ZAKON

O VANREDNIM SITUACIJAMA
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se delovanje, proglaavanje i upravljanje u vanrednim situacijama; sistem zatite i spasavanja
ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea udesa i
katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih veih nesrea (u daljem tekstu: elementarne nepogode i druge nesree);
nadlenosti dravnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i uee policije i Vojske Srbije u zatiti
i spasavanju; prava i dunosti graana, privrednih drutava, drugih pravnih lica i preduzetnika u vezi sa vanrednim
situacijama; organizacija i delatnost civilne zatite na zatiti, spasavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda i
drugih nesrea; finansiranje; inspekcijski nadzor; meunarodna saradnja i druga pitanja od znaaja za organizovanje i
funkcionisanje sistema zatite i spasavanja.
lan 2.
Republika Srbija obezbeuje izgradnju jedinstvenog sistema zatite i spasavanja u skladu sa ovim zakonom i drugim
propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima koji se odnose na zatitu i spasavanje i civilnu zatitu.
lan 3.
Osnovni zadaci sistema zatite i spasavanja, u smislu ovog zakona su:
1) programiranje i planiranje mera i aktivnosti na zatiti i spasavanju;
2) zatita, kao skup preventivnih mera usmerenih na jaanje otpornosti zajednice, otklanjanje moguih uzroka
ugroavanja, smanjenje uticaja elementarnih nepogoda, spreavanje drugih nesrea i u sluaju da do njih doe,
umanjenje njihovih posledica;
3) koordinacija pri uspostavljanju, izradi i realizaciji Nacionalne strategije za zatitu i spasavanja;
4) spasavanje i pruanje pomoi, pod ime se podrazumevaju operativne aktivnosti koje se preduzimaju u cilju
spasavanja ljudi, materijalnih dobara i ivotne sredine;
5) ublaavanje i otklanjanje neposrednih posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea, pod ime se
podrazumevaju mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi uspostavljanja neophodnih uslova za ivot graana na
postradalom podruju;
6) organizovanje, opremanje i osposobljavanje snaga zatite i spasavanja;
7) organizovanje, opremanje i osposobljavanje dravnih organa, privrednih drutava, drugih pravnih lica i preduzetnika
za zatitu i spasavanje;
8) organizovanje i osposobljavanje graana za linu, uzajamnu i kolektivnu zatitu;
9) pruanje i traenje pomoi i saradnja sa drugim zemljama i meunarodnim organizacijama;
10) upravljanje, rukovoenje i koordinacija subjektima i snagama sistema zatite i spasavanja u vanrednim situacijama i
11) drugi poslovi i zadaci zatite i spasavanja.
Subjekti sistema zatite i spasavanja
lan 4.
Subjekti sistema zatite i spasavanja su:
1) organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave;
2) privredna drutva, druga pravna lica i preduzetnici (u daljem tekstu: privredna drutva i druga pravna lica);
3) graani, grupe graana, udruenja, profesionalne i druge organizacije.
Subjekti iz stava 1. ovog lana, obezbeuju izgradnju jedinstvenog sistema zatite i spasavanja na teritoriji Republike
Srbije, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima kojima se
ureuje organizacija, razvoj, pripremanje i upotreba snaga i sredstava zatite i spasavanja.
Subjekti iz stava 1. ovog lana sprovode preventivne mere zatite i spasavanja.
Naela zatite i spasavanja
lan 5.
Naela zatite i spasavanja zasnivaju se na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklaenom delovanju subjekata
sistema zatite i spasavanja.
a) Naelo prava na zatitu
Svako ima pravo na zatitu od nesrea i katastrofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama i drugim nesreama.
Zatita i spasavanje ljudskih ivota ima prednost nad svim drugim zatitnim i spasilakim aktivnostima.
b) Naelo solidarnosti
Svako uestvuje u zatiti i spasavanju u skladu sa svojim mogunostima i sposobnostima.

-2v) Naelo javnosti

Podaci o opasnostima i delovanju dravnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugih
subjekata zatite i spasavanja su javni.
Organi dravne uprave, organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave moraju obezbediti da
stanovnitvo, na podruju koje moe pogoditi elementarna i druga nesrea, bude obaveteno o opasnosti.
g) Naelo preventivne zatite
Organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i druga pravna lica prilikom
obezbeenja zatite od elementarnih nepogoda i drugih nesrea, prioritetno sprovode preventivne mere zatite u skladu
sa svojim nadlenostima.
d) Naelo odgovornosti
Svako fiziko i pravno lice je, u skladu sa zakonom, odgovorno za sprovoenje mera zatite i spasavanja od nesrea i
katastrofa izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesreama.
) Naelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava
U zatiti i spasavanju koriste se prvo snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave.
U sluajevima kada zbog obima nesree odnosno ugroenosti, snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave
nisu dovoljne, nadleni organ obezbeuje upotrebu snaga i sredstava sa teritorije Republike Srbije.
Policija i Vojska Srbije upotrebljavaju se za zatitu i spasavanje ako raspoloive snage i sredstva nisu dovoljne.
lan 6.
Civilna zatita, kao deo sistema zatite i spasavanja, organizuje se i priprema u miru i ratu, u skladu sa Dopunskim
protokolom I iz 1977. godine uz enevske konvencije o zatiti rtava rata iz 1949. godine, i drugim pravilima
meunarodnog humanitarnog prava.
lan 7.
Civilna zatita kao deo sistema zatite i spasavanja je humanitarna i nevojna aktivnost od opteg interesa za Republiku
Srbiju.
Civilna zatita koristi meunarodni znak raspoznavanja: ravnokraki trougao plave boje na narandastom polju.
Znaenje izraza
lan 8.
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) vanredna situacija je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih dogaaja i drugih opasnosti po
stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije mogue
spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi, zbog ega je za njihovo ublaavanje i otklanjanje
neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojaan reim rada;
2) sistem zatite i spasavanja je deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja
subjekata sistema zatite i spasavanja na sprovoenju preventivnih i operativnih mera i izvravanju zadataka zatite i
spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea, ukljuujui i mere oporavka od tih
posledica;
3) elementarna nepogoda je dogaaj hidrometeorolokog, geolokog ili biolokog porekla, prouzrokovan delovanjem
prirodnih sila, kao to su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake kie, atmosferska pranjenja, grad, sua, odronjavanje
ili klizanje zemljita, sneni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija
zaraznih bolesti, epidemija stonih zaraznih bolesti i pojava tetoina i druge prirodne pojave veih razmera koje mogu
da ugroze zdravlje i ivot ljudi ili prouzrokuju tetu veeg obima.
4) tehniko-tehnoloka nesrea udes je iznenadni i nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja koji je izmakao kontroli
prilikom upravljanja odreenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi,
transportu, prometu, preradi, skladitenju i odlaganju, kao to su poar, eksplozija, havarija, saobraajni udes u
drumskom, renom, eleznikom i avio saobraaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada iara za transport ljudi,
ruenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i
nuklearnim materijama; a ije posledice ugroavaju bezbednost i ivote ljudi, materijalna dobra i ivotnu sredinu;
5) katastrofa je elementarna nepogoda ili druga nesrea i dogaaj koji veliinom, intenzitetom i neoekivanou
ugroava zdravlje i ivote veeg broja ljudi, materijalna dobra i ivotnu sredinu, a iji nastanak nije mogue spreiti ili
otkloniti redovnim delovanjem nadlenih slubi, organa dravne uprave i jedinica lokalne samouprave, kao i nesrea
nastala ratnim razaranjem ili terorizmom;
6) vanredni dogaaj je nesrea izazvana elementarnom nepogodom i drugim nesreama, koja moe da ugrozi zdravlje
i ivote ljudi i ivotnu sredinu; a ije posledice je mogue spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i
slubi;

-37) otpornost je sposobnost drutva izloenog opasnostima da se odupre, apsorbuje, navikne na opasnosti i oporavi od
opasnosti blagovremeno i na efikasan nain, to podrazumeva i ouvanje i povraaj sopstvenih osnovnih (sutinskih)
struktura i funkcija;
8) rizik oznaava verovatnou da e se nesrea pojaviti u odreenom vremenskom razdoblju, okolnostima i sa
odreenim negativnim posledicama;
9) smanjenje rizika od katastrofa je struno sprovoenje aktivnosti za smanjenje rizika putem sistemskih napora da se
analiziraju uzroni faktori katastrofa i da se njima upravlja i, s tim u vezi, ispravno upravlja zemljitem i okolinom, smanji
izloenost opasnostima i ugroenost ljudi i imovine i unapreuje ukupna spremnost za reagovanje na ove dogaaje;
10) Nacionalna strategija zatite i spasavanje je dokument kojim se definiu i utvruju nacionalni mehanizmi za
koordinaciju i programske smernice za smanjenje rizika, zatitu i otklanjanje posledica od elementarnih nepogoda i
drugih nesrea;
11) sistem osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja je skup kapaciteta neophodnih za
pravovremeno prikupljanje podataka, detektovanje udesa, njihovu analizu i izradu prognoza, irenje informacija
znaajnih za upozoravanje pojedinaca, zajednica i organizacija koje mogu biti ugroene nekom opasnou kako bi se
pripremili i na vreme reagovali ime se smanjuje verovatnoa nastanka tete ili gubitaka;
12) opasnost je aktivnost ili stanje, koja moe dovesti do gubitka ivota, povrede ili negativnih uticaja na zdravlje ljudi i
ivotnu sredinu;
13) procena rizika je utvrivanje prirode i stepena rizika potencijalne opasnosti, stanja ugroenosti i posledica, koja
mogu potencijalno da ugroze ivote i zdravlje ljudi, posao, slubu i ivotnu sredinu;
14) spremnost ine znanje i kapaciteti koje su razvili subjekti sistema zatite i spasavanja, kako bi efikasno predvideli,
odgovorili na uticaje i oporavili se od uticaja moguih, predvienih ili trenutnih opasnosti ili stanja;
15) preventivne mere zatite i spasavanja, obuhvataju uspostavljanje Nacionalne strategije zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama, procenu rizika i ugroenosti od elementarnih nepogoda i drugih nesrea, mere pri izgradnji na
trusnom podruju ili izgradnji objekata (brane, skladita, pumpne stanice i dr) koji mogu ugroziti ivote ljudi i materijalna
dobra, izgradnju odbrambenih nasipa, obeleavanje mesta i procenu rizika od lavina, regulisanje vodotokova,
protivgradnu odbranu, razbijanje leda na vodotokovima, izgradnju potpornih zidova, protivpoarne mere, mere kojima se
spreava eksplozija ubojnih sredstava, nekontrolisano oslobaanje, izlivanje ili rasturanje tetnih ili vrstih hemijskih,
nuklearnih i radioaktivnih materijala, otkrivanje i prognoziranje razvoja i kretanja atmosferskih elementarnih nepogoda,
organizovanje sistema osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja, epidemioloke, veterinarske i druge mere kojima se
spreavaju prirodne i tehnike nesree ili ublaava njihovo dejstvo;
16) traganje i spasavanje ljudi prilikom saobraajnog udesa je sistem mera i postupaka koji se preduzimaju da bi se
pronalo mesto saobraajnog udesa, u drumskom, renom, vazdunom i eleznikom saobraaju, spasili ljudi koji su
povreeni u udesu ili iji su ivoti i zdravlje ugroeni usled udesa;
17) upravljanje u vanrednim situacijama predstavlja usmeravanje subjekata zatite i spasavanja u izvravanju njihovih
obaveza i zadataka;
18) koordinacija je ostvarivanje vremenske i prostorne usklaenosti delovanja svih uesnika u zatiti i spasavanju u
vanrednim situacijama po etapama izvrenja zadataka, kao i njihovo pravovremeno informisanje;
19) rukovoenje je usmeravanje pojedinaca, delova sistema i sistema zatite i spasavanja prema ostvarivanju
postavljenih ciljeva (izvrna funkcija upravljanja);
20) snage zatite i spasavanja su: tabovi za vanredne situacije, jedinice civilne zatite, vatrogasno-spasilake jedinice,
policija, Vojska Srbije, i subjekti ija je redovna delatnost zatita i spasavanje, kao i privredna drutva i druga pravna lica,
Crveni krst Srbije, Gorska sluba spasavanja Srbije, i udruenja koja su osposobljena i opremljena za zatitu i
spasavanje.
21) objekti i sredstva za zatitu i spasavanje obuhvataju sklonita i druge zatitne objekte, skladita, zatitnu i
spasilaku opremu i orua, opremu za osposobljavanje i obuku, prevozna sredstva, telekomunikacione i alarmne ureaje
i druge materijale koji se koriste za zatitu i spasavanje;
22) sredstva pomoi su namirnice, pitka voda, odea, obua, lekovi i drugi predmeti, odnosno sredstva namenjena
ugroenom i postradalom stanovnitvu kao pomo radi ublaavanja posledica elementarnih nepogoda i drugih
katastrofa;
23) otklanjanje posledica su sve aktivnosti koje se preduzimaju u toku i posle prirodne i druge nesree radi hitne
normalizacije ivota i spreavanja irenja posledica na podruju na kome se nesrea dogodila;
24) ovlaena pravna lica su privredna drutva i druga pravna lica kojima je povereno vrenje poslova od posebnog
interesa za Republiku Srbiju u oblasti telekomunikacija, rudarstva i energetike, eleznikog transporta, meteorologije,
hidrologije, seizmologije, zatite od jonizujueg zraenja i nuklearne sigurnosti, zatite ivotne sredine, vodoprivrede,
umarstva i poljoprivrede, zdravstva, zbrinjavanja i veterine;
25) osposobljena pravna lica su privredna drutva i druga pravna lica koja su osposobljena i opremljena za zatitu i
spasavanje, kao to su komunalna, graevinska, vodoprivredna, preduzea koja gazduju umama, ugostiteljska,
rudarska i transportna privredna drutva i druga pravna lica, privredni subjekti iz oblasti privatnog obezbeenja, privredna
avijacija, udruenja, savezi, drutva, i klubovi iz oblasti vatrogastva, kinologije, ronilatva, nautike, alpinizma,
speleologije, radio-amaterstva, Gorska sluba spasavanja, izviai i drugi subjekti od znaaja za zatitu i spasavanje;
26) lina, uzajamna i kolektivna zatita je najmasovniji oblik pripremanja i organizovanog uea graana u zatiti i
spasavanju koja obuhvata mere i postupke njihove neposredne zatite i spasavanje u poslovnim i stambenim zgradama,
drugim objektima i mestima gde ive i rade;
27) mere civilne zatite predstavljaju planske i organizovane radnje i postupke koje pripremaju i sprovode svi subjekti
sistema zatite i spasavanja u Republici Srbiji, radi zatite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara od opasnosti i
posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
28) mere zatite u sluaju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesrea, kao deo mera
civilne zatite, obuhvataju prikupljanje podataka o nastupajuoj elementarnoj nepogodi i drugoj nesrei sa procenom
njenog dejstva i moguih posledica, obavetavanje i uzbunjivanje stanovnitva i dravnih organa, aktiviranje tabova za
vanredne situacije, mobilizaciju jedinica civilne zatite i materijalnih sredstava, rasporeivanje ljudstva i tehnike na

-4najugroenija podruja, planiranje uea policije, Vojske Srbije i drugih snaga, posebne mere fizikog obezbeenja
potencijalno ugroenih objekata, regulisanje saobraaja na ugroenim podrujima i druge mere;
29) mere zatite kada nastupe elementarne nepogode i druge nesree, kao deo mera civilne zatite, predstavljaju
organizovano uee ljudstva i sredstava u zatiti i spasavanju stanovnitva i materijalnih dobara, izvravanje zadataka
privrednih drutava i drugih pravnih lica i pojedinaca u spasavanju ugroenog stanovnitva i materijalnih dobara
(evakuacija, zbrinjavanje, pruanje prve, medicinske pomoi i dr) uz procenu potrebe za traenje pomoi Vojske Srbije ili
meunarodne pomoi i preduzimanje drugih mera na spreavanju ili ublaavanju posledica elementarnih nepogoda i
drugih nesrea;
30) mere ublaavanja i otklanjanja neposrednih posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesrea, kao deo
mera civilne zatite, obuhvataju radnje kojima se stvaraju uslovi za normalan ivot i rad na ugroenom podruju,
prikupljanje podataka, procenu i utvrivanje visine nastale tete, organizovanje prikupljanja i raspodele pomoi i druge
mere kojima se ublaavaju ili otklanjaju neposredne posledice od elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
31) uzbunjivanje je obavetavanje o neposredno nastupajuoj ili nastaloj opasnosti;
32) evakuacija je plansko, organizovano i privremeno premetanje ljudi, ivotinja, materijalnih i kulturnih dobara,
dravnih organa, privrednih drutava i drugih pravnih lica sa ugroene teritorije na teritoriju odreenu Planom zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama, na kojoj ne postoji opasnost i koja prua uslove za ivot i zatitu;
33) sklonite je dvonamenski ili poseban graevinski objekat namenjen prvenstveno za zatitu stanovnitva od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, a grade se porodina, kuna i blokovska sklonita;
34) zbrinjavanje ugroenih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica u vanrednim situacijama obuhvata pruanje
hitnog smetaja, zdravstvenu zatitu, snabdevanje hranom i pijaom vodom, spajanje razdvojenih porodica, psiholoku
podrku i stvaranje drugih uslova za ivot;
35) zatita i spasavanje od poplava i nesrea na vodi i pod vodom podrazumeva sprovoenje zatite i spasavanja
ljudi i materijalnih dobara koji mogu biti ugroeni poplavama izazvanim izlivanjem reka iz korita, bujinim vodama,
ledenim barijerama, podzemnim vodama, kao i oteenjem ili ruenjem brana, nasipa, jalovina i drugih vodozatitnih
objekata i drugih nesrea na vodi i pod vodom;
36) neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) su zaostala eksplozivna sredstva i ostaci iz rata, pripremljena za korienje
ili koriena, sa ili bez upaljaa, ispaljena, izbaena, porinuta, lansirana, naputena ili odbaena, a nisu eksplodirala, kao
i sredstva zaostala posle eksplozija skladita ubojnih sredstava, odbaena i ubojna sredstva iz nelegalnog poseda. NUS
u smislu ovog zakona ne smatraju se neeksplodirane improvizovane diverzantsko-teroristike naprave;
37) asanacija terena sastoji se od preduzimanja sanitarno-higijenskih i sanitarno-tehnikih mera na terenu, u naselju i
objektima, u cilju spreavanja irenja zaraznih bolesti, epidemija i drugih tetnih posledica po stanovnitvo i materijalna
dobra.
38) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju tetne i opasne karakteristike.
II. NADLENOSTI DRAVNIH ORGANA
Narodna skuptina
lan 9.
Narodna skuptina u oblasti zatite i spasavanja usvaja Nacionalnu strategiju zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama.
Vlada
lan 10.
Vlada u oblasti zatite i spasavanja, obezbeuje izgradnju i razvoj sistema zatite i spasavanja Republike Srbije i
plansko povezivanje delova sistema i zadataka u jedinstvenu celinu, a naroito:
1) predlae Nacionalnu strategiju zatite i spasavanja u vanrednim situacijama;
2) usvaja Dugoroni plan razvoja sistema zatite i spasavanja Republike Srbije;
3) prati i koordinira sprovoenje mera predvienih Nacionalnom strategijom za zatitu i spasavanje u vanrednim
situacijama;
4) usvaja Procenu ugroenosti Republike Srbije od elementarnih nepogoda i drugih nesrea (u daljem tekstu: Procena
ugroenosti Republike Srbije);
5) obrazuje Republiki tab za vanredne situacije;
6) imenuje komandanta, naelnika i lanove Republikog taba za vanredne situacije, na predlog Ministra nadlenog za
unutranje poslove (u daljem tekstu: Ministar);
7) donosi Nacionalni plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
8) nareuje optu mobilizaciju jedinica civilne zatite i drugih neophodnih ljudskih i materijalnih resursa sistema zatite i
spasavanja na nivou Republike Srbije;
9) prati i usmerava pripreme za izvravanje zadataka zatite i spasavanja;
10)
donosi odluku o pruanju, traenju i prihvatanju meunarodne pomoi u oblasti zatite i spasavanja;
11)
izvetava Narodnu skuptinu o vrsti, uzroku i razmerama vanrednih dogaaja i vanrednih situacija, o
preduzetim merama i aktivnostima sistema zatite i spasavanja i o procenama daljeg razvoja situacije.

