Opta energetika

Opta energetika__________________________________________________________

Uvod
______________________________________________________________________
Mnogostruke povezanosti energetike, privrednog razvoja i uslova ivota stanovnitva
upuuju na pojaani interes drave u oblasti energetike.
Praktino svaka zemlja u odreenoj meri sprovodi dravnu politiku razvoja energetskog
sektora da bi obezbedila potrebne koliine energije uz to manje neposredne i posredne
trokove.
Obezbeenje energije na efikasan nain je viedimenzionalni problem i ukljuuje:

definisanje neophodnih koliina energije sa stanovita objektivnih mogunosti i

uslova razvoja zemlje, te agregatne energetske efikasnosti
tehnike, tehnoloke i ekoloke aspekte proizvodnje, konverzije, transporta i
potronje energije
izbor drutveno i ekonomski prihvatljive cene, sigurnosti i kontinuiteta u
snadbevanju energijom

Dravnom energetskom politikom i njenim instrumentima potrebno je obezbediti

ambijent za optimalno zadovoljenje postavljenih zahteva, esto i meusobno oprenih.
Karakteristike energetike, a posebno potrebno vreme za izgradnju kapaciteta, upuuju na
sagledavanja u produenom vremenskom horizontu.
Energetika je, mnogo vie nego ostale delatnosti, naroito tokom prethodne dve decenije,
poprimila globalne razmere, i tu injenicu mora da uvaava svaka energetska strategija.
Energetski resursi su ogranieni, u najveem delu neobnovljivi i neravnomerno
rasporeeni. Svetsko trite energije delom je kontrolisano od strane multinacionalnog
kapitala, ali je i podlono nepredvidivim uticajima drugih, prevashodno politikih
faktora. Svetske cene su u velikoj meri postale reper za vrednovanje domaih energetskih
resursa. Proizvodnja i korienje energije su veliki zagaivai ivotne sredine, a ekoloke
posledice ne mogu se lokalizovati na dravnu teritoriju. Meunarodne konvencije i
propisi zatite okoline postali su obavezujui za nacionalne energetike.

Opta energetika__________________________________________________________

1. Klasifikacija oblika energije

______________________________________________________________________
Postoje primarni, transformirani i korisni oblici energije.
Primarni oblici energije su oni koji se nalaze u prirodi ili se u njoj pojavljuju. Samo mali
deo se moe upotrebiti u svom prirodnom obliku, dok se vei deo transformie u
sekundarni oblik energije, bilo zbog toga to je koritenje u transformisanom
(sekundarnom) obliku tehniki povoljnije i ekonominije, ili zato to transport u
primarnom obliku nije mogu.

1.1 Primarni oblici energije

1.2 Transformacija oblika energije
1.3 Korisni oblici energije
1.4 Pojam rezervi

1.1 Primarni oblici energije

Primarne oblike energije delimo na konvecionalne i nekonvecionalne.
U konvecionalne izvore ubrajamo: fosilna goriva (ugalj, nafta, gas), nuklearna goriva
(uran,torij), vodene snage (potencijalna-hidroenergija vode), te vrue izvore.
U nekonvecionalne izvore ubrajamo: kinetiku energiju vetra, potencijalnu energiju
plime i oseke, morskih talasa, toplotnu energiju Zemljine dubine koja se pojavljuje na
povrini, energiju fuzije lakih atoma, energiju biomase, te Sunevu energiju.
Fiziki posmatrano, primarne energetske izvore moemo podeliti na:

nosioce hemijske energije (drvo, nafta, ugalj, prirodni gas)

nosioce nuklearne energije (nuklearna goriva, laki atomi za fuziju)
nosioce potencijalne energije (vetar, talasi, plima i oseka)
nosioce toplotne energije (vrui izvori, toplotna energija mora)
nosioce energije zraenja (Sunevo zraenje)

1.2 Transformacija oblika energije

Hemijska energija drva i fosilnih goriva najee se transformie u unutranju energiju, a
mogua je transformacija direktno u elektrinu energiju (gorive elije, MHD generator).
Nekad se koristi direktno kao hemijska energija (u obliku metalurkog koksa).

Opta energetika__________________________________________________________
Proces transformacije hemijske u unutranju energiju nazivamo izgaranjem. Dobijena
unutarnja energija moe se neposredno koristiti za grejanje prostorija, pripremu tople
vode i pare.
Nosioci energije su gasovi izgaranja. Unatarnja enrgija gasova izgaranja moe se u
parnim kotlovima predati vodi, odnosno vodenoj pari. Zagrejanom parom moemo grejati
prostorije ili je upotrebljavati za tehnoloke procese, a najee za pogon parnih turbina u
svrhu dobijanja elektrine energije. U gasnim turbinama i motorima SUS unutarnja
energija gasova neposredno se moe pretvoriti u mehaniku energiju.
Sirova nafta se ne upotrebljava u prirodnom obliku, ve se podvrgava postupku
destilacije da bi dobili derivate (rafinerijski gas, propan-butan, laki i teki derivati).
Nuklearna energija se transformie u unutarnju energiju, a zatim u mehaniku i elektrinu
energiju. Reaktori preuzimaju ulogu kotlova.
Za koritenje potencijalne energije vode, plime i oseke u obzir dolazi transformacija u
mehaniku, a zatim u elektrinu energiju. Isto vredi za kinetiku energiju vetra.
Energiju Sunevog zraenja moemo neposredno transformisati u unutarnju energiju ili u
elektrinu energiju (fotonaponske elije).

1.3 Korisni oblici energije

Potroaima je potrebna energija u obliku toplotne, mehanike, hemijske i svetlosne
energije.
Toplotnu energiju potroaima dovodimo vodenom parom ili toplom vodom kao
nosiocima unutarnje energije.
Izgaranjem fosilnih goriva u kotlovima takoe opskrbljujemo potroae toplotnom
energijom, koju moemo dobiti i u elektrinim peima pomou el.energije.
U industriji i domainstvima mehaniku energiju dobijamo iz el.energije, isto tako vredi
za transport (eleznica, metro, tramvaj).
Jedan deo svojih potreba transpoort zadovoljava preko unutarnje energije fosilnih goriva
(benzinski, dizel, reaktivni motori).
Za opskrbu svetlosnom energijom, kao i za telekomunikacione potrebe koristimo
iskljuivo elektrinu energiju.

Opta energetika__________________________________________________________

1.4 Pojam rezervi

Pod pojmom rezervi podrazumevamo dovoljnu koncentraciju neke iskoristive materije.
Za sve rezerve odlujua je mogunost ekonominog iskoritavanja koja ovisi o vie
faktora: koncentracija, dubljina slojeva, proizvodni trokovi, udaljenost nalazita od
potroaa.
Rezerve delimo na sigurne, verovatne i mogue.
U sigurne rezerve ubrajamo koliine utvrene preciznim istranim radovima, npr.
gustom mreom buotina.
Verovatne rezerve odreene su metodom eksploatacije na osnovu utvrenih sigurnih
rezervi.
Mogue se rezerve odreuju generalnim geolokim istranim radovima, a ne na bazi
merenja.
Poveamo li opseg istranih radova mogue rezerve prelaze u verovatne, a verovatne u
sigurne.
Dogaa se i obrnuto, da u toku daljeg istraivanja verovatne rezerve preu u mogue.
U statistikama o rezervama uglja razlikujemo iskoristive, poznate i ukupne rezerve.
Iskoristive rezerve su one koje se uz dananju tehnologiju mogu ekonomino
eksploatisati.
U poznate se rezerve ubrajaju se sve koliine za koje se moe pretpostaviti da se nalaze u
poznatim nalazitima, a kojima su rudarskim buenjima i radovima odreene kvalitete i
debljina slojeva.
Svakako da poznate rezerve obuhvataju i iskoristive rezerve.
Razlika izmeu ukupnih i poznatih rezervi su dodatne rezerve.
One se procenjuju na osnovu poznavanja geolokih prilika, istranih radova manjeg
opsega i slinosti geolokih prilika sa onima u poznatim nalazitima.
Postoji jo jedna podela po kojima ukupne rezerve delimo na potencijalne i utvrene.
Potencijalne rezerve utvruju se na temelju geolokih i geofizikih podataka koji su
delomino provereni istranim radnjama.

Opta energetika__________________________________________________________
Utvrene rezerve delimo na bilansne i vanbilansne. Bilansne rezerve moemo
eksploatisati postojeom tehnikom i tehnologijom, dok se vanbilansne ne mogu
eksploatisati dananjom tehnikom.

Opta energetika__________________________________________________________

2. Konvencionalni izvori energije

______________________________________________________________________

2.1 Klasifikacija primarnih oblika energije

Osim podele na konvecionalne i nekonvencionalne primarni se oblici energije s obzirom
na obnovljivost mogu podeliti na one koji se prirodno obnavljaju i na one koji se ne
obnavljaju.
U prvu grupu ubrajaju se:

Sunevo zraenje koje se neposredno moe iskoritavati (Suneva energija u

uem smislu, jer su gotovo svi oblici energije na Zemlji u krajnjoj liniji posledica
aktivnosti Sunca)
energija vetra
energija plime i oseke, talasa i toplota mora
hidro energija

Drugoj grupi pripadaju:

nuklearna goriva
fosilna goriva (ugalj, nafta i gas)
Zemljina unutarnja toplota koja se pojavljuje na povrini (topli izvori), toplota u
unutranjosti Zemlje
laki atomi potrebni za fuziju

Primarni oblici energije koji se obnavljaju ne mogu se tokom vremena istroiti jer se
zraenjem Sunca stalno obnavljaju, mada je mogue da se neki obnovljivi energetski
oblici potpuno iskoriste. To se dogaa izgradnjom velikog broja HE na nekom vodotoku
tako da se njima obuhvati ukupna potencijalna energija vodotoka. Tada se u HE moe u
odreenom vremenskom intervalu dobiti samo odreena koliina potencijalne energije,
ali zato koritenje nije vremenski ogranieno.
Izmeu ove dve grupe postoje znatne razlike: mogunost skladitenja i transporta,
konstantnost, veliina investicija za izgradnju postrojenja i potrebnih trokova za njihov
pogon i odravanje.
Jedna od osnovnih mana prve grupe je to to snaga koju ti izvori daju nije konstantna,
ona je funkcija vremena. Te promene mogu biti jako brze (snaga vetra ovisi o treem
stepenu brzine vetra), brze (intezitet zraenja Sunca ovisi o dobu dana, ima dnevni
ciklus), lagane (hidro energija). Veinu oblika energije ove grupe nije mogue
akumulirati, zbog promenjivosti snage ne moemo zadovoljiti potroae jer se ona
vremenski ne poklapa sa potrebama potroaa. Za razliku od njih, primarni oblici energije
koji se ne obnavljaju mogu se iskoritavati prema potrebama potroaa uz konstantnost
snage te se relativno lako mogu akumulirati i transpotovati.
6

Opta energetika__________________________________________________________
Nijedan od obnovljivih izvora energije nije mogue transpotovati u prirodnom obliku,
osim ako ih transformemo u el. energiju. Za razliku od njih neobnovljivi izvori energije
mogu se transpotovati u prirodnom obliku i oni danas ine znaajan deo meunarodne
trgovine.
Pri izgradnji postrojenja na fosilna i nuklearna goriva potrebna su po jedinici snage manja
sredstva nego za ona koja se oslanjaju na ostale energetske oblike. Za pogon postrojenja
potrebno je osigurati gorivo to su dodatni izdaci. Takvih trokova nema kada se
upotrebljavaju
obnovljivi
izvori
energije.
Mogunost prilagoavanja potrebama, mogunost skladitenja i transporta u prirodnom
obliku, te manje potrebne investicije razlozi su zbog kojeg se danas vie upotrebljavaju
neobnovljivi izvori energije.
Drvo je primarni oblik energije koji se obnavlja, jer ga je mogue trajno - bez
vremenskog ogranienja dobivati iz umskog kompleksa ako je sea usklaena sa
prirastom. Pri tome je bitan intezitet see. Ako je intezitet see vei od prirasta mogu se
vrlo brzo iscrpesti sve rezerve, ali vredi i obrnuto, ako je sea manja od prirasta zalihe se
mogu poveati. Prema tome drvo kao primarni energetski oblik nalazi se s obzirom na
obnovljivost izmeu oblika koji se obnavljaju i onih koji se ne obnavljaju. Zato o nainu
eksploatacije ovisi treba li drvo smatrati obnovljivim ili neobnovljivim izvorom energije.

2.2 Ugalj
Nastanak i podela
Ugalj je gorivi sediment. Sastoji se preteno od ostataka, odnosno produkta raspada
biljaka, a nastao je od tresetita iz daleke prolosti. Proces pougljenjivanja ostvaruje se
postepenim poveavanjem relativnog sadraja ugljenika(C) uz istodobno smanjivanje
relativnog sadraja kiseonika (O2), azota (N2), vodonika (H2). Imamo niz sukcesivnih
pretvorbi: bijni ostaci i drvo-->trest-->lignit-->mrki ugalj-->kameni ugalj. Taj je proces
trajao stotine miliona godina.
ISPARLJIVI
SADRAJ
GUSTINA TOPLOTNA VLAGA SASTOJCI (U % UGLJENIKA (U
t/m3
MO MJ/kg %
SUVE
%
SUVE
MATERIJE)
MATERIJE)
DRVO

0.2-1.3

14.7

SUVO

80

50

TRESET

6.3-8.4

60-90

65

55-65

LIGNIT

1.2

7.5-12.6

30-60

50-60

65-70

MRKI
UGALJ

1.25

16.7-29.3

10-30

45-50

70-80

KAMENI
UGALJ

1.3-1.35

29.3-35.6

3-10

7-45

80-93

35.6-37.7

1-2

4-7

93-98

ANTRACIT 1.4-1.6

tabela 2.2.1: KARAKTERISTINI PODACI ZA ODREENE VRSTE UGLJA

Opta energetika__________________________________________________________
Nema opte kvalifikacije za vrste uglja, pogotovu za one nie ogrevne moi. U
statistikama koje objavljuje Ekonomska komisija Ujedinjenih naroda smatra se da je
kameni ugalj onaj kome je gornja toplotna mo 23.9MJ/kg i vea. Moe se oceniti da je
granica izmeu mrkog uglja i lignita toplotna mo od 12.6MJ/kg.

2.2.1 Rezerve uglja

Dva velika pojasa nalazita kamenog uglja opasuju Zemlju. Jedno je na severnoj
polulopti i polazi od severnoamerikog kontinenta, preko srednjeg dela Evrope i biveg
SSSR-a do Kine. Drugi pojas polazi od junog Brazila, preko june Afrike do istone
Australije. Pripadaju mu i nalazita u Indiji.
Najvee svetske rezerve mrkog uglja i lignita nalaze se izmeu 35. i 70. stepena
geografske irine na Severnoj i Junoj polulopti.
Svetske rezerve kamenog i mrkog uglja iznose oko 510 milijardi tona. Najvee rezerve
nalaze se u SAD, Rusiji, Kazahstanu, Australiji, Kini i Indiji (oko 73% svetskih rezervi).
Svetske rezerve lignita iznose oko 470 milijardi tona, a najvee rezerve se nalaze u SAD,
Nemakoj, Rusiji, Australiji, Kini (oko 80% svetskih rezervi lignita).
U tabeli 2.2.1.1 dati su podaci o rezervama uglja (u milionima tona) kao i odnos rezervi
prema proizvodnji (R/P ratio). Vidi se da su dokazane rezerve uglja oko 220 godina
eksploatacije uglja sadanjim tempom.
Mrki i kameni Lignit Ukupno Indeks R/P
USA

111338

135305 246643 25.1% 253

Canada

4509

4114

Severna Amerika

116707

139770 256477 26.1% 243

Brazil

11950 11950

1.2%

Colombia

6368

381

6749

0.7%

177

Other S.& Cent. America

992

1404

2396

0.2%

Sr. i Juna Amerika

Bulgaria

7839

13735 21574

2.2%

405

13

2698

2711

0.3%

103

Czech Republic

2613

3564

6177

0.6%

95

France

95

21

116

32

Germany

24000

43000 67000

6.8%

333

Poland

12113

2196

14309

1.4%

88

Spain

200

460

660

0.1%

29

Turkey

449

626

1075

0.1%

16

8623

0.9%

125

Opta energetika__________________________________________________________
United Kingdom

1000

500

Other Europe

584

16954 17538

Evropa

41664

80368 122032 12.4% 165

Kazakhstan

31000

3000

Russian Federation

49088

107922 157010 15.9% *

Ukraine

16388

17968 34356

3.5%

423

3812

0.5%

Other Former Soviet Union 1000

1500

34000

4812

0.2%

47

1.8%

335

3.5%

455

Bivi SSSR

97476

132702 230178 23.4% *

South Africa

55333

55333

5.6%

247

Zimbabwe

734

734

0.1%

177

Other Africa

5095

250

5345

0.5%

Middle East

193

193

193

Afrika i Bliski istok

61355

250

61605

6.2%

266

Australia

47300

43100 90400

9.2%

297

China

62200

52300 114500 11.6% 116

India

72733

2000

74733

7.6%

223

Indonesia

770

4450

5220

0.5%

68

Japan

785

785

0.1%

249

New Zealand

29

542

571

0.1%

159

Other Asia Pacific

251

2275

2526

0.2%

70

Azija i Pacifik

184450

107895 292345 29.7% 159

SVET

509491

474720 984211 100.0% 227

OECD

206483

240617 447100 45.4% 223

tabela 2.2.1.1: REZERVE UGLJA NA KRAJU 2000.(* vie od 500 godina)

Na slici 2.2.1.1 dat je pregled o rezervama uglja po kontinentima.

(2.2.1.1)

Opta energetika__________________________________________________________
Postoje razni podaci o energetskoj vrednosti uglja. Prema BP jedna tona ekvivalentne
nafte u energetskom pogledu vredi oko 1.5 tona kamenog i mrkog uglja, te oko 3 tone
lignita. Takoer vredi priblian odnos izmeu tone ekv. nafte i tone uglja: toe/t=0.5-0.6.
Ako ovo primenimo na gornju tabelu dobijamo da rezerve uglja u svetu iznose oko
5.1011 toe, ili 500 milijardi tona ekvivalentne nafte.

Rezerve uglja u SCG

Nisko kalorini ugalj - lignit ini oko 92% rezervi primarne energije u Srbiji, te oko 99%
ukupnih rezervi uglja. Njegova je upotrebna vrednost zbog velikog sadraja vlage i
pepela, kao i male toplotne moi (7000kJ/kg) uglavnom ograniena na proizvodnju el.
energije. Povoljna okolnost u odnosu na veinu lignita u okolnim zemljama je, pored
pogodnih uslova eksploatacije i nizak sadraj sumpora.
Rezerve lignita, tj. 90% rezervi uglja skoncentrisana su u 4 velika basena (Kosovski,
Metohijski, Kolubarski i Kostolaki) sa veoma povoljnim uslovima za razvoj povrinske
eksploatacije. Kosovski je bazen po rezervama, po pogodnostima za razvoj povrinske
eksplatacije, te niskim spec. ulaganjima i trokovima proizvodnje jedan od najveih u
ovom delu Evrope (nizak odnos otkrivke i uglja, velika prosena debljina ugljenog sloja i
nizak sadraj sumpora).
Ukupne (eksploatacione) rezerve Kosovsko-Metohijskog basena procenjuju se na oko 13
milijardi tona, Kolubarskog 2, a Kostolakog oko milijardu tona (oko 12% rezervi lignita
u Evropi). Raspoloive rezerve mrko-lignitskog su oko 650 miliona tona, a mrkog i
kamenog jo manje, te ne omoguuju znaajniju proizvodnju u dugoronom periodu.
S obzirom na strukturu energetskih rezervi, lignit iz povrinske eksploatacije ostaje
osnovni energent preko kojeg je mogue odrati i eventualno poveati energetsku
samodovoljnost zemlje. Veliki je problem status Kosova jer rezerve Kolubarskog i
Kostolakog basena nee potrajati do poslednje etvrtine ovoga veka (uz dananju
potronju od oko 35-40 miliona tona godinje).

2.2.2 Proizvodnja uglja

2.2.2.1 EKSPLOATACIJA NALAZITA
Nain eksploatacije zavisi u prvom redu o geolokim uslovima. U osnovi razlikujemo
jamsku (podzemnu) i povrinsku eksploataciju.
Jamska se eksploatacija primenjuje kada su slojevi uglja na veim dubinama, pa je
potrebno izgraditi podzemne rovove radi pristupa nalazitima. Karakteristike jamske
eksploatacije su: znatna sredstva za otvaranje rudnika i nekoliko godina pripremnih
radova, trajanje eksploatacije od 30 do 40 godina, za koje se vreme u prosenim
prilikama moe eksploatisati nalazite u polupreniku od oko 5km, trajno odravanje
proizvodnje, jer prekid uzrokuje uruavanje materijala u oknima i oteenje ureaja.

10

Opta energetika__________________________________________________________
Povrinska se eksploatacija primenjuje kada su slojevi uglja blizu povrine, pa je
ekonominije odstraniti slojeve humusa i stena da se doe do uglja nego graditi
podzemne hodnike i okna. Kao k-ka povrinske eksploatacije esto se navodi odnos
jalovine koju treba odstraniti i koliine uglja koja se moe proizvesti. U SAD je taj odnos
esto 40:1.
Ekonominost jamske eksploatacije ovisi u prvom redu o kvalitetu uglja pa se za
niskokalorine vrste (toplotnih moi manjih od 10MJ/kg) eksploatacija smatra
nerentabilnom. Postoje i drugi faktori: dubina i debljina slojeva, tektonski poremeaji,
razvijanje gasova, dotok vode, osobine okolnih stena.
Ekonominost povrinske eksploatacije osim o kvaliteti uglja ovisi o debljini slojeva, o
koliini jalovine i o osobinama slojeva iznad uglja. Naravno, to je sloj uglja deblji
specifini trokovi eksploatacije biti e manji.
Najvei se deo uglja upotrebljava za dobijanje toplote direktno ili pretvaranjem
(izgaranjem u drugi oblik energije). Npr. za dobijanje elektrine energije (TE, TET),
proizvodnju para i tople vode (toplane, kotlarnice) te za potrebe domainstva. Mali se deo
koristi u hemijskoj industriji i za proizvodnju gradskog gasa.

2.2.2.2 PROIZVODNJA I POTRONJA UGLJA

Na slici 2.2.2.1 prikazana je regionalna raspodela proizvodnje uglja u 1973. i 2000.
godini (u milionima tona-Mt).

(2.2.2.1)

11

Opta energetika__________________________________________________________
Primeuje se rast udela u proizvodnji zemalja Azije (Kina i Indija), u ukupnoj svetskoj
proizvodnji, pad udela zemalja biveg SSSR-a, kao i pad udela zemalja OECD-a (zbog
prelaska na ia goriva).
Na slici 2.2.2.2 prikazana je evolucija proizvodnje uglja od 1971. do 2000. godine po
regionima (u milionima tona-Mt).

(2.2.2.2)
Primeuje se rast Azije i Kine, mada je proizvodnja uglja u Kini u periodu 1995-2000.
godine opala za 28%.
U tabeli 2.2.2.1 dati su podaci o najveim proizvoaima, izvoznicima i uvoznicima
uglja.

12

Opta energetika__________________________________________________________

(tabela 2.2.2.1)
Primeuje se da Kina, SAD, Indija troe veinu proizvedenog uglja, dok Australija izvozi
gotovo polovinu svoje proizvodnje. Najvei uvoznici su Japan i Juna Koreja, a od
zemalja Evrope, Nemaka i Velika Britanija. Naime, proizvodnja uglja, u periodu od
1981-2000. godine je opala u Nemakoj 2.5 puta.

2.2.2.3 PROIZVODNJA I POTRONJA UGLJA U SRBIJI

Proizvodnja uglja za termolektrane i ostale potroae odvija se u EPS-u u etiri javna
preduzea: JP Rudarski basen "Kolubara", JP Povrinski kopovi "Kostolac", JP
Povrinski kopovi "Kosovo" i JP za podzemnu eksploataciju uglja. Od proizvedenih
koliina uglja u 2001. godini 90% je utroeno na proizvodnju elektrine energije, a od
ovog uglja u TE je proizvedeno 67.5% ukupne proizvodnje elektrine energije u EPS-u.
Preostali deo proizvedenog uglja je plasiran na trite za potrebe industrije i iroke
potronje kao komadni ugalj (6%) i za proizvodnju suenog uglja (4%). Od ukupno
proizvedenih koliina uglja (podzemne eksploatacije) u 2000. godini za proizvodnju
elektrine energije je isporueno 19%, dok je za potrebe industrije i iroke potronje
isporueno 81% proizvedenog uglja.

13

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.2.2.3: PROIZVODNJA UGLJA U SRBIJI 1970-2000

2.2.3.Karakteristike uglja
Toplotna mo ja osnovno obeleje uglja. Razlikujemo donju i gornju toplotnu mo uglja.
Gornja toplotna mo je koliina toplote koja se oslobaa potpunim sagorevanjem
(transformacijom hemijske u toplotnu energiju) 1kg uglja, ako se nakon izgaranja
produkti sagorevanja (gasovi i pepeo) ohlade do temperature (oko 20C) koju je imalo
gorivo i vazduh (potreban za sagorevanje) pre procesa, pri emu se sva vodena para
kondezovala. Vodena para u produktima sagorevanja nastala je sagorevanjem vodonika
iz goriva i od vlage koja se nalazila u uglju. Donja toplotna mo se razlikuje od gornje
samo za toplotu kondezacije vode.
Znajui gornju toplotnu mo (Hg), donju toplotnu mo (Hd) moemo odrediti iz relacije:

(2.2.3.1)

gde je h udeo vodonika, a w udeo vlage u gorivu. Sadraj vlage u uglju smanjuje njegovu
toplotnu mo. Kameni ugalj ima niski postotak vlage (3-5%), mrki (do 40%), a lignit (do
60%). Razlikujemo grubu i higroskopsku vlagu. Gruba vlaga dolazi u ugalj iz okoline pri
vaenju iz rudnika, transportu i skladi{tenju. Ona se moe smanjiti su{enjem na vazduhu.
Higroskopska vlaga se nalazi u porama uglja i naziva se unutarnja vlaga. Ovisi o
osobinama uglja, a moe se odstraniti zagrevanjem na temp. od oko 100C. Sadraj pepela
definisan je kao koliina nesagorivih sastojaka po 1kg uglja. On u kamenom uglju moe

14

Opta energetika__________________________________________________________
iznositi od 5 do 15%, dok u mrkom uglju i lignitu u veoma nepovoljnim sluajevima
mogu iznositi i do 60%. Sastav pepela utie na njegovo vladanje za vreme sagorevanja
jer o sastavu ovisi temperatura teljenja pepela {to se odraava na upotrebljivost uglja i na
konstrukciju kotlova. Sadraj sumpora u uglju, kojega u nepovoljnim sluajevima moe
biti i do 9%, u prvom redu utie na visinu dimnjaka jer se time smanjuje koncentracija
sumpor dioksida u okolini.

2.2.4.Prerada i oplemenjivanje
2.2.4.1 PRIPREMA I SUENJE
Ugalj izvaen iz rudnika povrinske eksploatacije (rovni ugalj) osim gorivih sastojaka
sadri odreenu koliinu negorivih materijala tzv. jalovina.
Postupcima pripreme rovni se ugalj deli na ugalj, smesu uglja i jalovine i jalovinu. Nakon
toga sledi proces sortiranja na krupniji i sitniji ugalj. Ako proizvodnja uglja ida ka TE
onda on u nju stie bez ikakve pripreme (lignit), a ako ima veu toplotnu mo onda
termoelektranama isporuujemo sitniji ugalj, a krupniji ostalim potroaima.
Sadraj vlage u niskokalorinim lignitima je veoma visok(30-60%). Da se smanje
trokovi transporta i povea toplotna mo primenjujemo postupak suenja lignita koji
smanjuje sadraj vlage na oko 20%.
2.2.4.2 BRIKETIRANJE

To je proces ukrupnjavanja ugljene praine pod pritiskom (nekoliko stotina bara) da bi

dobili za upotrebu pogodniji oblik. Danas ovaj postupak nema veliku upotrebu jer se TE
grade u blizini rudnika te troe sve vrste uglja pa i ugljenu prainu. Takoer se ugalj
manje troi u industriji i domainstvima jer ga zamenjuje gas, lo ulje i elektrina
energija.
2.2.4.3 DESTILACIJA (ISPLINJAVANJE UGLJA)

Postupak zagrevanja uglja bez prisustva kiseonika ime dobijamo koks,polukoks,gasove i

tenosti. Postupak destilacije tee na sledei nain:

373-550K isparava hidroskopska vlaga

550-575K izdvaja se voda vezana u hemijskim spojevima,izdvaja se
ugljendioksid(CO2) i sumpor u obliku sumporvodonika(H2S)
575-625K stvaraju se gorivi gasovi
625-675K nastavlja se stvaranje gasova, ugalj postaje kaasta masa
675-775K isputanje para i gasova
775-875K nastajanje polukoksa
15

Opta energetika__________________________________________________________

875-1215K polukoks se pretvara u koks

Imamo tri faze u postupku destilacije:poetna (575-625K), glavna i krajnja (oko 1000K).
U zavisnosti ta elimo dobiti kao konaan produkt (koks polukoks ili gasove)
razlikujemo nekoliko postupaka desilacije (koksiranje, velovanje ili dobijanje gasova i
tenih ugljovodonika).
velovanje se provodi do 875K, a osnovna svrha je proizvodnja katrana i polukoksa.
Tada se u postupku destilacije najee upotrebljava mrki ugalj ili kameni slabije
kvalitete. On mora sadrati najmanje 6-8% bitumena. Polukoks se upotrebljava za
rasplinjavanje ili u TE ali je njegova velika mana to je lako zapaljiv, pa ga je teko
transpotovati. Katran ima primenu u hemijskoj industriji, graevinarstvu ili u proizvodnji
sintetikog benzina.
Za koksiranje su pogodne samo odreene vrste kamenog uglja (masni ugalj).
Bitan je sadraj pepela (do 7%) i vlage (do 10%). Od jedne tone uglja dobijemo 750-850
kg koksa koji razvrstavamo u klase po krupnoi. Drugi po vanosti produkt koksiranja je
koksni gas. Od jedne tone uglja dobijamo 300-340 Nm3 gasa, ija je toplotna mo 18.4 19.3 MJ/Nm3. Koksni gas sadri 5-6 % ugljenmonoksida (CO), 55-60% vodonika (H2) i
oko 25% ugljovodonika (CnHm). Nakon preiavanja i odvajanja katrana (30-40 kg),
benzola (8-10 kg) i amonijaka (10 kg), koksni se gas moe upotrebiti kao gorivo u
industriji i domainstvima.
Za dobijanje gasova i tenih ugljovodonika upotrebljavaju se ugljeni sa veim sadrajem
hlapljivih sastojaka. Proces je isti kao velovanje i koksiranje ali su ovde koks polukoks i
katran sporedni proizvodi. Od tenih proizvoda vaan je produkt benzol, amonijak i
naftalin, a od gasnih proizvoda rasvetni gas. Od jedne tone uglja dobijamo oko 300350Nm3 rasvetnog gasa toplotne moi 17-24MJ/Nm3. U svom sastavu najvie sadri
vodonik (H2), metan (CH4), ugljen monoksid (CO) i teke ugljovodonike.
2.2.4.4 RASPLINJAVANE UGLJA (dobijanje generatorskih gasova)

To je hemijski proces u kome se gorivi sastojci uglja pretvaraju u gasove. Tako se goriva
malih toplotnih moi (drvo, lignit) pretvaraju u tehniki pogodnija gasovita goriva. Ugalj
pretvaramo u gas zbog lakeg transporta, osim toga kotlovi koji kao gorivo koriste gas su
laka i jednostavnija, a kao produkte sagorevanja nemamo sumpor.
Postrojenje za dobijanje ovakvih gasova zovemo generator gasova. U njega stavljamo
gorivo koje zapalimo, te dovodimo vazduh, vodenu paru ili njihovu smeu. Tako
moemo dobiti vazduni gas, vodeni gas ili generatorski gas. Osnovna razlika u odnosu
na destilaciju je ta to se ovde deavaju hemijske promene te je glavni proizvod gas, dok
je kod destilacije najee glavni proizvod koks.

16

Opta energetika__________________________________________________________
Vazduni gas dobijamo ako u generator gasova dovodimo suvi vazduh ili smeu
kiseonika i azota.

Nastaje hemijska reakcija oksidacije ugljenika iz uglja uz oslobaanje toplote:

C + O2 -> CO2 + Q (2.2.4.1)

Ako je temperatura dovoljno visoka (1000K) imamo delominu redukciju CO2 uz

troenje toplote:

C + CO2 + Q1 -> 2CO (2.2.4.2)

Zatim se deo CO redukuje u ugljenik uz troenje toplote Q2.

