Rekao sam vam ve da tamo nema nikoga!

dobaci
Bernarden.
Arsen Lupen je tog trenutka stajao pred ogledalom u svojoj
dnevnoj sobi i ovla premazivao prstima svoje lice, vetinom starog
glumca Francuske komedije. Dugo se kolebao oko izbora brkova,
dok ga je Bernarden posmatrao, nestrpljivo opkoraivi jednu stolicu.
- ozef, njihov sluga, potvrdio mi je to nastavi on. Ona
provodi svake srede no pored svoga deteta.
Lupen napravi grimasu da bi se uverio da mu kratki crvenkasti
brkovi, koje je konano odabrao, prijanjaju dobro uz gornju usnu.
- Gde? upita.
- U Valmondou, gde je dete na uvanju. Pa, sve sam vam to
ve objasnio, gazda. Priznajte da me zavitlavate.
- Ni govora o tome, moj mali Bernardene. Ja se samo
presliavam. Ree li ti taj ozef zato je napustio svoje mesto?
- Svakako! Izgleda da se ti Mandajevi stalno svaaju. Svaki
dan se uje kod njih svaa i ozefu vie odgovara da nade neko

drugo mesto. Nikako da se sloi sa ovekom koji je, izgleda, neka

vrsta nevaljalca.
- Koliko ima godina?
- Ne znam tano.
Lupen se naglo okrenu i prstom zapreti Bernardenu.
- To je trebalo da zna. Sve treba da se zna, ako se ve
raspituje o ljudima!
- Pa... Moda nekih etrdesetak godina, bar tako
pretpostavljam. No, ono to je sigurno, jeste injenica da on veoma
esto izlazi uvee. Naroito kad mu je ena odsutna. Stalno poseuje
jedan klub u Kapucinskoj ulici i ne vraa se kui pre jednog sata
izjutra. I poto ozef jo nije dobio zamenu, veeras je kua prazna.
Lupen stavi na obraze tanak sloj pomade.
- Ako nas nee niko videti, smatrate li da vam je to zaista
potrebno?
- Svakako da ne! To inim samo iz zadovoljstva... To ti ne
moe da shvati... Igram se nekadanjih vremena, to je sve.
Naglim pokretom Lupen se ukopa pred Bernardenom. Njegove
oi sijale su mladikom obeu.
- Svialo mi se, zna i sam, da se podmlaim za desetak
godina.. U ono vreme sam se doterivao. Provala u neiji stan bila je
kao zadovoljstvo, zabava koju sam sam sebi pruao, neka vrsta
pozorine predstave... Imao sam oseaj da se nalazim i na sceni i u
dvorani. Uivao sam da mi pljeu. O, kako sam samo znao da
budem dobar glumac!... Naalost, u meuvremenu se zbio rat, pa se
pitam da li e me jo ruka uvek tako dobro sluiti. Ovaj moj prvi
izlazak nikako ne sme da propadne. Eto, zbog ega sam ti
dosaivao toliko svim tim pitanjima... Potrebno mi je da stalno
ponavljam ulogu! Onda, da vidimo jo jednom... Kuda idemo?
- Kod Ksavera Mandaja, u Ulicu Rofuko.
- S kojom se oenio taj Mandaj?
- Devojka iz ampanje, neka Verzi-Monkorne... Ime joj je
Beatrisa. Na prvi pogled, radilo se o velikom bogatstvu... Naviru
velike vrednosti!
- Vrlo dobro. ta jo ima o tom Mandaju? ekaj... Hou da

proverim svoje pamenje.

Lupen stade da nabraja sve to je uo:
- Ksavijer Mandaj poseduje ogromno imanje u blizini Remsa...
Prodao je ga, zapravo, jo 1913. Kad je bila proglaena mobilizacija,
polo mu je za rukom da se krije nekoliko meseci, a onda ga je
vojska pronala. Bio je ranjen u aprilu 1915. Posie toga, jo emo da
vidimo na koji nain, polo mu je za rukom da dobije otpust iz
vojske... Zatim ga pronalazimo, zdravog i ilog, u Parizu, gde
provodi ivot na velikoj nozi. Sve u svemu, ko je taj Mandaj?
- pekulant!
Lupen prasnu u smeh.
- Eto, to je tano ono to mi je trebalo rei. A ta se radi sa
pekulantima?
- Nateruje da podmetnu svoje grlo pod no!
- Gle, Bernardene, ti postaje razborit!... I, eto, ja Arsen Lupen
odluio sam da se, na osnovu istrage koju je sproveo gospodin
Bernarden, ozbiljno pozabavim tim Ksavijerom Mandajem... Upravo
zbog toga, ovog trenutka se i maskiram u potenog oveka!
Lupen napravi malu piruetu, utinivi za obraz mladoga
oveka.
- Onda, lenugo, nasmej se! emu to alosno lice?
Zatim Lupen pred ogledalom, jo jednom pree minkom
preko lica, kao slikar koji dovrava portret, pa uzmae dva koraka i
stade da ispituje svoj profil. Trenutak kasnije prebacio je preko
ramena laki ogrta, stavio na glavu kaket i zapucketao prstima:
- Na put, loa vojsko!
Izaoe. Otar mraz pretvori njihov dah u paru. Taj mart bio je
veoma hladan. Ipak, puna meseina bledela je sjaj svetiljki,
umanjujui njihove senke na trotoaru.
- Ba si morao da izabere ovakvu no! dobaci Lupen ne
gubei ni najmanje od svog dobrog raspoloenja.
Onda nastavi skoro veselo:
- Zna li ti, Bernardene, sva pravila? lan prvi: nikada nemoj
da radi na punoj meseini... lan drugi...
Upravo su prelazili preko Trga Opere, a Lupen naglo zauta i

epa za miicu svoga kompanjona.

- Zbilja, nisi mi rekao, emu tolika urba? Sve je to moglo da
saeka jo neko vreme! Zar ne?
- Ve sam vam rekao to... Mandaj je angaovao novog slugu.
Sledee nedelje bi ve bilo kasno!
- Da, tano, rekao si mi, ali ja volim kad mi se svaka stvar
ponovi. Volim kad se na sve misli! Priznau ti, ovo je samo
presliavanje... Do ovog trenutka uenik Bernarden nije se loe
poneo! Ali, ono najozbiljnije jo nije poelo.
Obojica pruie korak i za as se naoe u Ulici ose de
Anten, gde se mogao videti samo pokoji noni namernik.
- Na prijatelj Sebastijan mi je rekao da si pre rata iveo u
provinciji?
- Da, ali se tog ivota nerado seam! proguna Bernarden.
Dosta ddgo su ili bez rei kad na tornju crkve sv. Trojstva izbi
pola sata.
- Pola dvanaest! primeti Lupen. Stii emo na vreme.
Mandaj se sada uveliko zabavlja, bar tako se nadam. Ja sam uvek bio
za moral!
- Panja, stiemo! proaputa Bernarden. Eno, ona kua na
uglu! Na njoj su i jedna vrata za poslugu, sa desne strane, koja gleda
na Ulicu Omal. Glavni ulaz se nalazi sa druge strane kue, u Ulici
Rofuko.
Lupen zastade da bolje ispita mesto gde se nalaze. Mandajeva
kua bila je lepa starinska zgrada na dva sprata. Prozori u prizemlju
su bili zatieni skoro hermetiki zatvorenim metalnim kapcima.
Jedna sijalica obasjavala je ulaz, ali je ulica, levo i desno od njih, bila
sasvim pusta.
- Onda, da ponemo od vrata za poslugu odlui Lupen.
Ne urei, kao dva prolaznika koji se vraaju u svoj stan,
preoe preko puta i zastadoe pred vratima. Lupen opipa bravu.
- Daj mi kalauz! proaputa.
Bernarden mu prui malu platnenu torbu sa obijakim alatom,
koji bljesnu na meseini kad ga izvadi. Zaas odvoji jednu ploicu
iji je vrh bio malo zavrnut.

- Ne, to mi ne treba. Bie dovoljan samo laki okret... To je

starinska kua!... Nismo u trezorima Francuske banke!
Lupen odabra jedan klju i oprezno ga gurnu u bravu, pa
lagano okrenu, ali vrata ostadoe zatvorena.
- Sa unutranje strane nalazi se reza primeti. Neemo biti
mnogo uporni... No, to si morao znati... Da pogledamo na drugom
ulazu. Gle, gle, tebe je spopala drhtavica! To ne valja, Bernardene...
Nisi, valjda, pretpostavljao da e ovo biti lak posao! Malo vie
hrabrosti, do avola!
Zaobioe ugao kue, pa se osvrnue oko sebe. Brzo se uverie
da je Ulica Rofuko bila pusta dokle god je pogled dopirao. Onda
paljivo poee da ispituju dve brave na glavnom ulazu.
- Ova donja ne predstavlja nikakav problem primeti Lupen.
Preputam je tebi... Upotrebi mali kalauz!
Vlanim rukama, Bernarden je eprkao po bravi nekoliko
minuta, a onda se u kako neto kljocnu.
- Gotovo je, gazda! Okrenulo se!
- Svakako da se okrenulo' Ali, ova donja brava zadae nam
vie brige... Mii se... Daj mi kalauz! Ne, taj nije dobar, dodaj mi
drugi... Onaj sa dva zuba... Hvala!
I, za divno udo, brava popusti.
- Svaka ti ast, dragi prijatelju! osmehnu se Lupen.
- Zato? zbunjeno upita Bernarden. Objasnite mi...
- Svakako u ti objasniti, ali sada nije trenutak... Ulazi prvi!
Uoe obasjavajui svojim runim svetiljkama prostor ispred
sebe.
- Ovo je predsoblje proaputa Bernarden. Levo su
trpezarija i salon, a desno radna soba.
Snop njegove lampe klizio je du zidova kao da je
komentarisao svaku njegovu re.
- Da pogledamo najpre salon! dopaci Lupen.
Lupen proe kroz dvostruka vrata i pred njim se ukaza
prostrana soba ispunjena foteljama, vitrinama i niskim stolovima na
kojima su stajale vaze sa cveem. Odjednom ga obuze nejasno
uzbuenje i nemir... Ponovo je poinjao avanturistiku prolost, i

uputao se u smele poduhvate, da bi dokazao da zaista vredi da se

ivi! Istina, toga trenutka nije inio nita to bi se moglo nazvati
slavnim. Ta nona poseta Mandaju liila je na izlet, sitna avantura
koju je sebi dozvolio da bi se dopao tom Bernardenu. Ipak, to ga je
podsealo na vreme kada je poinjao i nije mu se inilo nita
uzbudljivijim i opojnijim nego da oprezno pipajui oko sebe otkrije
prostor i intimnost neijeg stanita u koje mu je bio zabranjen ulaz.
Debeli zastori navueni na prozore inili su atmosferu u sobi
jo teom. Cvee, rue i karanfili, irili su neki sladunjavi, skoro
pogrebni miris. Gospoo Beatrisa Mandaj osmehnu se ironino
Lupen potpuno ste zanemarili svoj stan... Oh, oprostite!
Lupen se odjednom naao pred njom. Tog trenutka snop svetla
sa njegove svetiljke obasjavao je impozantnu sliku, portret jedne
mlade ene, koja je stajala uspravno, sa buketom ljiljana koji joj je
skrivao donji deo lica. Njene oi, izrazito plave, kao da su postavljale
jedno bolno pitanje. Obe njene ruke, koje su drale buket, bile su
ukraene divnim nakitom. Bogata i nesrena pomisli Lupen.
Da, gospoo, potpuno shvatam ta znai taj va tuan pogled, ne
sum njajte u to... I ja u...
Iznenadni um iza njegovih lea tre ga i on baci u tamu snop
svoje svetiljke. Upravo tog trenutka Bernarden je uspeo da obije
poklopac starinskog radnog stola.
- Ti ba ne gubi vreme dobaci tiho Lupen. Samo ne gubi
iz vida da je nepoeljno naletati kao neki prodrljivac na prvi kola
koji vidi!
- Ali, gazda, jo nita nisam uzeo. Samo traim...
- ta?!
- Neto od vrednosti... Poto je taj radni sto bio zakljuan,
pomislio sam...
Lupen lagano obie sobu, posmatrajui koliko je to mogao u
mraku, slike i nametaj.
- Nita naroito. Imam utisak da je oskudan ivot u ovoj kui
odneo najlepe stvari. A to je to je ostalo, sasvim je skromno, i nema
nikakvog znaaja za nas. Vitrine su upola prazne... A to je znak
Bernardene, koji nikada ne vara. Oskudica, teka oskudica, koja je

ula ovamo pre nas.

- Ali, taj nakit!
- Doi da vidi neto!
Lupen baci snop svetla na portret i pred njim se ponovo pojavi
Beatrisa Mandaj.
Bernarden ustuknu nekoliko koraka.
- Nee te progutati. Pogledaj samo njene oi. ta veli, kakva
tuga! A zna zato? Ne samo to joj brak nije uspeo i njen mu nije ni
za ta, ve to joj preti i beda. A to se tie nakita... Zar ne
pretpostavlja da je ve odavno prodat?! ozef mi je tvrdio neto
drugo.
- Taj tvoj ozef je obina budala. Bojim se da smo se zabadava
angaovali. Hajde da bacimo pogled i po drugim prostorijama.
Preoe preko predsoblja i uoe u radnu sobu. Tu zastori nisu
bili navueni na prozore i meseina se probijala kroz pukotine na
kapcima. Smrad duvana naprosto je nagrizao oi kao kaustina soda.
Jednim brzim pogledom Lupen pree preko prostorije i za as
napravi inventar: pisai sto, biblioteka, stolice, sve to je bilo u ampir
stilu.
- Obina imitacija... Taj nametaj nabavljen je u predgrau Sen
Antona progunao je Lupen.
Sede za pisai sto i rasejano se zagleda u kou naslona za ruku
na fotelji, mastionicu, ulaga za pisma u kojem su se nalazile etiri
koverte, telefon i jednu masivnu pepeljaru. Kad je Bernarden digao
ruku prema gornjoj fioci, Lupen ga udari po prstima.
- Skloni ape! Sto mu avola, zar ti pripada vrsti sitnih
lopua? Nismo doli ovamo da krademo, a jo manje da prevremo
po tuim stvarima... Cilj nam je da prikupimo neto vie podataka o
tom Mandaju. Priznajem da sam prilino razoaran!
Lupen uzdahnu pre nego to se odluio da otvori fioku.
Odjednom spazi tanak sveanj novanica povezan jednom
spajalicom. Izbroja tano etiri hiljade franaka.
Ovo nas ne zanima dobaci Lupen i odloi novac na svoje
mesto. Ta lova je za kune trokove... Naa domaica sigurno ima
velikih briga...

- Opet vi! promumlja Bernarden nezadovoljno.

Lupen pogleda na brzinu i ostale fioke. U njima se nalazilo
veoma mnogo rauna i sitnih stvarica koje se obino povlae po
fiokama: slomljenih olovaka, utikaa za pera, guma...
- O, pogledaj ovo... To nisam oekivao! dobaci Lupen, a
onda stavi pred sebe na sto jedan blok papira na kome je stajalo:
Podruje Tri bunara, Marna.
- Hartija je ve bila poutela. Oevidno taj blok papira nije
vie sluio za prepisku, ve kao korice svatare, jer u njegovoj
unutranjosti, na prvoj strani, nije bilo niega sem nekih krabotina.
Podruje tri bunara? ta bi to moglo da bude? razmiljao
je Lupen. Svakako njegov nekadanji posed... Zar je trebalo da
sauva ovo?
Lupen odbaci blok u dno fioke, dok je Bernarden grozniavo
prevrtao po ostalim fiokama sa strane.
- Tiho! preporui Lupen.
Onda, odjednom, podie ruku.
- Stoj!
- Zato? ta se dogaa?
- Nisi nita primetio? Sklanjaj se!
I Lupen lagano odgurnu svoga kompanjona u stranu, a onda
oprezno izvue fioku koju je Bernarden tog trenutka pretraivao.
- Onda, ti zaista nita ne vidi? Doavola, zar ne primeuje da
je ona neto kraa od ostalih?! A ako je kraa, znai da se neto
nalazi u njoj od pozadi... Zna li ta je to?
- Ne znam... Ah, setio sam se! To je neko tajno sklonite, zar
ne?
- Eh, trebalo ti je vremena da se seti!... Moda je na baron od
Tri bunara tu sakrio svoje ratno blago?
Lupen se nagnu i zavue ruku u otvor fioke, a onda tiho,
zatvorenih oiju dobaci:
- Nema ni perca ni dugmeta. Obino se tu nae neki predmet
koji se pokree... Ne preteruju u svom oekivanju, Bernardene!
Takva sklonita obino ne mogu sadrati u sebi neto izuzetno! ta bi
se tu moglo staviti? Ljubavna pisma? To bi me zaista mnogo

zaudilo! Moda neke priznanice na dugujue sume? Zar ne bi

mogao da pritisne jae tu fioku, Bernardene?... Opa, evo ga!
Pred Lupenom se ukaza dno fioke.
- Lep posli! dobaci on. To me podsea na neki koferi,
ali, na alost, taj koferi ne moe da sadri nita naroito.
Lupen izvue iz njega desetak koverata. Kad ih je otvorio u
njima nije naao nita. U jednoj kutiji, meutim, videli su se tragovi
nestalog nakita.
- Gazda, sigurni ste da u ostalima nema nieg drugog?
- Pogledaj sam i uveri se!
Bernarden zavue ruku u dno fioke i poe da pipa prstima.
- ini mi se da je na dnu fioke jedna novanica od pedeset
franaka.
- Pokai mi je.
Bernarden izvue novanicu.
- Bila je sasvim u dnu, priljubljena uz dasku.
Lupen dohvati novanicu i poe da je prevre u rukama. Onda
je stavi na nekoliko centimetara od svoje svetiljke, osvetljavajui
neobian pronalazak. Novanica je bila izguvana, pa ju je neko
izglaao peglom, ali su stari nabori na papiru jo uvek bili uoljivi
kao fine ispucane niti. Vispreni Lupenov mozak ve je stupio u
dejstvo. Zato je trebalo skrivati u dnu tajnog dela fioke novanicu
tako male vrednosti? Nije li to sluajno bila lana novanica?
On izvadi iz novanika jednu novanicu od pedeset franaka i
stavi je pored one druge, na naslonja, i paljivo ih poe ispitivati:
crtei su bili isti, boja potpuno jednaka. Jedino su se razlikovali
serijski brojevi. Opipao je i jednu i drugu, ali je imao isti utisak.
Onda pogleda i jednu i drugu naspram svetla, ali je opet mogao da
utvrdi da su obe imale iste figure u filigranu. Ta neobina novanica
od pedeset franaka bila je, bez sumnje, potpuno ispravna. Ipak, neto
je Lupenu govorilo da ne sme brzo donositi zakljuak. Zato bi, onda,
taj Mandaj tako briljivo skrivao novanicu u fioci? udno je,
meutim, bilo da ta fioka nije bila bolje obezbeena mada je u njoj
lealo etiri hiljade franaka. Naprotiv, novanica tako male vrednosti
bila je veoma pomno skrivena! U tome je bila izvesna nejasnoa...

Moda ak i izazovna tajna!

ta da se radi, gazda? Vreme prolazi.
- Da, dolazim odmah! dobaci mahinalno Lupen. Uzmi ovu
novanicu i ostavi je tamo gde si je naao!
Onda zastavi jedan deli sekunde, on naglo izmeni novanice.
I dok je Bernarden stavljao Lupenovu novanicu na mesto gde je
naao onu koja je pripadala Mandaju, Arsen Lupen je mirno odlagao
u svoj novanik novanicu koju je pronaao u tajnom fahu
Mandajevog radnog stola. To je bio posao koji je trebalo jo obaviti!
Brzo su pregledali i fioku. Naoe u rafovima samo nekoliko
renika, pravnikih knjiga i poneki roman Zole, Lotija, Anatola
Fransa, Riepena, Mopasana...
Hteo bih da pogledam i kuhinju! Nikada se ne zna ta se moe
nai?!
- A trpezariju?
- Baciemo pogled i tamo.
- Mogao bih je sam obii dok vi pretraujete ovde.
- Ne, ostaje kraj mene!
- Zar nemate poverenja u mene?
- Imam, ali nemam poverenja u talenat sitnih kradljivaca!..
Onda poimo odmah!
Obojica izaoe iz radne sobe i naoe se u dnu hola. Tu su se
nalazila vrata koja su vodila u kuhinju. Lupen osvetli prostoriju, i
odmah opazi sudoperu, povei tednjak dugi sto i stolice od slame.
- Nita za nas promrmlja Bernarden.
- Istog sam miljenja, ali nikad nita ne treba prenebrei.
Seam se sluaja kad sam otkrio jedan paket velike vrednosti u
kuhinjskoj pei... To je idealno mesto! Daleko sigurnije i od same
kase!
Lupen preleti snopom svetla po kuhinjskim zidovima.
- Gle! dobaci on kao da se neim zabavljao. Skoro sam
zaboravio da je danas trinaesti.
Prie jednom kalendaru prikovanom iznad ostave za hleb, i
izvadi sat.
- Pono i dvadeset minuta.

Paljivo otkide list sa datumom proteklog dana, napravi od

njega lopticu, i strpa je u dep.
- Hoemo li krenuti, gazda?
- Bernardene, gori si od deteta!
Odjednom Lupen epa kompanjona za rame.
- Tiho... uje li?
Obojica su tog trenutka uli neku buku, od koje Bernardena
uhvati panika.
- Neko govori? proguna.
- uti!
Bio je to neiji tih, ali veoma brz govor. Izgledalo je da dolazi
iz hola ili radne sobe. Uinio im se mnogo stranijim nego krik
oveka koji doziva u pomo.
- Idiote, pa Mandaj nije u klubu! proapta Lupen.
Zaas ugasi svetiljku i pree na prstima nogu preko hola, pa
otvori vrata na radnoj sobi. Odmah je opazio u polusenci siluetu
nekog oveka nagnutog nad telefon; naglo se okrenuo. Da bi se
mogao odbraniti, morao je ostaviti slualicu. Sudar je bio estok.
Mandaj je bio krupan i snaan kao medved, a Lupen je poznavao
vetinu diu-dica. No, protivnik nije isputao njegovu ruku. Borio se
slepo ruei oko sebe stvari koje su se lomile.
Udarcem kolena, Lupen se oslobodi i zamahnu, pljotimice,
akom ruke prema grlu protivnika. Udarac promai i on, iznenada, bi
epan za vrat, pa se zanese unazad. U isti as se zanese i pade na
pod tako nesreno da mu desna noga krcnu pod njim. Osetio je jak
bol u kuku. Upola oboren, pokuao je da se podigne. Onda, sasvim
blizu sebe, zau razgovetno udaljeni glas, koji je dolazio iz telefonske
slualice: Halo, halo... Odgovorite!
Ulaui krajnji napor, Lupen se okrenu u stranu, i oslobodi tela
koje ga je pritiskalo, a onda naglo stavi pesnicu pod bradu protivnika.
Mandaj zadrhta i opusti ruke. Istog trenutka odjeknu prasak iznad
Lupenove glave. Plamen iz cevi revolvera ga zaslepi, pa se brzo
podie na noge.
- Pa, ti si ga ubio, idiote! Upali odmah svetiljku! povika
Lupen.

Snop svetla se zaustavi na licu zatvorenih oiju, a onda se

pomae prema grudima i kaputu iz kog je izbijala jedna mrlja, koja se
naglo irila. Lupen se okrenu Bernardenu:
- Nitkove, trebalo je da te pretresem pre nego to smo krenuli!
Pomozi mi, mislim da sam iaio kuk.
Podigao se lagano, sa grimasom na licu, i pogledao telo na
podu.
- Bojao sam se, gazda dobaci Bemarden. Hteo sam samo...
- uti. Nije mi bilo potrebno oruje da sredim raune s njim.
Zna i sam da me krv uasava!... Pokai mi njegovu ranu!
Sasvim polagano, Bernarden ukloni revere kaputa, a onda
raskopa i Mandajevu koulju. Rana se pojavi izmeu kostreti
natopljenih krvlju.
- Jo jedan dokaz da ne zna da koristi revolver dobaci
Lupen. Metak nije morao da mu dotakne plua. Moda to nee biti
nita ozbiljno... Krenimo, policija samo to nije naila!
- Policija?
- Da, policija. Upravo je telefonirao, da li ti je jasno?!
Lupen dohvati slualicu i stavi telefon na radni sto.
- Spavao je nastavi, i mi smo ga probudili, pa je siao dole
dok smo bili u kuhinji, i uinio ono to bi svako morao da uini na
njegovom mestu, nazvao je komesarijat policije... Mislim da je
intervenisao suvie kasno... Pourimo!
Jo jednom baci snop svetla na Mandejevo lice, pa ree:
- Kakva neprilika, nespretnjakoviu! proguna Uvek treba
biti u ulozi dentlmena obijaa. Za tebe i mene, sad je to svreno.
Ako je neko toliko glup, onda ga policija hvata za iju!... Oh, sto mu
muka, kako me boli!
Hramljui Lupen doe do ulaznih vrata, ostavljajui ih
poluotvorenim, da bi olakao posao policijskim agentima koji e biti
ovde kroz nekoliko trenutaka. Onda oslanjajui se na Bernardenovu
miicu, krenu dalje, jedva savlaujui bol. Kad su se nali u Ulici
atoden, Lupen paljivo pogleda levo i desno, ne primetivi u blizini
ni taksi ni koije. Hoe li moi u takvom stanju da stigne do
garsonjere u Ulici Pe, gde je stanovao tada? Ponovo poe da koraa

ostavljajui svom nezadovoljstvu da se iskali kako moe.

- Pre svega, utuvi sebi u glavu da mi ti nisi spasio ivot! Niko
do sad nije Lupenu spasavao ivot! Samo on, jedini! Uh, ne idi tako
brzo... Onda, ako se neto hoe, doavola, podaci se moraju dobro
proveriti! Sve to to si doznao, na to si bio tako ponosan, sve je bilo
netano!... Mandaj nije bio u klubu, a kod njega nije bilo niega to
bi nama koristilo! Drugo... Ko ti je dozvolio, kad si u mom drutvu i
izlazi sa mnom, da ponese revolver?
- Pa, u rovovima... promumlja Bernarden.
- Dosta s tim! Ima ve etiri meseca kako se rat zavrio. Nemoj
mi vie priati priu. Kad svi stari ratnici vie ne bi mogli da ive bez
oruja, kuda bi nas to odvelo?... im budem video Sebastijana, rei
u mu svoje miljenje. Lepog regruta mi je preporuio!
Lupen zastade da bi se oslonio na vrata jedne zgrade, i
predahnuo. Lagano je trljao, jednom rukom, svoj povreeni kuk.
- Lep povratak ekspedicije proguna mrzovoljno. I sve to
tvojom grekom!
- Gazda, mogao bih vas poneti... predloi ponizno
Bernarden.
Lupen se nasmeja.
- Kakav jednostavan duh... Ah, ti si zaista savren,
Bernardene!

II
Neobino vee
Kad se Bernarden za dva dana pojavio u Lupenovom stanu da
bi se raspitao o njegovom zdravlju, Ail, verni Lupenov sluga,
zabrani mu da ue.
- Gospodin nikoga ne eli da primi.
- Onda, u poverenju, proapta:
- Ne znam ta ste mu uinili, ali je on uasno ljut na vas.
- Kako njegov kuk?
- I ovako, i onako... Dolazio je lekar. Ree da je uganuo kuk i

da e gospodin morati da hoda to je mogue manje. Moete zamisliti

kako e se on toga pridravati! Znate vi njega... Kao da on moe da
miruje?!
Bernarden je bio uporan.
- Samo jedan minut, neu ga zamarati!
Ail ga odluno odbi.
- Pustite da bar proe koji dan, Bernardene. Sami znate kako
gospodin zna da se naljuti... Ljuti se, pa ljuti! Ipak, nije zlopamtilo,
videete... Sam e vam rei da doete kod njega.
Polako je zatvorio vrata pred Bernardenom.
- Ko je to bio? povika Lupen.
Tog trenutka leao je na poduem divanu, dok mu se noga
odmarala na jednom jastuku. Oko njega, ak i po tepihu, leali su
dnevni listovi.
- Ne lai! dobaci Lupen. Prepoznao sam mu glas. To je bio
onaj mali zanesenjak koji misli da je prepreden.
- Oh, gospodine, bio je veoma ljubazan!
- Nije mi potrebna njegova ljubaznost... elim samo da me
slua.
- Razumem, gospodine!
- Nisam misiio na tebe... Daj mi moj tap!
- Ali, doktor je rekao...
- On je obian magarac. Ja znam bolje od njega ta je sa tom
nesrenom nogom. Dobro mi je poznato kako je treba leiti.
Podigao se i povikao:
- Tano, boli me... Pa ta onda?! Ne gledaj me tako! Moda ti
izgledam kao Ajfelova kula? Bie bolje da odmah pripremi porto...
Peletije samo to nije stigao!
Odjeknu diskretan zvuk zvona na ulazu.
- Gle, ve je stigao! Pusti ga da ude.
Gistav Peletije bio je hemiar kome se Lupen esto obraao za
veoma sloene ekspertize. Mogao je imati oko pedeset godina, bio je
uvek besprekorno obuen, profinjena lica, ali malo nezgrapnih
pokreta. im je opazio Lupena, oslonjenog na tap, zapreti prstom:
- Dragi prijatelju, morali biste...

- Nije vreme za svau, Peletije. Sedite! Onda, kako stoje stvari

oko novanice?
Peletije izvue iz novanika novanicu od pedeset franaka i
stavi naoare.
- ini mi se da je sve u najboljem redu ree. Istina, ne
pripadam grupi strunjaka Zavoda za izradu novanica, ali mislim,
ipak, da se u to dosta dobro razumem. Po mom miljenju, nikako se
ne radi o lanoj novanici. Gde je mogao falsifikator da nabavi
hartiju koju koristi Francuska banka? Sumnjam da je to mogao... ak
da mu je to i polo za rukom, gde se mogao pronai tako dobar crta
koji bi postigao tako savren crte? Istina, takvi postoje, ali su veoma
retki... Uopte uzevi, oni su svima poznati. Sem toga, zna se i to da
je zakon nemilosrdan za falsifikatore!... Ne, ne, ova novanica je
prava. Putena je u promet pre etiri ili pet godina, sudei po broju
emisionih serija, ali nije iskljueno i da se varam. Ja sam samo
obian hemiar... Rekao bih jo da je bila veoma malo u prometu...
Nije istroena ni uprljana, mada je bila izguvana, a onda ju je neko
ispeglao. Oevidno da je to uinio neki ovek, jer je pegla bila suvie
topla... Otkrio sam crvenkaste tragove na gornjem rubu novanice.
Jedna ena, pretpostavljam, uinila bi to daleko bolje.
Peletije prui novanicu Lupenu koji ju je dugo posmatrao
ispitivaki.
- Hvala vam dobaci konano. teta, nadao sam se da je
novanica lana. Ve sam imao u glavi nekoliko zanimljivih
pretpostavki! No, ne smeta nita...
Ispili su zajedno nekoliko aica porta i zadrali se jo neko
vreme u razgovoru u kome se Lupen pokazao veoma rasejan. No,
odmah po Peletijeovom odlasku on se oprui na leaju i zatvori oi...
Ako je taj Mandaj uloio toliko truda da bi briljivo skrio
novanicu, mora da je imao neki razlog... Koji? Pre svega, zato je
neko tu novanicu prepeglao kao da je eleo da joj da sasvim nov
izgled?... Moda je to samo neka uspomena? Ili, moda, neki poklon
od bliske linosti... Ali, nije obiaj da se poklanja jedna novanica!...
Neka amajli]a? Moda je ta novanica vezana za neki dogaaj
izuzetnog znaaja za Mandaja?... Bilo je dakle, mnogo pitanja i

odgovora. Ali, koji odgovor je bio taan? No, da li je uopte bilo

razumno razmiljati toliko o tome?
Za Lupena, toga trenutka, Mandajev sluaj bio je zakljuen.
- Bie najbolje da se to to pre zaboravi pomisli Lupen,
uspavavi se odmah zatim.
Buka neijih rei u predsoblju tre ga brzo iz njegovog
sanjarenja. Odmah pozvoni Ailu.
- Ko je to?
- ak Dudvil.
- Reci mu da ue.
- Ali, gospodine, rekli ste mi da...
- Da ne elim da vidim nikoga... Ali, Dudvil nije niko!
- U redu gospodine!
- ak Dudvil ue, i prijatelji srdano stisnue ruke jedan
drugom.
- Kako tvoj brat? upita Lupen.
- alje vam prijateljske pozdrave.
- Drago mi je da si doao tako brzo.
Lupen pokaza rukom na jednu fotelju. Dobro se seao usluga
toga policajca i njegovog brata, u prolosti. Njihova odanost i vernost
po svaku cenu pomogli su mu bezbroj puta da se izvue iz neprilika.
Lupen ih je uvek smatrao svojim najsigurnijim saradnicima. Zbog
toga ih je i uveo u policijsku perfekturu.
- ta vas posebno zanima u tom Mandajevom sluaju? upita
Dudvil.
- Jo nita. Moda sam samo radoznao... Obojica me poznajete
dobro. Nikako ne podnosim nerad!
Lupen pokaza rukom na razbacanu tampu po podu.
- Eto, zbog toga sam ti i telefonirao... Pretpostavljam neke
stvari, i to je sve! Drugo i ne mogu nita kad sam prinuen da se ne
miem iz sobe. Na sreu, sad mi je ve neto bolje... Onda, sluam
te... Pokuaj da ne propusti nita.
- Svakako vi ve znate neke injenice, jer ste itali tampu...
Zamenik efa policije vodi istragu o ovom sluaju.
- Ah, jasni Veber. Zar je jo uvek onako uporan? Ne bi trebalo

da ga ismevate svakog dana. Svakako, ve ste sasluali gospou

Mandaj?
- Da, im se vratila iz Valmondoa, gde redovno odlazi na
vianje sa svojim sinom Sivestrom, deakom starim pet godina.
- Zato deak ne ivi sa roditeljima u Parizu?
- Slabog je zdravlja, pa mu seoski vazduh vie prija.
- ta misli o toj Beatrisi Mandaj?
- Ako me budete prekidali svakog asa... osmehnu se Dudvil.
- Dobro, dobro, utau!
- Nita nismo doznali iz njenog izlaganja. Po njenom
miljenju, Mandaj nije imao neprijatelja, ali je sama priznala da je
njen suprug ovek koji uvek neto krije.
- Neka enska veza?
- Ne, ni govora. Ona samo sumnja da postoji neto... Mandaj
voli da se kocka! Mi smo to nanjuili sasvim sluajno. A to se tie
napada na Mandaja, Veber pretpostavlja da je poredi sasvim banalna
kraa koja se loe zavrila. Provalnicima nije bilo teko da doznaju
da je ona odsutna, a da Mandaj dolazi kui u sitne sate... Pogotovo
to trenutno nemaju kunu poslugu, pa je kua bez zatite... Prilika za
lopove, zar ne?
- Zar ih je bilo vie?
- To se ne zna. Do sada nije naen nikakav trag, sem, naravno
taj da je u sobi bilo guve... Posetilac, ukoliko ih nije bilo vie, nije
znao da je te veeri Mandaj ostao kod kue. Gospoa Mandaj nam je
rekla da on esto pati od glavobolje. Tako je svakako bilo i toga
puta... Probudio se zbog glavobolje, i im je uo da ima nekog u kui,
uprkos velikog rizika, pourio je da telefonom obavesti policijski
komesarijat. Skoro smo sigurni da lopov nije odneo nita... To nam je
posvedoila i gospoa Mandaj.
- A ta je s njim? Reci mi neto o njegovoj rani. Da, li je neto
ozbiljno?
- Dobro se izvukao... Dobio je metak malog kalibra, koji
umalo da je pogodio pravo mesto. Da je skrenuo samo malo na levo
pogodio bi srce. Sreom, metak je skrenuo u stranu i zaustavio se pod
plekom. Iskrvavio je dosta, ali nije opasno. Sem toga, klinika na

