Teno stanje

Prof. dr Vesna Kunti

Izmeu vrstog i gasovitog stanja

Agregatno stanje
materije
odreeno je relativnom
udaljenou atoma
i molekula od koje je
materija sainjena i
jainom njihovih veza

Meumolekulske sile (KOHEZIONE) po intenzitetu

manje nego u vrstim, ali mnogo vee od onih u gasovima
Dovoljno jake da molekule zadre u stalnoj
zapremini, ali ne mogu da spree njihovo kretanje
UREENOST KRATKOG DOMETA
Od kohezionih sila zavise osobine tenosti

ta su kohezione sile? Podsetnik:

Opte osobine tenosti

Osobine sline
vrstom stanju:

Osobine sline
gasnom stanju:

Gustina (velika)
Molarna zapremina
(mala)
Stiljivost (nestiljive)
Koeficijent termikog
irenja (mali)

Fluidnost- sposobnost
teenja
Zauzimaju oblik suda
u kojem se nalaze
Viskoznost

KONDENZOVANE FAZE
(vrsto i teno)

FLUIDI
(tenosti i gasovi)

Uporedni pregled

Podela tenosti prema vrsti estica

Molekulske
(voda, organski
rastvarai)

Atomske
(inertni gasovi u tenom
stanju)

Jonske
(rastopi elektrolita)

Van der Valsove sile

izmeu molekula i atoma
Vodonina-kod vode
(iz termodinamike: vea ureenost-manja entropija)

Coulombove sile
izmeu jona

ETANOL je:
A) molekulska tenost
B) atomska tenost
C) jonska tenost
TENI HELIJUM je:
A) molekulska tenost
B) atomska tenost
C) jonska tenost

Date su vrednosti gustina pare, tene vode i leda:

H2O (g)
H2O (t)
H2O ()

= 0.000326 g/cm3 (400oC)

= 0.9971 g/cm3
(25oC)
= 0.9168 g/cm3
(0oC)

Zakljuujemo da je slinija struktura izmeu:

a) Vode i leda
b) Vode i pare
c) Pare i leda

Osobine tenosti:
1. PRITISAK PARE
Isparavanje
Kljuanje
2. VISKOZNOST (viskozitet)
Nutnovske i nenjutnovske tenosti
Metode za odreivanje viskoznosti
3. POVRINSKI NAPON
Stalagmometrijske metode za odreivanje
povrinskog napona
Kvaenje
Kapilarnost

Pritisak pare
Sve tenosti isparavaju, a nastala para vri
pritisak na povrinu tenosti-to je pritisak
ili napon pare

Neki molekuli sa povrine imaju veu kinetiku energiju od ostalih,

mogu da se otkinu i preu u paru

Pritisak pare
(isparavanje u zatvorenom sudu)
Molekuli tenosti i pare
e dostii stanje dinamike

Tenost isparava u zatvorenom sudu

dok para ne ispuni sud
Molekuli tenosti i pare dostiu stanje
dinamike ravnotee:
Brzina isparavanja= brzini
kondenzacije
(broj crvenih = broju plavih)

ZASIENA PARA
lekuli tenosti i pare

Pritisak zasiene pare

na povrinu
tenosti
je pritisak ili
napon zasiene pare

Pritisak pare
ZAVISI od
prirode tenosti
jaine meumolekulskih sila
(to su meumolekulske sile slabije, vei
je pritisak pare na datoj temperaturilake e isparavati)

temperature
raste eksponencijalno sa temp.
- spoljanjeg pritiska
prisiljava molekule da se vrate u tenu
fazu

NE ZAVISI od koliine tenosti

Tenosti sa visokim pritiskom pare

su isparljive
(slabije meumolekulske sile)
obino jak miris,
npr. etar, aceton, parfemi...

Kljuanje
Kljuanje je oblik isparavanja gde se
prelaz iz tenog stanja u paru deava
unutar itave tenosti (ne samo sa
povrine kao kod isparavanja) kroz
formiranje mehura.

