Diznijevi klasici

Uspavana lepotica

Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji, iveli su kralj i kraljica koji su se

veoma voleli. Njihovoj sredi nedostajalo je samo dete, koje su nestrpljivo
prieljkivali. Ved su bili izgubili svaku nadu da de im se ta elja ikada ostvariti, kad
radost ispuni njihova srca. Roenje male princeze Aurore vratilo je vedrinu u
njihov ivot. Njeno krtenje bilo je veliki dogaaj za celo kraljevstvo, pa i ire.
estitam!, odazvao se pozivu na krtenje kralj Hubert.
ta misli o tome da se moj sin Filip oeni tvojom Aurorom?
Gospodo, nasmeja se kraljica, pa oni su jo deca!
U tom asu, tri sjajne loptice skliznue niz sunev zrak pravo ka kolevci u
kojoj je mirno spavala ljupka beba. Bile su to tri dobre vile, koje su dole da daruju
princezu. urile su da vide to malo bide koje je svima donelo toliko radosti.
Dozvolite mi da budem prva, zamolila je Cvetana nagnuvi se nad
kolevku. Vazduh ispuni opojni miris livadskog cveda, ije latice blago dodirnue
malu princezu. Zatvorivi oi, vila zapeva:
Darujem ti nenost vrbe,
Lepotu umskog cveda,
Duge zlatne uvojke,
Lepe od samog proleda.
Rasti sredna,
Sauvaj dobrotu,
Jer ona je vena
I krasi lepotu...
Devojici zatim prie Gorana, nena vila umilnog glasa.
Ona mahnu tapidem i zapeva:
Darujem ti zvonak glas,
Pesmom blai tuni as,
Kao slavuj cvrkutom,
I sunace toplotom,
K'o potoid uborom,
A granica pupoljkom.

Blago to je pravo, znaj,

Pred njim zlato gubi sjaj...
Ali pre nego to je treda vila darovala slavljenicu, vrata se s treskom
otvorie. Raskonom dvoranom prolomi se prasak i sevnue munje. Bila je to
Grdana!
Mene niste pozvali!, zagrme goda. Zato me dobro sluajte!, i ree
ledenim glasom:
Na svoj esnaesti roendan,
Pre nego to sunce zae,
Aurora de se na vreteno ubosti
I zauvek ovaj svet napustiti!
Svi prisutni zanemee od straha, ali se tada zau mio glas trede vile:
Nemam mod da ponitim Grdaninu kletvu, ali moj dar de ublaiti
prokletstvo i spasti princezin ivot!
Priavi kolevci, Sunica zamahnu arobnim tapidem i, na opte
iznenaenje, pojavi se lik usnule devojke zlatne kose...
Darom du svojim nadu vam dati!
Umreti nede, to bide san,
to velom svojim sakride dan.
Usnude tiho, al' prinev de, znaj,
Poljubac biti zle magije kraj!
Ove viline rei umirie kralja i kraljicu, ali ne zadugo. U njihova srca uselie
se nemir i strah.
Strepedi za ivot svoje jedinice, kralj Stefan naredi da se sva vretena u
kraljevstvu spale na lomai. Ali vile su znale da se Grdanina kletva time ne moe
izbedi.

Ako bi smo princezu odvele iz dvorca, daleko od sveta, moda bi uspela da

izbegne prokletstvo! Kada napuni esnaest godina, kletva de nestati i vratidemo je
roditeljima.
Iako im se srce kidalo od bola, kralj i kraljica su znali da su vile u pravu i bez
dvoumljenja im poverie svoje najvede blago. Znali su da je to jedini nain da
spasu svoju kder. S bebom u naruju dobre vile neujno nestadoe u pomrini.
Godine su prolazile, a Grdana je uzalud traila devojicu. Znala je da joj nije
ostalo jo puno vremena od dana kad je bacila kletvu prolo je skoro esnaest
godina! Obuzeta gnevom, ona pozva svoje zle sluge.
Glupa udovita!, siktala je. Ved esnaest godina ne moete da naete to
derite! Pretvoridu vas u bubavabe!
Svojim ledenim pogledom Grdana je irila strah oko sebe. Od njenog glasa
svi su drhtali. Neto nalik na nenost osedala je jedino prema svom gavranu.
Prijatelju, alostivo mu se obrati milujudi njegovo crno perje, ti si mi
jedina nada! Pronai tu devojku zlatne kose, nenu poput vrbe... i tako dalje.
Seda se?
Sedam se!, zagrakta gavran, pa proletevi kroz dvoranu, izlete kroz
prozor.
I nemoj me razoarati!, uzviknu vetica za njim.
Godine su prolazile i u maloj kolibi, skrivenoj duboko u umi. Princeza
Aurora je izrasla u prelepu devojku, koju dobre vile prozvae Trnova Ruica. Gajile
su je s puno ljubavi i nenosti, ali joj jo uvek nisu otkrile tajnu njenog porekla.
Strahovale su da bi je nekome mogla nehotice otkriti. Nauile su je lepom
ponaanju i pripremale je za povratak u svet. Portvovano su se odrekle i arolije,
sakrivi svoje tapide na tavan da ne bi pale u iskuenje. Ruica nije ni slutila da su
njene tri tetke zapravo tri dobre vile.
Uoi princezinog esnaestog roendana u kolibi je vladalo veliko uzbuenje.
Cvetana, Sunica i Gorana su imale pune ruke posla, a sve je trebalo da bude
uraeno u najvedoj tajnosti. Zato bi svaki put kad bi se Ruica pojavila, one
prekidale svoje doaptavanje. Najzad se dogovorie da je poalju u umu po
jagode, kako bi u meuvremenu pripremile roendansko iznenaenje.
Ruica posluno poe, veselo pevajudi.