-5Ministarstvo unutranjih poslova

lan 11.
Ministarstvo unutranjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), u okviru svog delokruga, predlae i sprovodi politiku u
pitanjima zatite i spasavanja, izvrava potvrene meunarodne ugovore, zakone, i druge opte akte Narodne skuptine
i Vlade.
Ministarstvo u oblasti zatite i spasavanja:
1) izrauje Nacrt nacionalne strategije zatite i spasavanja u vanrednim situacijama;
2) izrauje Predlog dugoronog plana razvoja sistema zatite i spasavanja;
3) organizuje izradu Procene ugroenosti Republike Srbije od elementarnih nepogoda i drugih nesrea i dostavlja Vladi
na usvajanje;
4) izrauje predlog Nacionalnog plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;
5) koordinira rad sa svim subjektima sistema zatite i spasavanja po pitanjima organizacije, planiranja, pripreme i
sprovoenja mera i aktivnosti prevencije i smanjenja rizika, zatite i spasavanja (organizuje telekomunikacione i
informatike sisteme za potrebe rukovoenja i koordinaciju zatite i spasavanja i prenos podataka i informacija i njihovu
zatitu);
6) organizuje sistem osmatranja, obavetavanja, ranog upozoravanja i uzbunjivanja na teritoriji Republike Srbije;
7) obezbeuje uee policije i drugih organizacionih jedinica Ministarstva u sprovoenju mera i izvravanju zadataka
zatite i spasavanja;
8) priprema i sprovodi bezbednosnu zatitu prostora, infrastrukture i objekata od znaaja za preduzimanje mera i
izvravanje zadataka zatite i spasavanja;
9) organizuje obuavanje i proveru operativne spremnosti tabova i slubi za vanredne situacije, kao i specijalizovanih
jedinica civilne zatite, u skladu sa programima i planovima obuke (prua strunu pomo i instrukcije za rad organa
zatite i spasavanja autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privrednih drutava i drugih pravnih lica);
10) obrazuje, organizuje i oprema specijalizovane jedinice civilne zatite za teritoriju Republike Srbije i upravne okruge,
organizuje i nabavlja, servisira, odrava i skladiti opremu za potrebe zatite i spasavanja;
11) organizuje i uklanja, deaktivira i unitava neeksplodirana ubojna sredstava (u daljem tekstu: NUS);
12) sprovodi obuku i izdaje uverenja o osposobljenosti kadrova za uklanjanje NUS, izdaje ovlaenja privrednim
drutvima i drugim pravnim licima za uklanjanje i unitavanje NUS;
13) obrazuje Nacionalni i regionalne trening centre za zatitu i spasavanje u Republici Srbiji;
14) priprema i donosi tehnike propise za sredstva i opremu za zatitu i spasavanje i, kada mu je povereno, izrauje
predloge srpskih standarda za sredstva i opremu za zatitu i spasavanje;
15) inicira i finansira nauna istraivanja u oblasti zatite i spasavanja;
16) vodi evidencije o ljudskim i materijalnim resursima za potrebe zatite i spasavanja i nareuje deliminu mobilizaciju
neophodnih ljudskih i materijalnih resursa;
17) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti zatite i spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa;
18) uestvuje u traganju i spasavanju prilikom saobraajnih udesa u drumskom, eleznikom, renom i vazdunom
saobraaju;
19) vri nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;
20) obavlja i druge poslove odreene zakonom.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije
lan 12.
U uslovima kada druge snage i sredstva sistema zatite i spasavanja nisu dovoljni za zatitu i spasavanje ljudi,
materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od katastrofa izazvanih uticajem elementarnih nepogoda i drugih nesrea,
na zahtev Ministarstvaorganizacione jedinice nadlene za vanredne situacije (u daljem tekstu: nadlena sluba),
Ministarstvo odbrane obezbeuje uee organizacionih delova Ministarstva odbrane, komandi, jedinica i ustanova
Vojske Srbije za pruanje pomoi u zatiti i spasavanju, u skladu sa zakonom.
Kada u zatiti i spasavanju uestvuju jedinice Vojske Srbije, njima komanduju njihove nadlene stareine, u skladu sa
odlukama taba za vanredne situacije koji rukovodi i koordinira zatitom i spasavanjem.
Ministarstva, drugi organi i posebne organizacije
lan 13.
Ministarstva, drugi organi i posebne organizacije Republike Srbije, u okviru svog delokruga, u oblasti zatite i
spasavanja:
1) organizuju, planiraju i obezbeuju sprovoenje mera i izvravanje zadataka civilne zatite i predlau mere i aktivnosti
za njihovo unapreenje;
2) vre strune poslove koji se odnose na angaovanje slubi, privrednih drutava i drugih pravnih lica u prevenciji i
zatiti i spasavanju od katastrofa, u skladu sa Nacionalnom strategijom za zatitu i spasavanje u vanrednim situacijama;
3) obavetavaju nadlenu slubu o podacima koji su od znaaja za planiranje, organizovanje i sprovoenje mera i
zadataka iz oblasti zatite i spasavanja;
4) izrauju Procenu ugroenosti Republike Srbije, u delu koji se odnosi na njihov delokrug i dostavljaju je Ministarstvu;
5) uestvuju u izradi Plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije;

-66) izrauju i sprovode plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama;

7) obavljaju i druge poslove zatite i spasavanja utvrene planovima i optim aktima Narodne skuptine i Vlade.
8)
III. NADLENOST AUTONOMNE POKRAJINE I
JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Autonomna pokrajina
lan 14.
U ostvarivanju prava i dunosti u pitanjima zatite i spasavanja autonomna pokrajina, preko svojih organa:

1) donosi odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zatite na teritoriji autonomne pokrajine i obezbeuje njeno

sprovoenje, u skladu sa jedinstvenim sistemom zatite i spasavanja Republike Srbije;

2) donosi plan i program razvoja sistema zatite i spasavanja na teritoriji autonomne pokrajine, u skladu sa Dugoronim
planom razvoja zatite i spasavanja Republike Srbije;
3) planira i utvruje izvore finansiranja za razvoj, izgradnju i izvravanje zadataka zatite i spasavanja i razvoj civilne
zatite i sprovoenje mera i zadataka civilne zatite na teritoriji autonomne pokrajine;
4) obrazuje tab za vanredne situacije;
5) neposredno sarauje sa nadlenom slubom, drugim dravnim organima, jedinicama lokalne samouprave,
privrednim drutvima i drugim pravnim licima;
6) ostvaruje saradnju sa regijama i optinama susednih zemalja, u skladu sa ovim i drugim zakonima;
7) usklauje svoje planove zatite i spasavanja sa Planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike
Srbije;
8) odreuje osposobljena pravna lica od znaaja za zatitu i spasavanje;
9) obezbeuje telekomunikacionu i informacionu podrku za potrebe zatite i spasavanja, kao i ukljuenje u
telekomunikacioni i informacioni sistem Slube osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja i povezuju se sa njim;
10)
izrauje i donosi Procenu ugroenosti i Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Procenu ugroenosti autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine izrauje u saradnji sa nadlenom
slubom, pokrajinskim tabom za vanredne situacije i drugim strunim organima autonomne pokrajine i predlae
nadlenom organu autonomne pokrajine njeno donoenje.
Jedinice lokalne samouprave
lan 15.
U ostvarivanju prava i dunosti u pitanjima zatite i spasavanja jedinice lokalne samouprave, preko svojih organa
obavaljaju sledee poslove:
1) donose odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zatite na teritoriji jedinice lokalne samouprave i obezbeuju
njeno sprovoenje u skladu sa jedinstvenim sistemom zatite i spasavanja;
2) donose plan i program razvoja sistema zatite i spasavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa
Dugoronim planom razvoja zatite i spasavanja Republike Srbije;
3) planiraju i utvruju izvore finansiranja za razvoj, izgradnju i izvravanje zadataka zatite i spasavanja i razvoj civilne
zatite i sprovoenje mera i zadataka civilne zatite na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
4) obrazuju tab za vanredne situacije;
5) neposredno sarauju sa nadlenom slubom, drugim dravnim organima, privrednim drutvima i drugim pravnim
licima;
6) ostvaruju saradnju sa regijama i optinama susednih zemalja, u skladu sa ovim i drugim zakonima;
7) usklauju svoje planove zatite i spasavanja sa Planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike
Srbije;
8) odreuju osposobljena pravna lica od znaaja za zatitu i spasavanje;
9) obezbeuju telekomunikacionu i informacionu podrku za potrebe zatite i spasavanja, kao i ukljuenje u
telekomunikacioni i informacioni sistem Slube osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja i povezuju se sa njim;
10) izrauju i donose Procenu ugroenosti i Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama.
11) prate opasnosti, obavetavaju stanovnitvo o opasnostima i preduzimaju druge preventivne mere za smanjenje rizika
od elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
12) nabavljaju i odravaju sredstva za uzbunjivanje u okviru sistema javnog uzbunjivanja u Republici Srbiji, uestvuju u
izradi studije pokrivenosti sistema javnog uzbunjivanja za teritoriju jedinice lokalne samouprave;
13) organizuju, razvijaju i vode linu i kolektivnu zatitu;
14) formiraju, organizuju i opremaju jedinice civilne zatite opte namene;
15) usklauju planove zatite i spasavanja u vanrednim situacijama sa susednim jedinicama lokalne samouprave.
Procenu ugroenosti jedinice lokalne samouprave nadleni organ jedinice lokalne samouprave izrauje u saradnji sa
nadlenom slubom, nadlenim organima autonomne pokrajine, optinskim, odnosno gradskim tabom za vanredne
situacije i drugim strunim organima jedinice lokalne samouprave i predlae nadlenom organu jedinice lokalne
samouprave njeno donoenje.

-7IV. PRAVA I DUNOSTI PRIVREDNIH DRUTAVA I DRUGIH PRAVNIH LICA

lan 16.
Privredna drutva i druga pravna lica planiraju i obezbeuju sredstva za organizovanje, opremanje, osposobljavanje i
obuavanje jedinica civilne zatite koje one obrazuju, organizovanje i pripremanje line, uzajamne i kolektivne zatite i
sprovoenje mera i zadataka civilne zatite svojih zaposlenih, materijalnih i drugih dobara.
Privredna drutva i druga pravna lica iz oblasti zdravstva, vaspitno-obrazovne delatnosti, socijalne zatite i drugih
delatnosti koja u okviru svog delokruga imaju zatitu veeg broja ljudi, duna su da planiraju, organizuju i sprovode mere
i zadatke civilne zatite i za lica koja su korisnici njihovih usluga u skladu sa ovim zakonom i optim aktima.
Privredna drutva i druga pravna lica iz st. 1. i 2. ovog lana svoje planove zatite i spasavanja donose u skladu sa
planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama jedinice lokalne samouprave na ijoj su teritoriji.
Za pripremu privrednih drutava i drugih pravnih lica za zatitu i spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesrea
odgovoran je rukovodilac privrednog drutva, odnosno rukovodilac drugog pravnog lica.
lan 17.
Ovlaena i osposobljena pravna lica, na zahtev Ministarstva, dostavljaju nadlenoj slubi analize, prognoze i odgovore
iz oblasti zatite i spasavanja.
Pravna lica iz stava 1. ovog lana svojim planom i programom rada, u skladu sa ovim zakonom i planovima zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama, utvruju zadatke, organizaciju delovanja i aktivnosti kojima se obezbeuje uee
njihovih lanova, organa i slubi u izvravanju zadataka zatite i spasavanja.
Pravna lica iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada, na predlog Ministarstva.
lan 18.
U pripremi i sprovoenju zadataka iz oblasti zatite i spasavanja, u okviru svoje redovne delatnosti, uestvuju
humanitarne organizacije i udruenja u skladu sa ovim zakonom i pravilima meunarodnog prava.
Organizacije Crvenog krsta Srbije obavljaju poslove iz stava 1. ovog lana u skladu sa javnim ovlaenjima i
programskim aktivnostima Crvenog krsta Srbije.
Organizacije Gorske slube spasavanja Srbije obavljaju poslove spasavanja na nepristupanim terenima iz stava 1. ovog
lana u skladu sa javnim ovlaenjima i svojim programskim aktivnostima.
lan 19.
Visokokolske ustanove i druge organizacije koje se bave naunoistraivakim radom obavetavaju nadlenu slubu o
naunim saznanjima od znaaja za zatitu i spasavanje.
Udruenja izvravaju zadatke zatite i spasavanja na osnovu odluke nadlenog tab.
Obim i nain izvravanja zadataka iz stava 2. ovog lana utvruje nadleni tab.
U izvravanju preventivnih zadataka zatite i spasavanja mogu dobrovoljno da uestvuju pojedinci i udruenja, prema
svojim mogunostima a uz saglasnost nadlene slube.
lan 20.
Privredna drutva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici telekomunikacionih i informacionih sistema i veza, stavljaju
nadlenoj slubi na raspolaganje korienje tih sistema u sluaju vanredne situacije.
Privredna drutva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici zaliha vode, hrane, medicinske opreme i lekova, energenata,
odee, obue, graevinskog i drugog materijala neophodnog za izvravanje zadataka zatite i spasavanja, nadlenoj
slubi stavljaju ova sredstva na raspolaganje, radi korienja u akcijama zatite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara.
Vlasnici i korisnici nepokretnih stvari omoguavaju da se na njihovim nepokretnostima sprovode radovi neophodni za
zatitu i spasavanje od elementarnih nepogoda i drugih nesrea i opasnosti, koje naredi nadlena sluba.
Vlasnici i korisnici opreme, odnosno materijalno-tehnikih sredstava neophodnih za zatitu i spasavanje, stavljaju
opremu i sredstva, zajedno sa potrebnim ljudstvom, na raspolaganje nadlenoj slubi.
Blie propise o obavezi iz stava 1. i visini naknade koja se isplauje po trinim cenama, donosi Vlada.

-8V. PRAVA I DUNOSTI GRAANA

lan 21.
Graani uestvuju u zatiti i spasavanju, ispunjavanju materijalne obaveze za potrebe zatite i spasavanja u skladu sa
posebnim zakonom, obuavaju se za linu, uzajamnu i kolektivnu zatitu, sprovode propisane i nareene mere i
izvravaju zadatke civilne zatite.
Graani su duni:
1) da prihvate raspored koji im je odreen pri rasporeivanju u organe i jedinice civilne zatite;
2) da se odazovu pozivu nadlenog organa civilne zatite;
3) da podatke od znaaja za zatitu i spasavanje bez odlaganja dostave nadlenom organu;
4) da daju podatke potrebne za voenje evidencija od znaaja za zatitu i spasavanje.

5)

lan 22.

U izvravanju zadataka zatite i spasavanja uestvuju svi sposobni graani.