Kada se pritisak pare izjednai sa

spoljanjim pritiskom, tenost
poinje da kljua
NORMALNA TEMPERATURA KLJUANJA- temp. na kojoj tenost kljua
kada je spoljanji pritisak jednak standardnom, P=101325 Pa

Koliki je standardni pritisak?

101,325 kPa
1 atm
1,01325 bar
760 mmHg
760 torr

Temperatura kljuanja se menja sa promenom

spoljanjeg pritiska
Taka kljuanja vode na razliitim nadmorskim visinama

U Beogradu voda kljua na oko 99,5C

(prosena nadmorska visina 117 m)
U Podgorici na oko 99,8C
U Sjenici na oko 96,5C.

Kako se menja pritisak pare sa

porastom temperature?
A) raste
B) opada
A) linearno
B) eksponencijalno

Sa poveanjem spoljanjeg pritiska,

temperatura kljuanja tenosti:
a) opada
b) raste
c) ne menja se
U rudniku, voda kljua na temperaturi od:

A) 100C
B) manjoj od 100C
C) veoj od 100C

Vei pritisak pare ima

a) voda
b) etanol

Kuvanje u ekspres loncu tedi

struju poto supa:
A) bre prokljua
B) sporije prokljua
C) kuva se na temperaturi veoj
od 100C, pa se kuva krae

Autoklav-instrument za sterilizaciju
radi na principu ekspres lonca

Tenost koja ima vei pritisak pare

je:

Isparljivija
Manje isparljiva
Kljua na vioj temperaturi
Kljua na nioj temperaturi
Ima jai miris
Ima slabiji miris
Ima jae kohezione sile
Ima slabije kohezione sile

Da li se dodatkom rastvorka menja

pritisak pare rastvaraa?
A) da, raste
B) da, opada
C) ne menja se

VISKOZNOST (viskozitet)

Osobina fluida (gasova i tenosti) da pruaju

otpor proticanju - potie od meumolekulskih sila privlaenja

Sile jae viskoznost fluida vea

Tenost se kroz cev ne kree kao celina

dolazi do njenog raslojavanja

Najbre se kree,
zalepljen uz gornju,
pokretnu plou

Ne kree se,
zalepljen uz donju,
nepokretnu plou
dv/dx gradijent brzine
Slojevito kretanje tenosti LAMINARNO PROTICANJE
slojevi klize jedan po drugom

Laminarno proticanje dolazi do izraaja u

cevima malog prenika
obrazovanje tankog i nepokretnog sloja tenosti na zidu cevi

Unutranje trenje se protivi smicanju slojeva, odnosno proticanju tenosti

dv
F = S
dx

Njutnov (Newton) izraz za

silu unutranjeg trenja
Za jedinine vrednosti S=1, dv/dx =1:

koeficijent viskoznosti ili dinamika viskoznost

ili samo viskoznost

F = S
F=

dv
dx

Podsetnik: Vrste deformacija-

Smicanje

Javlja se kada na telo deluju dve paralelne sile

koje nisu u istoj ravni,
ali su na maloj udaljenosti (makaze)
Ako bi bile u istoj ravni - istezanje

Sila deluje paralelno (tangencijalno), a ne normalno na povrinu

F
vrsto telo se odupire smicanju, dok smicanje kod tenosti izazva tok.

Njutnov zakon viskoznosti vai samo za:

Laminarno proticanje

Jednokomponentne tenosti (rastvarai)

Prave rastvore

Jedinica za viskoznost:

Kinematika viskoznost

Ne vai za turbulentno!

PASKAL-SEKUND (Pa s)
POAZ 1P=0,1 Pas

= (=)STOKS

FLUIDNOST (FLUIDITET) = (1/)

Reciprona vrednost dinamike viskoznosti; merilo
lakoe kojom tenost protie

Na viskoznost utie:
Priroda supstance:

Oblik, veliina molekula,

jaina
meumolekularnih sila,
naelektrisanje
Temperatura:
Viskoznost tenosti opada
sa poveanjem temperature
(gasova raste)
Pri poveanju za 1C,
viskoznost vode opada za
23%

Viskoznost rastvora
Relativna viskoznost (r)
Specifina viskoznost (sp)

r =
0
sp =

Redukovana viskoznost (red)

