EkspertizaUdesa Predavanje2

Deo I Uzroci nastanka poara
Elektrina struja kao uzrok poara
Prof. dr Milan Blagojevi
Eksperiza udesa k. 2013/14.
Slide 1

Statistiki podaci o mestu nastanka kvara na elektrinim instalacijama ija je
posledica bio nastanak poara obuhvataju sledea mesta:
z
z
z
z
z
z
z
z
kvarovi na provodnicima koji su ugraeni u objekat (preko 33%),

kablovi i utikai (blizu 20%)
sijalice i razni izvori svetlosti (blizu 20%)
prekidai, produni kablovi i utinice (preko 10%)
osigurai, glavni prekidai, razvodne table (oko 5%)
merni ureaji i njihova kuita
energetski transformatori
ostala mesta u okviru elektrinog razvoda
Statistiki podaci (11 evropskih zemalja) takoe pokazuju da se broj poara kao
posledica kvara na elektrinim instalacijama u poslednjih deset godina poveao za
25%, dok je za isti period broj poara izazvan drugim uzrocima porastao za 5%.
Slide 2

Svakoj vrednosti elektrine struje odgovara odreeni porast temperature koji mora
biti ogranien, tj. temperatura ne sme dostizati taku paljenja izolacije, okolnih
predmeta i materijala. Materijali u neposrednoj blizini mogu da budu razliiti:
izolacija, konstruktivni elementi zgrade, bilo koje druge zapaljive i eksplozivne
materije.
Najei uzroci paljenja koji su povezani sa elektrinom strujom:

z
z
z
z
z
pregrevanje elektrinih provodnika, namotaja i drugih ureaja kroz

koje protie elektrina struja,
kratak spoj
veliki prelazni otpor
varnienje i elektrini luk
kvarovi na elektrotermikim ureajima
Slide 3
Elektrina struja kao uzrok poara - pregrevanje

Elektrina struja pri prolazu kroz provodnik, ili prilikom korienja u mainama i ureajima,
delom se pretvara u toplotnu energiju. Svakoj vrednosti elektrine struje odgovara odreeni
porast temperature koji moe da dovede do oteenja izolacije i time do izazivanja poara.
U skladu sa Dul-Lencovim zakonom, koliina toplote Q[J] koju elektrina struja razvija u provodniku
proporcionalna je kvadratu jaine struje I[A], otporu provodnika R[] i vremenu proticanja struje T[s]:
Q(t ) = I 2 RT
Zbog toga, prolaskom struje dolazi do pregrevanja provodnika to prouzrokuje zagrevanje i
paljenje izolacije. Nastalo preoptereenje najvie utie na kontakte i na spojeve provodnika,
posebno ako nisu pravilno izvedeni, pa do paljenja izolacije dolazi ba na tim mestima.
Slide 4

Veina evropskih i nacionalni propis predvia da je porast temperature za elektrine provodnike ne sme biti
vei od 25 C u odnosu na temperaturu ambijenta. Gumena izolacija na temperaturi preko 65 C dehidrira,
gubi elastinost i puca to ima za posledicu da otpor izolacije naglo opada i dolazi do kratkog spoja.
esti su sluajevi preoptereenja provodnika u domainstvima gde je elektrina instalacija dimenzionisana
za mali broj potroaa to je uslovilo izbor provodnika malog poprenog preseka. Vremenom su se
domainstva opremila sa potroaima velike snage, instalacija nije rekonstruisana, to ima za posledicu
pregrevanje provodnika i izbijanje poara.
Presek provodnika
[mm2]
1.0
1.5
2.5
4.0
6.0
10.0
16.0
25.0
Dozvoljena struja [A]

za bakar
za aluminijum
12
16
21
27
35
48
85
88
16
21
27
38
51
69
Slide 5

Do pregrevanja provodnika moe doi i pri normalnim strujnim optereenjima, pod uslovom da je na neki
nain spreeno odvoenje toplote. Bilo kakvo spreavanje oslobaanja toplote u okolni ambijent,
prekrivanjem izolacije robom ili razliitim materijalima koji mogu da stvore neki oblik spoljne toplotne
izolacije, a to je esto sluaj u poslovnim objektima, moe izazvati paljenje energetskog kabla ak i u
uslovima normalnog strujnog optereenja. Za ekspertizu je vaan i podatak da li se oseao specifian miris
gume koji se razvija prilikom pregrevanja izolacije.
U praksi se najee pale nekvalitetni i preoptereeni produni kablovi.
Slide 6

