Osnovni principi isceljenja

1 - OSNOVNI PRINCIPI ISCELJENJA

Osnovni princip na kome se zasniva
savremena medicina je dvostruk: trovanje i
seenje. Pri obu-ci, svi lekari i medicinske
sestre ue da je svaki lek otrovan. Koriste
se dva tipa trovanja: hemi-jsko trovanje i
trovanje zraenjem. Drugi metod je
seenje. Ako neto nije u redu sa organom,
is-ecite ga i odstranite, umesto da mu
dopustite da se isceli.
Nasuprot tome stoje prirodni principi
isceljenja koji pomau telu da povrati
zdravlje. Ovde spada-ju odmor, uglavnom
kratki postovi na tenosti, laki obroci,
klistiri, primena vode, sve vazduh,
sunanje, izbegavanje tetnih supstanci, i
vera u boansku mo.
Evo
izuzetnog
odeljka
koji
puno
objanjava. Napisao ga je jedan pionir u
oblasti prirodnog le-enja. Podnaslovi
odeljaka su dodati radi konce-ntrisanja na
sutinu:
Reenje je nauiti ljude: ''Jedina nada
za poboljanje stvari je u obrazovanju ljudi
o pravim principima. Neka lekari ue ljude
da mo iscelje-nja nije u lekovima, ve u
prirodi.''
Prava priroda ''bolesti''. To je proces
oi-enja: ''Bolest predstavlja napor
prirode da osl-obodi sistem od stanja koja
se javljaju zbog naru-avanja zakona
zdravlja.''
ta treba raditi kada je osoba
bolesna:
''U sluaju bolesti, treba utvrditi uzrok.
Nezdrave uslove treba promeniti, pogrene
navike ispraviti. Prirodi treba pomoi u
njenom naporu da izbaci neistoe i da
ponovo uspostavi odgovarajue us-love u
sistemu.''
Evo osam prirodnih lekova: ''ist
vazduh, suneva svetlost, uzdrljivost,
odmor,
vebanje,
pravilna
ishrana,
upotreba vode, vera u boansku mo - ovo
su pravi lekovi.''
Svakog treba nauiti kako da koristi
ove lekove: ''Svaka osoba treba da
poseduje znanje o prirodnim isceliteljskim
iniocima i kako ih prim-enjivati. Vano je i
razumeti principe koji su uklj-ueni u
tretman bolesnih i sprovesti praktinu obuku koja e omoguiti osobi da pravilno
upotrebi to znanje.''
Upotreba prirodnih lekova zahteva
pro-miljanje i rad, ali vredi: ''Upotreba
prirodnih lekova zahteva odreeni napor i
brigu koju mnogi nisu spremni da prue.
Prirodni proces isceljenja i izgradnje je
postepen, i nestrpljivima izgleda sp-or... Ali
e se na kraju uvideti da priroda, neometena, radi svoj posao mudro i dobro. Oni
koji istr-aju u pridravanju prirodnih zakona
dobie nagr-adu u vidu telesnog i umnog
zdravlja.''
Prevencija je bolja od leenja:
''Uglavnom se premalo panje posveuje
ouvanju
zdravlja.
Daleko je bolje spreiti pojavu bolesti nego
znati kako je leiti kada doe do nje.''

Postoje vani ivotni zakoni koji

upravlj-aju svakim delom naeg tela,
ishranom,
i
naim ponaanjem: ''Obaveza svake
osobe
je,

radi sopstvenog dobra, i u korist

oveanstva,
da
se upozna sa zakonima ivota, i da ih
svesno po-tuje.''
Potrebno je da uimo o ovim
zakonima
i
kako
oni
upravljaju
delovima (anatomija) i funkcijom
(fiziologija) naeg tela: ''Svi treba da se
upoznaju sa najdivnijim od svih organizama, ljudskim telom. Treba da razumeju
funkcije razliitih organa i meusobnu
zavisnost radi zdra-vog delovanja. Treba da
prouavaju uticaj uma na telo, i tela na um,
i zakone kojima se rukovo-de.''
Zdravlje nije rezultat sluaja, ve
poto-vanja
zakona:
''Treba
uvek
podseati da zdra-vlje ne zavisi od sluaja.
Ono
predstavlja
rezultat
potovanja
zakona.''
Sportisti razumeju ovaj princip bolje
od mnogih drugih: ''Ovo uviaju uesnici
u sports-kim takmienjima. Ovi ljudi vre
paljive
pripre-me.
Podvrgavaju
se
temeljnom treningu i strogoj disciplini.
Svaka fizika navika paljivo se regu-lie.
Oni znaju da zanemarivanje, preterivanje,
ili nemar, koji slabe ili obogaljuju neki
organ ili tele-snu funkciju, dovode do
sigurnog poraza.''
Neuspeh u razumevanju i primeni
ovih principa, i nepotovanje ovih
prirodnih za-kona - moe da dovede
do dalekosenih efekata: ''Koliko je
znaajno obratiti panju na obezbeivanje
uspeha u ivotnom sukobu. Ne borimo se u
prividnim bitkama. Vodimo rat od ko-ga
zavise veni rezultati.
2 - OSNOVNE METODE ISCELJENJA
Uvod: Ovde ete nai, rasporeene po
celoj knjizi, formule dr Keloga (J.H. Kellogg)
za priro-dno isceljenje. Svaka je navedena
kao takva u indeksu, pa ih moete lako
nai. Uglavnom se ba-ve tretmanima
vodom. Pored toga, Don Kelog je koristio i
niz drugih prirodnih lekova.
Druga znaajna linost u pokretu
prirodnog le-enja bio je dr Don Tilden
(John H. Tilden, 1851-1940). Bio je pionir u
oblasti prirodnog leenja; i zajedno sa
Tralom, Deksonom, i Kelogom, dao je
znaajan doprinos u izradi sistemskog
reima za prirodno isceljenje koji imamo
danas. Dr Ti-lden je imao lekarsku praksu u
Denveru, u Kolo-radu, gde je vodio bolnicu
za prirodno leenje sa 200 kreveta, a tu je
vodio i Tildenovu kolu o zdravlju. Vie od
25 godina objavljivao je meseni asopis
koji je postojao do godinu dana pre njegove smrti u 90. godini, 1940.
Sledei principi su sakupljeni na osnovu
nje-govih spisa, kao i drugih koji su koristili
njegove metode. Ove principe, koje mnogi
danas slabo razumeju, treba predavati

