ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE PREDUZEEM

Glava I------ Pitanja za proveru znanja str.32

1.
Kako glasi definicija menadmenta koju je dao Drucker?
Proces u okviru kojeg se obavljaju menaderske aktivnosti: planiranje, organizovanje,
rukovoenje i kontrola
2.
-

Koje su osnovne aktivnosti procesa menadmenta?

Planiranje
Organizovanje
Voenje
Kontrolisanje
Motivisanje

3.
Kako glasi definicija menadmenta prema Robinsu?
Koordinisanje aktivnosti vezanih za posao, tako da se one obave efikasno i efektivno sa
ljudima i uz pomo drugih ljudi
4.
ta je efikasnost, a ta efektivnost?
Efikasnost predstavlja obavljanje posla na pravi nain a efektivnost se esto definie kao raditi
prave stvari, t.j. one aktivnosti vezane za posao koje pomau organizaciji da postigne svoje
ciljeve
5.
Objasniti procese menadmenta (planiranje, organizovanje, voenje i kontrolu)?
Planiranje - definsanje ciljeva preduzea i odreivanje mera i akcija za dostizanje ciljeva. Proces
planiranja obuhvata i predvianje buduih stanja i dogaaja.
Organizovanje - definisanje takve organizacione strukture preduzea, odnosno celokupne
organizacije preduzea, koja obezbeuje realizaciju planiranih ciljeva i zadataka.
Voenje - usmeravanje i koordinacija kadrova u izvrenju postavljenih zadataka. Voenje je
odnos izmeu pretpostavljenih, odnosno menadera i radnika, pri emu menaderi usmeravaju
radnike da to bolje i efikasnije obavljaju svoje poslove.
Kontrola - analiziranje i provera da li se izvravanje odvija kako je planirano, odnosno da li se u
toku izvravanja postiu planirani ciljevi i rezultati. Osnovne aktivnosti podprocesa kontrole
usmerene su na merenje ostvarenih rezultata i njihovo uporeivanje sa planiranim, utvrivanje
odstupanja izmeu ostvarenih i planiranih rezultata i preduzimanje korektivnih akcija u cilju
ispravljanja eventualnih odstupanja.
6.
-

Koje su 3 osnovne uloge menadera?

izgradnja meuljudskih odnosa,
informisanje i
donoenje odluka.

7.
Navesti vetine menadera?
Tehnike - predstavljaju sposobnost da se primeni odreeno struno znanje i ekspertiza.
Meuljudske ili interpersonalne - predstavljaju sposobnost menadera za saradnju i rad sa
drugim ljudima, razumevanje drugih ljudi i motivisanje zaposlenih.
1

Konceptualne - su kognitivne prirode. Menaderi moraju imati kognitivnu sposobnost da

pravilno percipiraju pojavu, da analiziraju i dijagnostikuju kompleksne situacije. Korienjem
ovih vetina, menaderi stiu sposobnost da sagledaju organizaciju u celini, da shvate odnose
meu razliitim pojedincima i da predvide kao se organizacija uklapa u ire okruenje.
8.
9.
-

Koje teorije spadaju u klasine teorije menadmenta?

Nauni menadment (Taylor)
Administrativni menadment (Fayol)
Birokratski menadment (Weber)
Nabrojati 14 Fajolovih principa?
Podela rada - usmeravanje pojedinca ili grupe na odreene specijalizovane aktivnosti.
Autoritet - pravo izdavanja naredbi
Disciplina, koja se utvruje ugovorom izmeu poslodavca i radnika.
Jedinstvo komandovanja - sistem bez dupliranih naredbodavnih linija. Jedan
naredbodavac - jedan izvrilac.
Jedinstvo planiranja - jedinstven plan za grupe aktivnosti koje imaju zajedniki cilj.
Podreenost individualnih interesa optim interesima kompanije.
Novana naknada za rad trebalo bi da bude prihvatljiva i za radnika i za kompaniju.
Centralizacija upravljakih funkcija - neophodna zbog efikasnosti odluivanja.
Piramidalna struktura upravljanja: od vrha ka podnoju organizacije.
Poredak: pravi ovek na pravom mestu.
Pravinost - ljubazan i pravedan odnos menadera prema zaposlenima.
Vreme "uhodavanja" zaposlenih treba da bude dovoljno dugo da bi u potpunosti shvatili
posao koji e obavljati i da bi se uspeno integrisali u organizaciju.
Inicijativa svih zaposlenih je veoma poeljna, ali u okvirima predviene discipline i pod
kontrolom menadera.
korporativni duh - Esprit de corps podrazumeva harmoniju organizacije i razvijanje i
podsticanje timskog rada

10.
Kako je Tejlor definisao vetinu upravljanja?
Znati tano ta ele da ine ljudi, a zatim se postarati da oni to ine na najbolji nain.
11.
-

Navesti Tejlorove principe naunog upravljanja?