Najvee dozvoljene temperature za razliite tipove izolacije
Tip izolacije
Najvea dozvoljena temperatura
PVC i prirodna guma
70 C na provodniku
Umreeni polietilen i etil-propilen
90 C na provodniku
Mineralna (sa PVC omotaem ili metalnim

platom kada se kablovi dodiruju)
70 C na omotau
Mineralna (sa metalnim platom kada se

kablovi ne dodiruju)
70 C na provodniku
Slide 7
Elektrina struja kao uzrok poara veliki prelazni otpori

Prelazni otpori nastaju na mestima gde se spajaju provodnici i na mestima njihovog spajanja sa
tablama, mainama, ureajima i aparatima. Kod dobro ostvarenih spojeva (dobar kontakt)
prelazni otpori su mali tako da se ne razlikuju u drugim delovima strujnog kola. Kod loe
ostvarenih spojeva ta mesta se intenzivno zagrevaju tako da dolazi do paljenja izolacije. Takoe,
oksidacija na spojnim mestima stvara uslove za nastanak prelaznih otpora. Ova pojava je
posebno izraena tamo gde provodnici nisu izraeni od bakra. Razni potresi i vibracije mogu da
doprinesu da kontakti olabave i da se jave prelazni otpori.
Ukoliko elektrini kontakt nije dobro privren i ima veliku otpornost, to ima za posledicu
lokalno zagrevanje koje potpomae proces oksidacije, a samim tim dolazi do mikropomeranja
delova kontakta. Ovo je bespovratni proces, jer spoj postaje labaviji, nagomilava se oksid koji
ima manju provodnost, otpornost na mestu kontakta raste i poveava se oslobaanje toplote.
Temperatura na kontaktu raste, disipacija energije se poveava sve do momenta kada se stvore
uslovi za paljenje zapaljivih materijala u neposrednoj blizini.
Prilikom vrenja uviaja, ovoj injenici treba posvetiti posebnu panju jer to
moe olakati razjanjenje dogaaja.
Slide 8
60
30
50
25
Cu/Mesing
20
40
30
15
Cu/Fe
20
10
10
Cu/Mesing
Cu/Fe
0
0
10
15
Pad napona (V)
Snaga disipacije (W)

Za kontakt Cu/Cu, pri struji jaine 1A
oslobaa se oko 15 W, a pri struji od
2.5A priblino 25 W. Na loem spoju
Cu/Cu formira se Cu2O koji je dielektrik
male provodnosti. Poveanje temperature potpomae proces stvaranja
metalnog oksida na povrinama
kontakta, pa se javljaju lokalna mikropranjenja koja poveavaju temperaturu
kontakta, dolazi do topljenja Cu2O i kroz
njega se stvaraju lokalni mostovi od
istog istopljenog metala, bez neistoa.
Ovaj proces je samoodriv, pa se
otpornost kontakta periodino menja od
visoke do niske.
0
20
Struja (A)
Slide 9