uenicima u koli. Po-seban obavezan

dvosemestralni predmet treba predavati u
svakoj srednjoj koli u zemlji! Principi koje
ete ovde nauiti mogu vama i vaoj porodici, ako se primenjuju, pomoi za ceo
ivot. Toliko su vani!
Evo kratkog pregleda metoda prirodnog
lee-nja:
Znaaj pravilne nege i ishrane:
Cvee, voe i povre koje se uzgaja na
dobrom zemljitu uvek e biti superiornije
od onog koje se uzgaja na istroenom
zemljitu. Svaki iskusni farmer zna da je
pravilna prehrana stoke i useva vitalna za
do-bru proizvodnju. Ljudi koji uzgajaju pse
za
takmi-enja
paljivo
im
biraju
uravnoteene nutrijente, dosta vitamina i
minerala.
Pa ipak se osnovna nauna saznanja o
ljudskoj ishrani skoro potpuno zanemaruju
pri svakodne-vnoj ishrani dece, kao i ishrani
tinejdera i odra-slih. Dobro zdravlje se
moe graditi, a bolesti spr-eiti, pravilnom
ishranom i odgovarajuom neg-om tela.
Um e biti otar i ostvarivati najvei ra-zvoj
kada je telo dobro.
Mehanizam
samo-isceljenja
tela:
Zapa-njujue je da, uz Boju pomo, telo
moe samo sebe da isceli. Normalno je da
osoba bude dobro, da jede pravu hranu u
odgovarajuoj koliini, i ima energije za
naporan
rad.
Telo
ima
ugraene
mogunosti da prerauju hranu u potrebnu
ene-rgiju. Ali kada se osoba razboli, telo
takoe ima ugraene mogunosti da
dovede do oporavka. (Kaemo ''ugraene'';
ali ovo nije sasvim tano. Samo Boja mo
je ta koja moe da nas isceli i odrava
zdravim. Zaista, Bog je taj koji je nainio ne
samo nas ve i dobru prirodnu hranu koja
nam je toliko potrebna!)
Ljudski sistem je sklon troenju; ali, kada
doe do bolesti, redovne funkcije stavljaju
se u stranu i telo poinje da se regenerie.
Umesto korienja energije za varenje
hrane ili miinu aktivnost, telo prelazi na
ienje, oporavak, i ponovnu izgr-adnju.
Kada se osoba razboli znai da su njeni
organi postali iznureni i preoptereeni
toksinima. Bolest u stvari predstavlja napor
prirode da oisti telo od toksina; neka se
telo odmara i popravlja organe. Bolest
treba da bude prijatelj, a ne neprijatelj.
Tada treba pomoi telu da oisti sistem
od ne-istoa i povrati zdravlje. Kada
bolesna
osoba
od-mara
u
krevetu,
primajui samo minimum najhra-nljivije i
najlake svarive hrane, telo poinje sa
procesom isceljenja. Rezultati mogu da
budu za-panjujui. Bolesniku je potreban
ist vazduh, zdr-ava hrana, brina pomo
staratelja, odmor, ista voda.
Medicinski nain: Ali pre nego to
odgovo-rimo kako se to radi, odgovorimo
na pitanje koje se moe postaviti: Po emu
se metod koji koristi zvanina medicina
razlikuje? Umesto da se sistem oisti od
neistoa, tei se suprotnom: Hemi-kalije,
za koje se zna da su otrovi, ubacuju se u
telo. Pa ipak, ini se da je telu bolje! ta se
ovde desilo?
Telo je, dok je bolesno, iskljuilo ili
smanjilo aktivnost svih suvinih funkcija
kako bi se vrilo isceljenje. Oseate se
slabo, ne moete puno da jedete, elite da
leite u krevetu i odmarate um i telo.

Proces isceljenja napreduje i potrebna mu

je pomo kako bi uspelo. Meutim, umesto
pomoi, u telo se ubacuju otrovni lekovi.
Telo se odmah aktivira. ''Hej, moram da
prestanem
sa
prirodnim
procesom
isceljenja i borim se protiv otrova!''. Sada
je sve promenjeno. Bolest e se moda na
kraju zavriti ili ete moda biti bolesniji na
neki drugi nain. Moda e naredni korak
biti opera-cija. Ali pravo isceljenje nije se
odigralo. Sada su u telu dodatni otrovi, koji
e ga u narednim godi-nama samo slabiti.
Oni mogu da budu veoma uporni i esto su
uaureni u telu, donosei vam kasnije
probleme.
Vratimo sa sada prirodnom metodu
sprovoe-nja procesa isceljenja. Ako je
stanje ozbiljno, do-bro je poeti sa postom
na tenosti, nakon ega sledi ishrana
sokovima, a potom laki obroci. U ov-om
poglavlju emo govoriti o svemu ovome.
Ako situacija nije previe ozbiljna, moemo
da pone-mo sa sokovima. Razmotrimo
prvo to.
Ishrana sokovima: Zdrava hrana za
osobu naruenog zdravlja sastoji se od
sveih, sirovih vonih sokova i sveih,
sirovih sokova od povra. Ovo je ishrana
sokovima.
Tri ili etiri puta na dan daje se aa
sveeg, sirovog soka. Kod teih stanja se
moe konzumi-rati i vie litara dnevno. To
moe da bude sok od voa ili sok od
povra. Ponekad to moe da bude meani
sok od voa i povra. Najbolje voe je citrusno voe ili ananas. Najbolje povre su
arga-repe, cvekla, i/ili celer. Ovo je
''povre za salate''. Najbolja kombinacija
voe - povre su argarepa i jabuka.
Kada je osoba uznemirena (fiziki,
mentalno, ili emocionalno), ova ishrana
sokovima vratie je u normalu daleko bolje
nego uzimanje lekova.
Uobiajena hrana (kao to su oraasti
plodovi, hleb, itarice, itd) se ne uzima u
periodu od neko-liko dana do nekoliko
sedmica, u zavisnosti od prirode i
ozbiljnosti stanja.
Ponekad je potreban dui program
ienja i sprovodi se rotaciona dijeta: Ona
moe da uklju-uje nekoliko dana posta na
tenosti, a nakon to-ga 1-3 dana lakih
obroka. Oigledno je da se sve ovo mora
sprovoditi paljivo.
Ovakav program omoguava telu da se
oisti od zaostalih tetnih materija koje bi,
u sluaju da ostanu, izazvale propadanje
organa. Kada se uvedu lekovi, proces
propadanja samo se ubr-zava! Prevelika
koliina nepotrebne hrane zae-pljuje
sistem; brza hrana, puenje, alkohol i kola
pia samo pogoravaju stanje. Uzimanje
pilula i lekova kako bi se smanjili stomani
problemi, gla-vobolje, nesanica i manji
problemi - ne pomae situaciji. Katastrofa
je
neminovna.
Pre
razmilja-nja
o
preteranoj upotrebi lekova i operacijama,
bolje je probati sa odmorom i ishranom
sokovima tokom nekoliko sedmica. Osobi
koja je bolesna potrebno je ienje krvi i
tkiva. To se sprovodi odmorom i sokovima
od sveeg, sirovog voa i povra.
Bolesni ljudi esto imaju slab ili nikakav
apetit. To je normalno! Radite sa prirodom
umesto pro-tiv nje. U tom periodu ne treba
koristiti vetako hranjenje intravenskim

