KUE OD BALIRANE SLAME

Dr Slobodan Krnjetin
Adela Kondi

Novi Sad, 2012.

1. Uvod
Jo od poetaka gradnje, od prvih naseobina, ovek je teio da sebi obezbedi
sigurno i kvalietno mesto stanovanja. Za gradnju kua korieni su razni
materijali, od zemlje, kamena i drveta, pa sve do savremenih materijala kao to
je beton, opeka i plastini materijali uz prisustvo velikog broja neprirodnih veziva.
Tokom industrijske revolucije i razvojem novih tehnologija, ovek se postavio kao
neprijatelj sam sebi, pravei kontradiktornost izmeu korisnosti pomenutih
materijala trenutno i dugorono. Novi materijali, koji su upotrebljavani u gradnji
tokom prolog veka, nisu bili dovoljno ispitani pa su direktno poeli da utiu na
smanjenje kvaliteta ivota i zdravlje ljudi. Indirektno, zagauju ovekovu okolinu
i planetu na kojoj ivi, pa i time opet tete ovekovom kvalitetu ivota. I pored
prisustva velikog broja predrasuda prema upotrebi balirane slame, ljudi su se
irom sveta poeli vraati ovom, prirodnom i zdravom nainu gradnje, zbog
mnotva tehnikih, ekonomskih, ekolokih i bezbednosnih razloga, koje e biti
prikazane u narednim poglavljima.
Na dalje e biti razmatrane i sve karakteristike jedne konkretne projektovane
kue od balirane slame na padinama planine Zlatar, njene ekonomske prednosti i
poreenje sa identinom kuom graenom savremenim materijalima tj.
konvencionalnim putem.

Slika 1. Jedan nain fundiranja prirodnim materijalima (kolac od bagrema)

2. Balirana slama
Slama predstavlja osuene stabljike itarica, to je prirodan i zdrav materijal,
godinje obnovljiv, a nastao je procesom fotosineteze uz Sunevu energiju i
tretira se kao otpadni materijal.
Slama je obnovljivi materijal koji se moe proizvoditi i uzgajati svake godine.
Energija potrebna za proizvodnju ovog materijala, dolazi od Sunca, koje je
takoe obnovljivi izvor energije.
Slama se, nakon toga to objekat prestane biti u funkciji, moe kompostirati,
ak i nakon dugog niza godina, tako da ovakav objekat nee stvarati dodatni
otpad. Najpoznatiji arhitekti preporuuju inkorporaciju naela pasivne solarne
gradnje u gradjevini od balirane slame, to bi znailo upotrebu termalne mase,
velike staklene povrine sa sunane strane i orijentaciju otvora u zidovima
(prozora i vrata) ka jugu. Na ovaj nain dobija se enrgetski izuzetno efikasan
objekat.
Ovaj nain gradnje znatno smanjuje koliine goriva potrebnog za zagrevanje
tokom zime, to rezultira smanjenjem emisije gasova staklene bate i
smanjenjem potronje elektrine energije, a neophodno je uzeti u obzir i utedu u
energiji potrebnoj za proizvodnju balirane slame kao gradjevinskog materijala,
koja je velika, jer je ona zanemariva naspram one za proizvodnju
konvencionalnih gradjevinskih materijala.
Godinje se proizvedu ogromne koliine vika balirane slame i veina se spali
na njivama, to predstavlja ekoloki problem. Na primer, etiri miliona tona
balirane slame se spali na njivama u Velikoj Britaniji godinje, a od toga bi se
moglo izgraditi etiri stotine i pedeset hiljada kua veliine stopedeset metara
kvadratnih.
Dakle, jedna od vodeih prednosti je injenica da e ovakva kua biti graena
od materijala koji je generalno shvaen kao nusproizvod i bio bi spaljen na
njivama, ime bi se zagadila atmosfera i unitilo zemljite. Upotrebom balirane
slame u gradnji spreavamo nastanak tih tetnih uticaja i ujedno smanjujemo
potrebu trita, a i time i proizvodnju, betonskih blokova, aluminijuma i drugih
materijala koji su u irokoj upotrebi u konvencionalnoj gradnji, kao i oneienje
koje nastaje njihovom proizvodnjom.