Primeri tzv. vrelih taaka (dobijeni snimanjem termovizijskom kamerom)
Slide 10

Primeri tzv. vrelih taaka (dobijeni snimanjem termovizijskom kamerom)
Slide 11

Najea mesta nastanka loeg kontakta (i
kasnije rednog elektrinog luka:
- unutranjost prijemnika el. energije sa vie
spojeva
- prikljuak napojnog kabla prijemnika
- veza napojnog kabla sa utikaem
- spoj utikaa i utinice
- spoj utinice sa instalacionim provodnikom
- stezaljke/kleme u razvodnom ormanu
Primer topljenja dela sabirnice zbog oslobaanja toplote na

loem kontaktu.
Slide 12

Veliki prelazni otpori su posebno izraeni i uzrok su velikog broja poara u sluajevima kada
spojeve izvode nestruna lica, spajanjem bez lemljenja ili bez upotrebe rednih klema, ve samo
prostim spajanjem i izoliranjem trakom. Kod takvih spojeva, pri jaini struje od 10 A temperatura
dostie od 50 do 90 C, a pri 20 A ide do 130 C pa ak do 300 C, to moe da izazove paljenje ne
samo na spoju ve i na rastojanju od nekoliko centimetara od spoja zbog VARNIENJA.
Zbog toga moe doi do paljenja razliitih materija, kao na primer:

z
predmeti od materijala male termike inercije: posteljina, prekrivai, jastuci,

itd., ako su postavljeni blizu utinice snaga disipacije potrebna za paljenje
je 28 W
komponente elektrine instalacije od plastike snaga disipacije potrebna za
paljenje je 30 W
predmeti i konstrukcije od drveta snaga disipacije potrebna za paljenje
iznosi 35 do 50 W
komponente od aluminijuma na provodniku snaga disipacije potrebna za
paljenje je 45 do 50 W
Slide 13
Elektrina struja kao uzrok poara varnienje i el. luk

Varnienje i elektrini luk su veoma esti uzrok poara. Varnienje je utoliko opasnije ukoliko se u
blizini nalaze lako zapaljive i eksplozivne materije. Elektrini luk najee ima temperaturu 1500 4000 C i moe zapaliti svaki materijal bilo dodirom bilo zraenjem. Naroito treba voditi rauna o
zraenju prilikom utvrivanja uzroka poara. Treba tano utvrditi rastojanje zapaljenog materijala od
elektrinog luka, pa zatim proveriti da li je do paljenja moglo da doe zraenjem toplote.
Najei uzroci varnienja su:
z
z
z
z
z
z
prekid strujnog kola raznim ureajima

prekid strujnog kola mehanikom silom
kao pratea pojava elektrinog zavarivanja ili seenja metala
slabi - labavi kontakti
varnienje u elektrinim mainama (kolektor, klizni prstenovi, etkice)
oteenje izolacije i dodirivanje provodnika poloenih na malom meusobnom rastojanju ili blizu uzemljenih konstrukcija ili dodirivanje golih
provodnika
Slide 14
Elektrina struja kao uzrok poara varnienje i el. luk

Karakteristini tragovi na mestima elektrinog luka su zatopljenja u obliku kuglica, tzv., perle,
meutim, treba razlikovati ta zatopljenja od onih koja su nastala pod dejstvom poara, dakle koja
nisu rezultat elektrinog luka.
Perle nastale el. lukom
Perle koje su nastale kao posledica poara
Vizuelni metodi za ekspertizu se NE PREPORUUJU, ali treba obratiti panju na:

z
z
o
sjaj, boju i oblik kuglica

glatkou i zaokrugljenost kuglica
veliinu kuglica (vrlo male kuglice, manje od 1 mm su posledica elektrinog luka, a
one vee od 3 mm su posledica poara)
Slide 15
Elektrina struja kao uzrok poara elektrini luk

Redni elektrini luk.
Paralelni elektrini luk

(faza-nula, faza-faza, faza-zatitini provodnik)
Slide 16
Elektrina struja kao uzrok poara elektrini luk

Primeri oteenja zbog loeg elektrinog kontakta i kao posledica rednog elektrinog luka
Slide 17
Elektrina struja kao uzrok poara elektrotermiki ureaji