metodama.
Takve
oajni-ke
metode
obolelom ine vie tete nego koristi. Tano
je da, povremeno, lekar mora da primenjuje intravensko hranjenje - ali ovo
prvenstveno u sluaju kome, insulinskog
oka, ili gubitka krvi u nesrei. (Slina
greka se pravi kada se post-operativni
sluajevi hrane istom hranom koja je i
dovela
do
bolesti.
Pogrena
hrana
predstavlja
os-novni
uzrok
hroninih
bolesti. Sistem za varenje reaguje na lou
hranu
nadraivanjem,
zapalje-njem,
stvaranjem ira, i neoplastinim promenama, kao i celom biohemijom tela.) Umesto
toga, treba da pustimo bolesne da se
odmaraju i opo-ravljaju. Evo kako se to
radi:
Svaki dom treba da ima dobar sokovnik.
Mikser za hranu je dobar kada ste zdravi;
ali je elektrini sokovnik potreban i u
zdravlju i pri bolesti. aa
svee
napravljenog soka od sirove argarepe,
cvekle, ili celera pomoi e zdravima da
ostanu zdravi, a bolesnima da se oporave.
Ovo nije sr voa i povra, nego sok.
U nekim bolnicama se pored redovnih
obroka daju voni sokovi. Ovo ne moe da
deluje. Osobi koja boluje od zapaljenskog
procesa (kao to je povien pritisak,
bronhijalna astma, artritis, nefr-itis, ili
endokarditis) moe se pomoi samo kada
se sistematski lei sokovima od sirovog
voa i povra. Oni obezbeuju idealnu
kombinaciju zdr-ave hrane za zadovoljenje
potreba bolesnih, kako bi mogli da povrate
zdravlje.
Post na limunskoj vodi: Razmotrili smo
ishr-anu sokovima od voa i povra. Ali
postoji i gla-dovanje. ''Kriza izleenja'' se
esto javlja u nekom trenutku tokom
bolesti. (Vie o krizi izleenja mo-ete nai
na drugom mestu u ovoj knjizi; pogle-dati
indeks na kraju knjige.) U sluaju infekcije,
kriza izleenja se obino javlja blizu
poetka
bole-sti
dok
je
poviena
temperatura, itd. U veini slu-ajeva,
gladovanje treba primeniti tokom ove temperature, i/ili tokom krize izleenja.
Ovo gladovanje se generalno sastoji od
vode sa sokom limuna ili grejpfruta, bez
zaslaivanja, koju bolesna osoba uzima to
ee dok god joj to prija, bez prinude. Ovo
je gladovanje na limu-nskoj vodi. To nije
strogo gladovanje samo na vodi, koje nije
podjednako korisno. Imajte na umu da
gladovanje samo na vodi uglavnom ne
predstavlja najbolje reenje.
U nekim sluajevima, dobro je da
gladovanje traje jedan do tri ili vie dana.
Ovo je naroito potrebno tokom krize
ozdravljenja (koja obino traje tri dana, ali
ponekad moe trajati i sedam dana).
U drugim sluajevima najbolje je
smenjivati gladovanje i ishranu sokovima,
smenjujui prvo dan ili dva gladovanja na
vodi i limunskom soku, zatim dan ili dva na
sokovima, pa opet gladova-nje na vodi i
limunskom soku.
Ponekad je najbolje davati samo sokove
tokom nekoliko dana. Meutim, povremeno
je najbolje smenjivati ishranu, prvo dan ili
dva na ishrani sokovima, a zatim dan ili dva
na lakim obrocima.
Opte pravilo je da ne treba davati
lagane obroke dok ne prou primarni
simptomi (tempe-ratura, itd), dok se ne

zavri kriza, kada je osoba spremna da

pone sa oporavkom.
Gladovanje
prua
fizioloki
odmor
organizmu. Telo dobija najbolju ansu za
ienje zaostalih neistoa koje oteuju
telesne elije. Organi i strukture irom tela
mogu da povrate, u to veoj meri, bivu
snagu. Nijedna hemikalija, operacija, ili
zraenje ne mogu da obezbede to
isceljenje; to mogu da ostvare samo
sopstveni resursi tela. I telo e pokuati to
da uini, ako mu se dopusti! Radite sa
telom, a ne protiv njega.
Priroda je divan iscelitelj i lekar. Ubrzo
nakon
to osoba pone sa gladovanjem, sistem
poinje da oksidie (sagoreva) materijale iz
telesnih tkiva. Oni se koriste za osnovne
ivotne funkcije (baza-lni metabolizam) dok
isceljenje traje.
Oigledno je da se gladovanje mora
koristiti promiljeno i veto. To nije
stereotipni model koji se moe primeniti
jednako na sve. Jedna osoba e moi da
gladuje bez nelagodnosti dok e se druga
oseati loe pri jednom gladovanju - a moda ne pri drugom. Osoba koja je blago
bolesna e se ustvari oseati bolje uz
gladovanje. Ali ona koja je prilino bolesna,
ili su joj neki organi u loem stanju, moe
se oseati gore prilikom pr-vog pokuaja
gladovanja. Osoba koja je norma-lno
veoma mrava moda nee moi da
gladuje dugo kao osoba prosene teine ili
sa vikom ki-lograma. Ako se radi o
hroninom stanju, koje zahteva due
gladovanje, moda e biti potrebno
trodnevno gladovanje, a nakon toga
smenjivanje sa tri dana na laganim vonim
obrocima ili lakim obrocima (opisani dole).
Smenjivanje
gladovanja
i
lakih
vonih obroka: Varijacija koja radi prilino
dobro je sm-enjivanje gladovanja sa
laganim vonim obroci-ma. Laka ishrana
sastoji se iz sveeg, sirovog vo-a uglavnom narandi, grejpfruta, ananasa, i
njihovih sokova - dok se gladovanje sastoji
samo od vode i limunovog soka.
Gladovanje na limuno-vom soku i vodi
prua celom organizmu najefi-kasniju
mogunost da se isti od svojih nagomilanih i zaostalih tetnih materija.
Ali ovo gladovanje ne moe da traje
previe dugo, bez mogunosti organskog ili
funkciona-lnog oteenja. Gladovanje (ivot
na vodi i soku od limuna) predstavlja
polagano umiranje od gladi. Zato se mora
sprovoditi paljivo i bez pre-terivanja.
Nemojte preterivati! Razmiljajte, molite
se, i traite od Boga da vam pomogne da
saznate ta dalje da inite. Kada niste
sigurni, moda ete morati da preete sa
gladovanja na ishranu soko-vima obrok ili
dva. Moda bude potreban lagani obrok pre
vraanja na gladovanje. Potrebno je
paljivo razmatranje.
Tokom procesa gladovanja, telo troi deo
uskl-aditenih
hemikalija
(ukljuujui
kalcijum, gvo-e, fosfor, i razliite tkivne
komponente). Osoba koja gladuje je slaba,
ak i dok lei udobno u toplom krevetu.
Moe doi do ozbiljnog lupanja srca kada
pokua da sedne ili hoda do toaleta. Dok je
na gladovanju, potreban je iskusan pomonik, medicinska sestra, ili lekar. Potrebno
je pa-ljivo nadgledati obolelog. Gladovanje