3. Balirana slama kao graevinski materijal

Bale slame, kao graevinski materijal predstavljaju baliranu i presovanu
slamu u oblik pravouganika, dimenzija duine 1 m (ili 0,90m), irine 0,45 m i
visine 0,35 m. Vezivanje se obavlja polipropilenskim kanapom ili konopljom.
3.1. Mehanike osobine i priprema slame
Balirana slama je testirana irom sveta na mehanika optereenja,
laboratorijski i empirijski. Propisani maksimalni nivo optereenja zida od balirane
slame varira, ali na primer kalifornijski propisi dozvoljavaju maksimalno
horizontalno optereenje od 1,593 kg/m2.
Ve pomenute dimenzije bala slame variraju od drave do drave i odreene
su standardnim formatiranjem poljoprivrednih bala.
Zid od standardnih bala izdrava pritisak krovne konstrukcije od 900 kg po
dunom metru zida, te sledi da e ovakvi zidovi izdrati pritisak bilo koje krovne
konstrukcije i znatno unaprediti dizajn objekta.
Mehanike karakteristike zidova od bala slame (Nebraska sistem), svrstavaju
ih u masivni sistem gradnje, to inicira veliki broj mogunosti i slobodu
oblikovanja osnove objekta za projektanta.
Zid od standardnih bala izdrava pritisak krovne konstrukcije do 900 kg po
dunom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta vie 4,5
do 7 t po dunom metru zida.. Kako bi se dodatno osigurala njihova nosivost,
slama unutar bala je povezana u vertikalnom poloaju, trakama ili vrpcama na
svakih 0,08 do 0,1 m po visini. Ovakvo vezivanje doputa i horizontalno seenje
motornom testerom kako bi se dobila eljena visina elementa (kod prozora,
nadvratnika, tavanice, itd).
Nabavku balirane slame najbolje obaviti leti, neposredno posle etve i to
direktno od poljoprivrednika. Pri kupovini treba proceniti kvalitet koji
podrazumeva da je sadraj vlage manji od 15%, da je slama tvrdo presovana i
gustine najmanje 90 kg/m3, da su veze vrsto zategnute i otporne na truljenje,
da bala ne sadri veliku koliinu korova, a vrsta itarice od koje slama potie je
zanemarljiva, jer su razlike u kvalitetu, kad je u pitanju gradnja neznatne.
Zbog potrebe da veze budu otporne na truljenje, preporuuje se vezanje
polipropilenskim kanapom, kojim se i vezuju bale slame na teritoriji Srbije. Za
ispitivanje vlanosti koristi se runi mera vlanosti sa digitalnim displejom
prikazanim na Slici 2. Ovaj Protimeter mera vlanosti balirane slame i sena
opremljen je sondom od nerajueg elika duine 0,60 m i meri vlanost u
rasponu od 9 do 40%, u kom se i nalazi zahtevana vlanosti od 15%.

Slika 2. Protimeter mera vlanosti slame i sena

Ispitivanje gustine balirane slame vri se jednostavno uvidom u tehnike

karakteristike prese vezane za masu i dimenzije bala, koje proizvodi
poljoprivrednik na njivi na kojoj se vri nabavka. Gustinu dobijamo
izraunavanjem, dakle podelom mase (u kilogramima) jedne bale slame, sa
njenom zapreminom (u metrima kubnim). Sve pomenute karakteristike vidljive su
i napisane kraj ruice na maini za baliranje, koja odreuje gustinu bala.
Skladitenje balirane slame mora da ispuni uslov da ona zadri suvou svo
vreme, zato bi balirane slame trebale biti naslagane na drvenim paletama ili bar
daskama, ali nikako direktno na zemlju. Ukoliko balirana slama treba da se
skladiti vie od par nedelja, u velikim komercijalnim skladitima, postoji
opasnost od glodara, koji iako se ne hrane slamom, mogu u njoj da se gnezde i
tako znatno otete kvalitet bala, tako da e pored redovnih zamki za glodare biti
potrebno ocrtati liniju graevinskim kreom oko bala, 50 mm iroku i u 5 mm
debelom sloju.

3.2. Termika svojstva

Jedna od velikih prednosti balirane slame nad ostalim graevinskim
materijalima je odlina termika izolacija, a ona zavisi od gustine bala, poloaja
stabljika (paralelno ili popreno), vlanosti slame i u manjoj meri vrste itarice od
koje su dobijene stabljike slame.
Koeficijent prolaza toplote U predstavlja koliinu toplote koja proe kroz
konstrukcioni element pri temperaturnoj razlici od 1K (kelvin). to je vrednost
koeficijenta U manja, bolja je termika izolacija materijala.
U Tabeli 1. date su veliine koeficijenta prolaza toplote U, balirane slame i
konvencionalnih materijala.

Struktura zida
U [W/m K]
450 mm zid od balirane slame
0.13
105 mm cigla, 75 mm mineralna vlakna,
0.33
100mm laki betonski blok i 13 mm laki malter
100 mm teki betonski blok, 75 mm mineralna
vlakna, 100 mm teki betonski blok i 13 mm
0.40
laki malter
Tabela 1. Vrednosti koeficijenta prolaza toplote U u odnosu na upotrebljeni materijal

3.3. Zvuna izolacija

Pored izuzetno dobrih termoizolacionih svojstava, slama kao graevinski
materijal prua i izuzetno dobru zvunu izolaciju.
Ljudi koji imaju priliku da borave u kuama od balirane slame obino budu
zadivljeni mirom i tiinom koju pruaju ovi objekti. Postoje dva muzika studija u
Sjedinjenim Amerikim Dravama, napravljena od balirane slame, a u Irskoj je
1998. godine izgraen centar za meditaciju.
Balirana slama sve vie nalazi primenu kao zvuna barijera na aerodromima i
du puteva, radi smanjenja buke od saobraaja.
Teorija tvrdi da je sredina u kojoj se zvuk prostire vazduh, pa zvuna izolacija
zavisi od teine (mase) graevinskog elementa, to je vea teina zida, bie
bolja izolacija. Meutim zvuna izolacija obostrano malterisanih bala slame vea
je od jednostrano malterisanih elemenata drugog materijala, iste teine. To je
posledica vibriranja slame, a takoe slama apsorbije zvuk do odreenog nivoa.
U Australiji su izveni testovi na 0,45 m debelim zidovima muzikog studija i
za nivo buke od 114 do 117 dB (decibela) unutar objekta, izmeren je nivo od 62
do 71 dB, van objekta, to znai da je zid od slame umanjio buku za oko 50
dB.