Veoma esto na zgaritima se nalaze elektrine reoi, grejalice, poreti, pegle, a ponekad i
improvizovane naprave za grejanje koje svojom grejnom povrinom mogu da izazovu poar ako je
usijana i ako se dovede u dodir sa materijalom koji moe da gori. Da bi se navedeni aparati ili
naprave mogli da izazovu poar potrebno je:
z
z
z
da se nalaze u centru poara

da se u blizini nalazi materijal koji moe da gori
grejne povrine moraju da daju dovoljnu toplotu da se materijal zapali
Ako se aparat nalazio u centru poara, tj. ako je izazvao poar, onda je njegova glazura (emajl)
glatka - sjajna i ispucala, u protivnom je nagorela, zatopljena i zaaavila (a se nahvatala po
povrini). Na zagrejanim povrinama se nalaze ostaci potpuno ugljenisanog materijala, dok na
drugim, nezagrejanim povrinama toga nema. Osim navedenog, potrebno je istai da ako se
sumnja da je ukljueni aparat za zagrevanje izazvao poar, onda je po pravilu poar razorio
izolaciju spojnog gajtana, usled oteenja izolacije dolo je do kratkog spoja, pa se navedeni
tragovi veoma lako nalaze.
Slide 18

Potrebno je po poloaju prekidaa utvrditi da li je ureaj bio ukljuen ili ne. Treba pregledati viljuke
utinice (moe da se desi da su usled potresa ispale iz zida) i ukoliko su iste, znai da su u vreme
poara bile u utikau. Na zgaritu mogu da se nau grejni elektrini aparati u iskljuenom poloaju,
a da su ipak prouzrokovali poar. To se objanjava time, da su grejne povrine ostale jo dovoljno
tople i posle iskljuenja i da su upalile prisutni materijal, a esto i izolaciju spojnog gajtana koji se
nepaljivo prebaci preko nje posle iskljuenja. U tom sluaju treba sa grejne povrine uzeti uzroke
za analizu radi ispitivanja vrste izgorelog materijala.
500
500 W
400
350 W
300
200 W
100 W
75 W
200
40 W
25 W
100
10
20
Opasnost za izazivanje poara predstavljaju i sijalice kada

dodiruju zapaljivi materijal ili se nalaze u njihovoj neposrednoj
blizini. Posebnu opasnost prestavljaju sijalice sa uarenom
niti, dok su fluoroscentne sijalice manje opasne. Temperatura
fluoroscentnih cevi ne prelazi 50 C. Kod njih postoje
prigunice i starteri koji kada su neispravni takoe
predstavljaju opasnost za izbijanje poara. Isto tako, kod
fluoroscentnih sijalica kada svetle pa se u njima smanji
vakuum, dolazi do pregrevanja i otvorenog plamena.
30
Slide 19

Elektromotori zauzimanju znaajno mesto kao uzrok poara. Preoptereenje elektromotora nastaje
najee iz sledeih razloga:
z
z
z
zbog nepravilnog izbora motora za obavljanje radnog zadatka

zbog nepanje rukovaoca
zbog kvara mehanizma koji pokree motor
Ako se trofazni elektromotor napaja iz dve faze, njegova brzina obrtaja u velikoj meri opada, a jaina
struje se povea toliko da u sluaju da nema sigurne zatite, izolacija statora ili motora se zapali. To
je vrlo opasno za elektromotore koji rade pod punim optereenjem. Do toga da motor radi na dve
faze moe doi:
z
z
z
z
z
usled pregorevanja jednog osiguraa u napojnoj mrei motora

usled kvara na kontaktu jedne faze u motornoj sklopki
usled prekida jedne faze u napojnom strujnom krugu motora
usled zaribavanja osovine i motora
usled zaribavanja i zaglavljivanja mehanizma koji pokree elektromotor
U praksi najee do ovih pojava dolazi kod ventilatora zbog prisustva stranih predmeta
u ventilacionom kanalu
Slide 20
Elektrina struja kao uzrok poara kratak spoj
Primarni kratak spoj je spoj do koga dolazi na vazduhu u

sredini koja je bogata kiseonikom i to je spoj koji je uzrok
nastanka poara.
Sekundarni kratak spoj je spoj do koga dolazi u odsustvu
vazduha (kiseonika), a u prisustvu N2 i gasovitih proizvoda
sagorevanja, CO, CO2 itd. To je spoj koji nastaje kao posledica
poara.
Slide 21