se moe sprovoditi samo dok ne postane

fizioloki nepri-jatno.
Kada niste sigurni, vratite osobu na
dodatnu ishranu. To moe biti lagani voni
obrok; moda je najbolje da bude na
sokovima od sveeg, sirovog voa i povra.
Moda e biti potreban la-gani obrok
(opisano dole). Ako je osoba usred krize
ozdravljenja (kojoj obino nije potrebno
vie od 1-3 dana pre temperature), najbolje
je drati je na gladovanju na vodi limunovom soku, uz moguu smenu sa
sokovima od voa i povra. Imajte na umu
da ako moe da ostane na glado-vanju na
vodi - limunskom soku tokom krize,
oporavie se bre. Ipak morate da je pazite
i
radite ono to je najbolje u datoj situaciji.
Ali ako kriza traje due od tri dana, moda
ete morati da joj date obrok u vidu soka ili
hrane, ili da pri-menite rotacioni ciklus.
Dodatna toplota: Dok osoba gladuje,
potre-bna
joj
je
dodatna
toplota.
Ekstremiteti (stopala i ruke) obino postaju
hladni tokom perioda glado-vanja. Zbog
toga je neophodno primeniti jedan ili dva
elektrina grejaa, ili elektrino ebe, po
da-nu i noi, kako bi mu bilo toplo. Iako je
vano, ovo se obino ne radi, ak ni u
bolnicama.
Putevi izluivanja: Ovde bi trebalo da
ra-zmotrimo jo jedan aspekt fiziologije.
Telo stalno proizvodi otrove. Pokuava da ih
izbaci kroz ''organe izluivanja'', gde
spadaju
prvenstveno
sledei:
creva,
bubrezi, plua, koa, i pljuvanje.
Ako se proizvodi previe tetnih materija
(zbog
prejedanja,
pogrene
ishrane,
prekomernog rada, i nedostatka odmora,
vebanja, i sveeg vazdu-ha), onda telo
postaje preoptereeno, i dolazi do bolesti i
sloma organizma.
Tokom
prirodnog
isceljenja,
sistem
pojaava svoje napore uklanjanja ovih
otrova. Mora mu se pomoi u njegovim
naporima. Moramo da ''otvo-rimo sve
organe izluivanja''; to jest, moramo da
pomognemo telu da izbaci toksine kroz
etiri puta kojima moe to da uini:
Creva - Moraju se vriti svakodnevni
klistiri.
Bubrezi - Bolesnoj osobi mora se davati
obilje tenosti. (To pomae i drugim
putevima izluiva-nja da bolje funkcioniu.)
Plua - Uvek mora da postoji strujanje
sveeg vazduha u spavaoj sobi bolesnika.
Koa - Potrebne su dnevne kupke.
Moemo dodati i peti. Radi se o pljuvanju.
I krv i limfni sistem prenose tetne materije
iz elija do organa izluivanja. Limfni
sistem prazni deo svog tovara preko
desnog torakalnog kanala, i u zadnji deo
usta, pa se sluz moe ispljunuti. Pokuajte
to da uradite umesto da je progutate. U
periodu ka-da vae telo naporno pokuava
da se oisti, ne-mojte beskrajno reciklirati
sluz!
Moemo dodati i esti: ienje elija i
tkiva. Kao i kod prethodnih pet, pijenje
velikih koliina vode i sokova pomae i
ovde.
Voda je najbolji nain za ienje sistema
od neistoa. Primenite je interno, pijui
vodu, razbl-aene vone sokove, i sokove
od sirovog voa i povra. Primenite je
spolja kupanjem i tretmani-ma vodom.

Pijenje tenosti radi ienja: Da bi

se krv i limfa oistili od neistoa, osoba
mora da pije tenost. Ovo se sastoji od
gladovanja na vodi - limunu ili sokovima
od voa i povra; nikada od gladovanja
samo na vodi. Imajte na umu da sa-ma
voda ne isti podjednako dobro ako nije
pra-ena sokom. Vitamini i minerali u
sokovima po-mau direktno u procesu
ienja i izgradnje.
Klistiri za ienje: Tokom perioda
gladova-nja, treba primenjivati dva klistira
dnevno. (Instr-ukcije za izradu aparature za
klistir date su na kraju knjige ovog autora,
Prirunik za terapiju vo-dom (The Water
Therapy Manual).) Svaki klistir se sastoji od
obine vode koja je pomeana sa
limunovim sokom. Osobi treba rutinski
davati do 1,5 l - dok gladuje.
U bilo kom drugom periodu tokom
perioda isceljenja kada osoba nema redovne pokrete
creva, takoe treba primeniti klistir. Ovo je
vano. Ali ni-kada ne stavljati sapunicu u
vodu! Moete oprati kou sapunom, ali ga
nemojte unositi u telo. Za-pamtite osnovno
pravilo: Nikada ne unosite otro-ve u telo.
Najbolje bi bilo koristiti za kupanje prirodne biljne sapune.
Zvanina medicina smatra da osobi nije
potre-bno pranjenje creva ako ne jede
nita. Meutim, ovo nije tano. Tokom
procesa isceljenja, toksi-ne supstance se
izvlae iz tkiva. One moraju biti uklonjene
iz tela; a to se ne moe u potpunosti
sprovesti preko bubrega, plua, i kupanjem.
(U odeljku ove knjige o bolestima,
spomenue se razliiti klistiri. Mogu se
koristiti umesto klistira od vode sa sokom
od limuna. Klistir sa dodatim ajem od
maje trave pokazuje dobre rezultate kod
dece.)
tetne materije koje se nagomilavaju u
debe-lom crevu moraju se isprati jednom,
dva, ili ak tri puta na dan. Tokom
gladovanja,
za
ovo
se
moraju koristiti klistiri. Ako se ovo ne radi,
tetne materije se apsorbuju u krvotok i
raznose telom.
Kupke za ienje: Ako osoba prolazi
kroz krizu izleenja, primenite kupku
sunerom jedan ili dva puta na dan dok je
u krevetu. Ako je u os-oba u stanju, treba
primeniti tuiranje ili kupanje u kadi svaki
dan. Meutim, kupanje u kadi esto previe
zamara i moe da izazove onesveava-nje
ili slabljenje onih koji su prilino bolesni.
Po pravilu, voda na koi omoguava koi
da iz-baci vie otrova nego to bi to inae
uradila. Me-utim, voda na koi ima i druge
uloge:
Ako osoba ima temperaturu, moraete
da
sp-ustite
temperaturu
vlanim
sunerom ili drugim metodama.
Ako se radi o zapaljenju, treba primeniti
je-dan ili vie tretmana vodom.
Lake vebe: Kada je bolesna osoba u
krevetu, dobija toliko potrebni dodatni
odmor. Meutim, odreeno kretanje takoe
je potrebno s vremena na vreme, kako bi
se pomoglo odstranjivanje limfom. Limfa se
pokree samo radom miia. Ohrabrite
osobu da se to ee po malo pokre-e. To
moe biti i obino pomeranje i savijanje
ruku i nogu. Ako je osoba na dugom
programu leenja hronine bolesti, treba je

