Da li verujete u svoje misli?

Preispitivanje misli moe da pomogne da se oseto povezanost sa ivotom...

"Hvala Bogu za Bajron Kejti", sa iskrenim oduevljenjem je rekao moj sestri, nakon to sam bacila pogled
na sudoperu punu sudova i bez komentara ga zagrlila i pitala kako je proveo dan. Kao odgovor na moj
zauen pogled, nastavio je: "Od trenutka kada si se vratila sa obuke kod nje, prestala si da me smara!"
Jo nekoliko puta je u narednih par nedelja, sa izrazom neizmerne sree, upuivao ode zahvalnosti Kejti, u
situacijama u kojima je oekivao pridiku koju nije dobio, ili je dobio izvinjenje koje nije oekivao.
Bajron Kejti je autorka bestselera Voleti ono to jeste, irom sveta poznata po metodi oslobaanja od
patnje i stresa koju je nazvala The Work. Pre 28 godina, nakon desetogodinje borbe sa depresijom i
opsesivno-kompulsivnim poremeajem, u stanju potpunog oaja, iscrpljenosti i mrnje prema sebi, Kejti
se jedno jutro probudila sa sveu da pati zato to veruje u svoje misli i da je izlaz iz patnje u preispitivanju
svojih misli. Tog jutra, njen ivot se preokrenuo, a u godinama koje su usledile, preokrenuli su se ivoti
mnogih drugih ljudi koji su uili od nje. Danas, ova divna sedamdesetogodinjakinja jo uvek putuje po
svetu drei radionice, seminare i obuke za one koji ele da naue kako da koriste njen program. U isto
vreme, ona i njen tim rade na obezbeivanju potpune dostupnosti ovog metoda svima koji, iz razliitih
razloga, ne mogu da pohaaju program uivo. Na njenom sajtu postoje svi potrebni materijali da bi se
program razumeo i primenjivao u praksi, na 28 jezika, a nadamo se da e ih uskoro biti i na srpskom.
Bajron Kejti svakako nije ni prva ni jedina osoba koja tvrdi da nae misli kreiraju nau realnost. Ali ono
to jeste njen ogroman dar svima koji ele da se oslobode stresa i patnje jeste jedan vrlo jasan,

strukturiran i jednostavan proces preispitivanja misli koje izazivaju stres. Najvei broj naih misli zapravo
nisu nae, ve su to misli i verovanja koja smo "pokupili" u svom procesu odrastanja. Neke misli koje smo
preuzeli su nam moda pomogle u ivotu, dale nam vetar u lea, ali je svakako dosta i onih koje nosimo
kao jaram, koje nam crpe ivotnu energiju i koje nam izazivaju stres. Misli koje imamo, u nama izazivaju
telesne reakcije, utiu na nae emocije, na nae zdravlje, na odnose koje uspostavljamo sa drugim ljudima.
Ako utiu na pozitivan nain - divno! Ako utiu na negativan nain, onda ih moramo preispitati.
Proces preispitivanja misli koji Bajron Kejti poduava je zapravo jedan meditativan proces ili
kontemplacija. Do odgovora na pitanja pokuavamo da doemo tako to se okrenemo sebi, poveemo se
sa svojom intuicijom i oslukujemo... Kao da istraujemo neki unutranji prostor. Predlae se da
zatvorimo oi, primirimo se i damo sebi vremena da bez urbe, strpljivo, bez oekivanja primimo slike ili
oseaje koje nam naa intuicija alje. Proces se sastoji od postavljanja etiri pitanja i pravljenja
"preokreta" te misli.
Pitanja su sledea:
1. Da li je to tano?
2. Da li si sasvim sigurna da je to tano?
3. Kako reaguje kada veruje u tu misao?
4. Ko bi ti bila da nema tu misao?
Pre svega, potrebno je da identifikujemo misao koju elimo da preispitamo, obino je to misao koja nam
izaziva stres, i da zamislimo situaciju u kojoj imamo tu misao. Meu mislima koje nam izazivaju stres,
esto su misli koje poinju sa "On/ona/oni bi trebalo da...", Tu se onda nau razne stvari koje nam
smetaju: manje da radi, da prestane da pui, da vie vremena provodi sa mnom, sporije vozi, ponaa se
drugaije... Zapravo, misli koje izazivaju stres su sve misli koje se suprotstavljaju realnosti, sve misli u
kojima je sadrano neprihvatanje neke situacije ili osobe. Hajde da izaberemo jednu misao i preispitamo
je.