3.4. Otpornost na vlagu

Gljivice se mogu pojaviti u slami pri visokoj vlanosti, to podrazumeva preko
20% suve mase, tj. relativne vlanosti 70 80 %, a ozbiljnija oteenja javljaju se
tek kada je slama dui vremenski period izloena ovim uslovima, dok hronina
naizmenina promena vlanosti ne predstavlja nikakvu pretnju. Na primer u
Kaliforniji periode intezivne kie prate dani suvog vetra, koji odlino isue zidove,
pa ne dolazi do pojave vlage, jer jedino vlaga na fasadi pree 20% prilikom
dueg perioda intezivnih kia, ali se uvek sasvim osui pre nego gljivice uspeju
da se razmnoe.
Najbolji nain da se izbegne dugotrajna koncentracija visoke vlanosti je
pravilno oblaganje bala i to na takav nain da one mogu emitovati i akumulirati
vlagu u okruenje, drei je na optimalnom nivou, kako u samom zidu tako i u
enterijeru. Iskusni graditelji ovog sistema preporuuju paropropusne zaptivae i
premaze koji spreavaju vlagu da prodre kroz malter i dospe unutar zida, ali
dozvoljavaju prolazak pare iz unutranjosti objekta kroz malter kojim je zid
obloen.
Statistiki podaci pokazuju da je najei uzrok propadanja ovakvih
graevina izvoenje potpunog zaptivanja zida paronepropusnim premazima.
Zbog veih koliina vode koja se prskanjem kinice nakupi u osnovi zidova,
u visini sokle (oko 0,30 m od tla navie) preporuuje se primena hidroizolacije, ali
samo u ovom delu zida. Na vlagu je jednako osetljiv i vrh zida, zbog isparavanja
unutranje vlage ka krovnoj konstrukciji. Posledino, preporuuje se graevinski
izolacioni papir kao hidroizolacija na vrhu i dnu ovakvih zidova.

3.5. Trajnost materijala

Slamka itarica se u zemlji raspada nakon est meseci, a u optimalnim
uslovima njen vek trajanja moe premaiti i nekoliko hiljada godina. Slama je
nalaena u savreno ouvanom stanju u unutranjosti egipatskih grobnica.
Do danas, nije precizno odreena trajnost objekata od balirane slame zbog
relativno malog iskustva, ali postoje podaci o kuama od balirane slame starim
preko sto godina u kojima jo uvek ive ljudi i koje su u izvrsnom stanju.

4. Zatita balirane slame kao konstrukcijskog

materijala

4.1. Zatita od kie

Postoji vie naina zatite objekata od balirane slame od kie. Indirektni nain
podrazumeva izraen krovni prepust. U tu svrhu je potrebno i red bala podii za
0,3 m od tla (sokla), kao to je prikazano na Slici 3. Direktni nain podrazumeva
zatitu drvenom indrom. Nekoliko vrsta drvenih indri prikazano je na Slici 4.
Rizik od indirektnog kvaenja kiom znatno se moe smanjiti saenjem
niskog rastinja po obodu zida ili izradom drenanog sloja oko temelje ili samog
temelja od ljunka ili lomljenog kamena. Tvrdo tlo ispred zida, za sluaj kada
postoji betonski temelj koji je iri od objekta, e imati suprotan efekat jer
poveava odbijanje i prskanje kie.

Slika 3. Sokla oznaena strelicom

Slika 4. Vrste drvene indre

4.2. Zatita od insekata

U poreenju sa drvetom, postoji tek nekoliko insekata koji vole slamu. U
sluaju gradnje objekta u oblasti u kojoj postoji veliki broj termita dovoljno je
pratiti isti postupak kao i prilikom zatite drveta (zatita uz pomo premaza1).
Same bale daju insektima mnogo manje prostora za ivot i kretanje nego
drvo. Za razliku od sena, slama sadri veoma malo hranljivih sastojaka i ne
privlai insekte, tako da je dovoljna, mada ne i neophodna, standardna zatita
bala koja se i koristi prilikom dezinsekcije.

Najprirodnije reenje premaza je laneno ulje.

Velika zabrinutost postojala je zbog pesticida u samoj slami kojima je bio

prskan pirina (ili neka druga itarica od ijih slamki su dobijene bale slame),
meutim, taj nivo u samoj slami je minimalan, a kompresovane u bale pruaju
veoma malo prostora za bilo kakvo tetno dejstvo pesticida i insekticida, takoe
pesticidi se koriste samo u najranijim fazama razvoja biljaka, pa je tokom ivota
biljke njihovo prisustvo sve manje.

4.3. Zatita od poara

Slama gori, ali omalterisani slameni zidovi su manje skloni poaru nego
drvene kue. Poto je slama u balama vrlo gusto stisnuta, u njoj nema dovoljno
kiseonika da bi se zapalila. Pokuaj paljenja bale slame moe se porediti sa
pokuajemm da se zapali zatvoren telefonski imenik, gde je mogue zapaliti
samo posebne iscepane stranice, ali zatvorenu knjigu ne.
Ako i doe do pokuaja paljenja cele bale slame, rezultat toga koliko teko
ona gori bie zapanjujui. Ako se dodatno, na bale slame, povezane
polipropilenskim kanapom nanese malter, rizika od poara nema.
Kada je potrebno slamom zaptiti sve otvore posebnu panju treba obratiti na
uglove oko otvora i na mesta izlaska instalacija iz zidova, jer se ta mesta moraju
paljivo obloiti malterom ili premazati protivpoarnim premazima. Velika
otpornost bala slame prema poaru bazira se na injenici da u samom zidu ne
postoje vertikalni kanali i prolazi kao kod zidova od opeke, ve je masa zida
kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da se iri. U svakom sluaju neophodno
je obratiti panju da ne doe do probijanja slamki slame kroz sam malter ili
spojeve oko otvora, jer tako one postaju fitilj. Na Slici 5. prikazani su putevi
prolaska vazduha i vlage kroz zid od balirane slame tj. takozvano disanje slame.