Na kraju imamo suenje uglja i troenje toplote Q3. Na izlazu iz generatora gasova
dobijamo smeu CO i N2 tzv. vazduni gas. Toplotna mo preienog vazdunog gasa
iznosi oko 3.4-4.7 MJ/Nm3.
Vodeni gas nastaje hemijskom reakcijom izmeu vodene pare koju dovodimo u generator
gasova i uarenog uglja na temperaturi od oko 1000K:

3C + O2 + H20 -> 3CO + H2 + Q (2.2.4.3)

Donja toplotna mo mu je oko 7.5 MJ/Nm3. Retko se upotrebljava kao gorivo osim u
industriji kod postrojenja za hemijsku sintezu (dobijanje sintetikog benzina i
amonijaka). Ako upotrebimo meavinu kiseonika i vodene pare dobijamo tzv.
niskokalorini
vodeni
gas
toplotne
moi
do
11
MJ/Nm3.
Dobijanje visokokalorinog vodenog gasa ja slino ali uz velike pritiske (do 100 bara).
Toplotna mo mu je do 18MJ/Nm3. Konanu u procesu metanizacije ako koristimo
smeu vodonika i vodene pare dobijamo sintetiki prirodni gas toplotne moi do 37.3
MJ/Nm3.
2.2.4.5 PODZEMNA GASIFIKACIJA

Uduvavanjem vazduha ili smese vazduha i kiseonika u rudnike uglja dobijamo gas. Cilj
je racionalizacija eksploatacije uglja sa energetskog, ekolokog i ekonomskog stajalita.
Dobijeni gas moemo koristiti kao gorivo u TE, za proizvodnju tople vode u
kotlarnicama, za suenje u rotacionim suarama, za proizvodnju graevinskih materijala.
Podzemnu gasifikaciju moemo primeniti kod onih nalazita koje ne moemo racionalno

17

Opta energetika__________________________________________________________
eksploatiasati ili kod onih naputenih rudnika koji se klasinim putem vie ne
eksploatiu. Time poveavamo koritenje vanbilansnih rezervi uglja. U odnosu na
povrinsku i podzemnu eksploataciju imamo manja ulaganja po jedinici toplote, krae
vreme za izradu postrojenja, veu produktivnost (20-400%).

2.2.5 Gradski gas

2.2.5.1 Norme za gradski gas
Gradskim gasom zovemo razne vrste gasova koje u gradovima pomou gasne mree
dovodimo do malih i industrijskih potroaa.
Da bi razliiti potroai mogli upotrebljavati jednake ureaje za gradski gas (plamenici,
regulacioni ureaji i sl.) potrebno je normirati sastav i k-ke gradskog gasa.
Najvanija k-ka je gornja toplotna mo. Ona se kao norma u pojedinim zemljama kree
od 16.75 do 20.93MJ/Nm3. Doputena varijacija je 0.125MJ/Nm3. Odreena gornja
toplotna mo ne sme biti rezultat meanja gasova visoke i niske toplotne moi ili sa
inertnim gasovima (ugljen dioksid i azot koji ne gore). Ako gradski gas sadri visok
postotak inertnih gasova (max. 12%) on ima slabe k-ke izgaranja.
Gas ne sme sadravati katran, sumporvodonik ni amonijak, a naftalina ne sme biti vie od
0.5g na 100Nm3 gasa jer se naftalin lako taloi u cevima.
Relativna gustina gasa s obzirom na vazduh njegova je vana osobina i ne sme varirati
vie od 0.012.
Kao obeleje gasa u upotrebi je karakteristini odnos izmeu njegove toplotne moi i
drugog korena iz njegove relativne gustine. Taj se odnos naziva Wobbeov broj. Za
gradski gas Wobbeov broj iznosi 23.9-27.3 MJ/Nm3. Konstantnost Wobbeovog broja
garantuje da e odreena toplotna energija jednoliko isticati iz otvora plamenika.
Nekada se gradski gas proizvodio iz uglja; koksni gas bio je osnova za opskrbu potroaa
gradskim gasom. Krajem pedesetih godina prolog veka takva proizvodnja postaje
neekonomina te se prelazi na izravnu opskrbu potroaa prirodnim gasom.

2.3 Nafta i gas

2.3.1 Nastanak
Sirova nafta i prirodni (zemni) gas su smee razliith ugljovodonika ije se molekule
najee sastoje od ugljenika (C), vodonika (H), a ponekad od azota (N), kiseonika (O) i

18

Opta energetika__________________________________________________________
sumpora (S). U nalazitima mogu biti u tenom, gasovitom pa i u vrstom stanju to ovisi
od temperatura i pritiska.
Nastali su od belanevina, ugljenih hidrata i masti kao ostataka niskorazvijenih biljnih i
ivotinjskih planktona i bakterija koje su ivele u vodi ili moru. Ti organski ostaci mogu
se u posebnim geohemijskim procesima pretvarati u sirovu naftu i prirodni gas. Taj se
proces odvija u mirnoj vodi sa malim koliinama kiseonika. Takve prilike danas postoje
npr. u Crnom moru na dubini od oko 150m gde u istaloenom mulju ima i do 30%
organskih sastojaka. Taj je mulj polazna osnova za sirovu naftu i prirodni gas. Zbog
manjka kiseonika, organske se tvari raspadaju i delovanjem bakterija masti se pretvaraju
u lake ugljovodonike, polaznu osnovu za stvaranje ugljovodonika koji ine sirovu naftu.
Nalazita sirove nafte i prirodnog gasa nisu poput uglja u slojevima, ve su to samo
slojevi vie ili manje impregnirani sirovom naftom ili prirodnim gasom. Da bi se
eksploatisala nafta ili gas nije dovoljno buenjem doi do smese slane vode nafte i gasa
(uz naftu i gas redovno dolazi slana voda), ve pre toga treba odvojiti naftu i gas od slane
vode. Odnos gasa i nafte u pojedinom nalazitu u prvom redu ovisi o pritisku pod kojim
se oni nalaze. Nema mnogo nalazita sirove nafte bez prirodnog gasa. U onima koja su
najsiromanija gasom ima po nekoliko Nm3 gasa po toni nafte, a neka nalazita daju i
stotinjak Nm3 (Venecuela, Irak).
Prirodni gas je smea gasova gde najveu ulogu imaju ugljovodonici. Osim gasovitog
metana (CH4) dolazi etan (C2H6), propan (C3H8), butan (C4H10), kao i tei
ugljovodonici, koji su pri atmosferskom pritisku u tenom stanju, dok je za propan i
butan potreban neto vei pritisak. Samo je metan u gasovitom stanju i pri velikim
pritiscima. Prirodni gas delimo na suvi i vlani. Vlani prirodni gas je onaj sa vie od 60g
po Nm3 kondenzovanih ugljovodonika. Prirodni gas nastaje zajedno sa naftom na ve
opisani nain ili se pojavljuje kao metan za vreme stvaranja uglja. Uz ugljovodonike u
prirodnom gasu mogu se pojaviti i drugi gasovi, kao azot i ugljen dioksid, te helij i
sumpor dioksid, koji smanjuju toplotnu mo prirodnog gasa.

2.3.2 Cena nafte

Cena nafte u poslednjih dve godine je varirala izmeu 10$ i 40$ po barelu.
Momenti o kojima treba voditi rauna pri proceni buduih kretanja trita fosilnih goriva:

nepolitika (dakle trina) cena nafte je cca 5$ po barelu

trenutna cena nafte je izmeu 24.5 i 25.6 $ po barelu
unato slabostima OPEC-a, cena je kartelski podignuta smanjenjem proizvodnje,
dakle postoji iri interes za veu cenu nafte, zatim su zbog nekoliko godina niske
cene i neulaganja kapaciteti bili preslabi da bi zadovoljili tranju u drugoj
polovini 1999 (rat na Kosovu)
kolaps oekivane potranje zbog krize u Istonoj Aziji u 1998. (krah berzi) i njena
obnova u drugoj polovini 1999 (rat na Kosovu)

19

Opta energetika__________________________________________________________

pad cene ne izaziva znaajni rast potronje u razvijenom svetu zbog velikih
poreza na gorivo, isto vredi za rast cena; visoki porezi kao odbrana od fluktuacija
cena nafte
kratkorona kriza 1998. u zemljama proizvoaima "skupe" nafte: Rusija,
Meksiko, Nigerija - oporavak u 1999.
pad cene - nerentabilna polja koja su u eksploataciji e nastaviti proizvodnju, ali
se nee ulagati u nova
porast cene - otvaraju se nova polja i time se poveava potencijalna ponuda i
pritisak na kartel
znaajan pad profita za naftne kompanije (restrukturiranje): BP je pojeo Amoco,
ExxonMobil, fuzija francuske naftne industrije TotalFinaElf, itd. Nema mesta za
patuljke.

Zato gotovo nikome ne odgovara niska cena nafte?

proizvoaima, zato jer time manje zarauju

razvijenima, jer je to protiv njihove antifosilne politike, prvenstveno politiki
uslovljene, zbog reperkusija naftnih kriza i opasnosti od energetske ovisnosti, ali
odnedavno i ekoloki, zbog globalnih klimatskih promena, te im niska cena nafte
unitava ulaganja u ekonomsku efikasnost, obnovljive izvore i nuklearnu energiju
jedino zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji bez nafte imaju interesa u jeftinoj
nafti

Na slici 2.3.2.1 prikazano je kretanje cena nafte u periodu 1860-1999, a na slici 2.3.2.2
pad potronje po stanovniku, te realna i nominalna cena nafte.

(2.3.2.1)

20

Opta energetika__________________________________________________________

(2.3.2.2)

Primeuje se silazni trend sve do prvog naftnog oka 1973. godine. Na cenu nafte uticaj
prvenstveno ima politika, pa ekonomija tj. profit. Ogromne su fluktacije u ceni nafte.
Prolog leta barel je kotao i manje od 17$. Ovo je navelo elnike OPEC na ulaganje
vanrednih napora kako bi se, taj po njih mizeran nivo cena odrao, pogotovu posle 11.
septembra. Njihov famozni mehanizam koji ssje predviao da im cena barela padne
ispod 22$ pree na ograniavanje isporuka vie nije davao adekvatne rezultate. Uvidevi
neodrivu situaciju, OPEC (iji 11 lanova ipak proizvodi manje od polovine ukupne
svetske produkcije nafte) se obratio drugim velikim igraima (Rusija, Norveka), kako bi
smanjivanjem proizvodnje povisili cenu nafte. Naravno te su zemlje prihvatile predlog
(bolje je da za manje robe dobiju vie novca), pa je krajem prole i poetkom ove godine
pad cena nafte bio malo usporen.
Tada poinju da pristiu podaci o stanju u svetskoj, a pogotovu u amerikoj ekonomiji.
Naravno cena nafte je ponovo poela da raste, jer su podaci bili optimistini, to znai da

21

Opta energetika__________________________________________________________
se nafta opet poela sve vie troiti. Onda dolazi na red politika. Izjava predsednika SAD
o teroristikoj osovini zla, na kojoj su se nala i dva velika proizvoaa (Irak i Iran), kao i
nagovetaji disciplinovanja pomenutih drava bombama, nisu mogli ostati bez uticaja na
cene nafte. Na rast cene utie i sukob Izraelaca i Palestinaca, kao i izjave lidera
spomenutih zemalja kojima se predlae embargo na izvoz nafte u SAD, kako bi se
dotina sila naterala na prispitivanje svoje podrke Izraelu. O odluujuem uticaju
politike dovoljan je primer o izjavi amerikog predsednika, kako bi se Izrael trebao
povui sa palestinskih teritorija. Ve drugi dan, barel je pojeftinio za jedan dolar.

2.3.3 Rezerve nafte i gasa

2.3.3.1 REZERVE SIROVE NAFTE
U tabeli 3.5 dati su podaci o rezervama nafte (u milijardama tona i barela) kao i odnos
rezervi prema proizvodnji (R/P ratio).
Nafta: Dokazane rezerve 103 Mbbl 103 Mt Indeks R/P
Severna Amerika

63.7

8.5

6.1%

13.8

Sr. i Juna Amerika

89.5

13.6

9.0%

39.1

Evropa

20.6

2.5

1.9%

7.7

Bivi SSSR

65.4

9.0

6.4%

22.7

Bliski Istok

675.5

92.5

65.3% 83.2

Afrika

74.9

10.0

7.1%

26.8

Azija i Pacifik

44

6.0

4.2%

15.6

SVET

1033.8

142.1

100.0% 39.9

OECD

11.2

8.1%

OPEC

110.7

77.8% 74.3

Non-OPEC

22.4

15.8% 13.4

11.5

tabela 2.3.3.1: DOKAZANE REZERVE NAFTE NA KRAJU 2000

Vidi se da su dokazane rezerve nafte oko 40 godina eksploatacije nafte sadanjim
tempom. Inae, dokazane rezerve proirodnog gasa su oko 61 godina, a za ugalj oko 220
godina eksploatacije sadanjim tempom.
Kako vreme protie, tako dokazane rezerve uglavnom rastu, kao posledica otkrivanja
novih rezervi. U svetu je polovinom sedamdesetih godina nastala uzbuna kad se shvatilo
da ima nafte za samo 25 godina, da bi danas rezerve nafte znaajno narasle, te se poveao
i odnos rezervi prema proizvodnji (R/P ratio). Nafte e jednog dana nestati, ali svet se
pokazao spremnim da preivi peterostruki skok cena (slika 2.3.2.1).

22

Opta energetika__________________________________________________________
Smanjivanje rezervi nafte podiglo bi njenu cenu, to bi uinilo rentabilnim alternativne
izvore energije. Vei deo rezervi tenih fosilnih goriva nalazi se u nestabilnom podruju
Bliskog istoka.

slika 2.3.3.1: KRETANJE REZERVI NAFTE 1975-2000. ( milijarde barela)

slika 2.3.3.2: KRETANJE ODNOSA REZERVI PREMA PROIZVODNJI NAFTE

(R/P)

23

Opta energetika__________________________________________________________

2.3.3.2 REZERVE GASA

Gas: Dokazane rezerve kraj 1980. kraj 1990. kraj 1999. kraj 2000. INDEKS R/P
Severna Amerika

9.71

9.53

7.31

7.33

4.90%

9.8

Sr. i Juna Amerika

2.69

4.80

6.31

6.93

4.60%

71.8

Evropa

4.79

5.50

5.15

5.22

3.55%

17.5

Bivi SSSR

26.05

45.31

56.70

56.70

37.80% 79.6

Bliski Istok

21.29

37.50

49.52

52.52

35%

260

Afrika

5.90

8.07

11.16

11.16

7.40%

86.2

Azija i Pacifik

4.28

8.46

10.28

10.33

6.80%

38.9

SVET

74.71

119.17

146.43

150.19

100%

61

OECD

15.23

15.08

13.34

13.43

8.90%

12.6

EU

3.26

3.21

3.25

3.24

2.20%

14.7

tabela 2.3.3.2: KRETANJE DOKAZANIH REZERVI GASA (hiljadu milijardi m3)

slika 2.3.3.3: KRETANJE REZERVI PRIRODNOG GASA 1975-2000. (hiljadu

milijardi m3)

24

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.3.3.4: KRETANJE ODNOSA REZERVI PREMA PROIZVODNJI GASA

(R/P)

2.3.4 Eksploatacija nalazita

Sirova nafta i zemni gas pojavljuju se u sedimentnim naslagama. Do njih dolazimo
buenjem. Buenja idu do dubina oko 5000m, a brzina buenja ovisi o kvalitetu stena.
U proseku je potrebno 5-10 dana za buotinu dubine do 1500m, 60-90 dana za 3500m
dok za buotinu dubine od 5000m potrebno je 100-150 dana. Cena buenja je oko 25$ po
metru za buotinu do 1000m pa do 250$ po metru za buotine do 5000m. Buenja u moru
su dvostruko skuplja. U ukupnim investicijama oko same buotine samo buenje
uestvuje sa oko 60%.
Bui se u dve etape. Prvo idu istrana buenja da se utvrde rasprostranjenost i vrstu
sedimenata koji sadre ugljovodonike. Cilj je odrediti ekonominost eksploatacije pri
emu
se
rauna
da
ona
traje
bar
20-30
godina.
Postoje tri naina vaenja nafte:

Primarno - ako je pritisak u nalazitu vei od hidrostatikog pritska nafte u cevi

govorimo o eruptivnom nalazitu. Ne trebamo dodatne ureaje ni energiju za
izvlaenje nafte na povrinu. To je najekonominiji nain.
Sekundarno - upumpavamo vodu ili gas te time odravamo pritisak u nalazitu
kako bi produili eruptivno ponaanje nalazita
Tercijalno - ubacujemo hemikalije ili pregrejanu paru pa time smanjujemo
viskozitet nafte radi lakeg vaenja. Jako skupa prizvodnja.
25

Opta energetika__________________________________________________________

2.3.5 Proizvodnja sirove nafte i gasa

2.3.5.1 PROIZVODNJA NAFTE

slika 2.3.5.1: EVOLUCIJA PROIZVODNJE NAFTE 1971-2000 (u MILIONIMA

TONA-Mt)

slika 2.3.5.2: PROIZVODNJA NAFTE PO REGIONIMA (u milionima tona)

26

Opta energetika__________________________________________________________

tabela 2.3.5.1: NAJVEI PROIZVOAI, IZVOZNICI I UVOZNICI NAFTE

slika 2.3.5.3: TRGOVINA SIROVE NAFTE IZMEU REGIONIMA (u Mt

godinje)

27

Opta energetika__________________________________________________________

2.3.5.2 PROIZVODNJA GASA

slika 2.3.5.4: EVOLUCIJA PROIZVODNJE GASA 1971-2000 (hiljadu milijardi

m3)

slika 2.3.5.5: PROIZVODNJA GASA PO REGIONIMA (BILION METARA

KUBNIH-Bcm)

28

Opta energetika__________________________________________________________

tabela 2.3.5.2: NAJVEI

PRIRODNOG GASA

PROIZVOAI,

IZVOZNICI

UVOZNICI

Proizvodnja prirodnog gasa rapidno raste. Gradnja gaspovoda i LNG postrojenja

omoguila je trgovanje gasoom na velike daljine, tako da se sada polako gas prestaje
spaljivati na naftnim poljima Bliskog istoka, te se ukapljuje i prodaje istonoj Aziji.
Istona se Azija, prvenstveno Japan, snabeva LNG iz jugoistone Azije. Evropa se
snabdeva iz Rusije i Severne Afrike, to gasovodima, a to pomou LNG tehnologije.

29

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.3.5.6: TRGOVINA PRIRODNIM GASOM I LNG IZMEU REGIJA (109

m3/god)

2.3.6 Potronja nafte i gasa

2.3.6.1 POTRONJA NAFTE
Nafta:Potronja

2000. promena u odnosu na '99 indeks

Severna Amerika

1064.6 1.1%

30.4%

Sr. i Juna Amerika 218.7 0.9%

6.2%

Evropa

752.6 -0.7%

21.4%

Bivi SSSR

173.1 -2.3%

5.0%

Bliski Istok

209.0 0.9%

5.9%

Afrika

116.7 0.8%

3.3%

Azija i Pacifik

968.9 2.9%

27.8%

SVET

3503.6 1.0%

100.0%

OECD

2184.8 0.3%

62.4%

EU

630.5 -0.8%

18.0%

tabela 2.3.6.1: POTRONJA NAFTE (MILION TONA-Mt)

30

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.3.6.1: POTRONJA NAFTE (MILION TONA-Mt)

2.3.6.2 POTRONJA GASA

Gas-Potronja

2000

Severna Amerika

767.7 5.1%

Sr. i Juna Amerika 92.6

promena u odnosu na '99 indeks

5.6%

31.9%
3.8%

Evropa

458.8 3.3%

19.1%

Bivi SSSR

548.3 2.9%

22.8%

Bliski Istok

189.0 5.9%

7.9%

Afrika

58.9

2.4%

Azija I Pacifik

289.3 7.8%

12.1%

SVET

2404.6 4.8%

100.0%

OECD

1319.9 4.6%

54.9%

EU

377.2 3.6%

15.7%

12.8%

tabela 2.3.6.2: POTRONJA GASA (BILION METARA KUBNIH-Bcm)

31

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.3.6.2: POTRONJA GASA (BILION METARA KUBNIH-Bcm)

2.3.7 Stanje u SCG

Velika razlika izmeu procenjenih geolokih (60Mtoe) i bilansnih (22Mtoe) rezervi nafte
i prirodnog gasa ukazuje na njihovu nedovoljnu istraenost, naroito u Crnoj gori. Na
teritoriji SCG izdvojeno je sedam rangova terena. Najvei znaaj imaju terni prvog ranga,
iz kojih se danas obezbeuje skoro celokupna proizvodnja. Drugom rangu pripadaju
tereni Podunavlja, Pomoravlja kao i delovi kopna i podmorja Crne Gore. Oni su ocenjeni
kao perspektivni, sa znatnim potencijalom, ali uz velike rizike istraivanja. Istranim
radovima dolo se do potencijala od oko 470Mtoe (od ega u podmorju oko 300Mtoe).
Na ovim prostorima nisu otkrivene komercijalne koliine nafte i gasa, mada su tokom
istranih radova na vie buotina konstatovane pojave ugljovodonika.
Maksimalna proizvodnja nafte ostvarena je 1982. godine (1.3 miliona tona nafte), da bi
od tada imala lagani trend pada, ali sa ukljuivanjem proizvodnje u Angoli (preko 200000
tona), ukupna proizvodnja pokazuje trend rasta. Proraunima se prognozira odravanje
sadanjeg nivoa proizvodnje nafte u Vojvodini (oko 1.1 milion tona) do 2010. godine
tako to se prirodni pad proizvodnje iz leita nadoknauje proizvodnjom iz novih leita
i na raun dopuskih metoda. Za dopunske metode je karakteristino da obezbeuju
proizvodnju nafte koja zaostaje posle primarne proizvodnje u leitima i uz manji rizik,
obezbeujui poveanu proizvodnju uz znaajna investiciona ulaganja, ali i nie
ekonomske efekte. Poveanje proizvodnje nafte (i prirodnog gasa) u budunosti vezano
je, pre svega, za uspenost istraivanja u Crnoj Gori i za radove u inostranstvu. Ukoliko

32

Opta energetika__________________________________________________________
se potvrde oekivana velika leita u Crnoj Gori, znaajna dodatna proizvodnja nafte je
mogua krajem ove decenije po optimistikom scenariju.
Karakteristike prethodne finalne potronje nafte su relativno veliki udeli potronje za
toplotne svrhe (mazut i lo ulje), te relativno nizak sektorski udeo saobraaja. S obzirom
na to da je nafta za SRJ velikim delom uvozna energija i relativno skup oblik energije sa
nestabilnom cenom, te da su tena goriva za toplotne svrhe manje energetski efikasna i
manje ekoloki povoljna od prirodnog gasa, buduu potronju nafte bi trebalo preteno
dimenzionisati i usmeravati u one sektore gde su derivati u velikoj meri nesupstibilni:
saobraaj, poljoprivreda i neenergetska potronja.
Procenjene potrebe potronje tenih goriva u 2020. godini iznose oko 7.5 miliona tona.
To su i kapacitivne mogunosti naih rafinerija za primarnu preradu, to, zajedno sa
razlozima strateke prirode, upuuje da sirovinski uvozni koncept ima prednost nad
uvozom derivata kao alternativom.
Maksimalna proizvodnja prirodnog gasa dostignuta je 1979. godine (1.14 milijardi
kubnih metara). Od tada ima pad da bi se danas zadrala na realnom nivou od oko 700
miliona kubnih metara (dananja potronja je oko tri mlrd m3/god).
Opcija poveanog udela prirodnog gasa u zadovoljenju energetskih potreba mora biti
strateko opredeljenje energetike. Potronja prirodnog gasa trebalo bi da ostvari
najdinaminiju stopu rasta, te da zadovolji oko 20% energetskih potreba zemlje (do 2020.
godine). Uslov za to je izgradnja adekvatne gasovodne infrastrukture. U tom smislu, u
skladu sa dinamikom rasta potronje, potrebno je:

poveati kapacitete za transport, tranzit i distribuciju prirodnog gasa kroz

Vojvodinu na 6.1 mlrd m3/god. i izgraditi magistralni gasovod Dimitrovgrad-NiPojate kapaciteta 1.8 mlrd m3/god.
izgraditi gasovodne strukture u zapadnoj, istonoj i junoj Srbiji
ispitati opravdanost izgradnje gasovoda do Crne Gore
za ublaavanje efekata sezonskih neravnomernosti u potronji izgraditi skladita
prirodnog gasa, i to to ranije ve zapoetog u Banatskom Dvoru, a potom drugog
prema kretanjima i karakteristikama potronje

Na slici 2.3.7.1 prikazana je mapa Balkana sa nalzitima nafte i gasa, mreom naftovoda i
gasovoda.

33

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.3.7.1: NAFTA I GAS: NALZITA, GASOVODI I NAFTOVODI NA

BALKANU
Primeuje se da su sva nalazita u Vojvodini i nerazvijenost gasovodne strukture. Vidi se
eventualna trasa budueg naftovoda koji bi povezivao Rusiju i Evropu, a koji ide preko
Bugarske, Makedonije i Albanije. Naftovod Solun-Skoplje je upravo puten u pogon.

34

Opta energetika__________________________________________________________

2.3.8 Uljni kriljci i bituminozni pesak

Za razliku od nafte ovde se ugljovodonici nalaze u vrstom stanju. U uljnim kriljcima
slie vosku, a iz njih se proizvode gasoviti i teni ugljovodonici, dok se iz bituminoznog
peska dobija crni bitumen. Tako dobijene organske materije nazivaju se ulja. Sadraj ulja
iznosi od nekoliko litara pa do 600l/m3 u najbogatijim nalazitima. Danas se tanije ne
mogu odrediti svetske rezerve ulja jer za veinu zemlji nema podataka. Pretpostavlja se
da su svetske rezerve od 66.6 do 1349.1.109t ulja te da su vea od danas poznatih rezervi
nafte. to se tie transporta on ne bi mogao ii cevovodima zbog velike gustine ulja. Ulje
bi na samom nalazitu morali preiavati, a tek onda bi ga u rafinerijama mogli
preraivati.
Eksploatacija i prerada negativno utiu na okolinu. Ostaje golema koliina krutog otpada
plus gasovi sa azotom i sumporom koji odlaze u atmosferu. Znaajnija eksploatacija doi
e u obzir kada nafte vie ne bude ili kada proizvodnja ulja bude ekonomski isplativija od
uvoza nafte. Procenjene rezerve u Srbiji iznose oko 200Mtoe i uglavnom su
skoncentrisana oko Aleksinca.

2.3.9 Prerada sirove nafte

2.3.9.1 UGLJOVODONICI U NAFTI
Ugljovodonici su hemijska jedinjenja ugljenika (C) i vodonka (H). Najjednostavnije
jedinjenje je metan (CH4). Ugljovodonici koji ine sirovu naftu ili nastaju njenom
preradom razlikuju se meusobno po broju atoma ugljenika, po nainu njihova vezivanja
i po zasienosti vodonikom. Prema tim karakteristikama ugljovodonici se dele alkane,
alkene, cikloparafine, ciklooleofane i aromate.
Alkani ili parafinski ugljovodonici zasieni su vodonikom, a atomi ugljenika su
meusobno lanasto povezani. Njihova opta formula je CnH2n+2 gde je n prirodni broj.
Prvih nekoliko alkana su:

Metan CH4
Etan C2H6
Propan C3H8
Butan C4H10
Pentan C5H12

Prva etri ugljovodonika uz odreenu su temperaturu i pritisak okoline u gasovitom

stanju, dok su dalji alkani, sve do 16 atoma ugljenika uz spomenute prilike u tenom
stanju.
Alkeni ili oleofinski ugljovodonici nisu zasieni vodonikom. Njihova opta formula je
CnH2n-k gde je k=0,2,4,6,8. Neki od njih su penten (C5H10), buten (C4H8) ili acetilen
(C2H2)
35

Opta energetika__________________________________________________________
Nastaju prilikom prerade nafte, a vani sa za proizvodnju benzina sa visokim oktanskim
brojem.
Cikloparafini su zasieni vodonikom. Njihova opta formula je CnH2n-2k gde je
k=0,1,2,.... Neki od njih su ciklopentan (C5H10) i etilciklopentan (C7H14). Nalaze se u
sirovoj nafti i njenim tenim derivatima.
Aromatski ugljovodonici imaju prstenastu stukturu. Njihova opta formula je CnH2n-6k
gde je k=1,2,3,.... Neki od njih su benzol (C6H6) i naftalin (C10H8). Osim pri preradi
nafte dobijaju se i pri preradi uglja.
Ugljovodonici spomenutih grupa nalaze se u nafti u sva tri agregatna stanja, ali najvei
deo ine teni ugljovodonici. Ocenjuje se da se u nafti pojavljuje vie od 3000 raznih
ugljovodonika.

PRODUKTI PRERADE NAFTE

Sirova se nafta retko upotrebljva kao gorivo. Njezinom se preradom dobijaju derivati koji
se najee upotrebljavaju kao energetsko gorivo (85%), ali i kao maziva, a ostatak kao
sirovine u hemijskoj industriji. Energetska goriva su: rafinerijski i ukapljeni gasovi,
motorni i avionski benzini, petrolej, gorivo za mlazne motore, lo ulja i mazut, te dizel
goriva.
RAFINERIJSKI GASOVI su najlaki gasni produkt prerade nafte, a sastoje se
uglavnom od metana (CH4), etena (C2H4), etana (C2H6) i vodonika (H2). Deo
rafinerijskog gasa se troi u samim rafinerijama kao gorivo, a deo slui kao gorivo u
industriji ili kao sirovina u hemijskoj industriji. Toplotna im je mo oko 54.4MJ/Nm3.
UKAPLJENI GASOVI sastoje se od ugljovodonika sa tri ili etri atoma ugljenika
(propan i butan). Oni postaju tenosti uz neto vee pritiske (7-17 bara) pri temperaturi
okoline. Mogu se upotrebiti u hemijskoj indutriji ili domainstvima putem elinih boca
napunjenih smeom butan-propan u tenom stanju. Toplotna mo ove smee je
44.4MJ/kg.
TEHNIKI ILI SPECIJALNI BENZINI su lagani primarni naftni derivati uskih
granica destilacije, a slue kao medicinski benzin, benzin za otapanje gume, za rudarske
svetiljke i sl. Oni se dakle ne upotrebljavaju u energetske svrhe.
MOTORNI BENZIN je jedan od glavnih produkata prerade sirove nafte. Destilira se u
granicama izmeu 35 i 200C. Sadri preko 150 ugljovodonika. Osnovnom motornom
benzinu dodaju se razni aditivi da bi se dobio proizvod potrebnih osobina. Za poboljanje
antidetonatorskih svojstava dodaje se tetraetil-olovo, a za spreavanje smrzavanja u
rasplinjau motora izopropil-alkohol. Motorni benzin slui za pogon motora sa
unutranjim sagorevanjem (Otto motori).

36

Opta energetika__________________________________________________________
Najvanija karakteristika benzina je oktanski broj. On daje podatke o sagorevanju
benzina u motoru, odnosno o pojavi detonacije u motoru. Da bi motor sa unutranjim
sagorevanjem normalno radio potrebno je da smea vazduha i goriva u cilindru normalno
sagoreva (pri odreenom stepenu kompresije) putem elektrine iskre. Nasuprot tome
pojavljuje se samozapaljenje smee pri emu nastaje detonacija, tj. prerana eksplozija
smee goriva i vazduha, to za posledicu ima smanjenje stepena korisnog dejstva, kao i
preterano zagrevanje motora i nepravilan rad motora.
Oktanski se broj odreuje uporeivanjem detonatorskih osobina dvaju istih
ugljovodonika:normalnog heptana i izooktana. Normalni heptan lako detonira pa je
njegov oktanski broj 0, dok izooktan detonira teko pa je njegov oktanski broj 100.
Zapreminski procenat izooktana u smesi sa normalnim heptanom odgovara oktanskom
broju. Postoji neko referentno gorivo pa uporeivanjem inteziteta detonacije (merenjem)
ispitivanog i referentnog goriva utvrujemo oktanski broj ispitivanog goriva. Isparivost
benzina takoer je jedna od vanih osobina koja je bitna prilikom startovanja motora i
zagreevanja. Zato se motorni benzini proizvode sa odreenim k-kama isparivosti koji se
menjaju ovisno o dobu godine, temperaturnim prilikama i nadmorskoj visini.
PETROLEJ: skupini naftnih derivata koja se naziva petrolej pripada petrolej za rasvetu,
petrolej za motore sa unutranjim sagorevanjem, petrolej za svetionike i sl. Granice
destilacije su mu od 150 do 300C. Danas je upotreba petroleja za rasvetu ograniena na
zabaena seoska podruja, a nekada je to bio glavni produkt prerade nafte.
KEROZIN je gorivo za avionske motore, to je smea benzina i petroleja. Granice
destilacije su mu izmeu 50 i 300C. Jedna od njegovih vanih k-ka je i temperatura pri
kojoj kerozin prelazi u vrsto stanje zbog niskih temperatura na visinima na kojim lete
avioni. Za vojne avione ta temperatura iznosi do -60C.
DIZEL GORIVO je takoe jedan od glavnih produkata prerade nafte. Ono se destilira
izmeu 170 i 360C, a slui za pogon dizel motora. Obino razlikujemo vrlo lako dizel
gorivo (za brzohodne maine i niske temp. okoline), lako dizel gorivo (za brzohodne
maine kad temp. nisu niske), te srednje i teko dizel gorivo (za stabilne dizel motore i
dizel motore na brodovima).
Kvalitet goriva odreuje cetanski broj (kvaliteta zapaljenja). On ne sme biti prevelik jer
uzrokuje nepotpuno izgaranje i pojavu dima u gasovima izgaranja. Njegov minimum je
izmeu 25 i 45 u ovisnosti od vrste dizel goriva.
MAZUT I ULJA ZA LOENJE su trei glavni produkt prerade sirove nafte.
Razlikujemo ih prema nameni. Lako lo ulje ima gotovo iste k-ke kao i dizel gorivo i
upotrebljava se za loenje sobnih pei. Toplotna mo mu je oko 44MJ/kg. Srednje i teko
lo ulje upotrebljavaju se kao goriva za parne kotlove. Toplotne su im moi oko
40MJ/kg.
NEENERGETSKA ULJA su ulja za leajeve, motorna ulja specijalna ulja (npr. ulja za
transformatore).