Unutranja viskoznost []

Viskoznost
rastvora
Viskoznost
rastvaraa

0
= r 1
0

red =

sp
c

[] = lim
c 0

sp
c

Viskozne tenosti:

a) teko teku
b) lako teku
c) imaju jake meumolekulske sile
d) imaju slabe meumolekulske sile
e) imaju veliku fluidnost
f) imaju malu fluidnost

Sa porastom temperature,
viskoznost tenosti:
A) raste
B) opada
C) ne menja se

Jedinica za viskoznost (dinamiku) je:

a) N (njutn)
b) N m-2 s
c) Pa s-1
d) N m-1 s
F
N
N
=
( =)
( =)
( =) N m 2s ( =)Pa s
dv
2 m/s
21
S
m
m
dx
m
s

Za izraavanje viskoznosti istih

tenosti (rastvaraa) koriste se:
a) Relativna viskoznost
b) Dinamika viskoznost
c) Specifina viskoznost
d) Kinematika viskoznost
e) Redukovana viskoznost
f) Unutranja viskoznost

Relativna viskoznost je

A) uvek vea od 1
B) uvek manja od 1
C) uvek 1
D) moe i manja i vea od 1

Tenosti se dele na:

Njutnovske

Nenjutnovske

dv
F = S
dx
F
=
S
dv
=D
dx

dv
F = S
dx

= D

Napon smicanja, Nm2 ili Pa

Brzina smicanja, s-1

= D

NJUTNOVSKI SISTEMI

KRIVA TEENJA

= D

Napon smicanja

Brzina smicanja (D)

KRIVA VISKOZNOSTI

Pri proticanju tenosti,

viskoznost se ne menja

Brzina smicanja (D)

Nenjutnovski sistemi
Napon smicanja nije
proporcionan brzini
smicanja, u D dijagramu
ne dobija se prava linija
Pri proticanju tenosti,
viskoznost nije
konstantna, moe da se
poveava ili smanjuje.
Viskoznost koja se menja
pri proticanju naziva se

PRIVIDNA
VISKOZNOST

Nauka koja prouava

proticanje i
deformaciju materije
Grki rei-tei

Panta rei znai:

Sve tee

Heraclitus of Ephesus
(Ancient Greek: 535 475
BC)

Njutnovski sistemi su:

a) voda
b) etanol
c) mleko
d) sirup
e) ampon
f) benzen

ta se odnosi na Njutnovske tenosti?

a) pri proticanju, viskoznost je konstantna
b) pri proticanju, viskoznost nije
konstantna
c) napon smicanja je srazmeran brzini
smicanja
d) napon smicanja nije srazmeran brzini
smicanja
e) imaju prividnu viskoznost

Na kojoj slici je prikazano smicanje?

Da li je viskozniji kikiriki puter ili keap?

Veu fluidnost ima:

a) kikiriki puter
b) keap
Kikiriki puter i keap su:
a) Njutnovski
b) Nenjutnovski sistemi

Metode za odreivanje viskoznosti

Instrument: VISKOZIMETAR
The cheapest viscometer
Advantages:
+ cheap
+ easy handling
+ fast
+ easy cleaning
Disadvantages:
- relative
- no reproducability
- risky hazardous
materials

Viskozimetri:
1. Metoda kapilarne cevi
zasniva se na Poazejevom (Poiseuille) zakonu laminarnog
proticanja tenosti kroz kapilaru:
t r 4 P
v=

r 4 P t
=
8V l

8 l

razlika u pritiscima na krajevima kapilare izraava se putem

hidrostatikog pritiska

P = g h
gustina

r h gt
=
8Vl
4

vreme

= Kt

 = Kt

Ostvaldov (Ostwald) viskozimetar

Relativna metoda

H 2 O = K H 2 O t H 2 O

X = K X t X
x t x
x = H 2 O
H 2O t H 2O
x koeficijent viskoznosti analizirane tenosti
H2O koeficijent viskoznosti vode
x gustina analizirane tenosti
H2O gustina vode
tx vreme isticanja analizirane tenosti
tH2O vreme isticanja vode