Slika 5. Prolazak vazduha kroz zid od balirane slame

1 Exterior - srp. Spoljanjost, 1. Surface evaporation srp. povrinsko isparavanje

U pogledu otpornosti prema poaru, graevinski materijali se klasifikuju kao

F30, F60, F90 i F120. Brojevi oznaavaju vremenske periode u minutama (u
razmacima od 30 minuta), tokom kojih materijal izloen vatri, moe da zadri
funkcionalnost i integritet (celovitost).
Testovi vreni u Nemkoj i u Sjedinjenim Amerikim Dravama su potvrdili da
zid od balirane slame malterisan prirodnim malterima moe da izdri dvosatno
dejstvo vatre, tj. klasifikuje se kao F90 ili F120.
Zidovi od novih termootpornih betona se klasifikuju kao F90, u najboljem
sluaju.
Kod rada sa baliranom slamom najbitnije je uvesti mere predostronosti u
periodu same izgradnje, jer pri njoj dolazi do komadanja i raznoenja slame. Da
bi zatitili objekat od poara potrebno je svakodnevno istiti gradilite i ukloniti
razvezanu slamu, bezbedno skladititi bale, odmah nakon podizanja zidova
naneti prvi sloj maltera (najefektivnije je uz pomo sprej pumpe, kako bi sve
stabljike bile podjednako prevuene), zabraniti puenje na gradilitu i zatititi
objekat od vandalizma. Sve ove dodatne mere zatitte objekta od poara tokom
gradnje i skladitenja, predstavljaju sasvim iste sigurnosne mere prilikom
skladitenja i gradnje konvencionalnim putem, uz dodatnu napomenu prskanja
sprej pumpom odmah nakon podizanja zidova, to ne predstavlja veliku
komplikaciju zabog injenice da se zidovi srednje veliine prizemne kue (oko 60
m) diu i zavravaju u vremenskom roku , ak i manjem od jedan dan.

5. Metode gradnje baliranom slamom

Ove metode su drugaije od metoda i materijala sa kojima se ovek upoznao
u dvadesetom veku, ali su svi drugi aspekti, na primer uvoenje vodovodnih cevi,
elektrinih instalacija i pokrivanje krovova, uglavnom isti. Glavna razlika se
ogleda u dizajnu temelja, graenju zidova i tipu maltera.
Slama die kao materijal i najbolje funkcionie u kombinaciji sa slinim,
prirodnim materijalima (slika 1.). Uobiajena je izrada temelja bez upotrebe
cementa ili ak i pri upotrebi cementa potrebno je zatititi slamu nekim
meuslojem, na primer drvetom. Takoe, za zavrne radove se izbegavaju
cementni i gipsani malter, a uglavnom koriste kreni i glineni tj. zemljani malteri.
Postoje etiri metode gradnje baliranom slamom.

2 Interior srp. Unutranjost, 2, Parna difuzija vazduha i kapanje ostatka vlage

3 Drenaige srp. Drenaa, tj strelica prikazuje napredovanje vlage ka drennom sloju.
Slika je preuzeta sa sajta http://www.buildingscience.com/documents/

Samonosei (Nebraska metod) prvi su primenili doseljenici Nebraske

u Severnoj Americi. Kod ove metode bale nose teret krova i ne postoji nosei
skelet, a jedino ojaanje u vidu skeleta ine ramovi za vrata i prozore. Bale se
reaju poput blokova privrene za temelj uz pomo drvenih kolaca (ankera), a
na vrh poslednjeg reda se postavlja venanica koja se takoe privruje
kolevima. Ovo je najjednostavniji i najpristupaniji metod gradnje i zahteva vrlo
malo radnog iskustva u podizanju zida, kao i minimalno korienje drveta i radne
snage. Prednosti ovog metoda se ogledaju u njegovoj jednostavnosti i
pristupanosti, potrebnom poznavanju samo osnovnih pravila gradnje,
jednostavnom pristupu dizajnu, korak po korak i njegovoj praktinosti za
samostalne graditelje zbog niskih trokova. Gradnja se izvodi brzo i lako se vre
popravke i izmene. Mane ovog metoda, kao i svih ostalih, se ogledaju u injenici
da je potrebno konstantno brinuti o suvoi slame, sve do malterisanja, a ovde se
javljaju i tekoe pri konstruisanju veih objekata. Na bilo kom zidu, otvori za
vrata i prozore, ne smeju prei 50% ukupne povrine zida, a maksimalna
duina zida bez ojaanja je 6 m. (Ovaj metod je korien u izgradnji kue na
padinama planine Zlatar, koji je posebno analiziran na kraju priloga).
Prikaz naina gradnje Nebraska metodom je dat na Slici 6, a drveni okvir za
prozor na Slici 7.

Slika 6. Prikaz naina gradnje Nebraska metodom

Slika 7. Okvir za prozor

Laki okviri (samonoenje predstavljaju drugi metod i kod njega se krov

moe napraviti pre podizanja zida od balirane slame. Tako se bale slame
ubacuju u laki drveni okvir koji moe dodatno da se kompresuje oblogama od
perploe, a pomenuti okvir je i toliko lak da mora privremeno da se stabilizuje
podupiranjem dok bale ne dou na eljeno mesto. Nosee grede se postavljaju
samo u uglovima i sa obe strane otvora za vrata i prozore i to tako da izmeu
njih moe da se ukljeti venanica kad se izvri ispuna slamom. Ovde je
kompresija slame kljuna za stabilnost objekta.
Trei metod je Metod noseih okvira i ispune od balirane slame,
gde teret krova nosi drveni, elini ili betonski okvir, a bale jednostavno
predstavljaju izolacioni materijal ubaen izmeu greda. Ovaj metod zahteva veu
vetinu, ekonomski je nepovoljniji i ima vei uticaj na ivotnu sredinu.