37

Opta energetika__________________________________________________________
VRSTI PRODUKTI prerade sirove nafte su parafin i bitumen. Prvi se upotrebljava za
izradu ibica te za izolaciju od vlage, dok se bitumen upotrebljava najee u gradnji
puteva..

2.3.9.2 OSNOVNI POSTUPCI U PRERADI NAFTE

Najstariji i najraireniji postupak je destilacija kojom iz sirove nafte odvajamo njene
komponente sa razliitim temperaturama isparavanja. Svaka od tih komponeneti zove se
frakcija. Destalicija ima tri faze: zagrevanje, isparavanje i kondezacija. Benzin je najnia
frakcija, destilira se na temp. od 35-200C. Petrolej se destilra od 150-300C, a kerozin od
50-300C. Dizel goriva se destiliraju od 170-360C. Ovo je tzv. atmosferska destilacija, a
ako vrimo destilaciju uz pritisak znatno manji od atmosferskog govorimo o vakum
destilaciji. Pri vakum destilaciji mazuta dobijamo teka dizel goriva, bitumen i
neenergetska ulja.
Osim gore navedenih primarnih postoje i sekundarne prerade nafte gde menjamo
hemijsku strukturu derivata proizvedenih iz sirove nafte. Ovom preradom zadovoljavamo
potronju jer produkti dobijeni primarnom preradom ne zadovoljavaju potronju.
Krekovanjem tj. raspadanjem ugljovodonika (na visokim pritiscima i temperaturama)
moemo dobiti benzin iz petroleja, te dizel goriva iz mazuta.
Polimerizacijom, gasove sa 3-4 ugljenikovih atoma po molekuli (koji sadre znatnu
koliinu nezasienih ugljovodonika), uz prisustvo katalizatora spajamo u nove i zasiene
ugljovodonike, koji su u tenom stanju pri pritisku i temp. okoline. Dobijamo benzin
visokog oktanskog broja tzv. polimer benzin i neto malo lakog lo ulja.
Alkilacijom dodajemo alkilnu grupu (CH3) koja slui za dobijanje izooktana vanih za
pripremu visokooktanskih avionskih motora.
Reformacijom frakcijama destilacija (izmeu 100 i 200C) poveavamo oktanski broj koji
je nizak.
To je zapravo krekovanje tekog benzina uz katalizator gde dobijamo visoko
aromatizirani benzin, koji se kao komponenta sa visokim oktanskim brojem upotrebljava
za proizvodnju motornih benzina.

2.3.10 Rafinerije
2.3.10.1 TEHNOLOKA EMA PRERADE NAFTE
Tehnoloka ema rafinerije ovisi o strukturi, k-kama, koliinama produkata nafte, kao i
samom sastavu prirodne nafte. Kapacitet rafinerije definisan je koliinom preraene nafte
u godini; on je uslovljen potrebama trita i ostalim ekonomskim faktorima. Ukupnom
koliinom preraene nafte odreen je kapacitet osnovnog procesa, tj. destilacije, a

38

Opta energetika__________________________________________________________
koliinama pojedinih derivata utvruje se kapacitet postrojenja za ostale procese.
Proizvodnja pojedinih derivata ovisi o sastavu nafte, pa je teko uskladiti mogunosti
proizvodnje sa potrebama trita. Za manje potrebne koliine derivata potrebni su i manji
proizvodni kapaciteti, koji su tada esto nerentabilni, pa je ekonomski isplativije uvoziti
pojedine derivate nego ulagati u postrojena rafinerije.
Osnovno postrojenje u svakoj rafineriji nafte je kolona za atmosfersku rektifikaciju. Na
nju se nadovezuje kolona sa vakumsku rektifikaciju, ali samo onda ako se proizvode tei
destilati (lo ulja). Za dalju preradu destilata atmosferske i vakumske destilacije potrebna
su druga, sekundarna postrojenja, ovisno o traenoj strukturi i kvaliteti prizvoda. U tabeli
2.3.10.1 dati su podaci o kapacitetima rafinerija nafte po regionima u 2000. godini, a na
slici 2.3.10.1 je dat grafiki prikaz.
Thousand barrels daily Indeks
Severna Amerika

19935

24.3%

Sr. i Juna Amerika 6490

8.0%

Evropa

16390

20.1%

Bivi SSSR

9000

11.0%

Bliski Istok

6355

7.8%

Afrika

2965

3.6%

Azija i Pacifik

20840

25.2%

SVET

81975

100.0%

OECD

43420

53.0%

tabela 2.3.10.1: KAPACITETI RAFINERIJA NAFTE NA KRAJU 2000

slika 2.3.10.1: KAPACITETI RAFINERIJA NAFTE NA KRAJU 2000

39

Opta energetika__________________________________________________________

2.3.10.2 STRUKTURA DERIVATA NAFTE

slika 2.3.10.2: PROIZVODNJA RAFINERIJA PO VRSTAMA DERIVATA (Mt)

slika 2.3.10.3: UDEO POJEDINIH DERIVATA U UKUPNOJ PROIZVODNJI

40

Opta energetika__________________________________________________________

tabela 2.3.10.2: NAJVEI PROIZVOAI, IZVOZNICI U UVOZNICI NAFTNIH

DERIVATA

2.3.11 Priprema prirodnog gasa

2.3.11.1 RAZDVAJANJE PRIRODNOG BENZINA I UKAPLJENOG GASA
Kako je ve spomenuto, metan je glavni deo prirodnog gasa, a osim njega imamo i tee
ugljovodonike, ugljendioksid, azot i sumporvodonik. Takoer je spomenuto da - prema
sadraju tekih ugljovodonika razlikujemo suvi i vlani prirodni gas.
Da se odstrani najvei deo tenih i eventualno vrstih primesa prirodni gas podvrgavamo
separaciji. Nakon separacije u gasu ostaju tei ugljovodonici. Oni se mogu podeliti na
teni gas (propan i butan) i na tzv. prirodni benzin (gazolin). Taj se postupak provodi u
specijalnim postrojenjima koji rade na pricipu adsorpcije ili hlaenja do niskih
temperatura.
2.3.11.2 UKAPLJENI PRIRODNI GAS (Liquid Natural Gas-LNG)
Nakon uklanjanja propana i butana, te prirodnog benzina, prirodni gas se najveim delom
sastoji od metana uz mali sadraj etana. Takav se prirodni gas radi lakeg transporta
pretvara u LNG. Izmeu dobijanja ukapljenog gasa (propan i butan) i LNG (teni metan)
velika je razlika. Naime kritina taka propana i butana je iznad temp. okoline, pa treba
samo poveati pritisak da bi nastala kondenzacija. Nasuprot tome kritina taka metana
nalazi se na veoma niskoj temperaturi, te se gas mora ohladiti da bi preao u teno stanje.

41

Opta energetika__________________________________________________________
Godine 1964. prvi put je transpotovan LNG brodom (iz Alira za Veliku Britaniju). Za
brodski transport potrebna su postrojenja za ukapljivanje (hlaenje na oko (-160C),
ureaji za skladitenje u utovarnoj i istovarnoj luci, te specijalno izgraeni brodovi. LNG
se skladiti pod atmosferskim pritiskom i temp od oko -160C, u spremitima s
dvostrukim elinim stenkama. Vana je toplotna izolacija rezervoara, da se spree
gubici gasa zbog isparavanja kada se pritisak povea. Danas se prelazi na rezervoare od
prenapregnutog betona. Spremita za LNG grade se za 5 do 50 miliona metara kubnih
gasa.
Glavni nedostatak transporta LNG su gubici nastali isparavanjem. Zbog niskog vrelita
metana ti se gubici ne mogu spreiti ni najboljim termikim izolacijama. Metan koji
isparuje za vreme transporta mora se isputati u vazduh.

2.4 Hidroenergija
Energija vodotoka
Suneva enegija koja dopire do Zemljine povrine izaziva isparavanje vode na
povrinama okena, reka i jezera, ali i sa povrine tla i iz biljaka. Ta se voda podie u
obliku vodene pare na neku visinu i stvaraju se oblaci. Ako raunamo de se oborine
stvaraju na visini od 3000m, snaga padalina je oko 450TW odnosno potencijalna energija
iznosi oko 4.106TWh. Ako je dananja svetska proizvodnja elektrine energije oko
15000TWh vidimo kolika je to potencijalna energija. Naravno ta se energija nikada nee
moi upotrebiti. Oborina padaju na zemlju, pa ta voda ima potencijalnu energiju prema
razini mora. Ako je prosena visina kopna 700m iznad mora, povrina kopna
130.106km2 i ako su prosene padaline 0.9m vodenog taloga onda je ukupna potencijalna
energija oborina koje padaju na kopno oko 220000TWh godinje. Za usporedbu dananja
svetska proizvodnja je oko 2800TWh godinje. Ali samo manji deo te potencijalne
energije se moe upotrebiti jer je potrebna odreena koncentracija vode, a to se ostvaruje
u vodotocima. Od padavina koje padaju na kopno samo mali deo stie u vodotoke, ostalo
preuzimaju biljke ili odlazi u unutranjost zemlje. Za svaku taku vodotoka (profil
vodotoka) mogue je na osnovu topografije zemljita odrediti povrinu zemljita ili tzv.
oborinsko podruje sa kojeg voda dotie u vodotok. Omjer koliine vode koja se tokom
godine pojavljuje u vodotoku (na posmatranom profilu) i koliine padavina na
oborinskom podruju (na posmatranom profilu) zovemo faktor oticanja. On ovisi o
klimi,topografskim i geolokim uticajima. Kree se u irokim granicama (0.25-0.95).
Koliina vode koja protie vodotokom u jedinici vremena(m3/s) ili protok nije
konstantna veliina,ve ovisi o oborinama, topljenju snega, koliini vode koja
podzemnim putem dotie do vodotoka. Moe se raunati da je protok u toku 24h
konstantan (srednji dnevni protok). Aritmetika sredina dnevnih protoka u jednoj godini
je srednji godinji protok, a u nizu godina (25-40 god.) srednji viegodinji protok.
Idui od izvora ka uu proseni viegodinji dotok sve vie raste jer se poveavaju
oborinska podruja pa su koliine vode od oborina koje gravitiraju vodotoku sve vee.

42

Opta energetika__________________________________________________________
Istodobno od izvora ka uu kota razine povrine vode postaje sve manja. Svakom profilu
vodotoka odgovara odreena kota H(visina iznad povrine vode u m) i odreeni srednji
viegodinji protok Q(m3/s) pa se svaki vodotok moe prokazati Q-H dijagramom
vodotoka.
Kada iskoritavamo potencijalnu energiju vode izmeu dve kote govorimo o koritenju
vode na padu koji je jednak razlici kota.
Ako na padu dH koristimo odgovarajui protok Q dobijamo snagu:
dP = rgQdH (2.4.1)
gde je r gustina vode(1000kg/m3), g ubrzanje Zemljine tee (9.81m/s2).
Ako izvrimo integraciju izmeu kote izvora (Hi) i ua (Hu) dobijamo snagu vodotoka:

(2.4.2)

Snaga odreena relacijom 2.4.2 je srednja snaga koju ima voda u posmatranom vodotoku
jer je raun proveden sa srednjim viegodinjim protokom pa je godinji energija
vodotoka

(2.4.3)

gde je 8760 broje sati u godini. Tako dobijamo srednju godinju energiju vodotoka, tzv.
bruto energija vodotoka. Ovde pretpostavljamo da je iskoritena sva voda i da pri
transformaciji potencijalne energije u elektrinu nemamo gubitaka to u praksi naravno
nije tano.
Protok je veoma promenjiv pa se nikada ne gradi HE kapaciteta koja moe iskoristiti svu
vodu, u doba velikih protoka, jer u ostalim periodima maine ne bi mogle raditi punim
kapacitetom. Zato je srednji iskoristivi protok manji od srednjeg viegodinjeg protoka.
Imamo i gubitke u cevovodima i mainama. Znai da imamo koliinu energije i snage
koja je manja od srednje snage i energije vodotoka. Nju zovemo tehniki iskoristivom
energijom vodotoka. Koliina energije koja bi se mogla obuhvatiti izgradnjom
ekonominih postrojenja nazivamo ekonomski iskoristivom energijom vodotoka.
Iznos ekonomski iskoristivih vodenih snaga ovisi u prvom redu razvoju tehnikih
mogunosti gradnje i kriterijuma ekonominosti postrojenja, a oni se menjaju vremenom
sa
razvojem
tehnike
i
potronje
el.
energije.
43

Opta energetika__________________________________________________________
U tabeli 2.4.1 dati su podaci o iskoristivim vodenim snagama i ostvarenoj proizvodnji u
2000. godini u HE.
Teh. iskoristive
snage (TWh/god)

vodne Ostvarena proizvodnja Iskoritenje

(TWh/god)
snaga (%)

Amerika

6875

1210.5

17.6

Evropa

1330

620.9

46.7

Bivi SSSR 2190

227.9

10.4

Afrika

3140

75.6

2.4

5755

544.2

9.5

19290

2679.1

13.9

Azija
Pacifik
Svet

tabela 2.4.1: TEH. ISKORISTIVE

PROIZVODNJA U 2000.

VODNE

SNAGE

vodnih

OSTVARENA

Na slici 2.4.4 dat je pregled o tehnikim iskoristivim vodnim snagama.

(2.4.4)
Najvee su snage u Americi (oko 36% ukupnih), zatim u Aziji (oko 30%) i Africi (oko
16.3%). Evropa ima tek oko 7% ukupnog iznosa.
Ukupan, tehniki iskoristiv hidroenergetski potencijal Srbije je oko 17 TWh, od ega oko
15 TWh u elektranama snage preko 10 MW. Do danas je aktivirano neto preko 10 TWh,
odnosno oko 60%. Najvei deo preostalog potencijala je u slivovima reka Drine i
Morave. Preostali potencijal srednjeg i donjeg toka reke Drine se deli izmedju Srbije i
Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

44

Opta energetika__________________________________________________________
Preostali potencijal u elektranama snage preko 10MW moe biti iskorien u 52 HE
prosene snage od oko 25 MW. Znatan broj buduih hidroakumulacija e imati
vienamenski karakter (snabdevanje vodom, vodoprivreda, energetika). Zajedniko
finansiranje uinie prihvatiljivim i objekte koji inae ne bi bili rentabilni, ukoliko bi se
gradili samo za energetske potrebe.

2.4.1 Hidroelektrane
Hidroelektene su energetska postrojenja u kojima se potencijalna energija vode pretvara
prvo u meh. energiju (preko hidraulinih turbina), a potom u elektrinu energiju
(podsredstvom el.generatora). Energetske k-ke svake HE zavise od vodotoka na kome se
ona gradi, odnosno od protoka, ukupne raspoloive vode i njene raspodele tokom godine
i pada. Protok, pad i koliina vode ne mogu se po volji birati, jer su to inherentne k-ke
svakog renog toka i poloaja elektrane. Meutim, konstrukcionim merama mogu se
poboljati uslovi za korienje prirodnog vodnog potencijala, u prvom redu
pregraivanjem vodnog toka branom i formiranjem akumulacionih jezera. Na taj se nain
podie nivo vode i iskoristivi pad se koncentrie na znatno krau deonicu renog toka, uz
istovremeno smanjenje gubitaka pada.
HE se u energetskom pogledu karakteriu sa moguom proizvodnjom. Ona se obino
izraava kao srednja godinja proizvodnja i ona se dobija kao aritmetika sredina
moguih godinjih proizvodnji u posmatranom duem nizu godina za koje se raspolae
podacima o ostvarenim dotocima.
HE su okarakterisane i sa veliinom akumulacionog bazena, gde treba razlikovati ukupnu
i korisnu zapreminu bazena. Osnovne k-ke akumulacije su minimalni radni nivo i
maksimalni uspor. Min. radni nivo je najnia kota gornje vode do koje se sme spustiti
nivo akumulacije u normalnom pogonu. Maks. uspor je najvia kota nivoa gornje vode u
akumulaciji.
Po svojoj prirodi HE se mogu klasifikovati u dva tipa: konvencionalne i reverzibilne.
Konvencionalne HE imaju uvek smer kretanja vode od akumulacionog bazena ka turbini,
tako da ih karakterie samo turbinski pogon. Zavisno od smetaje mainske graevine
one mogu biti pribranske (slika 2.4.1.1) i derivacione (slika 2.4.1.2). Ako je postrojenje
(mainska hala) HE smetena neposredno u podnoju brane koja je omoguila
koncentraciju pada moemo upotrebiti sav dotok koji dolazi do HE. To je tzv. pribranski
tip HE. Kod veih padova gradimo derivacioni tip gde vodu kanalima ili cevima
dovodimo do mainske hale. Ovde ostaje neiskoriteni dotok izmeu brane i postrojenja
pa je jo vea razlika izmeu tehniki iskoristive i bruto energije vodotoka.

45

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.4.1.1: PRIBRANSKA HE

slika 2.4.1.2: PODUNI PRESEK DERIVACIONE HE

Zavisno od relativne koliine korisne akumulacije konvencionalne HE se dele na
protone i akumulacione. Reim rada protonih HE odreen je dotokom vode u
akumulaciju, dok se u sluaju akumulacionih HE mogu vriti izravnavnja proizvodnje u
kraim i/ili duim vremenskim intervalima. Zavisno od veliine tih intervala
akumulacione HE se dele na hidroelektrane se dnevnom, nedeljnom, sezonskom i
vienedeljnom akumulacijom.
Klasifikacija konvencionalnih HE vri se na osnovu vremena pranjena akumulacije
(TPR). To je ono vreme potrebno da se isprazni korisna akumulacija sa instalisanim

46

Opta energetika__________________________________________________________
protokom hidroelektrane Qi, uz p.p da u tom periodu nema dotoka u rezervoar, gubitaka
vode usled poniranja, isparavanja i preliva.

Sada imamo:

PROTONE HE gde je TPR<2h

HE sa DNEVNOM i SEDMINOM akumulacijom gde je 2h<TPR
HE sa SEZONSKOM (mesenom, viemesenom i viegodinjom) akumulacijom
gde je TPR>400h

Reverzibilne HE okarakterisane su postojanjem gornjeg i donjeg akumulacionog bazena i

pumpnog turbinskog postrojenja (slika 2.4.1.3). U periodima maloih optereenja voda iz
donjeg bazena se pumpa u gornji bazen (pumpni pogon), da bi se u periodu velikih
optereenja voda iz gornjeg bazena proputala kroz turbine u cilju proizvodnje
el.energije, kao u konvencionalnim HE (turbinski pogon). Njihov globalni faktor
optereenja je reda 70%.
Jako su korisne radi izravnavanja dijagrama optereenja, jer poveavaju minimalne i
smanjuju vrne efektivne snage sistema.

slika 2.4.1.3: EMA TIPINE REVERZIBILNE HE

Trokovi i koristi kod koritenja hidropotencijala obino se procenjuju ekonomskoenergetskom usporedbom sa konvecionalnim TE ili sa NE. Pored promatranja trokova
47

Opta energetika__________________________________________________________
gradnje, treba uzeti u obzir trokove goriva kod TE i NE, kao i trokove za zatitu
okoline. Ti trokovi za zatitu okoline znatno utiu na porast trokova gradnje TE i NE.
Mana izgradnji HE je plavljenje zemljita, kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju.
Neka skoranja istraivanja pokazuju da raspadanje (truljenje) potopljene vegetacije
uzrokje emitovanje gasova koji pomau efekat staklene bate. Nije ni zanemariv uticaj na
vodu i ivotinjski svet, jer se pregraivanjem renog roka utie na kvalitet i koliinu vode
nizvodno od brane, te menjanje mikro klime. Ove pojave treba ukljuiti u ukupne
trokove gradnje HE.

2.4.2 Male hidrocentrale - MHE

ENERGETSKI POTENCIJALI
Orijentacija na koritenje malih hidropotencijala zahteva de se prilikom razrade
dugorone razvojne politike utvrde raspoloive energetske mogunosti malih vodotoka,
ali bez izrade odgovarajue teh. dokumentacije to je nesagledivo. Neki autori tvrde da
mali energetski potencijali iznose 5-7%, a drugi oko 10% ukupnog energetskog
potencijala zemlje. Te se procene stalno menjaju i ovise o tome kako definiemo gornju
instalisanu snagu MHE.
Danas u SCG funkcionie 46 MHE, od toga 39 u Srbiji. Ukupna instalisana snaga je
57MW (od toga 49MW u Srbiji). Za usporedbu ukupna instalisana snaga HE u SRJ
iznosi 3506MW.
U Srbiji je gotovo sasvim neiskorien potencijal malih HE snage do 10 MW. Postoji
katastar ovih HE sa obraenim osnovnim tehnikim parametrima, koji obuhvata oko 850
objekata, ukupne snage od oko 500 MW i godinje proizvodnje od 1500 GWh.
Smatra se da bi u Jugoslaviji MHE mogle imati instalisanu snagu do 650MW.
POJAM I DEFINICIJA MHE
U literaturi se mogu nai razni podaci o tome kako definisati MHE. Gotovo se ne moe
naii na dve zemlje sa identinom podelom.
Osnovni parametri, koje bi trebalo koristiti u klasifikaciji MHE jesu:

instalisana snaga agregata

vrsta agregata u odnosu na turbinu i nain rada
broj okretaja
nain rada o odnosu na opti energetski sistem
instalisani pad, itd.

Prema snazi turbine imamo podelu na mikro turbine snage do 100kW, mini turbine snage
do 1MW, te male ili srednje turbine snage do 10MW. Takoer prema raspoloivom padu
i snazi imamo podele koja je prikazana u tabeli 2.4.2.1.
48

Opta energetika__________________________________________________________
Tip HE

Snaga (Kw) Pad (m) mali Pad (m) srednji Pad (m) veliki

Mikro HE do 50

ispod 15

15-50

preko 50

Mini HE 50-500

ispod 20

20-100

preko 100

Male HE 500-5000

ispod 25

preko 130

tabela 2.4.2.1: PODELA MHE

Podela MHE prema raspoloivom padu prihvaena je u veini zemalja koje su prema
inst. padu tipizirale opremu. Tako, na primer, jedan broj proizvoaa elektromainske
opreme u SAD proizvodi standardizovane agregate u koje se ukljuuje turbina, sinhroni
generator sa sistemom automatske regulacije, ulazni ventil, kontrolna ploa za max.
padove od 15m i snage od 10 do 5000kW.
MHE se, dalje, dele:
a) Prema zahvatu:

protona s bonim zahvatom iz glavnog vodotoka

sa akumulacijom-branom, sa dnevnim, nedeljnim, godinjim ili viegodinjim
izravnavanjem

b) Prema regulisanosti protoka:

MHE sa protokom koji se moe podeavati-regulacija protoka na ulazu u turbinu

(runa ili automatska)
sa stalnim protokom, bilo zbog stvarne prirode optereenja, ili unitavanjem vika
energije

c) Prema povezanosti sa mreom i nainom rada:

izolovane elektrane-samostalni rad

elektrane vezane na mreu-paralelni rad
elektrane koji rade pod reimom on-off
elektrane u kojima radi jedna, dve ili vie jedinica
elektrane koje rade po potrebi, ovisno prema potronji

d) Prema instalisanoj snazi HE za nae uslove

depne HE do 20kW
mini HE od 20 do 500kW
male HE od 0.5 do 1MW
male HE od 1 do 3 MW
srednje HE od 3 do 10 MW
velike HE preko 10MW

49

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.4.2.1: EMA MHE-mali pad

50

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.4.2.2: EMA MHE-veliki pad

PREDNOSTI I NEDOSTACI MHE

Prednosti izgradnje MHE u odnosu na izgradnju drugih izvora energije su mnogobrojni:

u odnosu na velike HE nemamo plavljenja irokih podruja (kako bi se obezbedio

prostor za akumulaciju vode) i naruavanja lokalnog ekolokog sistema
mogu obezbediti navodnavanje zemljita, kao i snadbevanje vodom okolnih
naselja,izgradnju ribnjaka i zatitu od poplava
51

Opta energetika__________________________________________________________

smanjuju unvesticiona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opte

elektrine mree, a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se
unapreenju njihovog razvoja
eksploatiu se uz veoma male materijalne trokove
radni vek je vrlo dug, praktino neogranien; prosean vek je 30 godina, mada
ima MHE koje ve rade 80 godina

Naravno, MHE kao izvori energije, u odnosu na druge sline izvore imaju nedostatke, a
to su:

visoki investicioni trokovi po instalisanom kW

veliki trokovi istraivanja u odnosu na ukupne investicije
eksploatacija zavisi od postojeih resursa
zahteva integralno vodoprivredno reenje, s tim to se prednost mora dati
sistemima za snadbevanje vodom i za navodnavanje, zato MHE moraju raditi sa
instalisanim protokom koji je odreen prema drugim potroaima
ako radi autonomno, proizvodna el.energije zavisi od potronje, pa viak ostaje
neiskorien

FINANSIRANJE
Usled tzv. efekta veliine cena 1kW instalisane snage vea je nego kod velikih HE ili TE.
Ona iznosi izmeu 1000 i 5000 USD. Za poreenje kod TE cena je oko 1000 USD, a kod
HE jo manja. Ovakav raspon u ceni proizlazi iz razliitog poloaja lokacija za
potencijalnu izgradnju MHE. Naime, najee se pogodne lokacije nalaze u
nepristupanim delovima, te ne postoje putevi neophodni za sve etape izgradnje. Ovaj
problem moe biti najozbiljnija prepreka nekim ambicioznim projektima te ovom
problemu moramo prii sveobihvatno putem multinamenskog projekta reavanja putne
komunikacije, el. energije i vodosnadbevanja. Trebali bi se doneti zakonski propisi gde bi
svim investitorima koji grade MHE, ali i ostale alternativne izvore omoguili dobijanje
kredita pod povoljnim uslovima. Naravno trebala bi postojati obaveza da opta
energetska mrea pruzme i plati svaki kWh dobijene el. energije. Velika prednost kod
ulaganja u izgradnju MHE je ta to je period izgradnje srazmerno mali, te se moe
oekivati brz povraaj sredstava. Kada bi se npr. 80% postojeih vodenica u Srbiji
pretvorilo u MHE, dobilo bi se oko 50MW instalisane snage i godinje proizvodilo oko
300 miliona kWh el. energije. Ako bi tu energiju morali uvoziti po prosenoj ceni od oko
3 USc dobili bi cifru od 9 miliona USD godinje.
U ukupnim investicijama gradnje MHE na graevinski deo otpada oko 35%, mainski i
elktro deo oko 45%, dok ostatak od 20% otpada na trokove tehnike dokumentacije i
kamate.

POSTOJEI PROJEKTI U SCG

Preduzee Energoprojekt-Hidroinnjering, u saradnji sa Institutom za vodoprivredu
"Jaroslav arni" izradilo je "Katastar malih HE na teritoriji Srbije van SAP". Ovaj
katastar sadri podatke o lokacijama koje su pogodne za izgradnju MHE,sa konkretnim

52

Opta energetika__________________________________________________________
reenjima i teh. podacima. Pomenuta studija je zavreena 1987. godina i od tada se sa
radovima iz ove oblasti stalo.
Katastar obuhvaa povrinu od 56000km2 i sadri podatke za 856 lokacija pogodnih za
izgradnju MHE, snaga iznad 100kW, to znai da mikro HE nisu obuhvaene. Lokacije
se nalaze na malim planinskim rekama, to jasno implicira da su u pitanju uglavnom
nepristupani predeli. Po tom projektu ukupna inst. snaga bi iznosila 443MW, sa god.
proizvodnjom od 1.55TWh, a to je oko 15% proizvodnje HE u Srbiji u 2000. godini. Ako
bi tu energiju uvozili morali bi platiti oko 47 miliona dolara. U najveem broju sluajeva
u pitanju su brdsko-planinski tokovi sa velikim neto padom i malim protokom.

NOVE METODE U PLANIRANJU MHE

Ovde se pre svega misli na softverske metode, koji se razvijaju u poslednje vreme. Njima
se olakava identifikacija povoljnih lokacija, prognoza potrebe za energijom, izbor
opreme, planiranje potronje, procena trokova i studije isplativosti; sve ovo naravno
znai i smanjenje trokova projekta i veliku utedu vremena. Svi ovi softveri u osnovi
imaju za cilj prognoziranje korisne energije iz konkretne hidro eme. Pri tome se koriste
dve metode: Flow Duratin Curve (FDC) i Simulated StreamFlow (SSF).
U prvoj metodi se pribavljaju karakteristike zahvata: povrina, koliina padavina,
isparavanje i tip zemljita. Na osnovu toga se proceni srednji protok i dalje se izabere
odgovarajua FDC kriva (iz spektra od oko 30 karakteristinih krivi, dobijenih
statistiki). Na osnovu dobijene krive program preporuuje jednu ili vie turbina i za
svaki izbor daje prognoziranu godinju proizvodnju el. energije.
Drugi metod koristi postojeu bazu podataka o registrovanim protocima, ili koristi neki
simulacioni metod koji na osnovu meteorolokih podataka ovu bazu kreira. Na ovaj nain
moe biti izrauna dnevna ili proizvodnja el. energije po asu.

2.5 Elektrina energija

Elektrina energija je jedna od najvanijih transformisanih oblika energije. Ona se
relativno jednostavnim aparatima i ureajima moe pretvoriti u sve korisne oblike
energije, a veina nekonvencionalnih primarnih oblika energije moe se iskoristiti tek
nakon pretvorbe u elektrinu energiju.
El. energija proizvodi se u elektranama, a u njima su postrojenja za transformaciju u
mehaniku energiju koja se transformira u el.energiju pomou sinhronih generatora.
Prema obliku energije koja se transformira u mehaniku energiju razlikuju se
termoelektrane i hidroelektrane.
Raznolika mogunost upotrebe elektrine energije, a pogotovo jednostavnost maina za
njenu transformaciju u mehaniku energiju, uzrokovali su brzi razvoj proizvodnje
potronje elektrine energije.

53

Opta energetika__________________________________________________________
Na slici 2.5.1 je dat razvoj proizvodnje elektrine energije u periodu 1920-1976.

(2.5.1)
Promatrajui ceo period dobija se proseni godinji rast od 7.9%, odnosno udvostruenje
u 8.9 godina. Vidi se da je rast u tom periodu skoro eksponencijalan. To je znatno vei
proseni godinji porast od onoga koji je ostvaren kada se posmatra razvoj potronje svih
oblika energije, to znai da se udeo el.energije u opskrbi energijom sve vie poveava.
Na slici 2.5.2 je data promena proizvodnje u periodu 1990-2000.

(2.5.2)
Primeuje se da je u ovom periodu rast skoro linearan. U periodu od deset godina
proizvodnja elektrine energije je porasla za oko 28.9%.

54

Opta energetika__________________________________________________________
U tabeli 2.5.1 dati su podaci o proizvodnji el. energije po regionima (TWh) u 2000.
godini, promene u odnosu na 1999. i udeo u ukupnoj svetskoj proizvodnji.
El.energija - proizvodnja u 2000. TWh Promena u odnosu na '99 Indeks
Severna Amerika

4768 2.8%

31.0%

Sr. i Juna Amerika

801 4.2%

5.3%

Evropa

3394 3.2%

22.1%

Bivi SSSR

1264 2.5%

8.3%

Bliski Istok

457 5.2%

3.0%

Afrika

433 3.1%

2.9%

Azija i Pacifik

4225 6.3%

27.4%

SVET15342

4.0%

100.0%

OECD

9572 3.1%

62.4%

EU

2590 2.6%

16.9%

tabela 2.5.1: PROIZVODNJA EL.ENERGIJE U 2000.

Primeuje se rast proizvodnje el.energije svih kontinenata, a najvei rast ostvarila je Azija
u kojoj prednjae Kina i Juna Koreja sa godinjim rastom od oko 11%. U Evropi najvei
rast ostvarili su Norveka i Poljska (oko 16%), dok je najvei pad proizvodnje iskazala
Litvanija (15.6%).
Na slici 2.5.3 prikazana je evolucija proizvodnje el.energije (TWh) u periodu 1971-1999.
godine, a na slici 2.5.4 proizvodnja el.energije po regionima u 1973. i 1999. godini.

55

Opta energetika__________________________________________________________

(2.5.3)

(2.5.4)
U tabeli 2.5.2 su dati podaci o najveim proizvoaima, izvoznicima i uvoznicima
el.energije.

56

Opta energetika__________________________________________________________

tabela 2.5.2

slika 2.5.5: EVOLUCIJA SVETSKE

VRSTAMA GORIVA

57

PROIZVODNJE EL.ENERGIJE PO

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.5.6: PROIZVODNJA EL.ENERGIJE PO VRSTAMA GORIVA

** OTHER - ukluuje geotermlnu, solarnu i energiju vetra

tabela 2.5.3: PROIZVODNJA EL.ENERGIJE PO VRSTAMA GORIVA

58

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.5.7: PROIZVODNJA

INTERKONEKCIJI

EL.ENERGIJE

UCTE

CENTRAL

2.5.2 Elektroenergetski sistem Srbije

PROIZVODNI KAPACITETI ELEKTROPRIVREDE SRBIJE
EPS raspolae kapacitetima za proizvodnju el. energije ukupne snage od 8.355 MW na
pragu elektrana (neto snaga). U TE na lignit je inst. 5.171 MW, u TE-TO na mazut i
prirodni gas 427 MW, dok je neto snaga HE 2.831 MW. Elektroprivreda Srbije upravlja i
radom tri elektrane ukupne neto snage 461 MW, koje nisu u njenom vlasnitvu. Na slici
2.5.2.1 dat je prikaz promene instalisane snage u periodu 1970-2001.