koju je odmah prenet, nije daleko... Sasvim je blizu njegove kue u

ulici Rofuko. Tamo je pod dobrom negom.
- Niste ga mogli jo sasluati?
- Jesmo, ali tek jutros. Na zahtev lekara... Premda je Mandaj
snaan, teko podnosi ranu. Sem toga, hloroform mu je zbrkao misli.
ak je zaboravio da je telefonirao policiji i da se tukao sa
provalnikom! Misli su mu u tom pogledu sasvim nepovezane. No,
nekoliko puta je ponavljao: Pismo... Pismo... Odrao je re!
Lupen se hitro nagnu napred.
- Siguran si potpuno? Ba je tako rekao: Pismo... Pismo...
Odrao je re?
- Ba tako.
- Kako je Veber reagovao na to?
- Svakako da se zainteresovao... Pokuao je da dozna o
kakvom pismu se radi. Naroito, da li je u pitanju neko pretee
pismo... I, naravno, gde ga je Mandaj mogao skloniti. A najvie, ko
bi mogao da bude taj koji je odrao re... Kako Veber eli da bude
naisto sa svim tim nejasnoama, odluio je da sutra izvri redovan
pregled Mandajevog stana... To pismo bi nam moglo dati izvesna
objanjenja.
- Obavetavaj me o svim merama dobaci zamiljeno Lupen.
Tog trenutka ponovo je video, sasvim jasno, pred oima,
policu za pisma u kojoj se nalazilo nekoliko koverata. No, nije mu
one noi palo na pamet da ih proita.
- Da li je Mandajeva ena prisustvovala sasluanju?
- Ne. Ve je bila izala iz klinike... Prisustvovali smo samo
Veber i ja.
- Rekli ste joj ta je u bunilu izgovorio njen mu?
- Da, ali ni ona ne shvata ta je time eleo da kae. Naravno,
nismo pominjali nikakvo pismo, ako ono zaista i postoji!
- Pitali ste je da li je primeivala neto udno u ponaanju svog
supruga tokom dana koji su prethodili njegovom ranjavanju?
- Svakako. Veber nije neka veliina, ali dobro poznaje svoj
posao. Mandaj je bio obino, kako sam ja shvatao, natmuren i
zatvoren. Sudei po izgledu gospoe Mandaj, ne bih rekao da je

mnogo srena u tom braku. On je dosta udan svat! Ako elite da

ujete moje miljenje o itavom sluaju, rekao bih da se radi o
sasvim banalnoj injenici. I da Mandaj nije iz visokih krugova, Veber
ne bi ulagao mnogo truda u taj sluaj. No, kako svojom enidbom
pripada seoskoj aristokratiji... a ti ljudi imaju dobre veze, stvar je
donekle ozbiljnija.
- ini mi se da posle etiri ratne godine nije ostalo mnogo od
njihovog vinograda!
- Moda, ali je ostalo ime... Verzi-Monkorne su isto toliko
poznati kao i Moetovi i andoni...
- Oh, znam dobaci Lupen. ak mislim...
Lupen pozva Aila.
- Imamo li u rezervi jo koju bocu vina Verzi-Monkorne?
- Pogledau ... Ali, posle portoa...
- Ne brini o tome i pripremi rotilj!
Onda se Lupen obrati Dudvilu:
- Pozivam te na peenje sa rotilja. Bie za as spremno. Zna,
nisam radoznao zato to bi me Mandaj posebno zanimao. Ne,
nikako... Jednostavno samo zato to sada imam dosta vremena. I ja
sam se demobilisao. I, im ujem da se negde dogodilo neto
tajanstveno, odmah otvaram oi!
Ail doe sa jednom bocom pozlaenog grla, i dve ae.
- U tvoju ast, ak! dobaci Lupen. Otvori bocu sam, ali
pazi da mi ne polije tepih.
- Policajac paljivo izvue zapua i nasu obe ae.
- U tvoje zdravlje! povika Lupen. Veoma mi je ao to tvoj
brat nije s nama... O, zaista, vino Verzi-Monkorne nije loe!
Lupen odloi svoju au, uze bocu u ruku, i poe da ispituje
nalepnicu na njoj. Predstavljala je jedan dvorac sa kulama... Lagano
zaklima glavom:
- Mandaj nije napravio lo posao kad se oenio devojkom iz te
kue!
- U pitanju je unuka ispravi ga Dudvil. Mandajeva ena je
veoma rano ostala bez roditelja. ivela je sa svojim dedom. Jasno mi
je zato Veber eli da povede iscrpnu istragu... Vi se, svakako, seate

da ta dobriina uvek eli da bude taan, do sitnica! Ne eli nita da

prepusti sluaju!
Lupenu iskrsnu pred oi alostan izraz lica ene sa onog
portreta i pomisli: Siroe, dakle, pa se jo udala za zvekana.
Doavola, ba je alim!
- im taj dosije bude kompletiran, da li bih mogao da dobijem
kopiju?
- Pokuau.. No, u svakom sluaju, usmeno u vam sve rei!
- Odlino... Neu te vie zadravati. Poi brzo u kancelariju i
paljivo prati ovaj sluaj!
- A vi, dobro pazite na svoj kuk!
- ekaj imam jo jedno pitanje... Da li je Mandajeva uzela
drugu kunu poslugu?
- Ne, jo ne! Zato pitate?
- Nita naroito... Pade mi na pamet tek tako...
im je Dudvil otiao, Lupen usu u au jo malo ampanjca, i
utonu u razmiljanje... Jedno od onih koja su ga odvela u najsmelije
poduhvate. Mandaj je propao, tako je bar izgledalo... Ali, da li je on
bio jedan od onih rasipnika koji troe iz zadovoljstva, ili samo da
zaseni svoje prijatelje? Nije li, moda, bio ucenjen? Ono pismo... ta
je trebalo da znai: On je odrao re? Nisu li te rei znaile neto
odreenije u vezi sa nekom ucenom?
Oigledno je Mandaj sumnjao na nekoga. Moda je ve i ranije
primao neka pretea pisma, ali je vie voleo da uti i ne saoptava o
njima svojoj eni, pa ak i da ne trai zatitu policije. Njegov
tajanstveni neprijatelj je, svakako, predvideo da e doi da sredi s
njim raune, ukoliko ne bude platio ucenu!... Mandaj je odmah siao,
im je uo buku u stanu, uzdajui se u svoju snagu. Moda je i ovoga
trenutka sasvim ubeen da je ovek koji ga je napao i pucao u njega,
lice koje mu je poslalo pretee pismo?
Hej, polako prijatelju, pomisli Lupen Daleko si otiao...
Da ti nije ampanjac udario u giavu? Ali, kakve veze s tim ima ona
novanica od pedeset franaka? ini mi se da ona ipak, u svemu tome
ima neku ulogu... Ko zna! Moda je upuena u tok stvari. Ali, to
pismo... Kad bih mogao da ga se doepam!

On glasno povika:
- Nema ta... Moramo ponovo da idemo tamo!
- Poto je ta ideja bila suluda, ona mu se uini jo
privlanijom. Doavola, trebalo je izvriti pretres, otkriti to pismo, i
proitati ga pre Vebera!
Znao je dobro da taj zamenik efa policije, sem sadraja pisma,
nee obraati panju ni na ta drugo, jer ba nije bio mnogo
prepreden. Lupen je veoma dobro znao da mu rukopis, oblik pisma,
vrsta papira i hiljadu drugih pojedinosti mogu pruiti takve podatke
na koje policija nee obratiti dovoljno panje. Onda, postojala je jo
jedna stvar: novanica od pedeset franaka morala je biti vraena na
svoje staro mesto u tajnom odeljenju fioke Mandajevog radnog stola.
Pogotovo to je na njoj stajao broj stare serije emisije. Taj broj
oigledno, sluio je Mandaju da se podseti na neto to je za njega
bilo od izuzetne vanosti. Moda je to i bio klju za reenje tajne?
im se bude vratio kui, Mandaj e svakako odmah proveriti da li se
novanica jo uvek nalazi na istom mestu. To e biti osnovno za
nestajanje njegove sumnje.
- Ah, Beatrisa, da nemate tako tuan izgled uzdahnu Lupen
kunem vam se da bih rado ostao kod svoje kue!
U sam sumrak doe i Bernarden.
- Reci mu da mi nije potreban doviknu Lupen. Ve sam ga
video jednom, na poslu. To mi je bilo sasvim dovoljno!
Ail, koji je znao od svega po neto, trljao mu je, uzduno po
kuku, ali nije previe stiskao povreeno mesto. Od jednog svog
starog pretka nasledio je ugled vidara i dobro poznavao dejstvo
jednog udotvornog melema koji je delovao blagotvorno na sva
iaenja i povrede miia. Uskoro se Lupen oseao sasvim dobro.
- Ako jo danas budete ostali u krevetu, mogu vam garantovati
da ete ve sutra prohodati.
- U redu, vidaru!
- Ali neto pre deset uvee, Lupen zaustavi jedan fijaker na
Trgu Vandom i naredi da ga odveze do sv. Trojstva. Jo izdaleka
ispitivaki je posmatrao kuu Mandajevih. Gvozdene kapije bile su
zatvorene, a cela kua izgledala je usnula u duboki san. Obina stvar,

pomisli Lupen. Nesrenica, je toliko iscrpljena od silnog uzbuenja.

Ovog trenutka sigurno je usnula pod uticajem nekog sredstva za
spavanje. Mogu se uvui unutra sasvim mirno.
epajui, Lupen se priblii vratima. Nekako se nije hteo
oslanjati na tap, pa ga nije ni poneo sa sobom. Sada je zbog toga
zaalio. Uprkos Ailovoj nezi, oseao se veoma slabo. Vrata je
otvorio bez tekoe, usmeravajui svoje kretanje uz pomo rune
svetiljke, u koju je toga dana stavio novu bateriju. Njegovi gumeni
onovi nisu izazvali nikakvu buku. Bacio je, na as, snop svetla u
salon, da bi jo jednom video Beatrisin portret.
Portret se pojavi pred njegovim oima. Usplahirene oi, pune
uasa, kao da su netremice posmatrale Lupena, koji zastade za
trenutak, kao okamenjen.
- Ja sam prijatelj proapta nesvesno. Ne plaite se! Dok
sam ja kraj vas, ne treba da se plaite nikoga!
Brzo ustuknu u tamu i ue u radnu sobu. iroki zastor
zakriljivao je prozor, pa je soba bila utonula u potpunu tamu. Snop
svetla sa svetiljke pretra celom prostorijom, pa se zaustavi na
pisaem stolu. Svi tragovi borbe bili su uklonjeni, a mapa sa pismima
nalazila se kraj telefona, pored jedne nove pepeljare, jer je stara,
verovatno, bila razbijena.
Lupen polako izvue fioku u kojoj se nalazio onaj mali
koveg. Novanica od pedeset franaka, koju je bio ostavio, jo uvek
je bila na svom mestu. Zamenio ju je odmah onom koja je leala na
Mandajevom srcu. Sad je bila ha redu mapa sa pismima... Oprezno
je zatvorio kovei, i fioku, pa je onda seo na fotelju. Upravo kad je
pruio ruku da bi dohvatio mapu sa pismima, uo je, sasvim
razgovetno, neki um koji je dolazio iz predsoblja. Brzo je ugasio
svetiljku, i u nekoliko koraka naao se iza debelog zastora navuenog
na prozor. Sva njegova ula bila su napeta. Paljivo je oslukivao.
Da li je to gospou Mandaj uznemirio neki um? Nikako.
Neko se prikradao kao... Onda se na ulazu zau lako utanje i,
odjednom svetlo sa rune svetiljke pretra sobu kao pokretni mesec.
Proe za as pored zastora i udalji se od njega. Lupenu je odmah bilo
jasno da je nepoznati posetilac uao u sobu nameravajui da izvri

pretres. U njemu, se odjednom rodi neiskazano zadovoljstvo: znai,

bio je u pravu! Njegov dobar nos nije ga ni ovoga puta prevario... U
svakom sluaju, postojao je, dakle, problem Mandlaj! Lupen se
opet naao u srcu neke tajne.
Odjednom se njegova radost pretvori u nemir, jer sa iaenim
kukom, koji ga je mogao izdati ukoliko doe do obrauna, nikako
nije mogao da prihvati borbu. Nepoznati se kretao po sobi veoma
oprezno ali se ipak, po utanju tkanine mogao razbirati njegov
oprezan hod. Zaustavio se odjednom, pred pisaim stolom, a svetlo
sa njegove svetiljke ostade nepomino. Zastor je, meutim, bio
veoma debeo. Lupen je kroz njega jedva nazirao slabo svetlo, ali se
nije usuivao da promoli glavu da bi bolje video provalnika. Proe
jedan dugi minut. Izgledalo je da se nepoznati ne mie sa mesta na
kome se nalazio. ta je mogao da radi tog trenutka? Lupen koji se
oslanjao na svoju povreenu nogu, pitao se da li e jo dugo izdrati
tako.
Naposletku nije vie mogao da izdri. Zamor i radoznalost
naveli su ga na jedan nepromiljen korak. Izmeu prozora i zastora
nalazio se uski prostor, kroz koji se moglo proi ako je neko bio
dovoljno mrav. Lupen se uspravi, uvue ramena i paljivo ve
koliko je to bilo mogue po ispustu na zidu estog sprata, santimetar
po santimetar, dovue se do mesta gde se nalazila vrpca za
povlaenje zastora. Tu izmeu poslednjeg nabora na zastoru i zida
postojao je jedan meuprostor kroz koji se moglo neto videti. Lupen
pogleda bolje, a ono to je tog trenutka mogao da vidi, zaudi ga.
Neznanac mu se uini samo nejasnom siluetom, ali njegova
svetiljka, stavljena na pisai sto, osvetljavala je izvuenu fioku, i crne
rukavice na neznanevim rukama, koje su iz tajnog odeljenja fioke
vadile onu novanicu od pedeset franaka.
- Gle sve ide kao po loju pomisli Lupen. Nisam bio ba
glup kad sam vratio novanicu na svoje mesto. Znai, ta novanica je
klju za sve! Ali, zato je on stavlja u dep? Zato je ne zamenjuje
drugom, kao to sam ja u uinio?
Odjednom luster u predsoblju se osvetli i neiji koraci
zakripae stepenitem. Neznanac naglo ugasi lampu, a debeli zastor

se zanjiha na metar udaljenosti od Lupena. Provalnik je potraio

sklonite i to jedino koje mu je tog trenutka bilo na raspolaganju. I
tog trenutka, oba oveka su oekivala ta e se dalje dogoditi, stojei
jedan pored drugog i zadravajui dah.
Na pragu sobe pojavi se gospoa Mandaj, obuena u kunu
haljinu, sa papuama na bosim nogama. U ruci je drala jednu knjigu.
Ne sumnjajui ni u ta, ona upali svetlo i poe pravo u biblioteku.
Tog trenutka iza zastora postade neto svetlije i vidnije. Neznanac,
zastraen neoekivanim prisustvom Lupenovim, pretvorio se u
nepomian kip. Lupen ga je posmatrao ispod oka, ali je mogao samo
da vidi nejasan profil. U sobi je vladala grobna tiina.
Mandajeva otvori biblioteku i stavi svoju knjigu na jednu
policu. Onda odabra drugu.
- Idite da spavate proaputa Lupen skoro preklinjui mladu
enu. Izgleda da vi i ne predoseate nesreu koja lebdi u ovoj sobi.
Mlada ena se nije urila; sa dosadom je prelistavala neki
roman, jedva se uzdravajui od zevanja. Tog trenutka neznanac
pomae jednu ruku.
Ako neto namerava, baciu se na njega! obea Lupen
samom sebi.
Proe nekoliko minuta. Mandajeva nasloni lea na naslonja
fotelje pred pisaim stolom, pa pree umornom rukom preko lica.
- Kako je uzbuena pomisli Lupen, koji je nije isputao iz
vida. Od straha ne moe da zaspi!
Lupenu odjednom doe da skoi na neznanca koji se nalazio u
njegovoj blizini. Nameravao je da ga epa i izvede pred Mandajevu,
pa da kae mladoj eni: Evo, to je ta zver koja vas ugroava!
Predaemo ga policiji, i vi se neete vie plaiti niega!
Njegove pesnice se stisnue, mada je znao da je ishod u borbi
iza debelog zastora neizvestan. Uzdrao se.
Mandajeva ostavi knjigu na jedan ugao pisaeg stola i uze sa
police deblji album ukorien pliom. Zatim ga stavi pod miku i
napusti sobu, poto je prethodno ugasila svetlo. No, nije otila
daleko. Ue u salon ija je vrata ostavila otvorena i upali zidnu
svetiljku, pa sede u fotelju nedaleko od ulaza.

Takva situacija nije se mogla produavati u nedogled, a da ne

postane kritina. Lupen je ve poeo da gubi oseanje vremena, a
njegovim kukom sve ee su prolazila bolna probadanja.
Jednog trenutka Mandajeva izvadi iz albuma veu fotografiju.
Dugo ju je posmatrala, a onda je stisnu na grudi i zatvori oi. Lupen
odjednom oseti kraj sebe laki pokret slian strujanju vazduha. Brzo
uzmae, kao bokser koji eli da izbegne udarac. No, istog trenutka
bilo mu je jasno da njegov protivnik nestao. Prui jednu ruku u
pravcu gde je protivnik stajao do maloas, ali naie na prazan
prostor. Brzo je podigao zastor. Opazi samo siluetu tajanstvenog
posetioca kraj samih vrata. Posmatrao je Mandajevu kao zver koja
ispituje svoj plen. Lupenu je, meutim bilo izvesno da taj uljez ne
namerava da napada. Naprotiv, samo je ekao najpovoljniji trenutak
da umakne a da ne bude i sam iznenaden. Svetlo koje je dopiralo iz
salona samo ga je nejasno osvetljavalo. Kosa mu je bila crvenkasta,
ria, kratko podiana, kao etka Bio je malog stasa, a jedno rame
bilo mu je vie od drugog. Liio je pomalo na majmuna! Naroito
njegove duge ruke izazivale su takav utisak. Lupen ga nikada nije
video u ivotu, ali je predoseao da e se ipak, jednoga dana,
sudbonosnog po obojicu, nai s njim licem u lice.
Taj neznanac je bio veoma hitar i odluan. Manevar koji je
izveo pod Lupenovim nosom pokazao je takoe, do koje mere bi
mogao da bude opasan. Jer da je nekim sluajem tog trenutka
Mandajevoj palo na um da vrati album na svoje mesto, ona bi ga
otkrila, a on svakako ne bi oklevao da je napadne da bi umakao pre
nego to nepoznati protivnik iza zastora pone da ga goni.
Sreom Mandajeva bee naslonila potiljak na uzglavlje fotelje,
i jo uvek je imala zatvorene oi, razmiljajui i sanjarei. Nikad jo
Lupen nije prisustvovao tako neobinom prizoru: dva oveka,
spremna da se uhvate u kotac svakog trenutka, vrebajui svaki
pokret jedne lepe ene koja nije slutila opasnost, ubeena da je sama
u sobi, utonula u svoje uspomene.
Vreme je prolazilo, a album, odjednom malo po malo, poe da
klizi niz Beatrisine noge. Najzad pade na tepih, bez buke, a ona se i
ne pomae. Tog trenutka se riokosi uspravi, baci pogled na zastor

odmeravajui tih nekoliko metara udaljenosti od protivnika, da bi se

uverio koliko ima prednosti. U njegovim oima bljesnu neobian sjaj.
Onda, odjednom, pree prag i nestade iz Lupenovog vidokruga.
- Istog asa iza zastora se izvue i Lupen, i prie mestu gde je
maloas stajao nepoznati uljez. Upravo tog trenutka neko je paljivo
zatvorio vrata na uiazu. Sve vazduh prostruja predsobljem i
Mandajeva se pomae. Lagano je otvorila oi i unezvereno pogledala
oko sebe a onda jednom rukom skupi okovratnik svoje kune haljine.
Sekunda koja je proticala bila je kao venost. Lupen, napreui
svu volju koju je posedovao, i snagu da hipnotie druge, naredi
Beatrisi da ponovo zaspi i dozvoli mu da proe. Umorna ili moda
pod njegovom sugestijom, Mandajeva nasloni glavu opet na
uzglavlje fotelje, a ruka u kojoj je drala fotografiju joj klonu kao
uvela biljka. Fotografija joj ispade iz prstiju, pa kliznu skoro do praga
sobe.
Lupen se samo lagano nagnu da je pogleda izblie. Na
fotografiji je bio deak u mornarskom odelu; na mornarskoj kapi je
zlatnim slovima bilo ispisano Osvetnik.
- Njen sin proapta Lupen. Kako joj je samo slian! Ali, ta
im je taj Mandaj mogao uiniti da su tako nesreni? Kunem ti se,
maliane, da u tu stvar isterati naisto! Ali, kako ne elim da
preplaim tvoju majku, sam to vidi, moram se izvui odavde
neujno. Tiho, dakle, ali zapamti da sam od ovog trenutka ja
Osvetnik!
Pola sata kasnije, Lupen se naao u svome stanu i im je uao
pade na divan. Oseao je kako mu krv kljua u oteklom kuku. Bio je
potpuno iscrpljen i znao je dobro da e provesti nemirnu no.

III
Jedno popodne gospoe Mandaj
Sutradan, kad je ak Dudvil doao da podnese izvetaj, naao
je Lupena opruenog na divanu kako ita novine. Napad, ija je rtva
bio Mandaj, bio je predmet samo kratkih novinskih lanaka. tampa

je manje-vie govorila o problemu reparacija, nemirima u Nemakoj,

i obnovi osloboenih krajeva.
- Onda? upita Lupen. ta mi donosi novo?
- Nita naroito. Kako va kuk?
- Bolje.
- Lupen se osmehnu. Bio je izvanredno raspoloen.
Zahvaljujui svom elinom telu i energinoj Ailovoj nezi stanje
njegovog kuka se nije pogoralo uprkos naporu koje je podneo prole
noi. ak mu i otok bee splasnuo.
- Brzo mi ispriaj sve!
Dudvil primae stolicu divanu, sede i zapoe:
- Dakle, jutros...
- Pravo na cilj! povika Lupen. Nije me briga za neke
okolnosti!... Vi ste, dakle ili kod Mandaja. U redu... A ta je bilo
dalje? Ono pismo... Jeste li ga se dokopali?
- Da.
- Gde se nalazilo?
- U mapi.
- Kako to? Izvan koverte ili u njoj?
- Nije bilo nikakve koverte.
- Onda, da ujem ta je u njemu?... Kakav mu je sadraj?
- Ne znam da li se moe govoriti o nekom sadraju. Napisana
je samo jedna reenica: Ti e tuda prvi da proe.
- To je sve?
- Da.
- Kakav je rukopis?
- Muki. Neko je pisao tampana slova. Slova su ispisana
olovkom i jedva se vide, kao da je onaj ko ih je pisao bio u velikoj
urbi.
- ta Veber misli o tome?
- Zasad jo nita.
- A ti?
- Ni ja nemam neko posebno miljenje. Obino pretee pismo i
nita vie... Rekao bih, ak veoma banalno.
- Nije ba tako banalno... Neko Mandaju preti smru.

- Moda neki ludak?

Lupen slee ramenima.
- To vi uvek govorite kad vam neto nije jasno... Ludak!
Tog trenutka je u mislima jasno video onog uljeza skrivenog
iza vrata Mandajeve radne sobe.
- Tvrdim da je onaj ko je napisao to pismo imao svoje razloge.
Kakvim papirom se posluio?
- Obinim.
- Sve u svemu, nita niste otkrili?
- Ne.
- Eto, a mi plaamo porez da bismo imali policiju! Sluajui te,
siguran sam da niste ni ispitali taj komad hartije.
- Papir kao svaki papir! dobaci Dudvil u znak protesta.
Moda neto malo izguvan...
- Kako to, izguvan? Objasni mi, do avola!
- Nije ba sasvim zguvan dobaci Dudvil razmiljajui! Imao
je obine nabore u vidu rombova.
Lupen ustade i povue policajca do svoga pisaeg stola.
- Moe li mi napraviti te nabore? Evo ti komad hartije.
- ta vi zapravo hoete? Onaj ko je pisao pismo, savio ga je
nekoliko puta, i to je sve!
- Onda to nisu mogli da budu nabori u obliku romba, ve
paralelne linije?!
- Da, moda ste u pravu.
- I ja mislim da sam u pravu dobaci Lupen. Pokuaj sada!
Dudvil uze komad hartije, napravivi od njega nekoliko
geometrijskih figura, dok je Lupen pratio svaki njegov pokret.
- etiri kvadrata progunda.
- U svakom kvadratu po dve dijagonale koje se presecaju u
sredini. ekaj, mislim da znam u emu je stvar!
Odjednom prasnu u smeh.
Pa to je besmislica, jadni moj prijatelju! Pogledaj ta si
napravio!
Uzimajui u ruku drugi komad hartije, on ga brzo presavi i
napravi mali brod.

- Gledaj sada dobaci Lupen, sada u opet da razvijem

hartiju... I dobiu nabore na hartiji koje si nacrtao! Vidi li? etiri
kvadrata i osam dijagonala. Ili, ako ti se vie dopada, tu su etiri
velika romba i etiri polovine. Tako, dakle, to pretee pismo je stiglo
u obliku papirnog broda?
Smejao se na sav glas, skoro gubei dah.
- Ne, nikako ne! zatuca Lupen. To bi zaista bilo suvie
smeno... Ali, ekaj malo. Pa, to je Stiks, mitoloka reka podzemlja.
A ovo? To bi mogao aa bude onaj mrtvaki brod u kome je Haron
prevozio due umrlih! Ti e prvi tuda da proe, zar ne? To je
sasvim jasno! Putnici za pakao su zamoljeni da poure! Jer, brod e
uskoro da krene. Oh, pa to je zaista smeno! Ti si, umetnie, zaista
siguran da se nisi prevario u svoje rombove?
Lupen se spusti na jednu stolicu, da odmori povreeni kuk.
- Mislim da nisam pogreio dobaci skoro uvreeno Dudvil.
- Onda, neka bude tako. Znai, Mandaj je primio mali papirnati
brod. ta to treba, da znai? Da nije autor pisma dohvatio prvi komad
hartije koji mu se naao pored ruke, a taj komad hartije je ve bio
tako savijen? I sam vidi da tu neto nije u redu!
- Da, sluajno, to nije uinio sam Mandaj? primeti Dudvil.
Najverovatnije je, itajui pismo, naprezao mozak pokuavajui da se
seti ko ga je poslao, pa je sam napravio taj brodi? Onako, nesvesno!
Onda, poto je eleo da ga proita jo jednom, ponovo ga je razvio
pa, najzad, strpao u svoju mapu!
- Hm? zamisli se Lupen. Kad e ga opet videti?
- Sutra. Odmah posle podne!
Pokuaj da ispita te nabore koji se jasno vide. Ali, od dve
stvari jedna je vanija: ili se poiljalac pisma zabavljao, dajui pismu
oblik brodia, pa mu primalac nije pridao vanost... Ili je sam
Mandaj, primivi pismo, napravio od njega brodi.. Ali, ako je bilo
tako, zato ga je stavio u svoju mapu? U svakom sluaju, oko obe
pretpostavke se treba dobro pomuiti!
Lupen proe kroz sobu sa rukama u depovima. Laganim
koracima, ponovo prie Dudvilu.
- Ceo taj sluaj me veoma zanima! Ljudi, koji se u linoj

prepisci slue papirnatim brodovima, poinju da me izazivaju. To je

neto sasvim novo, rekao bih ak da trai veliko naprezanje razuma.
Zar ti se ne ini da je tako?
Lupen se ponovo oprui na divan i stavi pod potiljak obe ruke.
- ta ste jo otkrili?
- Raune... Mnogo nekih rauna. Mandajevi su zadueni preko
glave!
- ta sam rekao? Iza svega toga stoji neki ucenjiva!
Lupen se zamisli nekoliko trenutaka, a onda izdade uputstva:
- Potrai me sutra u maloj krmi preko puta klinike! Nedelja
je, pa Veber ne moe da te zadri.. Onda e me izvestiti dokle ste
dospeli u istrazi.
- Ali... Va kuk?
- Ne brini nita... A sada, odlazi. Hvala ti na izvetaju!
im je policajac otiao, Lupen pokua da skupi sve kamenie
mozaika, ali su mnogi nedostajali. Sa jedne strane, tu je bio Mandaj,
njegovi dugovi i ucenjivako pismo. Sa druge, onaj uljez koji se
uvukao u kuu da bi ukrao novanicu od pedeset franaka. Kako
spojiti ove sasvim razliite injenice? Ipak, neka logina veza morala
je biti meu njima. Lupen suvie eli da rasvetli tajnu. Tog trenutka
Ail pokuca na vrata.
- Ko je?
- Bernarden eli da razgovara s vama.
- U redu, neka govori!
- eleo bi lino da razgovara!
Lupen se osmehnu:
- Jo je suvie rano povika. Neka doe u ponedeljak!
Ponovo se oprui na divan i utonu u razmiljanje. Jedna stvar
ga je posebno zanimala: ta je o svemu tome zapravo znala Beatrisa
Mandaj? Ona deli ivot sa svojim muem, bez obzira kakvi su irn
odnosi. Svakako da je manje-vie upoznata sa svim kunim
posetama. Trebalo bi je sasluati. Taj Veber se zadovoljio
postavljanjem rutinskih pitanja. Ja joj svakako ne mogu postaviti
pitanje kako ivi u braku, pomisli Lupen. Ona bi mi odmah
pokazala rukom na vrata, i bila bi potpuno u pravu. Ipak, moda

upravo ona, u svojim rukama dri klju tajne?

Izgarajui od nestrpljenja, Lupen se sutradan oko podne nae u
maloj krmi gde je zakazao sastanak sa Dudvilom. Odavde je mogao
da posmatra kuu Mandajevih i kliniku, koja se nalazila svega
nekoliko desetina metara dalje. Da ne bi skrenuo panju na sebe,
pogotovo to je morao da sa sobom ponese tap na koji se oslanjao,
preruio se u skromnog graanina koji boluje od reume. Lagano
povlaei povreenu nogu, sede za jedan sto kraj samog prozora u
krmi. Mandajeva se uskoro pojavi. Na sebi je imala dugaak kaput,
a na licu manji veo, dok je ruke skrivala u jednom mufu.
- Do avola, emu takvo oblaenje za tako malu etnju? Vidi
se da pripada krugovima krupne buroazije!
Neto posle toga, Veber i Dudvil izaoe iz policijskog
automobila.
Ah, stari Veber pomisli osmehnuvi se Lupen malo se
ugojio, ali jo uvek ima napadno dranje.. Jo me podsea na stara
vremena!
Pojeo je porueni sendvi, a onda zatrai jo jedan. Gledao je
na svoj sat svakih pet minuta.
Dodjavola, to nije sasluanje, ve prava ispovest! progundja.
I tek posle druge tri etvrtine asa, iz klinike izadjoe Veber i
Dudvil, i zastadoe pred policijskim kolima.
- Sad su se jo raspriali! promrmlja Lupen.
- Konano se razidjoe, pruivi ruku jedan drugom. Veber se
pope na svoju starudiju, a Dudvil zatvori vrata za njim. Nekoliko
trenutaka je posmatrao kako se automobil sa Veberom udaljava, a
onda brzim koracima podje prema krmi.
- Niste ba brzo obavili posao! emu toliko brbljanje? upita
Lupen. Pre svega, kako mu je?
- Mislite na Mandaja?... Mnogo bolje! Uskoro e moi da se
vrati kui.
- A ona?
- Umorna i uznemirena. Izgleda da je tim sluajem vie
pogodjena nego on.
- Kakvi su odnosi medju njima?

- Normalni... Imam utisak da ta ena bdije nad svojim muem.

Ostavili smo je kraj njegovog uzglavlja. No, ta e oni rei jedno
drugom posle naeg odlaska, to je neto drugo!
- Pismo?
- Moete se pohvaliti da ste me zadivili! Bili ste u pravu. Kad
mu je Veber pokazao pismo, Mandaj se nije mnogo uznemirio.
Rekao je da ga je primio pre desetak dana u obliku papirnatog
brodia u jednoj koverti... Uzeo je pismo u ruke, i pred Veberom,
koji nije verovao svojim oima, savio ga u prvobitni oblik. Mislio
sam da se radi o obinoj ali, ali ga ipak nisam bacio u korpu za
otpatke... Ni sam ne znam zbog ega sam ga sauvao, rekao je
Mandaj.
- Da li ga je Veber pitao zato o svemu nije obavestio svoju
suprugu?
- Svakako. Mandaj je odgovorio da nije eleo da uznemirava
Beatrisu.
- A kako je ona reagovala?... Doavola, zar ba moram da
izvlaim svaku re iz tvojih usta!?... Zar ona ba nita nije rekla?
- Kako da ne... izjavila je da nita od svega toga ne razume... I
sada se jako plai im padne no. Rekla je, ak, ukoliko njen suprug
bude morao da ostane jo dugo na klinici, da e se ona preseliti u
neki hotel.
- Sve je to malo uzdahnu Lupen. Sada znamo isto toliko
koliko smo i znali!
- Mandaj je rekao da ne zna ni za kakvog neprijatelja!
- Sasvim prirodno. A tvoj Veber je progutao tu la, zar ne?
Zbilja, ta taj Veber misli o svemu tome?
Dudvil rairi ruke.
- Ovog trenutka veruje da je poiljalac papirnog brodia odrao
re i da se uvukao u stan Mandajevih da sprovede u delo svoju
osvetu. Ali, o kakvoj se osveti radi? Mandaj tvrdi da to ne dolazi u
obzir, mada i ef i ja imamo utisak da ne lae. Oevidno nije
oekivao taj napad.
- Ima li neki podatak o linosti koja ga je napala?
- Ne... Nita nije video. Seanja su mu sasvim nejasna...

