti od napona na elektrodama za dva razliita intenziteta svetlosti