nauiti da redo-vno oprua, pregiba, i rotira

svaki mii. To uklju-uje ruke, ake, noge,
stopala, stomak, ramena, i vrat. Iako ovo
moda izgleda sloeno, nije. Radi se o
jednostavnim telesnim pokretima. Oni se
mogu vriti dok je osoba u krevetu, ili sedi
na ivi-ci.
Saetak do sada: Rezimirajmo tipian
reim.
Gladovanje na limunskoj vodi - Prvo
dolazi gl-adovanje na vodi i soku od limuna,
bez zaslai-vanja. Nastaviti sa ovim dok ne
proe velika temperatura (tipino 1-3
dana). Dajte obolelom koliko god eli
limunske vode, i koliko god esto to eli.
Smenjivanje gladovanje / sokovi - ako je
po-trebno due gladovanje, moda je
najbolje sme-njivati ga sa ishranom od
sokova od sveeg voa i povra; moda
aa sveeg soka jednom dne-vno.
Smenjivanje gladovanje / lagani obrok ako je gladovanje neobino dugo, kao u
sluaju tek-ih hroninih bolesti, moete ga
smenjivati sa laganim obrocima; moda
gladovati 3 dana, a na-kon toga lagani
obroci naredna 3 dana. Uvek pri-menjivati
1-2 klistira svakog dana prilikom gladovanja.
Ishrana sokovima - Zatim sledi ishrana
soko-vima. Ako bolest nije ozbiljna,
gladovanje se mo-e izostaviti i primeniti
samo ishrana sokovima.
Tri ili etiri puta na dan daje se aa
sveeg sirovog soka, kod teih bolesti i do
nekoliko litara dnevno. Moe se dati sok od
voa ili sok od po-vra. Ili meani sok od
voa i povra.
Lagani obroci - Nakon toga je vrsta
hrana. Razmotrimo sada to.
Lagani obroci: Ponekad se lagani obroci
daju naizmenino sa ishranom sokovima
(jedan dan jedno, drugi dan drugo, itd).
Meutim, kada kriza zbog temperature ili
zapaljenja proe, treba za-poeti sa
laganom ishranom. Osoba se sada oporavlja. Isceljenje se i dalje odvija, ali je
osoba de-finitivno na putu oporavka. Ili se
moda oporavlja od ozbiljnog artritisa,
nega se nastavlja u duem periodu, i
potrebni su lagani obroci koji se sme-njuju
sa ishranom sokovima.
U hranu treba uvrstiti neko vrsto voe,
poe-ljno je sirovo a ne kuvano, sirovo
povre u vidu salate, i sirovo povre (ili
spremano na pari), je-danput dnevno.
Moe se ukljuiti i proteinska hrana
jednom dnevno. Vrsta proteina u ishrani
zavisie od tipa bolesti, starosti osobe,
teine, i drugih faktora. Na primer, osobi
koja pati od otvrdnjavanja arte-rija treba
davati laku proteinsku ishranu od one koja
pati od blaih problema.
Osobi koja je na ienju ili oporavku ne
treba davati meso! Niti brzu hranu! Ni
preraeno belo brano! Ni prenu, masnu
hranu! Ni kofein, du-van, alkohol, ni teke
lekove! I, ako je mogue, bez ikakvih
lekova! I, nakon to se oporavi, bolje je da
se ne vraa takvim stvarima.
Osobama sa sklonostima ka malignim
bolesti-ma, ili sa prisutnim malignostima ne
treba davati jaja. Osobe sa bolestima koe
ne mogu da po-dnose jaja. Jaja sadre
proteine koji poseduju su-mpor, pa se ne
smeju davati nikome sa degene-rativnim
bolestima.

Meso sadri niz supstanci koje slabe i

inficiraju telo. Mleko sadri sopstvene
opasnosti, uklju-ujui kontaminaciju. Svaki
medicinski radnik zna da meso i mleko
predstavljaju najopasnije nami-rnice. Ipak,
za one koji oseaju da im je potrebno
mleko, lake ga podnose oni koji se
oporavljaju od hroninih bolesti od onih koji
su vrlo bolesni. Meutim, izrazito hronini
tipovi
inflamatornih
bolesti (kao to su artritis, bronhitis, i
sinuzitis) reaguju nepovoljno na mleko i
mlene
proizvode.
Hronini bolesnici daleko lake podnose
hranu koja sadri skrob i slatke namirnice
od proteinskih namirnica. Obolelog treba
prvo pripremiti za me-anu ishranu nakon
to je prvobitno proao gla-dovanje, a
potom i ishranu sokovima. Onda e moi
pravilno da vari skrob i eere kako bi postepeno dobijao na teini, kao i potrebnu
energiju.
Koji skrob je najlake variti? To su peeni
kro-mpir i smei pirina pripreman na pari.
Ali, mora-ju se pripremati bez soli, maslaca,
ulja, ili masti. Trei je tost, idealno dvopek.
Dvopek (zweiback, ''dvaput-peen'' na
nemakom) se pravi od inte-gralnog hleba
ije se krike, nakon to je peen, ponovo
peku u penici dok ne dobiju vrstinu.
(Toster ne radi ovo podjednako dobro.) To
po-mae dekstrinizaciji skroba pri emu
postaje la-ke varljiv. Toplota pretvara
skrob u meuproi-zvode dekstrine.
Lagana ishrana ukljuuje meavinu
skrobnih namirnica i sveeg voa, uz
sokove od sirovog povra, sokove od
sirovog voa, nekih ukusnih salata, i onog
sirovog povra koje je ukusno i pri-jatno.
Odreena koliina masti (u obliku nehidrogenisanog biljnog ulja) moe se dodati
namirni-cama koje sadre skrob kako bi bile
ukusnije; ali se mora dodati hrani na tanjiru
pri posluivanju, a ne pri kuvanju.
Hiljadama obolelih se moe pomoi
primenom ove procedure isceljenja u vidu
gladovanja na limunskoj vodi, na soku od
sirovog voa i povra, i laganih obroka u
odreenom periodu.
Neko bi mogao da zapita koliko tano
dana tre-ba biti na jednoj i na drugoj? Svaki
sluaj moe da se razlikuje. Meutim, ako
ete se moliti za pomo, misliti, paziti, i biti
spremni na promenu na drugaiju ishranu
kada je to potrebno, moete biti uspeni.
Stvari koje treba imati na umu:
Gladovanje uklanja elijske otpade iz koe i
sluzokoe. Osoba koja pati od nadraenja i
zapaljenja zbog pole-nske groznice ili
astme moe ostvariti veliko ola-kanje
pravilnom primenom gladovanja 7-10 dana, i nakon toga pravilnom ishranom.
(Ponekad je potrebno mesec dana da
itanje prestane i 4-6 meseci paljive
primene programa da bi se pro-blemi
reili.) Dugotrajni poremeaj, kao na primer
artritis ili zapaljenje zglobova, moe da
zahteva dui period gladovanja da bi dolo
do olakanja.
Osobe sa loim radom bubrega mogu
imati pr-oblema zbog blagih ili ozbiljnih
simptoma trova-nja mokranom kiselinom
tokom
strogog
gla-dovanja,
jer
su
mokrane otpadne materije koje izbacuju
tkiva otrovnije od otpadnih materija iz
creva. Mogu da iritiraju bubrege ili beiku.

Prime-na klistira uz sok od limunske vode

pomae br-em uklanjanju ovih toksina.
Zadivljujue je ta osoba sa iskustvom u
nezi moe da uradi. Evo nekih stvari koje
se ostvaruju primenom ovih metoda (uz
punu saradnju pacije-nta):

Primenom
programa
prirodnog
isceljenja, ko-risnik lekova moe da
prestane sa upotrebom le-kova; korisnik
duvana/alkohola moe se oslobo-diti svoje
zavisnosti. Nakon nekoliko dana gladovanja, korisnik duvana gubi sklonost ka
duvanu a korisnici kafe udnju za kofeinom.
Alkoholiar moe da izgubi elju bre i
pouzdanije gladova-njem nego na bilo koji
drugi nain.
Kona oboljenja dueg trajanja, kao to
su psorijaza i drugi oblici ekcema, dobro su
reagova-la na metode gladovanja.
Bronhijalna astma kod osoba koje su
bile bo-lesne vie od decenije izleena je
nakon
nekoliko
perioda
gladovanja,
smenjivanih
sa
pravilno
oda-branom
ishranom.
Kompleks hroninih bolesti, zvan artritis
(ak i kad su mnogi zglobovi nepokretni i
demorfisa-ni), dobro reaguje na metod
gladovanja.
to je osoba mlaa, to bre dolazi do
iscelje-nja.
Postoje neka stanja koja su, zbog
dugogodi-njeg trajanja, teko otklonjiva.
Mogu da zahte-vaju vie meseci nege,
ponekad i godinu dana. Pa ipak, svi ostali
pristupi bi zahtevali vie godina leenja
lekovima, a stanje bi se i dalje pogoravalo.
U nekim sluajevima, dijabetes zahteva
odre-enu
koliinu
insulina
tokom
gladovanja, naroito u sluaju deijeg
dijabetesa. Za takve sluajeve krai periodi
gladovanja su bezbedniji i efektivniji.
Meutim, u veini sluajeva, medicinski
lekovi ni-su potrebni tokom gladovanja.
Ako je dete prehlaeno, treba da bude
na kratkom postu; ne treba mu davati
hranu ''da se ubije prehlada''.
Deca nikada ne bi imala opasne
komplikacije, kao to su mastoidne
infekcije ili bolesti srednjeg uha, kada bi
bila na kratkom gladovanju da bi se
infekcija zaustavila na samom poetku.
Mogu se davati salate od sirovog
povra, u obliku isceenog soka, u sluaju
stomanog ira. Ovo deluje prilino dobro.
Teko je boriti se protiv raka u kasnim
stu-pnjevima. Osoba sa rakom moe puno
da posti-gne tretmanima ienja tela koji
ukljuuju
gla-dovanje.
Rani
stupnjevi
bolesti
su
okarakterisani
zamorom,
slabou, i konim promenama kao to su
ekcem i bradavice.
U kasnim stupnjevima raka telo se u
stvari skuplja. Gubi na teini, uprkos eleu,
pudinzima, mesu, sosu, i konzerviranom
vou koje se daje pacijentu u bolnici.
Oboleli od raka moe da izgubi 50-70
kilograma. Ovo se deava jer telo ne moe
da se regenerie na obinoj hrani.
Kada bi se ovim osobama svakog dana
dava-le 3-4 ae soka od sirovog povra i
svee spre-mljen sok od voa, njihova tela
ne bi propadala od gladovanja i kaheksije.
Obim pothranjenosti je toliko ozbiljan da u
veoma kasnim stupnjevima dolazi do
spontanih preloma kostiju. To bi se moglo