Prvi princip zasniva se na proceni dnevnog uinka radnika
Drugi princip sav umni rad treba ukloniti iz pogona I obavljati ga u planskom odeljenju
Trei princip kontrola rada I izvrenje radnih zadataka

12.
ta karakterie upravljanje u birokratskoj organizaciji?
Menadment pomou kancelarije, odnosno poloaja a ne pomou ljudi.
13.
-

Navesti elemente Veberove birokratije?

Specijalizacija - podela rada na pojedince prema znanju i kompetentnosti
Hijerarhija - lanovi na niem nivou pod kontrolom onih na viem nivou
Formalizacija - formalna pravila i procedure koje obezbeuju da se posao obavi na
odreeni nain, obezbeivanje uniformnog ponaanja i interpersonalni odnosi
2

14.
ta predstavlja teorija X, a ta teorija Y?
Teorija "X" predstavlja klasian pristup problemu redne motivacije - ovek je po prirodi
indolentan i radi samo koliko mora, bez ambicija i ne voli odgovornost. Da bi se ovo izbeglo,
potrebno je organizovati ljude i sredstva, usmeravati ih, kontrolisati i motivisati kako bi oni
ostvarili ciljeve organizacije.
Teorija Y ljudi su motivisani, poseduju mogunost razvoja, i sposobni su da preuzmu
odgovornost i usmere svoje ponaanje prema ciljevima organizacije. Zadatak menadmenta je da
ljudima omogui da saznaju i razvijaju svoje pozitivne karakteristike.
15.
-

Koje su karakteristike Z organizacije?

Pokuava da integrie japansku i ameriku menadersku praksu.
dugorono zaposlenje (long-term employment);
kolektivno odluivanje;
individualna odgovornost;
sistem postupnog napredovanja zaposlenih;
umereno specijalizovana profesionalna karijera;
mehanizam indirektne kontrole;
briga za sve zaposlene u kompaniji, ukljuujui i njihove porodice.

Glava II-------- Pitanja za proveru znanja str.45

1. ta organizacija omoguava?
Organizacijom se omoguuje i obezbeuje efikasno ostvarivanje unapred postavljenih ciljeva.
Problem organizacije rada se javlja i namee kao jedan od najvanijih problema tek posle
industrijske revolucije pojavom akumulacije kapitala.
2. Kada su nastali prvi organizacioni problemi?
Prvi organizacioni problemi su nastali sa pojavom ljudskog rada i zato se moe rei da su svoje
korene zaeli u praksi.
3. ta je podsticalo formiranje nauke o organizaciji?
Formiranje nauke o organizaciji podsticali su, pre svega, pojava preduzea i sve brojnija radnika
klasa. Isto tako razvoj nauke i tehnike, u drugoj polovini 19.veka, postavio je nove zahteve
preduzeima. Tehniko-tehnoloki i ekonomski aspekt organizacije su postali predmet
interesovanja. Pored ovih vremeneom su se manifestovani i drugi uslovi koji su imali znaajnu
ulogu u procesu formiranja nauke o organizaciji.
4. ta obuhvata organizacija?
Organizacija obuhvata:
- ljude, tj. resurse u preduzeu,
- sredstva za rad,
- predmete rada,
- odnose izmeu i unutar elemenata proizvodnje,
- principe,
- metode,
- modele i drugo.
3