59

Opta energetika__________________________________________________________

(2.5.2.1)
U 2001. godini u elektranama EPS-a proizvedno je 32.664 GWh, ili 3,48% vie nego u
prethodnoj godini. Termoelektrane su proizvele 22.042 GWh, odnosno 67,5%, a ostalo
hidroelektrane. Najvea proizvodnja elektrine energije od oko 36.900 GWh ostvarena je
1989. godine. Na slici 2.5.2.2 dat je prikaz proizvodnje u EPS-u u periodu 1970-2001.

60

Opta energetika__________________________________________________________

(2.5.2.2)
Proizvodnja elektrine energije organizovana je u sedam javnih preduzea (JP). To su JP
Termoelektrane "Nikola Tesla" sa seditem u Obrenovcu, JP Termoelektrane "Kostolac"
u Kostolcu, JP Termoelektrane "Kosovo" u Obiliu, JP Hidroelektrane "erdap" u
Kladovu, JP Drinske hidroelektrane u Bajinoj Bati, JP Limske hidroelektrane u Novoj
Varoi i JP Panonske elektrane u Novom Sadu.
Termoenergetske kapacitete Elektroprivrede Srbije ini osam termoelektrana (TE) sa 25
blokova ukupne instalisane snage 5171 MW, koje kao pogonsko gorivo koriste lignit, kao
i tri termoelektrane-toplane (TE-TO) sa 6 blokova ukupne snage 425 MW, koje rade na
tena i gasovita goriva. Ovi termokapaciteti, proizvode oko 69% ukupne elektrine
energije u Srbiji.
JP TE "Nikola Tesla" ine 36% ukupne snage elektroenergetskog sistema Srbije. TE
"Nikola Tesla" A i TE "Nikola Tesla" B godinje u proseku proizvedu 16 milijardi kWh
elektrine energije, to je oko 47% ukupne proizvodnje Elektroprivrede Srbije.
TE "Nikola Tesla" kao gorivo koriste kolubarski lignit. Od prijemnih mesta u rudniku do
termoelektrana, ugalj se transportuje specijalnim eleznikim kompozicijama,
sopstvenom industrijskom elektrificiranom prugom normalnog koloseka duine oko 30
km. Vozni elezniki park je predvien za dopremanje ukupno 37 miliona tona uglja
godinje.

61

Opta energetika__________________________________________________________
JP TE "Kostolac" ine dve proizvodne celine: TE "Kostolac A" sa blokovima od 90 i 191
MW i TE "Kostolac B" sa dva bloka od po 320 MW. Po snazi, kostolake termoelektrane
su etvrti energetski kapacitet u Srbiji koji dnevno proizvede i do 20 miliona kWh
elektrine energije. To podrazumeva dnevnu potronju od oko 25.000 tona lignita koji se
proizvodi na povrinskim kopovima "irkovac" i "Drmno".
Kostolake termoelektrane godinjom proizvodnjom od oko etiri milijarde kWh,
podmiruju oko 12% ukupne potronje elektrine energije u Srbiji. Pored elektrine
energije, TE "Kostolac A" proizvodi i toplotnu energiju za grejanje gradova Kostolca i
Poarevca.
U sastavu JP TE "KOSOVO" ije je sedite u Obiliu, rade dve termoelektrane, "Kosovo
A" i "Kosovo B" izgraene na resursima Kosovo-Metohijskog ugljenog basena. TE su
smetene 10, odnosno 15 kilometara jugozapadno od Pritine.
TE "Kosovo A" ima pet blokova ukupno istalisane snage 617 MW koji godinje
proizvede oko 1,9 milijardi kWh elektrine energije. Ugalj za korienje u ovoj elektrani
doprema se sa kopa "Dobro Selo". TE "Kosovo B" sa dva bloka ukupne snage 618 MW
kao pogonsko gorivo koristi lignit sa kopa "Belaevac". TE "Kosovo B" godinje
proizvodi oko 2,3 milijarde kWh elektrine energije.
Sedite JP "PANONSKE ELEKTRANE" je u Novom Sadu, a u njegovom sastavu rade
tri TE-TO ukupne istalisane snage 353 MW.
TE-TO "Novi Sad" snage 208 MW na pragu, je energetski objekat za kombinovanu
proizvodnju elektrine energije, tehnoloke pare i toplotne energije. Snabdevanje
prirodnim gasom omogueno je prikljukom na magsitralni gasovod, mazut se doprema
mazutovodom, dok blizina Dunava omoguava relativno lako snabdevanje ove TE-TO
potrebnim koliinama rashladne vode.
Proizvodni kapacitet TE-TO "Zrenjanin" je 100 MW na pragu, dok je kapacitet energane
"Sremaska Mitrovica" 45 MW na pragu. U ukupnoj proizvodnji elektrine energije u
Srbiji, u uslovima nedostataka pogonskog goriva, TE-TO uestvuju sa 0,8%, odnosno
prozvode oko 280 miliona kWh elektrine energije godinje.
U EES-u Srbije, devet HE sa pedeset hidroagregata ukupne snage 2831 MW, godinje u
proseku proizvodi 12 milijardi kWh elektrine energije. Ukupan energetski sadraj
sezonskih akumulacija je oko 1,2 milijarde kWh. Proizvodnju elektrine energije na bazi
hidro potencijala ostvaruju tri javna preduzea:JP HE "erdap" - Kladovo, JP "Drinske
HE" - Bajina Bata i JP "Limske HE" - Nova Varo.
Vano je istai da se preko 70% snage iz hidroelektrana dobija iz HE koju se proseno
stare 35 godina (to je prikazano na slici 3.43).

62

Opta energetika__________________________________________________________

(2.5.2.3)
Preko 55% instalisane snage termoelektrana pripada TE koje su provele vie od 100000h
na mrei, proseno starih 25 godina. Poslednjih 10 godina nije izgraen ni puten u
pogon nijedan znaajniji objekat, osim jednog agregata snage 27MW u HE "erdap 2".
Zbog dugog veka ekploatacije deo pogona ima slabije pogonske i proizvodne
mogunosti, to se odraava na ukupnu snagu na pragu za oko 6%. Ako je ivotni vek
graevinskih objekata kod TE izmeu 20 i 25 godina, a kod HE izmeu 40 i 50 godina
vidimo da situacija nije nimalo naivna, tako da u blioj budunosti produenje radnog
veka, modernizacija i rekonstrukcija moraju biti na vrhu prioriteta EPS-a.

PORAST POTRONJE EL. ENERGIJE

Ako se nastave dananji trendovi u proizvodnji i potronji el. energije dolazi se do
katastrofalnih rezultata. Trendovi rasta manjka el. energije i snage nastavie se i dalje.
Procenjuje se da e manjak el. energije biti izmeu 6900 i 7700GWh, a manjak snage
izmeu 1450 i 1750 MW, zavisno od toga ima li dovoljno gasa za rad TE-TO. Za
usporedbu instalisana snaga TE "Nikola Tesla A" iznosi 1502MW. Ako bi taj manjak
energije uvozili po prosenoj ceni od 3USc/kWh, bilo bi potrebno obezbediti izmeu 750
i 870 miliona USD.
Po drugom scenariju (racionalizacija potronje i tehniki korektno odravanje i
revitalizacija objekata), manjak el.energije iznosio bi izmeu 1500 i 1700GWh, a manjak
snage izmeu 360 i 570 MW.

63

Opta energetika__________________________________________________________
Definitivno se oekuje manjak el.energije i snage tokom cele godine. To ukazuje na
potrebu hitne izgradnje nove bazne elektrane, a upravo takva je ve davno zapoeta
izgradanja TE "Kolubara B", snage 2x350 MW. Ona je locirana na oko 40 km
jugozapadno od Beograda. Projektovana je kao postrojenje za kombinovanu proizvodnju
elektrine i toplotne energije, s namerom da se toplota isporuuje Beogradu. Izgradnja je
poela 1988. godine. Deo opreme za TE je ugovoren i delimino isporuen (95%
uvoznog dela kotlovskog postrojenja, elina konsturkcija, blok transformatori, a u
proizvodnji su i generatori). Graevinski i projektantski radovi su takode delimino
ugovoreni i realizovani. Dezintegracija SFRJ je 1991. godine zaustavila realizaciju ve
odobrenog kredita Svetske banke za elektranu i rudnik lignita. Od tada izgradnja
elektrane je praktino zaustavljena. Elektrana se gradi neposredno uz povrinski kop
lignita "Tamnava-Zapadno polje" iz koga e se snabdevati gorivom. Realizovano je blizu
40% predviene vrednosti elektrane. Do sada je izgradnja elektrane i rudnika finansirana
sopstvenim sredstvima EPS-a i komercijalnim kreditima. Na alost, ak i ako se zatvori
finansijska konstrukcija ne moe se oekivati da prvi agregat bude puten u pogon pre
2004. godine. Drugim reima prvo poboljanje elektro-energetskih prilika moemo
oekivati tek u 2005. godini, a pune efekte u periodu 2006-2010. godine.
"Kolubara B" je kljuni kapacitet za pokrivanje rasta potronje elektrine energije u Srbiji
narednih desetak godina.
Putanjem u pogon prvog agregata TE "Kolubara B" od 350 MW i njegovim
angaovanjem tokom 2005. godine, oekivani deficiti energije i snage svede se na
205GWh i 120MW. Oni bi se pojavljivali tokom zime, dok bi tokom leta imali viak
energije od oko 773GWh koju bi mogli zameniti za zimsku energiju i time uravnoteiti
bilans. Ako bi je razmenjivali uz koeficijent 1.4, odnosno ako se u razmeni daje 40% vie
letnje energije, nego to se dobije zimske jo uvek bi preostalo 486GWh letne energije za
izvoz.
Ove analize su sprovedene na osnovu oekivanih prilika u sistemu. Klimatska osetljivija
komponenta potronje svedena je na prosene stogodinje vrednosti, a proizvodnja HE je
takoer varirana oko prosenih vrednosti. To znai da hladnija zima i/ili suna godina
dovode do veih deficita od prikazanih.
Ne moe se oekivati sigurnost napajanja potroaa do 2005. godina uz prosene uslove,
a ako uzmemo u obzir pogorane hidrometeoroloke uslove, sigurnost moemo
obezbediti tek nakon 2005. godine, uz racionalizaciju potronje, poboljano odravanje i
revitalizaciju postojeih objekata, kao i uz realizaciju sledeih projekata:

prevoenje voda Toplodolske reke u akumulaciju HE "Pirot" ime bi se poveala

prosena godinja proizvodnja sa 120 na 150 GWh
putanje u pogon prvog agregata u TE "Kolubara B" do 2005
putanje u pogon drugog agregata u TE "Kolubara B" do 2005
putanje u pogon HE "Brodarevo" snage 51MW i prosene godinje proizvodnje
190GWh do 2008. godine

64

Opta energetika__________________________________________________________

putanje u pogon HE "Ribarici, Celije i Bovan" ukupne snage od 52.7MW i

prosene godinje proizvodnje od 96GWh do 2009. godine
poveanje sadanje proizvodnje Kolubarkih basena sa sadanjih 27-28 miliona
tona godinje na oko 35 miliona tona godinje u 2005. godini

EPS predvia (uz racionalizaciju potronje) u periodu od 2001 do 2010. godine, prosenu
godinju stopu rasta potronje ukupne elektrine energije u Srbiji van Kosova i Metohije
od oko 1,2%, a vrne snage oko 0,8%. Relativno stabilan rast potronje elektrine
energije u industriji od oko 4.3% godinje i blagi pad potronje na niskom naponu od oko
0.2% godinje, dovee do smanjenja neravnomernosti potronje. Bruto potronja
elektrine energije u 2006. godini dostii e 33260 GWh, a vrna snaga 6363 MW. U
2010. godini potronja e biti 34950GWh, a vrna snaga 6626MW.
Na slici 2.5.2.4 dat je dijagram potronje u Srbiji za peroid od 1990 do 2001. i
predvianje do 2010. godine.

slika 2.5.2.4: DIJAGRAM POTRONJE PO KATEGORIJAMA

65

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.5.2.5: ELEKTRINA MREA BALKANA

66

Opta energetika__________________________________________________________

Elektroenergetski sistem SCG

EES SCG raspolae kapacitetima za proizvodnju el.energije ukupne snage od 9305MW
na pragu elektrana (neto snaga) od ega na TE utpada 5799MW (62.3%), a na HE
3506MW (37.7%). Ovde nismo uzeli u obzir snage distributivnih HE (30MW) i
industrijskih TE (300MW).
Ukupnu snagu ostvaruje 97 termo i hidro agregata, pri emu termo blokovi kao gorivo
koriste ugalj, tena goriva i prirodni gas. U TE je instalisano 35 agregata, a u HE 62
agregata, od toga 31 u protonim HE, 29 u akumulacionim HE i 2 u RHE.

slika 2.5.1.1: STRUKTURA EL.ENERGETSKIH IZVORA U SCG

U ukupnoj raspoloivoj snazi EPS uestvuje sa 89.8%, EPCG sa 8.9%, a ostali sa 1,3%
(vodoprivreda i toplane).
U 2000. godini ukupno je proizvedeno oko 34TWh el.energije (22TWh u TE i 12TWh u
HE), od toga je EES uestvovao sa 92.5%.
Proizvodnja u GWh TE

HE

UKUPNO

EPS

21230.3 10396.1 31626.4

EPCG

951.1

Ukupno

22181.4 11975.2 34156.6

1579.1 2530.2

tabela 2.5.1.1: PROIZVODNJA EL.ENERGIJE U 2000.

67

Opta energetika__________________________________________________________
Prema sadanjem stanju tehnologija - uvaavajui prirodne uslove, ekoloke potencijale,
ekonomsku daljinu transporta i raspoloivu koliinu vode za hlaenje TE kao osnovne
ograniavajue faktore - u Kosovskom i Metohijskom basenu mogua je istovremena
eksploatacija oko 8000MW, dok e se kapaciteti u Kolubarskom, Kostolakom i
Pljevaljskom basenu u duem periodu odrati na priblino sadanjem nivou. Izgradnja
manjih TE, odnosno TE-TO na drugim lokacijama, na bazi razvoja rudnika manjih
kapaciteta, bie intersantna pod uslovom da postoji toplotni konzum bliskih gradova i
industrije, te da se u proizvodnji rudnika pojavljuju koliine sitnog uglja kao
nekomercijalnog za potroae.
Ukupan tehniki iskoristiv hidropotencijal SCG iznosi oko 27000 GWh godinje, od ega
se oko 24900GWh moe realizovati u HE snage preko 10MW. Do danas je aktivirano
oko 12000GWh (oko 48%). Znatan deo raspoloivog hidro potencijala se po energetskim
i ekonomski kriterijumima ne moe uvek svrstati u ekonomski iskoristiv. Drugi, manji
deo se ne moe realizovati iz ekolokih razloga, razvijenih gradova i infrastrukture. Od
preostalog potencijala znaakniji deo je u Crnoj Gori i na reci Drini, na kojoj je dalja
izgradnja uslovljena politikim faktorima.
Poseban znaaj ima dalja izgradnja akumulacionih elektrana, naroito u Crnoj Gori. Za
sliv Tare postoji tehniko reenje sa prevoenjem dela voda iz sliva gornje Tare u sliv
Morae, ime bi poveali proizvodnju i ekonominost HE na Morai, ali s obzirom na
reperkusije na HE na Tari i Drini, zahteva dalja istraivanja i dublje analize.

2.6 Nuklearna goriva

PROIZVODNJA NUKLEARNE ENERGIJE
Najvei
deo
nuklearne
energije
se
transformie
u
el.energiju.
Na slici 2.6.1 prikazana je evolucija proizvodnje el.energije u NE u periodu 1971-1999.
godine.

68

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.6.1: EVOLUCIJA PROIZVODNJE EL.ENERGIJE U NE (TWh)

slika 2.6.2: PROIZVODNJA EL.ENERGIJE U NE PO REGIONIMA

Razvoj nuklearne energetike je imao veliki rast do sredine osamdesetih godina. Nakon
katastrofe u ernobilju rast se i dalje nastavio, ali neto smanjenim tempom.
U tabeli 2.6.1 su podaci o najveim proizvoaima el.energije u NE-a, instalisani
kapaciteti NE, kao i postoci zadovoljenja potreba za el.energijom preko NE-a.

69

Opta energetika__________________________________________________________

tabela 2.6.1
Francuska zadovoljava 77% svojih potreba za el.energijom putem nuklearnih elektrana.

70

Opta energetika__________________________________________________________

slika 2.6.3: NUKLEARNE ELEKTRANE U EVROPI

71

Opta energetika__________________________________________________________

3. Alternativni izvori energije

______________________________________________________________________

3.1 Geotermalna energija

3.2 Energija plime i oseke
3.3 Unutranja energija mora
3.4 Energija morskih talasa
3.5 Energija Sunevog zraenja
3.6 Vodonik
3.7 Gorive elije
3.8 Magnetohidrodinamiki generator - MHD
3.9 Energija vetra

3.1 Geotermalna energija

Polagano prirodno raspadanje radioaktivnih elemenata (u prvom redu urana, torija i
kalijuma), koji se nalaze u svim stenama, proizvodi ogromnu termiku energiju.
Geotermalna energija se moe smatrati fosilnom nuklearnom energijom; ona je tzv.
unutarnja toplotna energija. Ukupna toplota u unutranjosti zemlje iznosi oko 4.1030J ili
oko 1020toe (tona ekvivalentne nafte). Budui da urana, torija i kalijuma ima najvie u
granitnim stenama, toplota se neto vie razvija u Zemljinoj kori, nego pod morem i u
stenama mlaih geolokih formacija intezivnije nego u starijim stenama.
Difuzija unutarnje toplote veoma je polagana i izaziva srednji temperaturni gradijent od
10C po km i to za prvih 100 km od povrine. Taj gradijent polagano raste prema sreditu
Zemlje gde temp. iznosi oko 6000C. Energija koja se provoenjem toplote dovodi na
povrinu iznosi u proseku oko 5.4kJ/m2 dnevno. Rauna se da je potrebno oko 100
miliona godina da toplota koja se nalazi u Zemljinoj kori do dubine 100 km stigne na
povrinu delovanjem provoenja. Gustina te energije je jako mala i ona se ne moe
koristiti. Kada govorimo o geotermalnoj energiji mislimo na onu koja je akumulirana u
stenama Zemljine kore, a ne na onu koja provoenjem struji ka povrini.
Razlikujemo 4 grupe geotermalnih energetskih izvora:

hidro geotermalna energija izvora vrue vode

hidro geotermalna energija izvora vodene pare
hidro geotermalna energija vrele vode u velikim dubinama
petrotermika energija-energija vrelih i suvih stena

Voda koja se pojavljuje u izvoritima vrue vode i vodene pare dospela je u dublje
slojeve kroz vodopropusne slojeve. Ona akumulira toplotu vrelih stena i onu koja dolazi
iz veih dubina te dostie temp. od oko 400C. Ako voda pronae put do povrine Zemlje
bilo kroz buotine, ili preko gornjeg nepropusnog sloja stena, ona se javlja u obliku

72

Opta energetika__________________________________________________________
vrue, ili kljuale vode (fumarole), ili u obliku pare (gejziri). Postoje slojevi Zemlje koji
su toliko nepropusni da do njih ne moe stii voda sa povrine. to je vea dubina
poroznost je sve manja i temp. sve vea pa se smatra da u dubini Zemlje postoje ogromne
koliine enrgije akumulirane u suvim stenama.
to se tie izvora vode u velikim dubinama to je ona voda koja je u ranijim geolokim
razdobljima dola ispod povrine Zemlje i tu ostala zarobljena ispod nepropusnih stena.
Ona se nalazi pod pritiskom koji odgovara masi stena iznad nje. U Meksikom zalivu
postoje takva nalazita u kojima vlada pritisak od 760 bara, a u toj je vodi otopljen metan.
Jo uvek tehniki nije reeno iskoritavanje energije akumulirane u suvim stenama ni
energije akumulirane u vodi na velikim dubinama.
Budui da je dubina buenja uz dananju tehnologiju ograniena do 10 km, samo bi
geotermalna energija stena do tih dubina dola u obzir za iskoritavanje. Ukupna energija
u tim stenama iznosi oko 3.1016 toe, od ega se po prilici etvrtina nalazi u stenama
ispod kontinenata. Ta je energija oko 60000 puta vea od energije ukupnih svetskih
rezervi uglja. Ako raunamo sa veim dubinama ta je enrgija viestruko vea (oko 3000
puta).
U neposrednoj budunosti i do asa kada bude ostvarena tehnologija koja e omoguiti
iskoritavanje ove energije, ostaje kao energetski izvor samo hidrogeotermalna energija.
Nje ima mnogo manje, a njena upotrebljivost ovisi o temperaturi. Raunamo li sa
iskoritavanjem do dubine od 3km, rezerve hidro geotermalne energije su 9.799.1014
tone (2000 puta vie nego rezerve uglja). Najvei deo nosilaca energije ima temperature
nie od 100C (oko 88%), a tek mali deo ima temperature iznad 150C (oko 3%).
U tabeli 3.1.1 su dati podaci o rezervama hidro geotermalne energije u ovisnosti od
temperature.
Temperatura
(C)

Rezerve

Indeks
(%)

Iskoristivo
el.energije

za

proizvodnju Iskoristivo
grejanje

100C

8.61

87.8

0.62

100-150C

0.909

9.2

0.064

150-200C

0.266

2.7

0.04

0.016

250C

0.014

0.3

0.002

0.0008

Ukupno

9.799

100

0.042

0.7008

za

tabela 3.1.1: REZERVE HIDROGEOTERMALNE ENERGIJE

Od ove energije za grejanje je iskoristivo 7%, a za proizvodnju elektrine energije samo
0.4%. Vidi se da veliki deo izvora vrue vode ili pare ima preniske temperature za
proizvodnju vodene pare takvih karakteristika koje su potrebne za proizvodnju el.
energije, pa se takva energija moe upotrebiti za grejanje ili sline namene. Osim toga
transport vrue vode ili pare na velike daljine je skup i vezan sa velikim gubicima pa se

73

Opta energetika__________________________________________________________
ovakvi izvori energije moraju lokalno iskoristiti (grejanje prostorija i staklenika, neki
tehnoloki procesi u industriji).
Ako na raspolaganju za proizvodnju el.energije imamo 0.042.1014toe, te ako raunamo
sa stepenom iskoritenja od 25% pri transformaciji energije vodene pare u el. energiju
(nizak pritisak i temperatura), moglo bi se sa tom energijom (do 3km dubine) proizvesti
oko 106 TWh el.energije, to je oko 80 puta vie od dananje svetske proizvodnje. Ako
raunamo sa iskoritenjem te energije u toku 100 godina dobijamo snagu od oko 1400
GW.
Industrijska eksploatacija vrelih izvora zapoinje 1818. godine kada je izgraeno
postrojenje za ekstrakciju borne kiseline iz vruih izvora u podruju Larderello u blizini
Siene (Italija). Danas u tom podruju postoji 14 TE ukupne snage oko 400 MW. Do
1975. godine instalisana snaga takvih TE iznosila je oko 1400 MW (0.08% instalisane
snage svih TE 1975. godine), sa godinjom proizvodnjom elektrine energije od oko
8700 GWh (0.1% svetske proizvodnje el.energije 1975. godine).
U SCG postoji mnogo vruih izvora, ali je njihova temperatura izmeu 20 i 80C. Rezerve
energije su procenjene na oko 600 Mtoe (to je priblino ekvivalentno oko 550 miliona
tona nafte). Dosadanja istraivanja su pokazala da je najperspektivnije podruje za
eksploataciju od Beograda do reke Drine, sa junim Sremom i Semberijom (BiH).
Procenjuje se da se ovaj rezervoar sa termalnim vodama prostire na 2000 km2, a dosad su
utvrene sledee maksimalne temperature:

Bogati 80C
Debrc 58C
Lukovska banja 80C
Inija 62C
Kupinovo 54C

Ova sa voda osim za grejanje moe i koristiti za pie. Rezerve termalne vode su na
razliitim dubinama: od 207 m u Bogatiu, 600-700 m u Sremu, pa do 2500 m kod
Bijeljine. Ukupan hidrotermiki potencijal u ovom basenu iznosi oko 150 Mtoe, to je
priblino ekvivalentno oko 120 miliona tona nafte. SCG godinje proizvodi oko milion
tona nafte, a godinje potrebe su oko 4 miliona tona. Iako iskoritavanje
hidrogeotermalne energije moe poboljati opskrbu stanovnitva, pogotovu u
neposrednoj blizini izvora vrue vode, tek iskoritavanje energije akumulirane u suvim
stenama moe znaajnije uticati na energetski bilans u svetskim razmerama.

3.2 Energija plime i oseke

Plima i oseka su posledica delovanja Sunca i Meseca na vodu u okeanima. Amplituda
plime i oseke ovisi o meusobnom poloaju Sunca, Meseca i Zemlje. Amplituda i
frekvencija razliite su na pojedinim obalama. Npr. amplitude plime i oseke na
Sredozemnom moru su 10 cm, a na Atlanskom, Tihom i Indijskom okeanu proseno 6-8
m. Na pojedinim mestima obale u zapadnoj Francuskoj i u jugozapadnom delu Velike
74

Opta energetika__________________________________________________________
Britanije amplituda dostie i vie od 12 m. Na zapadnoevropskoj atlanskoj obali
vremenski razmak izmeu dve plime iznosi 12 sati i 25 minuta, a na obalama Indokine
nastaje samo jedna plima u 24 asa.
Za energetsko iskoritavanje plime i oseke potrebno je odabrati pogodno mesto na obali,
na kojoj je velika amplituda plime uz mogunost izolacije dela morske povrine
(izgradnjom pregrade) radi stvaranja akumulacionog bazena. Najjednostavniji nain
koritenja postie se ugradnjom turbina koje rade samo u jednom smeru strujanja vode.
Tada se osim turbine u pregradu ugrauju i zapornica. Ovo je prikazano na slici 3.2.1.

slika 3.2.1: ISKORITAVANJE ENERGIJE PLIME I OSEKE SA TURBINOM

KOJA RADI U JEDNOM SMERU STRUJANJA VODE
Razlikujemo 4 faze pogona. U prvoj (faza pogona 1), za vreme plime bazen se puni, uz
otvaranje zapornice, sve dok se ne postigne maksimalna kota u bazenu koja odgovara
maksimumu plime. Tada se zatvore zapornice. Voda ostaje na maksimalnoj koti, a razina
mora opada (faza pogona 2). U treoj fazi stavlja se turbina u pogon (faza pogona 3), pa
se na taj nain potencijalna energija vode akumulirana u bazenu pretvara u mehaniku, a
zatim u elektrinu energiju, na padu koji je jednak razlici kote vode u bazenu i morske
vode. Proputanjem vode kroz turbine smanjuje se kota vode u bazenu, sve dok razlika
kota postigne neki minimum uz koji turbina jo moe raditi.
Kad je taj minimum postignut, obustavlja se pogon turbine i prelazi se u etvrtu fazu
pogona, za vreme koje je razina vode u bazenu konstantna. Kada se kote mora i vode
izjednae, otvara se zapornica i poinje se puniti bazen, to odgovara fazi pogona 1. Za
ovakav pogon turbina radi oko 45% vremena trajanja jedne plime i oseke (4-5h). Ostalo
vreme turbina je van pogona, pa se za to vreme ne proizvodi el.energija.
Da bi se produilo vreme pogona, moe se postaviti turbina koja radi u oba smera
strujanja vode: iz bazena i u bazen. Postoji varijanta da turbina radi i kao pumpa, bilo za
prebacivanje vode iz bazena u more, bilo iz mora u bazen. Na ovaj nain bolje se
iskoritava potencijalna energija plime i oseke.

75

Opta energetika__________________________________________________________
Kakav se god, meutim, odabere nain iskoritavanja energije plime i oseke, ne moe se
postii pogon bez prekida ni konstantnu snagu. To pokazuje da je proizvodnja el.energije
na toj osnovi nemogua izolovano, bez suradnje s drugim postrojenjima za proizvodnju
el.energije. Takve se elektrane moraju ukljuiti u elektroenergetski sistem u kojemu
ostale elektrane imaju ukupnu snagu nekoliko desetaka puta veu od snage tih elektrana.
Maksimalna energija jednog ciklusa plime i oseke izraunava se iz relacije:
(3.2.1)
gde je: r=1000kg/m3 gustina vode, g=9.81m/s2 ubrzanje Zemljine tee, H srednja
amplituda u m i S povrina bazena u m2. Ovo je teorijski maksimalna mogua energija uz
pretpostavku da se sva akumulirana voda iskoristi na padu, koji odgovara amplitudi
plime. Da postrojenje bude ekonomski opravdano treba ispuniti dva zahteva: duljina
brane ne sme biti predugaka, a dubina mora na mestu brane ne sme biti previe duboka.
Ukupna energija plime i oseke procenjuje se na 26000 TWh odnosno 2230 Mtoe u
godini. Treina se gubi u plitkim morima. Srednja amplituda plime na okeanskim
irinama manja je od 1m, a energetsko iskoritavanje plime i oseke ekonomski je
opravdano ako je amplituda vea od 2 m. Zbog toga se rauna da je od ukupne energije
plime i oseke iskoristivo samo 2%, a to je 520 TWh godinje, to je oko 3% dananje
godinje proizvodnje el. energije (oko 15000 TWh). Stvarna el.energija je jo manja, jer
se uz najpovoljnije dimenzionisanje moe iskoristiti samo 25% teorijske proizvodnje.
U Francuskoj je izgraena jedna takva elektrana. To je La Rance stavljena u pogon 1966.
godine. Ima 24 turbine koje mogu raditi i kao pumpe za oba smera strujanja vode.
Ukupna snaga turbina je 240 MW. Godinja proizvodnja iznosi 608 GWh (20% od
teorijske proizvodnje), a 64 GWh je potrebno za pumpanje (ta se energija uzima iz
sistema). Iskoristiva zapremina bazena iznosi 184 miliona m3, povrina mu je 22km2, a
duina oko 20 km. Duina pregrade je oko 720 m.
U Rusiji nedaleko od Murmanska izgraena je eksperimentalna elektrana (u pogonu od
1968. godine) snage 800kW.
Veliki investicioni trokovi govore protiv izgradnje ovakvih elektrana, a osim toga na
povoljnim lokacijama ukupna mogua proizvodnja el.energije predstavlja samo
marginalnu koliinu potrebne energije.

3.3 Unutranja energija mora

Dovede li se topla voda sa morske povrine o prostor dovoljno niskog pritiska, ona e se
pretvoriti u paru, pa se tom parom mogu pokrenuti parne turbine, ako je kondezator
hlaen vodom iz veih dubina, koja ima niu temperaturu. U turbini se iskoritava ta
razlika izmeu temperature na povrini i u dubini mora, odnosno izmeu pritisaka koji
odgovaraju tim temperaturama.
Prvo i jedino takvo postrojenje od 22 kW izgraeno je 1919. godine na Kubi. Ono je
pokazalo tehniku mogunost iskoritavanja tog energetskog izvora, ali nije nalo
76

Opta energetika__________________________________________________________
praktinu teoretsku primenu zbog velikih investicionih trokova. Investicije po jedinici
snage za takvu elektranu vee su nego za HE, a ona se moe graditi samo na obalama u
tropskom pojasu, tamo gde je temperatura mora dovoljno visoka.
Procenjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti 600000 TWh
el.energije, a to je oko 40 puta vie od dananje svetske proizvodnje el.energije. Budui
da se ta energija moe iskoritavati samo u malom broju podruja (potrebna je dovoljna
dubina blizu obale) i da je potronja el.energije u tropskim i suptropskim podrujima
mala, ne moemo oekivati veu upotrebu ovakvog izvora energije.

3.4 Energija morskih talasa

Talasi nastaju delovanjem vetra, a vetar delovanjem Sunca. Osnovne karakteristike talasa
su visina i duina. Vremenski razmak izmeu dve amplitude razmeran je drugom korenu
duine talasa. Energija talasa razmerna je kvadratu visine talasa i obrnuto razmerne
vremenskom razmaku izmeu dve amplitude. Energija naglo opada su dubinom, pa na
dubini od 20 m iznosi samo 20% od energije neposredno ispod povrine, a na dubini od
50 m samo oko 2% od energije neposredno ispod povrine.
Snagu talasa definiemo po jedinici povrine upravnu na smer kretanja talasa. Ona moe
iznositi i 10kW/m2, ali i oko nule. Npr. za podruje severnog Atlantika, na otvorenom
moru izmeu kotske i Islanda u 50% vremena snaga valova je 3.9 kW/m2 ili vea.
Snagu valova moemo odrediti po metru duine na morskoj povrini. Tako definisana
snaga talasa menja se sa brzinom vetra i ovisi o godinjim dobima i vremenskim
prilikama. Na spomenutom delu Atlantika u 50% vremena leti je snaga 10 kW/m ili vea,
a zimi 95 kW/m ili vea.
Duina obala uz okeane svih pet kontinenata (bez polova) iznosi oko 100 miliona metara,
pa ako se rauna s prosenom srednjom snagom od 10 kW/m, dobija se prosena
godinja snaga od 1TW, odnosno godinja energija od oko 9000 TWh, to je oko 60%
dananje proizvodnje el.energije.
Svakako, da e zbog lakeg dovoenja energije potroaima na kopno, biti jednostavnije
iskoritavati energiju neposredno uz obalu, iako je energija valova na otvorenom moru
mnogo vea.
Iskoritavanje energije talasa biti e ogranieno zbog geografskih faktora i ekonomskih
ogranienja, u prvom redu izazvanih problemom prenosa tako proizvedene el.energije.