Da li verujete u svoje misli?

Kako preispitati svoje misli

Predlaem da prvo proitate tekst do kraja, pa da se onda vratite na vebu. Na primer, misao je: "Ona me
iskoriava." Zamislimo da je to situacija u kojoj telefonom razgovaramo sa drugaricom za koju smatramo
da nas samo zove kad joj neto treba ili kada hoe da se poali u vezi sa nekim dogaajem u svom ivotu, a
inae joj retko pada na pamet da nas zove da pita ta mi radimo. Kada kaemo da moramo da prekinemo
razgovor, ona odgovara: "E, samo jo ovo da ti kaem." I onda, kao da ujemo svoju misao: "Ona me
iskoriava!"
U procesu preispitivanja misli, bie potrebno da se vraamo na tu sliku u kojoj mislimo tu misao i
prepoznajemo ta se u nama, u toj situaciji, deava. Moda su neki od vas imali ba ovakvu misao pa e
veba koja sledi biti potpuno odgovarajua. Vi koji niste, probajte da zamislite sebe u ovoj situaciji.
Ukoliko vam se ba nikako ne svia da radite vebu na ovom primeru, izaberite neku drugu misao,
proitajte uputstvo kod svakog pitanja, a onda se fokusirajte na svoj primer.
1. Da li je to tano? (Odgovor mora da bude samo Da ili Ne)
"Da li je tano da te u ovoj situaciji u kojoj razgovarate telefonom, drugarica iskoriava?"
Ne dozvolimo sebi da odgovor doe iz onoga to nam je ve poznato. Zatvorimo oi, opustimo se i
zagledajmo se u sebe. Odgovor dolazi iz unutranjosti naeg bia. Odgovor treba da bude samo Da ili Ne,
bez ikakvog objanjenja. Ukoliko je odgovor Ne, preskaemo pitanje broj 2 i idemo na pitanje 3.
2. Da li si sasvim sigurna da je to tano? (Odgovor mora da bude samo Da ili Ne)

U ovoj situaciji u kojoj razgovarate sa drugaricom telefonom, da li ste sasvim sigurni da je to tano da vas
ona iskoriava? I ovde odgovor mora da bude Da ili Ne. Izbegavajte svako Ali i ulaenje u objanjavanje i
opravdavanje. Nemojte od sebe oekivati da odgovor bude ovakav ili onakav. Ovo je proces u kojem dajete
sebi prostora da oseate ono to oseate, bez ikakvog osuivanja sebe. Ukoliko i dalje kao odgovor doe
Da, jednostavno preete na pitanje broj 3. Nije nam cilj da promenimo misao, ve da proemo kroz
proces u kojem ispitujemo ta se deava u nama kada verujemo u takvu misao.
3. Kako reaguje kada veruje u tu misao?
Kada pomislite da vas ona iskoriava, kako reagujete, kako se oseate?
Ovde je posebno vano da ne urimo sa odgovorom, ve da oslukujemo i ekamo da nam odgovor doe.
Dodatna pitanja koja mogu da se postave su:
"U ovoj situaciji, kada pomisli da te drugarica iskoriava, kako je tretira? Kako sebe tretira? Da li ti
padaju na pamet neke slike iz prolosti? ta nisi u stanju da radi ili osea kada veruje u tu misao da te
drugarica iskoriava?"
4. Ko bi ti bila da nema tu misao?
Zamislite tu situaciju u kojoj priate sa drugaricom telefonom i kaete da morate da idete a ona odgovori:
"E, samo jo ovo da ti kaem" ali vi nemate misao da vas ona iskoriava. Nemate tu misao! "Ko bi i kakva
bi ti bila bez te misli?"
Ovde pokuavamo da zamislimo kako bi ista situacija izgledala kada mi ne bismo imali tu misao. Kako
bismo se oseali i kako bismo se ponaali. ta bismo mogli da kaemo i uradimo, ako ne bismo imali tu
misao...

Da li verujete u svoje misli?