spreiti davanjem nekoliko aa soka od

sirovog povra svakog dana.
Ishana posle oporavka: ta da jedem
sada kada mi je ponovo dobro? Proitajte
dva pogla-vlja, Principi ishrane za zdravlje i
isceljenje i Vita-mini, minerali, i druge
hranljive materije. Ako ozbiljno elite da
ouvate zdravlje - i da se pono-vo ne
razbolite - onda vaa budunost moe biti
daleko svetlija.
Gladovanje,
kao
metod
prevencije
bolesti, ne treba ignorisati. Vaan je za
ljude dobrog zdravlja kao i za one koji su
teko
bolesni.
Dobro
osmi-ljeno
gladovanje od 3-10 dana primenjeno jednom ili dva puta godinje moe da uini
uda za mukarca ili enu starosti od 35 do
40 godina. Poto vae telo nije toliko
ispunjeno tetnim otp-acima, oseaete se
ugodnije na gladovanju od osobe koja je
bolesna. Gladovanje jednom ili dva puta
godinje predstavlja mono sredstvo koje
pomae telu da se oisti od nagomilanih
tetnih
materija.
Zamor,
zatvor,
prevremeno starenje, i sklerotine promene
arterija, nerava, i srca mogu se spreiti
povremenim
periodima
gladovanja,
praenih pravilnim programima ishrane. Svi
stariji od 35 godina treba ovo da
primenjuju.
Meutim, ako ste veoma mravi, najbolje
je ne primenjivati vie od 3 gladovanja
godinje, uz sa-mo 3 dana pri svakom
gladovanju. Nekim osoba-ma je najbolje
kada preskoe samo jedan obrok i odu na
spavanje u tom periodu.
Ako se pravilno sprovede, tumori u svom
ra-nom degenerativnom stanju mogu biti
reapsorbo-vani telesnim rekonstruktivnim
promenama; hro-nini problemi sa uhom,
nosom i grlom mogu biti reeni.
Imajte na umu da uvek treba primenjivati
klist-iranje tokom gladovanja.
3 - EST TILDENOVIH FORMULA
Ovde se bavimo temom koja mnogima
nije po-znata. Sve to neki znaju je primena
lekova, cevi i operacija. Zbog toga bi bilo
dobro razjasniti spo-menute Tildenove
principe navoenjem nekoliko primera kako
ih je on koristio pri svojim tretma-nima.
(Odrednice do ovih primera e se nalaziti u
glavnom odeljku o bolestima u ovoj knjizi.)
PREHLADA
Za vie informacija o prehladi, videti str.
222.
Odmah smestite osobu, bilo da je odrasla
ili dete, u krevet. Nemojte hraniti
prehlaenog. Pri-menite klistir. Uz purgativ
ili laksativ moe proi i do 10 sati pre
pojave efekta ienja; ali e klistir to
uiniti za samo 10 minuta. Tokom tih 10
sati moe se odigrati dosta toksine
apsorpcije iz cre-va u krvotok.
Nakon klistira primeniti toplu aplikaciju uz
je-dnu ili dve grejne podloge ili elektrinog
ebeta, kako bi se zagrejali hladni delovi
tela. Kijavicu e-sto karakteriu hladne ruke
i noge. Treba ih brzo zagrejati. To uklanja
suvinu koliinu krvi iz obla-sti glave i
grudnog koa. Toplotu smanjivati samo u
meri u kojoj udovi postaju topliji.

Dati osobi voni sok sa vodom (pola

grejpfruta u pola ae hladne vode ili sok
od pola limuna u pola ae hladne ili tople
vode, nezaslaeno). Ne-mojte davati hranu,
mleko, kafu, obian aj, itd. Telo ne moe
pravilno da vari ak ni dobru hra-nu, a jo
manje brzu hranu, dok se bori sa infektivnim zapaljenjem. Sasvim je bezbedno
biti 1 do 3 dana na soku od limuna i/ili
grejpfruta i vo-di. Primenjujte samo voni
sok i vodu dok nos ne prestane da izbacuje
vodenast ili vrst materijal. Neka osoba lei
u krevetu i tiini.
Ako je prisutna glavobolja, postavite
hladan, vlaan pekir ili ledenu kesu na
elo ili na vrh gla-ve. Kada je glavobolja
izazvana kongestijom (na-valom krvi) ili
nervnim naporom, proi e brzo bez
upotrebe lekova ako se osobi omogui da
od-mara u miru u krevetu, ak i ako ne
moe da spava.
Oporavak od prehlade zahteva nedelju
dana, moda dve, da bi se pravilno
izgradila snaga i otpornost na narednu
prehladu. Zato tako dugo? Zato to se
celo telo isti. Ovo je zaista zadivlju-jui
proces. Dopustite mu da se pravilno odigra,
i va ivot e biti prijatniji, slobodniji od
kasnijih obogaljujuih bolesti, i iveete
due. Ako poku-ate prerano da prekinete
proces, naroito uzi-manjem lekova, onda
je problem potisnut, a ne uklonjen i
godinama kasnije e dovesti do ozbi-ljnije
bolesti.
Ishrana tokom perioda oporavka zavisie
od te-ine i apetita osobe. Uvek je
bezbedno primeniti ishranu na sirovom
vou nekoliko dana: limunadu koja je
zaslaena medom i sirovo voe za doruak, ruak i veeru. Nakon 3 dana na
ishrani vo-em, podnevni i veernji obrok
moe da ukljui povre spremljeno na pari i
malu sirovu salatu sa neto badema ili
pekan oraha ili kuvanim krompi-rom. Dobro
vaite.
U ovom trenutku creva treba da se kreu
nor-malno i klistir vie nije potreban.
Prehlada e biti uklonjena bez upotrebe
lekova.
ASTMA
Za vie o astmi, videti str. 580.
Primenom Tildenovog metoda, itanje
moe biti poboljano u roku od 4 sedmice;
ali problem nee biti u potpunosti reen jo
2-6 meseci ili vi-e. Astma je obino vrsto
utvrena i potrebno je vreme pre nego to
se ukloni.
Doruak: Sokovi od dve voke sa neto
vrstog voa, za koje postoji apetit. Sokovi
od voa su ra-zblaeni toplom ili hladnom
vodom. Mala koliina meda moe se dodati
razblaenom soku od limu-na ili narande.
Astmatiari mogu da jedu svee ili kuvano
voe, ali samo u malim porcijama. Ku-vano
voe ne sme biti zaslaeno eerom.
Polovi-na gore navedenog doruka jede se
kao prva stv-ar ujutru, a druga polovina
sredinom jutra.
Ruak: Sirova salata se daje oko
podneva, koli-ko to dozvoljava apetit.
Salata moe biti 1/6 pro-sene glavice
zelene salate, rendana sirova ar-garepa,
1/4 kruke ili avokada, neto sirovog ce-

lera, i zaini se sa malo soka od narande.