Kratak spoj je najei uzrok poara kada su u pitanju elektroinstalacije PRIMARNI
KRATAK SPOJ. Veoma esto se dogaalo, a i sada je to sluaj, da se kratak spoj uzima za
uzrok poara im se nae mesto proboja, bez detaljnijeg razmatranja i ispitivanja tog dela
provodnika. Takav rad je pogrean, jer su naeni kratki spojevi u veini sluajeva nastali
kao posledica poara SEKUNDARNI KRATAK SPOJ, a uzrok poara je neto drugo. Naeni
kratki spoj se mora detaljno ispitati, pa tek onda izrei sud o njegovom karakteru.
Kratak spoj je pojava u elektrinim mreama u kojima dolazi do meusobnih spajanja preko malog otpora bilo
koje take razliitih veza elektrinog strujnog kruga. Ukupni otpor elektrinog strujnog kruga u trenutku kratkog
spoja naglo se smanjuje, to dovodi do znatnog poveanja jaine struje i to uporeujui sa normalnom jainom
struje. Na slici su prikazani tipovi kratkog spoja:
Karakteristiani trag kratkog spoja je istopljeni provodnik
i drugi delovi instalacije i ureaja kao posledica
elektrinog luka, ija temperatura moe iznositi 1500 4000 C. Topljenje najee ima izgled kuglica nastalih
topljenjem metala provodnika ili na drugim delovima,
kroz koje prolazi elektrina struja. Pored toga, kraj
provodnika sa ela ima glatku povrinu i zaobljeni oblik.
Slide 22

Karakteristian trag kratkog spoja je istopljeni provodnik i tragovi na instalacijama i ureajima kao
posledica elektrinog luka, ija temperatura moe iznositi 1500 - 4000 C. Topljenje najee ima
izgled kuglica nastalih topljenjem metala provodnika ili na drugim delovima, kroz koje prolazi
elektrina struja. Pored toga, kraj provodnika sa ela ima glatku povrinu i zaobljeni oblik.
Slide 23

Topljenje do koga dolazi usled kratkog spoja, razlikuje se od topljenja koje nastaje usled delovanja
toplote u toku poara. Topljenje koje nastaje usled delovanja poara irih je razmera i nema otro
izraenu granicu. Povrina takvog provodnika izgleda kao da je prekrivena sitnim neravnim
koljkama.
Kod provodnika i delova od aluminijuma je gotovo nemogue utvrditi tragove kratkog spoja jer je
temperatura topljenja aluminijuma oko 660 C, a prosena temperatura plamena iznosi 800 - 1100 C,
tako da se ti delovi potpuno istope, a vrlo esto i sagore u poaru.
Kratki spojevi najee nastaju zbog oteene izolacije provodnika. Do razraranja izolacije dolazi:
z
z
z
z
usled mehanikog oteenja

zbog starenja
zbog stalnog i sistematskog preoptereenja
usled delovanja vlage i agresivnih hemijskih sredstava
Slide 24

Ako je kratak spoj bio uzrok poara, onda je sigurno kroz provodnik na kome je dolo do
spoja, due vremena proticala vrlo jaka struja sve do struje kratkog spoja, koja se moe
izraunati iz duine provodnika, poprenog preseka i specifinog otpora materijala.
Postojanje lokalnog usijanja na mestu kratkog spoja koje nastaje usled plamena
elektrinog luka, prua pod izvesnim okolnostima vrlo vaan podatak za reavanje
njegovog karaktera. Zbog tog usijanja stvaraju se specijalni termiki uslovi po kojima se
na karakteristian nain vri odstupanje materijala sa mesta kratkog spoja.
Na primer, kada se desi kratki spoj u cevi krovnog stuba ili u prikljunim cevnim
provodnicima na njihovim gornjim suenim delovima (poklopcu i sl.) se u veoj koliini
nahvata sloj bakar-oksida i bakar-oksida. Vreli gasovi koji nastaju kod primarnog kratkog
spoja povlae za sobom i metalne pare i idu prema gore jer ih potiskuje jo uvek hladan
vazduh iz spoljnih prostorija.
Slide 25