5. Navesti grupe dokaza o postojanju i korienju organizacije?

Svi dokazi o davnom postojanju i korienju organizacije mogu se sistematizovati u dve grupe:
- graevinski ili materijalni (Piramide Gizeha, Abu Simbel, Akropolj, Stonehenge,
Baalbek, Kineski zid, Machu Piccu.
- Pisani dokazi koji datiraju jos iz perioda starog veka.
6. Navesti karakteristike razvoja teorije organizacije.
Na osnovu dosadanjeg razvoja organizacije, imajui u vidu karakteristike postojeih teorija,
naelno se moe konstantovati da budunost ne nagovetava stvaranje jedne konzistentne teorije.
Znai razvoj teorije organizacije uglavnom e karakterisati mogunost diferenciranja razliitih
koncepcija. Meutim svim buduim koncepcijama organizacije mora biti vano stalno praenje,
uvaavanje drutvenih uslova, tehniko-tehnolokog razvoja i razvoja drugih naunih
disciplina.
Konkretne karakteristike razvoja teorije organizacije
Poveanje stepena decentralizacije
Izraenije grupisanje poslova
Potiskivanje stroge hijerarhije sistemom komunikacije
Stepen automatizacije
7. Koje su 2 osnovne tendencije koje karakteriu razvoj teorije organizacije?
Prva orijentacija prema koncepciji demokratske interne organizacije kulturna revolucija
Druga orijentacija prema koncepciji koja ukljuuje i eksterne uslove. U pitanju je relacija
organizacija-okruenje
8. Zahvaljujui ijim radovima je formirana nauka o organizaciji?
Krajem 19. I poetkom 20.veka zahvaljui radovima Tejlora, Fajola, Forda i Vebera formirana je
nauka o organizaciji.
9. Koja podruja obuhvata organizacija kao nauna oblast?
Organizacione teorije i dizajn prouavanje strukturalne, formalne elemente organizacije.
Organizaciono ponaanje fokus istraivanja u ovoj oblasti jeste ovek.
Menadment ljudskih resursa - metode i tehnike upravljanja ljudskim resursima u
organizacijama.
Organizacione promene i razvoj izuavaju uzroci koji dovode do promena, sadraj
organizacionih promena kao i sam proces promena.
10. Koje faze u okviru procesa menadmenta obuhvata organizacija?
Oblast organizacije obuhvata dve centralne faze procesa menadmenta a to su Organizovanje i
Vostvo.
11.
-

Koje su nauke uticale na razvoj organizacije?

Tehnike nauke
Humanistike nauke
Ekonomske nauke
Pravne nauke
4

Glava III-------- Pitanja za proveru znanja str.53

1. ta je sistem?
Sistem je veliki broj pojava i fenomena koji se ispoljavaju u drutvu, privredi, tehnologiji i dr.U
tom smislu govori se o drutvenim, ekonomskim, politikim, upravljakim, informacionim,
biolokim, filozofskim i drugim sistemima.
Pod sistemom treba podrazumevati skup delova, t.j. podsistema, koji su meusobno relativno
nezavisni i ije su veze regulisane odreenim principima.
2. Navesti vrste sistema.
Realni i apstraktni podela izvrena na osnovu kriterijuma apstrakcije odnosno stepena
apstrakcije.
Prirodni i vetaki grupisanje je izvreno sa aspekta njihovog nastanka i razvoja.
Materijalni i nematerijalni podela izvrena na osnovu kriterijuma cilja.
Determinisani i nedeterminisani grupisanje na osnovu kriterijuma ponaanja.
Statiki i dinamiki podela izvrena na osnovu kriterijuma promena tokom vremena.
Zatvoreni i otvoreni podela na osnovu kriterijuma odnosa sistema sa njegovim okruenjem.
Prosti i sloeni podela na osnovu kriterijuma kompleksnosti strukture sistema, odnosno broja
elemenata koji ine sistem.
3. Koja je osnovna razlika izmeu prirodnih i vetakih sistema?
Osnovna razlika je u tome to se nastanak i razvoj prirodnih sistema zasniva na prirodnim
zakonima dok su vetaki sistemi ljudska tvorevina.
4. Kako je izvrena podela sistema na osnovu kriterijuma cilja?
Na materijalne i nematerijalne sisteme. Materijlni sistemi imaju za cilj stvaranje materijalnih
dobara, odnosno usluga dok nematerijalni sistemi imaju za cilj stvaranje nematerijalnih vrednosti
odnosno intelektualnih dobara kao to su nauka, kultura, umtnost...
5. Kako su grupisani sistemi na osnovu kriterijuma ponaanja?
Na determinisane i nedeterminisane. Determinisani sistemi funkcioniu u skladu sa poznatim,
prirodnim zakonima i principima. Njihova struktura je takoe poznata pa se moe predvideti
ponaanje ovih sistema. To na primer moe biti tehniki sistemi. Nedeterminisani sistemi
predstavljaju sisteme ije se ponaanje ne moe predvideti. U ovu grupu spadaju nedovoljno
istraeni prirodni sistemi i svi organizacioni sistemi.
6. Koja je osnovna razlika izmeu statikih i dinamikih sistema?
Dinamike sisteme karakteriu promene tokom vremena i to naroito evolucione i revolucione
dok statike sisteme ne karakteriu promene.
7. Navesti osnovne karakteristike zatvorenih i otvorenih sistema.
5