Izjavio je da ga je neko napao dok je telefonirao. U tami nije video

napadaa. Tukli su se, a onda je napada opalio... efe, izgledate mi
razoarani?
Dudvil je Lupena jo uvek nazivao efom kao u stara
vremena.
Lupen ga samo potapa po ruci i dobaci;
- Malo... Vi svakako niste mnogo obraali panju na dugove
Mandajevih.
- Nije bilo najzgodnije u prisustvu Beatrise Mandaj, ali Veber
misli da potegne to pitanje im se Mandaj bude oporavio... Eto, to je
sve to znam... Ukoliko vam vie ne trebam, brat me eka.
Lupen isprati pogledom Dudvila, u iju odanost nikada nije
posumnjao. Ali, kad je bila otroumnost u pitanju, onda je imao
drugo miljenje... Jedno veoma vano pitanje on je, isto kao i Veber
potpuno zaboravio... Ti e tuda prvi da proe! Zato prvi? Kao
da se taj Mandaj nalazio na elu neke serije? Kao da je bio prvi ovek
koga je trebalo unititi. Na kakvu je to nejasnu prolost pismo pravilo
aluziju? Taj Mandaj je svakako bio umean u neki tajanstveni
dogaaj... Trebalo je. dakle, potraiti neka obavetenja o njegovoj
prolosti.
Lupenog pogled je lutao rasejano po ulici. Odjednom se tre.
Ugledao je enu u dugom kaputu, sa mufom... Mandajeva je tog
trenutka izala iz klinike.
Doavola, zar posle svega nisu imali ta da razgovaraju? Gle
pa ona ne ide prema kui!
Mandajeva produi ulicom Omal, a onda skrenu u Ulisu Tetbu.
Lupen brzo donese odluku. Baci nekoliko novia na sto i izae.
Kuda ide? pomisli.
Beatrisa Mandaj je polako silazila prema Gran Bulevaru,
ubrzavajui korak, tako da je Lupenu bilo teko da je prati izbliza.
Moda ide kod prijatelja?
Lupenu odjednom pade na pamet da Beatrisa odlazi kod
ljubavnika. Onda, prekorevajui samog sebe zbog takve pomisli,
odbaci tu pretpostavku... Bulevarom je prolazila masa, vesela i
bezbrina posle ratnih strahota, ali su se na ulici viale jo uniforme i

invalidi. Mandajeva se brzo probijala kroz guste redove prolaznika,

ali je Lupen nije gubio iz vida... Kad se nala pred Operom Komik,
zastade oklevajui, a onda se obazre oko sebe nepoverljivo.
- Ne, ne verujem proapta Lupen. Ne mogu da
pretpostavim da e ona ii...
Ali Beatrisa je tog trenutka ve ulazila u zgradu pozorita,
poto je izvadila iz tane jednu ulaznicu. Lupen zastade, zbunjen.
Zar je mogue? Mu joj jo lei na klinici... Znai da je to
odluila jo jutros, pre posete muu, jer je ve imala ulaznicu kod
sebe? Lupen se opet vrati na staru misao: ona ima sastanak!
Lupen ue u zgradu i sam izvadi ulaznicu. Dobio je sedite u
prvom redu na balkonu, malo sa strane, odakle je mogao da posmatra
vei deo dvorane. Goreo je od nestrpljenja da dozna razlog posete
Beatrise Mandaj pozoritu.
Veoma neoprezno s njene strane - pomisli Lupen. - Da je
nekim sluajem Veberu paio na pamet da je nadzire, kakve bi sve
zakljuke on mogao da izvede iz toga?
Cim je seo, Lupenove oi proletee brzo sva sedita ispred
orkestra. Tamo je nije bilo. Mogao je da vidi samo nejasne likove
posetilaca. Tog trenutka dirigent se pope za pult, i die palicu. Prvi
taktovi muzike odjeknue dvoranom... Davao se Seviljski
berberin... Zar je Beatrisa Mandaj imala neki poseban razlog da
slua ovu operu? Lupen se seti onog tekog uzdaha u biblioteci... Ne,
ona svakako nije ovde radi zabave!
Svetlost sa scene proiri se, za trenutak, na dvoranu. Sada je
Lupen jasnije mogao da vidi lica gledalaca koji su sedeli u loama...
Nekoliko trenutaka privikavao je oi, a kad mu se vid privikao na
svetlo, opazio je Beatrisu. Ali, kraj nje su sedele samo ene. Lupenu
laknu pri dui. Beatrisa je sedela sputene glave, utonula u
razmiljanje, dok je on pokuavao da odgonetne tajnu njenog
prisustva na predstavi.
im je predstava bila zavrena, dvoranom odjeknu pljesak.
Beatrisa se naglo podie, i iznenada poe prema izlaznim vratima.
Ako misli, lepotice moja, da e mi umai, vara se!
proguna Lupen i napusti svoje mesto na balkonu. Mislim da sam

je dobro razumeo... Dola je u Operu da ne bi ekala vreme sastanka

na nekom drugom mestu... Svakako, Opera je daleko diskretnija od
neke kafane!
Na Gran Bulevaru, Mandajeva zaustavi jedan taksi. Sreom,
naiao je i drugi. Sedajui u njega, Lupen dobaci:
- Podjite za onom damom!
Uskoro se oba automobila naoe na Trgu Republike, a onda
skrenue prema Volterovom Bulevaru. Lupen se pitao kuda je mogla
Beatrisa da ide tako daleko? Da je u pitanju ljubavnik, on svakako ne
bi dozvolio eni da se izlae radoznalim pogledima nepoznatih ljudi.
Neto kasnije, taksi sa Mandajevom zastade pred jednom
cvearom.
Sada sam ubeen da ide nekom u posetu! proguna Lupen.
im je Beatrisa izala iz radnje, Lupen primeti u njenim
rukama lep buket ljubiica iz Parme. Trenutak kasnije, pratnja se
nastavi. Beatrisin taksi skrenu u Ulicu Roket.
Kuda e sada? Da ne ide, sluajno, u zatvor? osmehnu se
Lupen, koga ova jurnjava poe da zabavlja. Uskoro oba automobila
prooe pored zatvora, a kola sa Mandajevom zaustavie se na uglu
Bulevara Menilmontan.
- Zaustavite! povika Lupen.
Tog trenutka Mandajeva je ve prela preko bulevara i ulazila
u groblje Perlaez.
udnovato, odlazi na neiji grob, a pre toga je sluala Rosinijevu muziku! Tu neto nije u redu... Zato joj je trebalo da provede
ceo jedan sat u Operi pre nego to doe ovamo? U celom tom
sluaju, vidim samo jedno reenje: radi se o nekom hodoau.
Moda je nekada sluala Seviljskog berberina pored neke osobe
koja joj je bila draga? Uostalom. odmah u se uveriti o kojoj linosti
se radi... Sad mi je jasno zato je bila tako tuna.
Za to vreme Mandajeva je napustila glavnu aleju i skrenula
udesno, sasvim uskom alejom, koja se postepeno penjala i pravila
veliku krivinu pre nego to je izbila na plato nad kojim se uzdizao
velianstveni spomenik Kazimiru Perijeru. Kreui se jo uvek
udesno, nala se uskoro pred novom alejom na ijem ulazu je stajala

oznaka sa natpisom Aleja bagrema. Mandajeva pree jo stotinak

metara, a onda se poe penjati stepenicama koje su sa padina
breuljka vodile do jedne uske staze obrubljene mladom umom. Tu
je, takoe, stajao jedan natpis: Kozja staza. Namernik je, naavi se
na tom mestu, imao utisak da se odjednom stvorio usred njiva. Tu se
Lupen zaustavi da bi se odmorio nekoliko trenutaka.
Hladno sunce poslednjih zimskih dana silazilo je polako prema
horizontu, izduavajui senke. Taj deo Perlaeza bio je veoma star,
to se moglo zakljuiti ve na prvi pogled. Tu ve due vremena vie
niko nije sahranjivan.
- Do avola, ta Beatrisa trai ovde? proguna Lupen.
Njegova radoznalost nikada nije bila na veem iskuenju.
Beatrisa Mandaj je ve bila dosta odmakla. No, im je prela
jedno raskre, ona, kao ukopana stade pred ogromnim spomenikom,
iji je vrh bio trouglast, a kamen ve patiniran. Lupen se skloni iza
jedne kapele, ne gubei iz vida nijedan njen pokret. Beatrisa razveza
konac koji je vezivao peteljke cvetova, rastrese latice, i stavi buket na
rub groba. Onda utonu u duboko razmiljanje...
Lupen se povue nekoliko koraka, a onda se na rubu aleje
odjednom pojavi neka senka. Neko je, osim njega, kontrolisao
Beatrisu Mandaj! Njukalo se zaklonilo iza jednog slomljenog stuba.
Videlo se samo njegovo rame, a onda nepoznati lee na zemlju.
Kakve je namere mogao da ima taj ovek? Mesto je zaista bilo pusto
i kao stvoreno da neko bude napadnut. Lupen je bio spreman da
intervenie ako nepoznati poe na Mandajevu.
Beatrisa Mandaj tog trenutka spusti veo na oi, stisnu mantil
oko sebe, i poe da se udaljava. Onaj koji se krio iza slomljenog
stuba napusti istog asa svoje sklonite, a Lupen skoro uzviknu od
uenja. To je bio onaj isti uljez koji je uzeo novanicu od pedeset
granaka iz Mandajeve radne sobe! ovek iza zavese!... Koliko je
samo bio na tragu nesrene ene? Da li je ona znala da je on prati?
Nije li, moda upravo zbog toga i napustila Operu tako brzo, i da li je
oekivala da e ga izbei ako se skloni neko vreme na groblju?
Razlog njene posete mogao se doznati na samo nekoliko
metara dalje... Lupen ostavi zaas Mandajevu i uljeza, da se udalje.

Bio je ubeen da mu nee biti ni najmanje teko da ih pronae, ali je

eleo najpre da proita ime uklesano u spomenik. Skoro je potrao do
spomenika, ne vodei rauna o svom povreenom kuku. Zastade za
trenutak i proita:
Grob marala...
Buket ljubiica je zaklanjao ime, a Lupen ukloni cvee i
zaprepaen proita:
- Davu!... Maral Davu!...
Ukopan na mestu, imao je vremena da pomisli, i glasno
proguna:
- Pa, ta je sasvim aknuta!
Nije imao vie vremena za razmiljanje. Tog trenutka dobio je
snaan udarac po potiljku, tako jak da je pao u nesvest, oborivi u
padu na zemlju i buket koje je Beatrisa stavila na grobnicu starog
marala.

IV
Ptice selice
Pred trokrilnim ogledalom umivaonika, Lupen je blago
masirao vorugu koja mu je krasila potiljak. ovek koji ga je napao
nije zadao smrtni udarac, mada je mogao da ga udari jae, i to tako da
ga teko povredi. Zadovoljio se dakle, da ga samo onesvesti kao da je
eleo... ta je, doavola, eleo?!
Lupen lagano pomeri glavu u svim pravcima. Bolelo ga je, ali
je on takve udarce dobijao ve i ranije. ta je, zaista, eleo taj
tajanstveni napada? Moda samo da ga opomene, ili da ga sprei da
i dalje prati Mandajevu? Nije bio siguran ni da je to bio onaj uljez...
Da li ga je to on udario dok je pokuavao da odgonetne gravirana
slova u spomeniku? Imao je, ipak, utisak da taj uljez nikako ne bi
kontrolisao svoje udarce... Taj tip je bio grubijan. Mogao je, dakle,
pretpostavljati da se radilo o nekoj drugoj linosti. Taj nepoznati
ovek sigurno je iao za njim dok je uljez iao u stopu za Beatrisom.
Lupen, meutim nijednoga trenutka nije pomiljao da treba da se

osvrne. Dakle, takva pretpostavaka nije bila za odbacivanje!

Ta afera Mandaj se konano poela komplikovati. Jedno
pretee pismo u vidu papirnatog brodia... Jedan provalnik koji se
uvlai u Mandajevu kuu, da bi se dokopao novanice od pedeset
franaka... I, naposletku, jedna nesrena ena koja odlazi u Operu
Komik da tamo provede ceo jedan sat pre nego to ode na Perlaez,
da bi tamo stavila cvee na grob marala Davua!
- Oh, moja glava! zastenja Lupen. Doavola, nita ne
razumem... Znam samo da sam u toj aferi dobio mnogo udaraca! Ako
se bude nastavilo tako, brzo u dospeti do bolnice!
No, on ipak, iz kutije sa perikama brzo izvadi jednu sa
prosedom kosom i paljivo je namesti na glavu. Onda ukrasi gornju
nausnicu jednim od onih bria ija se moda irila, a koje su nazivali
brkovi ala arlo. Iz svoje garderobe izabra jedno smee odelo,
odgovarajuu boju kravate, malo iznoen mantil. atim baci
polucilindar, i zameni ga jednim filcanim eirom, paljivo ispitujui
svoj izgled pred ogledalom u spavaoj sobi. Imao je izgled
neupadljive linosti: nekog sitnog inovnika ili trgovakog putnika.
Onda, hramljui, pree u trpezariju, gde ga je ve ekao doruak.
- Gospodin jo nije izaao? povika Ail. Mislim da bi to
bilo suvie brzo sa takvom povredom kuka?
- Vara se... Nikada se nisam oseao bolje!
- U Lupenovom glasu oseao se prizvuk ironije.
- Jeste li pregledali tampu?
- Nemam vremena... Imam sastanak sa jednom damom!
- Jednog dana bi vas mogao iznenaditi njen mu!
- To se ve dogodilo, dragi moj Aile! Zbilja, kad bude video
Bernardena, reci mu da vie nije u karantinu. Bie mi potreban
veoma brzo.
Dorukovao je na brzinu, a onda izvadi asovnik:
- Ve je deset do devet! Mandajeva nee izlaziti pre deset. Sve
je u redu...
U delu igre koji je nameravao da odigra, imao je na
raspolaganju samo jednu kartu: Beatrisu Mandaj. Nije, dakle, imao
drugog izbora. Morao je da je uhodi, ali ovoga puta udvostruenom

opreznou. Sluaj sa ljubiicama na grobu marala Davua ga je

izazivao... Smatrao je to izvesnim izazovom. U svom
avanturistikom ivotu imao je prilike da reava mnoge tajne i znao
je veoma dobro da nita ne postoji bez nekog uzroka. Taj buket
ljubiica... Da li je toj Beatrisi bilo sve isto u glavi? Ako joj je brak
bio razbijen, moglo se pretpostaviti da je u stanju lakih duevnih
poremeaja... Moda je taj Mandaj ipak bio nesrenik koji se
preputao kocki da bi neto zaboravio? Ipak, to slanje papirnatog
brodia na njegovu adresu bilo je isto toliko preterano kao i onaj
buket sa ljubiicama!
Kad je Lupen stigao pred kuu Mandajevih, primetio je
starijeg oveka kako razgovara sa raznosiocem hleba. Znai, novi
sluga je stupio na dunost. Za Lupena neprijatna injenica, jer e
Mandajeva sigurno ostati due kod kue, da bi novom slugi dala
uputstva, a on nije bio raspoloen da se premeta s noge na nogu vie
asova. Zato ue u mali bife u kome se ranije sastao sa Dudvilom,
nasloni se na ank, i porui kafu. Vlasnik bifea stajao je pred izlogom
i savijao cigaretu:
- Gle, ree on svojoj eni uzeli su novog slugu. Pitam se
ime e ga platiti?
Onda se obrati Lupenu:
- Nemaju nita... Puka sirotinja! A ona zamilja da je boginja...
Duna je svima!
- Kako to mislite? upita Lupen, pretvarajui se da nije
mnogo, zainteresovan.
Izgleda da vi ne itate novine? dobaci bifedija. Ti
Mandajevi... Njega je neko nedavno napao. Taj provalnik svakako
nije bio dobro obaveten!
- Ah, Bernardene pomisli Lupen ovaj krmar je na putu da
me ponizi zbog tvoje greke! Platie mi ovo!
- Istina, nije to bila prva provala u naoj etvrti nastavi
krmar.
- Od kad se rat zavrio, mnogi su bez posla... Veina ih je
ivela due vremena u uslovima ratnog nasilja i ne treba se tome
uditi...

- Oprostite! prekide ga Lupen.

Upravo u tom trenutku primetio je Mandajevu, koja je brzim
koracima izala iz kue. Stojei na pragu nekoliko trenutaka, bacila je
pogled na sivo nebo, a onda, uzevi kiobran od sluge koji je stajao
iza nje, u vratima, poe brzim koracima niz ulicu.
- O, ja sam se razbrbljao! dobaci Lupen krmaru. Imam
toliko poslova...
Dobaci ljubazan osmeh vlasniku bifea i njegovoj eni, pa
plativi kafu, izae na ulicu. Korak dalje od vrata on baci pogled za
Mandajevom... Bio je siguran da je niko ne prati. Ipak, za svaki
sluaj, budno je osmatrao okolinu, stiui polako enu... Ubrzo se
uverio da ni on ni Beatrisa nemaju nikoga iza lea. Neto kasnije,
oboje se naoe pred crkvom Sv. Trojstva; Mandajeva ue u nju.
- Grom i pakao! proguna Lupen. Posle pozorita i groblja,
sada odlazi u crkvu! Uskoro e, sigurno da poseti i Dom invalida ili
Trijumfalnu kapiju!... Zato da ne?
- Lupen takoe ue u crkvu. Odmah je video Beatrisu kako
klei i moli se. Gust veo krio je njeno lice; Lupen je ne bi prepoznao
da je nije video kad je izlazila iz kue. I on sede pored jednog stuba,
posmatrajui ko ulazi i izlazi iz crkve. Niko se nije pribliavao
Mandejevoj. Posle kraeg vremena, ona se podie, uze jednu sveu, i
zadenu je na povei irak meu desetak drugih, poto ju je prethodno
zapalila.
- Na koga sada misli... Na svoga mua? upita se Lupen. Ili
moda, na sina, ili marala Devua?
Nije bio u pravu, prebaci odjednom samom sebi Lupen. Ta
ena toliko je nesrena da ne bi smeo da je ismejava. udnovato, nije
ostala na crkvenom obredu. Brzo je izala iz crkve, i uputila se
Ulicom Sen Lazar, koraajui brzo, kao da se plaila da nee stii na
neki zakazani sastanak.
Neto kasnije stigla je do eleznike stanice. Prie alteru i uze
jednu kartu. Lupen je razabrao, sasvim jasno, kako je traila putniku
kartu do Mant-Gasikura, i natrag. Brzo je i on kupio kartu do toga
mesta, pitajui se ta je Beatrisa mogla da trai u Mantu? Smestio se
u oblinji kupe, sve vie zanet ovim udnim putovanjem. Ako je

Mandaj bio tajanstvena linost, ta da se kae o njegovoj eni?

Toliko je Lupen bio zaokupljen tim mislima, da je skoro propustio
stanicu Manta. Skoio je brzo sa sedita, i izaavi iz voza, opazi na
peronu Beatrisu.
Uinilo mu se da ona veoma dobro poznaje ovu varoicu, jer je
bez oklevanja krenula jednom beskrajno dugom i pustom ulicom
zasaenom stablima.
- Samo da se ne okrene pomisli Lupen.
Nije trebalo da se plai toga, jer se Beatrisa uopte nije
osvrtala. Uz put, ona ue u jednu poslastiarnicu, a nekoliko
trenutaka kasnije izae iz nje sa jednim paketiem u ruci.
- Ovoga puta, siguran sam, ide nekom u posetu. Ali kome? S
nekim e svakako da jede te slatkie!
Lupen nastavi da prati mladu enu, koja je nekoliko puta
promenila ulicu dok se najzad nije zaustavila u jednoj manjoj, pred
zidom iza kojeg su se dizale jo gole grane drvea. U zidu su bila
gvozdena vrata. Beatrisa povue ruku zvona, i u tiini odjeknu
daleka zvonjava. Lupen se brzo sakri iza jednog ugla, jer je Beatrisa
mahinalno mogla da pogleda niz pustu ulicu. No, kad je ponovo
promolio glavu, mlade ene vie nije bilo.
Lupen se priblii gvozdenim vratima, pretpostavljajui da e
kroz reetke videti vrt i kuu. Prevario se; vrata su bila potpuno
zatvorena, a na desnom stubu metalnim slovima bilo je ispisano:
Ptice selice. Lagano je proao pored vrata, i poto je stigao do
prvog ugla, otkri, odjednom, da nedaleko od njega protie Sena. Tu
Lupen primeti jo jedna vrata kroz koja se moglo izai na drugu
stranu vile. Prag na njima bio je sav u travi.
Zbunjen, on nastavi da hoda, pomislivi da e biti najboje da
potrai obavetenja u onoj poslastiarnici.
U poslastiamici narui nekoliko kolaia, a kako je bio sam u
radnji, upusti se u razgovor sa prodavaicom.
- Oprostite ja sam predstavnik jednog osiguravajueg drutva
zapoe Lupen. Posle etiri godine rata, mnogi ljudi su se izgubili...
Neki su, razume se, promenili mesto stanovanja...
Izvadi, naglo, iz depa svoj notes i zagledavi se u jednu

stranicu, ree:
- Vila Ptice selice?
- Jeste postoji... Ta vila pripada Izabeli Verzi-Monkorne!... Nju
zaista retko moete videti u varoici!
U razgovor se umea blagajnica:
- Vila zapravo ne pripada Monkorneovoj... Ona je tu samo
stanar! Doselila se pre godinu dana kada je Debela Berta poela da
puca na Pariz... Tada su mnogi iz Pariza doli na selo... Seate li se?
- Kako da ne?! dobaci utivo Lupen.
- Retko se via, a i kad izlazi, veoma malo razgovara sa
metanima uze re proavaica. Mora da je dosta pretrpela... ivi
sama... U stvari, nije sama, ima jednu sestru! Upravo je stigla
malopre... Dolazi svakog ponedeljka i kod nas kupuje neto slatkia.
Ako se pourite do vile, zateiete je tamo. I nju i njenu sestru.
- Mnogo vam hvala! ree Lupen. Odoh odmah tamo!
Situacija se komplikovala. To to je Beatrisa Mandaj imala
sestru, Lupenu nije bilo vano. Nadao se da e mu se sada pruiti
prilika da se priblii Beatrisi. No, u glavi nije imao nikakav odreeni
plan. Znao je samo da je nastupio trenutak kad treba staviti taku na
sve te tajne. Bilo je, meutim, nemogue da zaustavi Beatrisu na ulici
ili da se pojavi u njenoj kui. Da joj telefonira? U tom sluaju, ona e
odman obavestiti Vebera. Ako joj bude pisao, to bi moglo da bude
jo opasnije. Ako je sada bude zatekao samu u vili, to e biti najbolja
prilika... Sad se, opet, meu njima ispreila ta Izabela!
Razmiljajui o tome, Lupen poe prema vili. U trenutku kad
se uputio ulicom prema vili Ptice selice, obie ga potar. Da ne
bi izazvao neko podozrenje, on poe da prelistava svoju belenicu, i
zastade nekoliko metara dalje kako bi potar odmakao. Ovaj,
meutim, poe iznenada da prevre po svojoj torbi, pa izvadi iz nje
jedno pismo i pree s jednog trotoara na onaj koji je vodio pored
same vile. Pretvarajui se da je udubljen u sadraj svoje belenice,
Lupen nastavi da koraa lagano. Uz put je primetio kako potar
zavlai jedan koverat u potansko sandue kraj ulaznih vrata, a onda
potee ruicu zvona, da bi obavestio Izabelu Monkorne. Trenutak
kasnije se potar izgubi iz vidokruga i nestade iza prvog ugla.

Skoro istovremeno Lupen je uo Izabeline korake na stazi

aleje. Zaustavila se sa druge strane gvozdenih vrata. Lupen je bio
tako blizu nje da je mogao da uje svaki njen pokret. Sasvim
razgovetno je uo kako je spustila poklopac na potanskom
sanduetu... Onda je, odmah, uo nervozno ukanje i cepanje
koverta... Jedan sekund potraja nema tiina, a onda se zau Izabelin
uzvik iznenaenja... Sa one strane vrata odjeknue njeni koraci.
Izabela se udaljavala skoro trei prema kui.
- Do avola, kakvu novost je mogla da primi sada? pomisli
Lupen.
Odjenom mu pade na pamet izgovor koji je uzalud traio do
toga trenutka. U svakom sluaju, vie nije eleo da se predstavi kao
agent osiguravajueg preduzea... Ovoga puta nije bilo nieg
povoljnijeg nego da se predstavi kao policijski inspektor...
Samo nekoliko trenutaka kasnije imao je u glavi odreeni plan.
Rei u da me alje Veberov pomonik, i upitati da li zna da je
njen urak primio pretee pismo. Svakako, on to nije rekao svojoj
eni... Neki put je daleko lake poveriti se bliskoj roaci nego
supruzi.
Oprezno je povukao ruicu zvona. Bio je ubeen da nijedna od
dveju sestara nee zatraiti od njega da se legitimie. S druge strane,
da je Veber sasluao Izabelu, Dudvil bi ga ve obavestio o tome.
Lupen je bio siguran da se policija jo nije zainteresovala za Izabelu.
ak, moda, nije ni znala da ona postoji!
Nikog nije bilo da otvori vrata Lupenu. Povukao je, ponovo,
ruicu zvona, ali, ovoga puta, mnogo jae... Jo jednom je, veoma
snano pozvonio, a onda saeka da se uveri ima li jo nekoga u kui.
- Doavola, nikakvog znaka ivota! proguna Lupen. Da
nisu moda otile negde?... Kako i gde?... Svakako kroz druga vrata!
Ona to su gledala na obalu Sene... On potra, ubeen da se kroz taj
izlaz moglo stii bre do grada nekim preim putevima. Samo, u tom
sluaju neto ih je nateralo da ure!... Razlog je mogao da bude
sadraj tog pisma...
U Lupenovoj glavi misli su letele na sve strane, grozniavo...
Neto se, oevidno, odigralo upravo pred njegovim oima... Neto to

je bilo daleko ozbiljnije, a da on nije mogao ni pretpostaviti tako

neto. Sad je bilo ve kasno za njegovu intervenciju. ak i da
pronae dve sestre, ta da im kae? Da su ostale kod kue, tamo bi se
oseao daleko jaim. Na ulici meutim, nije imao nikakvog izgleda
na uspeh. Bitno je bilo ono to je moglo da stoji u tom pismu, koje je
izazvalo tako iznenadan odlazak dveju ena... Moda e to moi da
dozna, ako paljivo pregleda prostorije u kui?
Lupen paljivo pregleda bravu na vratima... Nije trebalo
mnogo vremena da ih otvori. Brzim koracima pree preko vrta koji je
bio loe odravan i pomalo zaputen. Kua u koju je uao bila je
obian paviljon. Nije bilo nikakve prepreke da otvori vrata na njoj.
Prvo to je video kroz zastakljena vrata kuhinje bio je paket sa
slatkiima. Bio je neraspakovan. Iz predsoblja, Lupen pree prvo u
trpezariju, a onda i u salon. Nametaj je bio starinski i, oigledno,
Izabela Monkorne provodila je ovde dane samo privremeno.
Na jednoj polici Lupen pronade vie fotografija. Na jednoj je
bila slika. deteta. Oigledno, to je bio Beatrisin sin. Na drugoj je bio
postariji ovek dostojanstvenog lika, sa belom raseljanom bradom.
Lupen je odmah pomislio da bi to mogao biti deda Monkorne... Na
treoj se nalazio neki brani par. Lupen okrenu fotografiju; na
poleini je stajao datum 20. juni 1904. godine. Neke crte lica tog
oveka podseale su na Beatrisin lik. Najverovatnije je to bio njen
otac, a ena, njena majka.
Tu su se nale jo neke fotografije. Ukupno jo tri, koje su
predstavljale troje mladih ljudi, koji nisu mogli imati vie od
dvadeset do dvadeset pet godina. Kratko podiani, sa brkovima i
bradom. Oi su im bile veoma ive. Imali su slinosti sa
Monkorneovima. Verovatno su bili najblii roaci? Na poleini su
bila ispisana imena: Felisjen, Matijas i Rafael...
Lupen oceni da e mu svi ti podaci zatrebati u zgodnoj prilici,
pa jo jednom paljivo pregleda sve fotografije. Dudvil e zaista
imati mnogo posla!
Lupen obie i druge prostorije, pregleda ormare sa malo rublja,
otvori pei po sobama, koje nisu bile loene odavno. Kua je bila
ispunjena hladnoom i vlagom.

- Ovde moe da stanuje samo neko neurastenino bie!

proguna Lupen.
Mahinalno je siao do kuhinje. Odjednom ga veoma obradova
ono to je video: jedno pismo lealo je, otvoreno, na stolu, a na
njemu paket sa slatkiima! U urbi, sestre su zaboravile pismo!
Smekajui se zadovoljno, Lupen prvo paljivo ispita koverat.
Nosio je peat pote u Manu, a adresa je bila ispisana krupnim
slovima. Na kraju pisma stajalo je ime onoga koji ga je napisao:
sanitetski major Felisjen Doren, bolnica San Andre, Man (Sart).
Lupen poe polako da ita pismo, trudei se da mu ne izmakne
nijedna pojedinost:
Draga moja roako,
Znam da e biti veoma iznenaena kad bude primila ovo
pismo. Pomislie svakako kako sam se samo usudio da ti piem! Da,
usudio sam se, jer smatram da posle strahovitih dogaaja koje smo
preiveli, nae nekadanje svae nemaju vie nikakvog rezona.
Utoliko pre to su to bile svae naih roditelja, ije smo neprijatne
posledice osetili samo mi... Da se ne bih vraao na prolost, recimo
da su krivice bile uzajamne, i vie ne govorimo o tome.
Doznao sam iz tampe ta se dogodilo jadnom Ksavijeru, pa
sam odmah pisao Beatrisi. No, obraam se pre svega tebi, jer mislim
da e ti najbolje srediti sve sa svojom sestrom. Da bismo okonali
sa prolou, trebalo bi da se sastanemo 3. aprila, kod advokata
Beranona u Fontenblou, i otvorimo testament. uo sam od njega da
je smrt vaega dede sada i slubeno utvrena. Ali, kako je on i na
roak, naslee Verzi-Monkornea moglo bi da dovede do pravnih
potekoa. Moja braa su istog nhljenja kao i ja...
ta se sve dogodilo za to vreme?... Matijas se demobilisao,
skoro nepovreen u ratu. Bio je malo zatrovan gasom, ali je sada sve
u redu. Dobio je svoje staro mesto u poreskoj upravi u Manu, a
oekuje i neto bolje. Ja sam sluio u nekoliko jedinica, pa sam
izaao iz rata veoma iscrpljen. Ne znam kada u se moi vratiti u
Rems. Sada se nalazim u bolnici u Manu, i oekujem demobilizaciju.
Matijas i ja smo se dogovorili da se naemo u Manu radi jadnog

Rafaela. On se nalazi u duevnoj bolnici i mi ga esto poseujemo.

Jo uvek je u istom stanju, na alost! Ne moe se rei da mu je um
poremeen, a ni da mu je duh sasvim zdrav. No, lekari veruju da se
njegovo stanje osetno popravlja. Trenutno pomae u radu vrtlaru, pa
ak odlazi u etnju po gradu. Dali su mi i posebnu sobu, da bi
izbegao dodir sa ostalim bolesnicima. Na momente se savreno
dobro sea prolosti! ak, rekao bih, govori sasvim razborito! Onda
mu se, odjednom, misli zamrae. ini se da doivljava neki udan
unutranji san. Sreom, krize nasilja koje su bile zapaene u poetku
bolesti potpuno su nestale od kad je iz Pariza prebaen u artr...
Katkad se raspituje za vas. Mislim da bi susret koji ti predlaem bio
veoma blagotvoran za njega.
Nadam se da e uskoro i Matijas moi da doe u Rems, pa bih
tada doveo sa sobom i Rafaela. No, bie potrebno da se pre toga
mobiliem. Zbog toga odlazim sutra do ministarstva, vozom u 12,33
asova... Biu na Monparnasu u 15,39. Kako neu moi da skoim do
Manta, uinie mi veliko zadovoljstvo ako me saeka na eleznikoj
stanici. Posle posete ministarstvu nameravam da odem do
Mandajevih, kojima sam, kako sam pomenuo, takoe pisao. Njihovu
adresu dobio sam od advokata Beranona.
Draga Izabela, mislim da ne treba da ti jo jednom pominjem
koliko e me susret sa tobom obradovati i podsetiti na nae igre u
detinjstvu, u starom zamku... Zbilja, ta je bilo sa zamkom?
Verovatno je bombardovan. Srce mi se stezalo za vreme rata, kada
sam na geografskoj karti pratio razvoj operacija. Zamak VerzeMonkorne je bio uvek u sreditu vatre!
Dakle, draga moja Izabela, oekujem nae skoro vienje.
Grli te tvoj Felisjen.
P.S. Zaboravio sam da ti napiem adresu Matijasa:
Jakobinska ulica 31, Man.
Lupen odloi pismo na sto. U svojoj otroumnoj glavi ve je
imao plan. Felisjen je pisao pismo dan ranije. Znai, danas je krenuo
vozom. Dve sestre, oigledno i same veoma uzbuene sadrajem
pisma, pourile su na elezniku stanicu, da bi otile do Pariza i nale

se sa njim na Monparnasu. Pronai ih, dakle, i pratiti svaki njihov

korak. Ne, nikako! To bi bilo samo gubljenje vremena!... Treba
pronai tog lekara, i sresti se sa njim dok je jo u vozu! Oevidno da
Felisjen Doren nee biti mnogo iznenaen ako ga pronae jedan
policijski inspektor, i upita za neka obavetenja o porodinom ivotu
Mandajevih! U svakom sluaju, Lupen je procenio da pre Vebera
treba biti u toku injenica: on bi svakako bio veoma srean ako bi
prvi natrapao na lekara. Bez sumnje, e pre ili kasnije ve doi do
njega... Stara lisica je taj Veber!
Lupen se potpuno prepustio toj srenoj intuiciji koja mu je
pruila toliko uspeha u prolosti. Predoseao je, duboko u sebi, da
ba on mora biti taj koji e se prvi nai sa Felisjenom Dorenom.
Trebalo je, pre svega, raistiti jednu stvar: da li je roak Rafael bio
zaista bolestan. i da li Beatrisa Mandaj, slino njemu, ne boluje od
nekih duevnih optereenja! Moda je kod njih postojala neka
porodina sklonost takvim oboljenjima? Ali kakve je to imalo veze sa
novanicom od pedeset franaka? I, razume se, onim preteim
pismom?! Upravo taj raskorak u stvarima koje su izgledale
nepovezive, prisiljavao je Lupena da trai istinu. On se sada poeo
zanimati skoro strasno za tu neobinu porodicu, tu Izabelu koja je
ivela povueno, i toga Rafaela, ne ba normalnog, pa i za to naslee
oko kojeg su iskrsle velike tekoe.
Bacio je pogled na sat. Felisjen je ve bio u vozu!
Vratio se brzo u salon, i jo jednom se paljivo zagledao u
fotografije. Major se nije mnogo izmenio od vremena kad je
napravljen ovaj snimak. Pretpostavljao je da e ga lako prepoznati.
Lupen zatvori paljivo sva vrata za sobom i uputi se prema
eleznikoj stanici; bilo je malo izgleda da e uspeti da uhvati neki
voz.
Nije se prevario. Ekspresni voz za Pariz ve bee otiao. Sad
mu je bilo jasno zato su dve sestre tako urile. Sledei voz, koji se
zaustavljao na stanici Monparnas, dolazio je mnogo kasnije.
Ve se poeo polako vraati u varoicu, kad se u njemu rodi
traak nade. Opazio je kraj trotoara jedan taksi. Upravo je iz njega
izlazila neka postarija ena. Nije, dakle, sve bilo izgubljeno! Ekspres

koji je dolazio iz Mana stizao je u Rambuje u 14,55 asova... Tog

trenutka bilo je 13,15! Ako mu poe za rukom da uhvati ekspresni
voz, imae na raspolaganju bar etrdeset minuta da pronae lekara i
porazgovara s njim. Pitanje je da li je automobil toga taksiste
dovoljno brz? Ocenivi od oka, Lupen je imao utisak da su kola stara
bar desetak godina, ali su, ipak, bila u dobrom stanju.
- Slobodni ste? upita Lupen taksistu.
- A kuda biste eleli da idete? upita voza.
- U Rambuje!
- Do avola!... To ba nije blizu!
Dvadeset franaka napojnice, ako budete tamo u petnaest do tri!
Jo dvadeset vama, i jo deset da skinete taj injel sa plea!
- Penjite se! dobaci ofer bez oklevanja.
Kola pojurie punom brzinom, a Lupen pomisli da e ipak stii
ekspresni voz... Ve u 14 sati i 20 minuta automobil je prolazio kroz
Versaj.
- ini mi se da neemo nikada stii! dobaci Lupen izazovno.
- Do avola, ne mogu bre!
Udvostruavam sumu! dobaci Lupen.
Automobil povea brzinu i kroz dvadeset minuta projuri kroz
Trapes. Lupen je stalno gledao u svoj sat.
Kod Esara se put popravlja! proguna oprezno taksista.
Ipak, ako kola izdre, stii emo na vreme! Ne treba se uzbuivati
zbog toga!
Lupen ga nije sluao. Tog trenutka je eleo da sedne za volan
umesto taksiste, i sam vozi kola. Onda, automobil naie na deonicu
puta po kojoj je nedavno nasut ljunak. Za njima se podie oblak
praine. Ve je bilo 14 asova i 40 minuta.
Pred nama je Le Perej! dobaci aksista. Vidite i sami da se
brzo kreemo, zar ne?
Projurili su zaas kroz selo, i trenutak kasnije punom brzinom
uoe u Rambuje. Na Lupenovom satu bilo je tano 14 asova i 53
minuta! Lupen dobaci novac taksisti pre nego to se automobil
zaustavio pred eleznikom stanicom i pouri prema blagajni. Bilo je
tano 14 asova i 54 minuta kad je Lupen imao u rukama putnu

kartu. im je izaao na elezniki peron, na jednoj krivini opazi

ekspresni voz kako se pribliava stanici.
Moj major svakako nije u treoj klasi! pomisli Lupen.
Pronai u ga u drugoj ili u prvoj klasi!
Kompozicija voza bila je dugaka, a Lupen uskoi u prvi
vagon i poe da se provlai kroz hodnike, traei kupe u kome bi se
nalazio major Felisjen Doren. U vozu je bilo veoma malo putnika,
ali mu niko nije liio na majora. Konano se naao u prvom vagonu
kompozicije.
Naglo je zastao. Doren se nalazio u jednom kupeu. Bio je
potpuno sam, spavao je bradom oslonjen na grudi, raskopanog
injela.
Lupen otvori vrata na kupeu i sede pored njega.
- Gospodin Felisjen Doren, zar ne? upita.
Voz se odjednom zatrese i injel na Dorenovim leima otvori
se jae. Njegova oficirska bluza bila je umrljana krvlju. Lupen je
odmah shvatio da je Doren mrtav. Zadobio je snaan udarac noem
u visini srca.
Sreom, u takvim prilikama, Lupen je savreno vladao sobom.
Oprezno je izaao u hodnik, i pogledao levo i desno. Nije bilo
nikoga. Tog trenutka kompozicija je prolazila pored raskrsnice kod
Trapesa. Uskoro e biti u Versaju. Nije bilo ni trenutka za gubljenje.
On prie leu i poe da prevre po depovima ubijenog. U novaniku
pronae pismo koje je odmah prepoznao po njegovim geometrijskim
prevojima. Nesreni Felisjen Doren je takoe primio papirnati
brodi! Kada ga je razvio, mogao je da proita ta je u njemu
napisano:
Doao je red i na tebe da pree tuda!
Ovoga puta dogaaj je dobio dramatian obrtaj. Izgleda da ni
major, kao ni Mandaj, nije obraao nikakvu panju na tu pretnju. ak
o tome nije bilo nijedne rei u pismu koie je poslao Izabeli. Lupenu
se ta nebriga dvojice ljudi uini udnom... U tome je bilo neeg
nejasnog. Obojica su, bez sumnje, smatrali da je pretnja neozbiljna, i
jednostavno, odloili su pismo u mapu ili novanik. A dva roaka
trebalo je da se sretnu kroz nekoliko asova! Da li je to bila

sluajnost?
Lupen vrati pismo u novanik, a onda novanik gurnu u dep
injela, pazei ta se dogaa iza njegovih lea. No, nijedan putnik se
nije pojavljivao.
Oprezno je zatvorio vrata na kupeu, i otiao u drugi vagon.
Upravo u tom trenutku kompozicija voza je ulazila u Versaj.
Opreznost mu je nalagala da sie na toj stanici. Ali, Lupena je vie
zanimalo da posmatra na stanici Monparnas neobinu devojku, koja
svakog ponedeljka jede slatkie sa svojom sestrom.