Ako se radi o sekundarnom kratkom spoju onda nema strujanja vrelih gasova kao kod
primarnog kratkog spoja, pa sloj taloga na mestima oko kratkog spoja ima sasvim drugi
sastav (ovde se moraju uzeti u obzir i pojave koje nastaju pri gaenju poara od strane
vatrogasaca. Prostorno ogranieno usijanje, koje je moralo delovati na mestu kratkog spoja
sve do izbijanja poara, na karakteristina nain menja bakar provodnika. Ovo razliito
delovanje toplote pokazuje se pre svega u promeni strukture sastava bakarnog provodnika.
Kao to je poznato, bakarna ica se pri izradi provlai kroz niz otvora za smanjivanje
debljine, sve dok se ne dobije eljeni prenik. Pri tom se kristali, iz kojih se sastoji bakarna
ica, poreaju u izduenom obliku sa prostiranjem u pravcu ose provodnika. Tu ica dobija
tzv. "teksturu". Ako se sada tako dobijena bakarna ica, snabdevena "teksturom", usija
usled toplote dobijene strujom, "tekstura" se gubi i to na nain to se kristali, koji su
upravljeni po dunoj osi ice, poveavaju pri visokoj temperaturi na raun manjih, susednih
kristala i time stvaraju statistiki nesimetrinu podelu.
Slide 26
Sistematsko ispitivanje provodnika uzetih sa mesta poara pokazalo je da bakarni

provodnik, osiromaen kiseonikom moe da izdri ugao savijanja do 90 ak i desetak i
vie puta dok konano ne pukne.
Kod bakarnog provodnika koji se lomi pri prolazu uglova
od 360, 180, 90 i kod uglova od 60 i 45 puca, moe
se uslovno zakljuiti da je nastali kratki spoj primarnog
karaktera. Ako se nae jasna razlika lomljivosti
bakarnog provodnika ispred i iza mesta kratkog spoja,
skoro u svim sluajevima - polazi se od toga da je kratki
spoj izazvao poar.
Slide 27

Kada doe do poveanja jaine struje preko dozvoljene granice, umetak koji je vezan za
napojni vod topi se i zatiena grana strujnog kola se iskljuuje. Zbog toga su osigurai i
drugi zatitni ureaji najvaniji stvarni dokazni materijal. Njih treba pregledati na svim
mestima u zoni centra poara, na glavnim i pomonim razvodnim tablama. Ako se napravi
propust i ne pregledaju osigurai na razvodnim tablama, vrlo je teko i skoro nemogue,
dokazati da su poar prouzrokovali elektrini ureaji. Kod pregleda osiguraa treba
striktno voditi rauna na koji se deo mree odnosi koji osigura.
Ako je poznata nominalna struja osiguraa i presek provodnika ili kabla, vrlo se lako moe
odrediti da li je osigura standardan ili je predimenzioniran.
Prenik [mm]
0.1
0.15
0.2
0.3
0.2
0.3
0.3
0.3
0.3
Broj ica
Nominalna struja [A]
10
15
20
25
35
50
60
Slide 28

Stanje osiguraa posle poara pokazuje da li je elektrina mrea bila pod naponom ili ne.
U skladu sa stanjem osiguraa mogua su dva sluaja:
z
Ako provodnici imaju oteenu izolaciju, tako da su se gole ice dodirivale, a

osigurai nisu pregoreli, onda to znai da u mrei u vreme poara nije bilo struje ili
je iskljuena na samom poetku poara.
Ako su osigurai pregoreli, tada je za vreme poara bilo struje u mrei, dolo je do
kratkog spoja, pa treba pronai to mesto.
Na osnovu izgleda pregorelog umetka topljivog osiguraa ponekad se moe utvrditi nain
pregorevanja. Ako doe do pregorevanja usled kratkog spoja, bakarna ica (licna) se potpuno
istopi, pa se njeni tragovi mogu pronai na zidovima porculanskog umetka u obliku kuglica. Kod
preoptereenja, a ponekad i kod primarnog kratkog spoja, usled postepenog zagrevanja dolazi do
lepljenja peska (ako je osigura originalan) na bakarnu licnu, pa tek onda do prekida. Iz ovih razloga
svi osigurai se moraju paljivo otvoriti, detaljno pregledati i sve to uneti u zapisnik.
Slide 29