Zatvoreni sistemi funkcioniu izolovano od svog okruenja i ostvaruju odreene inpute i odnose
u okviru tog sistema. Otvoreni sistemi kroz odreene inpute i odgovarajue outpute sistem se
prilagoava promenama u okruenju.
8. Koja je razlika izmeu prostih i sloenih sistema?
Sloeni sistemi sadre veliki broj elemenata dok prosti imaju jednostavnu strukturu.
9. Koje podsisteme sadre organizacioni sistemi?
Organizacione sisteme stvara ovek sa odreenim ciljem. Oni predstavljaju samostalnu
ekonomsku i organizovanu celinu i sadre razliite podsisteme:
- bioloki podsistemi ljudi,
- tehniki podsistemi sredstva,
- organizacioni podsistemi veze i odnosi izmeu pojedinih organizacionih jedinica.
10. ta predstavlja preduzee kao organizacioni sistem?
Samostalno organizovanu ekonomsku celinu sa odgovarajuom strukturom i odreenim ciljem,
koji se postie obavljanjem ekonomske aktivnosti, u skladu sa odgovarajuim pravilima
ponaanja internog ili eksternog karaktera.
11. Koje su osnovne karakteristike organizacionih sistema?
Sloenost odreena je strukturom org.sistema koja po pravilu sadri veliki broj podsistema.
Otvorenost kao otvoreni sistem sa mnogim ulazima i izlazima njegov rad i ponaanje u velikoj
meri zavise od uslova okruenja.
Dinaminost Za odranje organizacionog sistema treba obezbediti neprekidan rad.
Materijalnost postizanje ekonomskog cilja, odnosno ostvarenje materijalnih dobara ili
odreenih usluga.
Glava IV-------- Pitanja za proveru znanja str.89
1. ta se podrazumeva pod definisanjem organizacione strukture preduzea?
Definisanje organizacione strukutre preduzea podrazumeva da se valjano organizuju svi delovi
preduzea i svi pojedinci, tako da mogu to bolje da obave delegirane poslove i zadatke.
2. Navesti tipove organizacionih struktura.
Savremeni pristupi predlau sledee tipove org. struktura
- model funkcionalne organizacione strukture,
- model divizione organizacione strukture,
- model matrine organizacione strukture,
- model mrene strukture,
- model timske organizacione strukture,
- struktura prema proizvodima,
- struktura prema procesima,
- struktura prema teritoriji i
- projektna organizaciona struktura.

3. Kako se formira funkcionalna organizaciona struktura?

Formiranje organizacione strukture prema funkcijama predvia grupisanje aktivnosti i
definisanje organizacionih jedinica prema pojedinim funkcijama, koje predstavljaju skup
istovrsnih i povezanih poslova i aktivnosti uz pomo kojih se na najbolji nain realizuje odreeni
zadatak ili deo poslovnog procesa preduzea.
4. Koje su osnovne prednosti matrine organizacione strukture?
Osnovna prednost je sadrana u injenici da se radi o modelu fleksibilne strukture. To su:
- lako prilagoavanje promenama;
- uvodi se prema potrebi i postoji dok traje potreba;
- vremenski je ogranien;
- ima odreenu namenu i cilj;
- primenjuje se uspeno za prevazilaenje promenljivih uslova okruenja.
Omoguava efikasno upravljanje velikim brojem projekata i efikasno korienje resursa i
smanjuje konflikte izmeu rukovodilaca.
Preduzece
Top menader

Istraiv. i razvoj

Marketing

Proizvodnja

Racunovodstvo

Kadrovi

Menader

Menader

Menader

Menader

Menader

Projektni tim A
Projekt. menader

Projektni tim B
Projek. menader

MATRINA ORGANIZACIONA STRUKTURA

5. ta ini mrenu organizaciju?
Mrena organizacija je skup autonomnih jedinica koje se ponaaju kao samostalni entiteti koji
koriste razliite mehanizme za koordinaciju i kontorolu. Mreu ine:
- centralno preduzee (jezgro) i
- lanovi mree (obavljaju specijalizovane funkcije)

INTERNA MRENA STRUKTURA

DINAMIKA MRENA STRUKTURA

6. Kako se formira organizaciona struktura prema procesima?

Organizovanje prema procesima predvia da se organizacione jedinice definiu za svaku vrstu
procesa ili za svaku fazu rada koja postoji u preduzeu. U ovim organizacionim jedinicama
grupisani su svi potrebni specijalisti za realizaciju osnovnog procesa.
Preduzece
Glavni menader

Proizvodnja preliva

Proizvodnja tkanina

Proizvodnja konfekcije

Menader

Menader

Menader

ORGANIZACIONA STRUKTURA PREMA PROCESIMA

7. Koji se prilazi koriste kod odreivanja organizacione strukture?
Pri odreivanju pojma organizacine strukture mogu da se koriste dva prilaza:
Statiki prilaz organizaciona struktura se tretira kao skup odreenih stvari, postupaka i
ponaanja ljudi, tehnike, tehnologije, informacija i drugog. Kod ovih definicija zanemaruju se
postojee veze i odnosi izmeu i unutar pojedinih delova preduzea.
Dinamiki prilaz uzima u obzir postojei sistem veza i odnosa izmeu pojedinih delova
preduzea organizacionih jedinica, radnih mesta. Ovakvo determinisanje organizacione
strukture ukljuuje i vreme i prostor.
8. Objasniti razliku izmeu statikog i dinamikog prilaza.