V
Lupenova istraga
Doavi pre izvesnog vremena na elezniku stanicu u Manu,
Lupen je dorukovao u jednom bifeu, prelistavajui novine koje je
kupio u Monparnasu. Ubistvo je izazvalo veliku buku. Oficir ubijen
u ekspresu 412, glasio je naslov lanka na prvoj strani urnala.
Maten je doneo vest na tri stupca, sa naslovom Sudbonosni
ekspres, a Peti Parizjen je objavio lanak pod naslovom: Krvava
misterija sa papirnatim brodiima. Putnici koji su se okupili u bifeu
drali su rairene listove, posmatrajui snimak vagona i nesrenog
Dorena.
Ali, ako su naslovi bili upadljivi, sadraj lanaka bio je tur.
Policija je bila diskretna. Meutim, priznala je da postoji izvesna
veza izmeu zloina u vozu i napada, ija je rtva bio Mandaj. Po
tom saoptenju, bilo je izvesno da je neko pokuao da ubije Mandaja.
U oba sluaja, radilo se o istom zloinu. No, to je upravo i bilo ono
to je najvie zanimalo Lupena, poto je dobro znao da je Mandaj
ranjen pukom sluajnou. Ubica je u neku ruku bio preduhitren.
Mada je njegov poduhvat protiv Dorena uspeo, jo uvek nije napao
Mandaja. ta se dakle, moglo zakljuiti iz svega toga? Zar Mandaj
jo uvek nije bio izloen opasnosti? Lupen se kolebao. U takvoj
situaciji nikako nije mogao da ode do Vebera i ispria mu istinu. On
bi bio vie nego srean to ga moe strpati u zatvor. Postojali su, jo

uvek, stari rauni koje je trebalo namiriti. Sa druge strane, opet, ako
bude utao, to bi mogla da bude osuda Mandaja na smrt! Jo vie, jer
je u svemu tome Lupen video izvesne tajanstvene linosti za koje
policija nije znala. Pre svega, tu je bio onaj uljez! Da li je Lupen
odluio da preuti postojanje tako vane linosti? Svakako... Jo uvek
je imao dobar izvor da o tome obavetava dnevnu tampu, kao
nekada. Njegov povratak, posle tolikih ratnih godina, bie doekan sa
oduevljenjem. Bie to pravi trijumf kad on prvi bude dao tane
podatke o ovom zloinu! Ali, mudrost je da prevlada sujetu. Pre
svega, Lupen nije bio sasvim ubeen u krivicu onog uljeza. Onda,
nikako nije smeo da prenebregne udno ponaanje Beatrise Mandaj.
Oseao je, mada dosta neodreeno, ono to se moglo nazvati afera
roaka, neto to je bilo veoma komplikovano. Naroito onaj udni
tekst prvoga pisma, koji ga je uzbuivao: Ti e tuda da proe
prvi! Znai, Mandaj je bio prvi na spisku, a Doren drugi. Ko je
sada bio na redu? Matijas? Moda Rafael, Beatrisa, pa i sama
Izabela? Nije li nekim sluajem cela porodica ugroena?! Ko je
dakle, od njih jo primio onaj zloslutni papirnati brodi, a nee o
tome da govori? Moda, ipak, onaj Matijas!
Lupen baci pogled na sat. Bilo je osam i trideset. Moda je bilo
suvie rano da pozvoni na Matijasovim vratima, ali vreme je
neumitno prolazilo. Morao je po svaku cenu stii do njega, da ga ne
preduhitri neki pravi policijski inspektor, to bi ga dovelo u
neprijatan poloaj.
Odloio je novine na sto i izaao. Nikada ranije nije bio u
Manu, ali je na planu varoice, izloenom na eleznikoj stanici, brzo
pronaao Jakobinsku ulicu. Predstavljajui se Matijasu Dorenu,
ree:
- Inspektor Frapije!
Matijas je drao u rukama razvijen neki dnevni list, a na
njegovom licu videli su se znaci velikog uzbuenja.
- Sigurno ste ve doznali? upita Lupen.
- Da, ali me jo niko nije slubeno obavestio! Oh, moj jadni
Felisjen! Umreti na takav nain.
Matijas Doren je stalno plakao, pa je zaboravio ponuditi svom

posetiocu da ue.
- Moete li mi posvetiti nekoliko minuta? upita Lupen.
- Svakako, ne nameravam u ovakvom stanju da idem do
kancelarije! Uite!
Uveo je Lupena u staromodnu trpezariju, u kojoj se oseao
miris izgorelog voska, i ponudio mu stolicu.
- Sasznao sam iz novina da...
Nije mogao da nastavi, pa izvadi iz depa ljubiastu maramicu,
i poe da brie suze koje su izvirale iz oiju. Liio je na brata, ali su
mu crte lica bile neto finije. Bio je smoden i sed, tako da je
podseao na oveka koji ne nalazi nikakve odbrane od zaseda koje
mu postavlja ivot.
- Verujte mi da sauestvujem u vaem bolu nastavi Lupen.
Zar vas Pariz jo nije obavestio slubeno?
Na Lupenovu sreu, Veber bee tek zapoeo istragu. Zamenik
efa policije jo nije uspeo da stavi u pokret teko pokretni
mehanizam pravde. Ali Izabela? Pa Beatrisa? Zato mu one nisu
poslale depeu?
Kad se Matijas Doren pribrao, Lupen upita:
- ivite sami ovde?
- Da, moja domaica dolazi tek oko deset... Mogu li vas neim
ponuditi?
- U slubi sam! dobaci Lupen. No, da preemo na stvar...
Ne bi trebalo nita da nam krijete. Potrebna nam je potpuna istina!
Naroito onaj njen deo koji se odnosi na vas. Bilo vam je svakako
poznato da je Ksavijer, kao i va brat, dobio pretee pismo? Niste li
ga i vi primili?
- Ne!
- Va brat i vi, viali ste se esto?
- Skoro svakoga dana!
- I nita vam nije govorio o papirnatom brodiu?
- Ne... Ako ga je primio, to je moglo da bude samo jue pre
nego je seo u voz! Sreli smo se poslednji put prekjue; zajedno smo
ruali. Razgovarali smo uglavnom o njegovom putovanju u Pariz.
Zaista ne znam ta treba da znai pria o papirnatom brodiu! Za

mene je to potpuna tajna!

Matijas Doren opet zaplaka.
- Papirnati brodi!? zamuca. Eto, ta se sve nama moe
dogoditi!
U svom bolu, Matijas Doren je bio gotovo smean. Lupen se
nagnu prema njemu i stavi mu ruku na rame.
- Smirite se, gospodine Dorene! Vi, dakle, niste primili
pretee pismo?
- Dajem vam svoju re da nisam.
- Da li je va brat imao neprijatelja?
- On? Felisjen je bio najbolji ovek na svetu! Mislio je samo
na bolesnike.
- A vi?
- Matijas zaueno pogleda Lupena.
- Ja? Neprijatelje?
Osmehnuo se tuno, pa dodao:
- Ako mislite na nekog poreskog obveznika!? Ne, to bi bilo
suvie glupo!
- Znam, ali mi smo zaista u apsurdnom poloaju! Postaviu
vam sad jedno pitanje koje e vam moda izgledati zaprepaujue.
Jeste li vi u nekom srodstvu sa maralom Davuom?
- Vi se alite sa mnom!?
- Ne... Imamo neka obavetenja. No, preimo na drugo. Vi ste,
rekoste, ruali sa bratom? Rekao vam je, svakako, o koraku koji je
preduzeo kod ministarstva rata?
- Da.
- Govorili ste i o pismu koje je poslao roaci Izabeli?
- Da, ak mi ga je i proitao.
- Bili ste saglasni s njim?
- Potpuno.
- eleo bih da znam neto vie o toj svai.
- Kako? Zar vam je to poznato?
- To je na posao! presee ga Lupen.
- Stara stvar nastavi Doren. Obina enska ljubomora i
zavist naih roditelja... Sve je poelo od beznaajnih stvari, a posle

dobilo ozbiljnije obeleje. Zavrilo se na tome da se nismo viali, a

najzad se sve pretvorilo u mrnju! Naravno, posredi je bio novac...
Stari Monkorne je intervenisao, ali je doprineo jo veem
razmimoilaenju! Bolje bi bilo da je ostao miran. Onda su nam
roditelji pomrli...
- ta vas je tada spreilo da se pomirite sa roacima? upita
Lupen.
- Pa, to nije bilo ba tako jednostavno! ree Doren. Jer, u
januaru etrnaeste Beatrisa je sklopila taj nesreni brak. ta da vam
priam?!
- Molim vas, samo nastavite!
- Pa, eto, Beatrisa se venala sa Ksavijerom Mandajem iz
inata! Niko nije mogao da predvidi taj brak. Istina, Mandaj nam nije
bio nepoznat. Njegovo imanje nalazilo se u blizini imanja VerziMonkorneovih... Bio je, dakle, komija. U to vreme Beatrisa je esto
jahala okolinom. Sretala se sa Mandajem u manjeu. Ukratko, imali
su prilike da se esto viaju, ali je Beatrisa u to vreme ismejavala
Mandaja... Govorila je da je grubijan i prostak. to se tie naeg
roaka, starog Monkornea, on je u svojoj glavi due vremena nosio
ideju da kupi Mandajevo imanje, koje je po njegovom miljenju bilo
loe voeno, pa se sa njega dobijalo vino slabijeg kvaliteta. Moram
vam rei da na stari roak nije mislio ni na ta drugo, samo na
ampanjac!
Matijas izvadi iz depa tozu za duvan, i poe uvijati cigaretu.
Oprostiete mi to ulazim u takve pojedinosti... Mada, istinu
reeno, i sam ih poznajem veoma slabo. Znam samo toliko da se na
roak veoma zauzeo da upropasti materijalno toga Mandaja, pa da
kupi njegovo imanje, vinograde, po niskoj ceni. Onda, ba tada,
Beatrisa nije izabrala bolji trenutak da donese odluku da se uda za
Mandaja! Moete zamisliti kakav je skandal izbio?!
Matijas liznu hartiju zavijene cigarete i upali je.
- Razume se, na roak je odmah raskinuo veze sa svojom
unukom. Izmeu njega i Beatrise je dolo do neprijatnih scena. To
sam sluao od Felisjena, koji je s vremena na vreme odlazio u zamak
da lei dedu Monkornea.

- Rekli ste maloas starog? Zato? upita Lupen.

- Omaklo mi se! Ipak, moram vam priznati da ga niko od nas
nije mnogo voleo. Ali, sa Beatrisom je bio odvratan! Uinio je sve da
ne doe do tog braka! Konano je isterao Beatrisu, a ona je dola da
sa svojim muem stanuje u Parizu. Kua u kojoj sada stanuje
pripadala je njenoj majci.
- Saekajte prekide ga Lupen. Neto mi nije jasno. Ako je
stari Monkorne bio tako nepravedan prema vaoj roaci, ta vas je
spreavalo da se pomirite s njom?
Doren se zbuni.
- Zaista, to smo mogli uiniti! Ali, da smo stali na njenu
stranu... ta da vam kaem...
- Naljutili biste starog Monkornea, a to niste eleli,
najverovatnije zbog nasledstva, zar ne?
- Ne samo to! Ovako ili onako, nasledstvo ide u korist
Izabele... Sem, naravno, ako... Uostalom, ko e to znati! Pravi razlog
je bio taj da smo se plaili naeg dede, brata nae babe... On je bio
veoma udan svat. Kad je izbio rat, mogao je da se skloni negde.
Moda u Pariz... Nije hteo. Poslao je Izabelu, koja je stanovala s
njim, a ostao je sam u zamku. Odlazei u rat, svratio sam da ga
pozdravim. Nisam ga vie video, svi smo se ratrkali...
- A Izabela?
- Mislim da je tada ivela, zajedno sa sestrom, u Parizu. Nisam
znao da je imala stan u Mantu... To sam doznao od naeg advokata.
Nastup kalja prekide njegovu priu.
- Ne bih smeo toliko da puim. Bio sam zatrovan bojnim
otrovom sedamnaeste...
- Dakle, niste uli za dedu pune etiri godine?
- Ne. Veoma malo, kao i o svima drugima koji su ostali s druge
strane fronta!
- Sada u vas ostaviti, gospodine... Ne bih eleo da vam
smetam u vaem bolu.
- Nemojte povika Doren. Ostanite jo malo, inspektore!
Dobro mi ini da razgovaram s nekim... Uasno sam usamljen...
- U redu. Recite mi, molim vas, ta je sa vaim bratom

Rafaelom?
- To je pria za sebe. On je najstariji brat. Izvrstan slikar, ali je
u prolee 1912. bio rtva duboke depresije. Teko je duevno oboleo,
pa je morao biti upuen u duevnu bolnicu. Sad mu je daleko bolje,
ali se plaim da e, kad bude doznao...
- Razlog njegove duevne depresije?
- Seate li se potapanja Titanika? Mi smo se tada nalazili na
brodu.
- Ah, sada razumem... Mislim da mi je sve jasno proguna
Lupen zaprepaen.
- Doren izae iz sobe i vrati se sa omanjom bocom.
- ta ete, kad se sudbina ostrvi na neiji ivot!
Lagano je nasuo u jednu au malo rakije i iskapio je do dna.
- ... Godinama je na deda Monkorne snabdevao ampanjcem
brodove kompanije... Mislim da se zvala Kunar... Tada ga je
kompanija pozvala na prvo putovanje Titanika. No, imao je ve
sedamdeset pet godina, a nije ni voleo mnogo da putuje. Tada mu je
pala na pamet zlokobna ideja da nas poalje da putujemo brodom!
Nas sve...
- Koga to sve?
- Roake... Rafaela, njegovu enu i kerku, nas dvojicu... I
Izabelu i Beatrisu, razume se... Mislio je da e nas to zajedniko
putovanje preko Atlantika pomiriti. No, Beatrisa i Izabela su odbile
da putuju. Rekle su da se plae putovanja morem. I tako smo se
ukrcali na brod samo nas petoro... Rafaelova kerka je imala samo
sedam godina.
- Nema potrebe da mi priate o brodolomu dobaci Lupen.
Ne bih eleo da preivljavate taj uas...
- ak i kad bih eleo, ne bih to mogao... Moje pamenje je
popustilo. Ali, i sad jo vidim Rafaelovu enu i dete pred jednim
amcem za spasavanje, koji je bio pretrpan putnicima... Nisu uspele
da se spasu. Oficir na amcu primio je samo Rafaela. Mi smo se nali
na drugom amcu. Drama je brzo nastupila. Rafael je video enu i
kerku kako se dave! Hteo je da se baci u more i utopi zajedno s
njima... Moda je mislio da ih moe spasti. Niko od nas nije bio kriv

za to to se dogodilo...
- Naravno da niste primeti Lupen zamiljeno. D li vam je
on to ikada prebacio?
- Nije... Bar mislim tako, jer kad su nas prihvatili, on je ve bio
u dubokoj duevnoj krizi!
- ta se onda dogodilo?
- Ne znam... Mislim da je sve zaboravio. Nikada vie nije
govorio o eni i kerki!
- A da li je znao za taj udes?
- Svakako, ali su mu seanja bila nejasna. No, itao je dnevnu
tampu... Drao se kao da je u sve upuen!
- Da li bih ga mogao posetiti?
- Zato da ne? On je smeten u sanatorijumu Sen Antoan...
Tamo e vam rei gde ete ga nai. No, molim vas, nita mu ne
govorite o prolosti... Naravno, ni rei o tome ta se dogodilo
Felisjenu...
- Doznae on, ali kasnije dobaci Lupen, ustajui sa stolice.
Nemojte biti mnogo iznenaeni ako vas opet poseti neko od mojih
kolega. Budite strpljivi s njima... Budite sigurni da e pravda
pobediti... Ja vam tvrdim to!
Lupen izae i baci pogled na sat. Imao je dosta vremena da
dorukuje pre nego to sedne u voz za artr... To je bio onaj isti voz u
kojem se nalazio Felisjen Doren!
Doe do centra grada, i ue u jedan tihi restoran. Bio mu je
potreban mir da bi sredio misli koje su mu navirale u glavi kad mu je
Matijas Doren priao o Titaniku.
Dakle, tako... Brod i oni papirnati brodii! Veza je bila
oigledna! Zloinac nije mogao biti niko drugi nego Rafael Doren...
Jedna bolesna ideja stalno je tinjala u njegovom mozgu: njegova
braa bila su kriva za njegovu nesreu! Kasnije se rodila pomisao:
kako se osvetiti? Vreme koje je proveo zatvoren u duevnoj bolnici
ostavilo je traga... U njemu se postepeno sreivao duh, ali ne
potpuno... Ali, dovoljno da svu krivicu svali na brau. Tada je
strpljivo, kako to samo znaju da ine laki duevni bolesnici, poeo
da se pretvara, da bi stekao poverenje svojih uvara. Njegov trud je

bio nagraen. Dali su mu ogranienu slobodu koja mu je bila

neophodna da sprovede svoje namere. Trebalo je samo saekati da se
krivci vrate iz rata...
Braa su se vratila i poseivala ga u najboljim namerama, ne
slutei nita. Sigurno su smatrali da je prolost bila ve
zaboravljena... Ali, odjednom, Lupenovo razmiljanje naie na jednu
skoro nepremostivu prepreku: zato bi Rafael pretio Mandaju?
Mandaj nije bio na Titaniku! ak 1912. on nije bio ni oenjen
Beatrisom Monkorne!... Da li je Rafael Doren uopte znao da je
Mandaj venan njegovom roakom? Svakako da je znao... Felisjen i
Matijas, verujui da je na putu ozdravljenja, donosili su mu vesti
spolja... Ne treba gubiti iz vida da je trojicu brae pozvao advokat
Beranon u Fontenblo radi otvaranja testamenta...
Dakle, Rafael je bio u toku dogaaja. Nije iskljueno da se
posle svega njegova mrnja prenela na svu brau i roake. Naravno,
pre svega, na Izabelu i Beatrisu, jer tada nisu putovale brodom... One
e, dakle, prve da plate svoj dug... Mandaj pre svih! Jer, njegova
najvea greka je bila to se vezao za tu prokletu porodicu.
- Da ja sluajno ne preterujem? pomisli Lupen. ini mi se
da gubim iz vida da je Mandaj ranjen mojom krivicom! Oigledno je
da zloinac, uprkos preteeg pisma, jo nije napao njega. To je
veoma udno... to se tie Felisjena, objanjenje je sasvim lako...
Dogaaji su se nadovezivali, zapravo, na veoma logian nain.
Rafael je znao da njegov brat namerava da putuje u Pariz, jer ga je
Felisjen o tome obavestio upoznavi ga sa svojim planovima. Takoe
je znao i kojim e vozom da putuje lekar. Taj voz staje u artru, on se
popeo u njega i potraio kupe u kome se nalazio njegov brat... Da li
mu je Felisjen verovao? Nije ak ni video kako mu zadaje udarac.
Odmah zatim, Rafael je siao na prvoj stanici i mirno saekao prvi
voz kojim se vratio u artr. Da li je neko primetio njegovo odsustvo u
sanatorijumu? Rafael je imao slobodno kretanje...
Ostaje, dakle, da se objasni jo ponaanje Mandaja i Felisjena,
i njihova udna ravnodunost. Felisjen je zaista mogao da primi
papirnati brodi pred sam odlazak na put. Nikada se nee doznati
kako je reagovao na sadraj pisma!

Ali, taj Mandaj! Da li je on znao za dramu na Titaniku?

Svakako... Zato je odmah morao povezati brodolom i pretee pismo,
koje je bilo tako briljivo savijeno u papirnati brodi, kako je to
uinio Lupen.
Mandaj je to svakako odmah shvatio. Zato je u prvi mah i
utao. Sigurno je pomislio: Opet taj jadni Rafael pravi ludosti! On
se zaista nikada nee promeniti! Sasvim normalna reakcija oveka
koji je uvaavao bolest roaka... No, moda je on ve i ranije primao
pretee papirnate brodie? U svakom sluaju, Mandaj je uvek utao.
Zato svoje sumnje nije saoptio policiji? Pitanje je, hoe li on i dalje
utati poto bude doznao za Felisjenovu smrt.
To, meutim, nije bila jedina tajna meu ostalim nejasnoama.
Postojala je i ona famozna novanica od pedeset franaka! I, naravno,
ono udno Beatrisino ponaanje, napad na groblju Perlaez i onaj
uljez.
- Odlino! proguna Lupen. Sve u svoje vreme!
Lupen plati raun i poe na elezniku stanicu. Nije bio
nezadovoljan svojom prvom istragom. Ako bude veto ispitivao
Rafaela, taj poluludak nee pruati otpora.
Lupen izae iz voza na eleznikoj stanici u artru i odveze se
do sanatorijuma jednim fijakerom koji ga podseti na predratna
vremena, poto je adresu sanatorijuma dao koijau.
- Rafael Doren? upita Lupen slubenika na prijemnom
odeljenju.
- Da, smeten je u paviljonu koji se nalazi upravo tamo gde se
zavrava gvozdena ograda. Soba mu je na treem spratu... Nei ete
njegovo ime na vratima!... Mislim, ipak, da je ve izaao. Ako ga ne
naete, svratite do mene, da ga ja pronaem.
Lupen ue u oznaeni paviljon. Na ulazu nije zatekao nijednog
uvara. Bilo mu je jasno da Rafael ima potpuno slobodno kretanje.
Klju se nalazio u vratima. Lupen pokuca, ali kako mu niko nije
odgovorio, on irom otvori vrata.
Ukrasi u prostoriji odmah su privukli njegovu panju. Bilo ih
je na svim zidovima. Neko ih je uvrstio pribadaama, a sastojali su
se od novinskih iseaka koji su se odnosili na dogaaje iz rata...

Same scene iz pomorskih bitaka! Luzitanija u trenutku kad tone...

Agonija jednog transportnog broda koji je bio torpedovan, potapanje
jednog lovca na podmornice, i vie snimaka koji su prikazivali
krstarice i razarae u Jitlandskoj bici...
Sumnje su izgledale sasvim opravdane! Oni papirnati brodii
svakako su morali biti izraeni ovde! Gotovo svaki snimak na zidu
otkrivao je mrane misli nesrenog Rafaela Dorena.
Lupen laganim koracima poe da eta po sobi a onda se
zaustavi pred jednom fotografijom u drvenom okviru. Na njoj su bili
Rafaelova ena i kerka! Matijas, dakle, nije slagao: ena je bila
veoma lepa, a kerka lepotica iz bajke! Stisnuta srca, Lupen pomisli:
ta da mu kaem? Ima li uopte smisla da mu postavljam neka
pitanja?... To bi mu samo pozledilo stare rane!
Odjednom se zau teak korak u hodniku. Lupen pokua da
poprimi izgled sluajnog posetioca... Onda se vrata irom otvorie.
ovek koji je uao bio je glavom Veber!

VI
U zatvoru
Pogledi dvojice ljudi ukrstie se kao maevi. Veber
ustuknu korak nazad i okrenu glavu prema hodniku. Dva policajca se
za as naoe kraj njega.
- Predstavljam vam vaeg kolegu, inspektora Frapijea! Milo mi
je da smo se sreli, inspektore!
Prie, odjednom, Lupenu i udari ga lagano po ozledenom
kuku. Lupen nije mogao da se uzdri te jauknu od bola, pa se osloni
na sto.
- Odvedite ga! naredi Veber. Nikakvog otpora da ne
vidim.. Je li jasno?!
Lupen se u prolosti vie puta naao u slinom poloaju, i
odmah shvati da je svako odupiranje uzaludno. Policajci pored njega
bili su, za svaki sluaj, spremni da na najmanji znak protivljenja
stupe u akciju.

- Dolazite iz Mana? upita on. Svakako ste sasluali

Matijasa Dorena?
- Upravo tako... Rekao nam je sve o vaoj poseti, i ispriao ta
ste razgovarali! Ispriaete pred sudijom zato vas je toliko zanimao
sluaj Mandaj... Naravno, i zato ste se nali upravo u vozu u kome
je, ubijen, pronaen major Doren... Moraete objasniti i ta ste radili
u sobi Rafaela Dorena!
- Obina sluajnost, i nita vie! dobaci Lupen.
- Kojeta! Mislite da e vam neko poverovati? Zar se poten
ovek moe predstavljati kao policijski inspektor, da bi vodio neku
istragu ko zna sa kakvim ciljem? Uz to, vi ste se i krili od policije!
isje! Ovamo lisice!
- Nemate na to pravo! usprotivi se Lupen.
- Izgleda da ste hramali? presee ga Veber. Mi ba traimo
oveka koji je hramao, a odvezao se od Mana do Rambujea jednim
taksijem! Izgleda da mu se veoma urilo?!
- Lisice se sklopie na Lupenovim rukama.
- Polazimo! povika Veber.
Ova greka e vas skupo stajati! zapreti Lupen.
- Kako da ne... Moraete, ipak, sve priznati!
Velika limuzina stajala je pred vratima paviljona. Policajci
strpae Lupena na zadnje sedite, a Veber sede kraj ofera. Sa jednim
laktom na poleini sedita, on se okrenu, da bi bolje video lice
uhapenog.
- Vae lice me podsea na nekoga proguna Veber. No,
ako je tako da sam vas negde sreo, setiu se kasnije i gde!
Lupen slee ramenima, nasloni se na lea, i zatvori oi.
Pomislio je da se grdno prevario potcenjujui Veberove mogunosti.
Fatalna stvar je bila to je taj pomonik efa policije uspeo da se
sretne sa Matijasom i dobije od njega sva obavetenja. Sem toga,
imao je na raspolaganju i potpuno nova slubena kola! Stigao je iz
Mana do artra bre nego ovek kog je traio, koji je bio prinuen da
putuje vozom... Sada mu, svakako, sleduje zatvor u Santeu! Usledie
dani, a moda i nedelje ispunjene sasluanjima... Nikako, meutim,
nee moi da kae pravu istinu i prizna svoju nonu posetu Mandaju.

A za to vreme, pravi ubica imae vremena da umakne...

Tu no, posle obavljenih formalnosti, Lupen je proveo u
zatvoru. No, njegovo hapenje izazvalo je izvesne glasine. Nije bio
naisto hoe li, sada, nadleni zaista pomisliti da je on pokuao da
ubije Ksavijera Mandaja i bodeom probode, u vozu, u po bela dana,
nesrenog sanitetskog majora?!... Nikom, moda, nije padalo na
pamet da je u pitanju Arsen Lupen?! Ta injenica, meutim, izmenila
bi stvari... Ali, policija je bila veoma diskretna.
Uhapeni je odbijao da odgovara na pitanja javnog tuioca.
Zerom Berton, javni tuilac, bio je poznat po svojoj upornosti.
Pripadao je novoj generaciji pravnika koji nisu okoliili ve u svim
istragama ili pravo na stvar!
- Vi ste svakako ree on Lupenu na prvom sasluanju
ovek iz obrazovane sredine!?
- Kakvo zapaanje!
- U svakom sluaju, sami ste svesni, da nainom svoje odbrane
ne moete dogurati daleko... Mi emo ve doznati ko ste vi!
- A ja, opet, mislim da ete biti prinueni da me pustite na
slobodu! dobaci jetko Lupen. Ipak, elim da vidim dokle e ii
vaa samovolja!
- Rekoste samovolja? brecnu se javni tuilac. Meni se
ipak ini da je vaa samouverenost sumnjiva! Nemogue je da neko
padne na zemlju iz oblaka, zar ne? Bili ste u ratu?
- Kao i svi ostali!
- U kojoj jedinici?
- Kad bih vam rekao, ne biste mi verovali!
- Neka bude tako... Recite mi, gde stanujete? Od ega ivite?
- Pokuajte sami da naete odgovor na to!
- Skreem vam panju da...
- Niim me neete zbuniti, gospodine javni tuioe... Uhapsili
su me bez ikakvih dokaza. I vi elite da saraujem sa takvom
pravdom? Ne, nikako! Imam pravo da utim!
- Ne moete porei da ste se zanimali za brau Doren!
- ta onda?... Moda mi se prohtelo da se igram privatnog
detektiva... Ne znam ni za jedan zakon koji bi nam to zabranio!

- Slaem se... Recite mi, onda, kakve podatke ste skupili?