Bez ulja ili preliva. Pored toga, 2 komada
povra na pari (1 zeleno i 1 uto) mogu se
dati umesto hle-ba. Bez krekera, mleka, ili
kolaa.
Odmoriti i spavati 2 sata nakon ovog
obroka, dok osobi ne bude dobro.
3 ili 4 popodne: Voe i sok od voa, isto
kao za doruak.
Veera: Rana veera, isto kao ruak.
Bez hrane pre spavanja.
Bez drutvenog ivota, osim radija pored
kre-veta prvih 6 meseci.
PERNICIOZNA ANEMIJA
Za vie o pernicioznoj anemiji, videti str.
443.
Evo jednog sluaja kao primer; imajte na
umu da nega i ishrana mogu da variraju u
skladu sa osobom. Jedna osoba je imala
dobar probavni si-stem, nije prola kroz
krizu isceljenja, i morala je da rei postojei
problem. Zbog toga joj je odre-ena
bogatija ishrana.
Davana joj je aa sveeg soka od
grejpfruta kao prva stvar ujutru. Sat
kasnije, doruak od se-zonskog sirovog
voa. Sastojao se od 2-3 vrste voa; i
reeno joj je da jede samo jednu vrstu
svakog asa. Pored voa, dobila je i au
svee napravljenog soka od sirovog povra
(koja se sa-stojala od listova i stabljika
celera, vrhova cvekle, argarepa, zelene
salate i peruna), neto bade-ma (treba ih
savakati polako i dobro), i 2 krike hleba
od integralne penice sa malo ulja od povra na hlebu. Reeno joj je da jede
oraaste plo-dove i voe u odreeno
vreme, a hleb i neko sla-e voe sat ili dva
sata nakon oraastih plodova. Tako je njen
doruak podeljen na 2-3 perioda. U
njegovom sluaju, morao je da popravi
krvnu sliku.
Podnevni obrok: Jedna aa sirovog soka
od povra (isto kao za doruak), sirova
salata za vakanje, 2 komada povra
(zeleno,
prosena
po-rcija)
kratko
pripremanog na pari, soivo, i neko-liko
badema (treba ih dobro vakati).
Sredina
popodneva:
aa
svee
napravljenog soka od narande i aa
sirovog soka od povra.
Veernji obrok: Neto badema (vakati
polako i temeljno), sirova zelena salata
(salata, krastavac, celer), 2 porcije povra
na pari (1 uto i 1 zele-no), i sirovo voe za
dezert.
Bez lekova bilo kakve vrste, jetre, ili
ekstrakta jetre. Pacijentu je prueno
tuiranje ili kupanje sunerom, umesto
kupanja u kadi, koje je napo-rnije.
Primenjen je klistir kada se creva nisu prirodno kretala.
Nakon prve 3 sedmice tretmana, umesto
ora-astih plodova u podne, pacijentu ja
davan kuva-ni krompir dva puta sedmino
sa podnevnim obr-okom, smenjujui ga
smeim pirinem ili heljdom jednom ili dva
puta sedmino.
Nakon 5 sedmica, bio je dovoljno jak da
se sam kupa u kadi i eta na otvorenom.
DIJABETES

Za vie o dijabetesu, videti str. 547.

Evo nekoliko korisnih saveta za tretman
ovog stanja:
Svee,
sirovo
povre
predstavlja
najbezbedniju hranu za dijabetiara. Salate
spremljene od siro-vog kupusa, zelene
salate,
celera,
roktvica,
para-dajza,
zainjene samo sokom od limuna. Nemojte
davati kuvano povre, meso, hleb, itd.
Treba da jede sirove salate za doruak,
ruak i veeru.
Moe se koristiti i sirovo voe siromano
ee-rom. Tu spadaju grejpfrut, jabuke koje
nisu pre-vie slatke, breskve, i kruke.
Kiselo i nakiselo vo-e pomae sagorevanju
vika eera iz krvi i tki-va. Sirove salate
obezbeuju alkalni mineralni pe-peo, koji
upija elijske otpade i pomae u preve-nciji
dijabetine gangrene i drugih komplikacija.
Doruak od kiselog voa (kao na primer
blago razblaen sok od limuna, grejpfrut, i
sirova jabu-ka) pomae u sniavanju eera
u krvi i mokrai u znaajnoj meri. Pre nego
to je otkriven insulin, dr Da Kosta je
koristio limun kao lek, za oksida-ciju vika
eera u krvi u telu dijabetiara. Ovo je i
dalje veoma korisno. Dijabetiaru prija ist
limu-nov sok. Utoljava e veoma dobro,
jer sagoreva viak eera u krvi bez
izazivanja insulinskog oka.
Gladovanje je veoma korisno u tretmanu
dija-betesa. Primenjuje se naizmenino sa
ishranom sirovim salatama i sirovim
voem. Tokom gla-dovanja, davati samo
blago razblaen sok od limuna. Sok od 4
limuna se stavlja u au, a onda puni
vodom. Dijabetiar uzima ovo to je ee
mogue, bez prinude. (Nemojte ''vakati''
sok od limuna; progutajte ga da ne bi
povredio zube.)
Dva klistira se primenjuju svaki dan (11,5 litre vode, plus sok od limuna).
Kada je spreman za drugu hranu pored
sirovog voa ili povra, dajte mu blago
kuvano lisnato ze-leno povre, bez zaina.
Paljivo sa davanjem bilo kakvih masti; jer
pacijent ne moe da metabolie masti kao
normalna osoba. U njegovom telu masti se
razlau u krvi u ozbiljnije otrove od vika
eera. Mnogi dijabetiari imaju viak
kilograma. Ali ako je onaj sa kojim radite
mrav, i dalje mu morate davati neto ulja,
ali samo malu koliinu. Dajte mu malo
avokada. Za proteine, dajte mu neto
oraastih plodova. Dijabetiari moraju koristiti skrobne namirnice krajnje umereno,
naroito mladi. Ali je mladim ljudima koji
uestvuju
u
na-pornim
aktivnostima
potrebno neto skroba.
Insulin moe biti potreban, naroito kod
juveni-lnog dijabetesa. Meutim, na ovoj
ishrani, zahte-vae samo malu koliinu
insulina. (to se manje insulina uzima, to je
manja verovatnoa pojave komplikacija ili
slepila u kasnijim godinama.) Da-leko je
lake regulisati starije dijabetiare bez potrebe za insulinom.
TONZILITIS
Za vie informacija o tonzilitisu, videti str.
703.