3.5 Energija Sunevog zraenja

Veina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zraenja Sunca, npr. fosilna
goriva su akumulirana energija zraenja Sunca koja su dola do Zemlje pre miliona
godina. Kada govorimo o energiji zraenja Sunca podrazumeva se na njegovo

77

Opta energetika__________________________________________________________
iskoritenje u trenutku kada doe do Zemlje, to je neposredno iskoritavanje zraebja
Sunca.
Dotok energije Sunevim zraenjem naziva se solarna konstanta, koja je 1400W/m2 pri
srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca, uz upadni ugao od 90 stepeni zanemarujui
delovanje atmosferske apsorpcije. Pri prolasku kroz atmosferu deo energije se troi u
sloenim procesima, a deo se reflektira i reemituje u svemir. Taj deo iznosi oko 1/3
energije koja je dospela na rub atmosfere, pa dotok energije do povrine Zemlje iznosi
proseno 920W/m2. Ako je projekcija povrine Zemlje 127.106 km2, dotok energije
iznosi 117400TW. Zbog rotacije Zemlje ta se energija rasporeuje po celoj povrini
Zemlje (510.1.106 km2), pa je proseni dotok energije 230W/m2, odnosno 5.52kWh/m2
dnevno. To su, naravno prosene vrednosti,a stvarne ovise o geografskoj irini, delu
dana, pojavi oblaka, zagaenju itd.
Energija zraenja Sunca koja dolazi do Zemljine povrine iznosi, dakle, oko 109TWh
(8.6.1013toe) godinje. Ta je energija oko 170 puta vea nego energija u ukupnim
rezervama uglja u svetu. To je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti
energetske potrebe za veoma dugo vreme.
Energija zraenja koja dopire do povrine Zemlje ovisi u prvom redu o trajanju isolacije
(trajanju sijanja Sunca, odnosno o vremenu kroz koje se Sunce nalazi iznad horizonta).
Trajanje insolacije ovisi o geografskoj irini i o godinjem dobu. Razlika izmeu
vremena izlaska i vremena zalaska Sunca daje vreme trajanja isolacije kojoj je izloena
horizontalna i nezatiena povrina. Ono iznosi za nau zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi.
Stvarno trajanje insolacije je znatno krae zbog pojave oblaka i magle, ali i zbog stanja
atmosfere na posmatrnom podruju (zagaenost). Ona se razlikuje za povrine koje su
postavljene horizontalno, vertikalno, ili pod nekim uglom u odnusu na povrinu Zemlje.
Npr. realno trajanje insolacije za Beograd (na horizontalnu povrinu) iznosi 2071h
godinje, od toga 70.5% u periodu od aprila do septembra meseca i 29.5% u periodu od
oktobra do marta. Za Podgoricu je to vreme 2442h.
Ipak, dotok energije Suneva zraenja nije proporcionalan trajanju isolacije. Naime, deo
energije se gubi prolaenjem kroz atmosferu zbog apsorpcije kiseonika, ozona i ugljen
dioksida. Gubitak je vei to je Sunce blie horizontu. Osim toga, energija zraenja se u
prolazu kroz atmosferu raspruje, a najvei gubitak je neposredno nakon zalaska Sunca.
Deo rasprene energije ipak doe do povrine Zemlje(oko 50%). Prema tome, ukupno
zraenje koje doe do povrine Zemlje sastoji se od neposrednog i difuzionog zraenja
koje je deo rasprene energije zraenja. Zbog svega toga snaga zraenja koja doe na
povrinu, a koja bi se mogla energetski iskoritavati, znatno se menja tokom dana, a
njene promene ovise o godinjem dobu i poloaju obasjane povrine.
Veoma se esto energija zraenja prikazuje kao energija koja doe do povrine Zemlje
tokom dana, naravno za vreme trajanja isolacije. Ta energija ovisi i stanju oblanosti i
osobinama atmosfere, ali je poeljno poznavati i potencijalnu energiju zraenja. To je
maksimalna energija koja doe do povrine kroz suvu i vlanu atmosferu. Ona ovisi i
geografskoj irini i nadmorskoj visini. Ona postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske

78

Opta energetika__________________________________________________________
visine i poveanjem geografske irine. Na geografskoj irini od 43 stepena pot. energija
iznosi oko 2500kWh/m2 godinje, a na geografskoj irini od 46 stepena oko
2400kWh/m2 godinje.
Stvarna energija zraenja koja doe do povrine znatno je manja od potencijalne zbog
pojave oblaka, vlage i zagaenosti atmosfere. U Srbiji je ona u proseku oko 3.5kWh/m2
na dan, a u primoriju Crne Gore oko 4kWh/m2 dnevno.
Sve ovo pokazuje veliku promenjivost snage zraenja. Ipak, te su promene laganije od
promena snage vetra i one se mogu s veom ili manjom tanou predviditi, jer je poznat
ritam pojava (izlazak i zalazak Sunca). Intezitet zraenja koje nam stoji na raspolaganju
ne moemo predviditi s veom sigurnou. Kao izvor energije Sunevo zraenje je
povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave, ali je nepovoljnije s obzirom na to
da zraenja nema u toku noi, te da je manje intezivno tokom zime kada je potronja
energije najvea. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog ciklusa, to se ne poklapa
sa ritmom potranje energije. Moraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati
akumulaciju energije pomou koje bi vrili opskrbu potroaa nou.

3.5.1 Mogunosti transformacije

U pricipu postoje dve mogunosti za energetsko iskoritavanje Suneva zraenja:
pretvaranje solarne energije u toplotnu ili direktno pretvaranje u el.energiju.
FOTONAPONSKE ELIJE slue za direktno pretvaranje solarne energije u elektrinu
sa veoma malim stepenom korisnog dejstva. One rade na pricipu fotoelektrinog efekta.
Vrlo tanke ploice kristala silicijuma sa primesom arsena izloeni zraenju Sunca
ponaaju se kao puluprovodniki spoj. estice svetlosti, fotoni, atomima silicijuma
izbijaju elektrone i kao rezultat imamo da se na jednoj strani poluprovodnikog spoja
stvara viak negativnog, a na drugoj viak pozitivnog naelektrisanja usled ega imamo
protok struje.
Velika mana je nizak stepen iskorienja(oko 15%). Druga mana je tzv. niska energetska
dohodovnost. Naime,izrada ovih elija zahteva specifino veliki utroak energetski
najskupljih materijala (Al,Si,Cu) tako da je vreme vraanja uloene energije oko 20
godina. Ako je vek ovakvih ureaja manji od 20 godina ne moemo tvrditi da je ovo
obnovljivi izvor energije.
Njih ima smisla koristiti samo tamo gde je to jedini nain za snadbevanje el.energijom
nekih izolovanih, vanih i skupih ureaja, kao to su kosmiki brodovi, geostacionarni
sateliti ili udaljene metoroloke stanice, to se i upravo ini. Fotonaponske elije
proizvode se tokom poslednjih decenija, zbog reavanja energetskih problema kosmikih
programa, te se njihova cena smanjivala i sada iznosi oko 10USD/W.
SOLARNI KOLEKTORI: materijali koji imaju osobine crnog tela (potpuno apsorbiraju
sunevu energiju) pogodni su za izgradnju kolektora. Oni se mogu postavljati na krov
(kao krovni pokriva), fasadu ili noseu konstrukciju. Stepen korisnog dejstva pri

79

Opta energetika__________________________________________________________
pretvaranju solarne energije u toplotnu je od 60 do 70%. Sastavni delovi kolektora su:
kuite (od Al profila), termoizolacija (mineralna vuna debljine 50mm), apsorber (od Al
lemela kroz koje su provuene bakarne cevi), stakleni pokriva debljine 4mm i ram
kolektora (od Al profila). Ovo su neki teh. podaci solarnog kolektora NAIS 80 firme
Nisal iz Nia.
U sistemima za iskoriavanje suneve energije razlikujemo dva cirkulaciona kruga:
primarni i sekundarni. U primarnom krugu, toplota apsorbovana u apsorberu kolektora se
prenosi do izmenjivaa toplote IT. Prenosilac toplote u primarnom krugu je najee
smea vode sa 30-40% etilenglikola. U sekundarnom se krugu preko IT toplota predaje
akumulatoru toplote, a odatle posredno ili direktno potroau, kao topla sanitarna voda ili
voda za grejanje prostorija. Na slici 3.5.1.1 je prikazan jednostavan sistem za grejanje i
pripremu tople vode.

slika 3.5.1.1: SISTEM ZA GREJANJE I TOPLU VODU

Meutim, moramo imati dodatni sistem za grejanje i toplu vodu, jer solarna energija nou
i zimi ne moe zadovoljiti nae potrebe. Ugradnjom kolektora u startu imamo dodatne
investicije, ali kasnije tedimo novac za gorivo ili el.energiju.
Za grejanje stana od 60m2 na solarnu energiju potrebne su investicije od 1 do 1.5 hiljada
, a za toplu vodu oko 500 . Procene su da bi solarna energija mogla podmiriti oko 5%

80

Opta energetika__________________________________________________________
energetskih potrba nae zemlje. Leti bi mogla obezbediti 80% potreba za toplom vodom,
a zimi izmeu 35 i 50%. Sistemi za grejanje i toplu vodu mogli bi obezbediti 35%
potreba u severnoj i centralnoj Evropi, oko 50% juno od Alpa, a na jugu Evrope ak
70%. Prema predvianjima ukupna povrina kolektora u EU dostii e 2010. cifru od 75
miliona km2, a u zemljama Evrope van EU jo 40 miliona km2. To znai da sadanja
godinja prodaja treba da se udesetostrui, to odgovara ciframa od 2.5 milijardi
godinje.
SOLARNE ELEKTRANE: u njima vrimo posrednu konverziju energije Sunca u
el.energiju;
energija Sunca-->koncentracija toplotne energije na radni medij-->stvaranje pare->meh.energija
u
parnoj
turbini-->
el.energija.
Primenom ogledala koncentriemo energiju Sunca na kolektor kako bi zagrejali radni
medij u njemu. Ako na taj nain postiemo temperature manje od 100C, tada se u
izmenjivau toplote koristi freon, koji isparava i pokree turbinu. Ako postiemo znatno
vee temperature, tada se u IT predaje toplota vodi, koja se pretvara u paru, koja pokree
parnu turbinu.
Postoje dva sistema za solarne elektrane (SE):

za manje SE: DCS-Distributed Collectors System, kod kojeg radni medij tee
kroz cevi oko kojih su postavljena parabolina ogledala, koja fokusiraju zrake na
cev, prenosei na taj nain toplotu na radni medij
za vee SE: CRS-Central Reciver System, sa centralnim prijemnikom, na koga se
ogledalima prenosi celokupna energija.

Ovakvu SE odlikuje centralni stub (vii od 100m), na kome se nalazi kotao-kolektor

toplote. Oko stuba su rasporeena ogledala (heliostati), iji se poloaj stalno
kompjuterski koriguje, tako da bez obzira na promenu poloaja Sunca tokom dana, uvek
reflektuju zrake na vrh tornja. Zagrejan medij (mineralna ulja ili teni natijum) dovodi se
preko akumulatora toplotr de razmenjivaa, u kome se generie para koja pokree
turbinu.
Najvea CRS elektrana u svetu je SE "Solar one", u Kaliforniji sange 10MW. Trokovi
izgradnje iznosili su 142miliona USD, to daje specifine investicije od 14.2USD/W, to
je oko 15 puta skuplje od klasinih elektrana. Ako uzmemo u obzir da su to spec.
investicije vrne snage dolazimo do zakljuka da je cena desetak puta via od cene
klasine elektrane. Interesantan je podatak da 20 ekipa od po 20 ljudi neprekidno isti
ogledala kako bi SE mogla nesmetano raditi.
Specifini utroak kljunih materijala (elik i beton) je 20 do 30 puta vei nego u sluaju
TE. Ako bi izraunali energiju koja se mora utroiti za dobijanje materijala ugraenih u
SE dolazi se do zakljuka da je vreme vraanja energije oko 15 godina. Jo jedan
problem je i ogromni prostor koji zauzimaju ogledala, pa ako bi se takva SE gradila na
nekom produktivnom prostoru, ne bi bila mogua bilo kakva produkcija bioenergije.

81

Opta energetika__________________________________________________________

3.5.2 Budunost koritenja solarne energije

Zraci svetlosti Sunca na putu do povrine Zemlje prolaze kroz slojeve atmosfere, to za
posledicu ima gubitak energije tih zraka. Kako bi se ti gubici izbegli postoje planovi o
prikupljanju svetlosti pomou fotonaponskih elija koje bi se nalazile na satelitu, na
panelima povrine 20-100km2. Ta bi se energija pomou lasera slala na Zemlju, mikro
talasima frekvencije 2-3MHz. Prijemna antena imala bi prenik 7-10km. Pretpostavlja se
da bi snaga ovakvih sistema bila 3-20GW. Osnovni problem koji bi se javio je beini
prenos ogromne koliine energije na vee daljine. Postojali bi i problemi u pogledu
raspoloivih materijala, zbog visokih napona potrebnih kod mikrotalasne transformacije.
Konano stepen iskorienja foto elija je jako mali, tako da ova metoda vie spada u
neka teorijska razmatranja.

3.6 Vodonik
Da bi se energijom Sunevog zraenja mogao zadovoljiti znatan deo potreba za
energijom, neophodno je pronai pogodan transformisan oblik energije koji mora biti
takav da se lako i efikasno moe akumulirati, koko bi energiju stavili na raspolaganje
potroaima i onda kada je intezitet zraenja mali ili kada nemamo isolacije. Tada je i
najvea potranja za energijom. Transformacija u el.energiju jo uvek nije ekonomina
zbog malog stepena iskoritenja i velikih trokova, a ona se ne moe preneti na velike
udaljenosti.
Smatra se da je najpogodniji nain za akumuliranje vodonik. On se moe lako
transpotovati brodovima i cevovodima. On bi se mogao proizvoditi postupkom
elektrolize u specijalnim solarnim elektranama izgraenim u tropskom i suptropskom
pojasu. Te bi elektrane bile spojene sa potroakim podrujima cevovodima pod
pritiskom, a deo proizvedenog vodonika mogao bi se u tenom stanju prevoziti
brodovima. Treba svakako predviditi i mogunost skladitenja jer tako moemo uskladiti
proizvodnju i potronju. Vodonik bi se mogao proizvoditi i u drugim elektranama radi
poveanja nihovog iskoritenja.
Danas se vodonik upotrebljava kao osnovna sirovina za sintezu u hemijskoj industriji i u
petrohemiji. Vodonik je idealno gorivo za grejanje jer je produkt izgaranja samo voda
(nepotreban dimnjak), a u gorivim elijama, pomou njega, dobijali bi el.energiju.
Toplotna mo vodonika je tek treina toplotne moi prirodnog gasa, to znai da je za
jednaku energiju potrebna trostruka koliina vodonika. Da ne bi previe poveavali
dimenzije cevovoda vodonik bi se tanspotovao pod poveanim pritiskom, to bi povealo
trokove transporta u odnosu na gas (za jednaku koliinu energije) za oko 40-50%.
Skladitenje je mogue i u tenom stanju, kao i za prirodni gas. Potrebno ga je ohladiti na
-253C, a za istu koliinu energije potrebna je tri puta vea zapremina rezervoara nego za
prirodni gas. Rezervoari moraju biti sagraeni od nerajueg elika. Distribucija vodonika
ekonominija je od distribucije el.energije i moe se sprovesti na isti nain kao i

82

Opta energetika__________________________________________________________
distribucija gradskog gasa postojeim gasovodima. Velika prednost je ta to moemo
akumulirati vodonik na pojedinim takama mree.

3.7 Gorive elije

Gorive elije su elektrohemijski ureaji za neposrednu transformaciju hemijske energije,
sadrane u nekom hemijskom elementu ili spoju, u jednosmernu elektrinu struju.
Sredinom 50-tih godina proizvode se prve gorive elije za pogon malih elektrinih
ureaja, a sredinom 60-tih godina zapoela je upotreba gorivih elija u svemirskim
letelicama.

3.7.1 Princip rada gorive elije

Na anodi gorive elije vri se proces elektrooksidacije goriva. Tako osloboeni elektroni
putuju vanjskim elektrinim kolom, preko potroaa, do katode. Kationi nastali na anodi
putuju kroz elektrolit do katode. Na katodi gorive elije redukuje se drugi element ili spoj
koji sudeluje u hemijskoj reakciji. Najee je to kiseonik. Tako nastali joni spajaju se u
konani produkt reakcije koji se odvodi iz gorive elije. esto su uesnici reakcije
vodonik i kiseonik i u tom sluaju su reakcije sledee:

Anodna reakcija: H2--> 2H+ +2e

Katodna
reakcija:
O2

slika 3.7.1.1: PRINCIP RADA GORIVE ELIJE

83

4H+

4e-->

2H2O

Opta energetika__________________________________________________________
Radi ubrzavanja reakcija elektrode su prekrivene slojem katalizatora. Vrsta katalizatora
ovisi o tipu gorive elije.
Elektrolit moe biti vrsti i teni. Bilo koja tenost sa sposobnou provoenja jona moe
biti teni elektrolit. Radna temperatura gorive elije, zbog isparavanja elektrolita,
predstavlja ogranienje pri upotrebi kiselih vodenih otopina pa se zbog toga kao kiseli
elekrolit upotrebljava koncentrirsana sumporna kiselina. Postoje i gorive elije s alkalnim
elektrolitom. Kao vrsti elektroliti upotrebljavaju se polimerne membrane s mogunou
jonske izmene, dok se kod nekih visoko temperaturnih gorivih elija upotrebljavaju
keramiki elektroliti.

3.7.2 Podela gorivih elija

Prema nainu rada delimo ih na primarne i sekundarne, a prema vrsti elektrolita na one sa
alkalnim elektrolitom, te na oni iji je elektrolit sumporna kiselina, polimerna membrana
(PEMFC), rastaljeni karbonati (MCFC) i vrsti oksid(SOFC).
Kod primarnih se gorivih elija (slika 3.7.2.1) gorivo i oksidans dovode iz vanjskih
rezervoara, a nastali se produkt reakcije odvodi. Primer takvih gorivih elija su alkalne
gorive elije u svemirskim letelicama kod kojih se nastala voda koristi za pie.

(3.7.2.1)
Mogua je i izvedba kod koje se vodonik potreban za rad gorive elije izdvaja iz nekog
spoja bogatog vodonikom (slika 3.7.2.2)

84

Opta energetika__________________________________________________________

(3.7.2.2)
Takav pristup reava problem skladitenja vodonika potrebnog za rad, a nedostatak je
emisija CO2. Jedno od moguih goriva je metanol iz kojeg se vodonik izdvaja pomou
vodene pare na 280C, uz prisustvo katalizatora.
Kod sekundarnih (regenerativnih) gorivih elija (slika 3.7.2.3) produkti reakcije se
regeneriraju u polazne elemente uz dovoenje energije.

(3.7.2.3)
Gorive elije s alkalnim elektrolitom

Najee upotrebljavani elektrolit je KOH (kalij-hidroksid). Ova vrsta gorivih elija

koristi se u svemirskim letelicama kao izvor elektrine energije, a voda nastala reakcijom
85

Opta energetika__________________________________________________________
kiseonika i vodonika se koristi za pie. Glavna prepreka komercijalnoj upotrebi ovih
gorivih elija je relativno velika potrebna koliina platine, kao katalizatora, to uzrokuje
visoke trokove. Mogue je postii iskoritenje do 80%, ako se otpadna toplota koristi za
zagrevanje vode.
Nedostaci alkalnih gorivih elija:

visoka cijena zbog velikih koliina platine

potrebna je visoka istoa vodonik i kiseonika zbog osetljivosti ovog tipa gorivih
elija na prisustvo spojeva ugljenika

Prednost alkalnih gorivih elija:

visoka iskoristivost

Upotrebljavaju se u svemirskim letelicama, a mogua je primena u vozilima,

podmornicama i stacionarnim objektima.
Gorive elije sa sumpornom kiselinom (PAFC)
Kao elektrolit se upotrebljava koncentrisana sumporna kiselina. Radna temperatura ovog
tipa gorivih elija je oko 200C. Ova goriva elija dozvoljava prisutnost 1-2% CO i malo
sumpora u vodoniku. Nema dovoljno toplote za proizvodnju pare, ali se iskoritenje moe
poveati iskoritenjem otpadne topline za zagrijavanje vode. Stepen iskoritenja je 4050%. Cena ovih gorivih elija je $2500-$4000/kW.
Prednosti gorivih elija sa sumpornom kiselinom:

relativno dobro podnoenje prisutnosti CO i sumpora, to omoguuje upotrebu

vodonika dobijenog na mestu eksploatacije iz metanola, benzina ili drugih
ugljovodonika
dobro poznavanje problema pogona

Nedostatak gorivih elija sa sumpornom kiselinom:

upotreba platine kao katalizatora

Postoje jedinice snaga od nekoliko kilovata do par stotina kilovata. Jedan od

proizvoaa gorivih elija za komercijalnu upotrebu je ONSI Corporation, ije se
jedinice upotrebljavaju za opskrbu elektrinom energijom poslovnih zgrada, bolnica,
udaljenih objekata i sl. Mesta mogue primene gorivih elija kao komercijalno
prihvatljivih izvora elektrine energije su udaljeni objekti i poslovne zgrade.
SUREPOWER Corporation navodi da amerike firme troe oko 4 milijarde dolara
godinje radi osiguravanja sigurnog napajanja raunara i da su 1991. godine, prema
istraivanju asopisa Busness Week, gubici zbog prekida napajanja raunara iznosili

86

Opta energetika__________________________________________________________
oko 18 milijardi dolara. Postrojenje dosad najvee snage, 11 MW, je ispitivano u
Japanu.
ONSI Corporation navodi da su isporuili vie od 200 komada sistema PC25 snage 200
kW.
Gorive elije s polimernom membranom kao elektrolitom (PEMFC)
Kao elektrolit se upotrebljavaju membrane od polimera koje imaju mogunost
proputanja kationa, a elektrone ne proputaju. Napon jednog sklopa anoda-membranakatoda je oko 0,7 V s gustinom struje od 0,5-1 A/cm2. Za dobivanje veih snaga spaja se
vie sklopova anoda-membrana-katoda u rednu vezu. Gorivo je vodonik, a kao oksidans
se moe koristiti isti kiseonik ili kiseonik iz vazduha. Ova vrsta gorivih elija nije
osetljiva na prisutnost CO2 u struji vodonika, to omoguuje upotrebu vodonika
dobijenog na mestu upotrebe iz metanola ili benzina, uz uklanjanje CO. Iskoritenje je do
60%. Katalizator na elektrodama je platina. Koliine potrebne platine su znatno smanjene
i danas se kreu oko 0,5 mg/cm2. Ispitivane su i elije sa 0,3 mg/cm2 kod kojih je troak
za katalizator oko $2/kW.
Prednosti gorivih elija sa polimernom membranom:

niska radna temperatura omoguuje mobilnu upotrebu

u odnosu na druge gorive elije ima relativno veliku snagu po jedinici zapremine
mogua je izvedba regenerativnog sistema sa membranskim elektrolizerom koji
upotrebljava istu tehnologiju

Nedostaci gorivih elija sa polimernom membranom:

nedovoljna koliina topline za izdvajanje vodonika iz metanola ili benzina

osetljivost na prisutnost CO i sumpora u struji vodonika
potrebno je ovlaivati struju vodonika radi poveanja trajnosti membrane

Intenzivno se radi na istraivanju minijaturnih PEMFC za mobilnu primenu. Napravljeno

je vie prototipova vozila sa PEMFC, neki od proizvoaa su Daimler-Benz, Toyota,
Mazda, Renault, General Motors, Ballard, Energy Partners, Inc... Vie informacija o
vozilima na alternativni pogon mogue je dobiti na internet stranici Alternative-fuel
Vehicle Directory. Mnoge kompanije koje se bave istraivanjem i razvojem gorivih elija
razvijaju i sisteme sa PEM gorivim elijama za opskrbu zgrada elektrinom energijom,
jedan od takvih proizvoaa je i Vaillant.
Gorive elije s rastaljenim karbonatima kao elektrolitom (MCFC)
Sastav elektrolita ovih gorivih elija ovisi o izvedbi. Elektrolit je najee meavina
Li2CO3 i K2CO3. Radna temperatura je oko 650C. Iskoritenje je, kod sistema koji
iskoritavaju otpadnu toplotu, prela 50%. Potrebna je visoka radna temperatura da bi se

87

Opta energetika__________________________________________________________
postigla zadovoljavajua vodljivost elektrolita, a iskoritenje naglo pada sa smanjivanjem
temperature.
Prednosti gorivih elija s rastaljenim karbonatima:

mogunost proizvodnje pare za izdvajanje vodonika iz benzina ili metanola

mogunost kogeneracije
visoka radna temperatura omoguuje direktnu upotrebu metanola kao goriva
nisu potrebni plemeniti metali kao katalizator

Nedostaci gorivih elija s rastaljenim karbonatima:

zbog visokih temperatura potrebni su skupi materijali

potrebno je izolovati eliju

Zbog visokih radnih temperatura predviena je upotreba za stacionarne sisteme s

iskoritenjem otpadne toplote. Neke kompanije koje razvijaju ovaj tip gorivih elija su:
Fuel Cell Energy, Inc. i M-C Power.
Gorive elije s vrstim oksidima kao elektrolitom (SOFC)
Elektrolit je ZrO2. Radna temperatura se kree oko 1000C. Zbog visoke radne
temperature nisu potrebni skupi katalizatori. Iskoritenje ovog tipa gorivih elija je
relativno loe zbog slabe vodljivosti elektrolita, no provode se istraivanja u cilju
poveanja iskoritenja procesa pretvorbe hemijske u elektrinu energiju u ovakvim
gorivim elijama. Ukupno iskoritenje se moe poveati iskoritenjem otpadne toplote za
proizvodnju pare. Predviaju se iskoritenja preko 60%.
Prednosti gorivih elija s vrstim oskidima:

nema potrebe za ovlaivanjem gasova

visoka radna temperatura smanjuje cenu katalizatora
mogunost kogeneracije
vrsti elektrolit

Nedostaci gorivih elija s vrstim oskidima:

upotreba skupih keramikih materijala

potrebna je izolacija elije

Isto kao i kod gorivih elija s rastaljenim

karbonatima, zbog visokih radnih temperatura
predviena je upotreba za stacionarne sisteme s
iskoritenjem otpadne topline. Ispituju se sistemi
88

Opta energetika__________________________________________________________

od stotinjak kilovata. Neke kompanije koje se

bave istraivanjem gorivih elija s vrstim
oksidima su: Ceramic Fuel Cells Ltd. , Siemens
Westinghouse,
Sulzer
Hexis
Ltd.
Magnetohidrodinamiki generator - MHD
Za MHD generator ne moemo rei da je nekonvencionalan izvor energije, ve pomou
njega imamo nekonvencionalno dobijanje energije, kao i kod gorivih elija. MHD
generator toplotnu energiju izgaranja goriva ili toplotnu energiju osloboenu u
nuklearnom reaktoru direktno pretvara u el.energiju. Prednost je to nemamo pretvaranje
u unutarnju energiju vodene pare i mehaniku energiju turbine, koji neizbeno ukljuuju
nove gubitke i smanjuju ukupan stepen iskoritenja procesa.
Princip rada MHD generatora temelji se na Faradejovom zakonu el.magnetne indukcije
koji kae da se u provodniku indukuje ems. ako se kree u mag. polju bez obzira na
njegovo agregatno stanje. Umesto provodnika ovde imamo jonizovane gasove-plazmu.
Da bi oni bili provodni potrebne su temperature vee od 3000K. To je i osnovni problem
realizacije jer su potrebni materijali koji moraju izdrati te temperature, a uz to moraju
biti i komercijalno prihvatljivi. Zajednikim radom parnih ili gasnih turbina sa MHD
generatorom mogao bi se postii stepen iskoritenja u TE vei od 60%, sa sadanjih
maksimalnih 35-40%. Topotna energija goriva u MHD generatoru pretvarala bi se
direktno u el.energiju, a zatim bi se preostala toplotna energija gasova koji naputaju
kanal MHD generatora koristila u klasinim generatorskim jedinicama.
U komori MHD generatora sagoreva gorivo u smei sa kiseonikom. Smea sadri kalijum
ili cezijum, elementa iji atomi lako jonizuju. Usled visoke temperature sagorevanja
dolazi do jonizacije atoma i molekula smee, te se stvara veliki broj slobodnih elektrona i
pozitvnih jona. Time se obezbeuje potrebna velika provodljivost gasne smee.
Velikom brzinom smea ulazi u konusnu cev duine 10m. Gornji i donji deo ove cevi
imaju elektrode, a boni su zidovi napravljeni od specijalnog keramikog izolatora. Cev
se nalazi u veoma jakom magnetnom polju B iji je vektor normalan na pravac protoka
smee, a paralelean sa elektrodama. Na naelektrisane estice smee deluje Lorencova sila,
usled ega elektroni odlaze na jednu, a joni na drugu elektrodu. Javlja se razlika
potencijala jednaka elektromotornoj sili, reda veliine 1000V. El.energija dobijena u
jedinici vremena iz jedinine zapremine gasa iznosi kdv2B2, gde je k konstanta, d
provodljivost gasa, v brzina proticanja i B indukcija magnetskog polja.
Brzina v i provodljivost d su vei to su vee temperature, dok se dovoljno jaka
magnetska polja(oko 5T) u velikim zapreminama mogu dobiti samo pomou
superprovodnih magneta. Za rad superprovodnih magneta potrebne su niske temperature
(desetak K), to je povezano sa mnogim tekoama. Zadovoljavanjem ovih uslova moe

89

Opta energetika__________________________________________________________
se postii da MHD generatori daju snagu oko 100MW, ali zbog svih navedenih problema
primena MHD generatora je vrlo ograniena.

3.9 Energija vetra

3.9.1 Kako nastaje vetar?
3.9.2 Eolska energija
3.9.3 Eolska turbina
3.9.4 Cena eolske energije
3.9.5 Cena el. energije iz eolskih turbina
3.9.6 Razvoj trita eolske energije
3.9.7 Nedostaci eolskih elektrana
3.9.8 Mogunosti u SCG
3.9.9 Zakljuak

3.9.1 Kako nastaje vetar?

Delovi Zemlje oko ekvatora bivaju zagrevani od strane Sunca vie od ostalih delova
Zemlje. Ovi predeli sa toplim vazduhom naznaeni su toplim bojama (crvena, uta i
narandasta) na infracrvenom snimku (slika 3.9.1.) temperature Zemlje, koju je nainio
NASA satelit 7.07.1984.

(3.9.1)
Topao vazduh je laki od hladnog i podizae se sve dok ne dostigne visinu od oko 10km i
prostirae se na sever i na jug. Da zemlja ne rotira, vazduh bi stigao do severnog i junog
pola, a zatim se vratio nazad do ekvatora.
Koriolisova sila
Usled rotacije zemlje, svako kretanje na severnoj hemisferi je ISKRIVLJENO na desno,
ako posmatramo sa nae pozicije na zemlji (na junoj hemisferi se savija na levo). Ova
oigledna sila savijanja poznata je pod nazivom Koriolisova sila. (Nazvana po
francuskom naucniku Gustav Gaspard Coriolis 1792-1843).
Moda nije oigledno da e se objekat koji se kree na severnoj hemisferi skretati u
desno. Posmatrajmo npr. crvenu kupu koja se kree prema jugu u pravcu svoga vrha.
Zemlja se okree dok mi ceo dogadjaj posmatramo iz referentnog sistema fiksiranog u
svemiru. Kupa se kree pravo od severa prema jugu. Ako paljivo posmatramo isti proces

90

Opta energetika__________________________________________________________
samo iz referentnog sistema fiksiranog za Zemlju, primeujemo da se kupa ne kree
pravolinijski ka jugu ve po krivoj koja je zakrivljena u desno.
Koriolisova sila je vidljivi fenomen; npr. ine se na jednoj strani bre troe nego na
drugoj, reka je znatno dublja na jednoj obali (o kojoj je obali re zavisi od toga gde se
nalazi reka: na severnoj hemisferi predmeti u pokretu savijaju se u desno). Na severnoj
hemisferi vetar tei da rotira na stranu suprotnu kretanju kazaljke na asovniku kako se
pribliava oblasti sa niim pritiskom.
Kako Koriolisova sila utie na stvaranje globalnih vetrova?
Vazduh die sa ekvatora i pomera ka severu i jugu, i viim atmosferskim slojevima. Oko
30 stepeni geografske irine na obe hemisfere Koriolisova sila spreava vazduh da se
kree dalje. Na ovoj geografskoj irini je oblast visokog pritiska, poto vazduh poinje
ponovo da se slee. Kako se vazduh uzdie sa ekvatora postoji oblast niskog pritiska na
povrini zemlje privlaei vetar sa severa i juga. Na polovima preovladavae visoki
pritisak usled hladjenja vazduha. Uzimajui u obzir Koriolisovu silu u tabeli 3.9.1 dati su
podaci o smerovima duvanja vetrova. Preovla|ujui smerovi duvanja vetrova su veoma
vani za odre|ivanje pogodnog mesta za eolske turbine. Lokalna geografija znatno utie
na rezultate iznete u tabeli 3.9.1.
Geografska irina 90-60N 60-30N 30-0N 0-30S 30-60S 60-90S
Smer duvanja

NE

SW

NE

SE

NW

SE

tabela 3.9.1: SMEROVI DUVANJA VETROVA

U stvarnosti atmosfera ima debljinu od samo 10km, to je 1/1200 od prenika Zemlje.
Ako posmatramo u drugaijoj razmeri, kada bi Zemlja bila prenika 1.2m debljina
atmosfere bi bila 1mm. Taj deo atmosfere je poznat pod imenom troposfera i to je deo
gde se deavaju sve meteoroloke pojave.
Vetrovi koje smo razmatrali su globalni vetrovi i oni zavise uglavnom od temperaturnih
razlika a sasvim malo od povrine planete. Ovi vetrovi preovla|uju na visinama iznad
1000m i njihova brzina se meri meteorolokim balonima.
Povrinski vetrovi su vetrovi na visinama do 100m gde njihova brzina i pravac u velikoj
meri zavise od povrine Zemlje. Vetar e znatno biti usporen u sluaju postojanja
prepreka, a i njihov smer e se malo razlikovati od globalnih vetrova usled rotacije
Zemlje. Kada govorimo o energiji vetra, mi obino govorimo o povrinskim vetrovima,
ali je vetar uvek suma kako globalnih tako i lokalnih uticaja.
U odredjenim oblastima u odredjeno vreme lokalni vetrovi imaju znatno veu vrednost
nego globalni pa zato razlikujemo vie vrsta lokalnih vetrova. Poto Sunce tokom dana
znatno bre zagreva povrinu Zemlje to je i vazduh znatno topliji nego iznad mora.
Vazduh se die stvarajui nizak pritisak na povrini Zemlje. Ova oblast niskog pritiska

91

Opta energetika__________________________________________________________
privlai hladan vazduh sa mora. Ovo se naziva morski vetar (danik). U sumrak
temperature kopna i mora su izjednaene pa je, to se vetra tie, mirno. Tokom noi
deava se obrnuti proces i vetar sada duva kao tokom dana ali u suprotnom smeru i sa
malo manjim intenzitetom zbog manje temperaturne razlike (nonik). Monsuni, poznati u
Jugoistonoj Aziji, su veoma jak oblik morskog vetra. On nastaje izmedju godinjih
doba, zato to se vazdune mase na kopnu znatno bre greju ili hlade nego na moru.
Planinski predeli su oblasti sa puno meteorolokih pojava. Jedan od njih je vetar u dolini,
koji se javlja na junim obroncima (na junoj hemisferi na severnim obroncima). Kada se
obronci osunani, dolazi do grejanja vazduha i gustina vazduha opada, i vazduh se die
uz povrinu padine. Nou dolazi do promene smera duvanja vetra. Ova vrsta vetra moe
biti veoma snana a primeri su: inuk u Rocky planinama(USA), Zonda Andima.