Znam da negde postoji,

U snu videh te jednom
Kako zaljubljeno preda mnom stoji
I ruke prua u zagrljaju ednom!
Sluajnost ili ne, tek nedaleko odatle jahao je konjanik. Bio je to princ Filip,
koji se na dan Ruiinog krtenja zagledao u njenu kolevku. Oaran devojinim
aneoskim glasom, poe u pravcu iz koga je dopirala pesma.
Bosonoga devojka blistavog osmeha i udesne lepote veselo je poskakivala
po mekoj travi, zaneseno pevuedi. Bio je to prizor od koga zastaje dah. Zlatni
uvojci koji su poigravali na njenim kao izvajanim ramenima, umilni glas, sve ono
ime su je vile darovale, opinie mladida skrivenog iza stabla. Izgledala je
nestvarno. Reivi da je upozna, Filip joj tiho prie i stade kraj nje. Nean dodir
njegove ruke zbunio je Ruicu.
Ko si ti?, upita uplaeno. I ta trai ovde?
Ali ovaj stranac milog lika nije joj bio tu. Naprotiv, svojim iskrenim
osmehom ulivao joj je poverenje. Bila je to ljubav na prvi pogled.
Svoje kraljevsko poreklo nijedno od njih nije otkrilo Filip jer nije eleo da
je obeshrabri, a Ruica jer ni sama o tome nije nita znala.
Plesali su bez ikakvih dvorskih protokola i upijali svaki zajedniki trenutak.
Zato im je rastanak jo tee pao.
Hodu li te ponovo videti?, upita Filip pre nego to Ruica nestade u umi.
Naravno! U staroj kolibi, doviknu devojka.
Za to vreme, u staroj drvoseinoj kolibi pripreme su bile u jeku. Cvetana je
bezuspeno kreirala haljinu za princezin svaani povratak u palatu, dok se
Goranina roendanska torta sve vie krivila. Uzalud je pokuavala da je ispravi
metlom fil se razlivao klizedi zajedno sa svedicama niz drku neobinog rekvizita.
Drage moje, uzdahnu Sunica, znam da smo obedale da nedemo koristiti
aroliju dok Ruica ne bude bezbedna, ali mislim da nemamo izbora.
Vila otra na tavan po davno zaboravljene tapide.
Zatvorite vrata i prozore!, naredi Sunica. Spremne? A sad na posao!
I gle uda za tili as sve je bilo gotovo! Roendanska torta bila je kao sa
slike, koliba je blistala od istode, samo je haljina bila malo udna. Cvetana i

Gorana nikako nisu mogle da se dogovore oko boje, te se njihove arolije sudarie
i... Sredom, i to se lako reilo tapidem!
Zauzete izborom boje za Ruiinu haljinu, vile nisu ni primetile da snopovi
arenih iskrica lete svuda po kolibi i izledu iz dimnjaka. Ali Grdaninom gavranu to
nije promaklo.
Kra!, zlokobno zakreta. Gde su vile tu je i princeza! Ima li lepe vesti za
moju gospodaricu?, zakreta crna ptiurina i polete kao strela.
Vrativi se u kolibu, Ruica vide pripremljeno iznenaenje, ali ne ree nita,
udubljena u vlastite misli. Dananji susret za nju bio je mnogo znaajniji.
Divno! Jedva ekam da ga upoznate... Zove se Filip i...
Da GA upoznamo?, prekide je Sunica. Duo, moramo ti neto redi!
Devojka je bez rei sluala od vila najudniju priu koju je ikada ula priu
o princezi Aurori koja je izrasla u Trnovu Ruicu i njenom povratku u kraljevski
dom.
Gorana, Cvetana i Sunica povedoe je put dvorca, gde su je eljno iekivali
njeni roditelji.
Ali Ruica nije prestajala da sanjari o toplim Filipovim oima i iskrenom
osmehu. Bila je suvie daleko od Grdane, kralja, kraljice i tog tajanstvenog
verenika o kome su joj vile priale.
Stigavi u dvorac, vile pourie da obraduju nestrpljive roditelje i na
trenutak ostavie princezu samu. Tada se u tami pred zbunjenom devojkom pojavi
neobina modra izmaglica. Ruica kao hiponotisana poe za njom sve do tesne
sobice na vrhu kule, u kojoj je stajalo staro pranjavo vreteno...
Dotakni vreteno!, ula je glas kome nije mogla da se odupre.
Zaarana princeza isprui ruku i dotae otar vrh.
Vile su stigle prekasno. Ruica je nepomino leala na podu dok se iznad nje
pobedniki cerila bezduna Grdana.
Dobro dole!, prosikta ledenim glasom.
Malo ste zakasnile!
Ti podla zmijo!, povika Cvetana i gnevno se baci na veticu, ali ova
nestade u oblaku dima.
Siroti kralj i kraljica!, proapta Sunica. Srce de im prepudi od bola!