U specijalizovane jedinice civilne zatite rasporeuju se zdravstveno sposobni vojni obveznici, u skladu sa posebnim
zakonom.
U jedinice opte namene civilne zatite mogu se rasporediti i zdravstveno sposobni mukarci i ene koji nisu vojni
obveznici, a starosti su od 16 do 60 (mukarci), odnosno od 16 do 55 godina (ene).
Zdravstvenu sposobnost graana za uestvovanje u organima i jedinicama civilne zatite utvruje zdravstvena ustanova
nadlena prema seditu organa odnosno jedinice.
Blie propise o kriterijumima i nainu utvrivanja zdravstvene sposobnosti graana za uee u organima i jedinicama
civilne zatite donosi Vlada.
lan 23.
Pripadnici civilne zatite duni su da se jave na mesto i u vreme koje odredi nadleni organ.
Obaveze sluenja u civilnoj zatiti oslobaaju se trudnice, majke, samohrani oevi i staraoci maloletnika mlaeg od 15
godina.
Izuzetno u sluaju vanredne situacije, kada postoji potreba moe se angaovati i lice iz stava 2. ovog lana ije je
struno znanje od izuzetne vanosti za interese drutva, s tim da se tada obezbeuje odgovarajua briga o njegovoj
deci.
lan 24.
U izvravanju materijalne obaveze za potrebe zatite i spasavanja graani daju na korienje nadlenom organu za
vanredne situacije nepokretne stvari, vozila, maine, opremu, materijalno-tehnika i druga materijalna sredstva (voda,
hrana, medicinska oprema, lekovi, odea, obua, graevinski i drugi materijal) kad to zahtevaju potrebe zatite i
spasavanja.
Blie propise o obavezi iz stava 1. ovog lana i visini naknade koja se isplauje po trinim cenama donosi Vlada.
lan 25.
Lica u radnom odnosu koja su u skladu sa odredbama lana 21. ovog zakona pozvana na izvrenje zadataka civilne
zatite, imaju pravo na naknadu zarade koju obraunava i isplauje poslodavac od osnovice koju ini njegova prosena
mesena plata ostvarena u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome je izvravao zadatke civilne zatite,
srazmerno vremenu angaovanja, a na teret jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Republike Srbije,
zavisno od toga gde je lice rasporeeno i koji organ je lice angaovao.
Naknada iz stava 1. ovog lana pripada i drugim angaovanim licima, obraunava se po osnovici koju ini prosena
mesena neto zarada u Republici Srbiji prema podacima Republikog zavoda za statistiku, ostvarena u mesecu koji
prethodi mesecu u kome je graanin angaovan. Naknada se isplauje na teret organa koji je lice angaovao za
izvrenje zadataka civilne zatite.
lan 26.
Pripadnici civilne zatite koji nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu, a koje nadleni organ angauje na
poslovima i zadacima civilne zatite, za vreme tog angaovanja imaju pravo na zdravstvenu zatitu.

-9Pripadnik civilne zatite koji je za vreme organizovanog uea u izvravanju zadataka zatite i spasavanja bez svoje
krivice povreen ili kod koga nastupi bolest, odnosno invalidnost kao neposredna posledica vrenja zadataka zatite i
spasavanja, ima po tom osnovu sva prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja bi mu pripadala za
sluaj povrede na radu.
lanovi porodice pripadnika civilne zatite koji je za vreme organizovanog uea na izvravanju zadataka zatite i
spasavanja bez svoje krivice izgubio ivot, imaju prava iz penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja bi im
pripadala kao da je smrt nastupila kao posledica povrede na radu.
Prava iz st. 1. do 3. ovog lana ostvaruju se pod uslovima i na nain utvren zakonom i drugim propisima iz oblasti
penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja.
U izvravanju zadataka zatite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesrea primenjuju se opti propisi o
bezbednosti i zdravlju na radu, kao i posebne mere za obezbeenje zatite i zdravlja pripadnika civilne zatite, lanova
jedinica, slubi i drugih operativnih sastava i udruenja koje se preduzimaju za vreme njihovog angaovanja na zatiti i
spasavanju od elementarnih nepogoda i drugih nesrea.
Blie propise o posebnim merama za obezbeenje zatite i zdravlja pripadnika civilne zatite, lanova jedinica, slubi i
drugih operativnih sastava i udruenja koje se preduzimaju za vreme njihovog angaovanja na zatiti i spasavanju od
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, donosi Ministar.
lan 27.
Pripadnik civilne zatite koji za vreme organizovanog uea u izvravanju zadataka zatite i spasavanja bez svoje
krivice zadobije povredu ili oboli, pa zbog toga kod njega nastupi telesno oteenje od najmanje 20%, ima pravo na
jednokratnu novanu pomo ija se visina utvruje prema stepenu telesnog oteenja.
Ako pripadnik civilne zatite iz stava 1. ovog lana izgubi ivot, lanovi njegove ue porodice imaju pravo na naknadu
trokova prevoza posmrtnih ostataka, kao i trokova sahrane u visini prosenih trokova sahrane u mestu prebivalita u
mesecu u kojem je smrt nastupila.
lanovi ue porodice imaju pravo i na jednokratnu pomo koja ne moe biti manja od 12 prosenih plata u Republici
Srbiji ostvarenih u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj je pripadnik civilne zatite iz stava 1. ovog lana
izgubio ivot.
Blie propise o visini i nainu ostvarivanja prava na jednokratnu pomo iz stava 3. ovog lana donosi Vlada.
lan 28.
Pripadnik civilne zatite za vreme izvravanja zadataka zatite i spasavanja ima pravo na naknadu za prevoz, smetaj i
ishranu.
Smetaj i ishrana iz stava 1. ovog lana obezbeuju se kad uee u izvravanju zadataka zatite i spasavanja traje
due od osam sati.
Sredstva za naknadu iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budetu jedinica lokalne samouprave i budetu Republike
Srbije.
lan 29.
Lice koji profesionalno obavlja poslove zatite i spasavanja u dravnom organu, organu autonomne pokrajine, organu
jedinica lokalne samouprave i privrednim drutvima ima status pripadnika civilne zatite.
Lice iz stava 1. ovog lana ne rasporeuje se na druge dunosti u sistemu odbrane.
VI. VANREDNE SITUACIJE
lan 30.
Vanredna situacija proglaava se odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.
Vanredna situacija moe biti proglaena i poto je nastupila, ako se neposredna opasnost od nastupanja nije mogla
predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti proglaena odmah posle saznanja za neposrednu opasnost od
njenog nastupanja.
lan 31.
Vanredna situacija moe da se proglasi za optinu, grad ili grad Beograd, i za deo ili celu teritorije Republike Srbije.

- 10 Za deo ili celu optinu, grad odnosno grad Beograd proglaava se vanredna situacija ako postoji neposredna opasnost
da e zahvatiti ili ako je ve zahvatila deo ili celu teritorije optine, grada i grada Beograda.
Vanredna situacija za Republiku Srbiju, odnosno njen deo, proglaava se ako postoji neposredna opasnost da e
zahvatiti ili ako je ve zahvatila najmanje dve optine ili ako ne postoje dovoljne mogunosti optine za odgovor u
vanrednoj situaciji.
lan 32.
Odluku o proglaenju vanredne situacije, na predlog nadlenog taba za vanredne situacije donosi, za teritoriju optine predsednik optine, odnosno za teritoriju grada, Grada Beograda gradonaelnik .
Odluku o proglaenju vanredne situacije za teritoriju autonomne pokrajine donosi izvrni organ autonomne pokrajine, na
predlog pokrajinskog taba za vanredne situacije.
Odluku o proglaenju vanredne situacije za teritoriju Republike Srbije ili za njen deo donosi Vlada, na predlog
Republikog taba za vanredne situacije.
Rukovoenje u vanrednim situacijama
lan 33.
Za koordinaciju i rukovoenje zatitom i spasavanjem u vanrednim situacijama u skladu sa ovim zakonom i drugim
propisima, kao operativno-struna tela obrazuju se tabovi za vanredne situacije, i to:
1) za teritoriju Republike Srbije Republiki tab za vanredne situacije, koji obrazuje Vlada;
2) za teritoriju autonomne pokrajine pokrajinski tab za vanredne situacije, koji obrazuje izvrni organ autonomne
pokrajine;
3) za teritoriju upravnog okruga okruni tab za vanredne situacije, koji obrazuje Republiki tab za vanredne
situacije;
4) za teritoriju grada gradski tab za vanredne situacije, koji obrazuje skuptina grada;
5) za teritoriju optine optinski tab za vanredne situacije, koji obrazuje skuptina optine.
tab ine komandant, naelnik i lanovi taba, a u gradskom i optinskom tabu i zamenik komandanta taba.
tab za vanredne situacije obrazuje, po potrebi, pomone struno-operativne timove za specifine zadatke zatite i
spasavanja.
lan 34.
tab za vanredne situacije obavlja sledee poslove:
1) rukovodi i koordinira rad subjekata sistema zatite i spasavanja i snaga zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
na sprovoenju utvrenih zadataka;
2) rukovodi i koordinira sprovoenje mera i zadataka civilne zatite;
3) razmatra i daje miljenje na predlog Procene ugroenosti i predlog Plana zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama;
4) prati stanje i organizaciju zatite i spasavanja i predlae mere za njihovo poboljanje;
5) nareuje upotrebu snaga zatite i spasavanja, sredstava pomoi i drugih sredstava koja se koriste u vanrednim
situacijama;
6) stara se o redovnom informisanju i obavetavanju stanovnitva o rizicima i opasnostima i preduzetim merama;
7) razmatra organizaciju, opremanje i obuavanje jedinica civilne zatite, ovlaenih, osposobljenih pravnih lica;
8) sarauje sa nadlenim organima zatite i spasavanja susednih drava u vanrednim sistuacijama;
9) procenjuje ugroenost od nastanka vanredne situacije;
10)
donosi naredbe, zakljuke i preporuke.
lan 35.
Optinski, odnosno gradski tab za vanredne situacije, pored poslova iz lana 34. ovog zakona, obavlja i sledee
poslove:
1) sarauje sa tabovima susednih jedinica lokalne samouprave;
2) imenuje menadera zatite i zamenika menadera u naseljenim mestima;
3) razmatra i predlae donoenje odluke o organizaciji zatite i spasavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave,
odnosno grada.
4) angauje osposobljena pravna lica i druge organizacije od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.
lan 36.
Okruni tab za vanredne situacije, pored poslova iz lana 34. ovog zakona, obavlja i sledee poslove:
1) koordinira akcijama i operacijama zatite i spasavanja na podruju upravnog okruga;
2) koordinira sprovoenje mera i zadataka civilne zatite;

- 11 3) rukovodi republikim jedinicama civilne zatite, obrazovanim i angaovanim na teritoriji okruga;

4) angauje okrune podrune jedinice organa dravne uprave u okrugu i strunu slubu upravnog okruga za obavljanje
poslova civilne zatite i sarauje sa podrunom organizacionom jedinicom nadlene slube u upravnom okrugu;
5) angauje na podruju upravnog okruga ovlaena i osposobljena pravna lica od znaaja za Republiku;
6) obavlja i druge poslove po ovlaenju Republikog taba za vanredne situacije i nadlene slube.
lan 37.
Pokrajinski tab za vanredne situacije, pored poslova iz lana 34. ovog zakona, obavlja i sledee poslove:
1) nareuje tabovima za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave preduzimanje mera i aktivnosti na zatiti i
spasavanju;
2) nareuje angaovanje snaga zatite i spasavanja i upotrebu sredstava za zatitu i spasavanje iz neugroenih optina
na teritoriji ugroenih optina;
3) preko optinskih tabova za vanredne situacije, neposredno koordinira angaovanje snaga i sredstava u vanrednim
situacijama kada je istovremeno ugroen vei broj optina na teritoriji autonomne pokrajine;
4) angauje osposobljena pravna lica i druge organizacije od znaaja za pokrajinu.
Pokrajinski tab i tabovi jedinica lokalne samouprave duni su redovno da izvetavaju Republiki tab za vanredne
situacije i nadlenu slubu o stanju, sprovoenju mera i izvravanju zadataka zatite i spasavanja.
lan 38.
Republiki tab za vanredne situacije, pored poslova iz lana 34. ovog zakona, obavlja i sledee poslove:
1) nareuje tabovima za vanredne situacije preduzimanje mera i aktivnosti na zatiti i spasavanju;
2) razmatra i daje miljenje na Nacrt nacionalne strategije zatite i spasavanja u vanrednim situacijama;
3) razmatra i daje miljenje na Predlog dugoronog plana razvoja sistema zatite i spasavanja;
4) nareuje angaovanje i upotrebu snaga i sredstava zatite i spasavanja sa teritorije neugroenih jedinica lokalne
samouprave na podruje drugih jedinica lokalne samouprave;
5) preuzima, preko okrunih tabova za vanredne situacije, neposredno koordinirano angaovanje snaga i sredstava u
vanrednim situacijama kada je istovremeno ugroen vei broj jedinica lokalne samouprave na teritoriji upravnog okruga;
6) predlae Vladi donoenje odluke o traenju, prihvatanju odnosno pruanju pomoi susednim i drugim dravama.
7) angauje osposobljena pravna lica i druge organizacije od znaaja za Republiku.
lan 39.
Komandanta Republikog taba za vanredne situacije bira Vlada, iz redova lanova Vlade.
Naelnik Republikog taba za vanredne situacije je rukovodilac nadlene slube, koga na dunost naelnika imenuje i
razreava Vlada.
lanove Republikog taba za vanredne situacije postavlja i razreava Vlada, iz reda rukovodilaca dravnih organa u
ijem delokrugu su poslovi od znaaja za zatitu i spasavanje, strunih radnika Ministarstva, Vojske Srbije, Crvenog
krsta Srbije, Gorske slube spasavanja Srbije, direktora javnih preduzea u oblasti saobraaja, umarstva i vodoprivrede
i rukovodilaca drugih organa, organizacija i ustanova iji su poslovi u vezi sa zatitom i spasavanjem.
lan 40.
Komandanta pokrajinskog taba za vanredne situacije bira izvrni organ autonomne pokrajine, iz redova lanova
izvrnog organa autonomne pokrajine.
Naelnik pokrajinskog taba za vanredne situacije je rukovodilac podrune organizacione jedinice nadlene slube sa
teritorije autonomne pokrajine, a imenuje ga i razreava izvrni organ autonomne pokrajine.
lanove pokrajinskog taba za vanredne situacije postavlja i razreava izvrni organ autonomne pokrajine, iz reda
rukovodilaca pokrajinskih organa uprave, direktora pokrajinskih javnih slubi, pokrajinske organizacije Crvenog krsta,
privrednih drutava i ustanova, istaknutih strunjaka i drugih lica iji su poslovi u vezi sa zatitom i spasavanjem.
lan 41.
Komandant okrunog taba za vanredne situacije je po poloaju naelnik upravnog okruga.
Naelnik okrunog taba za vanredne situacije je rukovodilac podrune organizacione jedinice nadlene slube, a
imenuje ga i razreava Republiki tab za vanredne situacije.
lanove okrunih tabova za vanredne situacije imenuje i razreava Republiki tab za vanredne situacije, iz reda
rukovodilaca organa i organizacija i drugih strunih lica iz pojedinih oblasti zatite i spasavanja, na predlog Ministarstva.
lan 42.
Komandant gradskog taba za vanredne situacije je gradonaelnik, po poloaju.

- 12 Komandant optinskog taba za vanredne situacije je predsednik optine, po poloaju.

Zamenik komandanta gradskog odnosno optinskog taba za vanredne situacije je zamenik gradonaelnika odnosno
predsednika optine ili lan gradskog ili optinskog vea.
Naelnik gradskog, odnosno optinskog taba za vanredne situacije je naelnik nadlene slube.
Za lanove gradskog i optinskog taba za vanredne situacije postavljaju se, po pravilu, direktori javnih komunalnih
preduzea i ustanova ija je delatnost u vezi sa zatitom i spasavanjem, rukovodioci organa lokalne samouprave,
sekretari okrunih, gradskih i optinskih organizacija Crvenog krsta, strunjaci iz pojedinih oblasti zatite i spasavanja ili
druga lica.
Naelnika, zamenika i lanove taba za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave postavlja i razreava skuptina
grada odnosno optine, na predlog gradonaelnika odnosno predsednika optine.
lan 43.
Blie propise o sastavu i nainu rada tabova za vanredne situacije donosi Vlada.
Neposredno rukovoenje u vanrednim situacijama
lan 44.
Snagama za zatitu i spasavanje angaovanim u akcijama i operacijama u kojima uestvuju i snage Ministarstva, na
teritoriji za koju je proglaena vanredna situacija, neposredno rukovodi nadleni organ Ministarstva.
Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
lan 45.
Planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama planiraju se preventivne i operativne mere za spreavanje i
umanjenje posledica elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea - udesa i katastrofa, kao i snage i sredstva
subjekata sistema zatite i spasavanja, njihovo organizovano i koordinirano angaovanje i delovanje u vanrednim
situacijama u cilju zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeenja osnovnih uslova za ivot.
Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama izrauje se na osnovu procene ugroenosti.
Vlada, na osnovu Procene ugroenosti Republike Srbije, utvruje za koje se vrste elementarnih nepogoda i tehnikotehnolokih nesrea udesa i opasnosti izrauju planovi i odreuje koji dravni organi uestvuju u njihovoj izradi.
Blie propise o sadraju i nainu izrade planova zatite i spasavanja u vanrednim situacijama donosi Vlada.
lan 46.
Procenom ugroenosti identifikuju se izvori mogueg ugroavanja, sagledavaju mogue posledice, potrebe i mogunosti
sprovoenja mera i zadataka zatite i spasavanja od elementarnih nepogoda i drugih nesrea. Procena ugroenosti
sadri naroito:
1) karakteristike teritorije, kritina postrojenja, kritina mesta i prostore sa gledita ugroenosti od elementarnih
nepogoda i drugih nesrea, sa eventualnim prekograninim efektima udesa;
2) povredivost teritorije od elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
3) analizu moguih posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
4) potrebe i mogunosti za zatitu ljudi, materijalnih dobara i ivotne sredine od posledica elementarnih nepogoda i
drugih nesrea.
lan 47.
U izradi Nacionalnog plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama uestvuju Ministrastva i drugi organi u delu koji
se odnosi na njihov delokrug rada, koji svoje predloge dostavljaju Ministarstvu, radi pripreme predloga Nacionalnog
plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije.
Sastavni deo Nacionalnog plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije je i Plan zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama upravnog okruga, koji sainjava podruna organizaciona jedinica nadlene slube u
upravnom okrugu, u saradnji sa okrunim podrunim jedinicama organa dravne uprave u okrugu i strunom slubom
upravnog okruga.
lan 48.
Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama autonomne pokrajine izrauju nadleni pokrajinski organi u saradnji sa
nadlenom slubom, a donosi ga izvrni organ autonomne pokrajine.