Razlika se ogleda u tome da statiki prilaz zanemarujje postojee veze i odnose izmeu i unutar
pojedinih delova preduzea dok dinamiki prilaz uzima u obzir postojei sistem veza i odnosa
izmeu pojedinih delova preduzea.
9. Koji se prilazi koriste pri definisanju elemenata organizacione strukture?
Postoje dva prilaza pri definisanju elemenata organizacione strukture:
Socio-tehniko-tehnoloki prilaz svako preduzee ima svoj cilj, odnosno ciljeve, koji se
postiu ostvarivanjem odreenih zadataka. Da bi se zadatak ostvario neophodni su ljudski i
materijalni elementi, odnosno sistem rada, socijalni sistem i tehniko-tehnoloki sistem.
Pristup 5S (pristup 5 subsistema) iji je tvorac Mintzberg.
10. Koji elementi ine organizacionu strukturu prema pristupu ,,5S,,?
Organizacionu strukturu ine pet osnovnih elemenata
- Strategijski nivo organizacije - strukturiran od najviih rukovodilaca, koji se nalaze na
najvioj poziciji organizacije. Oni donose strategijske odluke preduzea.
- Srednji nivo organizacije - sastoji se od rukovodilaca koji su locirani izmeu dva
granina nivoa organizacije strategijskog i operativnog. Ovi rukovodioci su nadleni za
sprovoenje strategijskih odluka.
- Operativni nivo organizacije - ine ga pojedinci koji su neposredno ukljueni u proces
rada. To je radni kolektiv, odnosno lanovi organizacije. Izvravaju operativne odluke,
odnosno parcijalne zadatke, ime omoguavaju sprovoenje strategije preduzea.
- Tehnostruktura - ine je odgovarajui organi, odnosno strunjaci ije su kompetencije
izvan formalne strukture upravljanja organizacijom. Bave se standardizacijom
- Pomoni tab - obavlja poslove koji su znaajni za sve delove preduzea
(administrativni, pravni, kadrovski poslovi, zastita na radu)
11. Koji faktori utiu na formiranje organizacione strukture?
Na formiranje organizacione strukture utie veliki broj faktora ali se svi oni generalno mogu
svrstati u dve grupe:
- Eksterni faktori (oni koji dolaze iz okruenja)
- Interni faktori (oni koji dolaze unutrar preduzea)
12. Navesti eksterne fatore organizacione strukture?
Eksterni faktori bitno utiu na izbor modela organizacione strukture. Najpoznatiji su:
- institucionalni uslovi - Delovanje ovog faktora je zakonski propisano, a odnosi
se na: osnivanje, integrisanje, sanaciju i likvidaciju preduzea, kao i obaveze
preduzea u vezi sa donoenjem poslovnih odluka
- trite - Trite utie na: vrstu i irinu proizvodnog programa, ivotni vek
proizvoda, veliinu serije, stepen korienja ljudskih i materijalnih potencijala
preduzea, kvalitet proizvoda, cenu, kanale distribucije, intenzitet inovacije
proizvoda,
nauni i tehniko-tehnoloki razvoj - Uticaj naunog i tehniko-tehnolokog
razvoja manifestuje se na: racionalizaciju tehnolokih procesa, tehnike i
tehnoloke inovacije i njihovu primenu, projektovanje novih proizvoda,
- usavravanje kadrova, skraivanje ciklusa rada i drugo.

13. Navesti interne faktore organizacione strukture?

- Veliina preduzea
- Strategija preduzea
- Tehnologija
- Diverzifikacija proizvodnje
- Ostali interni faktori
14. ta je projektovanje organizacione strukture?
Projektovanje organizacione strukture preduzea podrazumeva dobru organizaciju svih delova
preduzea i svih pojedinaca unutar preduzea, tkao da oni mogu to bolje da obave svoje poslove
i zadatke.