Ne brini!, odgovori Gorana. Nede ni saznati! Zato pourite, eka nas

puno posla!
Neumorne male vile poletee i svojom snanom arolijom uspavae celo
kraljevstvo.
Nek vreme lagano kroz prste sipi!
U san nek utone svako od vas:
Miid u rupi, pele na lipi
Kraljica, straa u isti as.
Kazaljke sata zastade tek,
Al' poljubac prvi, znaj bide lek!
Sad kraljevstvom celim vladaju sni...
Spavaju svi, spavaj i ti...
Zna, prijatelju..., sanjivo promrmlja kralj Hubert obradajudi se svom
cenjenom domadinu.
Filip mi je danas saoptio da namerava da se oeni nekom...
Pssst!, prekide ga Cvetana. Spavaj!
Svuda zavlada tiina i vile urno odletee kroz prozor.
Shvativi da je Aurorin voljeni upravo princ Filip, Cvetana urno povede vile
ka skrivenoj kolibi. Ali zaljubljeni mladid je ved bio na pragu kudice u kojoj ga je
ekala vetica.
Probudivi se okovan u Grdaninom dvorcu, princ ugleda pred sobom
okrutnu arobnicu.
Sigurno se pita kako si dospeo ovamo, zlurado se kezila. Tvoja ljubljena
seljanica je princeza Aurora. Tri glupe vile su naivno verovale da de je u
naputenoj kolibi sauvati od mene! Kao to vidi uzalud! Ipak se ubola i
usnula... zauvek! Ti bi je svojim poljupcem mogao probuditi, ali si i sam zarobljen.
teta!
Ostavi sam u mraku, Filip zau neije glasove.
To je on! To je on!, povikae vile osvetljavajudi tamnicu. Ved slededeg
asa princ je bio slobodan, a u rukama je drao ma hrabrosti i tit istine.

Jedino ovim orujem moe pobediti Grdanu, proapta Cvetana. Ako

zaista voli Auroru iskrenom i neprolaznom ljubavlju, bori se za nju!
U Filipovim oima zaiskrila je nada. Potravi ka izlazu, on snano zamahnu
maem. Nije daleko odmakao, kad pred njega neoekivano izlete crna ptiurina.
Kra! Krrra!, podmuklo zakreta Grdanin verni sluga. Zatvorenik bei!
Zidine dvorca se zatresoe.
Pouri!, viknu Sunica Filipu.
Pred Grdaninim ukletim zamkom verni konj je ekao svog gospodara. Sa
zidina polete kia strela, ali ih, na Filipovu sredu, Cvetana sve pretvori u nene
cvetove.
Prinev neustraivi konj jurio je poput vetra. Nailazili su na opasne
prepreke, utvare i zastraujude ponore. Ali najvede iskuenje je tek bilo pred
njima. Nadomak dvorca doekao ih je pakleni crni zmaj. Bila je to Grdana,
spremna na najsuroviju borbu. Uskoro se Filipov tit pretvori u prah i on polako
poe da gubi snagu, ali ga pomisao na Ruicu osnai i on zari ma hrabrosti u
zmajevo srce. Vetica oajniki zmahnu krilima i pade u ponor.
Stigavi u zamak, Filip pojuri ka kuli praden dobrim vilama, koje ga podsetie
da samo poljupcem iskrene ljubavi moe spasti svoju uspavanu lepoticu.
Poljubi je, apnu Cvetana.
Ma ne smetaj im!, ljutito je opomenue Gorana i Sunica. Sami de se
snadi!
Tada se princ sae i nenim poljupcem pobedi kletvu.
Znala sam da de me nadi!, osmehnu se Ruica sanjivo. Ali ne znam
hode li me voleti iako sam princeza?, bojaljivo upita.
Ne brini, navidi du se ved nekako, nasmeja se Filip.
Sredni i zaljubljeni, pourie da saopte roditeljima radosnu vest. U sveanoj
dvorani kralj i gosti su se tek budili iz neobinog sna.
Oe, dozvoli da ti predstavim izabranicu svoga srca Ruicu... hodu redi
Auroru!, ree Filip.
Tata... To sam ja!, proapta princeza neno zagrlivi kralja Stefana.
Razneeni roditelji zaplakae od radosti.
ini mi se da jo uvek sanjam, ree kralj Hubert svom prijatelju Stefanu,
uivajudi u zaljubljenom plesu dvoje mladih.

Neka tako i ostane i neka ovaj trenutak, pun nae zajednike radosti i
ljubavi, traje veno!, osmehnu se kralj Stefan.