- 13 Plan zatite i spasavanja u vanrednim situacijama jedinica lokalne samouprave izrauju nadleni organi jedinica lokalne
samouprave u saradnji sa nadlenom slubom, a donosi ga izvrni organ jedinice lokalne samouprave.
Planovi zatite i spasavanja u vanrednim situacijama autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave moraju biti
usklaeni sa Nacionalnim planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije.
lan 49.
Ovlaena i osposobljena pravna lica i druge organizacije opremljene i osposobljene za zatitu i spasavanje, u skladu sa
Nacionalnim planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije, planom zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i zadacima koje postavi nadleni tab za
vanredne situacije, izrauju sopstvene planove prema kojima izvravaju zadatke na zatiti i spasavanju.
tete, pomo i naknade zbog elementarnih nepogoda
lan 50.
Jedinice lokalne samouprave utvruju tete nastale od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesrea i u roku od 60
dana od dana nastanka posledica dostavljaju izvetaj Vladi.
Republika Srbija uestvuje u pruanju pomoi jedinicama lokalne samouprave za otklanjanje teta veeg obima
izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesreama.
Pod tetom veeg obima podrazumeva se teta iji iznos prelazi 10% nacionalnog dohotka ostvarenog na teritoriji
optine u prethodnoj godini.
Vlada odluuje o pruanju, vrsti, nainu i visini pomoi iz stava 2. ovog lana.
Blie propise o nainu utvrivanja i evidentiranja visine tete, vrsti, visini i nainu pruanja i korienja pomoi jedinicama
lokalne samouprave za otklanjanje teta veeg obima izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesreama donosi
Vlada.
VII. CIVILNA ZATITA
1. Vrste zatite, mere i zadaci
lan 51.
Civilnu zatitu ine lina, uzajamna i kolektivna zatita, mere i zadaci, poverenici civilne zatite, zamenici poverenika i
jedinice civilne zatite, sistem osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja, ovlaena i osposobljena pravna lica,
humanitarne i druge organizacije opremljene i osposobljene za zatitu i spasavanje i, s tim u vezi, skup aktivnosti koje se
odnose na popunu, materijalno opremanje, obuavanje, osposobljavanje, mobilizaciju i aktiviranje civilne zatite.
Lina, uzajamna i kolektivna zatita
lan 52.
Radi ostvarivanja line, uzajamne i kolektivne zatite, dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice
lokalne samouprave, privredna drutva i druga pravna lica obezbeuju i dre u ispravnom stanju potrebna sredstva i
opremu za linu, uzajamnu i kolektivnu zatitu i vre obuku zaposlenih iz oblasti civilne zatite.
Graani i vlasnici stambenih zgrada obezbeuju i dre u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za linu,
uzajamnu i kolektivnu zatitu.
Blie propise o obaveznim sredstvima i opremi za linu, uzajamnu i kolektivnu zatitu od elementarnih nepogoda i drugih
nesrea donosi Vlada.
Mere civilne zatite
lan 53.
Subjekti sistema zatite i spasavanja u Republici Srbiji pripremaju i sprovode mere civilne zatite, a naroito:
preventivne mere;
mere zatite u sluaju neposredne opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesrea;
mere zatite kada nastupe elementarne nepogode i druge nesree;
mere ublaavanja i otklanjanja neposrednih posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesrea.

1)
2)
3)
4)
5)

- 14 lan 54.
Objekti od posebnog znaaja i uticaja na sprovoenje mera i zadataka civilne zatite planiraju se i grade u skladu sa
propisima o prostornom i urbanistikom planiranju i izgradnji, propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i
odredbama ovog zakona.
Objekte od posebnog znaaja i uticaja na sprovoenje mera i zadataka civilne zatite odreuje Vlada, na predlog
Ministarstva.
Zadaci civilne zatite
lan 55.
U cilju zatite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od opasnosti izazvanih elementarnim nepogodama i
drugim nesreama sprovode se zadaci civilne zatite, i to:
1) uzbunjivanje;
2) evakuacija;
3) sklanjanje i urbanistike mere zatite;
4) zbrinjavanje ugroenih i nastradalih;
5) radioloka, hemijska i bioloka zatita;
6) zatita od tehniko-tehnolokih nesrea;
7) zatita od ruenja i spasavanje iz ruevina;
8) zatita i spasavanje od poplava i nesrea na vodi i pod vodom;
9) zatita i spasavanje na nepristupanim terenima;
10) zatita i spasavanje od poara i eksplozija;
11) zatita od NUS;
12) prva i medicinska pomo;
13) asanacija terena;
14) ouvanje dobara bitnih za opstanak;
15) hitno uspostavljanje neophodnih slubi od javnog interesa.
Osim zadataka iz stava 1. ovog lana, mogu se planirati, pripremati i sprovoditi i drugi zadaci i aktivnosti u zatiti i
spasavanju.
Uzbunjivanje
lan 56.
Uzbunjivanje stanovnitva i drugih uesnika sistema zatite i spasavanja u cilju hitnog preduzimanja mera i zadataka
civilne zatite vri se putem sistema za uzbunjivanje, u skladu sa ovim zakonom.
Evakuacija
lan 57.
U zavisnosti od stepena opasnosti, i moguih posledica, evakuacija moe biti delimina ili potpuna.
Evakuaciji podleu:
1) majke sa decom do 15 godina starosti, odnosno druga lica koja su po zakonu duna da se staraju o uvanju i
negovanju maloletnika mlaih od 15 godina;
2) trudnice;
3) bolesna lica, lica sa posebnim potrebama i druga lica kojima je neophodna tua pomo i nega;
4) lica mlaa od 16 godina i starija od 65 godina (mukarci), odnosno 60 godina (ene).
Odluku o obimu evakuacije i kategorijama stanovnitva koje se evakuie donosi organ koji nareuje evakuaciju.
lan 58.
Evakuaciju stanovnitva unutar podruja jedinica lokalne samouprave nareuje tab za vanredne situacije jedinica
lokalne samouprave.
Evakuaciju sa podruja jedne jedinice lokalne samouprave na podruje drugih jedinica lokalne samouprave nareuje
Republiki tab za vanredne situacije.
Lica sa podruja za koje je nareena evakuacija obavezna su da postupaju u skladu sa naredbom o evakuaciji.
lan 59.
Planiranje, pripremu, koordinaciju i sprovoenje evakuacije sa teritorije jedne na teritoriju druge jedinice lokalne
samouprave vre tabovi za vanredne situacije obe jedinice lokalne samouprave.
Koordinaciju sprovoenja evakuacije sa teritorije jedne ili vie jedinica lokalne samouprave na teritoriju druge jedinice
lokalne samouprave vri okruni, odnosno gradski tab za vanredne situacije.

- 15 Pored tabova za vanredne situacije, u izvravanju evakuacije duni su da uestvuju organi jedinica lokalne
samouprave, snage Ministarstva, privredna drutva i druga pravna lica, iji su zadaci i obaveze utvreni planovima
zatite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Pri planiranju i sprovoenju evakuacije ostvaruje se saradnja sa nadlenim dravnim organima, Crvenim krstom Srbije,
humanitarnim organizacijama i drugim organizacijama koje uestvuju u izvravanju evakuacije.
Blie propise o sprovoenju evakuacije i visini naknade za evakuaciju donosi Vlada.
Sklanjanje i urbanistike mere zatite
lan 60.
Radi zatite od elementarnih nepogoda i drugih nesrea, organi dravne uprave, organi lokalne samouprave i privredna
drutva i druga pravna lica, u okviru svojih prava i dunosti, duna su da obezbede da se stanovnitvo, odnosno
zaposleni, sklone u sklonita i druge objekte pogodne za zatitu.
Pri izgradnji objekata u gradovima i privrednim centrima, kao i drugim naseljenim mestima koja bi, prema Proceni
ugroenosti, mogla biti cilj napada u ratu, investitor je duan da, u skladu sa prostornim odnosno urbanistikim planom,
obezbedi izgradnju sklonita ili drugih zatitnih objekata za zatitu i sklanjanje.
lan 61.
Prostornim odnosno urbanistikim planom u okviru mera ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje
utvruju se uslovi i mere zatite i spasavanja, obaveza izgradnje sklonita, tip i otpornost sklonita i prilagoavanje
drugih objekata pogodnih za zatitu i sklanjanje.
Pri izradi planske dokumentacije iz stava 1. ovog lana, privredna drutva, druga pravna lica koja su ovlaena za
pripremanje i izvravanje prostornih i urbanistikih planova, duna su da od nadlene slube pribave uslove kojima se
utvruju urbanistike mere zatite od ratnih dejstava i elementarnih nepogoda i iste ugrade u plansku dokumentaciju.
Nosilac izrade planske dokumentacije iz stava 2. ovog lana duan je da od nadlenog organa pribavi blie uslove za
izgradnju sklonita, i to: tip, mikrolokaciju, kapacitet, otpornost, poloaj u odnosu na povrinu tla (ukopana-poluukopana)
i drugo.
lan 62.
Sklanjanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara obuhvata planiranje i izgradnju sklonita, drugih zatitnih objekata,
prilagoavanje novih i postojeih komunalnih objekata i podzemnih saobraajnica, kao i objekata pogodnih za zatitu i
sklanjanje, njihovo odravanje i korienje za zatitu ljudi od prirodnih i drugih nesrea.
Kao drugi zatitni objekti iz stava 1. ovog lana koriste se podrumske i druge podzemne prostorije u stambenim i drugim
zgradama, prilagoene za sklanjanje ljudi i materijalnih dobara, naputeni tuneli, peine i drugi prirodni objekti.
Blie propise o tehnikim normativima za izgradnju i odravanje sklonita i prilagoavanje komunalnih, saobraajnih i
drugih podzemnih objekata potrebama sklanjanja donosi Ministar.
lan 63.
Radi zatite ljudi, materijalnih i kulturnih dobara:
1) porodina sklonita se grade kao podrumske i druge pogodne prostorije sa armirano-betonskim konstruktivnim
elementima;
2) kuna sklonita osnovne zatite grade se u sklopu stambenih zgrada ija je ukupno razvijena bruto povrina vea od
5.000 m2, a u sklopu zgrada manje bruto razvijene povrine od 5.000 m2 grade se sklonita dopunske zatite;
3) javna sklonita u gradovima i veim naseljima grade se na mestima na kojima se okuplja vei broj graana;
Pod javnim sklonitima iz stava 1. taka 3) ovog lana podrazumevaju se i blokovska sklonita.
Kao javna sklonita mogu se koristiti i postojei komunalni, saobraajni i drugi infrastrukturni objekti ispod povrine tla,
prilagoeni za sklanjanje.
Investitor je duan da prilikom izgradnje novih komunalnih i drugih objekata u gradovima prilagodi te objekte za
sklanjanje ljudi.
lan 64.
Investitor moe biti osloboen obaveze izgradnje sklonita, reenjem nadlene slube, na osnovu pribavljenog miljenja
organa nadlenog za poslove urbanizma o nepostojanju tehnikih uslova za izgradnju sklonita u skladu sa zakonom i
drugim propisima.
Ukoliko investitor ne gradi sklonite, duan je da uplati naknadu u visini 2% od ukupne vrenosti graevinskog dela
objekta koja se uplauju Javnom preduzeu za sklonita.

- 16 Obraun naknade iz stava 2. ovog lana vri Javno preduzee za sklonita koje investitoru nakon uplate izdaje potvrdu o
regulisanju obaveze.
Investitori izgradnje blokovskih sklonita duni su da po pribavljanju upotrebne dozvole za izgraeno sklonite u roku od
15 dana sklonite predaju na upravljanje i odravanje Javnom preduzeu za sklonita.
Izgradnju, odravanje, tehniku kontrolu i mirnodopsko korienje javnih i blokovskih sklonita vri Javno preduzee za
sklonita.
Javno preduzee za sklonita koristi javna i blokovska sklonita kao sredstva u javnoj svojini i njima upravlja.
Sklonita iz stava 5. ovog lana mogu se izdavati u zakup u mirnodopskim uslovima.
lan 65.
Graevinskim delom objekta iz lana 64. stav 2. ovog zakona smatra se: graevinski objekat sa elektrinom,
vodovodnom, kanalizacionom, telefonskom, gromobranskom i instalacijom grejanja; delovi objekta u kojima su smetene
trafo stanice, loionice, podrumski prostor, garae i dr, ako su stalnog karaktera; tribine, svlaionice i druge zgrade na
sportskim terenima; dograeni i nadzidani novi prostor koji sa postojeim objektom ini graevinsku celinu. U vrednost
graevinskog dela objekta ne uraunava se vrednost opreme i nametaja, trokovi za ureenje zemljita koje slui za
redovnu upotrebu objekta, kao i vrednost privremenih objekata koji su sluili za njegovu izgradnju.
Pored privremenih objekata iz stava 1. ovog lana, naknada iz lana 64. stav 2. se ne plaa ni za objekte kao to su
kiosci za prodaju robe na malo, za obavljanje ugostiteljske i zanatske delatnosti, prodaju tampe, suvenira i duvana, kao
i za izgradnju poljoprivrednih objekata (tala, silosa i drugih objekata za smetaj stoke i poljoprivrednih proizvoda).
Nadleni organ za izdavanje dozvole izdae graevinsku dozvolu za izgradnju objekta u kome se ne gradi sklonite
samo ukoliko investitor priloi dokaz o plaenoj naknadi za izgradnju sklonita u smislu lana 65. stav 2. ovog zakona.
Organ za izdavanje graevinske dozvole ne moe da izda graevinsku odnosno upotrebnu dozvolu za objekat za koji se
gradi sklonite, ukoliko nisu ispunjeni propisani posebni uslovi za izgradnju odnosno upotrebu sklonita.
Upravni nadzor nad izvravanjem poslova iz l. 64, 65. i 66. vri Ministarstvo.
Blie propise o nainu utvrivanja vrednosti graevinskog dela objekta iz stava 1. ovog lana i nainu obrauna naknade
za sklonite donosi Ministar.
lan 66.
Sredstva za izgradnju i odravanje javnih sklonita obezbeuju se:
1) iz naknada prikupljenih po osnovu lana 64. stav 2. ovog zakona;
2) iz zakupnine iz lana 64. stav 7. za korienje javnih i blokovskih sklonita;
3) iz drugih izvora.
Nadlena sluba donosi program izgradnje i odravanja javnih sklonita, na predlog Javnog preduzea za sklonita.
Vlasnici kunih sklonita, sklonita privrednih drutava i drugih pravnih lica obezbeuju odravanje svojih sklonita.
lan 67.
Prilikom korienja sklonita za mirnodopske potrebe, ne mogu se vriti adaptacije ili rekonstrukcije koje bi uticale ili bi
mogle uticati na ispravnost sklonita, niti se sklonita mogu koristiti u svrhe koje bi pogorale njihove higijenske i
tehnike uslove.
U sluaju proglaenja vanredne situacije, sklonita koja se koriste u mirnodopske svrhe mogu se isprazniti, a u sluaju
proglaenja vanrednog ili ratnog stanja moraju se isprazniti i osposobiti za zatitu u roku koji odredi tab za vanredne
situacije, a najkasnije u roku od 24 asa.
Ako mirnodopski korisnik sklonita ne izvri obavezu iz stava 2. ovog lana, nadleni organ preduzima potrebne mere za
prinudno pranjenje sklonita o troku korisnika.
Zbrinjavanje ugroenih i postradalih
lan 68.
Zbrinjavanjem ugroenih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica u vanrednim situacijama neposredno rukovode tabovi
za vanredne situacije i poverenici civilne zatite, odnosno zamenici poverenika, dok se ne stvore uslovi u kojima e dalju
brigu o zbrinjavanju preuzeti nadleni organi.
Sluba traenja Crvenog krsta Srbije vodi evidenciju o rtvama nesree, trai lica koja su prijavljena kao nestala usled
nesree, obavetava lanove porodice i nadlene organe i obavlja poslove spajanja porodica koje su razdvojene usled
nesree.

- 17 Planiranje zbrinjavanja ugroenih, postradalih, izbeglih i evakuisanih lica u vanrednim situacijama vri nadleni organ
jedinice lokalne samouprave, u saradnji sa tabovima za vanredne situacije i u skladu sa Planom zatite i spasavanja u
vanrednim situacijama.
lan 69.
Vlasnici i korisnici objekata i prostorija u javnoj upotrebi (turistiko-ugostiteljski objekti, rekreacioni centri, zdravstvene
ustanove koje obavljaju delatnost rehabilitacije, studentski i ueniki domovi, kole i dr), kao i privatni objekti pogodni za
smetaj, duni su da prime na privremeni smetaj graane sa ugroenih podruja, kada to naloi nadleni tab za
vanredne situacije.
Naknada za korienje objekata i prostorija iz stava 1 ovog lana isplauje se po trinim uslovima na dan predaje.
U izvravanju zadataka zbrinjavanja ugroenih i nastradalih uestvuju i sarauju nadlena sluba, Crveni krst Srbije,
udruenja i graani. Odlukom gradonaelnika, odnosno predsednika optine, na predlog taba za vanredne situacije,
poveravaju se Crvenom krstu Srbije odreeni poslovi zbrinjavanja, koji su u skladu sa njegovim javnim ovlaenjima i
programskim aktivnostima.
Blie propise o naknadi iz stava 2. ovog lana donosi Vlada.
Radioloka, hemijska i bioloka zatita
lan 70.
Radioloka, hemijska i bioloka zatita (u daljem tekstu: RHB zatita) obuhvata mere i postupke koji se organizuju i
sprovode radi spreavanja, ublaavanja i otklanjanja posledica RHB kontaminacije nastale kao posledica upotrebe u ratu
nuklearnih, hemijskih i biolokih borbenih sredstava.
RHB zatita obuhvata kontrolu, izvianje, linu i kolektivnu zatitu i dekontaminaciju.
Lina zatita obuhvata mere i postupke koje svaki graanin preduzima radi line zatite, upotrebom sredstava za linu
RHB zatitu.
Kolektivna zatita stanovnitva predstavlja osnovu zatite u urbanoj sredini i preduzeima, kojom se obezbeuje
kolektivna zatita graana i materijalnih dobara od posledica RHB dejstava.
Zatita od akcidenata sa radioaktivnim i nuklearnim materijalom sprovodi se, u skladu sa drugim propisima.
Zatita od tehniko-tehnolokih nesrea
lan 71.
Zatita od tehniko-tehnolokih nesrea (u daljem tekstu: udes) u kojima su ugroeni ivoti i zdravlje ljudi, materijalna
dobra i ivotna sredina, obuhvata neophodne mere za spreavanje i otklanjanje posledica od udesa, u skladu sa
zakonom i drugim propisima.
lan 72.
Privredno drutvo i drugo pravno lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie
opasnih materija u propisanim koliinama, koje upravlja objektima specifine delatnosti sa aspekta povienog rizika po
ivot i zdravlje ljudi od nesrea i teroristikih aktivnosti, duno je da preduzme sve neophodne mere za spreavanje
udesa i ograniavanja uticaja tog udesa, na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, u skladu sa zakonom.
Privredno drutvo i drugo pravno lice koje se bavi aktivnostima u rudnicima i objektima u kojima se koriste ili skladite i
odlau radioaktivni i nuklearni materijali, ije posledice u sluaju udesa ugroavaju bezbednost i ivote ljudi, materijalna
dobra i ivotnu sredinu, organizuje i sprovodi zatitu i spasavanje ljudi i zatitu ivotne sredine od posledica udesa, u
skladu sa posebnim propisima.
Opte obaveze
lan 73.
Privredno drutvo i drugo pravno lice iz lana 72. ovog zakona duno je, uzimajui u obzir delatnost kojom se bavi, vrstu
i koliinu opasnih materija i objekte koje koristi, da saini i Ministarstvu dostavi Plan zatite od udesa i da, u skladu sa tim
dokumentom, preduzme mere za spreavanje udesa i ograniavanje uticaja udesa na ivot i zdravlje ljudi, materijalna
dobra i ivotnu sredinu.
SEVESO postrojenja izrauju planove zatite od udesa, u skladu sa propisima iz oblasti zatite ivotne sredine.
Blie propise o vrsti i koliini opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima na osnovu kojih se sainjava Plan zatite
od udesa i preduzimaju mere iz stava 1. ovog lana donosi Ministar.