Ispitavanju patrone osiguraa prilazi se na sledei nain. Patrona se otvara sa donje
strane pri emu se na papir istrese sadraj, koji ini kvarcni pesak i ostaci topive ice.
Treba napomenuti da signalna oznaka za ispravnost i jainu patrone (boja zavisna od
jaine patrone) na donjem delu patrone nije uvek merilo ispravnosti patrone. esto, zbog
spoljne temperature dolazi do otpadanja signalne ploice, a da topiva ica ne pregori.
Zbog toga je potrebno patronu obavezno rastvoriti ili ispitati instrumentom. Na osnovu
sadraja patrone vri se analiza naina pregaranja.
Pregledom patrone osiguraa moe se utvrditi sledee: Ukoliko se vide istopljene estice
kvarcnog peska, to ukazuje da je patrona osiguraa bila due vremena preoptreena i to
postepenim optereenje. To ukazuje na to da je potroa bio jai nego to je dozvoljeno,
pa je due vremena preoptereivao patronu osiguraa. Zbog toga je dolazilo do
zagrevanja topive ice, ali ne i do njenoga izgaranja. Na tako uarenu icu se lepio kvarcni
pesak. Tek nakon nekog vremena dolo je do prekida topive ice. Takva oteenja patrona
osiguraa obino su retka u objektu koji je zahvaen poarom jer tamo uglavnom dolazi
do momentalnih kratkih spojeva.
Slide 30
Adresa za kontakt:
Dr Milan Blagojevi, red. prof.
Fakultet zatite na radu u Niu
18106 Ni, arnojevia 10a
E-mail:
milan.blagojevic@znrfak.ni.ac.rs
Termini za konsultacije:
Ponedeljak 10.00 12.00
Sreda 10.00 12.00
Slide 31

EkspertizaUdesa Predavanje2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

EkspertizaUdesa Predavanje2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Deo I Uzroci nastanka poara

Elektrina struja kao uzrok poara

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara

kvarovi na provodnicima koji su ugraeni u objekat (preko 33%),

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara

Najei uzroci paljenja koji su povezani sa elektrinom strujom:

pregrevanje elektrinih provodnika, namotaja i drugih ureaja kroz

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara - pregrevanje

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara - pregrevanje

Dozvoljena struja [A]

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara - pregrevanje

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara - pregrevanje

Najvea dozvoljena temperatura

PVC i prirodna guma

Umreeni polietilen i etil-propilen

Mineralna (sa PVC omotaem ili metalnim

Mineralna (sa metalnim platom kada se

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara veliki prelazni otpori

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Pad napona (V)

Snaga disipacije (W)

Elektrina struja kao uzrok poara veliki prelazni otpori

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara veliki prelazni otpori

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara veliki prelazni otpori

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara veliki prelazni otpori

Primer topljenja dela sabirnice zbog oslobaanja toplote na

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara veliki prelazni otpori

Zbog toga moe doi do paljenja razliitih materija, kao na primer:

predmeti od materijala male termike inercije: posteljina, prekrivai, jastuci,

Prof. dr Milan Blagojevi

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara varnienje i el. luk

prekid strujnog kola raznim ureajima

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara varnienje i el. luk

Perle nastale el. lukom

Perle koje su nastale kao posledica poara

Vizuelni metodi za ekspertizu se NE PREPORUUJU, ali treba obratiti panju na:

sjaj, boju i oblik kuglica

Eksperiza udesa k. 2013/14.

Elektrina struja kao uzrok poara elektrini luk

Prof. dr Milan Blagojevi

Paralelni elektrini luk