10

Hibridne tehnike predstavljaju etvrti metod. Ova metoda je slina

konvencionalnoj, jer se bale reaju poput cigle a izmeu njih se nanosi cementni
malter kao vezivo, gde je i spoljanji i unutranji zid prevuen istim malterom.
Ova tehnika danas se retko koristi jer je potisnuta jednostavnijim metodama, troi
mnogo cementa, zahteva daleko vie radne snage i zbog cementnog maltera
postoje mnogo vee anse pojave vlage u zidovima.

5.1. POSTUPAK GRADNJE

5.1.1.

Redosled koraka u gradnji klasine kue od slame

Slika 8. Redosled postupaka u toku gradnje

Seenje i oblikovanje bala je vrlo jednostavno. Ponekad se prema

graevinskom planu, radi uklapanja zida u uglovima, ne predvia cela duina
bale slame, pa je potrebno njeno seenje, koje podrazumeva vezivanje nove
bale, pre odvajanja tj. seenja originalne. Vezivanje se obavlja pomou velikih
igala za baliranje, a one funkcioniu kao igle za ivenje, jer su na vrhu suene i
imaju otvor. Sve vie se koriste igle sa dva otvora jer je tako mogue povlaenje
obe veze iz jednog poteza. Slika 9. prikazuje vrh igle za baliranje sa dva otvora.

11

Slika 9. Igla za baliranje sa dva otvora na vrhu

Oblikovanje bala postie se seenjem i savijanjem. Dok se seenje obavlja

motornom testerom, savijanje bala bie potrebno samo ako plan gradnje zahteva
da zidovi objekta budu zaobljeni. Savijanje se primenjuje jednostavnom
primenom pritiska manuelnim putem
5.1.2.

Temelji

Tip temelja zavisi od statikih osobina i take mrnejnja tla. Za mali objekat
konstruisan od lakih materijala nema potrebe za masivnim temeljom na bilo kom
tipu tla. Takoe, za teku graevinu, nije potreban masivan temelj ako je u
pitanju stenovito tlo.
Tipovi temelja koji se koriste su sledei: lokalni kamen sa drvenom ploom,
temelji od cementnih blokova, izdignuti temelji na stubovima, nalivena betonska
ploa i automobilske gume sa ispunom od ljunka i nabijene zemlje (slika 10.).
S obzirom na to da je 1 m2 balirane slame laki 65 % od cigle i 62 % od
betonskog bloka, a od teine zida takoe zavisi izbor temelja, kod objekata od
balirane slame, nema potrebe za kopanjem dubokog rova ispunjenog betonom.
ak i u sluaju gradnje jednospratnog objekta sa samonoseim zidovima
(Nebraska metod), bezbedan je temelj osnovne ploe debljine zida.

12

Slika 10. Razni tipovi temelja ispod zidova od slame

Pored pruanja stabilne osnove za objekat, temelj treba da doprinese i

uvanju suvoe zidova, to podrazumeva podizanje od nivoa tla, prvog sloja
balirane slame, kako bi se izbegla vlaga od prskanja i odbijanja kapi kie od tla
ka zidu. Uklanjanje vlage u takvom sluaju postie se samodrenanim temeljom,
a dodatne koristi ovakvog temelja ogledaju se u tome to on ujedno spreava i
probijanje vlage iz tla do prvog sloja zida, jer se izvodi iznad tla, a iz ekolokih i
zdravstvenih razloga, kako bi se smanjila koliina cementa u objektu, primenjuje
se samodrenani rov napunjen ljunkom, koji je odlina zamena za beton, a
takoe velika prednost samodrenanih temelja je i njihova mogunost povoljne
izgradnje bez potrebe angaovanja profesionalaca.
Pri projektovanju temelja, zbog potrebe utezanja zida od slame, gornje fiksne
take na venanici treba da vode ka donjim fiksinim takama na temelju, pa se
kao reenje nudi ubacivanje odgovajuih cevi u temelj. Cev treba biti plastina,
savitljiva, dovoljno vrsta da se ne spljoti pod teinom nasutog betona ili ljunka,
a minimalan unutranji prenik treba da bude 7 mm, kako bi barem dve zatezne
ice prenika po 2,5 mm mogle da se provuku. Plastina cev prikazana je na
Slici 11.

Slika 11. Plastina cev za utezanje zidova , slino i za sprovoenje elektrinih instalacija

13

Takoe se u dodirnoj taki izdignutih betonskih temelja za visinu sokle i bala

slame ubacuje meusloj koji predstavlja drvena daska, kao osnova za unutranji
nivo poda u kui.
5.1.3.

Drenani sloj

Drenani sloj podrazumeva ispunjenost temelja lokalnim ljunkom, ali takoe i

kopanje manjeg rova, oko temelja, na manjoj udaljenosti. Ovaj kanal bie
napravljen kao to je prikazano na Slici 12. Slika prikazuje cev manjeg prenika,
napravljenu od plastike, koja vodi od donje take unutranjeg nivoa poda,
prolazei kroz temelje, dok joj se drugi kraj izvodi van kue i temelja, a bie
smeten ispod trema. Poloaj ispod nivoa trema obezbedie sprovoenje vlage
iz unutranjosti kue ka spoljanjosti, ali e spreiti povratak vlage u unutranjost
jer je trem prekriven produenim delom krova.