- 18 lan 74.
Privredno drutvo i drugo pravno lice iz lana 72. ovog zakona, pre izrade Plana zatite od udesa, duno je da
Ministarstvo obavesti o sledeim promenama i prema rokovima dostavljanja, i to:
1) o organizacionoj promeni, novom postrojenju ili objektu najkasnije tri meseca pre promene, odnosno poetka rada;
2) o poveanju koliina opasnih materija od manjih do koliina utvrenih propisom iz lana 73. stav 3. ovog zakona i o
promeni namene objekta - najkasnije 30 dana od dana poveanja koliine, odnosno nastale promene;
3) o prestanku rada drutva, postrojenja ili objekta, kao i o modifikaciji postrojenja, promeni koliine, prirode i fizikog
oblika opasnih materija, promeni postupka u nainu korienja opasnih materija ili drugoj promeni koja moe uticati na
mogunost nastanka udesa najkasnije trideset dana od nastale promene.
Privredno drutvo i drugo pravno lice iz lana 72. ovog zakona duno je da o trajnom prestanku ili konzervaciji
postrojenja zbog dueg prekida rada, odmah obavesti Ministarstvo.
Obavetavanje o udesu
lan 75.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da o udesu, bez odlaganja, obavesti nadlene organe i slube Republike
Srbije, organ autonomne pokrajine i organ jedinice lokalne samouprave, i to o injenicama i okolnostima udesa, opasnim
materijama na mestu udesa, raspoloivim podacima za procenu posledica udesa za ljude, materijalna dobra i ivotnu
sredinu i o preduzetim hitnim merama.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da bez odlaganja obavesti nadlene organe i slube iz stava 1. ovog lana
i o naknadno prikupljenim podacima o udesu.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da, u roku od 30 dana od dana udesa, Ministarstvu dostavi analizu o
udesu, a u roku od 60 dana od dana udesa obavesti nadlene organe i slube iz stava 1. ovog lana o svojim planovima
za otklanjanje srednjoronih i dugoronih posledica udesa i za spreavanje nastanka ponovnog udesa.
Ministarstvo vri kontrolu izvrenja obaveza iz st. 1. do 3. ovog lana.
Obavetavanje o opasnosti od udesa
lan 76.
Ministarstvo, na osnovu obavetenja i podataka prikupljenih u skladu sa zakonom, kao i utvrene procene rizika od
aktivnosti privrednih drutava i drugih pravnih lica koje mogu izazvati udes, obavetava o opasnostima od udesa u to
kraem roku nadlene organe Republike Srbije, kao i organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave
nadlene na podruju koje moe biti zahvaeno efektima udesa.
Obavetavanje o opasnosti od udesa sa prekograninim efektima
lan 77.
Ministarstvo, na osnovu obavetenja i podataka prikupljenih u skladu sa ovim i drugim zakonom, kao i sopstvene
procene rizika od aktivnosti privrednih drutava i drugih pravnih lica koje predstavljaju neposrednu opasnost od udesa sa
prekoraninim efektima, obavetava o opasnostima od udesa u to kraem roku nadleni organ zemlje koja moe biti
zahvaena efektima udesa.
Ministarstvo e nadlenom organu druge zemlje iz stava 1. ovog lana, na njegov zahtev, pruiti i dodatna obavetenja u
vezi sa procenjenim prekograninim efektima udesa, kao i o drugim bitnim injenicama.
Ako Ministarstvo zakljui da su zahtevi nadlenog organa druge zemlje neosnovani, obavestie ga o tome.
O prikupljenim podacima od nadlenih organa drugih zemalja u vezi udesa sa prekograninim efektima, Ministarstvo
obavetava nadlene organe i slube Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Blie propise o postupku obavetavanja i nainu razmene podataka sa drugim zemljama koje mogu biti zahvaene
udesom sa prekograninim efektima, donosi Ministar.
Registar
lan 78.
Ministarstvo, na osnovu Plana zatite od udesa, izrauje i vodi registar pravnih lica koja proizvode, prerauju, koriste i
skladite opasne materije.

- 19 Registar sadri popis, vrstu i koliinu opasnih materija (skladine kapacitete), podatke o raspoloivim sredstvima i opremi
za zatitu i intervenisanje, o nastalim udesima, o merama koje su preduzete po izvrenom inspekcijskom nadzoru i druge
podatke od znaaja za procenu verovatnoe nastanka udesa.
Blie propise o sadraju i nainu voenja registra privrednih drutava i pravnih lica iz stava 1. ovog lana donosi Ministar.
Plan zatite od udesa
lan 79.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da primeni Plan zatite od udesa u sluaju udesa ili u sluaju nastanka
okolnosti koje mogu izazvati udes.
Plan zatite od udesa obuhvata:
1) organizaciju i postupke obavetavanja, aktiviranja organa i struktura za reagovanje u sluaju udesa, procenu nastale
situacije i donoenje odluka:
2) mere za smanjenje rizika za zaposlene na rizinim radnim mestima zahvaenim udesom;
3) organizaciju za rano upozorenje i obavetavanje o udesu nadlenih organa Republike i jedinica lokalne samouprave
i, preko njih, stanovnitva, kao i sopstvene mere pruanja pomoi pri sprovoenju planova zatite po kojima postupaju ti
organi;
4) organizaciju rada organa i zaposlenih u sprovoenju mera zatite i spasavanja ljudi i zatiti ivotne sredine u sluaju
udesa;
5) organizaciju informisanja javnosti;
6) organizaciju nastavka rada i oporavka od udesa.
Privredno drutvo i drugo pravno lice Plan zatite od udesa aurira i testira po potrebi, a obavezno je da to uini
najmanje jedanput u periodu od dve godine.
Privredno drutvo i drugo pravno lice usklauje Plan zatite od udesa sa planom zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama nadlenih organa jedinica lokalne samouprave, organa autonomne pokrajine i organa Republike Srbije.
Blie propise o nainu izrade i sadraju Plana zatite od udesa iz st. 1. i 2. ovog lana donosi Ministar.
lan 80.
Privredno drutvo i drugo pravno lice duno je da izradi i dostavi Ministarstvu Plan zatite od udesa:

1) koje se prvi put registruje za obavljanje poslova i aktivnosti sa opasnim materijama, najmanje tri meseca pre putanja
u rad pogona i postrojenja;

2) koje ve obavlja poslove i aktivnosti sa opasnim materijama, za nove pogone i postrojenja najmanje tri meseca pre
putanja u rad;

3) koja ve obavljaju poslove i aktivnosti sa opasnim materijama, za postojea postrojenja najkasnije est meseci od

dana stupanja na snagu ovog zakona;

4) koja ve obavljaju poslove i aktivnosti sa opasnim materijama, za postrojenja ije su aktivnosti bile takve da su
opasne materije bile prisutne u koliinama manjim od propisanih, u sluaju poveanja do koliina propisanih aktom iz
lanu 73. stav 3. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana promene.
Privredno drutvo i drugo pravno lice moe samo da saini Plan zatite od udesa ili da za to angauje drugo pravno lice
registrovano za obavljanje delatnosti projektovanja, inenjeringa, izrade studija i analiza.
Pravna lica za izradu dokumenata iz stava 2 ovog lana moraju imati odgovarajue ovlaenje izdato od strane
nadlenog organa.
Privredno drutvo i drugo pravno lice iz stava 1. ovog lana uz Plan zatite podnosi zahtev za davanje saglasnosti na isti.
Privredno drutvo iz stava 1. ovog lana duno je da dostavi dokaz o uplaenoj administrativnoj taksi.
Informisanje o preventivnim bezbednosnim merama
lan 81.
Podaci o potencijalnim opasnostima od udesa, preventivnim bezbednosnim merama i postupcima i merama u sluaju
udesa privrednog drutva i drugog pravnog lica moraju biti dostupni javnosti i moraju se aurirati najmanje jedanput u tri
godine.
Blie propise o sadraju informacije iz stava 1. ovog lana donosi Ministar.
Obaveze Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave
lan 82.
Na osnovu Procene ugroenosti Republike Srbije, izvetaja o bezbednosti i planova zatite od udesa privrednih drutava
na svojoj teritoriji, kao i podataka drugih zemalja o udesima sa prekograninim efektima, nadleni organ Republike Srbije
i jedinica lokalne samouprave sainjava eksterni Plan zatite od udesa na teritoriji za koju je nadlean.

- 20 Plan zatite od udesa sastavni je deo Plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama, a izrauje se na osnovu
izvetaja o bezbednosti i planova zatite od udesa privrednih drutava i drugih pravnih lica sa odnosne teritorije, kao i
podataka drugih zemalja o udesima sa prekograninim efektima.
Plan zatite od udesa donose organi nadleni za donoenje Plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Plan zatite od udesa izrauje se shodno odredbama lana 45. ovog zakona prema kojima se izrauje i Plan zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama.
Plan se izrauje po metodologiji o sadraju Plana zatite i spasavanja u vanrednim situacijama, u skladu sa l. 45. do 49.
ovog zakona.
Zatita od ruenja i spasavanje iz ruevina
lan 83.
Zatita od ruenja sprovodi se kao preventivna mera u okviru prostornog i urbanistikog planiranja, uz primenu
graevinsko-tehnikih i drugih mera, a u skladu sa procenjenim seizmikim rizikom, za ta su odgovorni organi
urbanistiko-graevinske delatnosti.
Radi spasavanja ljudi i materijalnih dobara iz ruevina koje mogu nastati usled elementarnih nepogoda i drugih nesrea,
organizuju se i sprovode odgovarajue radnje i postupci za izvianje ruevina, pronalaenje lica zatrpanih u ruevinama,
osiguranje oteenih i pomerenih delova konstrukcija zgrada i objekata radi spreavanja daljeg ruenja, spasavanje
zatrpanih odnosno njihovo izvlaenje izvan zone ruenja, mere prve pomoi i hitne medicinske pomoi, kao i druge mere
kojima se doprinosi zatiti i spasavanju iz ruevina.
Zatita i spasavanje od poplava i nesrea na vodi i pod vodom
lan 84.
Zatita i spasavanje od poplava i drugih nesrea na vodi i pod vodom obuhvata planiranje, izgradnju, odravanje i
ojaavanje oteenih objekata za zatitu od poplava, osmatranje i izvianje stanja vodostaja, uzbunjivanje, planiranje i
sprovoenje evakuacije stanovnitva i materijalnih dobara iz ugroenih podruja, planiranje i obezbeenje prevoenja i
prelaza preko reka i jezera, odstranjivanje vode iz poplavljenih objekata, pronalaenje i izvlaenje nastradalih i utopljenih,
zbrinjavanje ugroenog stanovnitva i saniranje posledica izazvanih poplavama.
Optim i operativnim planom za odbranu od poplava utvruje se praenje, organizacija i sprovoenje odbrane od
poplava koja je u nadlenosti vodoprivrednih organa, privrednih drutava i drugih pravnih lica ija je delatnost zatita od
tetnog dejstva voda i upravljanje vodama i vodoprivrednim objektima.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave izrauje plan zatite i spasavanja od poplava za teritoriju jedinice lokalne
samouprave.
Plan iz stava 3. ovog lana mora biti usklaen sa Nacionalnim planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama
Republike Srbije.
lan 85.
Republiki hidrometeoroloki zavod i nadleni republiki i pokrajinski organ za vodoprivredu i javna vodoprivredna
preduzea, shodno izvetajima i prognozama, obavetavaju nadlenu slubu i nadlene tabove za vanredne situacije o
nivoima vodostaja, proglaenoj fazi odbrane, razvoju situacije i merama koje se preduzimaju.
Ukoliko je odbrambena linija ugroena dugotrajnim visokim vodostajem ili doe do prevazilaenja kritinog vodostaja za
koji je odbrambeni sistem dimenzionisan, nadleni tab za vanredne situacije preduzima mere neposredne odbrane od
poplava i predlae proglaenje vanredne situacije.
Nadleni tab za vanredne situacije moe se ukljuiti u aktivnosti zatite od poplava i pre proglaenja vanredne situacije,
ako je na osnovu procenjenog rizika to potrebno.
U zatiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od poplava uestvuju: organi i organizacije
nadleni za vodoprivredu, nadlena sluba i druge organizacione jedinice Ministarstva, jedinice civilne zatite, ovlaena
i osposobljena pravna lica i druge osposobljene organizacije, graani i drugi subjekti ija je imovina ugroena poplavom,
a po potrebi i Vojska Srbije.
Odbranu od poplava na neureenim vodotokovima van sistema redovne odbrane vodoprivrednih preduzea, planiraju i
sprovode jedinice lokalne samouprave, nadleni organ i tabovi za vanredne situacije i pravna i fizika lica ija je imovina
ugroena od ovih poplava.
tab za vanredne situacije, s obzirom na karakter bujinih poplava, preduzima planom utvrene mere odmah po
saznanju da postoji opasnost i rizik od nastanka bujinih poplava.

- 21 Zatita i spasavanje na nepristupanim terenima

lan 86.
Organizacija i sprovoenje zatite i spasavanja od nesrea na nepristupanim terenima obuhvata spasavanje na
planinama, iz snenih lavina, jama, peina i slinih mesta.
Nadlena sluba organizuje sprovoenje zatite i spasavanja od nesrea na nepristupanim terenima.
U zatiti i spasavanju od nesrea na nepristupanim terenima, na zahtev nadlene slube, uestvuje Gorska sluba
spasavanja Srbije.
U sluaju nesrea u kojima je ugroen vei broj ljudi ili je neophodna dodatna pomo u ljudstvu i materijalnim sredstvima,
u akciju spasavanja ukljuuju se druge organizacione jedinice Ministarstva, Vojske Srbije i ovlaena i osposobljena
pravna lica.
Zatita i spasavanje od poara i eksplozija
lan 87.
Zatita i spasavanje od poara i eksplozija obuhvata organizaciju i sprovoenje preventivnih mera u svim sredinama, a
posebno objektima u kojima se skladite zapaljive i eksplozivne materije i prostorima gde postoji mogunost nastanka
poara.
Zatita i spasavanje od poara i eksplozija ureuje se posebnim zakonom.
Zatita od NUS
lan 88.
Zatita od NUS obuhvata procenu opasnosti od NUS, izvianje, obeleavanje, pronalaenje, iskopavanje, obezbeenje,
identifikaciju, uklanjanje, transport, privremeno skladitenje i unitavanje NUS.
Uklanjanje i unitavanje NUS i druge poslove iz stava 1. ovog lana organizuje i obavlja nadlena sluba, a moe ih
obavljati i ovlaeno pravno lice, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisom.
Blie propise o nainu uklanjanja i unitavanja NUS i obavljanju drugih poslova iz stava 1. ovog lana donosi Vlada.
lan 89.
Teritorijalno nadleni domovi zdravlja, odnosno zavodi za hitnu medicinsku pomo obezbeuju medicinsku podrku
tokom akcije uklanjanja i unitavanja NUS.
Graani, dravni organi, privredna drutva i druga pravna lica duni su da o otkrivenim NUS odmah obaveste najbliu
policijsku stanicu ili operativni centar 112, vidljivim znakom obelee mesto gde se nalaze NUS i obezbede ih dok ne
dou ovlaena lica.
Prva i medicinska pomo
lan 90.
Organizacija i sprovoenje prve pomoi u sluaju elementarnih nepogoda i drugih nesrea, obuhvata sve oblike prve
pomoi, samopomoi i uzajamne pomoi i zbrinjavanje povreenih i obolelih. U pruanju prve pomoi kao nosioci
uestvuju ekipe Crvenog krsta Srbije, Gorske slube spasavanja Srbije, nadlena sluba, jedinice civilne zatite i, u
okviru line, uzajamne i kolektivne zatite, graani.
Organizacija i sprovoenje medicinske pomoi obuhvata sve oblike medicinske pomoi ugroenom i postradalom
stanovnitvu na podruju zahvaenom elementarnom nepogodom i drugom nesreom, koju pruaju zdravstvene
ustanove.
Asanacija terena
lan 91.
Asanacija terena obuhvata uklanjanje, identifikaciju i hitno sahranjivanje poginulih odnosno umrlih, uklanjanje leeva
ivotinja, dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju, dekontaminaciju i remedijaciju objekata i terena.