Ostvaldov viskozimetar

Meri se vreme proticanja

tenosti
kroz proirenje
Viskoznijoj tenosti treba
vie vremena
da protee

Upotreba: za merenje viskoznosti

neviskoznih tenosti
npr. kapi za oi

Na vebama iz Fizike hemije

Za vodu (standard) ste izmerili vreme
proticanja od 25,6 sekundi
Za analizu ste izmerili vreme proticanja od
51,8 sekundi
Viskoznija je:
A) voda
B) analiza

Viskozimetri:
2. Metoda padanja kuglice
Zasniva se na merenju vremena padanja vrste kuglice kroz tenost
Sila kao rezultat gravitacione i sile potiska

4 3
F1 = r ( 0 ) g
3
Stoksova sila

F2 = 6rv

F1 = F2

2 r g ( 0 )
=
9v
2

Apsolutna viskoznost

Heplerov viskozimetar

Heplerov viskozimetar u kunim

uslovima
Metoda padanja klikera

Pada sporo
viskozna

Pada brzo
manje viskozna

Koje ulje je najvie viskozno?

Viskozimetri:
3. Metoda rotacionih cilindara
Rotacioni viskozimetar sa koaksijalnim cilindrima (za koloidne
rastvore)

Pogled odozgo

q 1 1
=
( 2 2)
4h ru rs
Pogled sa strane

Vea viskoznost tenostivei ugao obrtanja manjeg cilindra

Metoda kapilarne cevi zasniva se

na merenju:
A) padanja vrste kuglice kroz tenost
B) vremena proticanja tenosti kroz
kapilaru
C) obrtnog ugla

Na slici je prikazan
a) Ostvaldov viskozimetar
B) Heplerov viskozimetar
C) Rotacioni viskozimetar

Poreati tenosti po rastuoj

viskoznosti

Kod rotacionog viskozimetra sa

koaksijalnim cilindrima
Ako se izmeu spoljanjeg (pokretnog) i
unutranjeg cilindra nalazi jako viskozna
tenost, ugao torzije unutranjeg cilindra
je:
A) veliki
B) mali
C) uopte se ne okree

Povrinski napon

Na povrini tenosti
Tenja tenosti da smanji svoju povrinu
Uzrok: meumolekulske sile

Povrina se
ponaa
kao zategnuta
membrana

Povrina tenosti poseduje viak slobodne

energije - slobodna povrinska energija
Tenja tenosti da smanji svoju
povrinsku energiju- da smanji
slobodnu povrinu
Posledica: tenja kapi da
zauzme sferni oblik (telo ima
najmanju povrinu kada se
nalazi u obliku lopte)
Sila koja deluje tangencijalno na membranu:
koeficijent povrinskog napona, ili
povrinski napon,

(N/m)

Povrinski napon zavisi od prirode tenosti

BENZEN

VODA

Nepolaran
Slabe kohezione sile
Taka kljuanja 80C
= 0,029Nm-1

Polarna
Jake kohezione sile
Taka kljuanja 100C
= 0,073Nm-1

Velike povrinske napone imaju tenosti sa

jakim meumolekulskim silama.
Imaju visoke take kljuanja

Meupovrinski napon
sila koja tei da smanji dodirnu povrinu dve tenosti
Na dodirnoj povrini dve tenosti, koje se ne meaju (ili meaju delimino)
TENOST
PARA

Prisustvo jedne tenosti iznad sloja druge dovodi

do snienja povrinskog napona, poto se smanjuje nekompenzovanost sila
na graninoj povrini dveju tenosti koje su u kontaktu. Zato je
povrinski napon UVEK VEI kada se tenost granii sa parom,
nego sa drugom tenou!

Vei povrinski napon ima:

A. Voda
B. Benzen
Veu taku kljuanja ima:
a) Voda
b) Benzen

Sa porastom T, povrinski napon tenosti

A. Raste
B. Opada
C. Ne menja se
...jer sa porastom temperature raste kinetika energija
molekula, pa slabe i raskidaju se meumolekulske veze.