Slika 12. Drenani rov oko temelja

PVC cev u sredini poprenog preseka drenanog kanala predstavlja cev za

odvoenje otpadne vode.
5.1.4.

Pod kue

Kao podne obloge i podna osnova bie korieno drvo. Na Slici 13. prikazan
je nain izrade donjeg, unutranjeg nivoa poda. Izmeu ivica betonskih temelja
postavljaju se drvene grede koje imaju duinu temelja iz pravca zapada ka istoku
tj. 8 m, a visinu zbira visine sokle i drvenih dasaka, koje predtsavljaju meusloj
izmeu betona i bala slame, oko 0,32 m. Izmeu drvenih greda se nabija zemlja
(ilovaa) u slojevima po 0,1 m a taj postupak ponavlja se jo dva puta, s tim da
se trei sloj nanosi u debljini od 0,04 m, kako bi se dobila visina 0,24 m. Nakon
suenja treeg sloja na drvene grede se montira brodski pod. Svi slojevi zemlje
se poravnavaju drvenom daskom uom od 0,5 m, koliki je razmak izmeu greda
na podu.

14

Slika 13. Izrada unutranje podne izolacije

Vazduni sloj izmeu zemljanog sloja i podnih obloga, dae izuzetno dobru
toplotnu izolaciju, uska drenana cev koja se sprovodi u sredinu zemljanog sloja
(sa Slike 12.), odvodie viak vlage iz kue, dok je optepoznato ponaanje
zemlje kao termalne mase, pa e ona uvati toplotu.
Cela povrina temelja je pokrivena na ovaj nain, dok samo mala povrina
zahvaena dimnjakom zahteva zidanje ciglama na betonskoj osnovi.

5.1.5.

Zidovi

Zidovi od bala slame, zatieni malterom ili glinenim blatom imaju sposobnost
akumulacije i emisije toplote. U toku dana oni sakuljaju toplotu, a u toku noi
isputaju je u prostoriju istovremeno se hladei, da bi zatim u toku dana opet
prostoriji predali sakupljenu sveinu u toku noi. Ova osobina donosi velike
prednosti u komforu tokom sve dueg leta i velika prednost joj je i pozitivan
efekat na potronju energije. Zidovi od slame prvenstveno trebaju da budu
zatieni od vetra. Testovi su pokazali da malterisan zid od slame moe izdrati
pritisak od 240 kg/m2, ali ovakvi sistemi Nebraska gradnje imaju i dodatne
prednosti, kao to je elastinost i fleksibilnost. Ovakvi zidovi daju dodatnu
sigurnost pri zemljotresima, jer nee doi do oteenja u osnovnom skeletnom
sistemu, ve zahvaljujui optimalnoj elastinosti ne koncentriu negativna
dejastva sila u jednoj taki, kao to je sluaj kod krutih betonskih konstrukcija pa
zato ne dolazi do njihovog veeg oteenja pri vibracijama pri zemljotresima.
Univerzitet u Nevadi, Reno, organizovao je projekat izgradnje velikog broja
kua u Pakistanu, nakon zemljotresa u oktobru 2005. godine i tada je izveden
test otpora manje kue graene Nebraska metodom na zemljotres. Test je
podrazumevao postavljanje kue na sto koji je adaptiran na vibrirajui
mehanizam, koji je kontrolisan kompijuterskim programaom. U program su unete
koordinate i brzina vibracija, kao i trajanje zemljotresa, koji po klasi ak i
premauje zemljotres koji se dogodio u Pakistanu. Nakon ovog testa, u toku kog
je takorei izvren zemljotres na pomenutoj kui, kua je odrala svoju
stabilnost, ni jedan deo se nije uruio, to impljicira da bi svi stanovnici ovakve
kue preiveli veliki zemljotres krijui se u njoj. U toku zemljotresa u Pakistanu
2005. godine, poginulo je vie od 100 000 ljudi, dakle, katastrofa velikih razmera

15

je mogla biti izbegnuta u sluaju da su kue graene Nebraska metodom gradnje

baliranom slamom.
5.1.6.

Konstrukcije na zidu i u zidovima

Povrine ovakvih zidova nisu nepravilne i krivudave, ve kompletirana zidna

obloga ni po jednom detalju nee pokazati da je u pitanju zid od slame, pa e se
to moi predpostaviti jedino po debljini zida. Kada se postavljaju predmeti na
povrinu zida, u zid se postavlja drveni klin duine 30 cm, promera 5 x 10 cm,
koji e bez problema izdraati sva potrebna optereenja, radilo se o kutijama za
instalacije ili policama za knjige ili viseim elementima u kuhinji. Na slian nain
mogue je privrstiti i kapke za prozore, a za tee terete oslonac u zidu se
propusti na drugu stranu gde se dodatno uvrsti ukljetenjem.
Cevi ugraene u zid mogu izazvati izlivanje vode unutar zida, bez obzira od
kog materijala je napravljen. Ovaj problem se reava provoenjem instalacija
kroz plastine cevi razliitih stepena sigurnosti. Kanali se postavljaju dublje
unutar zida (oko 8 cm), a kutija za elektrini razvod moe se postaviti na zid kako
je opisano kod polica, ali moe biti ugraena u sam zid kao i kod konvencionalnih
zidova.

Slika 14. Primeri gradnje objekata od balirane slame

16

5.1.7.