- 22 U otklanjanju posledica i sprovoenju asanacije, u skladu sa svojim ovlaenjima i dunostima, uestvuju dravni organi,
jedinice lokalne samouprave, zdravstvene i veterinarske ustanove, komunalna preduzea i druga ovlaena i
osposobljena pravna lica, snage nadlene slube, jedinice civilne zatite i, u okviru line i kolektivne zatite, graani.
Ouvanje dobara bitnih za opstanak
lan 92.
Ouvanje dobara bitnih za opstanak obuhvata ouvanje objekata za vodosnabdevanje, odravanje potrebnog obima
poljoprivredne i druge proizvodnje i opstanak biljnog i ivotinjskog fonda kroz obezbeenje i uvanje potrebnih koliina i
vrsta dobara neophodnih za ivot stanovnitva, kao i kulturno-istorijskih, materijalnih i drugih bitnih dobara u uslovima
elementarnih nepogoda i drugih nesrea.
Nadleni dravni organi, organi jedinica lokalne samouprave, privredna drutva i druga pravna lica, ustanove i druge
organizacije, dune su da planiraju, organizuju i sprovode zatitu i spasavanje kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara
bitnih za opstanak.
lan 93.
U sluajevima naruenog redovnog snabdevanja vodom zbog elementarnih nepogoda i drugih nesrea, komunalna
preduzea i druga privredna drutva, proizvoai i distributeri vode, duni su da obezbede potrebne koliine vode, mere
kontrolu ispravnosti vode i odravaju sisteme za vodosnabdevanje.
Jedinice lokalne samouprave evidentiraju, ureuju i vode brigu o alternativnim mogunostima za vodosnabdevanje.
tab za vanredne situacije koordinira distribuciju vode i angauje sve raspoloive kapacitete za transport i distribuciju
vode.
lan 94.
Zatita i spasavanje ivotinja sprovodi se, prvenstveno, blagovremenim pripremama privrednih drutava i drugih
organizacija koje se bave uzgojem stoke i proizvodnjom namirnica ivotinjskog porekla, kao i osposobljavanjem vlasnika
stoke za vrenje preventivnih mera i postupaka u zatiti ivotinja.
U sprovoenju neophodnih mera i akcija zatite i spasavanja ivotinja, angauju se, prvenstveno, veterinarske
organizacije i slube, privredna drutva iz oblasti klanine industrije i druga privredna drutva i organizacije koje se bave
uzgojem stoke, zatitom i skladitenjem namirnica ivotinjskog porekla, kao i poljoprivredni proizvoai.
U sluaju ugroenosti stonog fonda na teritoriji zahvaenoj elementarnim nepogodama i drugim nesreama, tab za
vanredne situacije organizuje evakuaciju i zbrinjavanje stonog fonda.
Hitno uspostavljanje neophodnih slubi od javnog interesa
lan 95.
Hitno uspostavljanje neophodnih slubi od javnog interesa podrazumeva preduzimanje potrebnih mera i radnji za
uspostavljanje njihove naruene funkcije, kao to su snabdevanje neophodnim namirnicama, elektrinom i toplotnom
energijom, gasom, usluge zdravstvene i socijalne zatite, vodovoda i kanalizacije, saobraaja, PTT i druge usluge, u
skladu sa planom za zatitu i spasavanje u vanrednim situacijama jedinica lokalne samouprave.
Organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, privredna drutva i druga
pravna lica koja se bave delatnou iz stava 1. ovoga lana, duni su da obezbede njihovo funkcionisanje, u skladu sa
zakonom, drugim propisima i optim aktima.
2. Poverenici civilne zatite i jedinice civilne zatite
Poverenici civilne zatite
lan 96.
Poverenici civilne zatite (u daljem tekstu: poverenici) i zamenici poverenika postavljaju se radi obavljanja poslova zatite
i spasavanja u naseljenim mestima, delu naselja, stambenim zgradama i selima (u daljem tekstu: naselja) privrednim
drutvima i drugim pravnim licima, organima dravne uprave.
U organu dravne uprave, prema sopstvenoj proceni, poverenici odnosno zamenici se postavljaju zavisno od
organizacione strukture, prostora organizovanja i delovanja i broja zaposlenih.
U privrednom drutvu i drugom pravnom licu, prema sopstvenoj proceni ovih subjekata, poverenici odnosno zamenici se
postavljaju zavisno od organizacione strukture, prostora organizovanja i delovanja i broja zaposlenih.

- 23 Poverenika i zamenika poverenika postavlja i razreava:

1) u organu dravne uprave-rukovodilac organa dravne uprave;
2) u privrednom drutvu i drugom pravnom licu direktor, odnosno drugi nadleni organ odreen optim aktom;
3) u naselju tab za vanredne situacije jedinice lokalne samouprave.
Poverenici i zamenici poverenika u naselju postavljaju se po osnovu rasporeda u civilnoj zatiti, a u privrednim drutvima
po osnovu radne obaveze.
lan 97.
Poverenici i zamenici poverenika u organima dravne uprave, organima autonomne pokrajine, jedinice lokalne
samouprave, privrednim drutvima i drugim pravnim licima preduzimaju mere i aktivnosti na ueu zaposlenih u
sprovoenju line, uzajamne i kolektivne zatite i izvravanju drugih zadataka zatite i spasavanja ljudi i materijalnih
dobara u zgradama i objektima za koje su zadueni.
Poverenici i zamenici poverenika u naseljima preduzimaju neposredne mere za uee graana u sprovoenju mera i
zadataka civilne zatite i line, uzajamne i kolektivne zatite i rukovodi jedinicama civilne zatite opte namene.
Graani na ugroenim i nastradalim podrujima duni su da postupaju u skladu sa uputstvima poverenika, odnosno
zamenika poverenika.
Jedinice civilne zatite
lan 98.
Jedinice civilne zatite obrazuju se, opremaju i osposobljavaju kao operativne snage za izvravanje zadataka civilne
zatite.
Jedinice civilne zatite obrazuju se kao specijalizovane jedinice i jedinice opte namene.
Jedinice civilne zatite obrazuju se u skladu sa Procenom ugroenosti za Republiku Srbiju, jedinice lokalne samouprave,
privredna drutva i druga pravna lica.
lan 99.
Specijalizovane jedinice obrazuju se, opremaju i obuavaju radi izvravanja sloenih zadataka civilne zatite.
Specijalizovane jedinice nadlena sluba obrazuje za teritoriju Republike Srbije, odnosno za podruja upravnih okruga.
Specijalizovane jedinice obrazuju privredna drutva i druga pravna lica koja u, skladu sa Procenom ugroenosti
predstavljaju potencijalni izvor ugroavanja ire teritorije.
Jedinice opte namene obrazuju jedinice lokalne samouprave, privredna drutva i druga pravna lica, kao privremene
sastave od dobrovoljaca i radno sposobnog stanovnitva, odnosno zaposlenih, za izvravanje jednostavnijih poslova
zatite i spasavanja.
lan 100.
Specijalizovane jedinice civilne zatite koje formira nadlena sluba popunjavaju se zaposlenim licima nadlene slube,
vojnim obveznicima i obveznicima civilne zatite.
Sa pripadnicima civilne zatite koji su rasporeeni u jedinice iz stava 1. ovog lana, koje moraju odravati stalnu
spremnost, odnosno koje su namenjene za obavljanje specijalizovanih visokostrunih zadataka civilne zatite na
podruju Republike Srbije ili za pruanje pomoi drugim dravama, zakljuuje se ugovor o aktivnoj rezervi.
Aktivna rezerva predstavlja obueni rezervni sastav civilne zatite, koji se angauje za popunu jedinica civilne zatite radi
izvravanja zadataka u odreenom periodu, ija su prava i dunosti regulisana zakonom i zakljuenim ugovorom.
Pripadnici aktivne rezerve se angauju na zadacima odravanja operativne i funkcionalne sposobnosti. Obuavanja,
angaovanja na zadacima civilne zatite u skladu sa zakljuenim ugovorom. Planskim obuavanjem i kondiciranjem
pripadnika aktivne rezerve obezbeuje se vii stepen osposobljenosti u odnosu na ostale pripadnike rezervnog sastava
civilne zatite.
Ugovor o slubi u civilnoj zatiti iz stava 2. ovog lana zakljuuje se na osnovu javno raspisanog oglasa. Pojedinani
tipski ugovor zakljuuje rukovodilac nadlene slube.
Pripadniku civilne zatite koji je po osnovu ugovora o aktivnoj rezervi pozvan radi izvravanja zadataka civilne zatite,
miruje radni odnos za vreme izvravanja zadataka, a duan je da se vrati na posao odmah po prestanku angaovanja na
zadacima civilne zatite.
Komandire jedinica civilne zatite koje formira i organizuje nadlena sluba, postavlja na tu dunost i razreava
rukovodilac nadlene slube.

- 24 Blie propise o nainu i uslovima angaovanja pripadnika civilne zatite koji su rasporeeni u jedinice civilne zatite iz
stava 1. ovog lana donosi Vlada.
lan 101.
Vrstu i broj specijalizovanih jedinica civilne zatite utvruje nadlena sluba, na osnovu Procene ugroenosti Republike
Srbije, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima i optim aktima.
lan 102.
Specijalizovane jedinice civilne zatite obrazuju se kao:
1) jedinice za zatitu od poara;
2) jedinice za spasavanje na vodi i pod vodom;
3) jedinice za spasavanje na nepristupanim terenima;
4) jedinice za pruanje prve pomoi;
5) jedinice za otkrivanje i unitavanje NUS-a;
6) jedinice za RHB zatitu;
7) jedinice za spasavanje iz ruevina;
8) jedinice za osmatranje;
9) jedinice za uzbunjivanje;
10)
jedinice za telekomunikacije;
11)
jedinice za zbrinjavanje.
Pored jedinica navedenih u stavu 1. ovog lana, nadlena sluba, u skladu sa Procenom ugroenosti Republike Srbije,
potrebama i mogunostima, moe obrazovati i druge vrste specijalizovanih jedinica i organa.
Blie propise o organizaciji i nainu upotrebe specijalizovanih jedinica civilne zatite donosi Ministar.
3. Sistem osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja
lan 103.
Osnovni zadatak sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja je otkrivanje, praenje i
prikupljanje podataka o svim vrstama opasnosti koje mogu ugroziti ljude, ivotnu sredinu, materijalna i kulturna dobra.
Imaoci telekomunikacionih sistema i sredstava duni su da slubi 112 omogue prioritetno korienje veza u vanrednim
situacijama.
Subjekti sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja su: Sluba 112, organi dravne uprave,
policija, Vojska Srbije, privredna drutva, slube od javnog interesa i druga pravna lica koja se u okviru svoje redovne
delatnosti bave osmatranjem, evidentiranjem, analizom i prognoziranjem odreenih pojava i stanja u hidrometeorologiji,
seizmologiji, zatiti od poara, vodoprivredi, hemijskoj i radiolokoj zatiti, zdravstvu, poljoprivredi, elektroprivredi,
saobraaju i drugim oblastima.
Subjekti iz stava 3. ovog lana koji operativno prikupljaju podatke, ukljuujui i podatke iz meunarodne razmene, duni
su da obavetavaju Slubu 112 o opasnostima iz vazdunog prostora, stanju vremena, klime i voda i da dostavljaju
analize, prognoze i upozorenja o hidrometeorolokim i geolokim pojavama, elementarnim nepogodama, drugim
prirodnim, tehniko-tehnolokim i drugim veim nesreama, kao i o sadraju opasnih materija u vazduhu, zemljitu i
vodama iznad dozvoljenih vrednosti i sve druge prikupljene podatke o pojavama koje mogu ugroziti ljude, materijalna
sredstva i ivotnu sredinu.
Subjekti iz stava 3. ovog lana, koji vre automatsko prikupljanje podataka, duni su da obezbede njihovo automatsko
prosleivanje Slubi 112.
lan 104.
Sluba 112 kao subjekat sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja obavlja sledee
zadatke:
1) primanje poziva za pomo;
2) rano upozoravanje, obavetavanje i uzbunjivanje stanovnitva, nadlenih organa, privrednih drutava i drugih pravnih
lica u zoni ugroenosti, kao i snaga zatite i spasavanja;
3) obezbeenje jedinstvenog komunikaciono-informacionog sistema;
4) obezbeenje funkcionalne integracije slubi od interesa za zatitu i spasavanje i upravljanje u vanrednim situacijama;
5) obezbeuje meunarodnu razmenu podataka u oblasti zatite i spasavanja od posledica elementarnih nepogoda i
drugih nesrea.
Sluba 112 za izvravanje svojih zadataka, pored sopstvenih, koristi telekomunikacione sisteme opte i posebne
namene.
Slubu 112 ine:
1) Nacionalni centar 112;
2) operativni centri 112;

- 25 3) osmatrake stanice;
4) sistem javnog uzbunjivanja.
lan 105.
Nacionalni centar 112 i operativni centri 112, u skladu sa propisanom procedurom prikupljaju, analiziraju, prate i
obavetavaju nadlene organe i institucije o svim vrstama informacija iz oblasti vanrednih situacija.
Nacionalni centar 112 obavlja meunarodne komunikaciono-informativne poslove iz oblasti zatite od elementarnih
nepogoda i drugih nesrea.
Operativni centri 112 rade kao jedinstveni komunikaciono-informativni centar.
Osmatrake stanice se obrazuju u cilju prikupljanja podataka o moguim opasnostima, efektima i posledicama
elementarnih nepogoda i drugih nesrea. Osmatrake stanice obrazuje i njima upravlja Ministarstvo.
Procedure iz stava 1. ovog lana propisuje Ministar.
Sistem uzbunjivanja se sastoji od odgovarajuih javnih sirena, ureaja, spojnih puteva i tehnikih sredstava za
upravljanje, kao i njihove organizacije razmetaja, procedure upravljanja, upotrebe i odravanja.
Izgradnju i odravanje sistema za uzbunjivanje finansira jedinica lokalne samouprave, u skladu sa Procenom
ugroenosti, ovim zakonom, akustikom studijom i drugim propisima i optim aktima.
Sistemom za uzbunjivanje upravlja nadlena sluba.
Ministar propisuje tehnike normative za planiranje, izgradnju i odravanje sistema za uzbunjivanje.
lan 106.
Elektroprivredna, vodoprivredna i druga privredna drutva koja koriste hidrosisteme, duna su da obezbede
blagovremeno obavetavanje i uzbunjivanje stanovnitva o opasnostima izazvanim hidrosistemima koja koriste.
Subjekti iz stava 1 ovog lana duni su da svojim sredstvima izrade, dograde i odravaju sisteme za obavetavanje i
uzbunjivanje, odnosno da se ukljue u sistem za uzbunjivanje u Republici Srbiji.
lan 107.
Radio-difuzne i televizijske stanice sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama, dune su da na zahtev
operativnog centra 112 odmah prekinu emitovanje programa, radi prenoenja odgovarajuih obavetenja od interesa za
zatitu i spasavanje.
Operateri mobilne telefonije duni su da na zahtev operativnog centra 112 obezbede besplatno prenoenje obavetenja
od interesa za zatitu i spasavanje telefonskim pretplatnicima.
Operateri fiksnih i mobilnih telefonija duni su da redovno dostavljaju Slubi 112 aurirane baze podataka o korisnicima
pretplatnikih telefonskih brojeva fiksnih i mobilnih telefonija na teritoriji Republike Srbije.
Baze podataka iz stava 3. ovog lana mogu se iskljuivo koristiti za potrebe nadlenog organa i operativnog centra 112.
Pravna lica koja se bave mobilnim telekomunikacijama duna su da za potrebe nadlene slube i operativnog centra
112, u cilju zatite i spasavanja, obezbede besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca (dolaznog poziva).
lan 108.
Za potrebe praenja stanja i upravljanja vanrednim situacijama, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave
mogu formirati situacioni centar.
Situacioni centar je obavezan da prikupljene podatke dostavlja teritorijalno nadlenom operativnom centru 112.
lan 109.
Radi efikasnog prikupljanja podataka, obavetenja i informacija iz lana 103. ovog zakona, u javnoj telefonskoj mrei
koristi se besplatni pozivni broj 112 kao jedinstveni evropski broj za hitne slube.
Obavetenje o telefonskom broju 112 i znaci za uzbunjivanje moraju biti istaknuti na vidnom mestu u svim javnim
ustanovama i drugim javnim mestima.
Svako pravno i fiziko lice duno je da obavesti operativni centar 112 o svakoj uoenoj opasnosti i nezgodi.