15. Navesti osnovne nivoe kod strukturiranja.

Broj nivoa modela organizacione strukture uslovljen je karakteristikama preduzea, a mogu se
grupisati na:
- Strategijski nivo predstavlja najvii nivo. Njegov zadatak je definisanje ciljeva
preduzea i utvrivanje naina za postizanje tih ciljeva, odnosno donoenje strategijskih
odluka.
- Operativni nivo se nalazi u nadlenosti rukovodeeg tela. Njegove kompetencije se
odnose na sprovoenje strategijskih odluka. Na ovom nivou nalaze se: autoritet,
ovlaenja i odgovornost. Aktivnosti koje se odvijaju na operativnom nivou usmerene su
na efikasnost poslovanja preduzea.
- Izvrni nivo se nalazi izvan formalne strukture upravljanja. Kompetencije ovog nivoa
vezane su za poslove kojima se izvrava ukupan zadatak preduzea. Pozicioniran je u
domenu funkcije izvrenja.
Glava V-------- Pitanja za proveru znanja str.99
1. ta je organizaciono ponaanje?
Organizaciono ponaanje moe da se definie kao nauna disciplina koja se bavi istraivanjem
ponaanja ljudi u organizacijama da bi se, njegovim razumevanjem, predvianjem i
usmeravanjem, poboljali organizacioni parametri i povealo zadovoljstvo lanova organizacije
2. Navesti nivoe na osnovu kojih se sagledava ponaanje ljudi u organizaciji.
Na individualnom nivou se sagledava i oblikuje individualno ponaanje, odnosno ponaanje
zaposlenog kao pojedinca.
Na grupnom nivou izuava se, analizira, oblikuje i kontrolie grupno i timsko ponaanje, odnosi
unutar grupe, intergrupni odnosi, timovi, odnosi radnog i upravljakog tima, intertimski odnosi i
slino.
Na organizacinom nivou sagledava se, izuava, oblikuje i kontrolie ponaanje zaposlenih u
celoj organizaciji (kolektivu) u iu interesovanja stavljena je organizacija (kolektiv), kao celina
i svi zaposleni u njoj.

10

3. Koji su osnovni faktori koji utiu na organizaciono ponaanje?

Faktori na individualnom nivou koji su po svojoj prirodi individualni procesi ili ponaanja,
Faktori na grupnom nivou koji su po svojoj prirodi interpersonalni procesi i ponaanja,
Faktori na organizacionom nivou koji su posvojoj prirodi organizacioni procesi i strukture
ponaanja
4. Navesti osnovni faktor koji utie na ponaanje lanova organizacije?
Motivacija je najznaajniji faktor subjektivnog karaktera i ona nije manje bitna od uloge koja se
pripisuje ljudskom znanju, strunosti, sposobnosti, iskustvu.
5. Kako je izvrena podela neformalnih grupa?
U neformalnoj organizaciji se formira sloen sistem relacija izmeu grupa intergrupne i
unutar grupa intragrupne.
Neformalne grupe koje se formiraju u organizaciji mogu biti:
Vertikalno strukturirane neformalne grupe ine lanovi sa razliitih nivoa organizacione
strukture. Osnovni ciljevi povezivanja lanova organizacije: razni interesi, poznanstva, veze van
preduzea
Horizontalno strukturirane neformalne grupe sastavljene su od lanova organizacije sa istog
nivoa organizacione strukture. Oni uglavnom rade na istom zadatku preduzea, i to je najei
osnov njihovog povezivanja.
Kombinovano strukturirane neformalne grupe formirane su od lanova organizacije sa
razliith vertikalnih i hotizontalnih nivoa organizacione strukture. To mogu biti i radnici iz raznih
organizacionih jedinica u mestu lociranja preduzea, kao i radnici iz dislociranih organizacionih
jedinica preduzea.
6. Koji su razlozi formiranja grupa u organizaciji?
Grupe zadovoljavaju zanaajne potrebe zaposlenih i vre neke uloge koje ni jedan drugi subjekt
u organizaciji ne moe da vri. Svaka organizacija se sastoji od grupa a ne pojedinaca. Zaposleni
u predzeima formiraju grupe kako bi mogli da zadovolje svoje potrebe pripadnosti, potovanja,
moi, sigurnosti, itd.
7. Kako se definiu grupe?
Grupa se definie kao skup ljudi koji:
- stupaju u meusobne interakcije;
- dele zajednike ciljeve i interese;
- odravaju relativno stabilnu strukturu odnosa;
- percipiraju sebe kao grupu.
8. Kako nastaju grupe?
Grupa moe nastati na dva naina:
- planski i svesno zbog ostvarivanja nekog cilja i
- spontano i nesvesno zbog zadovoljenja nekih potreba.
9. Navesti 2 osnovne vrste grupa u organizaciji?