Vrste maltera i zavrna obrada zidova

Pre nanoenja matera zidove od balirane slame je potrebno podiati jer je

neminovno da e se iz bala slame izdvojiti neto due stabljike slame, koje se
trebaju ukloniti. Da bi slama ostala zdrava treba joj dobra ventilacija. U praksi to
znai da zavrni sloj ne sme da blokira ventilaciju ve treba da bude propustljiv
za vodenu paru i vazduh. Idealno reenje je korienje tradicionalnih maltera na
bazi krea ili gline. Farba na zidovima treba da bude iste prirode. Za malterisanje
zidova koriste se zemljani, tuko, kreni ili kre-cementni malteri, a dalje je
objanjen zemljani malter, kao onaj koji e i biti primenjivan na kui na padinama
Zlatara.
Zemljani malter ima prednost nad svim ostalim vrstama, a ukljuuje zemlju
ilovau sa visokim sadrajem gline. Njena glavna karakteristika je sposobnost
irenja i sakupljanja sa promenom sadaja vlage i mogunost suvog materijala
da upije vodu. Malterisanje se izvodi u tri sloja, pri emu prvi sloj poravnava zid i
podie poarnu otpornost zida a treba sadrazi visok procenat gline, kao i
prodreti nekoliko cantimetara ispod povrine, pa se nanosi sprej pumpom. U
sluaju da nakon suenja prvog sloja nastanu pukotine, to nee stvarati problem,
ve e samo dati strukturu pogodnu za prijanjanje drugog sloja. Drugi sloj mora
imati veu vstou pa zahteva aditive kao to su pesak i ljunak, time se
spreava nastanak pukotina tokom suenja, a aditivi koji e biti korieni u
izgradnji kue na padinama Zlatara su piljevina, nastala rezanjem drvenih greda
za upotrebu u kui i pesak, sa obale oblinjeg jezera. Ovaj sloj ne sme imati
pukotine deblje od 2 cm. Zavrni sloj je debljine 5 do 10 mm i u njega se dodaje
krupni pesak, vlakna itarica ili slini aditivi. U treem sloju sadraj gline treba biti
od 5 do 8 % manji. Drugi sloj treba biti dovoljno vlaan da bi dolo do dobrog
prijanjanja treeg sloja.
Kod zavrne obrade zidova, s obzirom na Nebraska metodu gradnje,
neophodno je i naneti mreicu koja ima konstruktivno noseu ulogu.
Privrivanje ove mreice je sasvim jednostavno, uz pomo ice i duih ipki.

6. Ekonominost kue od slame - primer

Unarednom poglavlju, bie je razmotrena uporedna ekonomska analiza za
kuu od balirane slame graene na Tarii i identinu kuu, istih dimenzija,
graenu na istoj lokaciji, ali konvencionalnim putem. (Na slici 15. je prikazana
projektovana kua na Tari).

17

Slika 15. Osnova i izgled kue od slame na Tari

U Tabelama 1. i 2. predstavljene su vrednosti onih stavki, koje bi se

razlikovale kod kue od balirane slame i konvencionalne kue, U okviru drugog
dela tabela prikazani su i trokovi na godinjem nivou, koji podrazumevaju
finansijske izdatke za utroenu vodu, elektrinu energiju i sirovine za grejanje i
kuvanje u kui, kao i trajanje izgradnje kua do krova. Sama izrada krova,
potreban materijal i trajanje izgradnje istog nije navedena u proraunu, jer su
krovovi u oba sluaja identini, jedino su uvrtene cene razliitih krovnih
prekrivaa tj. crepa za konvencionalnu i Oneko ploa za kuu od balirane slame.
Postavka Oneko ploa za predviene dimenzije krova traje oko 3 dana krae
nego postavka crepa i ta informacija uvtena je u tabele.

18

Tabela 1. Ekonomski proraun razlike za konvencionalnu kuu

Kua graena konvencionalnim putem

Naziv stavke

Dimenzije (m)

Koliina
(broj jedinica)

Betonski temelji vee dubine

7 x 8, ukupno
(iskopavanje, izrada,
1
2
65 m
angaovanje strunjaka)
Izrada ostatka kue bez krova
7 x 8, ukupno 65
(zidovi, spoljanji i unutranji,
1
2
m
ploa, armiranje itd)
2
2
Crep
oko 120 m
12,5 kom/m
Ukupna cena izgradnje bez krova i instalacija
Trajanje izgradnje (do krova)
Trokovi upotrebe
Trokovi na
Tip trokova
Godinji utroak
mesenom nivou
3
3
Voda iz vodovoda
23 m
276 m
Elektrina energija
1000 kWh
12000 kWh
3
3
Drvo za loenje
2m
12 m

Ukupna cena
(RSD)
78.560,oo

494.860,oo
480.000,oo
1.053.420,oo
40 dana
Ukupna godinja
cena (RSD)
9.807,oo
36.000,oo
34.200,oo
80.007,oo

Tabela 2. Ekonomski proraun razlike za kuu od balirane slame

Kua od balirane slame

Naziv stavke
Betonski temelji debljine ploe
Daske za meusloj izmeu
temelja i zidova
Drveni kolevi
ljunak kao drenaa
Drvene grede za osnovu poda
Mreica (venanica)
Drvene daske za ramove otvora
u zidovima
Balirana slama
Zemljani malter
Drvene daske za pregradne
zidove
Drvene grede za ojaanje
pregradnih zidova
Trane ploe za izolaciju
pregradnih zidova i plafona
Oneko krovne ploe

7x8

Koliina
(broj jedinica)
1

2 x 0,1 x 0,025

32

3.040,oo

0,04 h 1,7

120
U okviru
dimenzija
predstavljena
32
1 Rolna duine
100m

3.450,oo

Dimenzije (m)