3.9.2 Eolska energija

Eolska turbina dobija snagu pretvaranjem sile vetra u silu uvrtanja koja deluje na lopatice
rotora. Koliina energije koju vetar predaje rotoru zavisi od gustine vazduha, povrine
rotora i brzine vetra.
Osnovni nedostaci vetra kao energenta jesu promenjljivost brzine i smera vetra.
Oscilacije brzine mogu biti veoma velike i este, pa se intenzitet vetra ne moe smatrati
konstantnim ni tokom jednog asa. Takoe su prisutna razdoblja malih brzina vetra koja
se ne mogu energetski koristiti. Varijacija brzine vetra na odreenom mestu se obino
opisuje Weibul-ovom raspodelom. Prema slici 3.9.2.1 vidi se da je srednja brzina vetra
7m/s.

(3.9.2.1)
Ovaj grafik u sutini predstavlja verovatnou gustine raspodele. Povrina ispod krive je
jedan jer verovatnoa da e vetar duvati odreenom brzinom (ukljuujui 0m/s) mora biti
100%.
Polovina povrine je na 6.6m/s a to znai da e polovinu godine duvati vetar slabiji od
6.6m/s a polovinu jae. Kao to vidimo grafik nije simetrian i govori da su velike brzine

92

Opta energetika__________________________________________________________
vetra izuzetno retke. Brzine vetra od 5.5 m/s su najee i nazivaju je i modalna brzina
raspodele. Statistika raspodela brzine vetra varira od mesta do mesta i zavisi od mnogo
faktora, pa Weibul-ova raspodela moe varirati kako oblikom tako i u srednjoj vrednosti.
Kriva na naem grafiku ima parametar oblika tano 2 i poznata je kao Rajljeva raspodela
i proizvoai turbina najee daju standardizovane podatke za ovu krivu. Brzina vetra
raste sa visinom i to tako da je odnos brzina proporcionalna petom korenu odnosa visina.
Kinetika energija tela u pokretu je proporcionalna masi. Kinetika energija vetra stoga
zavisi od gustine vazduha tj. njegovoj masi po jedinici zapremine. Drugim reima to
"tei" vazduh vie energije prima turbina. Na normalnom atmosferskom pritisku od
15OC vazduh tei 1.225 kg/m3, ali gustina polako opada sa poveanjem vlanosti
vazduha. Takodje vazduh je gui kada je hladan. Na velikim visinama pritisak je nii, pa
je i vazduh rei. Povrina rotora odredjuje koliko energije moe da preuzme od vetra.
Tipina vetrenjaa ima rotor prenika 43-44m tj. povrinu rotora od 1500m2. Poto se
povrina rotora poveava sa kvadratom prenika rotora, dvostruko vea turbina moe da
primi 4 puta vie energije.
Ako sa V (m3/s) oznaimo zapreminu vazduha koja sruji u jedinici vremena, sa v brzinu
vetra (m/s) ispred turbine i r gustina vazduha (kg/m3), onda produkt zapremine i gustine
predstavlja masu vazduha koja struji u jedinici vremena (kg/s). Snaga tog strujanja je:

(3.9.2.1)

Gustina vazduha je priblino 1.25kg/m3, a zapremina V(m3/s) se moe pokazati kao

produkt povrine rotora A(m2) i brzine strujanja vazduha v(m/s). Tako dobijamo:

(3.9.2.2)

Snaga vetra proporcionalna je treem stepenu brzine. Iz ove jednaine vidimo da kada bi
se vazduh iza turbine zaustavio, turbina bi preuzela svu tu snagu, odnosno, energiju.
Meutim, vazduh pri izlasku ima odreenu brzinu, energija se jednim delom troi na
trenje, pa turbina iskoriava samo deo energije. Dakle, mogue je iskoristiti samo deo
energije koji odgovara razlici brzina na ulazu i izlazu iz turbine. Koliko e se energije
iskoristiti zavisi od vrste turbine i brzine vetra. Ovu iskoristljivost moemo uvaiti
uvoenjem koeficijenta snage koji direktno zavisi od vrste turbine i brzine vetra. Za
idealnu, 100% iskoristljivu turbinu, koja smanjuje brzinu za 2/3, prema Betz-ovom
zakonu maksimalno iskoritenje je 16/27 ili 0.593. Zato je iskoristiva snaga vetra, koju
moemo nazvati teorijskom snagom, odreena relacijom:

93

Opta energetika__________________________________________________________

(3.9.2.3)

Brzina vetra raste sa visinom iznad povrine zemlje i moe se priblino izraunati da je
omjer brzina srazmeran petom korenu iz omjera visina nad zemljom. Ako je v0 brzina
vetra na visini h0, onda je brzina vetra v na visini h>h0 jednaka:

(3.9.2.4)

Brzina vetra menja se unutar veoma irokih granica, od tiine do olujnog vetra. Te
promene mogu nastupiti unutar jednog sata. Promene snage vetra jo su vee i bre, jer
snaga vetra ovisi o treem stepenu brzine. Ovisnost snage P0 prema relaciji (3.9.2.3) i
snage PS prema relaciji (3.9.2.3) o brzini vetra data je na slici 3.9.2.2.

slika 3.9.2.2: SPECIFINE SNAGE VETRA PO m2 U ZAVISNOSTI OD BRZINE

VETRA
Ako se povrina u formuli 3.9.2.3 izrazi pomou prenika kruga: A=pD2/4, onda je
snaga:

(3.9.2.5)

94

Opta energetika__________________________________________________________

Mehaniki gubici u vetrenjai iznose oko 65-75%, pa je snaga na osovini vetrenjae (na
osnovu 3.9.2.3):

(3.9.2.6)

Stepen delovanja generatora je oko 80-85%, pa je elektrina snaga:

(3.9.2.7)

Prema tome polazei od snage vetra definisane relacijom 3.9.2.2, moe se vetrenjaama
iskoristiti neto vie od 34% energije vetra. Na slici 3.9.2.3 su grafiki pokazane snage
PS, P0 i Pel.

slika 3.9.2.3: RASPODELA ENERGIJE VETRA

Koeficijent snage nam govori koliko efikasno turbina pretvara eolsku energiju u
elektrinu tj. da bi dobili ovu krivu samo podelimo izlaznu elektrinu energiju sa
ulaznom energijom vetra. Koeficijent snage za turbinu NORDEX 800kW je dat na slici
3.9.2.4.

95

Opta energetika__________________________________________________________

(3.9.2.4)
Prosena efikasnost turbine je neto iznad 20% ali i ona jako varira u zavisnosti od brzine
vetra. Kao to se vidi, najvea efikasnost turbine (u ovom sluaju 44%) je pri brzini vetra
od oko 9m/s i to je promiljen izbor konstruktora turbine. Na malim brzinama efikasnost
nije vana jer nema mnogo energije za preuzimanje, dok pri veim brzinama turbina
mora troiti viak energije koju generator ne moe da prihvati. Efikasnost dakle mora biti
najvea u delu gde se preuzima najvei deo energije. Sam po sebi nije cilj napraviti
turbinu sa veim koeficijentom efikasnosti, ve cena kWh. Poto je gorivo takorei
besplatno ne treba ga tedeti, sa druge strane svaki metar rotora puno kota, pa je
neophodno preuzimati to vie energije iz vetra sve dok drimo cenu kWh niskom.

96

Opta energetika__________________________________________________________

3.9.3 Eolska turbina

slika

3.9.3.1: EOLSKA TURBINA I NJENE KOMPONENTE

Anemometar (anemometer): Meri brzinu vetra i taj podatak prosleuje do kontrolera
Lopatice (blades): Veina turbina ima dve ili tri lopatice. Vetar duva preko lopatica
podiui ih, to dovodi do rotacije (jer su lopatice privrene jednim krajem).
Konica (brake): Disk konica koja slui da zaustavi rotor u sluaju opasnosti ili
servisiranja i moe biti mehanika, elektrina ili hidraulina.
Kontroler (controller): Kontroler startuje mainu pri brzini vetra od oko 13-26km/h i
zaustavlja pri brzini od oko 100km/h. Turbina ne sme da bude u pogonu pri brzinama
veim od 100km/h zbog mogunosti pregrevanja.
Menja (gear box): Povezuje zupanicima osovinu male brzine sa osovinom velike
brzine i ujedno poveava brzinu rotacije od 20-60 ob/min na otprilike 1200-1500 ob/min.
koliko zahtevaju veina generatora za proizvodnju elektrine energije. Menja je vrlo
skup i teak deo turbine i istrauju se generatori koji rade na niim rotacionim brzinama i
ne zahtevaju menjae.
Generator: Sinhroni ili asinhroni generatori. Koji je tip izabran zavisi od naina
vezivanja generatora sa mreom.

97

Opta energetika__________________________________________________________
Osovina velike brzine (high-speed shaft): Direktno pogoni generator
Osovina male brzine (low-speed shaft): Direktno vezana na rotor i rotira od 20 do
60ob/min
Kuite: Rotor je vezan za kuite, koje je pak postavljeno na toranj i u sebi sadri:
menja, osovine velike i male brzine, generator, kontroler i konicu. Poklopac titi
komponente unutar kuita. Neka kuita su dimenzija dovoljnih da tehniar stoji unutar
njih dok radi.
Pitch: Lopatice se okreu od vetra i spreavaju okretanje rotora pri brzinama prevelikim
ili premalim za proizvodnju elektrine energije.
Rotor: Lopatice i glavina zajedno ine rotor.
Toranj (tower): Tornjevi su napravljeni od cevastog elika ili eline mree. Zbog
poveanja brzine vetra sa visinom vii tornjevi omoguavaju turbini da "uhvati" vie
energije od vetra i generie el. energiju.
Smer vetra (wind direction): Na slici je prikazana tzv. "upwind" turbina, zato jer je pri
radu okrenuta ka vetru. Druga vrsta turbina je "downwind", jer je okrenuta pri radu od
vetra.
Vetrokaz (wind vane): Odreuje smer vetra i komunicira sa pogonom za skretanje radi
ispravne orjentacije turbine u odnosu na vetar.
Pogon za skretanje (yaw drive): Okree upwind turbine prema vetru; slui da rotor
uvek bude okrenut ka vetru bez obzira na smer duvanja. Downwind turbine ne zahtevaju
pogon za skretanje.
Motor pogona za skretanje (yaw motor): Pogoni skretanje kuita(rotora).

3.9.3.1 Rotor I lopatice

Prvi u lancu konverzije energije vetra u elektrinu nalaze se lopatice koje su privrene
za rotor. Sa tehnoloke strane jako ih je teko napraviti jer zahtevaju veliku izdrljivost.
Posle prvih pokuaja sa elikom (isuvie teak) i aluminijumom danas se iskljuivo prave
od kompozitnih materjala naroito od staklenim vlaknima ojaane plastike (GRP).
Pri njihovoj izradi koristi se delom tehnologija poznata iz avio-industrije. Lopatice su
dizajnirane istovetno avionskom krilu tj. imaju takav oblik da je brzina vetra sa gornje
strane vea (pritisak manji). Razlika u pritiscima sa donje i gornje strane izaziva silu koja
je u naem sluaju upravna na smer vetra. Promena intenziteta ova sile vri se promenom
ugla koji zauzima lopatica u odnosu na smer vetra tzv. napadni ugao. Ako elimo da
poveamo silu iskosiemo lopaticu unazad, ali u jednom trenutku vetar e na gornjoj
povrini poeti da kovitla stvarajui turbulenciju i iznenada nestaje polje niskog pritiska,
a sa njim i sila. Ovaj fenomen se naziva stall (eng.) i elimo ga po svaku cenu izbei.

98

Opta energetika__________________________________________________________
Veina lopatica na velikim turbinama je nainjena od poliestera ojaanog staklenim
vlaknima (engl. glass fibre reinforced polyester - GRP). Korienje karbonskih vlakana
kao materjala za ojaavanje je mogue ali je neekonomino za velike turbine. eline
legure i legure aluminijuma imaju problema sa teinom i trenutno se koriste samo za
male turbine.
Pored svega nabrojanog lopatice imaju ulogu kontrole sange eolske turbine. Poznata su
dva naina kontrole snage.
Prvi nain je kontrolom nagiba lopatice (pitch controlled). Kontroler turbine proverava
izlaznu snagu turbine nekoliko puta u sekundi i kada postane previsoka nareuje
mehanizmu za nagib da trenutno okrene lopaticu od vetra. Naravno, im brzina vetra
opadne lopatice se okreu ka vetru. Pri normalnom radu okretanja lopatica su reda dela
ugla i njihovim okretanjem upravlja kompjuter kako bi maksimizirali izlaznu snagu pri
svim brzinama vetra.
Drugi nain je pasivna kontrola kada su lopatice vrsto privrene za rotor. Geometrija
profila lopatice je meutim aerodinamiki dizajnirana da kada brzina vetra postane
previsoka stvara turbulenciju na strani lopatice koja nije okrenuta vetru i tako umanjuje
silu koja deluje na rotor. Ako posmatramo lopatice za pasivnu kontrolu primetiemo
blago uvrtanje po longitudinalnoj osi. Osnovna prednost pasivne kontrole je izbegavanje
pokretnih delova na samom rotoru i kompleksnog kontrolnog sistema, ali svaki sistem
ima svoje prednosti i mane koje su detaljnije izloene u tabeli 3.9.3.1. Ove vrste kontrole
najei su kod velikih maina (>30kW) mada prisutne su i kod znatno manjih maina.
Pogledom na vetrenjae u upotrebi ipak zakljuujemo da je stall regulacija ipak
dominantrnija i primenjena je kod oko 60% svih vetrenjaa.
PROBLEMI

PITCH

STALL

PREUZIMANJE
ENERGIJE

bolji u principu

bolja kriva snage

KONTROLA SA FIKSNOM tekoe pri

brzinama
BRZINOM

velikim

KONTROLA SA VARIJAB.
bolji kvalitet snage
BRZINOM

generalno zadovoljavajua
zahteva proveru

BEZBEDNOST

moe imati kompletnu potreban pomoni sistem za

zatitu rotora
zatitu od vel. brzine

CENA

vea cena rotorskog manja cena rotora ali vea u

sistema
koionom sistemu

tabela 3.9.3.1: PREDNOSTI I MANE TIPOVA KONTROLE SNAGE

Kao to u poljoprivredi prinose merimo u funkciji povrine tako i u vetroenergiji snaga se
poveava sa povrinom. Jedina je razlika ta to je kod vetrogenera u pitanju horizontalna
povrina umesto vertikalne. Povrina diska koju obuhvata rotor (i brzina vetra takoe)

99

Opta energetika__________________________________________________________
odreuju koliko emo elektrine energije "ponjeti" u toku jedne godine. Slika 3.9.3.2
nam govori koliki je prenik rotora u zavisnosti od snage turbine.

(3.9.3.2)
Tipina turbina od 600kW ima rotor prenika od oko 44m. Ako udvostruimo prenik
uetvorostrui se povrina, a to znai da se i izlazna snaga uetvorostrui. Prenici rotora
mogu varirati od datih na slici, zato jer mnogi proizvoai optimizuju svoje maine
lokalnim uslovima. Vei generator zahteva veu snagu (tj. jai vetar), da bi se uopte
okretao. Zato ako instaliramo eolsku turbinu u podruju sa slabim vetrom mi emo u
sutini maksimizirati godinju izlaznu snagu korienjem manjeg generatora za datu
veliinu rotora (ili vei rotor za dati generator). Za mainu od 600kW prenik rotora
moe varirati od 39m do 48m. Razlog zato imamo veu izlaznu snagu od manjeg
generatora u oblasti slabog vetra je zato to e turbina raditi vie sati tokom godine.

3.9.3.2. Tornjevi
Toranj eolske turbine nosi glavnjau zajedno sa rotorom. Za velike turbine tornjevi mogu
biti cevasti elini, mreasti ili od betona. Cevasti elini koristi veina velikih turbina.
Proizvode se u sekcijama od po 20-30m i zavaruju se na mestu postavljanja. Toranj je
konusni tj. prenik raste ka osnovi, da bi im poveali snagu i utedeli materijal.
Mreasti tornjevi se pravi od varenih elinih profila. Osnovna prednost ovih tornjeva je
cena poto je za izgradnju neophodna polovina materijala potrebnog za cevasti iste
krutosti. Jedina mana, ako se to uopte moe zameriti, jeste vizualni izgled.
Cena tornja za eolske turbine je grubo oko 20% ukupnih trokova izgradnje. Za toranj
visine oko 50m, cena za dodatnih 10m je oko 15000USD. Zato je veoma vano za
konanu cenu energije graditi tornjeve to optimalnije. Mreasti tornjevi imaju manju
cenu a i daju manju senku vetra od masivnih tornjeva. Jasno je da nemoemo staviti rotor
od 60m na toranj manji od 30m, ali ako uzmemo u obzir cenu velikog rotora, generatora i
menjaa
bilo
bi
loe
staviti
ih
na
mali
toranj.
Svaki metar visine tornja kota, tako da je optimalna visina tornja funkcija od:

100

Opta energetika__________________________________________________________

Cene kotanja metra tornja (10m vie je oko 15000 USD)

Koliko varira brzina vetra sa visinom iznad nivoa zemlje tj. prosena lokalna
brdovitost terena (velika brdovitost ini korisnijim visoke tornjeve)
Cena koju dobijemo za dodatni KWh energije

Proizvoai obino isporuuju maine gde je visina tornja jednaka preniku rotora.

3.9.3.3. Generatori
Generatori eolske turbine su malo neobini u poreenju sa generatorskim jedinicama koji
su obino privezani na mreu (u termo, hidro i nuklearnim elektranama). Jedan od
glavnih razloga je to to generator eolske turbine radi sa izvorom energije sa veoma
fluktuirajuom mehanikom snagom (vetrom). Kod velikih turbina (preko 100-150kW)
generisani napon je obino trofazni od 690V. Turbine su dizajnirane sa sinhronim ili
asinhronim generatorima sa razliitim nainima direktne ili indirektne veze sa mreom.
Direktna veza sa mreom znai da je generator direktno vezan za trofaznu mreu
naizmenine struje i ona je vrlo slina konvencionalnim vezama generatora sa mreom.
Indirektna veza sa mreom znai da struja od turbine prolazi kroz seriju elektrinih
ureaja koji usklauju struju iz generatora sa onom u mrei. Indirektna veza omoguuje
da turbina ne mora da radi sa konstantnom brzinom, ve radi svojom, posebnom mini
AC-mreom. Ova mrea je kontrolisana elektronski (korienjem invertera), tako da
frekvencija naizmenine struje u statoru moe da varira. Na ovaj nain mogue da turbina
rotira varijabilnom brzinom. Prema tome turbina e generisati naizmeninu struju sa
varijabilnom frekvencijom. Generator moe biti sinhroni ili asinhroni, i turbina moe
imati menja, ali ne mora ako generator ima vie polova.
Naizmenina struja sa promenljivom frekvencijom ne moe biti povezana sa elektrinom
mreom pa je zato moramo pretvoriti u jednosmernu struju. Ova konverzija se izvodi
korienjem tiristora ili velikih energetskih tranzistora. Zatim ovakvu fluktuirajuu
jednosmernu struju konvertujemo u naizmeninu struju sa istovetnom frekvencijom kao
elektrina mrea. Sve ovo vrlo lako moemo sagledati na jednom od najmodernijih ABB
postrojenja za vezu vetrogeneratora sa mreom.

101

Opta energetika__________________________________________________________

slika 3.9.3.3: HVDC POSTROJENJE U TJEREBORG-U, VEDSKA

3.9.3.4 Tipovi dizajna turbina

Turbine koje koriste vetar kao pogonsku energiju dele se u dve grupe prema
konstrukcionim osobinama i pravcu koji zauzima rotor u odnosu na pravac vetra. To su:

sistemi sa vertikalnom osom (VAWT)

sistemi sa horizontalnom osom (HAWT)

Kod sistema sa vertikalnom osom vetar dolazi pod normalnim uglom u odnosu na
rotacionu osu (nesto kao kod vodenice). Jedina turbina sa vertikalnom osom koja je ikad
komercionalno izgrena jeste Darijusova maina, nazvana po francuskom ininjeru
Georges Darrieus. Izgraena je u Kvebeku (Kanada) imala je rotor prenika 100m i
4200kW. Ova maina koja je najvea u svetu eolska turbina, vie nije u funkciji.
Darijusova maina je karakteristina po svom C-obliku lopatica i izgraena je sa dve
lopatice.
Osnovne teoretske prednosti maine sa vertikalnom osom su:

generator, menja itd. mogu biti postavljeni na zamlju i moda nije potrebnan
toranj
nije potreban pogon za okretanje da bi okrenuo rotor ka vetru

Osnovni nedostaci ovoga sistema su:

Brzine vetra su jako male blizu povrine zemlje

Znaajno nia aerodinamika efikasnost jer pogonska torzija jako varira sa
pozicijom lopatice u krugu rotora
Maina ne startuje sama i neophodan joj je "podsticaj" da krene
102

Opta energetika__________________________________________________________

Potrebni su zatezni kablovi da bi drali mainu, a oni nisu praktini u ratarskim

oblastima

Dok postoje razmimoilaenja u vezi vie

konstrukcionih opcija, postoji opte pozitivan stav
u vezi maina sa horizontalnom osom (HAWT).
Sve komercionalno pravljene moderne eolske
turbine zasnivaju se na principu HAWT.
3.9.4 Cena eolske energije
Elektrinoj energiji koju dobijemo iz vetrogeneratora ne moemo pridodati neku
jedinstvenu vrednost, a isto vai i za elektrinu energiju u termoelektranama. Veoma je
bitno da napravimo razliku izmeu cene elektrane (kao to su eolske turbine i eolske
farme) i cenu elektrine energije koju oni proizvode. Kapitalne investicije su primarno u
funkciji
veliine
instalacije.
Cena energije zavisi od brzine vetra i institucionalnih faktora i ima dve komponente:

Kapitalni trokovi
Trokovi finansiranja
Operacione trokove i trokovi odravanja
Proizvodni trokovi
Spoljni trokovi

Proraun cene generisanja elektrine energije iz vetra prati proceduru koja je razumno
standardna za celu energetsku industriju.

3.9.4.1 KAPITALNI TROKOVI

Kapitalni trokovi potiu od kupovine i instaliranja eolske elektrane i njenog povezivanja
sa mreom. Kapitalni trokovi imaju tipinu vrednost izmeu 75% i 90% ukupne cene
kotanja. Ukupna investiciona cena je negde oko 1000 US$ po kilovatu instalisane snage.
Meutim ovo nije striktna vrednost jer ekonomsko merilo ima odluujui uticaj tj.
prelaskom sa maine od 150kW na 600kW cena se grubo utrostruava pre nego 4 puta
uvea. Razlog je da koliina neophodne energije za izgradnju maine od 150kW nije
mnogo razliita od one potrebne za 600kW mainu. Trenutno najekonominije su maine
u opsegu 500-750kW i njihove cene su relativno niske. Kada se odluuje o veliini
maine ne uzima se samo u obzir i cena instalisanog kW npr. manja turbina je
profitabilnija u oblastima sa slabijim vetrom. Cena modernih turbina sa prenikom od
45m je negde oko 700ECU/kW. Moramo naglasiti da se najekonominija veliina
menjala tokom godina i da jo uvek raste. esto se koristi termin "referentna cena" da se
oznai cena energije proraunata korienjem standardnih procedura, sa fiksnim
kamatnim stopama i mora se razlikovati od cena relevantnih za pojedine drave.
103

Opta energetika__________________________________________________________
Jasan je silazni trend produkcionih trokova eolskih turbina, i predvia se njegov dalji
pad usled poboljanjima gradivnog materijala i optimizacije generatora i menjaa.
Instalacioni trokovi variraju kako variraju trokovi prilaza (puteva) i trokovi temelja u
zavisnosti od tipa zemljita. Drugi promenljivi faktori su razdaljina od puta, cena dolaska
velikog mobilnog krana, rastojanje do voda sposobnog da primi maksimalnu snagu od
turbine. Takoe ekonomija veliine ima uticaja poto je lake izgraditi itavu farmu no
samo jednu vetrenjau. U ovim trokovima najvei deo odlazi na samu turbinu (rotor,
generator, prenosni mehanizam).
Odnos cene turbine sa cenom ostalih elemenata nazivaju se balansni trokovi. Balansni
trokovi su prikazani u tabeli 3.9.4.1 i dati su u % od cene turbine.
Temelj

5-11

Elektrine veze

5-11

Zemljite

0-5.7

Trokovi planiranja

1.5-3

Dozvole

3-8

Infrastruktura

2-4

Menadment

3-6

Razni trokovi

2-4

Povezivanje sa mreom 7.5-15

TOTAL

15-40

tabela 3.9.4.1: BALANSNI TROKOVI EOLSKE ELEKTRANE

Studije pokazuju da se ovi trokovi smanjuju za 25% sa prelaskom sa maine od 300kW
na mainu od 1MW

3.9.4.2 TROKOVI FINANSIRANJA

Trokovi finansiranja predstavljaju cenu vraanja investitorima i bankarskih zajmova i
odlikuje se jakom razlikom od zemlje do zemlje. Generalno moemo rei da trokovi
finansiranja su u padu kako raste poverenje u ovu tehnologiju. Ekonominost eolskih
elektrana povezanih u mreu zavisi od finansijske perspektive (koliko brzo i sa kojom
kamatom ele investitori povraaj sredstava). Dalja regulatorna politika kao to su
primeri investicionih subvencija doprinose smanjenju potreba za trokove investiranja i
donose pouzdanost u investiranje u eolsku energiju. Direktna podrka privatnim
investicijama je u funkciji stvaranja trita i uslled toga uspostavljanje nove industrije.
Najei modeli za stimulaciju trita ukljuuju:

Javne fondove za demonstracione projekte

Direktnu podrku investicionom troku (% od ukupnog troka ili odreeni iznos
po instalisanom kW)
104

Opta energetika__________________________________________________________

Podrku kroz premije za elektrinu energiju iz eolskih elektrana

Finansijska inicijativa - specijalni zajmovi, povoljne kamatne stope itd.

Instalacioni trokovi imaju tendenciju porasta sa porastom brzine. Ovo reflektuje

injenicu da investitori mogu priutiti vee trokove ako dobijaju vei prinos. Poveanje
brzine sa 8m/s na 9m/s poveae izlaznu snagu za 10%.

3.9.4.3 TROKOVI RADA I ODRAVANJA

Poto za eolske turbine nema trokova za gorivo, kada su izgraeni jedini trokovi idu na
rad elektrane i odravanje. Moderne turbine su konstruisane da rade nekih 120 000
asova tokom veka trajanja od 20 godina. To je daleko vie od automobilskog motora
koji je predvien da radi 4000 - 6000 asova. Iskustva pokazuju da se trokovi
odravanja vrlo niski kod novih turbina ali rastu sa starenjem turbine. Za novije maine
procenjena vrednost trokova odravanja je 1.5-2% godinje od osnovnih investicionih
trokova.
Ukupni trokovi se mogu i iskazati i preko proizvedenog kW i iznose 1-2cECU/kW. Ovo
ukljuuje zemljarinu, odravanje i osiguranje. Operacionalni trokovi variraju od zemlje
do zemlje i izmeu mesta za izgradnju. Nemaki podaci ukazuju da se trokovi
osiguranja i garancija prepolove pri prelasku sa 200kW na 500kW i kreu se od oko 25
ECU/kW za 200kW maine i padaju na 15ECU/kW za 500kW maine. Trenutne cene
energije za odgovarajue eolske farmame srednje veliine cene od 850 ECU/kW su
9.6cECU/kW za brzinu od 5m/s i padaju na 3.4cECU/kW za brzinu od 10m/s. (Sve
brzine vetra se odnose na visinu glavine).

3.9.4.4 PROIZVODNI TROKOVI

Prihod od eolskih elektrana je osnova ekonomske investicije. Produktivnost eolskih
turbina je jako porasla sa razvojem tehnologije, a i postajale su sve jeftinije i efikasnije.
Postoje dva glavna faktora koja utiu na sposobnost eolske turbine da proizvodi energiju,
a zbog toga i na mogui prihod. Prvi faktor jesu same komponente turbine kao to su
rotor, prenosni sistem, veliina generatora i mogunost turbine da radi kada je vetar
raspoloiv. Drugi faktor je da priroda vetra ima odluujuu ulogu na izlaznu energiju. to
je vea produktivnost turbine to je cena generisane elektrine energije nia. Potpuno
slobodno trite elektrine energije ne postoji, ve cena pored cene proizvodnje zavisi od
razliitih efekata koji utiu na trite (porezi, subvencije).

3.9.4.5 EKSTERNI TROKOVI

Da bi odredili pravu cenu generisanja elektrine energije moramo uzeti u obzir i trokove
zagaenja i druge "eksterne trokove". To su trokovi ljudskog zdravlja i zatite sredine
koji trenutno nisu prikazani u trinoj ceni energije. Oni se takoe oznaavaju kao
drutveni trokovi. Drutvo podnosi trokove zagaenja u smislu loijeg zdravlja, viih
trokova zdravstvene zatite i unitavanjem okoline. Evropska istraivanja ustanovila su
poredive podatke eksternih trokova razliitih tehnologija proizvodnje elektrine
105

Opta energetika__________________________________________________________
energije. Podaci su zasnovani na analizi nekoliko ivotnih ciklusa, ukljuujui aspekte
kao to su troenje resursa, transport, proizvodnja, unitenje i odlaganje. Rezultati ove
analize u Danskim uslovima, pokazuju da su eksterni trokovi eolskih turbina znatno nii
od svih ostalih tehnologija.
Tehnologija
Eksterni trokovi cECU/kWh
Offshore eolska farma

0.67-3.65

Eolska farma na kopnu

0.59-2.55

Prirodni gas (el.energija)

7.11-80

Biogas elektrana (el.energija) 4.36-16.12

Biogas elektrana (grejanje)

1.32-4.57

tabela 3.9.4.2: EKSTERNI TROKOVI

Postoji vie faktora koji izazivaju stalni pad cene kotanja eolsko-energetskog sistema:

Trend ka veim turbinama

Pad cene izgradnje infrastrukture
Mogua redukcija cene sirovina

Podaci iz Evropske studije o obnovljivoj energiji pokazuju da vetar moe postati jedan od
najjeftinijih obnovljivih izvora energije, sa cenom energije u okviru cene iz termalnih
izvora.

3.9.5 Cena el. energije iz eolskih turbina

Cena eolske elektrine energije puno zavisi od brzine vetra, pa zbog uoptene analize
trebamo napraviti vezu izmeu brzine vetra i produktivnosti maine (u kWh/m2 i
kWh/kW). Podaci o proizvodnji energije za vie modernih turbina pokazuju da faktor
kapaciteta je oko 0.2 pri 6m/s, penje se na 0.45 pri 9m/s (visina glavnjae), dok je
"prinos" oko 750 kWh/m2 pri 6m/s i raste do 1600 kWh/m2 pri 9m/s.
Lokalne brzine vetrova iroko variraju u celoj Evropi. Najbolja mesta za eolske farme su
brdoviti predeli Irske, Britanije i Grke, delovi june Francuske, panija i Kanarska
Ostrva gde su prosene brzine vetra od 8m/s do 10m/s.
Pogledom na kartu vetrova u Evropi primeujemo da u zapadnoj Danskoj brzine su oko
8m/s, do je u priobalnom podruju Nemake do 7.5m/s. U ostalim delovima Evrope
vetrovi su slabiji i njihova brzina opada to se ka unutranjosti od mora. Vetar na
otvorenom moru ima potencijal da preda znaajne koliine energije pri ceni koja je nia
od ostale obnovljive energije. Brzine vetra su generalno vee na otvorenom moru, mada
brdoviti predeli u Britaniji, Italiji i Grkoj imaju velike brzine.
irok opseg kamatnih stopa i drugih faktora mora biti uvaen i zato razlikujemo najnie,
srednje i najvie cene energije. Pregled se odnosi na maine od 600-750kW.