- 26 Blie propise o organizaciji i funkcionisanju sistema osmatranja, ranog upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja
donosi Vlada.
lan 110.
Vlasnici poslovnih, stambenih i drugih zgrada i objekata, duni su da za potrebe sistema osmatranja, ranog
upozoravanja, obavetavanja i uzbunjivanja omogue instaliranje sirena i drugih odgovarajuih ureaja i sredstava
sistema osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja na tim objektima i omogue pristup za njihovo odravanje, uz
uvaavanje mera zatite ljudi i ivotne sredine.
Privredna drutva za distribuciju elektrine energije duna su da obezbede neprekidno snabdevanje elektrinom
energijom ureaja sistema osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja.
Reenje o postavljanju sirena ureaja i sredstava iz stava 1. ovog lana donosi nadleni organ jedinica lokalne
samouprave.
4. Ovlaena i osposobljena pravna lica
lan 111.
Ovlaena i osposobljena pravna lica vre zatitu i spasavanje graana, materijalnih i drugih dobara u sluaju opasnosti i
nesrea izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesreama u skladu sa svojom delatnou, kao i zadacima koje
im narede nadleni tabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije,
na predlog nadlenog taba za vanredne situacije ili nadlene slube.
Ovlaena i osposobljena pravna lica duna su da planski prilagode svoje kapacitete i organizaciju za izvravanje
zadataka zatite i spasavanja.
Vlada Republike Srbije, izvrni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinica lokalne samouprave,
privrednim drutvima i drugim pravnim licima iz stava 1. ovog lana ugovorom obezbeuje naknadu stvarnih trokova za
sprovoenje priprema i angaovanje u izvravanju mera i zadataka civilne zatite.
5. Popuna i materijalno opremanje
lan 112.
U skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, popunu organa i jedinica civilne zatite vre:
1) vojnim obveznicima nadleni organi Ministarstva odbrane, prema iskazanim potrebama nadlene slube;
2) graanima koji nisu vojni obveznici nadlena sluba i nadleni organ jedinica lokalne samouprave.
lan 113.
Republike specijalizovane jedinice civilne zatite popunjavaju se po teritorijalnom principu, a izuzetno, ako to potrebe
nalau, mogu se popunjavati i po eksteritorijalnom principu.
Na dunost menadera zatite, zamenika menadera i na dunosti u jedinicama civilne zatite u privrednim drutvima i
drugim pravnim licima, rasporeuju se zaposleni u tim privrednim drutvima i pravnim licima.
Pripadnici civilne zatite rasporeeni i osposobljeni za specijalne dunosti u civilnoj zatiti i pripadnici aktivne rezerve
civilne zatite ne mogu se rasporeivati na druge poslove odbrane bez prethodnog miljenja nadlene slube.
Graani rasporeeni u jedinice civilne zatite, obavezni su da na poziv nadlene slube uestvuju u akcijama i
operacijama zatite i spasavanja.
Jedinice Crvenog krsta Srbije, Gorske slube spasavanja Srbije i dobrovoljnih vatrogasnih drutava, u pogledu popune
obveznicima, imaju status jedinica civilne zatite.
lan 114.
Organi i jedinice civilne zatite opremaju se odgovarajuom opremom i materijalno-tehnikim sredstvima koja su
neophodna za njihovu linu zatitu i za sprovoenje mera i izvravanje zadataka civilne zatite.
Sredstva i opremu iz stava 1. ovog lana obezbeuju nadleni dravni organ, organ jedinice lokalne samouprave,
privrednih drutava i drugih pravnih lica, u skladu sa predvienim brojem pripadnika i materijalnih sredstava jedinica
civilne zatite.
lan 115.
Za potrebe sprovoenja zatite i spasavanja u vanrednim situacijama na teritoriji Republike Srbije mogu se obrazovati
materijalne rezerve, u skladu sa posebnim zakonom.

- 27 lan 116.
Prilikom izvravanja zadataka zatite i spasavanja pripadnici tabova za vanredne situacije, poverenici, zamenici
poverenika i pripadnici jedinica civilne zatite nose uniformu sa oznakom civilne zatite, oznakama funkcija i
specijalnosti.
Objekti civilne zatite obeleavaju se znakom civilne zatite.
Zabranjeno je neovlaeno upotrebljavanje znaka civilne zatite.
Lica rasporeena u civilnu zatitu dobijaju legitimaciju civilne zatite u skladu sa Dopunskim protokolom I uz enevsku
konvenciju o zatiti rtava meunarodnih oruanih sukoba od 12. avgusta 1949. godine.
Blie propise o uniformi, oznakama civilne zatite, oznakama funkcija i specijalnosti, znaku civilne zatite i legitimaciji
pripadnika civilne zatite donosi Ministar.
lan 117.
Sredstva i oprema iz l. 114 do 116. ovog zakona obezbeuju se:
1) nabavkom;
2) izuzimanjem materijalnih sredstava i opreme iz popisa, u skladu sa posebnim zakonom;
3) donacijom i iz ostalih izvora.
lan 118.
O pripadnicima organa, jedinica, slubi i drugim uesnicima, kao i o sredstvima i opremi u civilnoj zatiti, vodi se
propisana evidencija, i to:
1) o pripadnicima jedinica civilne zatite koje obrazuje Republika Srbija, evidenciju vodi nadlena sluba;
2) o pripadnicima organa, jedinica civilne zatite koje obrazuju jedinice lokalne samouprave, evidenciju vodi nadleni
organ jedinice lokalne samouprave;
3) o pripadnicima jedinica civilne zatite privrednih drutava i drugih pravnih lica, evidenciju vode privredna drutva i
druga pravna lica;
4) o pripadnicima jedinica i organima koje obrazuje Crveni krst, evidenciju vodi Crveni krst Srbije i njegovi sastavni
delovi.
Blie propise o sadraju i nainu voenja evidencije o pripadnicima organa, jedinica, slubi i drugim uesnicima i o
sredstvima i opremi u civilnoj zatiti propisuje Ministar.
6. Obuavanje i osposobljavanje
lan 119.
Radi sticanja potrebnih znanja iz oblasti line i kolektivne zatite, graani se obuavaju i osposobljavaju za preventivu
zatitu i spasavanje.
Obuavanje se vri u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja radi sticanja znanja o opasnostima od prirodnih i drugih
nesrea i zatiti od njih, u skladu sa posebnim zakonom i odgovarajuim programom.
Nain obuavanja iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove prosvete, u saradnji sa Ministrom i
drugim nadlenim ministrima.
lan 120.
Pripadnici civilne zatite obuavaju se i osposobljavaju za izvravanje zadataka civilne zatite kroz kurseve, seminare,
treninge, vebe i probne mobilizacije.
Obuka i osposobljavanje pripadnika tabova za vanredne situacije, specijalizovanih jedinica civilne zatite i organa
privrednih drutava i drugih pravnih lica od znaaja za civilnu zatitu sprovodi se u Nacionalnom i regionalnim trening
centrima za zatitu i spasavanje, koje obrazuje nadlena sluba.
Pripadnici civilne zatite mogu se, u skladu sa potrebama i mogunostima, obuavati i u inostranstvu.
U Nacionalnom i regionalnim trening centrima za zatitu i spasavanje mogu se obuavati i strani dravljani, u skladu sa
propisima, uz odgovarajuu naknadu utvrenu bilateralnim ili multilateralnim ugovorima.
Blie propise o nainu obuavanja, nastavnim planovima i programima i normativima nastavnih sredstava i opreme za
obuavanje pripadnika civilne zatite donosi Ministar.

- 28 lan 121.
Pripadnika civilne zatite nadlena sluba poziva na obuku preko Ministarstva odbrane, tako to mu poziv uruuje
najkasnije 60 dana pre poetka obuke, izuzev za probne mobilizacijske vebe za koju se poziv uruuje odmah.
Mobilizacijsku vebu moe, u cilju provere spremnosti, narediti rukovodilac nadlene slube.
lan 122.
Obuka i osposobljavanje moe se odloiti na zahtev obveznika ili se moe prekinuti iz zdravstvenih, porodinih i drugih
opravdanih razloga, i to zbog:
1) bolesti ili povrede;
2) kolovanja;
3) nege lana domainstva koji je teko bolestan;
4) smrtnog sluaja u porodici ili domainstvu;
5) drugih opravdanih razloga.
Reenje o odlaganju ili prekidu obuke donosi nadlena sluba.
lan 123.
Obuku i osposobljavanje poverenika, zamenika poverenika i jedinica opte namene organizuju i sprovode nadleni
organi jedinica lokalne samouprave.
Obuavanje graana i jedinica civilne zatite u pruanju prve medicinske pomoi vri Crveni krst Srbije, u skladu sa
javnim ovlaenjem i po utvrenim nastavnim planovima, programima i kriterijumima.
7. Mobilizacija i aktiviranje
lan 124.
Mobilizacijom civilne zatite iz redovne organizacije i stanja se prelazi na organizaciju i stanje operativne gotovosti za
izvrenje zadataka zatite i spasavanja.
Mobilizacija po obimu moe biti opta i delimina, a proglaava se javnim saoptenjem ili pojedinanim pozivom.
lan 125.
Opta mobilizacija obuhvata sve, a delimina potreban deo tabova i jedinica, kao i materijalna sredstva potrebna za
vrenje zadataka zatite i spasavanja.
Mobilizacija se sprovodi po planu mobilizacije.
Mobilizaciju su duni da sprovode ovlaena i osposobljena pravna lica, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
lan 126.
Delimina mobilizacija moe se narediti i radi provere spremnosti za izvrenje mobilizacije, izvoenja planiranih vebi,
kontrole i upotrebe jedinica za namenske zadatke zatite i spasavanja u vanrednim situacijama i vanrednim dogaajima.
Mobilizaciju iz stava 1. ovog lana, po ovlaenju ministra, nareuje rukovodilac nadlene slube.
lan 127.
Aktiviranje obuhvata postupke, zadatke i aktivnosti kojim se redovni kapaciteti ovlaenih i osposobljenih pravnih lica, iz
redovne organizacije i stanja prevode na organizaciju i stanje spremnosti za izvrenje zadataka zatite i spasavanja.
Za izradu plana aktiviranja ovlaenih i osposobljenih pravnih lica odgovorni su rukovodioci ovlaenih i osposobljenih
pravnih lica, u skladu sa planom zatite i spasavanja.
Aktiviranje osposobljenih pravnih lica od znaaja za autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave nalae izvrni
organ autonomne pokrajine, odnosno predsednik optine ili gradonaelnik, na predlog nadlenog taba za vanredne
situacije.
O aktiviranju ovlaenih i osposobljenih pravnih lica od znaaja za Republiku Srbiju odluuje Vlada na predlog
Republikog taba za vanredne situacije ili nadlene slube.

- 29 VIII. PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE SISTEMA

ZATITE I SPASAVANJA
lan 128.
Upravljanje resursima, izgradnja i razvoj sistema zatite i spasavanja, realizuje se planiranjem i programiranjem sistema
zatite i spasavanja, kao i budetiranjem i izvrenjem planiranih i programiranih mera i aktivnosti, u skladu sa
Nacionalnom strategijom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama, Procenom ugroenosti za teritoriju Republike
Srbije i Planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama.
lan 129.
Planiranje i programiranje realizuje se izradom:
1) dugoronog plana razvoja sistema zatite i spasavanja, za period od deset i vie godina;
2) srednjoronog plana razvoja sistema zatite i spasaavanja, za period od pet godina;
3) kratkoronog plana razvoja sistema zatite i spasavanja, za period od jedne godine.
Dugoronim planom razvoja sistema zatite i spasavanja definie se strategija, politika i ciljevi izgradnje i razvoja sistema
zatite i spasavanja.
Dugoroni plan razvoja sistema zatite i spasavanja izrauje se i donosi za teritoriju Republike Srbije, autonomne
pokrajine, jedinica lokalne samouprave i za privredna drutava i druga pravna lica.
Dugoroni plan sadri naroito:
1) definisanje potreba, ciljeva i zadataka organizovanja izgradnje i razvoja sistema zatite i spasavanja;
2) sagledavanje kapaciteta i strategije realizacije ciljeva, izgradnje i razvoja sistema zatite i spasavanja;
3) obezbeenje izvora finansijskih sredstava;
4) odreivanje vremenskog perioda realizacije planova i programa;
5) odreivanje nosilaca i uesnika u izgradnji i razvoju sistema zatite i spasavanja;
6) razvoj osmatrakih, informacionih, komunikacionih, logistikih i drugih potreba sistema zatite i spasavanja;
7) razvoj preventivnih mera i delatnosti od znaaja za zatitu i spasavanje;
8) smernice za razvojni i naunoistraivaki rad;
9) analizu oekivanih trokova i rezultata.
Dugoroni plan razvoja sistema zatite i spasavanja autonomne pokrajine, kao i jedinica lokalne samouprave, mora biti
usaglaen sa Dugoronim planom razvoja sistema zatite i spasavanja Republike Srbije.
Na osnovu Dugoronog plana razvoja sistema zatite i spasavanja izrauje se srednjoroni plan.
Srednjoroni plan razvoja sistema zatite i spasavanja realizuje se kroz proces programiranja.
Blie propise o planiranju i programiranju sistema zatite i spasavanja donosi Ministar.
IX. FINANSIRANJE SISTEMA ZATITE I SPASAVANJA
lan 130.
Sistem zatite i spasavanja finansira se iz:
1) budeta Republike Srbije, budeta jedinica teritorijalne autonomije i budeta jedinica lokalne samouprave;
2) Fonda za vanredne situacije;
3) drugih prihoda u skladu sa zakonom i drugim propisima.
lan 131.
Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave finansiraju:
1) pripremanje, opremanje i obuku tabova za vanredne situacije, jedinica civilne zatite, poverenika i zamenika
poverenika i trokove sprovoenja mera zatite i spasavanja;
2) trokove angaovanja osposobljenih pravnih lica u skladu sa ugovorom za izvravanje zadataka zatite i spasavanja;
3) izgradnju sistema za uzbunjivanje na svojoj teritoriji;
4) prilagoavanje podzemnih objekata (podzemni prolazi, tuneli i drugi) za sklanjanje i njihovo odravanje, kao i
odravanje drugih zatitnih objekata u skladu sa zakonom;
5) obuku stanovnitva iz oblasti zatite i spasavanja;
6) saniranje teta nastalih prirodnom i drugom nezgodom, u skladu sa materijalnim mogunostima;
7) druge potrebe zatite i spasavanja, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
lan 132.
Republika Srbija finansira opremanje i osposobljavanje:
1) Republikog taba i okrunih tabova za vanredne situacije;
2) republikih i okrunih jedinica civilne zatite i snosi trokove uea u sprovoenju zadataka zatite i spasavanja;
3) izgradnju i odravanje operativnih centara 112;
4) izgradnju i odravanje daljinskog upravljanja sistemom za uzbunjivanje;

- 30 5) izgradnju i odravanje telekomunikaciono-informacionog sistema zatite i spasavanja;

6) izgradnju, odravanje i rad Nacionalnog i regionalnih trening centara zatite i spasavanja;
7) trokove angaovanja ovlaenih i osposobljenih pravnih lica za izvravanje zadataka zatite i spasavanja od
znaaja za Republiku Srbiju;
8) izvravanje upravnih, strunih i drugih zadataka zatite i spasavanja.
Pored poslova iz stava 1. ovog lana, Republika Srbija finansira i pruanje materijalne pomoi pri uklanjanju posledica
elementarnih nepogoda i drugih nesrea, spreavanju nastajanja daljih teta i osiguranju osnovnih uslova za ivot na
ugroenom podruju, kao i druge potrebe zatite i spasavanja, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
lan 133.
Pravno ili fiziko lice koje je namerno prouzrokovalo ugroavanje ljudi i materijalnih dobara odnosno namerno
prouzrokovalo nesreu, mora nadoknaditi:
1) trokove zatitnih i spasilakih intervencija;
2) trokove sanacije i dovoenja u prethodno stanje;
3) trokove odtete fizikim i pravnim licima.
Odgovornost pravnog ili fizikog lica iz stava 1. ovog lana utvruje se u skladu sa zakonom.
X. BUDETSKI FOND ZA VANREDNE SITUACIJE
lan 134.
Budetski fond za vanredne situacije iz lana 130. taka 2) ovog zakona (u daljem tekstu: Fond) osniva se kao budetski
fond radi obezbeivanja dodatnih sredstava za finansiranje pripreme, sprovoenja i razvoja programa, projekata i drugih
aktivnosti u oblasti smanjivanja rizika, upravljanja i reagovanja u vanrednim situacijama, u skladu sa posebnim
propisima.
Fond se osniva na neodreeno vreme i njime upravlja ministar ili lice koje on ovlasti.
Po ukidanju Fonda, prava i obaveze Fonda preuzima Ministarstvo.
Prihodi Fonda i obaveze koje proistiu iz Fonda
lan 135.
Prihodi Fonda ostvaruju se iz:
1) aproprijacija obezbeenih u okviru budeta za tekuu godinu;
2) namenskih prihoda budeta, koji su definisani kao namenski prihodi Fonda, a naroito:
(1) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja osiguravajuih drutava u visini 5% od naplaene premije osiguranja od
poara i drugih opasnosti;
(2) sredstava pravnih lica koja za osiguranje od poara svoje imovine osnivaju vlastite osiguravajue fondove u visini od
3% od premije osiguranja od poara;
(3) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja osiguravajuih drutava u visini 5% od prihoda naplaenog obaveznog
osiguranja transporta opasnih materija u drumskom, eleznikom, renom i vazdunom saobraaju;
(4) sredstava naplaenih od privrednih subjekata na godinjem nivou, koji se bave proizvodnjom, preradom,
uskladitenjem, distribucijom i prodajom zapaljivih tenosti, eksplozivnih materija i gasova, po osnovu ukupnih
instalacionih kapaciteta uskladitenja i glavne merne regulacione stanice na magistralnom gasovodu, i to:
-0,5% vrednosti maloprodajne cene po 1 l vrste zapaljive tenosti i gasa koji se skladiti;
-0,5% vrednosti maloprodajne cene po 1 kg eksplozivne materije koja se skladiti;
(5) sredstava ostvarenih na osnovu izdvajanja nadlenog organa za poslove civilnog vazduhoplovstva, namenjenih za
potrebe slube za traganje i spasavanje u sluaju udesa vazduhoplova;
(6) sredstava ostvarenih po osnovu 1% prihoda od prodaje ulaznica za sportske dogaaje, po prijavljenom dogaaju
Ministarstvu unutranjih poslova;
(7) naplaenih novanih kazni za prekraje predviene ovim zakonom i zakonima koji ureuju oblasti zatite od poara,
eksplozivnih i opasnih materija;
3) priloga, donacija, poklona i pomoi;
4) drugih izvora u skladu s zakonom i drugim propisima.
Sluba 112 iz lana 103. e se finansirati iz prihoda obezbeenih u stavu 1. taki 1) ovog lana.
Nadzor nad sprovoenjem obaveza iz stava 1. take 2) ovog lana vri Ministrastvo.
Prinudna naplata vri se u skladu sa poreskim propisima.
Nain naplate i rokovi plaanja obaveza iz stava 1. take 2) ovog lana blie propisuje Ministar.
Korienje sredstava Fonda
lan 136.
Sredstva Fonda koriste se za finansiranje pripreme, sprovoenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u
oblasti preventive, smanjivanja rizika, upravljanja i reagovanja u vanrednim situacijama, a naroito za:
1) nabavku opreme i sredstava za upravljanje i reagovanje u vanrednim situacijama;
2) izgradnju objekata za potrebe reagovanja u vanrednim situacijama;

- 31 3) struno osposobljavanje i usavravanje snaga zatite i spasavanja;