- Prvo me pustite na slobodu!
Javni tuilac dade znak straarima da odvedu Lupena. Taj mali
rat potrajae sigurno nekoliko dana. Lupen je odbio da uzme
advokata, pa su mu dodelili, po slubenoj dunosti, nekog postarijeg
oveka.
- Greite to se odupirete Bertonu ree on Lupenu. On vas
mesecima moe drati u zatvoru... U vaem je interesu da priznate
sve!
- ta da priznam, doavola!?
- Uzeli ste taksi od Mana do Rambujea, da biste stigli voz
kojim ste doputovali do Pariza! To putovanje je neobjanjivo, jer ste
mogli vozom da putujete iz Manta u Pariz! Stavite se za trenutak u
Bertonov poloaj... Priznaete da je razumljivo to on to putovanje
smatra udnim!
Lupenu je brzo dojadio taj smutljivac, koji je jo vie mogao
da otea njegov poloaj. ofer taksija iz Manta odmah je prepoznao
Lupena, koga su bili postavili meu desetak ljudi.
- On je! rekao je odmah pokazujui prstom na Lupena.
- Potpuno ste sigurni? upita Berton.
- Kako da ne, stalno mi je govorio da vozim to bre mogu!
Plaio se da nee stii voz za Pariz...
- Da li je trao do voza na stanici?
- Trao je i hramao!
Javni tuilac odvede Lupena u svoju kancelariju.
- injenice su pred nama... Vi ste se popeli u voz na stanici u
Rambujeu, u takvoj urbi, da se stie utisak da ste po svaku cenu
eleli da se sastanete sa nekim! Koga ste traili?... Felisjena Dorena?
eleli ste da ga naete u vozu jer ste dan kasnije posetili i Matijasa
Dorena, i od njega dobili Rafaelovu adresu; u njegovom stanu ste
uhapeni! Moraete mi objasniti odakle tolika mrnja prema
Dorenovima?! Vi ste ubili Felisjena! Nameravali ste da ubijete i
Rafaela Dorena, zar ne?
- Ali...
- ekajte, to nije sve! Napad na Ksavijera Mandaja je u vezi sa

ubistvom majora Dorena. Onaj ko je ubio Felisjena, napao je i

Mandaja! Skreem vam panju da e zdravstveno stanje Ksavijera
Mandaja uskoro dozvoliti da se on vrati kui... Ja u vas, svakako,
suoiti s njim! Onda e sve biti jasno!
Lupenu se miljenje javnog tuioca uini suvie glupim, pa se
nasmeja od srca:
- Nemam nita protiv vaeg miljenja, javni tuioe, ono je bez
greke... No, ipak, ono se ne moe odnositi na mene!
- Zato?
- Iz prostog razloga: ja sam glavom Arsen Lupen!
- Vi ste Arsen Lupen?! dobaci javni tuilac smekajui se.
Zaista veoma smeno!
- Svakako da vam je poznato da Lupen nikada nije uprljao ruke
krvlju!
- Sluajte, nemam vremena za gubljenje! dobaci ozbiljno
javni tuilac. Jeste li Lupen ili niste, ja vas optuujem za ubistvo i
pokuaj ubistva!
Onda se Berton obrati zbunjenom advokatu i dodade:
- Va klijent, izgleda, namerava da ismejava pravdu? Straari,
moete ga odvesti!
Lupena odvedoe u zatvorska kola, i opet u zatvor Sante.
Opruio se odmah na krevetu, ubeen da je uneo crv sumnje u glavu
javnog tuioca. Taj svakako nee propustiti da se upita: ta ako je to
istina? ta, zaista, ako je to Arsen Lupen? Sigurno e odmah
pozvati Vebera, a vest e poeti da krui, pa e stii i do vrhova
pravosua. Bie odmah dat znak za uzbunu. Pazite, da o tome nita
ne dozna tampa!
Posejati paniku meu protivnicima bio je jedan od
najomiljenijih Lupenovih metoda. Naslutile su se odmah posledice
njegovog manevra. Manje od jednog sata kasnije, otvori se prozori
na vratima elije. U njemu se pojavi par oiju, koje svakako nisu bile
uvareve. Onda se zau sasvim tiho aputanje iza vrata... Po svemu
sudei, sudija je bio u pravu kad je rekao da ne postoji u policijskom
arhivu njegov dosije. Ali, onih koji bi ga mogli prepoznati, bilo je
dosta... Na primer, onaj Ganimar; on je ve bio u penziji... Formeri

takoe! On je ve bio pokojan. Ali, ipak, ostalo je meu policijskim

slubenicima dosta onih koji su ga sauvali u seanju. Svakako e ih
potraiti da dou u zatvor i bace pogled kroz prozori na njegovoj
eliji... Sem toga, tu je bio i Veber, koji je ve posumnjao da ga je
negde video dok su se vozili policijskim kolima. A bilo je i drugih
neprijatelja sa kojima jo nije izravnao raune... Neko od njih e biti
iznenaen mladalakim izgledom njegovog lica. Pomislie: Do
avola, i on je kao i svi mi, a nije ostario! Ipak, niko nee biti
naisto da li je to on ili nije!
Lupenu se inilo kako ih sve uje i izgarao je od radosti to je
posejao paniku meu njima. Tano je da e posle svega udvostruiti
panju na njega i, konano, uinie neko neoprostivu greku koja e
ii njemu u prilog!
Sutradan opet odvedoe Lupena kod javnog tuioca. Ovoga
puta su mu kao pratnju dali dva policajca u koje je Veber imao
najvie poverenja: brau Dudvil! Lupen se osmehnu. Predoseao je
da e mu poduhvat potpuno uspeti.
- Ne preduzimajte nita apnu mu an. Priprema se neto,
efe!
Tuilac Berton je primio Lupena ljubazno i dozvolio mu da
sedne kraj svoga advokata.
- ini mi se da ste postali razumniji i da ete mi rei ko ste vi
zapravo?
- Vrlo rado... Ja sam Arsen Lupen!
- Arsen Lupen je ve odavno umro! Prestanite da se alite!
- Verujte mi, ne alim se!
- Neka bude tako! A sad mi recite gde stanujete?
- Svuda pomalo! Neto slino Monte Kristu! Imam na
raspolaganju mnogo stanova... Trenutno stanujem u jednoj eliji u
zatvoru Sante! Mislim da neu biti tu due vreme!
Obeshrabreni tuilac dade znak zapisniarima da to ne unose u
zapisnik.
- I to je vaa poslednja re? upita on. U redu, onda emo
promeniti nain ispitivanja... Uvedite svedoka!
Matijas Doren pree preko praga kancelarije.

- Prepoznajete li oveka koji se predstavljao kao inspektor

Frapije?
- Svakako.
- Imam vau izjavu! dobaci tuilac, pa je proita na brzinu.
- Imate li neto da dodate? upita Berton.
- Ne, rekao sam vam sve to sam znao.
- Da li vas je zatvorenik uznemiravao?
- Ni najmanje... Naprotiv, bio je veoma utiv i paljiv.
- Pitao vas je da li ste primili pretee pismo?
- Da... Odgovorio sam mu da nita nisam primio!
- Da li je bio iznenaen?
- Moda!
- Protestvujem! upade Lupen. Vi navodite svedoka,
gospodina Dorena, da svedoi da sam ja autor tih preteih pisama!
- Ne prekidajte me! Gospodine Dorene, razmislite malo... Da
li ste ve sreli uhapenog? Nije li vam se predstavljao pod nekim
drugim imenom ili zanimanjem?
- Ne... Bar mislim tako! promuca Matijas potpuno zbunjen.
- Niste li sluajno primetili da je neko ulazio u va stan dan pre
posete optuenog?
- Nikako! Ne posedujem nita to bi zanimalo provalnike!
- U redu... Hvala!
Lupen saeka da Matijas izae, pa ree:
- Ako sam vas dobro razumeo, gospodine javni tuioe, kraa
bi mogla da bude motiv mojih nabeenih zloina? A ta pretea pisma
u vidu papirnih brodia sigurno vam se ine beznaajnom
pojedinou!
- Poznajem dobro svoj zanat dobaci tuilac estoko. Ako
ste toliko prevejani, kako mislite da jeste, priznaete da su ta pisma
obina zamka, kako bi se sumnje okrenule na drugu stranu... Sve je to
suvie providno! Mi zaista nismo idioti, zar ne?
- A ta sam po vaem miljenju, nameravao da ukradem kod
Mandaja ili kod ubijenog Felisjena Dorena?
- To emo tek saznati... Moda neka kompromitujua pisma?!
Pred Lupenovim oima se opet pojavi novanica od pedeset

franaka, u fioci, i on pomisli: Ovaj ba nije potpuno glup! Ipak, sa

svim tim elementima kojima trenutno raspolae, nee moi odmai
daleko...
- Kaem vam da sam nevin! nastavi Lupen. Dok se
okomljujete na mene, inite veliku uslugu ubici! ekate li neki novi
zloin, pa da tek onda otvorite oi? Ne bih voleo, u tom sluaju, da
budem na vaem mestu, javni tuioe!
Govorio je toliko ubedljivo da je iz njega zraila izvesna
sigurnost, koja se i samom tuiocu uinila uverljivom. Ipak, pokuao
je da se brani.
- Vi blefirate dobaci ali jasno itam vau igru, gospodine
samozvani Lupene! Paljivo ste ispitali dejstvo vaeg modela
nastupanja pred sudom... Ne bih se udio da mi uskoro tvrdite da ste
jedino vi sposobni da reite ovaj sluaj, i da je u mom interesu da
potpiem obustavljanje postupka protiv vas. To bi, zar ne, bilo
najbolje? Vidite, ja nastavljam istragu!
Lupen stisnu ake. Toliko slepilo izbacivalo ga je iz koloseka...
Advokat je eleo da se umea, ali ga tuilac prekide:
- Advokate, molim vas, nastaviemo sasluanje sutra!
Pokuajte da ubedite vaeg tienika da grei to se igra sa mnom!
Straar predade Lupena u ruke brae Dudvil. Dok su silazili
niz stepenice, ak Dudvil proaputa skoro ne pokrenuvi usne:
Mandaj je napustio kliniku. Sutra e se kod njega obaviti
rekonstrukcija dogaaja Biete tamo prebaeni automobilom... Nema
nikakvog izgleda da beite iz kola...
Biemo s vama... Sve je predvieno. Predviena je vea guva
na putu, da bi se zaustavila kola sa pratnjom...
Kad su stigli do vrata elije, policajac dobaci jo nekoliko rei:
- Umai emo!
Onda grubo ugura Lupena u zatvorsku eliju.
Lupen je trijumfovao. Njegov trik je bio na putu do potpunog
uspeha. Poi e mu za rukom da svi poveruju da je on uveni
dentlmen provalnik... No, bio je ubeen i u to da su bile
predviene sve mere bezbednosti. Kola u kojima e ga prevesti do
Mandajeve kue imae pratnju od jo nekoliko policijskih automobila

punih agenata.
Naavi se u eliji, Lupen poe da zvidue; kad se otvorio
prozori na vratima, on prasnu u smeh, zastade pred prozoriem i
povika:
Hej, budite sigurni da je pred vama Arsen Lupen! Zar vam se
ne ini da je ovo poslednje nae vienje u zatvoru? Samo me dobro
pogledajte, jer sutra e ve biti kasno!
Prozori se zatvori sa treskom, a Lupen se zadovoljno okrenu,
i dobaci:
- Niste zadovoljni? Moda ste ipak doli do zakljuka da je
pred vama Arsen Lupen? A ako je to on glavom, neugodnosti za vas
tek nastaju, zar ne!? Ako do toga bude dolo, imaete na vratu
celokupnu tampu... Morau svojim prijateljima u redakcijama da
dam dosta podataka... Rafaele, ili bilo ko drugi da si, saekaj jo
malo i ne ubijaj nikoga! Ja dolazim... Srediemo stvari udvoje! Neka
se policija ne mea u to. Mislim da e mi ovih nekoliko dana doi
kao porueno da mi se oporavi povreeni kuk.
Veerao je i spokojno prespavao celu no. Ujutro nije
zaboravio na redovne gimnastike vebe... Oko deset sati dooe po
njega... U dvoritu su bila parkirana etiri policijska automobila.
- Sto mu gromova, ta vidim? obrati se Lupen svojim
uvarima. ini mi se da ste stavili malo pare u veliki tanjir! Kao
da idemo na neko venanje!
Primetio je, odmah, u drugim kolima, Veberovu siluetu i
javnog tuioca. U treim i etvrtim videla su se samo lica agenata
pod irokim obodima eira... Ukupno, moda njih desetak! Njega
ubacie u prvi automobil u kom je ve bio njegov advokat kraj
ofera. No, kad se Lupen naao na zadnjem seditu, bio je vie nego
iznenaen: kraj njega nisu sedela braa Dudvil ve neka dva druga
policajca!
Znai, nita od njegovog planiranog poduhvata? Lupen sede
izmeu dvojice nepoznatih policajaca... Zato su brau Dudvil
zamenili u poslednjem trenutku? Nikako se nije moglo pretpostaviti
da nemaju u njih poverenja, pa je jedino objanjenje bilo da su poslati
na neki drugi zadatak.

Kada e mu se, onda, pruiti druga prilika za bekstvo? Na koga

da se osloni kad tu nema brae Dudvil? Ipak, vera u uspeh ga nije
naputala.
Kad se automobili zaustavie u Larofukovoj ulici, Lupen je
izgubio neto samopouzdanja, ali se uzdao u greke javnog tuioca...
Beatrisa Mandaj se nee pojavljivati u rekonstrukciji dogaaja, jer
ona nije prisustvovala napadu na njenog supruga. Nije bilo ni sluge...
Mandaj ga je poslao nekud, jer je eleo da bude sam, ba kao i one
noi, kad je nepoznati upao u njegov stan. Javni tuilac, meutim,
im su uli u zgradu, obie paljivo prostorije u prizemlju, da bi imao
bolji uvid u raspored prostorija pre nego to se prede na
rekonstrukciju dogaaja.
Jednog policijskog agenta stavie pred ulazna vrata, drugog
ostavie u predsoblju, a jedan prie prozoru, zatvori ga i navue
debeo zastor, da bi u prostoriji bila potpuna tama, kao u vreme kad je
Mandaj bio napadnut. Veber i Lupenov advokat ostadoe na pragu
salona, razgovarajui tiho, ali Veber nije skidao svoj pogled sa
Lupena. Oigledno, nije bio potpuno siguran da je njegov stari
protivnik potpuno savladan.
im su sve pripreme bile zavrene, javni tuilac naredi da
uvedu Mandaja, jo uvek bledog u licu, na kojem su se videle duboke
brazde.
- Prepoznajete li oveka s kojim ste se hrvali one noi?
Mandaj je dugo ispitivao Lupenovo lice, a onda odmahnu
gavom.
- Ne! ree kratko. Govorio sam preko telefona. Bio sam
samo upola okrenut prema vratima... Evo, ovako... Sem toga, bila je
potpuna tama, i jedva da sam razabirao siluetu napadaa.
- Dobro... Da li ste u stanju da nam ponovite scenu borbe
izmeu vas i napadaa?... Samo polako, da biste imali vremena da se
prisetite svakog svog pokreta. .. Slaete li se?
- Mogao bih pokuati! dobaci Mandaj neuverljivo.
Javni tuilac naredi da Lupen izae u predsoblje.
- Stojte na onom mestu gde ste bili kada ste uli gospodina
Mandaja da govori preko telefona.

Lupen se osmehnu:
- Rekao sam vam da ja ovde nisam nikada bio! Nisam uopte
znao da postoji ova kua!
- Jo uvek poriete? povika tuilac.
- Da... Vie nego ranije!
- Niste u pravu... Skinite mu lisice! Sada ete skoiti na
gospodina Mandaja i spreiti ga da telefonira. Nadam se da emo
odmah dobiti jasan dokaz vae krivice!
- To ne mugu odbiti! ree Lupen sleui ramenima. Ipak,
to mi je smeno!
- Poinjite!
Lupen potra prema Mandaju i epa ga za vrat.
- Ne miite se vie, Mandaj! povika tuilac. A sad mi recite
da li je to bio isti stisak ruku?
- Ne... ini mi se...
Mandaj uuta, a svi prisutni se okupie.
- ...Ja sam ispustio telefon nastavi Mandaj da bih mogao da
se branim... U trenutku kad sam rukama pokuao da obuhvatim
napadaa, on me je udario po vratu... Onda smo obojica pali na pod...
- Da vidimo kako je to bilo!
Lupen i Mandaj poee da se kotrljaju po podu. Odjednom
Lupen oseti kako njegov protivnik stavlja neki predmet u njegovu
aku... Bio je to neki klju! Ali Mandaj, ne prestajui da stie
Lupena, proapta:
- Zakljuajte moju radnu sobu i beite na vrata za poslugu!
Leei na podu, Lupen odgurnu Mandaja od sebe.
- Stoj! povika javni tuilac. Ostanite na mestu... A sada se,
gospodine Mandaj, setite odakle je dolazio pucanj... Moramo tano
utvrditi da li je metak ispalio osumnjieni ili je imao sauesnika!...
Lupen nije oklevao. Podigao se zapanjujuom hitrinom, i
poleteo izmeu javnog tuioca i Vebera, snano udarivi jednog
policijskog agenta; drugog obori strahovitim kroeom, a treeg
pogodi glavom posred lica... Za samo jednu sekundu zakljuavao je
iza sebe vrata na Mandajevoj radnoj sobi, zahvaljujui kljuu koji mu
je Mandaj tutnuo u ruku.

Trao je prema kuhinji koliko su ga noge nosile, tako da se

brzo naao pred vratima za poslugu. Povukao je rezu na vratima...
Nije nikog bilo na stepenitu! Napolju, Omalova ulica imala je svoj
svakidanji izgled, jer su kola sa vozaima stajala pred glavnim
ulazom u zgradu.
Trebae im bar nekoliko minuta da dignu uzbunu pomisli
Lupen. Imam dovoljno vremena da umaknem!
Udaljio se bez urbe, skrenuvi u Ulicu Tetbu, gde se izgubi u
masi sveta.

VII
Nova rtva
Ovoga puta se tampa ozbiljno uzbudila piui o neuvenom
skandalu; tajanstveni epavac umakao u trenutku kad je bio opkoljen
policajcima! Da ironija bude vea, njemu je polo za rukom, a da to
niko ne primeti, da se dokopa kljua radne sobe, u koju je zakljuao
one koji su ga uvali! Onda je, sa rukama u depovima, mirno proao
kroz vrata za poslugu, koja niko nije kontrolisao. Kakva
hladnokrvnost i smelost! Ko je mogao da bude taj epavac? Zato su
nadlene vlasti toliko diskretne u pogledu njegove linosti?... Javnost
ima prava da dozna istinu... Javno se govori o aveti Arsena Lupena!
Na sve strane se pominju njegove velike avanture.
Ako je on jo uvek meu nama pisao je urednik jednog
avangardnog lista, koji je koristio svaku priliku da napadne vladu
onda e se uskoro utvrditi prava istina o smenoj pretpostavci istrage,
koja hapsi potene graane umesto krivce, iz ega se moe izvesti
zakljuak.
1. Da ima dosta razloga za pretpostavku da je major Doren
ubijen pred Rambujeom, a ne posle. Autopsija, ne gubimo to iz vida,
nije mogla tano da utvrdi as zloina.
2. ak i da je Felisjen Doren bio ubijen izmeu Rambujea i
Pariza dozvoljena je sumnja u pogledu linosti koja je izvrila zloin,
jer se u vozu nalazilo oko dve stotine putnika, pa je bilo koji od njih

mogao da bude izvrilac ubistva.

3. Reeno nam je da je osumnjieni posetio Matijasa i Rafaela
Dorena, predstavljajui se kao policijski inspektor, i da je iz toga
proistekla jedna injenica koja ga tereti. Recimo da postoji i neki
prekraj ali emu ta povrna obmana koja se tako fatalno mea sa
planiranjem jednog ubistva?
4. Sada se priznaje i da Ksavijer Mandaj nije prepoznao svoga
napadaa u liku epavca. Onda, neko eli da ismeje Lupena koga
vie nema na alost da poalje naoj redakciji jedan od svojih
estokih lanaka, sa tajnom do koje je doao lino. No, neka nam
bude dozvoljeno da protestujemo u njegovo ime i da estitamo tom
nepoznatom oveku koji se pokazao dovoljno sposobnim da izmakne
iz ruku jedne ograniene i neefikasne policije. On je zaista dostojan
da nasledi onoga koji se postavio, vie nego jedanput, na stranu
zakona.
Ovaj lanak je imao snanog odjeka.
- ta mislite o tome? upita Benarden Arsena Lupena.
- Dopada mi se... Momak koji je to napisao svakako nije glup!
odgovori Lupen.
Posle njegovog velianstvenog bekstva, on je doao do svog
stana u Ulici Pe, gde je bio potpuno siguran, jer policija nikada nije
znala za to njegovo sklonite. No, izbegavao je da izlazi, pre svega da
bi mu se oporavila noga, jer ga je katkad jako zabolela. Tu mu je
drutvo pravio Bernarden, kome je ve due vremena bilo sve
oproteno.
- ta smo mogli da radimo efe? upita Bernarden. Nismo
mogli ni paket da vam poaljemo!... Pohvatali bi nas. Verujte mi,
proveli smo dosta neprijatnih trenutaka... A kako je bilo vama?
- Navikao sam se na to... A sad, gubi se, moram dobro da
razmislim o svemu! ree Lupen.
Zapali jednu cigaru i ue u radnu sobu, pa poe da prelistava
dnevnu tampu. ta je trebalo da znai Mandajevo ponaanje? Tano
je da Mandaj nije mogao da prepoza lice koje ga je napalo one noi...
Ipak, on je primio pretee pismo, i umalo da je izgubio glavu! U isto
vreme, njegov roak Felisjen Doren, primio je pretee pismo i bio

ubijen! Onda? Zato mu je dao mogunost da umakne od policije!

Postojao je samo jedan zakljuak: Mandaj je znao da je on nevin. Bio
je naisto s tim da njegov napada nije bio autor preteih pisama i da
nije ubio Felisjena!
Znai, poznavao je ubicu; nije eleo da ga prijavi policiji.
Zbog toga je, svakako, i krio da je primio papirnati brodi. Major
Doren je takoe utao, ali je bilo sasvim verovatno da je krenuo u
Pariz da bi razgovarao sa Mandajom... Povodom ega? Doavola,
svakako u vezi sa Rafaelom! Taj ovek stalno se pojavljivao sa
brodolomom Titanika i svojom briljivo pripremanom osvetom...
Lupen se baci na krevet, i uhvati se za glavu... Ipak, u svemu
tome bilo je neeg to se nije slagalo sa ostalim injenicama. to
Felisjen nije eleo da prijavi policiji svoga brata, to je bilo
razumljivo. Ali, Mandaj! Rafael je bio samo roak njegove ene i ve
godinama u svai s njim. Zato ga je krio? Mandaj svakako nije bio
toliko ophrvan skrupulama! Sve u svemu, mozaik nije bio potpun!
Nedostajalo je jo nekoliko kamenia. I, gde da postavi onu
novanicu od pedeset franaka? A grob marala Devua?... ta da kae
i za onog uljeza? A to je sve inilo celinu. Lupen je to oseao...
Posetio ga je ak Dudvil, i zatekao ga veoma nervoznog.
- Lepo ste to uradili! naljuti se Lupen To to jo nisam u
zatvoru, svakako nije vaa zasluga!
- Znam poe da se pravda policajac. Iznenada su nam
poverili jednu veoma ozbiljnu istragu... No, najvanije je da ste se
izvukli! U svakom sluaju, nismo vas izdali. Pomoi emo vam u
nekoj drugoj prilici.
- Mislim da za to nee biti prilike prekide ga Lupen. ta ima
novo u policiji.
- Svata... Taj jadni Veber bio je dobro izriban. Dali su mu
samo osam dana da vas pronae.
- Zar jo uvek veruju da sam ja krivac?
- Vie nego ikada! Veber je sada potpuno siguran da se radi o
Arsenu Lupenu, i to ga najvie zabrinjava. Nije vie u stanju da
rasuuje! Poto je ceo taj sluaj za njega velika neprilika, eli da vas
postavi na plea, i o tome vie nee da raspravlja! Stalno ispituje

nove svedoke... Inspektor u Mantu je due vremena ispitivao Izabelu

Monkorne. Naravno, ni ona nita ne zna! itao sam zapisnik sa
njenog sasluanja... Uostalom, rekao bih da niko nema pojma o emu
se radi u ovom sluaju! Da li je Veber razmiljao da obezbedi
zatitu Mandaju i Matijasu Dorenu... Moda i Rafaelu!
- Ne... smatrao je da nema potrebe dok ste vi bili u zatvoru.
- Budala! A da li je sada neto preduzeo?
- Koliko ja znam, nije... Sem toga, sve je stavljeno u pokret da
vas uhvate! Ve su uhapsili nekoliko ljudi koji lie na vas.
- Obavetavaj me o tome!
Rekavi mu to, Lupen nije mogao pretpostaviti da e mu
Dudvil ubrzo doneti jednu zapanjujuu vest.

Kao i svakog jutra, oko deset sati, Leonija Lalup, domaica

Matijasa Dorena, odloi korpu na pragu vrata i potrai klju u svom
novaniku, da bi otkljuala vrata. Uputila se, odmah, u kuhinju, obesivi svoj kaput na iviluk. Dok je to inila, primetila je da njen
poslodavac jo nije dorukovao. oljica, hleb, buter i posuda sa
kafom jo uvek su bili na stolu. Pomalo uznemirena, pokucala je na
vrata Dorenove sobe.
- Oseate li se slabo, gospodine?
Niko ne odgovori.
Ona ue u sobu, i opazi briljivo savijeno odelo na jednoj
stolici, ali je krevet bio prazan. ena se uznemiri... Vrata od kupatila
nisu bila zatvorena. Oklevala je nekoliko trenutaka, a onda pogledala
unutra. Umalo se nije onesvestila, a onda je zaprepaenje preraslo u
paniku. Dorenovo telo je plivalo u kadi, upola uronjeno u vodu. Na
njemu je bio kuni kaput... Jedan papirni brodi, lebdeo je izmeu
njegovih kolena.
Leonija istra iz kue, pa ode do susedne pekare i ispria o
uasnom otkriu. Nastade za trenutak zabuna, a onda pekar
telefonom nazva policijski komesarijat. Deurni u policiji ree da
niko ne dira nita, i da e odmah preduzeti potrebno. Kad je stigao
policijski komesar u pratnji jednog lekara i dva agenta, zatekao je

pred kuom masu sveta i Leoniju u suzama. Odmah su rasterali

radoznalce i ostavili jednog agenta pred zgradom.
Doren je bio mrtav. Lekar je odmah utvrdio razlog smrti.
Naao je na Dorenovoj glavi povredu zadatu nekim tvrdim
predmetom... Pretpostavljalo se da je ubijeni spavao i bio napadnut u
trenutku kad se podigao, poto je obukao kuni kaput. Zatim je ubica
njegovo telo preneo u kupatilo... Kako je uao u zgradu, to se nije
moglo utvrditi odmah.
Komesar dohvati papirni brodi, i odvi ga veoma paljivo. Na
hartiji je bilo napisano neto, ali se mastilo razlilo po njoj. Jedino se
moglo razabrati: Vi... ete svi
Najverovatnije je bilo napisano: Vi ete tuda proi, svi! Od
toga trenutka stvari su postale jasnije: Ksavijer Mandaj je izbegao
smrt... Ubijen je Felisjen Doren, a sada i Matijas. Isti ubica poinio
je zloin po trei put! Policijski komesar je odmah obavestio Pariz.
Tokom popodneva, Veber je u pratnji aka Dudvila i jo
nekolicine agenata uao u zgradu u kojoj se odigralo ubistvo. Obiao
je stan, pretresao odeu pokojnika, i u njegovom novaniku naao
prilinu sumu novca. To je bio siguran znak da zloin nije uinjen iz
koristoljublja. To isto proizilazilo je i iz formalnog svedoenja
Leonije Lalup: nita nije ukradeno.
Komesar je ve primio izvetaj o autopsiji, pourujui
istragu... Sudski lekar je bio pronaao vodu u pluima ubijenog to je
govorilo da je Doren jo bio iv u trenutku kad je stavljen u kadu.
Oevidno je bilo da je ubica eleo da ga udavi. Od toga trenutka u
glavi zamenika efa policije Vebera rodila se jedna pretpostavka.
Paljivo je ispitivao ostatke papirnog brodia, koji su bili ostavljeni
da se osue na mermernoj ploi kamina. Bio je potpuno ubeen da je
prvobitan tekst glasio: Vi ete tuda proi, svi. Drugo objanjenje
nije bilo mogue. Postavljalo se, meutim, jedno pitanje: zato je
nesreni Doren utao, ako je primio papirni brodi? Pre svega,
Vebera je zanimalo kako je ubica mogao da ue u zakljuanu zgradu,
da li je imao klju, ili je, jednostavno, pozvonio na ulaznim vratima?
- Evo ta ja mislim! ree Veber. Neko je pozvonio, a
Doren je ogrnuo kuni kaput, i otvorio. Na pragu je video osobu

koju je dobro poznavao i pustio je da ue. Iao je ispred gosta ne

slutei nikakvo iznenaenje, a onda je dobio udarac otpozadi, od
koga se onesvestio.
- Od koga? upita policijski komesar.
- Od koga? ponovi Veber.
Nije se usudio da odgovori na to pitanje, jer je njegovoj teoriji,
koje se drao tako dugo, pretila opasnost da bude oborena. U svakom
sluaju, to nije bio Lupen. On je mogao da ubije Matijasa Dorena
kad ga je posetio prvi put, i nije trebalo da rizikuje da doe ovamo po
drugi put! U tom sluaju, sam je znao da e biti odmah otkriven.
- Nama stoji na raspolaganju sredstvo da doznamo u koje
vreme je zloin poinjen ree on. Taj papirni brodi je upravo
tonuo kada je Dorenova domaica otkrila njegovo telo... To je dobar
nain da se utvrdi vreme, zar ne?
- Da.
- Dakle, ako ponovo stavim jedan papirni brodi da pliva u
kadi, doznaemo koliko je trebalo da proe vremena od trenutka kad
je brodi stavljen u vodu, pa do trenutka kad je trebalo da potone...
- U pravu ste, na to nisam ni mislio! dobaci komesar.
Veber poe da trai po sobi komad hartije, sline onoj od koje
je ubica napravio brodi, pa poto pronae jedan blok, brzo napravi
papirni brodi i stavi ga u kadu.
Veber izvadi asovnik iz depa i ree:
- Ostaje nam samo da saekamo!
Veber posle izvesnog vremena, poe da posmatra papirni
brodi i primeti kako se on naginje u stranu i poinje da tone...
Naposletku se potpuno izvrnu na bok i potonu.
Pomonik efa policije u Parizu bio je zaprepaen.
- Nebesa, pa on je potonuo kao Titanik!
Odjednom mu padoe na pamet rei Matijasa Dorena. Posle
hapenja epavca, Matijas je doslovno ponovio sve ono to je
ispriao lanom policajcu, ali je tada Veber samo letimino obratio
panju na tu priu. Bio je naime, potpuno ubeen da je zloinac ve u
njegovim rukama. Sad se, odjednom, setio uasne nesree u kojoj je
Bafael Doren izgubio enu i kerku, i pokua jo jednom da doara

izgled onih udnih fotografija u Rafaelovoj sobi, kada je uhapsio

tobonjeg krivca. Odjednom u njegovoj glavi sinu istina.
Brodolom papirnog brodia trajao je svega osamnaest
minuta. Znai, zloin se odigrao neto pre devet i trideset.
- Znate li, komesare, da li ovamo stie neki voz iz Pariza oko
devet sati?
- Da. Ima jedan brzi voz koji stie u Man tano u deset do
devet.
- Staje li on u artru?
- Naravno.
- Odmah mi poaljite Leoniju!
Dorenova domaica se zaas pojavi pred Veberom, sa
izguvanom maramicom ispod nosa.
- Smirite se... Imao bih da vam postavim samo dva pitanja...
Da li je Matijas Doren primao svoga brata Rafaela?
- Da, ali ne tako esto! Vie je on putovao da vidi brata. Jer,
koliko mi je poznato... Rafael je bio pomalo udan! ini mi se da nije
uvek bio iste savesti.
- Da li je unapred javljao da dolazi?
- Nikada. Jednom je doao ba u vreme doruka...
- Mislim da ne bi trebalo oklevati! ree Veber im je Leonija
izala.
- Vi, dakle, mislite dobaci komesar da se radi o Rafaelu?
- Bojim se da je ba tako! Mogu li iz vae kancelarije nazvati
sanatorijum? Poimo odmah tamo!
Veber nazva sanatorijum u artru.
- Rafael Doren nije na slubenik ree direktor
sanatorijuma. On je vie volonter i dobro je primljen kod nas.
Stanuje kod nas i obavlja sitne poslove po sanatorijumu...
- U svakom sluaju duan je da se podvrgava reimu discipline
u vaem leilitu?
- Ne... Obino dorukuje zajedno sa ostalim personalom, a
onda se slobodno eta... Kod nas ima odvojenu sobu...
- Znai, nije pod nadzorom?
- Nikako!

- Da li ga je neko video jutros?

- Saekajte jedan trenutak, odmah u pitati vratara!
- Kao to vidite, imao je dovoljno vremena da ubije brata i da
se vrati u sanatorijum! proaputa Veber komesaru.
- Znai da je otputovao u deset i dvadeset!
- Svakako!... ini mi se da je dobro poznavao navike svoga
brata... Znao je veoma dobro kada Leonija dolazi... Halo?!
- Videli su ga jutros ree direktor sanatorijuma za vreme
doruka, a onda je negde nestao... Vratio se za ruak...
- U koje vreme?
- U pola jedan. Zar je uinio neto ravo?
- Rei u vam im stignemo do vas! Nalazimo se u Manu,
saekajte nas!