Pravljenje preokreta
Posle etvrtog pitanja nastupa pravljenje preokreta. Ovde "obremo" misao na tri naina:
a) pravimo suprotnu misao (Ona me ne iskoriava)
b) zamenjujemo subjekat i objekat (Ja iskoriavam nju)
c) postavljamo sebe i u subjekat i u objekat (Ja iskoriavam sebe)
Za svaki preokret pokuavamo da naemo tri ilustracije, da pokaemo kako je istinit. Ovde je vano da
budemo rastereeni elje da bilo ta dokaemo, ve jednostavno postavimo sebi reenicu i pokuavamo da
"dokaemo" kako ona moe da bude tana u situaciji koju razmatramo. Opet se umirimo, okrenemo u
sebe i ekamo da nam doe ideja. Na primer:
a) Ona me ne iskoriava. Ona mene ne iskoriava, ona jednostavno pria i pria. Ona mene ne
iskoriava poto ne radi nita protiv moje volje. Ona mene ne iskoriava poto ona ne zna da ja ne elim
da je sluam..
b) Ja iskoriavam nju. Ja iskoriavam nju tako to je ubacujem u ulogu nekog ko mene iskoriava. Ja
nju iskoriavam tako to imam razloga da se ljutim i loe oseam. Ja nju iskoriavam tako to joj ne
govorim kako se zaista oseam.
c) Ja iskoriavam sebe. Ja iskoriavam sebe tako to doputam sebi da provodim vreme u razgovoru koji
mi ne prija. Ja iskoriavam sebe tako to uskraujem sebi pravo da se ponaam kako mi prija. Ja
iskoriavam sebe tako to pravim od sebe rtvu.

I to je to! etiri pitanja i preokret. Naizgled nita spektakularno, ali proces koji nas uvodi u nove dimenzije
sebe i postojanja. Kejti je svom programu dala ime The Work (rad, posao) zato to se u njemu zahteva da
"zavrnemo rukave i bacimo se na posao". Samim razumevanjem ideje da misli izazivaju stres nita ne
postiemo, osim to dodajemo jo jednu misao arsenalu neispitanih misli u svom ivotu. Smisao ovog
programa je u njegovom korienju. Svakog dana. Rezultati se neprimetno uvuku u nae ivote. Kejti kae
"Ja nisam prestala da puim, puenje je prestalo da se deava". Mnogi koji se bave ovim programom su
doiveli sline stvari. Vrednost programa The Work lei u tome to nas izvlai iz takvog razmiljanja u
jednu drugu dimenziju postojanja. U toj dimenziji, prevazilazi se razmiljanje koje nas navodi u dualitet neto je dobro ili loe, neko je u pravu ili nije u pravu, neko dobija ili gubi, neto je istina ili neistina, i
ulazi se u razmiljanje srcem - doivljavam da sam jedno sa ivotom koji tee kroz mene, povezana sa svim
oko sebe, podrana od strane Univerzuma. Potreba da budem u pravu postoji sve dotle dok postoji ideja
da sam ja odvojena...
Sve dok se borim protiv neega, kreiram misli koje izazivaju stres. Prihvatanje je prvi korak u oslobaanju
od stresa. U redu je da mi bude teko sve dok mi ne postane lako!
ana Borisavljevi, savetnik za lini razvoj "Obrazovanje plus", www.deteplus.rs
ana Borisavljevi

ta je zapravo buenje? Buenje predstavlja raanje duhovnog gena u najskrivenijem

delu naeg srca. Buenje je transformacija kroz koju prolazimo kao due, to je
proces potpunog osveivanja Vieg Bia, proces koji predstavlja kompletno
seanje. Buenje je spoznaja, a da ni sami niste svesni ega, momenat kada se javi
potreba za znanjem, a da ni sami ne znate za im. Oseaji - kompletne zbunjenosti i bujica
suprotnosti, koji se kovitlaju u telu, totalna promena raspoloenja niim izazvana, enormna
tuga i apsolutna srea u isto vreme, nalete intuicije i neobjanjive sile koja vam struji kroz
telo. Neki klik unutar vas, a da ne moete da ga locirate, meutim svesni ste da se desio,
uli ste ga i osetili u isto vreme. Kao da se sve obruilo i da ste osetili svaiji ivot i tugu,
bol, ljubav i sreu, sve to postoji na svetu u neshvatljivo jakom intenzitetu, na neki
sveobuhvatan nain, totalno neobjanjiv, zbunjuju, straan i predivan u istom
momentu. To je buenje.