106

Opta energetika__________________________________________________________
Pretpostavimo da instalacioni trokovi rastu sa brzinom preko 7m/s za 8% po m/s.
Proizvodnja energije je dobijena uz predpostavku da su pouzdanost i drugi gubici 10% od
ukupne energije (stvarni gubici su ak i manji, poto je pouzdanost oko 98% postignuta,
ali garantovani nivo je oko 95% i ini osnovu investicionih odluka). Cena energije su oko
9.6 cECU/kWh pri 5m/s i opada do 3.4 cECU/kWh pri 10m/s.

3.9.5.1 POREENJE CENE EOLSKIH IZVORA SA KONVENCIONALNIM

Cene elektrine energije iz eolskih izvora su u stalnom padu poslednjih 20 godina i
trenutno se mogu ekonomski porediti sa cenom iz konvencionalnih izvora (ugalj,
gas,nafta...) Cene izgradnje i odravanja konvencionalnih (termo) izvora elektrine
energije takoe variraju u zavisnosti od mesta izgradnje i lokalnih propisa. Ako
pokuamo da uoptimo uslove moemo dobiti poredben odnos cene elektrine energije za
razliite tehnologije dobijanja. Status i cene TE razliitih tehnologija date su u tabeli
3.9.5.1
Kapitalni
Trokovi goriva Trokovi odrav. Konana
cena
Tehnologija trokovi
cECU/kWh
cECU/kWh
cECU/kWh
ECU/kW
Gas

450-700

1.7-2

0.4-0.6

3.1-4

Ugalj

1000-1300

1.8-2.3

0.7-1

3.7-5.5

Nuklearna

1200-2000

0.7-0.9

0.8-1

3.3-8

tabela 3.9.5.1: POREENJE CENA EL.ENERGIJE

Cena elektrine energije dobijena je uz primenu poreskih olakica od 5% tokom veka od
20 godina. Na slici 3.9.5.1 uporeene su dobijene vrednosti cene elektrine energije iz
termo i eolskih izvora.

107

Opta energetika__________________________________________________________

slika 3.9.5.1: POREENJE CENA EL.ENERGIJE

3.9.5.2 BUDUE TENDENCIJE CENA

Postoji vie faktora koji izazivaju stalni pad cene kotanja eolsko-energetskog sistema:

Trend ka veim turbinama

Pad cene izgradnje infrastrukture
Mogua redukcija cene sirovina

Podaci iz Evropske studije o obnovljivoj energiji pokazuju da vetar moe postati jedan od
najjeftinijih obnovljivih izvora energije, sa cenom energije u okviru cene iz termalnih
izvora.
Za eolske turbine procenjeno je da e cena padati za 8%-15% za svako udvostruenje
proizvodnje. Uz svako usavravanje tehnologije, boljeg razumevanja optereenja vetra i
osobina materjala cena e padati jo i vie.
Najnovija Evropska studija o obnovljivoj energiji (TERES II) dolazi do zakljuka da e
budui razvoj i istraivanja omoguiti znaajna tehnoloka unapreenja i procenjuje da e
do 2020. kapitalni trokovi biti 50-75% od dananjeg nivoa. Sve ovo e omoguiti da se
podiu eolske elektrane i na lokacijama sa niim brzinama vetra.
Podaci iz ove studije ukazuju da bi eolska energija u budunosti mogla postati jedna od
najekonominijih, poto poveani zahtevi za gasom i njegove male rezerve ve imaju
uticaj na njegovu cenu. Uglja ima relativno dosta ali poveani zahtevi iz treeg sveta,
naroito iz Indije i Kine, mogu poveati njegovu cenu.

108

Opta energetika__________________________________________________________

3.9.6 Razvoj trita eolske energije

Trite proizvodnje elektrine energije uz pomo vetra je u velikoj ekspanziji jo od
poetka 1990 i tendencija rasta se nastavlja i dalje. Iako su prvi koraci u razvoju eolske
energije nainjeni u USA pravi predvodnik razvoja ovog sektora jeste Evropa.
Godina MW u svetu Porast u % MW u Evropi porast u % Udeo Evrope %
1991

240

193

80%

1992

338

41%

218

13%

64%

1993

480

42%

370

70%

77%

1994

730

52%

475

28%

65%

1995

1290

77%

836

76%

65%

1996

1292

0.10%

967

16%

75%

1997

1575

18%

1265

24%

80%

tabela 3.9.6.1: RAZVOJ EOLSKE ENERGIJE U PERIODU 1991-1997.

slika 3.9.6.1: RAZVOJ EOLSKE ENERGIJE

Negde oko 4500MW novih eolskih postrojenja instalisano je u svetu u 2000. godini
poveavi ukupno instalisanu snagu na 17 500MW. Krajem 2001. godine instalisana
snaga na Svetu iznosila je 24000MW, to je poveanje od oko 70% u odnosu na 2000.
godinu. Nemaka je imala instalisano 8750MW, to je oko 50% inst. snage u Evropi
(17310MW) i oko 35% instalisane snage na Svetu. Eolske elektrane sada su u

109

Opta energetika__________________________________________________________
mogunosti da generiu oko 40 milijardi kWh elektrine energije godinje. Poslednjih
godina XX veka i USA se polako vraa intenzivnom razvoju eolskih elektrana. Krajem
2000. godine u SAD je bilo instalisano 2550MW, a krajem 2001. godine 4500MW.

3.9.7 Nedostaci eolskih elektrana

Rad elektrana na vetar nije praen pojavom zagaenja i tetnih uticaja koji prate rad
nuklernih i elektrana na fosilna goriva. Meutim ni eolske elektrane nisu savrene pa i
kod njih javljaju problemi u radu.
Jedan od najnepovoljnijih aspekata eolske elektrane jeste to to imaju varijabilnu i
stohastiku proizvodnju (proizvodnju koja se ne moe predvideti). Zbog ovog razloga ne
bi trebalo da udeo eolskih elektrana pree 10% u snazi svih elektrana elektroenergetskog
sistema. Mada i ovo nisu striktne vrednosti poto ve postoje drava gde udeo elektrana
na vetar prelazi 10% npr. Danska. Udeo ovih elektrana mogue je poveati ako se osigura
akumulisanje energije. Neka od moguih reenja jesu kombinovanja eolskih elektrana sa
pumpno-akumulacionim postrojenjima ili solarnim elektranama. Viak elektrine
energije dobijene iz vetrogeneratora mogue je iskoristiti za kompresiju vazduha koji se
zatim uskladiti u nadzemnim ili podzemnim rezervoarima. U pogodnom trenutku taj se
vazduh moe iskoristit za pokretanje turbina. Viak elektrine energije se moe upotrebiti
i za elektrolizu vode, a dobijeni hidrogen moe posluiti kao gorivo u npr. gorivnim
elijama. Na ovaj nain postie se vremenska nezavisnost izmeu proizvodnje elektrine
energije u elektro-energetskom sistemu i potronje potroaa. Meutim niti jedno od ovih
reenja nije povoljno jer trokovi izgradnje elektrana drugih tipova uz elektranu na vetar
ili trokovi uskladitenja energije mogu biti vei od trokova izgradnje same eolske
elektrane.
Problemi koji se jo javljaju u vezi rada eolskih elektrana jesu buka pri prolasku krila
kroz zavetrinu stuba i buka koju prave lopatice pri kretanju kroz vazduh, ometanje
elektromagnetnih talasa, mehanike vibracije, zauzimanja povrine zemljita. Svi ovi
problemi razvojem tehnologija su uglavnom prevazieni tj. svedeni na minimum
negativni uticaji ili ih uopte i nema.

3.9.8 Mogunosti u SCG

Sistematska istraivanja i razvoj vetroenergetskih sistema kod nas praktino ne postoje ili
ako postoje stalno se nalaze u poetnoj fazi. Do danas je u razvoj vetroenergetike (ako se
uopte moe govoriti o razvoju) tekao dispergovano, uglavnom kroz zalaganje
entuzijasta, kako u naunim ustanovama tako i u privrednim organizacijama. Entuzijasti
su samostalno izgradili nekoliko malih sistema, bilo je i uvoza vetrogeneratora radi
testiranja i korienja ali ni jedan od tih pokuaja nije bio klica nekog ireg razvoja.
Vetar je jedan od osnovnih parametara koji se mere na meteorolokim stanicama irom
zemlje. Merenja vetra i podaci o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu procenu
eolske energije, ve samo za globalnu. Po ispitivanjima koji je izvrio RHMZ, naa
zemlja se ubraja u podruja sa znatnim energetskim potencijalom. Izrazito vetrovita
110

Opta energetika__________________________________________________________
podruja su u planinskim oblastima i du Jadranskog mora. U Srbiji se izdvajaju delovi
Vojvodine i planinske oblasti June i Istone Srbije, uglavnom iznad 100-1500 m
nadmorske visine. Prema ovoj optoj proceni raspodele vetra raunat je fluks energije
vetra za standardnu visinu 10 i 50m iznad povrine tla i kree se od 400-800 W/m2. Ova
relativno povoljna ocena energetskog potencijala vetra treba da omogui dalja
istraivanja u zavisnosti od lokaliteta, kao i uticaje meteorolokih pojava koje mogu
ograniiti ili potpuno onemoguiti njihovo korienje - velike ledene naslage, jaki udari
vetra, udari groma itd. Za pouzdanu procenu vetroenergetskog potencijala neophodna su
dodatna istraivanja. U ire navedenim lokacijama postoje mikro lokacije koje su od
posebnog interesa za eolsku energetiku. Kao ilustracija mogu posluiti injenica da
merenja izvrena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteoroloke stanice,
pokazuje da je tu vetroenergetski potencijal za 70% vei od potencijala na lokaciji
stanice.
Ovo nije udno jer na vetroenergetski potencijal u nekoj taki bitno utiu tri odredita:

1. U makroskali, geografski poloaj

2. U mezoskali, konfiguracija terena (u primeru Kopaonika ovo je dominantno)
3. U mikroskali, rastinje i druge lokalne prepreke vazdunom strujanju

Cenimo da su nae mogunosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike. Pod ovim

podrazumevamo: iako u naim oblastima ne duvaju jai sezonski vetrovi, u priobalju
Jadrana, u dolinama veih reka, u Vojvodini, na veim planinskim visoravnima i nizu
drugih specifinih lokaliteta, srednje brzine, a verovatno i distribucije brzine po vremenu
su pogodne za vetroenergetiku.
Trenutno u naoj zemlji nema nijedne eolske elektrane. Postoji u okolini Subotice jedna
zaputena vetrenjaa za koju ima interesovanja da se obnovi u cilju istraivanja, ali za
sada je i to u formi projekta. Jedini privredni subjekt koji se interesuje za praktinu
primenu trenutno jesu Srbijaume, koje ele da u Deliblatskoj peari u udaljenim
krajevima za svoje potrebe podignu dve male vetrenjae za pumpanje vode. Ovim
projektom trenutno se bave u Institutu "Nikola Tesla".
Glavni uzroci nezastupljenosti eolskih elektrana jeste cena elektrine energije koja je vrlo
dugo bila i po 10 puta vea od proizvodne u TE, pa nije bilo ekonomskog interesa za
njegovu izgradnju. Blia budunost razvoja vetrogeneratora u Jugoslaviji u funkciji
povezivanja u energetsku mreu nije svetla. Oblasti gde bi mogli da nau svoju primenu
jesu mali sistemi koji bi uglavnom mogli sluiti za napajanje u udaljenim oblastima gde
nije isplativo izgraditi mreu.

3.9.9 Zakljuak
Elektrina energija dobivena iz vetra svakako je najii oblik energije. Iako su od 1980.
godine do danas napravljeni golemi pomaci u vezi sa iskoritavanjem ovog oblika
energije, ipak se mora rei da je koriste one zemlje iji se resursi vetra istraeni i to je
najvanije, one zemlje koje imaju finansijskih mogunosti za takva ulaganja.

111

Opta energetika__________________________________________________________
Ukupna instalisana snaga eolskih elektrana do kraja 2000. godine iznosila je 17500MW.
Ako raunamo sa prosenim radom od oko 2500h godinje pod punim optereenjem, one
su proizvele 43.75 TWh el.energije, to je oko 0.29% ukupne proizvodnje el.energije u
svetu. Taj postotak e se vremenom poveavati, do 2020. godine, po procenama oko 4
puta. To je i dalje veoma skromno u odnosu na ostale izvore energije.
Osnovni je zakljuak da el.energija dobijena iz vetra nee moi konkurisati velikim TE.

112

Opta energetika__________________________________________________________

4. Energetika i ekonomija
______________________________________________________________________

4.1 Uvod
Prilike za investiranje u energetske projekte mogu se svesti na sledee sluajeve:

Trokovi predloene metode smanjivanja koritenja energije treba uporediti sa

trokovima neke druge metode smanjivanja koritenja energije
Treba proceniti da li su oekivane utede u energiji vredne poetne investicije
Potrebno je uporediti i proceniti mogue alternativne mere sa trokovima energije
kada su one velik deo ukupnih operativnih trokova

4.2 Vremenska vrednost novca

Da bi mogli uporediti razliite opcije i alternative, potrebno je pretvoriti sve tokove novca
za svaku ekvivalentnu vrednost.
Sve se zasniva na ideji da novac u ruci danas, vredi vie nego novac dobiven za neko
vreme u budunosti.
Da bi pretvorili novac iz jednog perioda u novac u drugom, buduem vremenskom
periodu, moemo se posluiti nekim od ovih sedam standardnih kamatnih faktora:
Compound Interest Factor (CIF)

Ovaj faktor akumulacije jednostavno daje buduu vrednost (F-future) nekog iznosa novca
sadanje vrednosti (P-present), posle n perioda, uz vrednost kamate i.
U nekim literaturama se ovaj faktor pie kao: Single Payment Compound Amount
(SPCA).

(4.2.1)
(4.2.2)
Present Value Factor (PVF)

Ovaj faktor diskontovanja daje sadanju vrednost novca P, ako poznajemo buduu
vrednost novca F, posle n perioda, uz kamatnu stopu i.
On je obrnuto srazmeran od faktora CIF. Negde se oznaava kao: Single Payment
Presenth Worth (SPPW).

113

Opta energetika__________________________________________________________

(4.2.3)

(4.2.4)

Compound Amount Factor (CAF)

Ovaj faktor budue vrednosti odreuje buduu vrednost novca F, koji emo dobiti
godinjim uplaivanjem rate R, u n godina uz kamatu i.
Negde se oznaava kao Uniform Series Compound Amount (USCA).

(4.2.5)

(4.2.6)
Sinking Found Factor (SFF)

Odreuje vrednost jednake godinje rate R, koja mora biti investirana u n godina, uz
kamatnu stopu i, da bi se akumulirao odreeni iznos novca (F) u budunosti.
Ovaj faktor akumulacije uniformnog niza obrnuto je srazmeran od faktora CAF. Negde
se oznaava i kao Sinking Found Payment (SFP).
(4.2.7)

(4.2.8)
Present Worth Factor (PWF)

Ovaj faktor aktualizacije odreuje sadanji iznos P, koji e biti otplaen u jednakim
ratama R, uz kamatnu stopu i, za n godina.
Oznaava se i kao: Uniform Series Present Worth (USPW). Ovaj faktor je jednak
produktu faktora CAF i PVF.

114

Opta energetika__________________________________________________________

(4.2.9)

(4.2.10)
Capital Recovery Factor (CRF)

Ovaj faktor povraaja kapitala odreuje godinju kamati R, potrebnu da se isplati sadanji
iznos P, iz kamatnu stopu i, za n godina.
On je obrnuto srazmeran od faktora PWF.

(4.2.11)

(4.2.12)
UNIFORMNI NIZ SA GODINJOM INFLACIJOM

Ako umesto rate R (jednake u svim godinama) pretpostavimo inflacioni niz oblika
A[1,(1+a),(1+a)2,.....(1+a)n-1], gde je A konstantna rata, n broj godina i a stopa inflacije.
Sadanja vrednost P ovog inflacionog niza iznosi:

(4.2.13)
Neka je U izravnati godinji ekvivalent inflacionog niza (oienje od inflacije):

(4.2.14)
gde je LF-faktor izravnanja inflacionog niza.

115

Opta energetika__________________________________________________________

4.3 ivotni vek opreme i objekata

ivotni vek (godina) Graevinski objekat Oprema
TE na paru

20-25

20-25

NE

25-35

25-30

Gasno turbinske TE 12-15

12-15

HE

20-25

40-50

tabela 4.3.1: PODACI O IVOTNOM VEKU

4.4 Cena opreme

U tabeli su prikazane vrste trokova zajedno s konkretnim primerima koji doprinose
ukupnim
trokovima
namenjenim
utedi
energije.
Treba naglasiti da je za konkretne projekte potrebno upotrebljavati dananje odnosno
trenutne cene trokova.
Vrsta troka
Konkretni primer troka
Cena usluge inenjeringa: sadrana u ceni rada i materijala
Trokovi
planiranja
i
da bi se odredila vrsta, veliina i lokacija izmjenjivaa
projektovanja
toplote.
Trokovi nabavke opreme

Kupnja i montaa rekuperatora.

Trokovi kupnje i montae nove regulacije, plamenika,

Trokovi nabavke potrebnih
ventilatora i opreme koja titi povrinu rekuperatora od
dodataka postojeoj opremi
visokih temperatura.
Trokovi zamene delova

Trokovi zamene unutarnje oplate rekuperatora za N

godina, neto od otpadne vrednosti postojee oplate.

Trokovi popravka povrinskih vrata da bi ista manje

Trokovi modernizacije i
proputala kao rezultat poveanja pritiska za vreme
popravka postojee opreme
predgrevanja vazduha.
Trokovi prostora

Troak korisnog prostora koji je okupiran od strane

generatora pare na otpadnu toplotu;trokovi korisnog
prostora koji je okupiran od strane isparivaa.

Trokovi zbog
proizvodnje
za
montae

stajanja
Gubitak zbog jednonedeljnog stajanja, neto od uteda kao
vreme
posledica stajanja.

Trokovi prilagoavanja

Nia produktivnost; trokovi radne snage i otklanjanja sitnih

problema.

Trokovi odravanja nove

Trokovi servisa izmjenjivaa toplote
opreme

116

Opta energetika__________________________________________________________

Trokovi poreza.

Dodatni porez na imovinu koji se pojavio zbog vrednosti

rekuperatora.

Promena
trokova Via premija osiguranja zbog veeg rizika od poara;
osiguranja ili trokovi zbog poveani trokovi eventualne nesree zbog vie opreme na
rizika.
manjem prostoru.
tabela 4.4.1: MOGUI TROKOVI KOJE TREBA UZETI U OBZIR PRI
INVESTIRANJU U UTEDU ENERGIJE*

* Uz navedeno, potrebno je obratiti panju na planirano vreme upotrebe, oekivani

ivotni vek povezane opreme te elastinost opreme u smislu budue modernizacije i
proirivanja.

4.5 Utede i trokovi projekta

U principu, industrijske firme investiraju u tednju energije kada oekivane utede
premae oekivane trokove investicije. inioci koji su zadnjih godina uinili investiranje
atraktivnim su poveanje cene goriva i sigurnost njegove nabavke. Oni su potakli
promenu pristupa obnovljivim izvorima energije kao to je, biomasa i dr.
Primeri uteda od racionalnog koritenja energije:

Utede na gorivu
Smanjeni trokovi odravanja postojee opreme
Vrlo efikasan sistem grejanja/hlaenja; visoka produktivnost
Poboljana kvaliteta proizvoda; poveana produktivnost
Dobici od prodaje uteene toplote ili nekog drugog oblika energije.

Da bi se procijenila izvedivost (feasibility) odnosno isplativost investicije, potrebno je

uporediti trokove nasuprot gore navedenim utedama.

4.6 Evaluacija predloga projekata

Kad nam postanu dostupne potrebne informacije, moe se pristupiti oceni atraktivnosti
razliitih razmatranih prijedloga investicije.
Pretpostavlja se da se rizik ili kvaliteta svih investicijskih predloga u razmatranju ne
razlikuje od rizika postojeih investicijskih projekata fabrike, te da prihvatanje bilo kojeg
pojedinano ili grupe investicijskih predloga ne menja relativni poslovni rizik fabrike.
Odluka o investiciji e biti, ili prihvaanje, ili odbijanje predloga projekta. Ispituje se
priroda znaka novanog ekvivalenta aktualizovanih novanih tokova. Jednaina
aktualizovanih novanih tokova sumira sve prihode i rashode svedene iz razliitih
perioda vremena. Ta jednaina glasi: prihodi-rashodi = 0.

117

Opta energetika__________________________________________________________

METODA SADANJE VREDNOSTI (PW)

U PW (Presnt Worth) metdi, sav se tok novca aktualizuje na sadanju vrednost koristei
traenu stopu prinosa. Ako je zbir aktualizovanih tokova novca (cash flow) jednak ili vei
od nule, predlog se prihvaa, ako ne, predlog se odbija.

METODA INTERNE STOPE PRINOSA (IRR)

U IRR (International Rate of Return) metodi uzima se u obzir i veliina i timing
oekivanog cash flow-a u odreenom periodu ivotnog veka projekta. IRR za predlog
investicije jeste ona diskontna stopa koja izjednaava sadanju vrednost oekivanih
trokova sa sadanjom vrednosti oekivanih prihoda. Ako je IRR vea od vaee
diskontne stope, predlog se prihvaa; ako ne, predlog se odbacuje.

METODA EKSTERNE STOPE PRINOSA (ERR)

ERR (External Rate of Return) aktualizuje sve rashode tokom celog perioda ivota
projekta na poetak perioda po poznatoj kamatnoj stopi reinvestiranja kapitala r=MARR
(minimalna atraktivna stopa prinosa-Minnimal Actractive Rate of Return), onda rashode
svedemo na buduu vrednost primenom faktora akumulacije sa nepoznatom kamatnom
stopm i. Prihode svodimo na kraj vremenskog perioda po poznatoj kamatnoj stopi r.
Izjednae se prihodi i rashodi, te se odredi nepoznata stopa i=ERR. Ako je ERR = MARR
projekat je prihvatljiv.

METODA PERIODA OTPLATE (PBP)

PBP (PayBack Period) metoda je zasnovana na kriterijumu profitabilnosti, pretstavljenim
vremenom na kraju kojega e se investicija otplatiti. U obraun se uzimaju godinje
utede minus trokovi minus porez na dobit. Odreuje se duina vremenskog perioda koji
je potreban da se povrati poetna investicija pod nultom kamatnom stopom. Ako se
poredi vie alternativa, najbolja je ona koja daje minimum godina.
Postoje jo neke metode za odreivanje ekonomske isplativosti angaovanja na nekom
projektu. To su: metoda godinje vrednosti (AW), metoda budue vrednosti (FW),
metoda odnosa uteda/investicije (SIR), metoda kapitalizovane vrednosti (CW).

4.7 Cena energije

Pretpostavimo da u neki projekat ulaemo investicije I po godinama n, uz kamatnu stopu
i.
n
I
1

I1=x1

I2=x2+(1+i)I1=x2+(1+i)x2

118

Opta energetika__________________________________________________________
3

I3=x3+(1+i)I2=x3+(1+i)x2+(1+i)2x1

...... .............
....... .............
n

In=xn+(1+i)In-1=xn+(1+i)xn-1+..(1+i)n-1x1

Ako elimo svesti ulaganja na kraj n-te godine:

(4.7.1)
Ako elimo svesti ulaganja na poetak perioda:

(4.7.2)
Ako su ulaganja po godinama ista (Ij=const=I) slino kao u 8.5:

(4.7.3)
Srednja vrednost godinjih ulaganja:

(4.7.4)
Trokove moemo svoditi i na godinu k:

(4.7.5)

4.7.2 TROKOVI U PLANSKOM PERIODU

INVESTICIONI

TROKOVI

(4.7.6)

119

(trokovi

kapitala)

Opta energetika__________________________________________________________
EKSPLOATACIONI

TROKOVI

(4.7.7)
Smatra se da je od nulte do n-te godina izgradnja, a od n-te do m-te godine eksploatacija.
Formula dozvoljava zbog j=1 proizvodnju u prvoj godini.
VARIJABILNI

TROKOVI

(4.7.8)
TROKOVI

USLED

KVAROVA

(tete

nanete

potroaima)

(4.7.9)
TROKOVI

GUBITAKA

ENERGIJE

(4.7.10)
CENA ENERGIJE

(4.7.11)
gde je c-cena jedinice energije (NJ/kWh), a W-proizvodnja (kWh). Po isteku m-te godine
preostala vrednost objekta je Rm.
Ukupni trokovi svedeni na m-tu godinu:
(4.7.12)
Za tih m godina, ostvarena je dobit:
(4.7.13)
Srednji godinji trokovi u toku m-n godina:

(4.7.14)

120

Opta energetika__________________________________________________________
Ako uvedemo pretpostavke:
1. Ej=Vj=Gj=Lj=0, za j=n
2. Ij=0, za j>n
3. Ej=E, Vj=V, Gj=G, Lj=L, za j=n+1
Prema 8.26 ukupni trokovi su:

(4.7.15)
gde su I?m-investicioni trokovi svedeni na m-tu godinu. Ako primenimo pretpostavke
1,2 i 3 dobijamo:

(4.7.16)
Sada je prema 8.28:

(4.7.17)
gde je:

(4.7.18)
srednja godinja vrednost otplata trokova uinjenjih do n-te godine, a koji se otplauju
od n+1 do m-te godine. Iz matematike je poznato:

(4.7.19)
gde je p-stopa godinje svedena na kraj eksploatacije.
Sada je:

(4.7.20)
gde je p'-stopa godinje otplate svedena na kraj izgradnje.

121

Opta energetika__________________________________________________________
Iz uslova da su trokovi=dobit (Tm=Pm) odreuje se cena energije. Prema 8.27
dobijamo:
(4.7.21)
Na osnovu jednaine 8.25 dobija se:

(4.7.22)
Ako se uvedu nove pretpostavke:
1. Wj=0, za j<N
2. Wj= , za j=n+1,....m
3. Rm=0
onda je cena energije jednaka:

(4.7.23)

(4.7.24)
Konano je cena energije:

(4.7.25)
k-odnos ekspl. trokova objekta u odnosu na investicione trokove svedeni na kraj
eksploatacuje objekta.
b,l-specifini godinji trokovi
Cenu energije moemo napisatI kao:

(4.7.26)
k'-odnos ekspl.trokova objekta u odnosu na investicione trokove svedeni na kraj
izgradnje objekta.

122

Opta energetika__________________________________________________________

5. Planiranje razvoja energetike

______________________________________________________________________

5.1 Uvod
Zato uopte planiranje, a ne preputanje tritu?

planirati je potrebno i u trinom okruenju, da bi se mogle napraviti ekonomske

analize projekata
dovoenje novih kapaciteta na trite moe trajati za elektrinu energiju i do 5
godina za fosilne kapacitete

Tko treba planirati?

zemlje trebaju planirati, da bi mogle vidjeti posledice vaeeg zakonodavstva, da

bi se izbegle krize poput one u Kaliforniji 2001

Slike 5.1 i 5.2

123

Opta energetika__________________________________________________________
Potranja raste (krajnje levo), novi se kapaciteti ne grade, stari se zatvaraju jer ne
zadovoljavaju sve stroe propise (levo), neki kapaciteti ne rade zbog toga to su
potroili emisione kvote, proizvodna cena vrtoglavo raste (desno), a prodajna
cijena je zamrznuta. Rezultat - kolaps.

firme trebaju planirati da bi mogle odabrati najisplativije investicije

Na koji horizont treba planirati?

ovisi o zahtevima, ali 20-30 godina je bitno za sve vee projekte da bi se dobio
kontekst za svaki pojedini projekt

ta treba planirati?

proizvodne (uvozne) kapacitete za elektrinu energiju

transmisione kapacitete za elektrinu energiju
proizvodne (uvozne) kapacitete za fosilna goriva
transportne kapacitete za fosilna goriva
preraivake kapacitete za naftu

Da bi se to moglo potrebno je poznavati:

potranju za elektrinom energijom, i to ne samo ukupnu, nego njenu raspodelu

tokom godine i dana
potranju za primarnim energentima

Da bi se to moglo potrebno je poznavati:

razvoj svih sektora potronje energenata, industrija, domainstva, usluge,

transport, poljoprivreda itd.

Da bi se to moglo potrebno je poznavati:

oekivanu promenu BDP

oekivane demografske promjene

5.2 Demografski i makroekonomski indikatori

KRETANJE BROJA STANOVNIKA

ne ovisi samo o natalitetu, mortalitetu nego i o neto migraciji, starosti, dobnim

skupinama, fertilitetu

124

Opta energetika__________________________________________________________

npr., za Hrvatsku, s fertilitetom od 1.1 (dakle malo vie od jednog deteta po eni
tokom njenog ivota), desetak hiljada godinje izbeglih vie nego pristiglih, te
oekivanom trajanjem ivota od 73 godine, dobije se:

Godina

broj stanovnika broj stanovnika broj stanovnika broj stanovnika

fertilitet

1.1

1.1

1.9

1.5

neto migracija, stan/god -10000

+10000

1990

4.6mil

4.6mil

4.6mil

4.6mil

2000

4.3mil

4.3mil

4.3mil

4.3mil

2010

4.0mil

4.0mil

4.2mil

4.4mil

2020

3.6mil

3.7mil

4.1mil

4.5mil

2030

3.2mil

3.2mil

3.8mil

4.5mil

2040

2.7mil

2.7mil

3.5mil

4.6mil

2050

2.2mil

2.3mil

3.4mil

4.8mil

tabela 5.2.1: DEMOGRAFSKA KRETANJA U HRVATSKOJ

Sline, ako ne i gore rezultate dobili bi pri praenju demografskih kretanja u Srbiji.

PROCENA DUGORONOG EKONOMSKOG RAZVOJA

treba proceniti kretanje realnog rasta BDP u posmatranom periodu, bilo cele
ekonomije, ili po sektorima
razvijene zemlje rastu oko 2% godinje
emerging markets - tigrovi istone Azije, Kina, rastu po 6-8% godinje (izvozno
orjentirani razvoj)
za ostale zemlje u razvoju te tranzicione zemlje moe se pretpostaviti dugotrajni
rast 0-4%
da dostignemo polovinu dananjeg BDP Slovenije, potrebno nam je 29 godina uz
dananji rast BDP-a

5.3. Procena rasta finalne potrosnje energije po

sektorima
Potrebno je proceniti rast pojedinih sektora, recimo:

transport, porast broja vozila, preenih km po vozilu, kamiona, preenih km po

kamionu, elezniki, avionski, reni, morski prevoz
industrija, kretanje potronje mazuta, lo ulja, drugih derivata, prirodnog gasa,
uglja, elektrine energije, ostalih energenata, za celu industriju, ili po
industrijskim sektorima (crna metalurgija, obojena metalurgija, hemijska

125

Opta energetika__________________________________________________________

industrija, prehrambena industrija, industrija papira, drvna industrija, industrija

stakla, industrija koe i obue, tekstilna industrija, elektronska industrija,
brodogradnja)
domainstva, kretanje potrebe za grejanjem (pratiti poveanje nastanjenog
prostora, udela grejanog prostora, eljene temperature), hlaenjem (friideri,
zamrzivai, klima ureaji), kuvanjem, svetlom, TV, maine za pranje, HI-FI,
raunari, itd.
usluge, mogu se podeliti na zanastvo i usluge - ove druge se onda mogu pribrojati
domainstvima, jer su sline po tipovima potronje
poljoprivreda, umarstvo, rudarstvo, itd.