Jedinica za povrinski napon je:

a) N (njutn)
b) Nm-2
c) Pa
d) Nm-1

Metode za merenje povrinskog

napona
Stalagmometrijske metode:
1. Metoda mase kapi
2. Metoda broja kapi
Stalagmometar je staklena cev
koja u gornjem delu ima proirenje,
a u donjem delu se nastavlja u
kapilaru iji je vrh zaravnjen

Traubeov stalagmometar

1. Metoda mase kapi

Zasniva se na merenju mase kapi (m) koja se
otkida sa dna kapilare stalagmometra.
Na kraju kapilare formira se kap i otkida kada se
sila tee F1 uravnotei sa silom povrinskog
napona F2 koja deluje po krunom otvoru
kapilare:

F1 = F2

mg= 2r
mg
=
2r

x
H 2O

mx
=
mH 2O

Poto je teko odrediti

poluprenik kapilare (r), vre
se RELATIVNA MERENJA

2. Metoda broja kapi

Zasniva se na brojanju kapi u proirenju
stalagmometra
Na kraju kapilare se formira kap i otkida kada se sila tee F1
uravnotei sa silom povrinskog napona F2 koja deluje po
krunom otvoru kapilare:

F1 = F2

mg = 2 r
m
= m = V
V
V
jedna kap =
n

V
g = 2 r
n

V H 2 O g = 2 r H 2 O n H 2 O
Vx g = 2 r x n x
n broj kapi

x = H 2O

x n H 2O
H 2O n x

RELATIVNA METODA

Veba iz Fizike hemije:

Odreivanje povrinskog napona metodom broja kapi

Za standard ste izbrojali 20 kapi

Za analizu ste izbrojali 42 kapi

Veu kap ima:

a) Standard
b) Analiza
Vei povrinski napon ima:
a) Standard
b) Analiza

Kvaenje-ugao kvaenja (dodira)

ugao izmeu zida suda u kojem se tenost nalazi

i tangente na povrinu tenosti (uvek u tenosti)

a) Tenost kvasi vrstu povrinu, <90

b) Tenost ne kvasi vrstu povrinu, >90
DA LI E TENOST KVASITI ZIDOVE SUDA, ZAVISI OD
ODNOSA KOHEZIONIH I ADHEZIONIH SILA

Adhezione > kohezione

Kohezione > adhezione

kvasi
ne kvasi

KONTAKTNI UGAO (UGAO DODIRA, UGAO KVAENJA)

je pokazatelj
kvaljivosti
vrste povrine tenou.

Poveite dve kolone

Kontakni ugao je:
a) 0
b) 60
c) 90
d) 120
e) 180

Kvaenje je:
a) jako
b) slabo
c) nema kvaenja
d) umereno
e) totalno

Ugao kvaenja
(dodira) moe
biti od 0 do
180

Potpuno kvaenje

Potpuno nekvaenje praktino se nikad ne javlja

EFEKAT LOTOSA
Ugao kvaenja vei od 150

a) Tenost kvasi zidove suda

Menisk
(mesei)

b) Tenost ne kvasi zidove suda

Kapilarnost

Pogled iz bliza

Gde su vee
adhezione (izmeu
molekula tenosti i
molekula stakla), a
gde kohezione sile?

Ako je crvena tenost voda,

koja epruveta je od stakla?

Podsetnik: kako odmeriti tano?

Ako su adhezione sile vee od

kohezionih,
a) tenost kvasi zidove suda
b) tenost ne kvasi zidove suda
a) tenost se podie u kapilari
b) tenost sa sputa u kapilari

Voda kvasi
A) staklo
B) plastiku
C) vosak
Kohezione sile su vee od adhezionih kod
tenosti
A
B

Ako neka tenost ima veliki

povrinski napon, njena kap je
a) velika
B) mala
C) zavisi od gustine

Samo kada se porede tenosti koje su priblino iste

gustine, najveu kap e imati ona tenost koja ima i najvei
povrinski napon.
Npr, iva iji je povrinski napon oko 6 puta vei od
povrinskog napona vode, ima mnogo manju kap od vode,
jer joj je gustina oko 13 puta vea od gustine vode.