11

Formalne grupe nastaju formalno pravnim reenjem sa tano definisanim ciljem i imaju unapred
odreenog lidera, strukturu odnosa, uloge lanova, norme kao i ciljeve svoga rada. One se dalje
mogu deliti u komandne i radne grupe.
Neformalne grupe su one koje nastaju spontano bez ikakvih odluka menadmenta preduzea, a
ponekada menadment moe biti direktno konfrontiran sa grupama koje spontano nastaju. One
mogu biti prijateljske i interesne grupe.
10. Koja je karakteristika formalnih grupa?
Nastaju formalno pravnim reenjem sa tano definisanim ciljem i imaju unapred odreenog
lidera, strukturu odnosa, uloge lanova, norme kao i ciljeve svoga rada
11. ta su komandne grupe?
Komande grupe nastaju grupisanjem organizacionih jedinica a ime komanden dobijaju jer ih
sainjavaju rukovodioci organizacionih jedinica koji ulaze u njih i ovakve grupe su trajnog
karaktera.
12. Kako nastaju neformalne grupe i kakve one mogu biti?
Neformalne grupe su one koje nastaju spontano bez ikakvih odluka menadmenta preduzea, a
ponekada menadment moe biti direktno konfrontiran sa grupama koje spontano nastaju. One
mogu biti prijateljske i interesne grupe.
Glava VI-------- Pitanja za proveru znanja str.115
1. ta je preduzee?
Preduzee predstavlja jednu sloenu celinu u okviru koje se odvija odreena privredna delatnost
i uvek egzistira u odreenom organizacionom obliku.
2. Navesti osnovne oblike proizvodnje.
Zanatski nain proizvodnje
Osnovni cilj opstanak. Sredstva za rad i predmete rada ovek je morao sam da proizvede.
Zanatski nain proizvodnje je proces individualnog rada, gde je ovek imao visok stepen slobode
samostalno je odluivao o svemu, ali i ogranienja individualne radne sposobnosti i znanja.
Manufaktura - nov organizacioni oblik, koji je bio zastupljen u periodu od 16. do 18. veka.
Njegovom nastanku doprineo je drutveni razvoj, odnosno razvoj nauke, tehnike i saobraaja.
To je period proizvodnje na veliko, sa nastojanjem da se obim stalno poveava, ime se stvara
uslov i za poveanje obima prodaje. Sa porastom prometa poveava se i dobit.
Tako se pojavljuju i novi zahtevi: vee i nove investicije, uvoenje novih tehniki savrenijih
sredstava za proizvodnju, zapoljavanje adekvantne radne snage.
Dolazi do tehnike podela rada, koja je stalno usavravana. Usavravale su se i maine i alati jer
je dolo je do novih tehnikih pronalazaka.
industrijski nain proizvodnje.
Intenzivna primena naunih i tehnikih dostignua u praksi. Otpoeo proces industrijske
revolucije:
- primena novih maina,
- zamena alata mainama,
- poveanje stepena mehanizacije proizvodnje,
12

- korienje novih metoda organizacije rada,

- specijalizacija,
- standardizacija,
- poveanje obima proizvodnje,
- porast produktivnosti rada i drugo.
- Intenzivna primena naunih i tehnikih dostignua u praksi.
Javlja se radnika klasa, kao organizovana snaga, koja postavlja nove zahteve sa stanovita
uslova rada i ivota.Intenzivira se pojava preduzea, koje postaje osnovni organizacioni oblik u
procesu drutvene reprodukcije.
3. Koja je osnovna razlika izmeu zanatske i manufakturne proizvodnje?
U zanatskoj proizvodnji postoji visok stepen slobode i samostalnosti dok u manufakturi to nije
sluaj.
4. ta je karateristino za manufakturni oblik prozvodnje?
Karakteristina je tehnika podela rada koja je dovela i do specijalizacije radnika.
5. Navesti definiciju preduzea po Seneju.
Preduzee je svaka ljudska aktvinost koja koristi razne sile da bi ostvarila odreeni cilj
6. Koje su osnovne komponente definicije preduzea?
Osnovne komponente definicije preduzea su:
- ljudi, odnosno svi zaposleni u preduzeu, ine radni kolektiv. Njihovi meusobni
odnosi regulisani su propisima, organizacijom i postavljenim zadacima.
- sredstva, Sredstva su specifini resursi organizovani na odgovarajui nain,
kojima se obavlja radni proces u svrhu postizanja cilja preduzea. Ona mogu biti
kvalitativna i kvantitativna
- organizovana aktivnost,
Organizovana aktivnost predstavlja uslov
funkcionisanja preduzea. Njen nosilac je ovek, a ogleda se u povezivanju
elementa preduzea: ljudi, sredstava za rad i predmeta rada.
- organizovana ekonomska celina, Preduzee ima obeleje organizovane
ekonomske celine. Kroz ostvarenje interesa drutva i pojedinaca preduzee
zadovoljava sopstvene interese.
- cilj. Osnovni cilj svakog preduzea:
1. ostvarenje to vee dobiti profita
2. minimalni trokovi poslovanja
3. maksimalni poslovni rezultati
4. konstantna likvidnost
7. Navesti ekonomske i organizacione karakteristike preduzea.
Ekonomske karakteristike odnose se na ostvarivanje odreenih interesa:
- interesi pojedinaca,
- interesi preduzea i
- drutveni interesi.
Organizacione karakteristike preduzea odnose se na:
- osnivanje,
13