Kad se doznalo iz dnevne tampe da je uhapen Rafael Doren,

u javnosti je nastalo veliko uzbuenje. Njegov privatni ivot iznet je
bez ikakvog uzdravanja, a fotografije koje su ukraavale zidove
njegove sobe bile su objavljene na prvim stranicama listova. Bio je to
sluaj koji je trebalo da utei javno mnjenje zbog drugih rtava
zloina... Uskoro se ak razvila prava poiemika oko toga da li je
Rafael zaista krivac, ili, moda, onaj epavac, kome je izgleda
policija ula u trag... Advokat Zurdije, veoma dinamian pravnik,
koji je uzeo na sebe Rafaelovu odbranu, borio se avolski. Ipak,
svom klijentu nije mogao da obezbedi nikakav alibi u pogledu tri
ubistva za koja su ga teretili. ak su i svedoci iz sanatorijuma davali
protivrene izjave. Po jednima, Rafael je bio odsutan onoga dana kad
je u vozu ubijen major Doren. Po drugima, opet, bio je u
sanatorijumu. Niko, meutim, nije mogao da obrazloi svoju izjavu.
No, u njegovoj sobi nije pronaen ni pitolj ni no...
Rafaelov advokat se vrsto drao jednog podatka, onog istog o
kom je razmiljao i sam Lupen: Mandaj, koji se oenio Beatrisom
mnogo kasnije nego to je u porodici izbila svaa, za Rafaela nije
mogao biti nita drugo do obian stranac! Zato bi onda, imao neto
protiv njega?... Pomraeni um! odgovarali su najei

pobornici Rafaelove krivice. Advokat urdije je tvrdio da Rafael nije

bio toliko duevno oboleo koliko se to govorilo. Tano je, tvrdio je
on, da njemu nije trebalo nikada govoriti o Titaniku, jer ga je to
veoma uzbuivalo, ali da je, inae, sasvim sposoban da normalno
rasuuje o svojim postupcima...
Za to vreme nastala je prava bitka meu strunjacima, a javni
tuilac je sasluavao eleznike slubenike na stanici u Manu i
artru... Predmet istrage postajao je sve deblji, ali istina nikako nije
izlazila na videlo.
Dolo je do suoenja Rafaela i Mandaja, ali je ovaj poslednji
ostao iskljuiv. Nikako nije mogao da potvrdi da ga je on napao one
noi... Izjavio je da je Rafael znatno slabiji od oveka koji ga je
napao!
Lupen se u svom sklonitu zabavljao itajui tampu koja je
nemilosrdno ibala po pravosuu. Meutim, znao je dobro da stvari
ne treba izvrtati i da je za istragu potreban ozbiljan sistem
pronalaenja injenica. Zato je prepustio policiji da se sama
organizuje. On je, meutim, satima razmiljao o svakoj pojedinosti u
tom nizu dogaaja. Nije mnogo obraao panju na to ta misli
javnost. Naroito prie o Titaniku i o odnosima izmeu brae
Doren. Nije bio daleko od zakljuka da sve to nije od neke
vanosti... U mislima stalno se vraao na Mandaja koji je, po njemu,
bio glavna formula za reenje niza problema.
Prvo, Mandaja je ranio Bernarden a ne Rafael... Onda, ostaje
tajna zato je pustio Lupena da pobegne? To je bilo bitno u svemu!
ta da kae o Beatrisi Mandaj? Ta ena kao da je u izvesnim
trenucima i sama gubila glavu...
Po Lupenovom miljenju, jo nije doao trenutak da se on
umea. No, uskoro e ipak doi do raspleta, jer su naslednici
pokojnog Verzi-Monkornea bili pozvani kod advokata Beranona,
javnog belenika u Fonteblou... Sastanak je bio zakazan za dva dana.
Lupen je arko eleo da se u to vreme nae tamo. U meuvremenu,
pobrinuo se da pribavi vie fotografija advokata urdijea i nije mu
trebalo mnogo da napravi masku njegove fizionomije... Moda
slinost nije bila savrena, ali je bila dovoljna da obmane oveka koji

ga i tako nije poznavao lino... Kad se prekosutra predstavio

advokatu Beranonu, ceo sat pre ugovorenog sastanka, valjani
belenik nije ni za trenutak pomislio da zatrai njegova lina
dokumenta... Da je nekim slulajem to i uinio, Lupen je u depu imao
dobro falsifikovana dokumenta i punomo.
Beranon je na glavi imao periku, slinu onoj koju je nosio
slavni Anatol Frans, a na sebi crno odelo staroga kroja, koje se nosilo
u sveanim prilikama kao to je to itanje testamenta.
Veoma ozbiljna izgleda i nastupa, Lupen ree da je Rafael
Doren njegov pravni tienik i da, s obzirom da suenje jo nije ni
najavljeno, Rafael ima sva prava da mu budu saopteni podaci iz
testamenta.
- Svakako, svakako! dobaci belenik da sam prilino
uznemiren... Od onih koje sam pozvao na itanje testamenta, dvojica
su ubijena, a trei je u zatvoru, optuen za ubistva... Nikad se, zaista,
nisam naao u slinom poloaju.
- Nezgodno zaista! dobaci Lupen.
- Prava re, kolega! dobaci Beranon. Kao to znate,
naslednika je bilo petoro: tri brata Dorena s jedne strane, a s druge
Izabela i Beatrisa Monkorne. Ova poslednja udata je za Mandaja...
Ona mi je poslala pre neki dan, pismo u kojem me obavetava da
zbog bolesti nee moi da prisustvuje itanju testamenta... Zaista,
neprijatno!
- Znai, doi e samo Izabela Monkorne?
- Da, ali to za mene predstavlja veoma nezgodnu situaciju!
Ona je predstavnik samo jedne grane naslednika... Zaista, veoma
nezgodno!
Lupen je u sebi bio veoma zadovoljan... Od kad se umeao u
ovaj sluaj, konano e prvi put moi da sretne Izabelu... Verovao je,
i nadao se, da e moi izbliza da osmotri i proui Beatrisu Mandaj,
ak da joj postavi i nekoliko pitanja, da bi video kako e na njih da
reaguje... Mislio je da e to biti izvanredna prilika da na tu udnu
enu padne malo vie svetla... Ne samo na nju nego i na celu
porodicu Monkorne!
Lupenov pogled pade na starinski zidni sat iznad kamina. Bilo

je jo dovoljno vremena da postavi vie pitanja javnom beleniku,

koji se, meutim, i sam pokazao razgovorljivim.
- Znate li vi, gospodine, da ja lino ne poznajem nijednog
naslednika!? Nisam dobro poznavao ni gospodina VerziMonkornea... Moj otac je bio javni belenik u Remsu i u veoma
dobrim odnosima s njim. Ja sam, meutim, u to vreme studirao u
Parizu, a kasnije sam se i oenio ovde u Fontenblou, gde sam otvorio
i kancelariju... Jo pre izbijanja rata! U mladosti sam samo sluao od
oca o njegovim dobrim vezama sa starim Monkorneom... Onda sam
skoro prestao da odlazim u Rems posle oeve smrti... Moete
zamisliti moje iznenaenje kad mi se jednoga dana u kancelariji
pojavio stari Verzi-Monkorne!... Bilo je to u februaru 1914.... Znate
li zato je doao? Da napravi testament! Mogao se obratiti nekom
javnom beleniku u Remsu... Imao je, meutim, mnogo poverenja u
moga oca, pa je za svog belenika odabrao Beranona sina! udan
starac! Bio je tvrdoglav kao mazga...
Beranon protrlja oi. Odjednom mu je bilo neprijatno to je to
rekao...
- Moda je bio u pravu jer ja sam uvek znao da sauvam tajne
mojih klijenata... Mada sam Monkorne nije krio svoje namere...
Odmah ete to i videti! Vodili smo razgovore celo popodne, pa je
trebalo ak da mu proitam i vie paragrafa iz zakona, da ga ubedim!
- Zato? upita Lupen, oigledno sve zainteresovaniji za
testament. Zar je eleo nekoga da iskljui iz testamenta?
- Pogodili ste! Ali to je duga pria... Bio je, kao to znate, u
svai sa Ksavijerom Mandajom. Prave razloge skoro da i ne znam,
ali ih nasluujem. ini mi se da je on eleo da upropasti toga
Mandaja! Nije ga mogao videti ak ni na fotografiji! I onda se
njegova unuka Beatrisa udala za Mandaja, protiv njegove volje. Seo
je u voz, i doao kod mene, van sebe od besa. Naravno, doneo je
odluku da je ostavi bez naslea. Samo zakon mu nije davao pravo na
to. U svojoj ljutini potpuno je zaboravi na to. Beatrisi je morao da da
zakonski minimum... to je, ipak, bila poprilina suma! Zbilja,
poznajete li vi okolinu Remsa?
- Veoma slabo odgovorio je Lupen.

- teta, inae biste bolje shvatili situaciju! Ostavio je Beatrisi

Mandaj kuu i vinograde koje je posedovao oko Retela. To je mali
posed, pa danas nema veliku vrednost. Izabeli je, meutim, ostavio
zamak Verzi, i sve to pripada uz njega. Taj zamak je veoma lepa
graevina iz 18. veka... Prostrana je i ima lep park, pa ogromne
podrume... U tim podrumima sazrevao je njegov ampanjac!
Naravno, njeno naslee podrazumeva i veliki broj hektara zemlje pod
vinogradima.
- A ta je ostavio ostalim roacima?
- Njegovom poslednjem neaku, mislite, ispravi ga belenik.
ni njega nije zaboravio. Imao je dosta akcija ali danas one nemaju
nikakvu vrednost. Ipak, ukoliko va klijent Rafael Doren bude
osloboen optubi, dobie dosta. Naravno i sve ono to je bilo
namenjeno njegovoj brai!
- Dakle, Izabela Monkorne nasleuje najvei deo? upita
Lupen. A Mandaj samo ono to mu zakonski pripada. Dorenovi su
ostali kratkih rukava!
- Oprostite, Mandaj lino ne prima nita ve njegova supruga.
- Nije li, moda, Monkorne tokom rata promenio testament?
Mogao je, zaista da ga izmeni kod nekog drugog belenika!
- Sumnjam, jer je stari Monkorne bio ovek koji ne menja
svoje odluke. Sem toga, nije primao nikakve vesti od svojih niti oni
od njega. Sigurno znate da je umro kratko vreme posle primirja? Ne
verujem da je menjao testament. Nedavno sam primio i zvanino
obavetenje o njegovoj smrti.
Neko zakuca na vrata. Javni belenik ustade i otvori vrata.
- O, to je sigurno gospoica Izabela Monkorne!
Lupen die glavu. Konano e upoznati Beatrisinu sestru,
usamljenog stanara vile Ptice selice... No, tog trenutka video je
samo jednu tamnu siluetu u crnoj haljini. ena je polako prila
javnom beleniku i pruila mu ruku... Ali, tek to se pojavila na
svetlu, Lupen se zaprepasti.
Pred njim je stajala Beatrisa Mandaj!

VIII
Izabela i Beatrisa
Lupen je uloio dosta napora da ne uzvikne u trenutku
predstavljanja.
- Advokat urdije... Branilac vaega rodjaka... Gospoica
Verzi-Monkorne!
- Milo mi je, gospoice!
- ta je trebalo da znai ta maskarada? Lupenu se to uini
veoma kominim; dolo mu je da prasne u smeh, uprkos ozbiljne
situacije... Laan advokat!... Lana Izabela!... Zato da ne bude i
lani javni belenik?!
Beranon zauze svoje mesto.
Sastali smo se, dakle, ree on da prisustvujemo otvaranju
testamenta vaega dede, gospoice... alim to nije prisutna i vaa
sestra, gospoa Beatrisa Mandaj!
- I meni je ao dobaci Beatrisa ali dogaaji koji su se
odigrali poslednjih dana negativno su uticali na nju, pa je morala
ostati u svojoj sobi. Jutros sam dobila od nje vesti...
- Laljivica! pomisli Lupen. Ni glas joj nije zadrhtao!...
Tako, dakle, to njeno aneosko lice samo je obina maska!
Beranon otvori svoju mapu, pa poe da prevre po
dokumentima. Konano, izvadi jedan zapeaeni koverat.
- Mogao sam i kasnije obaviti otvaranje testamenta, ali kako je
vama i vaoj sestri uglavnom poznato ta u njemu stoji, emu
odugovlaiti? Mislim da je ve vreme da uete u posed onoga to
vam pripada po zakonu.
Poto je stavio naoari, javni belenik poe da ita:
Ja, dole potpisani Miel Andre Verzi-Monkorne, fiziki i
duhovno potpuno zdrav, u prisustvu javnog belenika Luja
Belanona... Lupen vie nije sluao im ga je prolo iznenaenje
posle predstavljanja, u glavi mu se rodi hiljadu pitanja... Pre svega,
zato se Beatrisa predstavlja kao Izabela? Samo po sebi nametalo se
pitanje da li je Izabela dala svoju saglasnost za to, ili je bila spreena
da doe? Ali, ako se radilo o obinoj zameni, onda...

Lupen se zamisli.
ta ako ta zamena ne potie od danas? upita se.
U njegovoj glavi proletee rojevi misli. Setio se ta je uo u
onoj poslastiarnici u Mantu: Ona stanuje u vili Ptice-selice ve dve
godine. Malo se via. Mora da je mnogo pretrpela.
Do avola, ta Beatrisa igra Izabelinu ulogu! U Mantu se
pojavljuje da bi se poverovalo da Izabela postoji. A ponedeljkom se
pojavljuje kao Beatrisa Mandaj, koja dolazi da dorukuje sa sestrom.
Dovoljno je da promeni frizuru, obue drugu haljinu i donekle
promeni dranje.
Mada se njih dve razlikuju likom, imaju zajedniku porodinu
crtu... Da li je neko ve posumnjao na tu zamenu? ena koja je
kupovala redovno slatkie u poslastiarnici bila je, svakako, Beatrisa
Mandaj... A osoba, koja je odgovarala na poziv zvona sa ulaznih
vrata, Izabela Monkorne! Meutim, to je uvek bila jedna te ista ena!
Svakako da niko od metana nikada nije video Izabelu kako otvara
vrata, jer je Beatrisa imala klju. Naravno, i ona je zvonila pre nego
to je ulazila, ali samo da bi obmanula susede. Nije, dakle, bilo
nikakvo udo to je kua bila onako zaputena.
A ja sam se poneo kao amater!, prekori sebe Lupen. Nisam
obratio dovoljno panje kad je pozvonila na ulaznim vratima. Onda
onaj uzvik iza gvozdene kapije, kad je primila pismo od Felisjena. I
to je bila Beatrisa! Uvek ista osoba Ali, u tom sluaju, ta se dogodilo
sa pravom Izabelom? Najverovatnije da postoji, jer ih je sasluao
inspektor policije! Nisam siguran. Dudvil mi je rekao samo da je
sasluanje obavio inspektor iz Manta, koji je Izabelu posetio u vili
Ptice-selice... No, ni on nije poznavao Beatrisu koja se svakako
predstavila kao Izabela. Jer, inspektor je unapred najavio dan kada e
doi da uzme njenu izjavu!
U mislima, Lupen je iao od jednog do drugog otkria, i uopte
nije sluao itanje testamenta. Dok je Beranon itao, Beatrisa je, sa
glavom oborenom na grui, paljivo sluala, ili se bar pretvarala da
slua. Lice joj je bilo veoma bledo i Lupenu se uini da ona veoma
pati. Elegantna u crnini, Lupenu se inila jo tajanstvenijom i
udaljenijom nego ikada. Posmatrao ju je netremice, pokuavajui da

rei jo jednu novu tekou.

Da dvojica roaka nisu bili mrtvi, a trei u zatvoru, njeno
predstavljanje kao Izabela bilo bi nemogue... Svakako, ni braa
Doren nisu odavno videla Beatrisu, ali uprkos tome odmah bi je
prepoznali. Bilo je, dakle, neophodno da sva tri brata budu odsutna i
to zauvek, da bi Beatrisa, pred javnim belenikom iz Fontenbloa, koji
nikada nije video ni jednu ni drugu, mogla da proe kao Izabela
Monkorne. Ako je tako, onda se radilo o jednom dobro smiljenom
planu, koji je skovan jo davno. ta su njim hteli da postignu?
- Ovoga puta, sve znam pomisli Lupen. Jo malo, pa u
stii do istine! A ba ta istina me uasava! Ipak, moram doi do nje...
Sve je jasno: Beatrisa eli da se domogne naslea svoje sestre! ak,
moda, i naslea brae Doren, koji su eliminisani sa pozornice?
Dakle, eli itavo naslee Miela Monkornea! Ali, to nije mogue,
jer ta ena ne moe da bude ubica! Ne, ne, ona nikako nije mogla da
ubija! U to sam potpuno siguran. Ako se onda, ovde predstavlja kao
Izabela, onda je to... Hej, Lupene, nisi li otiao predaleko?! Ipak
moram zakljuiti da je ona neiji sauesnik. iji? Ubeen sam da je
Mandajev! Taj Mandaj, njen suprug, prepun je dugova i velikih
prohteva...
Lupen skide naoari, protrlja oi... Oigledno mu je smetalo
svetlo. Tog trenutka uini mu se da mu je sve jasno. I bie, ako je
Mandaj krivac! On je, sigurno, odavno spremao taj poduhvat, ali
nita nije mogao da uini dok se Doreni nisu pojavili. ekao je,
dakle, svoj trenutak, znajui dobro da mora jednom doi do otvaranja
Monkorneovog testamenta, kada e se pojaviti sva tri brata.
Oigledno, postojao je smiljeni plan da eliminie svu trojicu.
Ali, kako?
Po svemu sudei, sluaj mu je pritekao u pomo: sam je bio
rtva jednoga provalnika koji ga umalo nije ubio iz revolvera. Dakle,
ako taj napad uspe da prikae kao prvi u nizu, a onda roaci budu
eliminisani jedan za drugim, koga je mogao Mandaj da osumnjii za
ubistva? Jedino nekog iz sanatorijuma, jer tamo se nalazio ovek koji
je izgubio pamenje... Sam je, dakle, izmislio papirne brodie koji su
mu posluili kao pretea pisma. Setio se roaka Rafaela i njegovog

zatvaranja u sanatorijum posle brodoloma Titanika... Ideja o

takvom brodiu odlino je pristajala duevnom bolesniku... Da bi trik
uspeo, trebalo je da policija meu njegovim dokumentima pronae
slino pretee pismo... Prvi papirni brodi! Naravno, odmah e se
postaviti pitanje ko je mogao da uputi pismo u takvom obliku?
Svakako i ko je stavio pismo u njegovu mapu za pisma? Beatrisa?
Nikako! Utisak je bio da je Mandaj od nje uinio pravog roba. Neko
drugi, svakako! Nije li to uinio, sluajno onaj uljez.
- Zar ne, advokate?
Javni belenik se obratio lino Lupenu, ali ovaj nije uo
njegovo pitanje. Oklevao je nekoliko sekundi, a onda dobaci:
- Svakako! Potpuno se slaem!
Onda Lupen opet zaroni u svoje misli, smatrajui da crvenu nit
sluaja dri u svojim rukama... Najzad je i taj uljez dobio svoje mesto
u celoj toj zbrci injenica. Taj uljez je svakako, bio na klinici meu
prvim Mandajevim posetiocima i niko nije obraao panju na njega.
Njemu je Mandaj naredio kako e postupiti i dao mu klju od kue!
- Do avola, sve je jasno... Nikakve tajne vie nema u tom
pogledu proapta Lupen. Istina, jo ne mogu da itam budunost,
ali mogu da znam, potpuno tano, ta je bilo u prolosti! Onaj uljez je
upao u Mandajev stan iste veeri kad sam pretresao njegov radni sto.
Mislio sam da je obian kradljivac, a on je doao da stavi pismo u
mapu za dokumenta!... Tako ga je Veber i naao! A ja sam upravo
prisustvovao krai novanice od pedeset franaka!
Lupenove misli odjednom se zaustavie na tome... Nije bio
zadovoljan daljim razmiljanjem u tom pravcu. Kakve bi veze mogla
ta novanica imati sa nasleem? Nikako je nije mogao smestiti u
okvire sluaja... Onda, i onaj grob marala Davua? Kakve on ima
veze sa posetom Operi Komik?
- Polako, polako, Arsene! pomisli Lupen. Sve u svoje
vreme... Najpre da reimo tajnu papirnih brodia.. Oni nas vode do
Felisjena Dorena, koga je ubio uljez, i stavio mu papirni brodi u
nedra, u dep njegovog kaputa. Ne bih se zaudio da rtve nisu
proitale ni jedne rei iz tog preteeg pisma! Jer, rekao bih, primali
su pisma tek kada su bili mrtvi... Samo jo neto kako je uljez doznao

da se Felisjen nalazi u vozu za Pariz? Jasno, Felisjen je pisao

roakama, pa i Beatrisi Mandaj, da dolazi da ih vidi... Na alost on je
ak pomenuo i taan termin svog odlaska u Pariz!
- Da li je i vama sve jasno? upita javni belenik Mandajevu.
Beatrisa samo lagano klimnu glavom.
- A vama, advokate?
- Potpuno odgovori mehaniki Lupen koji se bio sav predao
svojoj istrazi u mislima, i bio sve zadovoljniji njome. Nije vie
trebalo traiti nita: injenice su se nizale same i postavljale jasno
pred njega. Na primer, onaj klju koji mu je Mandaj gurnuo u aku za
vreme rekonstrukcije napada u njegovom stanu... Onda kad je
Lupenu polo za rukom da umakne Veberu i njegovim agentima... To
je bio sasvim jednostavan manevar Ksavijera Mandaja, koji nije imao
drugog izbora... On nikako nije smeo dozvoliti da ovek, osumnjien
za ubistvo, ostane u rukama policije, jer je on u svom planu imao jo
niz slinih poduhvata... Da bi se oni ostvarili, da njegov sauesnik
ubije Matijasa Dorena, trebalo je da uhapeni Lupen po svaku cenu
bude na slobodi... Moda je Mandaj ak i prepoznao oveka koji ga
je napao one noi u njegovoj kui, ali je to za njega bilo od
drugostepene vanosti. Bitno je za njega bilo da oslobodi teren od
tree linosti, koja je bila nepoeljna; to je izveo neverovatno
hladnokrvno. Od toga trenutka, onaj uljez je mogao spokojno da
eleminie Matijasa Dorena. Dalji razvoj dogaaja lako je zamisliti...
Uljez je rekao Matijasu da ga alje Mandaj, a ovaj je, verujui da je
tako otvorio vrata, ne slutei nesreu...
Ovoga puta je i sam Veber, mada je do toga trenutka bio
tvrdoglav u svojim pretpostavkama, uvideo da postoji veza izmeu
ovog sluaja i Titanika. Lupen je bio zadivljen isplaniranim
Mandajevim akcijama. Vodio ih je majstorski tako da je i on sam
neko vreme bio u velikoj nedoumici. Sad mu je, ipak, polo za rukom
da otkrije sve mahinacije! Tog trenutka bilo mu je jasno da se
Monkorneovo naslee gubi pred njegovim oima...
Javni belenik prui pero lanoj Izabeli i ree:
- Gospoice, budite dobri i potpiite... Tu...
Beatrisa potpisa, da bi tog trenutka postala vlasnik zamka,

vinograda i podruma za ampanjac Verzi-Monkornea. Na taj nain je

ona prava Izabela bila liena svega! Ali, gde se ona sada nalazila? Da
li je Beatrisa Mandaj i nju uklonila sa ovoga sveta? Ako je bilo tako,
onda su suprunici Mandaj prava udovita! Zar oboje? Nije bilo
iskljueno da e se kroz nekoliko dana Beatrisa Mandaj u ovom
istom uredu pojaviti izmenjena lika, pa e komedija koju je igrala u
Mantu biti ponovljena i ovde. Jer, javni belenik Beranon nikad u
ivotu nije video tu enu... Naravno, Beatrisa e takoe da potpie
testamenat. Lupenu je to izgledalo suvie smelo, mada je sam
prisustvovao toj prevari. Ali, ta je tog trenutka mogao da uini? Nije
mogao demaskirati tu enu, a da sam ne otkrije svoj identitet!
Uostalom, jo je bilo suvie rano za njegovu intervenciju. Trebalo je
saekati jo malo.
Beranon paljivo osui upijaem Beatrisin potpis.
- Pa estitam vam, gospoice! ree joj. No, u isto vreme
skreem vam panju da ste nasledili imanje u dosta alosnom stanju.
Nemojte se zavaravati da je to neko veliko naslee!
Lupen nauli ui.
- Koliko sam obaveten nastavi belenik zamak je u veoma
loem stanju. Za vreme rata bio je bombardovan, a da i ne govorim o
stanju vinograda. Svi su preorani granatama! Podrumi su, istina u
boljem, stanju, ali su tokom rata sluili za smetaj raznih jedinica
koje su se smenjivale na tom sektoru. Vojska nikad u takvim
prilikama ne uredi prostorije koje je nastanjivala, zar ne, advokate?
- Tano, ali ostaje zemlja koja se moe prodati po dobroj ceni!
dobaci Lupen.
- Naravno, ali sumnjam da e se ovog trenutka nai kupac za
zemlju koja e postati plodna tek za nekoliko godina!
- Da, u pravu ste dobaci Lupen. Imanje nije ba u dobrom
stanju! Rekao bih, ak, da je i naslee lo posao!
- Ne, ne, nikako nisam mislio na to! povika Beranon i
odmahnu rukom. Hteo sam rei samo to da ako gospoica eli
odmah da izvue veu korist od naslea, da to nee ii lako! To bih
rekao i gospoi Beatrisi Mandaj!
One e sigurno primiti obveznice ratne odtete! dobaci

Lupen.
- Obveznice ratne odtete? ponovi javni belenik i slee
ramenima.
- emu, onda, sva ta ubistva? upita se Lupen. Zar je to sve
trebalo initi samo da bi se dolo u posed neega to trenutno nema
vrednosti? Tu neto nije u redu... Neto daleko krupnije umaklo mi je
iz vida!
Beatrisa ustade. Belenik se rukova sa njom i isprati je do
vrata. Ona se lagano okrenu i pozdravi Lupena klimanjem glave, na
to joj Lupen uzvrati pozdravom.
- Kako se samo udaljila dostojanstveno! Bez greke... Pravi
model dostojanstva... No, to ne moe da proe tek tako, nas dvoje
emo tek da razgovaramo, gospoo Misterijo!
- Pitam se ta e ona moi da uini sa tim zamkom? dobaci
Beranon im se Beatrisa udaljila. No, to se tie vaeg klijenta,
njegovo naslee ostaje zamrznuto do sudske presude! Hoete li biti
ljubazni da se potpiete?
- Veoma rado!
Lupen se pouri da to pre napusti belenikovu kancelariju jer
je nameravao da se to pre sretne sa Beatrisom Mandaj. im je
izaao, primetio je kako se ona uputila ka eleznikoj stanici, pa i
sam ubrza korak... U nekoliko mahova Lupenu se uini da je
Mandajeva posrnula i dva puta primeti kako zastaje da bi se oslonila
na jedan zid.
Na stanici se zaustavila na peronu, a Lupen prie blagajni i uze
kartu prve klase, i poe da eka dolazak voza... Izdaleka je posmatrao
Beatrisu, koja je u meuvremenu sela na jednu klupu... Oigledno,
bila je krajnje iscrpljena. Lupen pomisli da ta ena moda i nije
toliko kriva koliko on pretpostavlja. Nije bilo iskljueno da je
Mandaj prisiljava da igra tako odvratnu ulogu. Pitanje je, samo, na
koji nain?
Voz stie i Beatrisa se pope u kupe prve klase. U isti vagon, ali
suprotnim stepenicama, pope se i Lupen... Neto kasnije, prolazei
hodnikom vagona, Lupen otvori vrata na njenom kupeu. Pretvarao se
da je iznenaen susretom.

- Vidim da ste sami u kupeu, gospoice? Ako dozvolite, seo

bih kraj vas!
- Samo izvolite! ree Mandajeva.
Lupen sede naspram nje.
- Neprijatna dunost, zar ne? poe Lupen. Mislim da ste
bili veoma hrabri kad ste se sami pojavili na otvaranju testamenta.
Nije iskljueno da postoje jo izvesne opasnosti.
- Opasnosti? Na ta mislite? upita ona, sa udnim sjajem u
oima.
Recimo ako je va roak Rafael nevin, u ta ne sumnjam, onda
je ubica jo na slobodi! Ko zna kakvo je ubistvo u njegovom
najnovijem planu. Vi ste veoma usamljeni u vili Ptice-selice. Zar
se ne plaite? Na vaem mestu, otiao bih da stanujem kod vae
sestre... Ubeen sam da e se zloinac pojaviti pre nego to se
pretpostavlja! Uostalom, ini mi se da mnogi ne znaju ko je Beatrisa
Mandaj, a ko Izabela Monkorne!... Poslednji put sam video gospou
Mandaj u Operi Komik, onda na groblju Perlaez, i, neete mi
verovati...
Lice mlade ene odjednom dobi nemiran izraz, i ona se uspravi
u svom uglu kupea.
- Ko ste vi? upita zbunjeno.
Lupen se osmehnu, nagnu se prema njoj, uze je za obe ruke i
blago ree:
- Jedan od onih koji ele da vas spasu... gospoo Mandaj! Ne
plaite me se... Dajem vam asnu re da sam vam prijatelj i da elim
da titim vae interese!
Oklevala je, mada joj se inilo da u njegovom glasu osea
sigurnost i istinu... Oi koje su je netremice posmatrale bile su
iskrene. Iz njenog pogleda nestajalo je nepoverenja i Lupen odmah
shvati da je igra dobijena.
- Poverite mi se predloi joj. Ja i tako znam mnogo o vaoj
porodici. Jedino to ne znam, a morao bih znati po svaku cenu, to je:
zato se povinujete svom muu protiv svoje savesti! Mislim da se ne
varam . Vaa poslunost je stvar prinude, zar ne?
- Da.

- Zato?
Razmiljala je, oevidno kolebajui se u borbi sa sobom, a
onda iznenada ree:
- Situacija u kojoj se nalazim je takva da vam moram sve rei...
Vi ste se svakako raspitali o mome dedi?
- Jesam... Znam da je bio veoma teak starac!
- Ne samo to. Ceo svet je kleao pred njim. Bio je staromodna
glava porodice! udna vrsta apsolutne nepomirljivosti. Posle smrti
mojih roditelja, on je uzeo kod sebe moju sestru i mene, i vaspitavao
nas na isti nain kao i naeg oca. Retko nam je ko dolazio u posetu...
Sreom, pre leta su nam u goste dolazili roaci. To je bio najlepi
period u godini!
Beatrisin glas zadrhta, i ona okrenu glavu pejsau koji je
promicao kraj vagonskog prozora.
- Razumem vas dobaci tiho I.upen ali tu je bio i Ksavijer
Mandaj, va mu...
- Bio je u svai sa mojim dedom, koji je elo da kupi njegove
vinograde. esto je dolazio u zamak i stavio sebi u glavu da se vena
sa mnom! Jednom me je zaprosio. Moete zamisliti kako je bio
primljen od moga dede?! Pre svega bio je dosta stariji od mene, a nije
mi se ni dopadao. Dolo je do veoma neprijatne scene i deda ga je
isterao iz zamka. Kasnije, kad je Mandaj pao u novane neprilike
deda je kupio, jeftino, njegovo imanje Tri bunara... Bilo mi ga je
ao tada. Odmah zatim, Ksavijer je napustio selo i otiao u Pariz.
- U redu dobaci Lupen. Sve mi je to donekle bilo poznato.
No, tu postoji jedna druga stvar.
Beatrisa pocrveni u licu.
- Da, postoji... Ako ste korektan ovek, advokate, vama e biti
dovoljna samo jedna re...
Glas joj postade veoma tih i Lupen, uprokos tome to je sedeo
pred njom, morao je dobro da napregne sluh da bi uo njenu ispovest.
- ...Moj deda je smatrao da i devojke moraju znati da jau!
Ratovao je sedamdesete kao konjanik, a kasnije je imao svoju ergelu
konja u zamku... Nas dve smo odlazile u Rems da uimo jahanje u
jednom manjeu koji je pripadao nekom od njegovih prijatelja...

Uitelj nam je bio jedan dvadeset dvogodinji mladi... Lisjen

Debrin. On i ja... Razumete li me, advokate?
- Jasno, i prirodno! dobaci ivo Lupen. To su obine
predrasude... Onda ta je bilo dalje?
- Jednoga dana primetila sam da sam u drugom stanju.
- Rekli ste to onom momku?
- Ne, nisam elela da ga prisilim na brak. Ipak, pitala sam ga,
eli li me uzeti za enu.
- Povukao se, zar ne? Rekao je da je suvie mlad da osnuje
porodicu?
- Da.
- A vi? Uplaili ste se da priznate stranom dedi svoju greku,
pa ste se obratili onom koji je ve jednom zaprosio vau ruku? To je
bio Ksavijer Mandaj...
- Da.
- Ispriali ste mu sve to i meni i on je prihvatio da bude otac
vaeg deteta?
- Da.
- Jednom u svom ivotu ipak se poneo kao ovek! No, to je bio
dobar potez. Postao je naslednik zamka Verze-Monkorne i stekao
veliki ugled u celoj okolini. Kakav revan za uvredu koju mu je
naneo va deda... Moda sam preterao?
- Niste.
- Jasno, on je dobro znao da va deda ne moe veno iveti...
Tako e on postati vlasnik zamka u kraju gde je morao da proda
svoje imanje. A ta je rekao va deda kad je uo za to venanje?
- Napisao mi je da se vie nikada ne pojavljujem pred njim!
Onda smo nas dvoje otili da stanujemo u kui u ulici Larofuko,
koja je pripala meni i mojoj sestri, od nae majke... Kad se rodio moj
sin Silvester, morala sam se odvojiti od njega i dati ga dadilji, jer je
tako zahtevao Ksavijer.
- Razumljivo, jer je eleo da ivi bezbrino!
- iveo je od moga miraza... Izabela i ja smo nasledile prilino
od naih roditelja...
- Kako sam uo, deda vam je uskratio pravo na nasledstvo

zbog sukoba oko venanja?

- Da, deda nije krio svoje namere. Obavestio nas je odmah o
tome ta je preduzeo kod Beranona. Ksavijer je bio van sebe.
Usudio se ak, da digne ruku na mene onoga dana kad smo dobili
obavetenje od belenika!
Beatrisa Mandaj izvadi iz tane maramicu i obrisa oi, a onda
nastavi:
- Smatrao je da sam ja odgovorna za sve to se dogodilo. Posle
toga, moj ivot je postao pravi pakao, a onda je doao rat... Bio je
mobilisan. Toliko sam bila ogorena na njega, da sam elela da se i
ne vrati. Polo mu je, meutim, za rukom da odloi odlazak na front
do 1915. U to vreme moja sestra je stanovala kod mene. Tu i tamo
primale smo po neku vest o dedi koji nije eleo da napusti zamak. Na
nesreu, Ksavijer je bio lako ranjen, ali mu je polo za rukom da vie
ne ide na front. Tako je opet poeo na zajedniki ivot koji je liio
na sve samo ne na brak! Bacio se u neke pekulacije sa ratnim
isporukama... Ni danas mi nije jasno kakvi su to bili poslovi, ali znam
da je stalno gubio novac. Ipak, nisam nita smela da mu kaem.
- Zato?
- Jer je dao svoje ime mome sinu!
Lupen zanemi uzbuen onim to je uo. Oseao se neugodno
to je tu mladu enu osumnjiio za najgore niskosti.
- Oprostite, mislio sam... No, bie bolje da vam i ne kaem u
ta sam vas upleo u svojim razmiljanjima.
Kompozicija voza pree raskrsnicu i Lupen odmah primeti
hangare i skladita pored kojih voz proleti velikom brzinom.
- Uskoro stiemo... Recite mi brzo ta je bilo sa vaom
sestrom?
- Mrtva je. Poginula je prole godine u crkvi Sen erve za
vreme velikog bombardovanja. Seate se svakako dana kad su Nemci
tukli Pariz onim velikim topom...
- Bertom!
- Da, toga dana kada je Izabela poginula bilo je mnogo rtava...
Mnogi od njih nisu se mogli prepoznati!
- I vaa sestra je bila meu njima?

- Da, pa mi je Ksavijer zabranio da objavim njenu smrt!

Morala sam rei da je otputovala. U to vreme imali smo veoma malo
veze sa...
- Razumem, po sredi je bilo naslee, pa ste posle njene smrti
mogli da se predstavite kao Izabela... Tako bi vama pripao najvei
deo naslea.
- Da, ali se Ksavijerov plan nije zaustavio na tome... eleo je
da bude jedini gospodar zamka i vinograda. Onda me je prisilio da
prenesem na njega sva moja dobra.
- Dobar poduhvat! povika Lupen. Naravno. Izabela bi
imala prava da svom uraku da ono to ona eli! Zar ne mislite da bi
to moglo da zaudi Beranona?
- Svakako, ali prenos mojih dobara ne bih obavila preko njega,
ve kod drugog javnog belenika: gospodina Noblena u Mantu, koji
stanuje na Trgu Mare o ble...
- Zar vam se ne bi uinilo da je Izabela Monkorne postala
ljubavnica Ksavijera Mandaja, kad bi tako postupila?!
- Ksavijer je sve predvideo. Ja, kao Izabela, morala sam kod
belenika izjaviti da to inim jer se povlaim u monaki red poznat
po svom siromatvu!
- Pa, taj ovek je pravi demon! proguna Lupen. Zar ete ga
posluati?
- Da.
- Ba morate?
- Svakako, zbog mog sina!
- Hoete da kaete da vas je spreavao da ga viate poto vas
je odvojio od njega?
- Da, ja se trenutno ne usuujem i da pomislim na ta bi on bio
spreman kad bih mu uskratila poslunost! Ne zaboravite da je on
zakonski otac moga Silvestra! A spreman je da po svaku cenu
postane vlasnik zamka Verzi-Monkornea... ak. u poslednje vreme,
ima i politikih ambicija!
- Ah, tako? eli da postane narodni poslanik, pa mu je
potrebno da postane velikoposednik... Ipak, ja mislim da biste vi
mogli da mu se suprotstavite. Ja u vam u tome pomoi.