Kako to uiniti?

koristiti statistike podatke za praenje trendova

porast pojedinog procesa vezati na porast BDP-a - elastinost
elastinost = 1 -> porast je potpuno koreliran
elastinost= 0.5 -> ako BDP raste 1%, promatrani proces raste 0.5%
usporedba sa drugim zemljama sline situacije -> elastinost po periodima, prema
komparativnom razvoju
paziti na to da je greanje jedan fenomen umerenih i hladnijih klima
paziti na ogranienja - da ne doe do neloginih rezultata
koristiti software - Leap, MedPro, ENPEP

Odabir energenata

neke potrebe mogu se zadovoljiti samo jednim energentom, npr. TV aparat moe
se pokretati samo elektrinom energijom
za neke potrebe i u nekim podrujima mogu se koristiti vie razliitih energenata
treba uzeti fleksibilnost trita, koja ovisi o ceni investicije prelaska na drugi
energent, pri proceni brzine prebacivanja potronje na jeftiniji energent
treba uzeti u obzir kvalitetu pojedinog energenta, to takoer utie na izbor, npr.
drvo moe biti najjeftiniji energent za grejanje, ali pri rastu ivotnog standarda
potroai e se ipak odluiti za neki skuplji; ovisno o visini standarda potroa e
razliito ceniti lakou rukovanja
treba uzeti u obzir ukupnu ogranienost energenta na tritu (recimo kapacitetom
gasovoda)
treba dakle proceniti eskalaciju cena svih energenata na tritu

5.4 Planiranje elektroenergetskog sistema

POTRONJA ELEKTRINE ENERGIJE

nije dovoljno imati sumarne podatke za promenu godinje potronje u

posmatranom periodu, nego je potrebno imati oekivanu potronju za svaki
trenutak u posmatranom razdoblju (dakle 20-30 godina)

126

Opta energetika__________________________________________________________

potrebno je znati godinje vrno optereenje (tj. najvee satno optereenje tokom
cele godine), vrno optereenje za svaki mesec tokom posmatranog razdoblja, te
LDC krive za svaki mesec tokom posmatranog razdoblja (LDC krive daju
raspored optereenja tokom mjeseca)

POSTOJEE STANJE PROIZVODNIH KAPACITETA

Treba poznavati

postojee kapacitete za proizvodnju elektrine energije

vreme izlaska iz pogona pojedinih elektrana
dijapazon optereenja svake elektrane na kojem moe raditi
efikasnost svake elektrane
remontno vreme svake elektrane
cene odravanja svake elektrane

KANDIDATI ZA IZGRADNJU
treba znati dostupna goriva, te potencijalne lokacije
treba proceniti optimalne veliine blokova za izgradnju
treba na temelju trinih informacija proceniti cenu investicije, odravanja, efikasnosti,
remontnog vremena za svaki od potencijalnih elektrana
dobro je uzeti u obzir razliite veliine blokova, recimo CC blokove 100 MW, 200
MW i 300 MW, elektrane na ugalj od 300 MW i 500 MW, NE od 600 MW i 1000 MW,
itd.
treba uzeti u obzir one elektrane koje e se eventualno graditi zbog posebnih razloga,
poput hidroelektrana, vetroelektrana, kogeneracija - uporeivanjem cena elektrine
energije te se elektrane verojatno ne bi gradile, ali esto postoje drugi razlozi zato je
drutveno isplatlivo ih graditi
treba uzeti u obzir cenu elektrine energije iz uvoza

BEZBEDONOSNI USLOVI - REZERVE SNAGE

da bi se izbeglo iskakanje EES-a potrebno je imati jednu koliinu rezervnih kapaciteta
u mrei
obino se zahteva da je mogue pokriti vrno optereenje i kada su dvije najvee
jedinice izvan pogona, tzv. uslov N-2
moe se zadati kao uslov da je vrno optereenje mogue pokriti s najveom jedinicom
izvan pogona, tzv. N-1 uslov - prilino slaba kvaliteta opskrbe, jer kada je ta najvea
jedinica u remontu nema nikave rezerve
za vee elektroenergetske sisteme obino se postavlja uslov rezerve snage od barem
15% (uvek pa i u trenutku remonta najvee jedinice) - taj zahtev nema smisla ako je 15%
vee nego dvije najvee jedinice (Litvanija, gde je svaki blok NE 50% EES-a Litva mora
imati rezervu od 100% snage)
za pokrivanje itavog spektra treba uvek potovati oba uslova, N-2 i 15%
dodatno treba voditi rauna o geografskoj raspodeli proizvodnih ili uvoznih kapaciteta,
tako da u sluaju pada jednog dela mree, raspad bude lokalizovan na najmanjem

127

Opta energetika__________________________________________________________
moguem prostoru, izvore treba jednoliko raspodeliti koliko je to mogue, te ih staviti
barem na dva dalekovoda

OPTIMIZACIJA
na temelju predviene potronje, postojeih te potencijalnih kapaciteta za proizvodnju
elektrine energije, radi se minimizacija cene elektrine energije u sistemu za posmatrani
period
predvia se izgradnja onih kapaciteta koji su potrebni da bi zadovoljili potranju snage
plus potrebnu rezervu, s minimalnom cenom elektrine energije
minimizacija e automatski dati i koritenje starih kapaciteta, te uvoza
o gradnji novog kapaciteta odluuje se prema ukupnoj ceni elektrine energije tokom
itavog vijeka
kada je ve elektrana izgraena, redosled ukljuivanja elektrana, za pokrivanje
optereenja, odreuje se prema varijabilnim trokovima
kako vode obino nema dovoljno za rad u baznom reimu, onda se dodatno
optimiziraju vodeni potencijali - voda se koristi u vrnom reimu, iako je najjeftinija,
prema godinjoj minimizaciji cene elektrine energije u cijelom EES-u
dakle, u Srbiji e ugalj + uvoz trenutno pokrivati bazno optereenje, a voda i
eventualno koliko treba gas i mazut pokrivati vrna optereenja
situacija bi bila drugaija kada bi cena nafte pala ispod 15 USD/barelu jer bi tada
mazut mogao ii u baznom optereenju
optimizacija se moe raditi npr. pomou programa ENPEP (modula Electricity)

5.5 Predvianje razvoja energetskog sistema

Planiranjem razvoja EES-a dobila se potreba za primarnom energijom za proizvodnju
elektrine energije, to je sada mogue pribrojati finalnoj potronji. Treba osim toga
napraviti procenu potrebnih rafinerijskih kapaciteta, te ukupnu koliinu primarne energije
uporediti s ponudom. Ako je ponuda manja, onda treba proceniti posledice, ili kroz
poveanje cena odre|enog energenta, ili redukcijom predloenog scenarija.
Neophodno je ovaj celi proces ponavljati:

dok se ne dobiju zadovoljavajui rezultati

svakih nekoliko godina

5.6. Potronja energije

SPECIFINA POTRONJA (w)
To je potronja po jedinici aktivnosti ili po jedinici proizvoda. Vredi da je:

128

Opta energetika__________________________________________________________

(5.6.1)

wi-idealna komponenta (energetska vrednost ugraena u proizvodnju)

wk-konverziona komponenta (energetska vrednost toplotnih gubitaka i trenja)
w0-operativna komponenta (energija utroena za pokretanje i zaustavljanje
procesa)

Normirana specifina potronja je:

(5.6.2)
Tehniki idealna komponenta je:
(5.6.3)
Normirani tehniki stepen iskoritenja, koji govori o valjanosti procesa:

(5.6.4)
Stepen valjanosti eksploatacije je:

(5.6.5)
Ekvivalentni tehniki stepen iskoritenja (stepen iskoritenja energije):

(5.6.6)
Ukupni tehniki stepen iskoritenja:

(5.6.7)
Postoje dve mere potronje energije:
1. finalna bruto potronja (FIPO) FIPO=w

129

Opta energetika__________________________________________________________
2. korisna neto potronja (KOPO) KOPO=wT
Iz 5.6.7 dobijamo:
(5.6.8)
Vredi da je:

(5.6.9)

(5.6.10)
j-obuhvata sve vrste potronje i aktivnosti
Gj-odgovaraju}a koliina aktivnosti
wj-odgovaraju}a specifina potronja po aktivnosti

STRUKTURA POTRONJE
U tabelama su dati podaci o specifinim potronjama u industriji, te u stambenim,
upravnim i uslunim objektima:
Vrsta industrije
w[MJ/kg] wN[MJ/kg] e
Crna metalurgija

19.9

0.35

Celuloza papir

27.6

<0.1

0.004

Prerada nafte

3.8

0.5

0.13

Proizvodnja Al

177

29.3

0.16

Proizvodnja cementa 5.5

0.4

0.07

Hemijska industrija 19

<13.1

<0.69

tabela 5.6.1: SPECIFINA POTRONJA ENERGIJE PO kg PROIZVODA

Vrsta zgrade

Korisna povrina(m2) w(MJ/m2,god) w(GJ/ovek,god)

Stambena

46500

1210

Stambena sa merama utede 27900

496

12.2

Osnovna kola

4000

826

5.13

Srednja kola

7000

698

4.06

Bolnika perionica

4200

7810

427

Upravna zgrada

16250

1350

17

Koncertni kompleks

138600

1840

54.4

130

Opta energetika__________________________________________________________
tabela 5.6.2: SPECIFINA POTRONJA ENERGIJE RAZNIH TIPOVA ZGRADA
Meugradski transport putnika kJ/km ovek indeks(%)
Autobus

715

100

Voz

1115

156

Automobil

2788

390

Avion

6363

890

Gradski transport putnika

kJ/km ovek

Autobus

813

100

Automobil

3319

408

Meugradski transport robe

kJ/km tona

Produktovod

295

100

Vodeni putevi

354

120

Voz

446

151

Kamion

1535

520

Avion

24272

8228

tabela 5.6.3: SPECIFINA POTRONJA PRIMARNE ENERGIJE GORIVA

5.7 Prognoza potronje

Obino se vezuje za brutodrutveni proizvod po glavi stanovnika godinje
(BDP1[USD/st.god]). Godinja potronja energije po glavi stanovnika GPE1[tec/st.god]
iznosi:
(5.7.1)
Za prognozu ukupne potronje, potrebna je prognoza o promeni broja stanovnika (S). Za
procenu se najee koristi model eksponencijalne promene

(5.7.2)
S(t)-broj stanovnika u godini t
S0-poetni broj stanovnika
g(t)-eksponencijalna funkcija
Ako je g(t)=g onda je to stopa eksponencijalnog rasta. Vredi da je:

131

Opta energetika__________________________________________________________

(5.7.3)
gR-stopa raanja
gS-stopa smrtnosti
Poveanjem bruto drutvenog proizvoda, opadaju stope raanja i smrtnosti, moe se
desiti da stopa raanja bude manja od stope smrtnosti, odnosno g<0, pa imamo negativnu
stopu rasta.
Srednja stopa rasta u periodu (t1-t2)

(5.7.4)
Prema 5.7.2 vredi da je:

(5.7.5)
Sada je srednja stopa rasta:

(5.7.6)
Ukupna utroena energija u periodu (t1-t2)

(5.7.7)
Model promene bruto drutvenog proizvoda:

(5.7.8)

(5.7.9)
BDP1(t)-bruto drutveni proizvod u trenutku t
BDP1(0)-poetni bruto drutveni proizvod
p-stopa stepenastog rasta
s-stopa eksponencijalnog rasta
132

Opta energetika__________________________________________________________

6.Energetika i ekologija
______________________________________________________________________

6.1 Uticaj na atmosferu

GAS AZOT KISEONIK CO2 ARGON OSTALO
V(%) 78.1 20.9
0.03 0.93
0.04
tabela 6.1.1: NORMALNI ZAPREMINSKI SASTAV VAZDUHA
Smatra se da je vazduh zagaen, ako mu je sastav izmenjen, naroito ako mu je smanjen

procenat kiseonika.Obino je maksimalna dozvoljena granica za kiseonik 17%.

slika 6.1.1: SASTAVI ATMOSFERE I PROSENA TEMPERATURA ZEMLJE,
MARSA I VENERE

133

Opta energetika__________________________________________________________

VREME

KRUTE
(mg/m3)

ESTICE CO
(mg/m3)

SO2
(mg/m3)

NOX
(mg/m3)

CnHm
(mg/m3)

Godina 0.075

----

0.08

0.1

----

24h

0.26

----

0.365

----

----

8h

----

10

----

----

----

3h

----

----

----

----

0.16

1h

----

40

----

----

----

tabela 6.1.2: DOZVOLJENE KONCENTRACIJE ZAGAIVAA

ZAGAIVA

vreme (h) koncentracija (mg/m3)

CO

57.5

CO

86.3

CO

1400

SO2

24

2.62

NOX

3.75

NOX

24

0.938

KRUTE ESTICE 24

tabela 6.1.3: OPASNE KONCENTRACIJE ZAGAIVAA

Glavni uticaj ovih zagaivaa je na organe za disanje. CO se vezuje sa hemoglobinom u
krvi koji prenosi kiseonik. Od azotnih jedinjenja najopasniji je azot-peroksid (NO), koji
lako prelazi u azot-dioksid (NO2).

6.1.1 IZVORI ZAGAENJA

GORIVO

H20

CO2

CO SO2 NOX CnHm pepeo/h

UGALJ

145000 1070000 54 7900 2350 32

860

MAZUT

200000 720000 1

7200 2400 96

290

55

PRIRODNI GAS 390000 550000 1

1850 37

tabela 6.1.4: ZAGAENJA IZ TE (mg/kWh)

H20

CO2

CO SO2 NOX CnHm praina

75000 180000 25 2400 1000 2000

30

tabela 6.1.5: ZAGAENJA IZ RAFINERIJA NAFTE (mg/toni sirove nafte)

134

Opta energetika__________________________________________________________
GORIVO

H20

CO2

CO SO2 NOX CnHm pepeo/h

KAMENI UGALJ 14000 100000 45 680 220

15

120

KOKS

2000 119000 55 190 220

70

MAZUT

21000 75000 5

670 250

10

30

PRIRODNI GAS 42000 60000 0

200

tabela 6.1.6: ZAGAENJA IZ ENERGETSKIH POSTROJENJA U INDUSTRIJI

(mg/GJ primarne energije goriva koje se koristi)
MOTOR

H20

CO2 CO

SO2 NOX CnHm pepeo/h

BENZINSKI 26000 57000 10000 22

DIZEL

25000 74000 500

REAKTIVNI 26000 74000 200

1000 600

40

180 1100 240

400

36

20

70

100

tabela 6.1.7: ZAGAENJA IZ TRANSPORTNIH SREDSTAVA (mg/GJ primarne

energije goriva koje se koristi)

6.1.2 EFEKAT STAKLENE BATE

135

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.2: NASTANAK EFEKTA STAKLENE BATE

ta je to efekat staklene bate? Deo reflektiranog zraenja se apsorbuje u staklenikim
gasovimama (CO2, N2O, CH4, HFC, PFC, SF6). Znaajan mehanizam odranja
temperature atmosfere (bez tih gasova temperatura bi bila 30 stepeni nia.
6.1.2.1 PROMENA KONCENTRACIJE CO2 I TEMPERATURE
Danas je ve sa sigurnu poznato da se koncentracija CO2 znaajno poveala tokom
poslednjeg veka, te je gotovo sigurno da je to posledica ljudske aktivnosti.

136

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.3: PROMENA KONCENTRACIJE CO2 MERENE U ATMOSFERI OD

1870

137

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.4: PROMENA GLOBALNE PROSENE TEMPERATURE 1860-2000

138

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.5: USPOREDBA PROMENE KONCENTRACIJE CO2 I PROSENE

GLOBALNE TEMPERATURE TOKOM POSLEDNJIH 150000 GODINA

Postoje dakle i prirodni izvori promene koncentracije CO2 meu ostalim i vulkanske
erupcije. Zemlja je dinamiki a ne statiki sistem. Meutim, sve je vie oigledno da
postoji jaka veza izmeu koncentracije CO2 i prosene globalne temperature. Zemlja se
zagrejala za 0.5C u toku prolog veka. Procene se kreu da e se globalna temp. vazduha
na Zemlji poveati za otprilike 1-3.5C do 2100. godine. To je najbre menjanje klime u
poslednjih 10000 godina. Zagrevanje ovakvih razmera uticae na promenu temperature i
raspodelu padavina. To e prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli
snadbevanja vode za pie. Takoe e uticati na zdravlje ljudi, vitalnost uma i drugih
prirodnih oblasti, kao i na poljoprivrednu proizvodnju. Zbog vie vode u atmosferi bie
vie kie i snega, to e uzrokovati poplave, eroziju tla i ogromne tete. U drugim
oblastima Zemlje bie sua. Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm.
139

Opta energetika__________________________________________________________
Topljenje gleera irom sveta doprinelo je poveanju nivoa mora. Topljenje i zagrevanje
tundre (Sibir, Aljaska) dovodi do raspadanja organskih materija i oslobaanje ugljenika,
stvarajui dodatni izvor staklenikih gasova.

slika 6.1.6: KRETANJE EMISIJE CO2 PO VRSTAMA GORIVA

slika 6.1.7: EMISIJA CO2 PO VRSTAMA GORIVA U 1973. I 1999. GODINI

140

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.8: KRETANJE EMEISIJE CO2 PO REGIONIMA

slika 6.1.9: EMISIJA CO2 PO REGIONIMA U 1973. I 1999. GODINI

141

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.10: PROMENA LINIJE OBALE KAO POSLEDICA POVIENJA NIVOA

MORA ZA 1 M NA PRIMERU JUNE FLORIDE

142

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.11: PROMENA NIVOA MORA PO RAZLIITIM SCENARIJIMA

RAZVOJA, BROJA STANOVNIKA I POTRONJE ENERGIJE

143

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.12: RAZLIITI SCENARIJI RAZVOJA

144

Opta energetika__________________________________________________________

slika
6.1.13:
PROMENE
U
PRINOSU
ITARICA
UDVOSTRUAVANJA KONCENTRACIJE CO2

145

SLUAJU

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.14: PROMENE U RASPODELI PITKE VODE

146

Opta energetika__________________________________________________________

slika 6.1.15: POVEANJE UESTANOSTI PRIRODNIH KATASTROFA

147

Opta energetika__________________________________________________________

148

Opta energetika__________________________________________________________
slika 6.1.16: POVEANJE RIZIKA OD EPIDEMIJE MALARIJE
6.1.2.2 IZVORI EMISIJE CO2
Izvori emisije CO2 u TE, rafinerijama nafte, transportnim sredstvima i energetskim
postrojenjima u industriji dati su u tabelama 6.1.4-6.1.7. Veoma je jednostavno iz
jednaine 3.8 poglavlja 3 videti da se izgaranjem 1kg C oslobodi 3.667 kg CO 2.
Izgaranjem 1t nafte sa masenim udelom ugljenika od 0.8 oslobaa se 2.94 kg CO2
energetska transformacija privredna potronja

privatna potronja

elektrina energija

poljoprivreda, umarstvo, ribolov domainstva

para i topla voda

industrija i rudarstvo

promet

neenergetska potronja u industriji

graevinarstvo
usluge
tabela 6.1.8: GLAVNI TIPOVI POTRONJE FOSILNIH GORIVA
Tabela 6.1.8 prikazuje sistematizaciju tipova potronje fosilnih goriva prema
delatnostima. Meutim, da bi se sagledale mogunosti smanjenja emisije CO2 bolje je
razdeliti potronju prema tehnolokom procesu. Kako je potronja fosilnih goriva u
poljoprivredi, umarstvu, ribolovu i graevinarstvu uglavnom posledica koritenje
mehanizacije, dakle motora s unutarnjim sagorevanjem, ima smisla te delatnosti pripojiti
prometu. Potronja fosilnih goriva u uslugama slina je potronji u domainstvima
(uglavnom grejanje).
6.1.2.3 SMANJENJE EMISIJE CO2 PRI PROIZVODNJI EL.ENERGIJE
NUKLEARNA ENERGIJA
Zemlje s velikim udelom nuklearne energije u proizvodnji struje (Litvanija, Francuska,
Belgija preko 60%, Ukrajina, vedska, Bugarska, Slovaka, vajcarska, Maarska,
Slovenija preko 40%, Juna Koreja, Japan, Nemaka, Finska preko 30%, panija,
Britanija preko 20%) e vrlo teko smanjiti emisiju ako se odlue za odustajanje od
nuklearne opcije.
prednosti

nedostaci

emisija CO2 je zanemariva politiki neprihvatljiva u velikom broju zemalja

visoki kapitalni trokovi-znaajno skuplja od fosilnih goriva
SCG-moda reenje za nae problema
tabela 6.1.9: PREDNOSTI I NEDOSTACI NUKLEARNE ENERGIJE
KOMBINOVANI CIKLUS
149

Opta energetika__________________________________________________________
Kombinacijom gasne i parne turbine mogue je poveati efikasnost s 30-35%
uobiajenog Rankineovog procesa na 50-65%.
prednosti

nedostaci

udvostruenjem efikasnosti pri proizvodnji elektrine energije relativno komplikovana

mogue je prepoloviti emisiju CO2
tehnologija
tabela 6.1.10: PREDNOSTI I NEDOSTACI KOMBINOVANOG CIKLUSA
KOGENERACIJA (TET)
Ideja kogeneracije je da se otpadna toplotna energija koja izlazi iz dimnjaka TE iskoristi,
recimo za grejanje tople vode i pare (daljinska toplota), koja e se koristiti ili u industriji
ili u sistemima daljinskog (centralnog) grejanja. Time se iskoristivost poveava s 30-35%
uobiajenog Rankineovog procesa na 60-70%.
prednosti

nedostaci

koritenjem istog goriva za proizvodnju

proizvodnja toplotne energije mora biti na
elektrine i toplotnee energije mogue je
mestu (ili blizu) potronje
prepoloviti emisiju CO2
proizvodnja elektrine energije mora biti
blizu mesta hlaenja (reke, more)
proizvodnja
elektrine
energije
nije
preporuljiva blizu velikih koncentracija
stanovnitva zbog zagaenja
potrebna gradnja toplovoda
tabela 6.1.11: PREDNOSTI I NEDOSTACI KOGENERACIJE
OBNOVLJIVI IZVORI
Treba razlikovati koritenje energije obnovljivih izvora za proizvodnju elektrine i
toplotne energije. Za sada samo hidroenergija ima znaajan udeo u proizvodnji elektrine
energije, iako se posljednjih godina probija energija vetra koja se pribliava
komercijalizaciji. Ipak, moe se s velikom vjerojatnou rei da obnovljivi izvori nee
znaajnije sudelovati u zadovoljenju Kyoto protokola, bilo zbog cene ili zbog ogranienih
ekonomski iskoristljivih resursa.
prednosti

nedostaci

zanemariva emisija CO2 jeftini potencijali ve iskoriteni

velike HE ine velike ekoloke tete
male HE su teko isplative

150

Opta energetika__________________________________________________________
poplavljivanje korisnog (naseljenog ili obraenog) zemljita
tabela 6.1.12: PREDNOSTI I NEDOSTACI HIDROENERGIJE
Iako izgaranje biomase i otpada stvara emisiju CO2, smatra se da bi ta ista biomasa
svojim prirodnim procesom truljenja emitirala istu koliinu CO2 pa prema tome ulazi u
energente koji smanjuju emisiju. ak i uzgajanje biomase ima isti uinak jer e vegetacija
povui gotovo sav potreban ugljenik iz atmosfere.
prednosti

nedostaci

"zanemariva" emisija
slaba energetska mo
CO2
potrebna velika povrina
skup transport - samo na lokalitetu gdje je biomasa nusproizvod
nekog drugog procesa
tabela 6.1.13: PREDNOSTI I NEDOSTACI IZGARANJA BIOMASE

6.2 Uticaj na hidrosferu

Nuklearne i termo elektrane su veliki toplotni zagaivai. Kriterijum za izbor hlaenja
NE su identini sa kriterijumima za TE. Hlaenje kondezatora uvek se vri vodom, koja
primljenu toplotu odvodi direktno u atmosferu (povratno hlaenje), ili u prirodni
rezervoar (more,reke ili jezera)-povratno hlaenje. Protono hlaenje je jednostavnije.
Toplotna

snaga

koja

se

odvodi

iz

kondezatora

(6.2.1)
gde je :

PK-toplotna snaga koja se odvodi iz kondezatora pare

QR protok rashladne vode (m3/s)
r=1000 kg/m3 gustina rashladne vode
c=4190 J/kgK specifina toplota rashladne vode
qR=qR1-qR2 porast temp. rashladne vode u kondezatoru (K)
t termodinamiki stepen iskoritenja
stepen iskoritenja TE ili NE
P snaga NE ili TE

Ova e tolplota na mestima izlivanja vode u reku, podii temperaturu povrinskog

sloja reke za temperaturu:

151

je:

Opta energetika__________________________________________________________

(6.2.2)
gde je:

DqP=qP1-qP2 porast temp. povrinskog sloja reke (K)

z0 dubina prostiranja toplotnog talasa (m)
b irina reke (m)
v brzina reke (m/s)
Q protok reke (m3/s)

Vredi

da

je:

(6.2.3)
gde su:

EZ=4.8.10-4m2/s koeficijent difuzije u dubinu

EY=4.8m2/s koeficijent difuzije u irinu

Vredi

jednaina:

(6.2.4)
gde je h-dubina reke, pa jednainu za odreivanje dubine prostiranja toplotnog talasa
moemo
napisati
kao:M

(6.2.5)
Postoje strogi propisi o maksimalno dozvoljenom porastu temp. povrinskog sloja reke
DqP. U Evropi je maksimum 3C, a u SAD 1.7C. Gornja granica za temperaturu reke na
mestima izlivanja rashladnih voda iznosi 28C.

6.3 Uticaj na litosferu

6.3.1 Radioaktivnost
6.3.1.1 OSNOVNI POJMOVI
Pod nazivom radioaktivno zraenje podrazumevamo alfa, beta i gama zraenje. alfa-zraci
su korpuskularne prirode i predstavljaju jezgre atome helijuma. Nastaju tako to neke
jezgre spontano emituju dva protona i dva neutrona u obliku jezgre He-4. To je tzv. alfa
raspad, a izbaene jezgre He-4 nazivamo alfa esticama ili alfa zraenjem.

152

Opta energetika__________________________________________________________
Neke jezgre spontano menjaju svoju strukturu tako da se jedan neutron u njima pretvara u
proton i obrnuto. To je tzv. beta raspad, a jezgre koje su mu sklone nazivamo beta
radioaktivnim jezgrama. Razlikujemo beta- raspad, kada iz jezgre izlee elektron i beta+
raspad,
kada
iz
jezgre
izlee
antielektron
i
neutrino.
gama-zraci imaju prirodu EM zraenja, te se po svojoj prirodi i karakteristikama ne
razlikuju puno od X-zraka. Kvant gama zraka ima jako veliku energiju i frekvenciju i
veoma su prodorni za razliku od alfa zraka.
6.3.1.2 UTICAJ NA MATERIJU
Pri prolaenju radioaktivnog zraenja kroz materiju dolazi do elektr. meudelovanja
zraenja sa elektronima u omotau atoma materije. Energija zraenja, ako je dovoljno
velika, moe "otkinuti" elektron iz omotaa atoma, te dolazi do jonizacije. Svako zraenje
koje izaziva jonizaciju zovemo jonizirajue zraenje. Osim radioaktivnog, pod
jonizirajuim zraenjem spadaju i rendgensko (X) zraenje, kosmiko zraenje i
neutronsko zraenje (emisija slobodnih neutrona).
6.3.1.3 OSNOVNE VELIINE
Neke od fizikih veliina koje opisuju radioaktivno zraenje su:
1" APSORBOVANA DOZA (DOZA ZRAENJA)-to je energija jonizirajueg
zraenja apsorbovana u koliini supstancije mase 1kg

(6.3.6)

gde je E-dozraena energija. Jedinica apsorbovane doze je Grej (Gy), a nekada se

koristila jedinica radijan (1 rad=0.01 Gy)
2" BRZINA APSORBOVANE DOZE (SNAGA)- to je omjer apsorbovane doze i
vremena u kome je posmatrana koliina materije bila izloena zraenju:

(6.3.7)

3" DOZA EKSPOZICIJE-jonizacija koju izaziva g ili X zraenje pri prolasku kroz
vazduh. Ekspozicionu dozu definiemo kao ukupno naelektrisanje istog znaka nastalih
jonizirajuim ozraenjem supstance mase 1kg:
153

Opta energetika__________________________________________________________

(6.3.8)

Stara jedinica je Rendgen-R. Vredi da je 1R=2.58..10-4 C/kg i 1R=0.88rad

4" BRZINA EKSPOZICIJE-definie se slino kao i brzina apsorbovane doze.

5" SPECIFINA JONIZACIJA-kada neka estica prolazi kroz neku supstancu,du
njenog puta stvaraju se joni, a broj stvorenih jona po jedinici vremena naziva se
specifina jonizacija. Ona je najvea za alfa, a najmanja za gama zraenje. Zato alfa
zraenje najbre gubi energiju pri prolasku kroz materiju, a gama najsporije. alfa zraenje
zaustavlja ve povrinski sloj koe. Ovo vredi za sluaj ako je izvor zraenja izvan
organizma. Ako alfa radioaktivno zraenje ue u telo, ono ima poguban uticaj na
unutarnje organe, zbog velike specifine jonizacije. Tako se npr. radioaktivni jod
ugrauje u titnjau, a radioaktivni stroncijum u kosti.
6" EKVIVALENTNA DOZA JONIZIRAJUEG ZRAENJA-definie se kao i
apsorbovana doza, ali se vodi rauna o ekvivalentnoj biolokoj efikasnosti pojedinih vrsta
jonizirajueg zraenja u odnosu na X i g zraenje.

(6.3.9)
gde je D apsorbovana doza zraenja, a K ekvivalentno bioloko dejstvo, koji nam govori
o tome koliko pojedina vrsta zraenja utiu na ekvivalentnu dozu. Jedinica je Sivert (Sv),
a ranije se koristila jedinica rem. Vredi da je 1rem=0.01Sv.
Vrsta zraenja

beta, gama energije > od 1keV 1

beta, gama energije < od 1keV 1.7
Protoni energije < 10MeV

10

alfa energije < 10MeV

10

Fisioni fragmenti

20

Neutroni:
termiki

154

Opta energetika__________________________________________________________
energije do 5eV

2.5

energije do 20eV

energije do 100eV

energije do 1MeV

10.5

energije do 10MeV

6.5

tabela 6.3.1: VREDNOSTI EKVIVALENTNOG BIOLOKOG DEJSTVA

7" AKTIVNOST RADIOAKTIVNOG IZVORA-ako se u jednoj sekundi u koliini

neke supstancije desi jedan radioaktivni raspad, kaemo da mu je aktivnost jedan bekerel
(becquerel). Jedinica je 1Bq=s-1, a ranije se upotrebljavala jedinica kiri (curie), a vredilo
je 1Ci=3.7.1010Bq. U tabeli su dati podaci o srednjim godinjim doputenim
koncentracijama radioaktivnih izotopa u normalnim uslovima (Bq/m3)
Izotop
Vazduh u radnim prostorijama Vazduh u ivotnoj okolini Pitka voda
Jod-131

330

3.1

22000

Stroncijum-90 37

0.4

3700

Cezijum-137 370

1.2

7400

Radon-222

33

Radijum-226 1.1

0.01

150

Uran-238

0.026

7400

1100
2.6

tabela 6.3.2: SREDNJE GODINJE DOPUTENE KONCENTRACIJE IZOTOPA

U NORMALNIM USLOVIMA

U pitkoj vodi aktivnost radijuma-226 (koji se u zemlji prirodno nalazi) iznosi oko
4Bq/m3. U nekim mineralnim i lekovitim vodama aktivnost prirodnog radijuma-228
iznosi i do 4000Bq/m3. Aktivnost prirodnog radioaktivnog kalijuma u svakom oveku
iznosi oko 4000Bq/m3. Kada se radioaktivni oblak iz ernobila stigao do nae zemlje
aktivnost joda-131 u vazduhu bila je oko 3Bq/m3. ovek je stalno izloen zraenju koje
potie od prirodnih radioakt. elemenata iz vazduha, vode, zemlje, kosmosa, ali i iz samog
organizma. U proseku prirodna godinja ekvivalentna doza iznosi 1mSv godinje, ili
0.1rem godinje, ali ono jako varira od mesta do mesta na Zemlji. Prirodnom zraenju
smo izloeni u stanovima i ono dolazi zbog udisanja radioaktivnog radona-222. Godinja
ekv. doza nastala udisanjem radona moe iznositi od 0.7mSv pa do 25mSv. U tabeli su
dati podaci o dozvoljenim ekvivalentnim dozama zraenja.

155

Opta energetika__________________________________________________________
Organi

Ekvivalentna doza zraenja (mSv/god)

Oi, kotana sr, polni organi 5

Ostali organi pojedinano po 15
Koa, kosti, titna lezda

30

Ruke i noge

75

tabela 6.3.3: Dozvoljene tolerancije Ekvivalentne doze zraenja

Za profesionalno osoblje dozvoljene doze su deset puta vee. Uticaj primljenih doza na
organizam zavisi od veliine primljene doze. Doze vee od 10000mSv primljene po
celom telu izazivaju sigurnu smrt, a doza od oko 4000mSv izaziva smrt u 50% sluajeva.
Ako ovek primi dozu od 1000mSv on se oporavlja za nekoliko nedelja, a pri dozama od
500mSv primeuju se promene u krvnoj slici. Ovo su kratkorone posledice, dok npr.
doze vee od 1000mSv naknadno tokom vie godina mogu uzrokovati oboljenja,
genetske promene i smrt.
Shodno ovim propisima oko NE postoje 3 zone poluprenika a, b i c u kilometrima. Prva
zona (a) zove se ekskluzivna zona. U njoj se ne dozvoljava izgradnja naselja i stalni
boravak ljudi, dok su dozvoljene javne komunikacije. U sluaju havarije iz ove se zone
ljudi moraju evakuisati u roku od 2h, a maksimalne primljene doze zraenja ne smeju
prei 250mSv za celo telo ili 3000mSv za titnjau (za dva asa).
Druga zona (b) je definisana tako da doza zraenja na njenoj spoljnoj granici, za itavo
vreme prolaska radioaktivnog oblaka, bez obzira na trajanje ne pree odreenu vrednost.
To je podruje niske naseljenosti, a maksimalne doze su iste kao i za ekskluzivnu dozu,
ali vreme nije ogranieno. U nekim zemljama usvojena je ak i najvea doza koju
celokupno stanovnitvo moe primiti u sluaju havarije i ona iznosi 2.104 [Sv.ljudi].
Trea zona predstavlja razdaljinu najblieg naselja sa vie od 250000 stanovnika.
Pribline formule za izraunavanje poluprenika zona(km) su:

(6.3.10)
(6.3.11)
(6.3.12)

gde je P(MW) termika snaga reaktora.

Pri normalnom radu NE imamo tzv. trajna dejstva niskoradioakt. zraenja. Izvori su
rashladna voda, korozija i poputanje cevovoda. Problem je otpad, koji se javlja prilikom
remonta (niski i srednjeradioakt. otpad). Iskoriteno gorivo je visokoradioaktivni otpad.

156

Opta energetika__________________________________________________________
Izvori nekontrolisane radijacije su TE preko dimnjaka, deponija uglja i ljake.

157