funkcionisanje,
organizacione promene i
prestanak postojanja preduzea.

8. Koje su faze osnivanja preduzea?

Osnivanje preduzea vri se u nekoliko faza:
- I faza iniciranje,
- II faza obezbeenje sredstava i kadrova,
- III faza donoenje akta o osnivanju,
- IV faza upis u sudski registar.
9. Koji su osnovni parametri sistemske interpretacije preduzea?
Osnovni parametri sistemske interpretacije preduzea su:
- cilj, odnosno sistem ciljeva,
- inputi, odnosno ulazi,
- transformacije, odnosno procesi rada,
- outputi, odnosno izlazi,
- upravljanje, odnosno usmeravanje aktivnosti,
- veze i odnosi, internog i eksternog karaktera,
- okruenje, sredina u kojoj preduzee funkcionie
10. Objasniti preduzee kao organizacioni sistem.
Preduzee kao organizacioni sistem predstavlja samostalno organizovanu ekonomsku celinu sa
odgovarajuom strukturom i odreenim ciljem, koji se postie obavljanjem ekonomske
aktivnosti u skladu sa odgovarajuim pravilima ponaanja internog ili eksternog karaktera.
11. Navesti osnovne podsisteme koji ine preduzee.
Osnovni podsistemi koji ine preduzee su:
- ljudi,
- sredstva i
- organizacija.
12. Navesti faze ivotnog ciklusa preduzea.
Sedam faza rasta organizacije:
- novi preduzetniki poduhvat,
- ekspanzija,
- profesionalizacija,
- konsolidacija,
- diversifikacija,
- integracija,
- opadanje revitalizacija.
13. Koja je razlika izmeu inkrementalnog i preduzetnikog ponaanja preduzea?
Inkrementalno ponaanje predstavlja prilagoavanje organizacione strukture preduzea ve
nastalim promenama u okruenju. To znai da se modifikacije organizacione strukture vre sa
zakanjenjem.
14

Preduzetniko ponaanje predstavlja prilagoavanje organizacione strukture preduzea

oekvanim promenama u okruenju. U ovom sluaju radi se o takvom ponaanju preduzea, koje
karakterie:
- praenje okruenja
- iniciranje odreenih akcija, kojim bi se obezbedio razvoj preduzea
- sprovoenje mera, kojim bi se smanjila neizvesnost i rizik i
- druge preventivne aktivnosti
14. Navesti 4 tipa preduzea (podela sa aspekta njihovog ponaanja).
Preduzea reaktori ponaaju se nezainteresovano prema promenama u okruenju. Ova
preduzea ne preduzimaju nikakve promene u svom ponaanju - ne utvruju se intenzitet
inovacija niti ih planiraju. Organizaciona struktura je uglavnom neadekvatna. Ovakvo ponaanje
preduzea najee pruzrokuje njihovu likvidaciju.
Preduzea branioci uglavnom se ne interesuje za zbivanja u okruenju. Prate jedino promene iz
svog domena. Preduzea koja se odluuju za rast putem: penetracije trita i ogranienog razvoja
proizvoda. Organizaciona struktura je funkcionalnog tipa. Ovakvo ponaanje karakteristino je
za mala preduzea.
Preduzea analitiari ne ignoriu promene u okruenju, ali ih ne istrauju. U pitanju su
preduzea koja se rukovode kriterijumom diferencijalne orijentacije. Organizaciona struktura je
dualnog tipa.
Preduzea traioci se intenzivno bave istraivanjem okruenja i nastoje da to adekvatnije
iskoriste svaku ansu. To su preduzea koja svoje poslovanje temelje na: novim tritima i novim
proizvodima. Sa aspekta organizacione strukture, to su preduzea koja projektuju fleksibilnu
organizaciju. Ona ukljuuje organizacione jedinice, timove, projektne grupe. Odluivanje
organizacije je decentralizovano.

15