- Ah, ne!
- Zato? Zar me se plaite? upita Lupen.
- Ne, ali postoje jo neke druge stvari.
- Recite mi o emu se radi. Pogotovo ako se radi o neemu to
bi moglo da izazove neku nesreu.
Beatrisa uzdahnu i uplaeno pogleda Lupena.
- ...Eto, ima dva meseca da sam nala u depu moga kaputa
pismo koje je neko stavio a da nisam ni primetila. Rukopis je bio
Lisjenov!
- Lisjena Dobrinea? Onog mladia... Silvestrovog oca?
- Da. To pismo je prilino opirno, i ne mogu vam ga ukratko
ispriati.
- Ipak pokuajte!
- Lisjen je bio u zarobljenitvu od samog poetka rata. U
icama, razmiljajui o naoj vezi, doao je do zakljuka da je
pogreio i molio me je za oprotaj.
- Znai, jo vas voli!
- Da.
- I vi njega?
- Da.
- Zna li on da ste se udali?
- Da, ali me je odavno traio. Konano je sve doznao i poslao
mi svoju adresu. Odgovorila sam mu i objasnila zato sam se udala
za Ksavijera Mandaja.
Beatrisa dotae vrhom prstiju Lupenovu ruku.
- Zamislite, nije poverovao. Onda sam mu odgovorila da nita
ne oekuje od mene, da su se nai putevi razili... Ipak, nastavio je da
mi pie na post restant. Priznajem da su me njegova pisma inila
srenom i oseala sam potrebu da odgovaram na njih.
- Nita vie ne treba da mi kaete! dobaci Lupen. Ostalo se
razume samo po sebi. Va mu je ipak doznao za Lisjenova pisma,
zar ne? Niste mogli da ih unitite, a niste znali ni da ih sakrijete na
pravo mesto!
- Jo gore... Zatekao me je kako piem Lisjenu i uzeo moje
pismo! Zapretio mi je da e se razvesti ako ne raskinem sa Lisjenom,

i ne budem potpuno pokorna njemu...

- Nita bolje za vas!
- Mislite? Pismo koje je imao u rukama odluilo bi
brakorazvodnu parnicu u njegovu korist. Na taj nain, on bi me
mogao udaljiti od Silvestra. Razumete li? To bi me unitilo...
- Nadam se da ste o tome odmah obavestili Lisjena?
- Da, javila sam mu da nikako vie ne moemo pisati jedno
drugom, a jo manje sastajati se, jer me mu nadzire.
- Mislite da vas je pratio?
- Vie puta... Mislim da je Ksavijer angaovao i nekog
privatnog detektiva.
- Niste nikada primetili nekog riokosog oveka?
- Ne.
- Nastavite.
- Lisjen me nije posluao. ak je zamislio i jedan plan kako da
i dalje odravamo vezu... Ksavijer je dobro znao da ja volim muziku i
da esto odlazim u Operu Komik... Lisjen je odluio da zauzme
stalno mesto ispred mene. I moje mesto je bilo pretplatno... On je pod
sedite stavljao svoja pisma a da to niko nije primeivao!
Lupen se osmehnu.
- Dobra ideja! ree. Onda ste vi kupovali cvee i u njega
sakrivali svoja pisma, i odnosili ga na grob marala Davua!...
Beatrisa se tre.
- Kako ste to doznali?
- Objasniu vam kasnije.
- Da, upravo je tako bilo... Stavljala sam moja pisma u jednu
metalnu cev, da bih obmanula oveka koji bi me pratio po
Ksavijerovom nareenju.
Zato ba grob marala Davua?
- Zato to je usamljen, a okolina pusta!
- Voleo bih da se upoznam sa Lisjenom... ta on misli o smrti
vaih roaka?
- Ne znam, ali smo nas dvoje za svaki sluaj, iz opreznosti,
prestali da se dopisujemo.
- A ta vi mislite?

- Ja?
- Sumnjate li, moda, na vaeg mua, i na to da se iza svega
kriju njegovi prsti?
- On?... Sumnjam... Znam da je bez skrupula, ali da to uini...
- Ne ini li vam se da se vi ne biste mogli predstaviti kao
Izabela da su vai roaci ostali ivi? Mislim u kancelariji belenika
Beranona?!
Za trenutak, Beatrisin pogled ispuni se oajnim strahom, a
onda se njeno lice razvedri, pa ree:
- To je nemogue. Zaboravili ste da je Ksavijer prvi bio ranjen.
Sem toga, on je jo leao na klinici kada je Felisjen bio ubijen. Ne
verujem da je spreman na tako neto, mada je zaista grubijan.
Pored prozora vagona promakoe male kue... Pariz je bio na
vidiku.
- Ukratko reeno ree Lupen povinujui se svome muu, vi
ste postali njegov sauesnik, gospoo! Prilino neasno za vas, a da i
ne govorim o sramoti nanetoj vaem sinu koji nosi Mandajevo
prezime... Ukoliko, pak, vi govorite istinu, prijavite mua za ono to
je uinio; on e saoptiti javnosti da je vae dete vanbrano, zar ne?
- Vidite i sami da nemam nikakvih mogunosti da mu se
suprotstavim. Obrnuto, ukoliko prihvatim njegov savet, on e mi
vratiti pisma, nee se razvesti, a Silvestar e ostati ipak kraj mene... a
kasnije, ukoliko se i razvedemo, Mandaj e biti veoma srean da se
otarasi oboje!
- Lupen je jo razmiljao kada je voz poeo da usporava.
- Kada morate otii do belenika Noblena da prenesete svoja
dobra?
- Tano za nedelju dana. Ksavijer e me pratiti. On je izabrao
Mant jer me tamo svi poznaju kao Izabelu. Nee biti nikakvih
tekoa da pronaemo i dva svedoka!
- Kroz nedelju dana? upita Lupen.
- Suvie kratko vreme, kako vidite i sami! Tu se nita ne moe
uiniti!
- Ah, ne... A koliko pisama on ima u rukama?
- etiri.

- Pretpostavljam da ih ne nosi uvek sa sobom? Ima li on,

moda, svoj fah u banci?
- Ne... Pisma su skrivena u kui! U to sam ubeena. Traila
sam ih nedeljama.
- Bie mi dovoljan jedan sat da ih pronaem ree Lupen
samouvereno.
- U njegovom glasu bilo je toliko samopouzdanja da se
Beatrisino lice za trenutak razvedri.
- Mogu, dakle, da raunam na vas? Ne znam kako da vam se
zahvalim...
- Samo sluajte ono to vam savetujem.
Voz ue u stanicu i konice zakripae... Putnici se pojavie u
hodniku vagona, a Lupen i Beatrisa ustadoe sa svojih mesta.
- A gde ste smestili svog sina? upita Lupen.
- U Valmondou, kod Melije Oler.
- Kada ga poseujete?
- Dva puta nedeljno.
- Odlino. Sada ete otii kod Melije Oler, i provesti kod nje
dan i no. Vratiete se kui tek sutra!
- A ta e rei moj mu?
- Pobrinuu se za njega! Zajedno emo da pogledamo, on i ja,
jedno skriveno mesto. Bie nam prijatnije ako vi tada ne budete u
kui!
- Verujete da ete pronai pisma?
- Nai u ih svakako!
- Vratiete mi ih?
- Naravno.
Beatrisa srdanim osmehom pozdravi Lupena. Siavi na
peron, ona ga saeka i poljubi u obraz, pa ree:
- Hvala vam od sveg srca!
- Eh, za takvu enu dao bih daleko vie pomisli Lupen. Taj
Lisjen zaista ima sree sa enama.
Lupen se odjednom seti.
- Gospoo Mandaj, ne gubite iz vida da e va mu, ak i kada
bude ostao bez vaih pisama, biti veoma opasan. Sve dok je va sin

njegov talac! Ostaje nam da dobijemo i drugi deo igre. Budite

uvereni da emo je dobiti, samo, bez ikakvog straha... A sada, poite,
i sreno!
Arsen Lupen je isprati pogledom, a onda proaputa:
- Lupen bdi nad vama!

Sat kasnije, Lupen se najavio Ksavijeru Mandaju; sluga ga

odvede u salon.
- Ne zaboravite da mu kaete da ga trai advokat urdije
dobaci Lupen.
- Gospodin je trenutno zauzet, ali se nadam da e vas primiti.
Lupen jo jednom proveri svoju masku pred ogledalom u nadi
da Mandaj nikako nee u njemu moi da prepozna oveka kome je
pre nekoliko dana pomogao da umakne policiji.
Odjednom do njega dopree glasovi estoke rasprave. Ta
iznenadna galama, koja je dolazila iz radne sobe Ksavijera Mandaja,
natera ga da nauli ui. Lagano je priao pragu salona i odmah
prepoznao Mandajev glas, koji je vikao:
- Rekao sam vam da u vam uskoro platiti!
Drugi glas se uzbueno suprotstavi ovom tvrenju:
- ime? Vi vie nemate ta da prodate!
- ta vi znate? Molim vas da me saekate mesec dana!
- U redu, ali vie nijedan dan. U protivnom, podneu tubu!
Doavola pomisli Lupen zaista je bilo vreme da se Mandaj
dokopa naslea!
Upravo se povukao na drugi kraj salona, kada je uo korake
kako se pribliavaju. Vrata radne sobe se estoko otvorie, i Lupen je
jedva uspeo da vidi posetioca koji je brzo naputao kuu, u pratnji
starog sluge. Mandaj nije oklevao. Trenutak proe, i on se nae u
salonu.
- Advokate, stojim vam na raspolaganju! Ako elite, moemo
prei u moju radnu sobu. ime mogu da vam budem na usluzi.
Lupen je unapred smislio dobar plan, da pree odmah u napad.
- Ovde sam kao zatitnik interesa gospoe Mandaj! Na moj

predlog, ona je otputovala u Valmondoa kod svoga sina, gde oekuje

ishod razgovora koji upravo preduzimam.
- Ne razumem vas.
- Stvar je veoma jasna, ona namerava da se razvede!
- ta?!
Mandaj stisnu pesnice, a na elu mu se pojavi debela vena.
Ipak, sauvao je hladnokrvnost.
- Mislio sam, advokate, da ste vi pravobranilac od suda?
- U pravu ste, ali mi je zakonom dozvoljeno da obavljam i
ovakve poslove i nikako nisam mogao odbiti zahtev gospoe
Mandaj!
Nastade nema tiina koja potraja nekoliko trenutaka... Mandaj
je posmatrao Lupena, igrajui se jednim lenjirom. Lupen je upravo
uivao u tako napregnutim trenucima kada odluke padaju odjednom.
Pitanje je bilo samo da li ga je Mandaj prepoznao. Taj snani ovek
bio bi u stanju da ga izbaci iz kue!
- Prilino sam zbunjen ree konano Lupen. S jedne strane,
kao to vam je poznato, uzeo sam na sebe odbranu vaeg roaka
Rafaela Dorena... Samo ta dunost pada mi dosta teko. Sa druge
strane, meutim, srean sam da sam uzeo da zatitim interese
gospoe Mandaj. No, ini mi se da neu moi detaljno da se zabavim
i jednim i drugim. Bie, oigledno, potrebno da jedan od njih
ostavim. Iskreno reeno, predomiljam se koji posao da zadrim.
- Moglo bi vam se dogoditi da izgubite na oba fronta, zar ne?
dobaci Mandaj cinino.
Lupen podie obrve, pretvarajui se da je zauen.
- Ne, nikako... Mislim ba obrnuto.
- ini mi se da su injenice protiv moga roaka neoborive!
Oigledno, on je izgubljen!
- Nisam ba sasvim siguran! Zahtevao sam, upravo, da Rafael
Doren bude suoen sa Izabelom Monkorne! Mislim na vau
svastiku. Takvo suoenje e doneti neke sasvim nove momente za
istragu.
Lupen zauta, a Mandaj ostade kao skamenjen. Naravno
nastavi Lupen ako ne budem odustao od te odbrane i poverio je

nekom prijatelju. Ne znam, da li e i moj zamenik smatrati da je

takvo suoenje neophodno. U tom sluaju, uzeo bih samo zatitu
interesa gospoe Mandaj! Ipak, eleo bih da budem donekle siguran
u ishod toga posla.
- ini mi se da vam i uspeh u tom poslu izgleda
problematian?
- Upravo sam zbog toga i doao ovamo!
- Dva protivnika se odmerie pogledom. Mandaj, nabijen
snagom, sa snanim vratom i rukama kao u rvaa, inilo se da bi bio
u stanju da smrvi tog vitkog advokata, ije je namere, izgleda, poeo
da nazire.
- Moram vam rei da nemam namera da se razvedem dobaci
Mandaj.
Lupen se nakloni.
- To je vaa lina stvar. Znai, da u odmah napustiti odbranu
linih interesa gospoe Mandaj, i iz ovih stopa otii pravo javnom
tuiocu!
- Saekajte... Moemo porazgovarati!
- Pa, razgovarati se uvek moe!
- Ako mislite da ete odbiti proces, mislim onaj u vezi sa
razvodom, da li nameravate da napustite odbranu Rafaela Dorena?
- To sam vam ve rekao, zar ne?
- ta bih vam, u tom sluaju, bio duan?
- injenica je da se etiri pisma nalaze kod vas. Bez njih vi ne
biste mogli naneti nikakve tete vaoj supruzi. Ona bi, meutim,
mogla vama da nanese velikih neprilika!
Lupen je vrebao svaki Mandajev pokret... Hoe li mu poi za
rukom da ga slomi? Mandaj, meutim, ostade neosetljiv na predlog, i
ponovo poe da se poigrava sa lenjirom, dok se Lupen u sebi divio
toj monstruoznoj hladnokrvnosti.
- Ako sam vas dobro shvatio, vi mi predlaete neku nagodbu?
ree Mandaj.
- Pa, stvari se mogu posmatrati i na taj nain.
- Pisma u zamenu za...
- Svakako!

- Dajte mi malo vremena da razmislim, jer ih ovog trenutka

nemam kod sebe.
- Imate ih. Onda su kod vas! Dakle, ako odavde odem praznih
ruku, idem pravo kod javnog tuioca.
- Zar u ovo doba?
- Tuilac radi do kasno... Mislim da u ga zatei za radnim
stolom.
Mandaj je razmiljao jo nekoliko trenutaka, a onda ree:
- U redu, neka bude... Odoh da ih potraim!
Lupen oseti kako mu talas radosti proe telom. Uspelo mu je,
dakle, i bez nasilja! Ipak, bio je veoma iznenaen lakoom kojom je
uspeh bio postignut. Zar je mogue da je taj Mandaj bio toliko glup?
Beatrisin mu ustade. Smekao se najljubaznije, onda iznenada
ree:
- Pogledajte malo dnevnu tampu dok me ekate! To je
poslednje izdanje. Dolazim odmah! Mandaj prui Lupenu list Pres,
zapali cigaru i dobaci:
- Proitajte ta pie na devetoj strani!
Lupena uhvati nemir, i odmah potrai devetu stranu... Naslov
lanka pade mu u oi:
Samoubistvo Rafaela Dorena, za koga se pretpostavlja da je
ubica svoja dva brata.
Mandaj se ushoda po svojoj radnoj sobi, a onda odjednom
zastade pred posetiocem:
- Jutros su nali jednog Rafaela mrtvog u njegovoj eliji...
Obesio se... Kako je to alosno!
- alosno za njega, ali i za vas obrati se Mandaj Lupenu.
Izgubili ste oba klijenta. Rafael vie nee moi da govori, a sumnjam
da e to bez onih pisama uiniti i moja ena!
Lupenu je bilo jasno da je doiveo neuspeh i to ga je veoma
pogodilo. Uinio je sve da se savlada i bio je ubeen da ga je Mandaj
prepoznao ve prvog trenutka, jer bi pravi ufrdije znao da mu je
klijent mrtav... Mandaj je pustio da njegov protivnik otkrije svoje
karte...
- Verujte mi, veoma mi je ao dobaci Lupen.

- Ne smeta... Vi ste jo uvek u godinama kada ovek ne sme da

klone zbog takvih neuspeha! osmehnu se Mandaj. U svakom
sluaju, savetujem vam razboritost!
Svaka Mandajeva re pogaala je Lupena kao no... eleo je
da skoi na Mandaja i strpa mu u usta te uvrede, a u isto vreme ljutio
se na samog sebe jer mu nije polazilo za rukom da pronae prave
odgovore ili pretnju koja bi Mandaja uutkala. Da li da ga optui za
ubistva? Nikako... To bi bilo kompromitovanje Beatrise i njenoga
sina. Sve u svemu, neuspeh je bio potpun i Lupen to shvati odmah,
izbegavajui da ide dalje u svojoj igri s protivnikom.
- Oh, bio sam na putu! tre se Lupen. Tek to sam se vratio
u Pariz! Samo tako se moe objasniti da nisam bio obaveten...
- A, tako?... Onda obavestite moju suprugu o merama koje ste
preduzeli i recite joj da jo nisam odustao od supruanskih obaveza.
Mandaj se lagano nakloni Lupenu, stavljajui mu do znanja da
je razgovor zavren, a onda dobaci:
- Nadam se da ete ponovo doi da me vidite. Budite uvereni
da e mi to biti izuzetna ast. Samo, ini mi se da vi imate udnu
naviku da sve ee poseujete moju kuu?!
- Naviku?
- Da. Zar ste zaueni? Ne seate se one noi kod sam bio
ranjen metkom iz revolvera? Oh, to je ve zastarela pria, slaem se.
Onda, seam se jednog popodneva kada nas je onaj valjani policajac,
mislim da se zove Veber, suoio na jednom asu gimnastike... Vidite,
dobro me slui memorija!
- U redu pomisli Lupen taj monstrum me je prepoznao...
Onda dobaci glasno:
- Ali, ja sam jo jednom dolazio ovamo kad vas nije bilo kod
kue. U vaoj radnoj sobi sam zatekao nekog vaeg prijatelja... sa
crvenom kosom, malo udnog izgleda. Vi znate na koga mislim!? On
je u vau mapu odloio onaj papirnati brodi o kome se tako mnogo
govorilo u poslednje vreme u javnosti...
Lupen se podrugljivo osmehnu, okrenu lea sagovorniku, pa
ree:
- Va sam ponizni sluga, gospodine Mandaj!

Kad je otvorio ulazna vrata oseao je veliko zadovoljstvo to je

mogao da vidi zaprepaeno Mandajevo lice.

IX
Trag
Lupen sie iz voza u Remsu, i uze bicikl koji se nalazio u
vagonu za prtljag, a zatim pree gradom u ruevinama, koje su ve
poeli da otklanjaju. Ulicama su promicali vojnici izmeani sa
civilima, ali niko nije obraao panju na biciklistu u starom mantilu,
jer je kia padala tokom noi. Dan ranije, dobro je izuio plan grada,
ali se esto gubio jer je Rems bio razoren, putevi izrovani i puni
vode, pa vie nije liio na nekadanji grad. Konano se nae u
jugoistonom delu, gde je put bio izbrazdan tokovima vojnikih
kola. Tu jo jednom baci pogled na plan grada i uveri se da taj put
vodi u alon... Zaas se naao u polju, sa sivim nebom iznad glave.
Odmah mu pade u oi jato gavrana, koje je nadletalo njive.
Misli su mu bile mrane kao i ceo taj pejsa oko njega. Jo
jednom je odluio da pokua nemogue, jer nije bilo drugog izbora...
Mandaja nije mogao da napadne ni sa koje strane! Samoubistvo
Rafaela Dorena uvrstilo je miljenje policije u njegovu krivicu, pa
su u policijskom komesarijatu bili zadovoljni takvim epilogom. Tako
se akcija pravde odjednom ugasila. Trebalo je po svaku cenu doznati
Mandajevu tajnu!... Bilo je jasno da je on poinio sva ta zla toliko
krvava, a naslee zamka nikako nije moglo biji pravi uzrok tih
nedela. Oigledno, postojalo je jo neto, ali ta? Lupenu tog trenutka
nije padala na um nikakva ideja. Znao je jedino da ima na
raspolaganju est dana, a posle toga e Beatrisa, kao Izabela
Monkorne, biti prinuena da prepie svoja dobra na Mandaja. Da li
se zaista radilo o nekim vrednostima? Moda je pokojni Monkorne
krio neko zlato ili nakit u zamku? Ako je tako, odakle je Mandaj
mogao to da zna! Pre dolaska u Rems, Lupen je dugo razgovarao sa
Beatrisom, koja je bila na rubu oajanja. Tada joj je rekao:
- Imajte poverenja, uspeu da razoruam vaeg mua!

Onda se raspitao i o onom dedi. Nije bio nikakav kolekcionar,

niti krtica. Uopte, nije se radilo o biu koje bi moglo da krije
novac! Ceo zamak, dakle, nije predstavljao nikakvu tajnu.
- ta elite da doznate? upita ga Beatrisa.
Pokuavam da proniknem u neku stvar. ini mi se da va mu
ima daleko vee ambicije nego to mi pretpostavljamo. Njegova
upornost da postane vlasnik zamka krije neto iza sebe... To bih eleo
da otkrijem.
Beatrisa ga je posmatrala udnim pogledom. Nije joj bilo jasno
emu toliko zalaganje za zatitu njenih interesa... Ipak, verovala mu
je. Ali na njenu alost, nije znala kako da mu pomogne u njegovom
nastojanju.
Ophrvan takvim mislima, Lupen je okretao pedale svoga
bicikla, promiui tog trenutka krajem koji se nekada nazivao
Remska uma. Sada je to bilo obino zgarite pocrnelih panjeva i
stabala. Konano stie do Kormantreja, a onda i do Tesija. U daljini
je, s vremena na vreme, viao na glavnom putu kolone kamiona koji
su prenosili materijal: vojska je transportovala ratne olupine,
bodljikave ice i raznu drugu opremu. U Sileriju, Lupen nabasa na
jednog seljaka koji je gurao runa kolica.
- Onda, vraamo se? doviknu mu taj ovek.
- Kao to vidite! odgovori Lupen.
- Kuda idete?
- U Verzi.
- Nije ostalo mnogo od njega!
- Da li je jo daleko?
- Ne, pet do est kilometara... Kod koga idete?
- Imam roake u Trepaju!
- Pa, sreno!
Lupen potera dalje bicikl i ubrzo primeti sa leve strane rovove
koji su krivudavo prelazili njivom. Ovde se, izgleda, rat zaustavio, a
sluali su se samo topovi! Nekoliko minuta kasnije, Lupen primeti i
tri do etiri netaknute kue.
Jedan pas zalaja. Tu primeti i neku stariju enu kako vadi vodu
iz bunara.

- Molim vas ree Lupen traim imanje Verzi-Monkorne...

Seljanka obrisa mokro elo, pa dobaci:
- Na njemu ste!
- Molim?
- Svuda oko vas.
Lupen obuhvati pogledom okolinu.
- A gde je zamak?
- Videete ga malo dalje u jednom dolu!
- Da li je oteen?
- Rat ga nije tedeo!
- Hvala.
Lupen potera bicikl rekavi glasno:
- Pa, ovde je vei kr nego to sam pretpostavljao... Ovde nema
nieg sem rupa koje su iskopale granate! Zar time Mandaj misli da
plati dugove?
Put je malo po malo, vodio prema uvali koja je nekada morala
izgledati prekrasno... Odmah iza okuke pojavi se dvorac. Oko njega
se prostirao dug zid, a unutra njega povei park od koga su ostala
samo skrena stabla, ali sam zamak nije bio u najgorem stanju... U
dvoritu su vojnici upravo tovarili sanduke na jedan kamion. Lupen
upita straara koji je stajao stotinu metara dalje:
- Moe li se ui? Ja sam iz slube za obnovu.
- Pitajte u kancelariji!
Nekoliko koraka dalje Lupen naie na mlaeg oficira.
- Oprostite, porunie, ja sam iz slube obnove...
- Zar i vi? presee ga oficir. Va kolega je bio jue!
- Doavola, to je bio sigurno Mandaj! pomisli Lupen. Taj
ne gubi nijedan trenutak!
Oficir pozva jednog podoficira i naredi mu da prati Lupena na
njegovom obilasku zamka.
- ta elite da vidite? upita podoficir.
- Pokaite mi, molim vas, sva mesta koja je posetio moj kolega
koji je jue bio ovde.
- Poimo.
- Odakle je poeo.

- Od spratova...
- Preoe preko divnog stepenita i dospee do drugog sprata,
gde je u sobama jo bilo nekog vojnikog materijala.
- Ovo emo iseliti za nekoliko dana. Zamak je sluio kao
sedite taba.
- Mislio sam da je upola uniten.
- Ne, malo je bombardovan, jer je bio dosta daleko od mesta
operacije. Samo, bio je zauzet etrnaeste. Nemci su uli u njega, ali
su se kratko zadrali.
Podoficir odvede Lupena do prozora, i prui ruku:
- Borbena linija protezala se nekoliko kilometara iza onog
grebena. Ovde u zamku, meutim, nije se to mnogo osealo. Tu je
general Mesirije imao svoj tab!
Lupen se nagnu kroz prozor, i opazi kolonu kola, pa upita:
- ta rade tamo ona kola?
- iste podrum! Moete zamisliti ega sve nema u njima. Ovde
su bile smetene pune etiri godine razne jedinice! Ti podrumi su
neto posebno. Sluili su za sazrevanje ampanjca. Pravi metro!
Njihove galerije se proteu u nedogled. Moete baciti pogled u njih
ako elite, mada je to jo zabranjeno!
Lupenu pade na um lukava ideja, pa upita:
- Ovde je svakako bio neki Morej, krupan crnomanjast ovek?
- Ne, va kolega je imao crvenu kosu, oianu, otru kao neka
etka. dobaci podoficir.
- Oh poznajem ga... Svakako e me obavestiti o tome.
Sioe do prvog sprata. Najnovije obavetenje koje mu je dao
taj podoficir prinudi Lupena da razmilja. Sad je bilo jasno da je onaj
crvenokosi uljez bio Mandajev sauesnik... udno je bilo samo to da
taj sauesnik poznaje sve tajne poslodavca i da je stigao ovamo pre
njega, u izvianje! Lupen skoro nije mogao da poveruje, poznavajui
Mandajev karakter.
- Da li je ostao dugo?
- Ne... Pregledao je prostorije veoma brzo.
Lupen se zamisli za trenutak, a onda upita:
- Ima li u blizini neka krma. Hteo bih neto da popijem pre

nego to se vratim u Rems.

- Ovde blizu nema. Moraete tri kilometra dalje, do Verzenea.
Tamo postoji jedna krma. Njen vlasnik se vratio kui pre dve
nedelje.
Podoficir odvede Lupena do izlaznih vrata i oprosti se od
njega. Lupen je toga trenutka imao utisak da mu je Mandaj umakao
iz ruku. Obie lagano kolonu kamiona, i doe do svoga bicikla, pa
krenu prema Verzeneu. Potajno se plaio da e Beatrisa stei o njemu
utisak da je ovek bez rei. Sve vie ga je hvatalo oseanje neuspeha
i, u trenutku kad je siao sa bicikla, pred krmom, bio je sasvim
obeshrabren.
Verzene, kao i veina sela koja su se nalazila pored samog
fronta, nije bio jako oteen. Lupen ue u krmu i zatee, pored
anka pet do est gostiju. ank je bio sastavljen od povee daske
stavljene na nekoliko buradi.
- Ima li neto za jelo? upita.
- Hoete li jedan omlet? upita ga krmar, ovek irokih
ramena, koji je davao utisak kao da je pijan.
- Odlino! zahvali mu Lupen.
Trenutak kasnije upusti se u razgovor sa krmarom, sevi za
jedan stoli.
Kao to vidite, spalili su mi nametaj ree krmar
namrgoeno Pun pogodak minobacaa!
Lupen mu se obrati:
- Traim jednog prijatelja. Dolazio je ovamo jue. Jedan
crvenokosi ovek.
- Ah, Kursel! Viktor Kursel. Bilo mi je drago da sam ga video!
Lupen odjednom oseti kako mu se srea vraa.
- Poznajete ga?
- Kako da ne... On je iz amerija... Pecali smo ribu u Eznu kao
deca. Jadnik, svi su mislili da je mrtav.
- Namerava li da se vrati u selo?
- Jo se nije odluio. U Parizu dobro zarauje sa svojim
zanimanjem. Ovde je nekad tampao etikete za ampanjske boce. No,
proi e dosta vremena da se taj posao obnovi. Vinogradi e poneti

tek kroz nekoliko godina.

- Da li je dobro zaraivao?
- Kako da ne, svi okolni vinogradari obraali su se...
- Trebalo bi da se naemo. Sretali smo se povremeno nekada,
Znate li sluajno njegovu adresu u Parizu?
- Ne znam. Zaboravio sam da ga upitam, toliko sam bio
iznenaen kad sam ga video posle mnogo godina.
- Lupen pouri da jede. Nameravao je da uhvati voz u
Remsu. Sad je bio na tragu. Taj Kursel e morati da progovori!
Ve u est asova, Lupen je bio na istonoj stanici u Parizu.
Pozva Bernardena, a dva sata kasnije mladi je bio upoznat sa onim
to je Lupen zahtevao od njega.
- Mislio sam da ste me se odrekli dobaci radosno Bernarden.
- To emo jo da vidimo. Sada odmah potrai spisak svih
zanatlija u gradu. Potrai prezime Kursel! Ako nita ne bude naao,
to je verovatno, onda emo sutra da obiemo sve tamparije. Kursel
je sigurno zaposlen u nekoj od njih.
- Moda bi bilo bolje da telefoniramo?
- Samo bi im signalizirali opasnost! Opet ne misli na sve,
Bernardene!
Lupen se plaio da nee nai toga Viktora Kursela i bio je u
pravu. U spisku tamparija nije ga bilo. Sutradan oko devet, obojica
se dadoe u lov, ali nigde nisu dobili taan odgovor. To traganje
potraja dva puna dana, a treeg dana isticao je rok koji je Lupen dao
samom sebi. Kroz nekoliko asova Beatrisa e u pratnji svoga
supruga otii kod belenika u Mantu i zamak Verze-Monkorne e
pripasti Mandaju. Lupen se oseao veoma rasejano kad je seo za sto
u jednom restoranu, tog trenutka bitka je za njega bila izgubljena, a
stalno ga je muila misao i razlog koji su naveli Mandaja da se tako
grevito bori za to naslee.
Iznenada, u restoran upade Bernarden. Zadihan, srui se na
stolicu za Lupenovim stolom, i ree uzbueno:
- efe, naao sam ga! Radi u jednoj maloj tampariji u ulici
Nil. tamparija pripada nekom Lamberu i zatvorena je od podne do
dva popodne...

Lupen ivnu. Pozva konobara i narui obilan ruak za

obojicu... Oseao se kao preporoen. vrsto stisnu Bernardenovu
desnicu.
- Pobedili smo, mome! Kasnije u ti sve ispriati! Ipak, da
nisi pucao na Mandaja, obavili bismo jedan odlian posao. Pouri sa
rukom, jer odmah kreemo da pokupimo Kursela!
- Pokupimo? zaudi se mladi. Bilo bi zaista veliko udo
ako bi on to dozvolio!
- Uhapsiemo ga kao policajci! Sa onim to mu lei na savesti,
nee izgovoriti ni re u znak protesta. Onda emo ga odvesti kod
mene. I tamo... Videe ta e sve biti!
U dva sata i pet minuta naoe se u ulici Nil. Lamberova
tamparija bila je smetena u jednom hangaru, a u manjoj sobi, gde
su uli, naoe oveka u plavoj radnikoj bluzi.
- Gospodin Lamber?
- Ja sam... elite?
- Moemo li videti Kursela?
tampar slee ramenima i dobaci:
- Nema ga nikad kad je potreban! Moraete otii do ulice
Boregar. On stanuje u broju 32. Ako ga tamo ne naete, sigurno je u
bifeu preko puta.
Ulica Boreger nije bila daleko. Lupen usput baci pogled u mali
bife, ali Kursela nije bilo tamo.
- Kursel? upita Lupen vratara ulazei u zgradu.
- Trea vrata sleva, na treem spratu!
Stepenite je zaudaralo na kuvani kupus. Zastadoe pred
vratima Kurselove sobe, a Bernarden zazvoni.
Niko nije odgovorio.
- Pokuaj jo jednom ree Lupen.
Jasno su razabirali zvonjenje zvonceta negde u unutranjosti
stana ali opet niko nije odgovorio.
- ta da se radi, efe? upita Bernarden.
- Jasno. Ulazimo!
- Lupen ve bee izvadio jedan kalauz iz depa, ali se vrata
otvorie odmah, na prvi pritisak na kvaku. Uavi unutra, Lupen

zastade kao skamenjen pa ree:

- Stigli smo prekasno.
Pred njim je lealo neije nepomino telo.

X
- Mrtav je? - upita Bernarden.
- Po svemu sudei, jeste!
Lupen kleknu na pod, i otkopa koulju na nepominom
oveku. Odmah je primetio krvavi rez noa. Lice toga oveka je bilo
bledo kao vosak.
- Pogledaj ree Lupen.
Rukom je pokazivao na nekoliko oiljaka na Kurselovom telu.
- Rane od metaka! uzviknu Bernarden.
Lupen se seti ta mu je rekao onaj krmar: Svi su mislili da je
poginuo!
- ta se ovde odigralo efe? upita zaprepaeni Bernarden.
- Nije teko pogoditi odgovori Lupen. Imao je sastanak sa
sauesnikom!
- Kojim sauesnikom?
- Mandajem, razume li?
Uzbuen, Lupen ipak nije iao dalje u svojim objanjenjima,
ali mu je situacija bila jasna. Crvenokosi Kursel doneo je iz Verzija
sva obavetenja koja su bila potrebna Mandaju. S druge strane,
Mandaj, koji je oekivao da e za nekoliko sati postati vlasnik
zamka, poto je postigao svoj cilj, nije vie imao potrebe za ovim
ovekom! Hladnokrvno ga je uklonio i sada se oseao daleko od
svake kazne; nije se morao plaiti nikakvih svedoka!
Lupenu odjednom proe glavom jedna misao, pa poe da
pretura po depovima teko ranjenog Kursela. Izmeu ostalog naao
je i pedeset franaka paljivo savijenih u novaniku. Lupen prie
prozoru i poe da ispituje novanicu. Nije jo zaboravio broj
novanice iz Mandajevog stola. Bila je to ista novanica koju je
crvenokosi uljez uzeo one noi iz Mandajeve radne sobe. Ako je ta

novanica bila tako dragocena, zato je Mandaj nije poneo sa sobom?

Jo jedna tajna!
Lupen strpa novanicu u svoj dep.
- efe!
Bernardenov uzvik odjeknu panino, a Lupen se naglo okrenu.
- ta je?
- efe... Pa, on nije mrtav!
- ta?
Lupen se nagnu nad Kurselovim telom. Ovaj upravo tog
trenutka otvori jedno oko, a onda polako i drugo, pa lagano uzdahnu.
Krv mu navre preko usana...
- Poslednji dah! proaputa Lupen. Dodaj mi jednu vlanu
krpu, Bernardene!
Lupenove ruke opipae Kurselovo telo. Ve je bilo samrtniki
hladno...
- Kursele ree Lupen polako. ujete li me? Ako me ujete,
zatvorite oi!
Kurselovi kapci se spustie, a onda se opet lagano podigoe. U
njegovim oima bljesnu dan sjaj.
- Mandaj vas je udario noem? Niste mu vie bili potrebni, zar
ne? upita Lupen.
Kurselovi kapci se podigoe i spustie nekoliko puta. Sa
krajnjim naporom je pokuavao da izgovori jednu re.
- Plan...
- Kakav plan? upita brzo Lupen. Plan ega? Gde je taj
plan... Kod Mandaja?
- Kurselovi kapci se spustie.
- Skriveni su kod njega, zar ne? upita jo jednom Lupen. A
gde? U njegovoj radnoj sobi!
Lice umirueg izraavalo je samo uasnu patnju.
- efe, to nije humano dobaci Bernarden.
- U salonu? upita Lupen. Ne... A gde, onda?
Krkljanje provre iz Kurselovih usta, a Lupen prisloni uvo na
njih... Umirui je ulagao poslednji napor da mu saopti ono to je
eleo.