4) podsticanje obrazovnih, istraivakih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, ukljuujui i
demonstracione aktivnosti;
5) sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim situacijama;
6) finansiranje unapreenja rada vatrogasnih saveza i dobrovoljnih vatrogasnih drutava.
Nain korienja sredstava Fonda
lan 137.
Sredstva Fonda daju se pravnim korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrenih u lanu 136. ovog zakona na
osnovu internog konkursa koji objavljuje Fond.
Odlukom o osnivanju Fonda utvruju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i nain
dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje predloga projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje
sredstava, nain praenja namenskog korienja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od znaaja
za dodeljivanje i korienje sredstava Fonda.
Posebni uslovi za upotrebu sredstava Fonda
lan 138.
Plaanje na teret Fonda vri se do nivoa sredstava raspoloivih u Fondu, a obaveze se preuzimaju u okviru realno
planiranih prihoda Fonda.
Na kraju tekue godine neiskoriena sredstva Fonda prenose se u narednu godinu.
XI. PRIZNANJA I NAGRADE
lan 139.
Za naroite uspehe u organizovanju i sprovoenju zadataka civilne zatite i drugih poslova zatite i spasavanja, u
privrednim drutvima i drugim pravnim licima, autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave, upravnim
okruzima, nadlenoj slubi, drugim slubama i organima uprave, tabovima za vanredne situacije, jedinicama civilne
zatite, menaderima, zamenicima menadera, drugim pripadnicima i zaslunim pojedincima, dodeljuju se priznanja i
nagrade.
Blie propise o vrsti, kriterijumima i postupku za dodelu priznanja i nagrada, kao i o danu nadlene slube i danu civilne
zatite, donosi Ministar.
XII. MEUNARODNA SARADNJA
lan 140.
Meunarodna saradnja u oblasti zatite i spasavanja ostvaruje se:
1) zakljuivanjem meunarodnih ugovora i njihovom primenom;
2) lanstvom i ueem u radu u meunarodnim organizacijama;
3) meusobnim obavetavanjem i razmenom informacija sa drugim dravama o opasnostima i posledicama katastrofa i
o sredstvima za smanjenje rizika od katastrofa;
4) pruanjem, prihvatanjem i traenjem pomoi u zatiti i spasavanju ljudi i materijalnih dobara;
5) koordinacijom prelaska dravne granice tokom primanja ili pruanja meunarodne pomoi, kao i u toku tranzita snaga
i sredstava za pomo u zatiti i spasavanju izmeu drugih drava;
6) pripremanjem, organizovanjem i uestvovanjem na meunarodnim konferencijama, seminarima, kursevima,
vebama i drugim oblicima obuavanja;
7) usklaivanjem delovanja snaga za zatitu i spasavanje drugih drava na teritoriji Republike Srbije.

8)

XIII. NADZOR
lan 141.

Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vri Ministarstvo.
Opta ovlaenja
lan 142.
U vrenju nadzora Ministarstvo je ovlaeno da:
1) zahteva izvetaje i podatke o radu;

- 32 2) utvrdi stanje izvravanja poslova zatite i spasavanja, upozori na uoene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo
otklanjanje;
3) izdaje instrukcije;
4) naloi preduzimanje mera i zadataka koje smatra potrebnim;
5) pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti;
6) neposredno izvri neki posao ako oceni da se drukije ne moe izvriti zakon ili drugi opti akti;
Izvetaj o radu iz stava 1. taka 1) ovog lana sadri prikaz izvravanja zakona, drugih optih akata i zakljuaka Vlade,
preduzete mere i njihovo dejstvo i druge aktivnosti.
Ovlaenja inspektora
lan 143.
U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektori imaju pravo da:
1) vre uvid u dokumenta koja se odnose na pripremu subjekata sistema zatite i spasavanja;
2) proveravaju sprovoenje odluka, naredbi i akata nadlenih organa za poslove zatite i spasavanja;
3) naloe obustavu mera i radnji koje nisu u skladu sa zakonom i planovima zatite i spasavanja u vanrednim
situacijama, do donoenja odluka nadlenih organa;
4) naloe otklanjanje utvrenih nedostataka u sprovoenju propisanih mera za izvravanje radnji iz plana zatite i
spasavanja u vanrednim situacijama;
5) naloe obustavljanje radnji kojima se direktno ugroava ili dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, materijalna i
kulturna dobra i ivotna sredina, do donoenja odluke nadlenog organa;
6) podnose predloge za pokretanje postupaka za utvrivanje disciplinske, prekrajne, krivine ili druge odgovornosti
protiv odgovornih subjekata sistema zatite i spasavanja, u skladu sa zakonom;
7) vre vanrednu inspekciju organizacione i funkcionalne sposobnosti i odgovornosti organa, jedinica i subjekata
sistema zatite i spasavanja;
8) naloe otklanjanje utvrenih nedostataka u vezi upravljanja sklonitima;
9) prue strunu pomo;
10) u sluaju udesa, narede preduzimanje interventnih mera, postupaka i reagovanja na nesreu, u skladu sa Planom
zatite od udesa;
11) zabrane rad privrednog drutva, izuzev SEVECO postrojenja, ako u odreenom roku nije izradilo Plan zatite od
udesa;
12) vre kontrolu uklanjanja i unitavanja NUS;
13) preduzimaju i druge mere za koje su ovlaeni u skladu sa zakonom i po nalogu nadlene slube.
Subjekti sistema zatite i spasavanja, organi i jedinice kod kojih je izvrena kontrola, duni su da postupe po nalogu
inspektora.
Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba.
alba iz stava 3. ovog lana izjavljuje se Ministru u roku od 15 dana od dana prijema reenja.
XIV. KAZNENE ODREDBE
Prekraji pravnog lica
lan 144.
Novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno
lice, ovlaeno i osposobljeno pravno lice ako:
1) ne planiraju, organizuju i sprovode mere i zadatke civilne zatite (lan 16. stav 2);
2) ne dostavlja analize, prognoze i odgovore iz oblasti zatite i spasavanja odnosno ne utvruju zadatke, organizaciju,
delovanje i aktivnosti kojima se obezbeuje uee njihovog lana (lan 17. st. 1. i 2);
3) ne stavi na raspolaganje korienje telekomunikacione i informacione sisteme i veze (lan 20. stav 1);
4) ne stavi na raspolaganje zalihe vode, hrane, medicinske opreme i lekova, odee, obue, graevinskog i drugog
materijala (lan 20. stav 2);
5) ne omogui izvravanje radova ( lan 20. stav 3);
6) ne izrauje sopstvene planove i ne izvrava zadatke njima postavljene (lan 49. stav 1);
7) ne obezbedi ili ne dri u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu odnosno ne vri obuku zaposlenih (lan 52.
stav 1);
8) ne uestvuje u izvravanju evakuacije u skladu sa zadacima i obavezama planova zatite i spasavanja (lan 59. stav
3);
9) ne obezbede sklanjanje stanovnitva i zaposlenih u sklonita (lan 60. stav 1);
10)
ne obezbedi izgradnju sklonita ili drugih zatitnih objekata u skladu sa prostornim odnosno urbanistikim
planom (lana 60. stav 2);
11)
ne prime na privremeni smetaj graane sa ugroenih podruja po nalogu nadlenog taba za vanredne
situacije (lan 69. stav 1);
12)
ne preduzme mere za spreavanje udesa i ograniavanje uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i
ivotnu sredinu(lan 72. stav 1);
13)
ne organizuje i sprovodi zatitu i spasavanje ljudi i zatitu ivotne sredine (lan 72. stav 2);

- 33 14)
15)

ne saini odnosno dostavi Plan zatite od udesa (lan 73. stav 1);
ne preduzme mere za spreavanje udesa i ograniavanje uticaja udesa na ivot i zdravlje ljudi, materijalna
dobra i ivotnu sredinu (lan 73. stav 1);
16)
pre izrade Plana zatite od udesa ne obavesti o promenama (lan 74. stav 1. take 1) do 3));
17)
ne obavesti o trajnom prestanku ili konzervaciji postrojenja (lan 74. stav 2);
18)
ne obavesti o injenicama, okolnostima udesa, opasnim materijama na mestu udesa, raspoloivim
podacima za procenu posledica udesa za ljude, materijalna dobra i ivotnu sredinu, odnosno o preuzetim hitnim merama
(lan 75. stav 1);
19)
na obavesti o naknadno prikupljenim podacima o udesu (lan 75. stav 2);
20)
ne dostavi analizu o udesu (lan 75. stav 3);
21)
ne primeni Plan zatite od udesa u sluaju udesa ili u sluaju nastanka okolnosti koje mogu izazvati udes,
odnosno ne uskladi Plan zatite od udesa sa planom zatite i spasavanja u vanrednim situacijama (lan 79. st. 1. i 2);
22)
ne izradi odnosno ne dostavi Plan zatite od udesa (lan 80. stav. 1.ta. 1) do 4));
23)
ne obezbedi dostupnost podataka javnosti odnosno aurira podatke (lan 81. stav 1);
24)
ne uestvuje u zatiti i spasavanju ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ivotne sredine od poplava (lan
85. stav 4);
25)
o otkrivenim NUS ne obavesti najbliu policijsku stanicu ili operativni centar 112 (lan 89. stav 2);
26)
ne obelei vidljivim znakom odnosno ne obezbedi mesto gde se nalazi NUS ( lan 89. stav 2);
27)
ne uestvuje u otklanjanju posledica i sprovoenja asanacije (lan 91. stav 2);
28)
ne planira, organizuje i sprovodi zatitu i spasavanje kulturno-istorijskih, materijalnih i dobara bitnih za
opstanak (lan 92. stav 2);
29)
u sluajevima naruenog snabdevanja vodom zbog elementarnih nepogoda i drugih nesrea ne obezbedi
potrebnu koliinu vode, ne meri kontrolu ispravnosti odnosno ne odrava sistem za vodosnabdevanje (lan 93. stav 1);
30)
ne obezbedi funkcionisanje slubi (lan 95. stav 2);
31)
ne obrazuje specijalizovanu jedinicu civilne zatite (lan 99. stav 3);
32)
imalac telekomunikacionih sistema i sredstava ne obezbedi slubi 112 prioritetno korienje veza u
vanrednim situacijama (lan 103. stav 2);
33)
ne obavetava slubu 112 o opasnostima iz vazdunog prostora, stanju vremena, klime i voda, odnosno
ne dostavlja analize, prognoze i upozorenja o hidrometeorolokim i geolokim pojavama, elementarnim nepogodama,
drugim prirodnim, tehniko-tehnolokim i drugim veim nesreama, kao i o sadraju opasnih materija u vazduhu,
zemljitu i vodama iznad dozvoljenih vrednosti i sve druge prikupljene podatke o pojavama koje mogu ugroziti ljude,
materijalna sredstva i ivotnu sredinu (lan 103. stav 4);
34)
ne obezbedi automatsko prosleivanje prikupljenih podataka slubi 112 (lan 103. stav 5);
35)
ne obezbedi blagovremeno obavetavanje i uzbunjivanje stanovnitva o opasnostima izazvanim
hidrosistemima koja koriste (lan 106. stav 1);
36)
ne izradi, dogradi i odrava sisteme za obavetavanje i uzbunjivanje, odnosno ne ukljui se u sistem za
uzbunjivanje u Republici Srbiji (lan 106. st. 2);
37)
na zahtev operativnog centra 112 odmah ne prekine emitovanje programa radi prenoenja obavetenja od
interesa za zatitu i spasavanje (lan 107. stav 1);
38)
ne obezbedi besplatno prenoenje obavetenja od interesa za zatitu i spasavanje pretplatnicima (lan
107. stav 2);
39)
redovno ne dostavlja slubi 112 aurirane baze podataka o korisnicima pretplatnikih telefonskih brojeva
fiksnih i mobilnih telefonija (lan 107. stav 3);
40)
baze podataka iz lana 107. stav 3. koristi suprotno odredbi lana 107. stav 4);
41)
ne obezbedi besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca (dolaznog poziva) za potrebe nadlene slube i
operativnog centra 112 (lan 107. stav 5);
42)
obavetenje o telefonskom broju 112 znake za uzbunjivanje ne istaknu na vidnom mestu u svim javnim
ustanovama i drugim javnim mestima (lan 109. stav 2);
43)
ne obavesti operativni centar 112 o svakoj uoenoj opasnosti i nezgodi (lan 109. stav 3);
44)
za potrebe sistema osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja ne omogui instaliranje sirena i drugih
odgovarajuih ureaja i sredstava sistema osmatranja, obavetavanja i uzbunjivanja na tim objektima odnosno omogui
pristup za njihovo odravanje, uz uvaavanje mera zatite ljudi i ivotne sredine (lan 110. stav 1);
45)
ne obezbede neprekidno snabdevanje elektrinom energijom ureaje sistema osmatranja, obavetavanja i
uzbunjivanja (lan 110. stav 2);
46)
u skladu sa svojom delatnou odnosno zadacima koje im narede nadleni tabovi jedinica lokalne
samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije ne vri zatitu i spasavanje graana, materijalnih i drugih dobara u
sluaju opasnosti i nesrea izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesreama (lan 111. stav 1);
47)
ne prilagodi planski svoje kapacitete i organizaciju za izvravanje zadataka zatite i spasavanja ( lan 111.
stav 2);
48)
ne opremi se odgovarajuom opremom i materijalno-tehnikim sredstvima za linu zatitu odnosno
sprovoenje mera i izvrenje zadataka civilne zatite opremu (lan 114. stav 2);
49)
ne vodi propisanu evidenciju o pripadnicima jedinica civilne zatite (lan 118. stav 1. taka 3));
50)
ne sprovode mobilizaciju (lan 125. stav 1);

- 34 51)
52)

ne donese Dugoroni plan razvoja sistema zatite i spasavanja (lan 129. stav 3);
ne uplati sredstva u Budetski fond za vanredne situacije (lan 135. stav 1. taka 2)).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara odgovorno lice u
privrednom drutvu ili drugom pravnom licu.
Preduzetnik e se za prekraj iz stava 1. ovog lana kazniti novanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Prekraji fizikog lica
lan 145.
Novanom kaznom u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako:
1) ne postupi u skladu sa lanom 21. stav 2. ta. 1) do 4);
2) ne uestvuje u izvravanju zadataka zatite i spasavanja (lan 22. stav 1);
3) ne jave se na mesto i u vreme koje odredi nadleni organ (lan 23. stav 1);
4) ne da na korienje nadlenom organu nepokretne stvari, vozila, maine, opremu, materijalno- tehnika i druga
matreijalna sredstva (voda, hrana, medicinska oprema, lekovi, odea, obua, graevinski i drugi materijal) kada to
zahtevaju potrebe zatite i spasavanja (lan 24. stav 1);
5) ne obezbeuje i dre u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za linu, uzajamnu i kolektivnu zatitu (lan 52.
stav 2);
6) ako u privatni objekat pogodan za smetaj ne primi na privremeni smetaj graane sa ugroenih podruja, kada to
naloi nadleni tab za vanredne situacije (lan 69. stav 1);
7) ne uestvuju u otklanjanju posledica i sprovoenja asanacije iz lana 91;
8) ne postupaju u skladu sa upustvima poverenika odnosno zamenika (lan 97. stav 3);
9) ne obavesti Operativni centar 112 o svakoj uoenoj opasnosti i nezgodi (lan 109. stav 3);
10)
se ne odazove na poziv nadlene slube za akcije zatite i spasavanja (lan 113. stav 4).

11)

XV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 146.

Blie propise za sprovoenje ovog zakona donosi Vlada u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Blie propise za sprovoenje ovog zakona donosi Ministar u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
lan 147.
Autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, privredna drutva i druga pravna lica uskladie svoje akte sa
odredbama ovog zakona najkasnije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu propisa iz lana 146. ovog
zakona.
lan 148.
Privredna drutva i druga pravna lica iz lana 73. ovog zakona duna su da u roku od est meseci od dana stupanja na
snagu propisa iz lana 146. stav 2. ovog zakona Ministarstvu dostave obavetenje o postrojenju, objektu i koliini
opasnih materija, a u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovih propisa i izvetaj o bezbednosti i plan zatite
od udesa iz l. 76. i 78. ovog zakona.
lan 149.
Propisi doneti na osnovu zakona koji prestaju da vae danom poetka primene ovog zakona, primenjivae se do
donoenja novih propisa ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
lan 150.
Ministarstvo unutranjih poslova preuzee zaposlene, arhivu i materijalno-tehnika sredstva Uprave za vanredne
situacije Ministarstva odbrane i odreeni broj zaposlenih Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, u roku od
60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Nepokretnosti koje su date na korienje Upravi za vanredne situacije Ministarstva odbrane dae se u skladu sa
posebnim propisima na korienje Ministarstvu unutranjih poslova.
lan 151.
Do uspostavljanja broja 112 kao jedinstvenog broja za teritoriju Republike Srbije, koristie se dosadanji telefonski broj
985, kao i ostali brojevi telefona hitnih slubi (policija 92, vatrogasci-spasioci 93 i hitna pomo 94).

- 35 lan 152.
Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae odredbe l. 49. do 66. Zakona o odbrani (Slubeni list SRJ, br.
43/94, 11/95, 28/96, 44/99, 3/02, 116/07 i 72/09) i podzakonska akta za njihovo izvravanje, l. 73. do 86. Zakona o
odbrani (Slubeni glasnik RS, br. 45/91, 58/91, 53/93, 67/93 i 48/94) , odredbe l.77. do 79. i l. 80. stav 1. taka 21),
odredbe l. 74. do 79. Zakona o zatiti od poara (Slubeni glasnik SRS, br. 37/88 i Slubeni glasnik RS, br. 53/93,
67/93, 48/94 i 101/05), Zakon o zatiti od elementarnih i drugih veih nepogoda (Slubeni glasnik SRS, br. 20/77, 24/85
i 52/89 i Slubeni glasnik RS, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05).
lan 153.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a poinje da se
primenjuje po isteku est meseci od dana stupanja na snagu, izuzev odredaba l. 146, 147. i 151, koje se primenjuju od
dana stupanja na snagu ovog zakona.