8m

4 x 0,16 x 0,1
h2

Ukupna cena
(RSD)
42.950,oo

7.600,oo
38.200,oo
12.000,oo

3 x 0,55 x 0,03

11

9.000,oo

0,35 x 0,45 x 1

225

39.375,oo
2.000,oo

2,4 x 1 x 0,02

30

25.000,oo

2,4 x 0,08 x 0,08

30

8.800,oo

1 x 2 x 0,05

40

20.000,oo

62

38.750,oo

oko 2 m

19

Ukupna cena izgradnje bez krova i instalacija

Trajanje izgradnje (do krova)
Trokovi
Trokovi na
Tip trokova
mesenom nivou
3
Voda iz vodovoda
20 m
Elektrina energija
600 kWh
3
Drvo za loenje
1,33 m

250.165,oo
6 dana
Godinji utroak
3

240 m
7200 kWh
3
8m

Ukupna godinja
cena (RSD)
8.525,oo
21.600,oo
22.800,oo
52.925,oo

Tabela 3. Konana uporedna analiza

Konana uporedna analiza

Kua
Utroak u toku izgradnje bez krova
RSD
Trajanje ukupne izgradnje
Broj dana
Utroak u toku upotrebe (godinji
nivo)
RSD

Razlika

Konvencionaln
a

Od balirane slame

1.053.420,oo

250.165,oo

803.255,oo

40

36

80.007,oo

52.925,oo

27.082,oo

U Tabeli 3. prikazana je konana uporedna analiza, tj razlike u ekonomskom

troku i ulaganju u samu gradnju, razlika u trajanju izgradnje u broju dana i
razlika u trokovima stanovanja. Iz ove tabele je vidljivo je da trokovi

izgradnje kue od balirane slame ine samo 23,75 % trokova

izgradnje konvencionalne kue, dakle sa identinim ulaganjem mogue
je umesto konvencionalne kue izgraditi 4 kue od balirane slame, nakon ega bi
postojao i ostatak novca. Takoe, izgradnja kue od balirane slame traje est
puta krae od izgradnje konvencionalne, a trokovi stanovanja u kui od balirane
slame ine 66% trokova stanovanja u konvencionalnoj kui.
Ovakvim izlaganjem, ak i ne uzimajui u obzir uticaje na ivotnu sredinu i
zdravlje ljudi, kao ni sigurnost, uoljivo je da je gradnja slamom daleko povoljniji
nain gradnje od konvencionalnog.
Ako se obrati panja na trajnost i potrebe rekonstrukcije i zatite
upotrebljenih materijala, onda upotreba balirane slame kao bolja opcije jo vie
dolazi do izraaja, imajui u vidu da e na takvoj kui tokom vie od sto godina
biti potrebne samo male popravke u sluaju ekstremnih vremenskih nepogoda.

20

7. Zakljuak
Predstavljene povoljnosti u vidu sigurnosti stanovanja, uticaja na ivotnu
sredinu i ekonomskog uporednog prorauna su potvrdile prednost gradnje
baliranom slamom u odnosu na klasine metode.
Kako bi se predstavila ukupna slika, bie nabrojane kljune karakteristike
opisane kue od balirane slame, koje je izdvajaju od konvencionalnih kua:
Protivpoarna sigurnost
Sigurnost pri zemljotresu
Brza i laka izgradnja
Ekonomski povoljna izgradnja
Visok kvalitet vazduha
Uteda energije (elektrina energija za klimatizaciju, dodatno zagrevanje i
rasvetu)
Manja upotreba prirodnih neobnovljivih resursa (upotreba kinice)
Upotreba materijala (slame) koji se tretira kao otpadni
Znatno smanjena upotreba materijala koji tete ivotnoj sredini i zdravlju ljudi
Znatno manja buka pri izgradnji
Zvuna visoka izolacija zidova od slame
Znatno manje zauzimanje prirodnih povrina (za skladitenje cigala, armature,
smetaj mealica i ostalih maina za zidanje konvencionalne kue)
Smanjenje emisija i buke od saobraaja (lokalna upotreba materijala)
Ne postoji vizuelno zagaenje
i mnoge druge.
Sumirajui sve prednosti ovakvog naina gradnje, ekoloke, ekonomske i
sigurnosne, logino se jedino moe zakljuiti da e kua od balirane slame
prestavljati idealan dom po svim principima stanovanja.

21

8. Literatura
1. Dr Slobodan Krnjetin ,,Graditeljstvo i zatita ivotne sredine,

drugo

dopunjeno i izmenjeno izdanje, Prometej, Novi Sad, 2004.

2. Dr Slobodan Krnjetin Skripta ,,Prirodni materijali u graditeljstvu, 2010.
3. Barbara Jones ,,Prirunik za gradnju kua od balirane slame, preveo
Sinia Kos, Studio akovec, 2006.
4. Athena Swentzell Steen, Bill Steen, David Bainbridge, David Eisenberg ,,The
straw bale house, Shelsea Green Publishing, Vermont Tontes, England, 1994.
5. Chris Magwood, Peter Mack, Tina Therrien ,,More straw bale building,
New Society Publishers, Kanada, april 2005.
6. Moshe Safide ,,Megascale, order and complexity, Wege zur Architektur 5,
Nemaka, mart 2009.
7. www.gradimo.hr
8. www.biotank.co.uk
9. www.zmag.hr
10. www.slobodnadalmacija.hr
11. www.h-alter.org
12. www.simondale.net

22