- ta si rekao? F... U redu, to je jasno, kao Felisjen!... ta,

onda... M? Kao Matijas?! I R, kao Rafael? Kursele, nastavi, molim
te! To nije sve...
Kurselova glava klonu u stranu, a Lupen se uspravi.
- Gotov je! dobaci i nastavi da posmatra le, zatim proguna:
- ...F kao Felisjen... M kao Matijas... R kao Rafael!? Nita mi
nije jasno!
- Mogao je svata da kae primeti Bernarden.
- Ne, ne, to nikako nije bilo buncanje!
- Lupen izvue asovnik iz depa, i poskoi.
- Do avola polazimo odmah! Sada je ve dva i pedeset pet!
Oni imaju sastanak sa belenikom u Mantu u pet!
- Kojim belenikom?
- Za svega trideset minuta moramo pronai to skrovite! Ja
znam gde je...
- Lupen gurnu Bernardena prema vratima.
- Ali, taj le? pobuni se Bernarden. Treba nekog
obavestiti...
- Ostavi tu brigu vratarima... To je njihova dunost.
Naoe jedan taksi.
- Vozite u Ulicu Rofuko dobaci Lupen, i spusti se na
sedite, hvatajui pod ruku Bernardena.
Samo polako, mome!
- Ali, efe, vi... ta ja? Nikada nisam bio mirniji. Zna li
zato? Jer upravo idemo da naemo ta pisma! Ipak, ne znam o
kakvom planu je govorio Kursel. Ali, to sada nije vano! Znam samo
da Mandaj ima neki kovei u kom krije vanija dokumenta.
Sigurno je sakrio u njega i ta pisma.
- Koja pisma?
Objasniu ti kad ba eli sve da zna. No, najpre da ih
uzmemo od Mandaja. Onda emo se odmah dati u potragu za tim
planom. Samo ne znam o kakvom se to planu radi... Odakle tom
nesrenom Kurselu pade na pamet da umre tako brzo! Imam utisak
da se radi o neem veoma vanom. A klju za reenje tajne su upravo
ta tri slova. Moda je to neka ifra za bravu kase? Eh, taj Mandaj je

zaista velika hulja! Ba je morao da izabere tri poetna slova imena

svojih rtava. Mandaj e morati da plati za sve svoje zloine!
Lupen se odjednom obrati taksisti:
- Hoete li moi da nas prebacite do Manta im zavrimo u
Ulici Rofuko? Biete dobro plaeni!
Taksista klimnu glavom, a Lupen se tiho obrati Bernardenu:
- Sad je sve u redu. Sve je spaeno, a kad mi ta pisma budu u
rukama, Mandaj je moj! Evo nas, stiemo. Gle, ve je tri sata!
Moraemo da pourimo.
Automobil se zaustavi pred kuom Mandajevih i Lupen iskoi
iz njega.
- Saekajte nas ovde! Neemo dugo...
Prie vratima i pozvoni. Onda odgurnu starog slugu i zatvori
vrata, poto je za njim uao i Bernarden.
- Ne diite galamu posavetova Lupen starca. Vai su
otputovali, a vi ste sami. Bie bolje da utite, ako sebi ne elite zlo!
- Ali, ovde nema ta da se ukrade prostenja starac.
- Ko govori o krai? U pitanju je obina poseta. Dakle
napred!
Starac je bio toliko preplaen da ga je Bernarden morao
uhvatiti za ramena i povesti, da ne padne.
- Najpre da pogledamo u salon! dobaci Lupen.
Dugo su paljivo ispitivali svaki deo nametaja u toj prostoriji
ne izgubivi iz vida ak ni jednu sliku na zidu.
- ta bih uradio na Mandajevom mestu? Dakle, poznato mi je
da Beatrisa svuda trai pisma im joj on okrene lea. U ovoj sobi je,
dakle, svaki deli prostora dobro pregledan. Onda?
Uoe u radnu sobu, gde je Lupen sluajno otkrio onu tajnu
pregradu fioke u Mandajevom stolu. Bila je prazna! Zatim preoe u
trpezariju, pa u kuhinju... Nita!
- Penjimo se u gornje sobe! dobaci Lupen.
- Nisu ureene! proguna stari sluga.
- Utoliko bolje!
Dugo su se zadrali u Mandajevoj sobi, gde su svi ormari bili
otvoreni. Lupen nije dotakao nita. Samo je zavukao ruku u poneki

dep odee.
- Samo etiri pisma! To nije velika stvar. Ali, to se tog plana
tie, stvar svakako stoji drukije. ta treba da znae ona tri slova: F...
M... i R?... Lupen odjednom poe brzim koracima u Beatrisinu sobu.
- Nemojte tamo, efe! dobaci Benarden.
- Zato? Valjda zbog toga to je to soba jedne ene? Zar ne
pretpostavlja da je Mandaj mogao da sakrije pisma ba u njenoj
sobi, Beatrisi pod nosom?
U toj prostoriji ve je sve bilo spremljeno i, sem fotografije
malog Silvestera, nita nije podsealo na Felisjena, Matijasa i
Rafaela...
- Silazite dole obojica i saekajte me tamo povika odjednom
Lupen.
Skoro izlete iz Beatrisine sobe i za trenutaJc se kolebao da li
da se popne na gornji sprat. Onda poe brzim koracima, ali se
zaustavi na najvioj stepenici, spusti se na nju i obema rukama se
uhvati za glavu.
- Postajem sam sebi smean ree poluglasno. Podseam na
pticu u kavezu. Odakle da ponem? Nikako da se setim ta mu je ono
F... M... i R... Ovde nema niega to je u vezi sa pokojnim Beatrisinim roacima...
Lupen odjednom skoi na noge i sjuri se niz stepenice.
- Nali ste neto, efe! upita Bernarden.
- Svakako!... Koliko je to sati?
- Tri i trideset pet.
- Do avola, izgubili smo ve pola sata! Bernardene, poi sa
mnom!
Lupen upade u kuhinju i osmehnu se. Onda se uputi prema
zidu na kom je visio kalendar i skide ga. Zatim iupa klin na kojem
je kalendar visio i opipa zid koji je bio obloen belim ploicama...
Jedna ploica se pomae, a iza nje se ukaza otvor. Lupen zavue ruku
i izvadi nekoliko listova hartije, briljivo savijenih. Izbroja ih tano
etiri! Onda, skoivi od radosti, zamaha njima iznad glave.
- Bernardene, ovo su pisma! Ne pravi takvo lice, trenutak je
veoma svean! Sve je sada jasno, pa i ta tri slova F, M i R!...

Pogledaj taj starinski kalendar. To je efemerid u kom su iznete

godinje promene. Da, da, efemerid! Iza njega se nalazilo Mandajevo
sklonite. Nita praktinije od toga...
Lupen jo jednom zavue ruku u otvor, ali nita nije naao.
- Planova nema! Zamisli, Bernardene, taj Mandaj vie nije
imao potrebe za pismima. Zna li ti ta to znai, Bernardene? Planovi
su mu bili potrebniji! Trebae mu u najskorije vreme!
Lupen strpa pisma u dep i vrati ploicu na svoje mesto, a
onda dobaci Bernardenu:
- Ostae ovde da mu pravi drutvo do mog povratka. Ne gubi
ga nikako iz vida i ne pravi nikakve gluposti. Neu se zadrati dugo.
Lupen izlete iz kue kao vetar i skoi u taksi:
- U Mant!... Stanite na Trgu Mare o ble!
Manje od jednoga sata kasnije, taksi se zaustavi na jednom
omanjem trgu u obliku trougla, okruenom starinskim kuama iznad
kojih se uzvisio jedan toranj koji je nekada pripadao crkvi. Lupen
plati taksisti i izae iz kola.
Ipak, nemojte jo da se vraate. Mislim da ete mi biti
potrebni da se vratim u Pariz.
Tabla na belenikovoj kui videla se izdaleka. Lupen baci
pogled na sat.
- Stigao sam na vreme. Mogu zamisliti kakvo lice e napraviti
Mandaj kad me ugleda.
Snano je odgurnuo vrata i uao u zgradu. Naao se tog asa u
nekoj vrsti hodnika, po ijim zidovima su bili istaknuti razni afii, a
onda mu, odjednom, pogled pade na Beatrisu. Sedela je na jednoj
klupi tunijeg izglea nego ikada ranije.
- Zar vas belenik jo nije primio? upita brzo.
- Da... Mom muu se urilo, pa smo krenuli ranije. Sve je
gotovo... Potpisala sam!
- ta?
- Da, potpisala sam...
Lupen se spusti na klupu pored nje, veoma zbunjen.
- Zar je va mu ve otputovao?
- Da... Bar tako pretpostavljam. Nita vie ne znam! Potpuno

sam iscrpijena...
- A ja vam doneo pisma! Evo ih... Kako sam vam obeao!
Na Beatrisinom licu pojavi se traak radosti, a njene ruke
zadrhtae kad ih je uzela.
- U svakom sluaju, gospoo, budite sigurni da ih nisam itao!
osmehnu se Lupen.
- Hvala vam! proapta mlada ena.
- No, ovde nikako ne moete ostati... Doite, automobil je na
trgu... Poveu vas u Pariz!
Dooe do taksija, a Lupen pusti Beatrisu da prva ue u kola.
- Pariz... Ulica Rofuko!
Za vreme vonje malo su govorili. Lupen je smatrao
nepoeljnim da pominje Kursela i njegovu smrt, i Bernardena koji je
ostao u kui da uva starog slugu... Njoj je sada bilo jasno da on nije
nikakav advokat urdije. Beatrisa utonu u mrane misli, jer je bilo
oigledno da je Mandaj do toga trenutka dobio igru: njemu je pripalo
celo naslee Monkorneovih! S druge strane, Lupen nije mogao
nikako da ga prijavi policiji za tri zloina u porodici i ubistvo
sauesnika! U pitanju je bila Beatrisina ast. Ipak, Lupen je
razmiljao jo o jednom nainu da se stvari isprave. Tog trenutka
taksi se zaustavi pred kuom Mandajevih i Beatrisa otvori vrata, pa
ree:
- Molim vas, ne silazite. Ovog trenutka jo nisam u stanju da
vam izjavim svoju zahvalnost!
Ve je koraala trotoarom dok je Lupen plaao taksisti. U
trenutku kad je Beatrisa otkljuavala vrata, Lupen se okrenu i povika:
- ekajte me!
On brzo poe za njom i stie je na samom pragu salona.
- Moram vam neto objasniti! Unutra se nalazi neko...
Beatrisa ugleda Bernardena.
- Lisjen! promuca Beatrisa.
Lupen je prihvati u naruje, jer je tog trenutka izgubila svest.

Moj prijatelj je stajao pored kamina, jednim laktom oslonjenim

na mramornu plou, u prisnom stavu, koji mu je bio svojstven

kadgod bi priao neku zanimljivu priu. esto bi me vodio od
iznenaenja do iznenaenja, pa sam se na trenutke oseao kao da sam
u pozoritu. No, ovoga puta sigurno se na mom licu mogla proitati
zauujua neverica, jer je on prasnuo u smeh. Onaj ko ga nije uo,
ne moe sebi stvoriti pretpostavku o mladalatvu, mati i bezbrinoj
snazi jednoga Arsena Lupena.
- Da, da, ba tako ree on nekadanji Beatrisin ljubavnik,
otac maloga Silvestra, ovek koji je ostavljao ceduljice u Operi
Komik, a odlazio da ih potrai na groblje Perlaez, kratko reeno, bio
je Lisjen Debrin, to jest Bernarden! A ja, bezumnik, nijednoga
trenutka da posumnjam u istinu... No, dozvolite mi da iznesem stvari
po redu, jer vi svakako verujete da sam opravdao naega
Bernardena!... Bio je zarobljen sedamnaeste i upuen u logor gde je
imao dovoljno vremena da poloi samom sebi raune o svom
ponaanju prema Beatrisi. Gria savesti i oajanje... Moete zamisliti
koliko su dugi asovi zarobljenitva nagrizali njegovu sramotu,
aljenje, i izazivali ak ljutnju na sebe samog. No, u istom logoru
nalazio se i jedan veoma dobar momak, koji je poznat iz mojih
ranijih doivljaja (Drugo lice Arsena Lupena)... To je bio
Sebastijan, koji je postao Bernardenov prijatelj.
Lisjen se odluio da uini neto razborito, neto ljudski!
Sebastijan ga je nagovorio da se povee sa mnom. Tako sam se,
dakle, upoznao sa Lisjenom Debrinom, koji je u meuvremenu
promenio ime i prezime, i to u trenutku kad se odluio da sarauje sa
mnom. Znate i da sam diskretan. Nije mi ni padalo na pamet da se
raspitujem za njegovu prolost. Sebastijanova preporuka mi je bila
dovoljna. Ali, da je taj Lisjen, ili Bernarden ako elite, bio malo
iskreniji i rekao mi istinu, potedeo bi me mnogih briga. Nije,
meutim, bilo tako... inei mi manje usluge, on je u stvari, traio
Beatrisu...
No, da preemo na ono to je bitno u svemu... Bernarden je
uvrteo sebi u glavu da oduzme Mandaju pisma koje je ovaj otkrio i
sakrio.
- Da, da, tu je glavna stvar dobacih.

- Tano nastavi Lupen. Bernarden mi je tvrdio da je

prikupio obavetenja da u Mandajevoj kui ima stvari koje bi me
jako zanimale... Tako sam se odluio da stupim u akciju, jer se on
nije usudio da radi sam. Nadao se da e, pretvarajui se da trai stvari
od vrednosti, pronai ta pisma. Ili, da u ih ja pronai, a neu obraati
panju na njih. Naalost, nisam mogao pretpostaviti da e taj momak
biti spreman i na opasnije poduhvate. To sam, ipak, opazio one noi,
ali suvie kasno... Onda, na moju tetu, i na grobu marala Davua!
- Zar je to bio on?
- Doavola, nego ko drugi! uzviknu Lupen trljajui potiljak
rasejano. Mislio je da elim da se dokopam onog buketa ljubiica!
Uostalom, bila je to moja greka. Da nisam bio tako dobro preruen,
on bi me svakako odmah poznao. No, moda bi me ipak odalamio!
Jer, naravno, nije elao da se dokopam pisma koje je pripadalo
njemu. ovek koji voli, slabo razlikuje ta je u takvim sluajevima
dobro a ta nije!
Moj prijatelj pouta due vremena zanet svojim uspomenama.
Iskoristio sam i ja taj prekid, da sumiram svoje utiske... Dakle, nije
Kursel bio taj koji ga je udario po glavi na groblju, kao to je Lupen
verovao. Znai. bio je to Bernarden! Pade mi tada na pamet jedna
misao, koju mu nikad nisam saoptio, jer sam oseao njenu
zlonamernost... Naime, imao sam utisak da Lupen moda pokazuje
za nju vie interesa nego za obinu enu... Otud moda i
Bernardenova ljubomora koju mu nikada nije hteo priznati. Ipak,
doneo sam odluku da paljivo ispitam taj momenat u celoj stvari, radi
jasnijeg suda o svemu.
Lupen je predoseao ta mislim, pa se osmehnu, posmatrajui
me paljivo.
- Mislite na Beatrisu?
- asti mi, ba tako! Pretpostavljam da je Bernarden bio
prinuen da joj kae istinu!
- Svakako... I rekao joj je zato smo ulazili u njenu kuu i zato
je pucao na njenoga mua! Naravno, sve mu je oprostila.
- A da li je vama oprostila to ste bili Arsen Lupen?
- Siguran sam u to!... Jer, da sam bio obian kriminalac, ona bi

vie volela da zaboravi to! Ovako, bilo joj je jasno da sam se borio za
nju i njenog sina!
- A Mandaj?
- Njega sam ostavio za kraj dobaci Lupen. A taj kraj je bio
tako izvanredan da ne bi niko poverovao u njega! Ipak, jedna pria
nikad nije bila stvarnija od ove... Ali, dozvolite mi da se opet vratim
malo u prolost... U vreme kada su se Beatrisa i Bernarden prepustili
svome oduevljenju, ja sam odveo u stranu onog starog kunog
slugu, i dobro ga ispitao. Doznao sam od njega da je Mandaj uoi
svoga puta pripremio, zajedno sa svojom enom, kofer u koji su
stavili neke stvari, koje su za mene bile neoekivane...
- O emu se radilo?
O sveama, makazama, ekiu i vie kutija ibica. Jedan
prevoznik je odneo to na istonu stanicu... Razumete li sada?
- Znai, posle puta za Rems, on se spremio za putovanje do
zamka?!
- Jasno... Zbog toga je trebalo to pre otii do njega! Odmah
sam razdvojio dva zaljubljena goluba, poto sam dobro zastraio
jadnog starca, i poveo sa sobom Bernardena, jer sam smatrao da mi
moe biti od koristi.
- Nemojte ga izlagati opasnosti! zamolila me je Beatrisa. I
mnogo sree, advokate urdije!
Osetio sam odmah da sam za nju ostao samo branitelj ene i
deteta.
U Lupenovom glasu osetio se prizvuk ogorenosti, ali sam se
pretvarao da to ne primeujem.
- Vratimo se dakle na Mandaja. Nestrpljiv sam da doznam ta
se dogodilo s njim.
- I ja sam bio nestrpljiv! osmehnu se Lupen. No, trebalo je
obaviti jo neke poslove pre odlaska u Verzi... Budite sigurni da je i
moja radoznalost bila slina vaoj!

XI
Lomaa
Sutradan, kasno posle podne, Lupen i Bernarden stigoe u
blizinu zamka. Vojnika vie nije bilo, a po dvoritu su ostali jedino
slama i papir, koje je vetar raznosio na sve strane.
- Ostaviemo bicikle u parku ree Lupen. Nikako nas ne
sme uti. Jer, sad je kod svoje kue, a mi smo nepoeljni gosti... On
ak ima prava i da puca na nas!
Oprezno prioe zidu koji je opkoljavao zamak i dooe do
june fasade koja je bila teko oteena bombardovanjem iz
vazduha... Lupen upali elektrinu lampu i ue u predsoblje zamka, po
kome je jo uvek bilo razbacano iverje, komadii bodljikave ice i
stare novine. Zaustavljao se s vremena na vreme i oslukivao.
Ogromnim prostorijama zamka duvao je veernji povetarac, unosei
u njih neprijatan nemir naputene kue. Zastao je naglo, na pragu
salona, koji je, izgleda, za vreme rata sluio kao radna soba, pa
dobaci:
- Tamo, pogledaj!
Svetlost lampe se zaustavi na pokazanom mestu, a Bernarden
nagnuvi se preko Lupenovog ramena, u jednom uglu sobe opazi
jedan madrac sa ebadima. Sanduk kraj madraca bio je pun svea,
praznih boca, kutija konzervi, a pored toga tu se nalazila i jedna
porcija sa bocom vode za pie.
- Tu se, izgleda ulogorio!? proaputa Bernarden.
- Da.
Lupen preleti lampom po okolnim zidovima i prozorima na
kojima su bili zatvoreni kapci, a onda se brzo priblii Mandajevom
leitu i podie ebe.
- Planovi zamka su u njegovim rukama! Poimo dalje, nai
emo ga negde!
Nisu ga nali ni u jednoj prostoriji zamka.
- Znai, radi negde van zgrade! Sad sam se setio. Znam gde je!
ree Lupen.
Setio se ta mu je neki dan rekao onaj podoficir, pomenuvi da

kraj zamka postoje prave katakombe.

- Poimo, znam gde je... Zatei emo ga u poslu!
Preoe preko parka, i u ruevinama jednoga hangara
pronaoe stepenite koje je vodilo pod zemlju. Za as se naoe u
prostranoj galeriji ije je tlo bilo cementirano. To su bili uveni
Monkorneovi podrumi u kojima je sazrevao ampanjac. Taj ogromni
tunel vodio je u nedogled uranjajui u tamu. Lupen i Bernarden
opazie pri svetlosti elektrine svetiljke uski dekoviljski kolosek.
- Idemo njime i neemo se izgubiti! dobaci Lupen.
I ovde su otpaci bili razbacani na sve strane, a od ampanjskih
boca nije bilo ni traga. Oigledno, vojnici koji su boravili ovde
tokom rata, nisu oskudjevali u piu...
Odjednom, iz daljine, zauli su neku buku.
- To je on! proapta Lupen.
Skrenue u poboni tunel. Sad su sasvim jasno razabirali buku
s leve strane, ali je jo uvek dolazila iz velike daljine.
- ta on tamo radi? upita Bernarden.
- Neto kopa! uje li?
Lupen stavi jednu aku ispred svetiljke. Tek toliko da se vidi
koji korak pred njima. Uskoro su uli kako se pod udarcima pijuka u
Mandajevim rukama rui jedan zid i kako kamenje pada na betonski
pod. Nisu bili daleko od njega. Lupen odjednom zastade i pokaza
rukom pred sebe:
- Eno ga!
S leve strane video se jedan svod galerije koji je podseao na
kapelu katakombe. Do pojasa go. Mandaj je snano zamahivao
pijukom pod svetlou jedne treperave svetiljke. Njegovi udarci bili
su usmereni na stenu pred njim. Jednog trenutka, oigledno zamoren,
Mandaj spusti pijuk, da predahne i obrie znoj sa ela. Lupen tog
trenutka primeti u steni uski otvor.
Nekoliko trenutaka kasnije Mandaj ponovo ustade i poe da
udara pijukom, a Lupen ustuknu korak-dva nazad.
- Tunel je, izgleda, pregraen debelim zidom proapta
Lupen. Izmeu pregrade i pravog kraja tunela nalazi se neki
skriveni prostor. Pitam se ta je u njemu skriveno?

Paket lojanica leao je kraj Mandaja. Da li je to znailo da je

on znao da e taj posao potrajati due vremena? Oigledno da su i
Mandaj i Kursel znali za to skrovito mesto, i da je novi naslednik
zamka eleo da stavi ruku na neto veoma dragoceno! U tom pogledu
nije bilo vie nikakve sumnje. Nije bilo iskljueno da je stari
Monkorne pre izbijanja rata tu sakrio neto to je imalo veu
vrednost. Ali, s druge strane, bilo je nemogue da tako debeo zid
izgradi samo jedan ovek!
Mandaj je udarao pijukom u zid jo ceo jedan sat, onda prinese
svetiljku otvoru u zidu. Jo uvek nije bio dovoljno irok da se kroz
njega provue ovek Mandajevog stasa. Za trenutak, on odloi pijuk
kraj sebe, zapali cigaretu i dohvati omanju bocu sa vinom. Nije
mogao slutiti da ga posmatraju etiri oka iz tame...
Proe desetak minuta, a onda se Mandaj prihvati posla. Ne
potraja dugo, a otvor se naglo proiri... Tada on odloi pijuk i zavue
jedno rame u otvor, a zatim i jednu nogu. Ulagao je ogroman napor
da se provue, to mu konano poe za rukom.
Trenutak kasnije, iza zida za kojim je nestao Mandaj, odjeknu
udna buka, koja zaprepasti Lupena.
- Pa, on se smeje! dobaci on Bernardenu.
Zaista, Mandaj se grohotom smejao u tajanstvenoj prostoriji...
Bio je to neki udan smeh, meavina sree i zla.
- Poludeo je? proaputa Bernarden.
- Ne, nikako, samo se raduje neem to mu je polo za rukom...
Izgleda da se dokopao onog to je eleo!
Odjednom se iz otvora pojavi Mandajeva ruka, a onda i
glava... Vraao se kroz otvor da bi uzeo eki i paket sa sveama.
- Tamo su, dakle, neki sanduci koje treba otvoriti! proapta
Lupen.
Trenutak kasnije Mandaj se opet naao sa druge strane
pregrade i odande odjeknue udarci ekia... Onda, za jedan trenutak
nastade tiina, da bi se, zatim, Mandaj pojavio u otvoru, drei u ruci
povei paket... Polako je prineo svetiljku paketu, raskinuo omot i
paljivo se zagledao u njegovu sadrinu. Lupen nikako nije mogao da
razabere o emu se radi. Uinilo mu se, ipak, da Mandaj guna, kao

da neto prebrojava... ta to moe biti? Lupen zadrhta od

radoznalosti.
Mandaj izvue i drugi paket, pa pocepa omot. Kad je to uradio,
baci paket na zemlju i opet se prihvati pijuka. Tog trenutka Lupen
oseti jako strujanje vazduha... Sa druge strane zida postojao je,
sigurno, neki otvor, kroz koji je prolazio sve vazduh.
Mandaj je snanim udarcem pijuka sve vie irio otvor u
pregradi.
- ta to radi? upita Bernarden. Postajem nestrpljiv.
- Tiho, nee proi mnogo vremena, pa emo doznati!
proaputa Lupen.
Zaista, posle nekog vremena, Mandaj se opet zavue u otvor, a
onda poe kroz njega, s druge strane da ubacuje u tunel pakete sa
istim omotom. Lupen primeti da paketi, padajui na beton, ne prave
nikakvu buku. Oevidno se u njima nije nalazilo neto teko.
- ta bi to moglo da bude? proapta.
Mandaj se odjednom pojavi u otvoru i zaas se opet nae u
tunelu. Onda Lupen opazi kraj zida, jednu kantu benzina. Mandaj je
uze, otvori polako zavrtanj, i pospe sve pakete benzinom. Trenutak
kasnije prineo je upaljenu ibicu. Nije trebalo ekati dugo; paketi se
pretvorie u pravu lomau. im je omot izgoreo na nekim paketima,
tunelom poletee manji listii hartije, koji su bili upakovani. Leteli su
noeni jakim strujanjem plamena. Jedan od njih pade nedaleko od
Lupena.
Rizikujui da ga Mandaj primeti pri jakom plamenu, Lupen
lee potrbuke na beton i isprui ruku prema komadiu hartije.
Bila je to novanica! Slina onoj koju je naao u Mandajevom
stanu u Parizu: novanica od pedeset franaka!
- Pokaite mi, efe, taj komad hartije! proguna Bernarden.
Lupen stavi aku na Bernardenova usta, plaei se od glasnog
uzvika iznenaenja.
- Doavola, umukni! Zar ne vidi da je to novanica?!
- Lana?
- Ne... Prava!
- Onda?

Lupen i Bernarden nisu mogli poverovati svojim oima... Taj

bezoni Mandaj, zaduen preko glave, koji je prisilio svoju enu da
se lano predstavlja kao Izabela Monkorne, ovek koji je muki ubio
trojicu Dorena da bi se dokopao imanja staroga Monkornea, ovoga
trenutka u plamenu sagoreva svoje ogromno bogatstvo!
Mandaj je stalno donosio nove pakete sa novanicama i bacao
ih na lomau... No, u tim novim paketima nisu vie bile samo
novanice od pedeset franaka. Suei po formatu novanica, to su
mogle biti i one od pet stotina i od hiljadu franaka.
- Treba ga spreiti! ree Bernarden. Budi miran naredi
Lupen.
Crveni stub plamena postajao je sve vei, a toplina sve
neizdrljivija. Mandaj je, iz pomo grablji, dovlaio rasute novanice
na vatru, podseajui na vrtlara koji pali suvo lie i korov.
Mislim da sam shvatio...
Lupenovu reenicu odjednom prekide strahovita eksplozija.
Gust dim i sagoreli ostaci novanica odjednom ispunie tunel. Lupen
i Bernarden, upola slepi, povukoe se brzo nazad, gde je toplota
vazduha bila snoljivija.
Zid je popustio ree Lupen. Ili je Mandaj podmetnuo neku
bombu da bi ga unitio...
Zakaljae glasno obojica, a Lupen die svoju elektrinu lampu
i osvetli ceo tunel. Ulaz u podrumsku galeriju bio je upola razruen i
pokriven nagorelim novanicama.
- Priimo predloi Bernarden.
- Mandaj je sigurno mrtav!
- Ne mii se. Ko nam garantuje da nema jo koje mine?
Saekae, ali eksplozija se nije ponovila. Mir opet zavlada u
tunelu, a onda se zau stenjanje. Mandaj je bio iv!
Obojica se oprezno pribliie tom delu tunela. Na betonskom
podu sedeo je Mandaj, pokuavajui da zapali jednu malu svetiljku.
Lice mu je bilo pokriveno krvlju, a iza njega zid je bio upola izvaljen,
pa se lepo mogla videti hrpa sanduka puna novanica.
Unezverena pogleda, Mandaj se podie na noge i zatetura,
pokrivajui lice obema akama. Onda, oigledno teko ranjen i

onemoao, posrnu i pade na pod. ulo se samo njegovo teko

disanje...
- efe, on je mrtav!
- Ne, jo je iv!
Zaista, Mandaj je pokuavao puzei da se priblii sanducima, a
tog asa Lupen odlui da ue u taj deo tunela, zajedno sa
Bernardenom. Opazivi ih, Mandaj se leima osloni na zid.
- Opet vi! povika.
- Da, to sam ja! dobaci Lupen. S vama je svreno!
- Odlazite! povika Mandaj pruajui krvave ruke, kao da je
eleo zatiti sanduke sa novanicama.
- Smirite se, Mandaj! U takvom ste stanju da smo prinueni da
vam pomognemo.
Bernarden napravi neku vrstu leita od hartije i odee, pa
obojica smestie Mandaja na njega. Lupen izbrisa, maramicom,
okrvavljeno lice, teei Beatrisinog mua:
- Izvui emo vas nekako odavde!
- Podeliemo... sve ovo! promuca Mandaj.
- Da, podeliemo! dobaci Lupen rasejano.
- Obeavate?
- Naravno, samo elim da dobijem neka obavetenja o tim
novanicama... Da li su prave?
- Ne.
- Lane?
- Ne.
- efe, vidite... On je u bunilu! dobaci Bernarden.
Lupen se nadvi nad Mandajom i sasu mu u usta nekoliko kapi
konjaka iz omanje boice.
- Novanice su prave, ali ih nije emitovala Narodna banka
Francuske, zar ne? zapita Lupen.
- Da.
- Sto mu gromova! uzviknu Lupen, poto mu je tek tada bilo
jasno o emu se radi.
- tampao ih je nemaki generaltab promuca Mandaj.
Izgleda da je to bila ideja nemakog prestolonaslednika.

- Nemci su, dakle, uspeli da se domognu originalne hartije na

kojoj su se tampale francuske novanice?
- Da.
Ideja je bila paklena... Nemci su nameravali da unite privredu
Francuske, i odtampali su te novanice pre nego to je izbio rat.
Kada su upali u Francusku, sa njima su doputovali i sanduci sa
novanicama. Onda su pretrpeli poraz na Marni, u bici kod Remsa...
U povlaenju, sakrili su novanice na sigurno mesto. Nekoliko puta
su pokuali da povrate izgubljeno, napadajui na Urk, ali su bili
1917. odbijeni na reci Esn... Desetine hiljada mrtvih vojnika ostali su
na bojitima ampanje da bi se dokopali tajnog oruja... Pred
njima je, dakle, leao ukleti novac, i Mandaj koji je umirao...
Jo je dosta pitanja ostalo bez odgovora, ali se Lupen tog
trenutka oseao gospodarom situacije.
- Kako ste doznali za taj novac? upitao je Lupen Mandaja.
- Od Kursela. Pre nego to su se Nemci povukli preko Marne,
mobilisali su nekoliko desetina metana da izgrade ovaj zid. Onda,
kad je sve bilo zavreno, Nemci su ih postreljali. Kursel, mada teko
ranjen, uspeo je nekako da im pobegne.
Lupen se seti onih oiljaka na Kurselovom telu.
- Pre rata, Kursel je radio za mene nastavi Mandaj. Kad
sam i ja bio ranjen, nali smo se zajedno u bolnici i on mi je poverio
tajnu.
Mandaj uzdahnu teko, i ulaui krajnji napor, nastavi:
- Predloio mi je da podelimo novac, ali mu ja nisam verovao.
Onda mi je pokazao novanicu od pedeset franaka, koju je uzeo iz
jednog sanduka... Tu novanicu sam dugo uvao kod sebe. Onda, kad
sam doznao da policija pretresa moj stan, poslao sam Kursela da
uzme novanicu iz fioke u mom radnom stolu!
- To je bilo one noi kad je stavio i pretee pismo za vas, zar
ne?
- Ah, to vam je poznato!?
- Onda?
- Saekali smo kraj puta. Kursel je znao da sam oenjen
unukom starog Monkornea, i verovao je da u jednoga dana biti

naslednik zamka. Rekao sam mu da testament predvia druge

naslednike, a on je izgubio glavu. Plaio se da e neko drugi doi u
posed tolikog bogatstva! Njemu je palo na pamet da zameni moju
enu za Izabelu Monkorne. Tako je doneo i odluku da ukloni sva tri
brata Dorena...
- Zato ste ga ubili? pita Lupen zamiljeno.
Mandaj je nekoliko trenutaka utao, a onda proaputa:
- Ima tajni koje ni dvojica ne smeju da znaju. Vidite, on me
ak nije ni obavestio da je zid miniran. No, sreom, vi ste ovde da me
spasite. Podeliemo...
Njegova ruka pokaza na sanduke sa novanicama.
- Svakom po sto miliona... Ostalo treba spaliti... Ima ih
previe...
Njegove rei poee da se gase. Oi su mu zraile patnju i
smrt, ali su jo uvek sjale udnim sjajem... Odjednom, tanak mlaz
krvi iz njegovih usta.
- Teko je ranjen u glavu proapta Lupen.
- Da potraim nekog lekara? upita Bernarden.
- Uzalud! Za nekoliko minuta bie mrtav! dobaci Lupen.
Moraemo unititi sve ovo.
Lupen pokaza na sanduke sa novanicama.
- Mogli bismo uzeti koji milion, efe? upita iznenada
Bernarden.
- ta?! planu Lupen. Ni jednu novanicu!... Shvata li
kakav je to novac, Bernardene?
Lupen uhvati mladia za ramena i dobro ga protrese.
- Zar ti nije jasno da je neprijatelj eleo da upotrebi taj novac
da uniti nau zemlju!?
- Ali, stvorie se ogroman dim. Videe se izdaleka!
- Ne brini. Ovoga trenutka svi spavaju. Do jutra e biti gotovo!
Mandaj e izgoreti sa tim prljavim novcem. On se nalazi u njegovoj
kui. Sem toga, izgleda da se srea okrenula u tvoju korist. To e
ubudue biti tvoj dom! Jer, pravi naslednik je tvoja Beatrisa! Mora
misliti na svoga sina!
- Ne mislim da postanem proizvoa ampanjca! dobaci

Bernarden smekajui se.

- Onda, prodajte sve to i preselite se na neko drugo mesto!
Prenesoe, bez rei, Mandajevo telo i stavie ga pored
ogromne hrpe novanica koja se sve vie rasplamsavala. Kad su
izali iz tunela, zora je svitala. Sunce se tek pojavilo na horizontu,
bacajui prve zrake na prolene listove po okolnom drveu...
- Lisjene ree Lupen nazvao sam te tako, jer je Bernarden
nestao u meni. Ti e se za koji sat videti sa Beatrisom... Reci joj da...
Lupen zauta razmiljajui nekoliko trenutaka, a onda ree:
- Ne, ne, nita joj nemoj rei!
I obojica pooe prema izlazu iz zamka.
KRAJ