Zapaljeni i inficirani krajnici mogu se

leiti sme-tanjem pacijenta u krevet. Treba
primeniti ishra-nu od narandi, grejpfruta,
sveih sirovih anana-sa, i dve sirove salate
od povra na dan. (Bilo ko, dete ili odrasla
osoba, moe da ivi na takvoj ish-rani dok
odmara mirno u krevetu mesec dana do
est sedmica.) Za relativno kratko vreme,
pro-blem tonzilitisa e biti reen. Takav
tretman je superiorniji u odnosu na
operaciju obolelih krajni-ka. Creva treba
prazniti dva puta na dan, korie-njem
klistira ako je potrebno.
ALKOHOLIZAM
Za vie o alkoholizmu, videti str. 608.
Unos hrane tokom prva tri dana sastoji se
od svee pripremljenog soka od narande,
soka od grejpfruta, i limunade (zaslaene
sa malo meda). Ovo se daje osobi u
intervalima od 2 sata. Pored njegovog
kreveta se uvek nalazi jedna ili dve a-e
soka od voa sa jednom ili dve kocke leda.
Hladna pia ne samo da umiruju, ve
predstavlja-ju
i
dobru
zamenu
za
zadovoljenje elje za piem.
Creva se iste jednom ili dva puta na dan
pri-menom klistira.
Nakon tri dana na ovom programu,
poinje se sa programom izgradnje. Do
sada e se izgraditi dobar apetit za pun
doruak: krika tosta, mali tanjir itarica sa
mlekom od badema. Svee voe se dri
pored kreveta, da se jede po elji.
Za ruak, povre na pari, kuvani krompir
ili piri-na, i aa sirovog soka od povra.
Uvee, sirova salata, posuta mlevenim
oraa-stim plodovima (ili se daje mala aka
koju treba dobro savakati), povre na pari,
i aa sveeg soka od voa.
U zakljuku ovog kratkog pregleda jednog
od divova prirodnog leenja devetnaestog i
ranog dvadesetog veka, zanimljivo je
napomenuti da Trol, Dekson, Kelog, ili
Tilden nisu puno radili sa lekovitim biljem.
Skoro sva njihova izuzetna isce-ljenja
ostvarena su gladovanjem, jednostavnom
ishranom, odmorom i terapijama vodom.
Prema tome, sa dodatnim informacijama
o is-hrani i lekovitim biljkama dostupnim
danas (a do-bar deo je uvrten u knjigu),
trebalo bi da je jo lake odupreti se i
nadvladati bolest.
Ali nasuprot tome, injenica je da danas
imamo daleko vie otrova u vazduhu, vodi,
zemljitu, bi-ljkama, preraenoj hrani i
ivotinjskom carstvu nego to je to bio
sluaj u njihovo vreme. Pored toga, previe
nas plaa skupe otrove koje redo-vno
uzimamo za nae brojne bolesti, koje su se
javile zbog drugih otrova u naoj sredini i
hrani.
Nema sumnje da nam je potrebna sva
pomo koju moemo da dobijemo. Prema
tome, kada se razbolimo, nemojmo gutati
ili ubrizgavati dodatne otrovne supstance.
4 - KRIZA ISCELJENJA
Lekari i laici su znali za krizu isceljenja
hiljada-ma
godina.
Tokom
procesa
isceljenja, telo poku-ava da izbaci toksine i

otrove. Ono to je pozna-to kao ''kriza

isceljenja'' esto se javlja pri bolesti. Telo
izgleda nadvladano svim otrovima i otpadnim materijama koje pokuava da izbaci.
Organi izluivanja (creva, bubrezi, plua,
koa, nosni ka-nali, grlo, bronhije, i
mokrani
organi)
postaju
za-kreni,
pretrpani, i nadraeni.
Tokom ove krize, javljaju se simptomi koji
lie na simptome bolesti. To mogu da budu
otvorene rane, znojenje, dijareja, irevi,
kijavice, infekcije bubrega i beike,
temperatura, itd. Ali ovo nije nova ili
pojaana bolest - to je samo deo procesa
isceljenja. Telo zna da mora da odstrani
otpadne materije da bi moglo da zapone
sa ponovnom izgradnjom; zbog toga
intenzivno radi kako bi to sprovelo.
Lekari nekad pokuavaju da zaustave
ovaj pro-ces uvoenjem otrova (lekova) u
sistem. Telo odmah prestaje da izbacuje
otpadne materije zaustavlja krizu - i
koncentrie
se
na
stranog
no-vog
napadaa. Moda izgleda da sada telo
mirno odmara, uz ublaene ili nestale
simptome; ali je ustvari iznureno lekovima.
Vratimo se na krizu isceljenja i njene
simpto-me. Ona je deo leka, i ne treba je se
bojati. Sa-mo saraujte sa telom, kako bi se
pomoglo ukla-njanju tih otrovnih otpadnih
materija. Otvorite kanale odstranjivanja
pijenjem
vode
i
vonih
so-kova,
gladovanjem, klistirom, tuiranjem, kupkama, i tretmanima vodom.
Ponekad tokom krize bol postaje jak.
Lekovi uzimani prethodnih godina izvlae
se iz tkiva u naporu da se izbace.
Oteenje nainjeno tokom godina se
ispravlja.
Telo se pobuuje u samoodbrani i vri
akutnu eliminaciju toksina u obliku
temperature, prehla-de, zapaljenja, svraba,
ireva,
krvarenja,
preko-mernog
menstrualnog izliva, itd. Reakcije varira-ju,
u skladu sa nainom ivota osobe i stanjem
tela.
Ali ponekad ovaj nagli preokret u bolesti
nije kriza isceljenja, ve promena pri
pogoranju
bole-sti.
Vano
je
moi
prepoznati razliku. Razmotrite ovo:
Paljivo nadgledajte osobu, jer ozbiljno
radite da joj pomognete da ukloni otrove
(voda, sokovi, klistiri, znojenje, kupke, itd).
Ako se ne nadgleda paljivo i ne prua joj
se pomo, kriza moe biti produena i
njena energija oslabljena.
Ako je to kriza isceljenja, uglavnom
vidite po-zitivnu promenu - promenu na
bolje - nakon tri dana. Najgori simptomi
slabe. Temperatura se smanjuje. Osoba
postaje oputenija i poinje bo-lje da se
osea.
Ali ako se nakon tri dana simptomi ne
pobo-ljaju, onda se mora poeti sa novim
oblikom tre-tmana. Meutim, ako je osoba
slaba, kriza moe da traje tri do sedam
dana.
Ako osoba ima snanu konstituciju i
organi eliminacije dobro rade i pomae im
se, moe da se oporavi bez prolaska kroz
krizu isceljenja.
Da li se moe proceniti kada e poeti
kriza isc-eljenja? Odreeni simptomi e se
pojaati, kao malaksalost, temperatura,
tamna mokraa, nasla-ge na jeziku,
slabost, razdraljivost, glavobolje, i zujanje

u uima. Kada primetite ove simptome,

odmah ponite da pomaete osobi da se
teme-ljnije isti. Lekovito bilje, masaa,
tretmani vo-dom, i klistiri mogu da
pomognu u ovom periodu.
Ako otrovi nisu uneseni u sistem (u
naporu da se blokira kriza isceljenja) osobi
e generalno biti sve bolje. Pravilan ivot,
ishrana, i odmor mogu da dovedu do
isceljenja.
Dodatne krize isceljenja mogu da se jave
pre nego to se pacijent potpuno oporavi.
Svaka e uglavnom biti sve blaa, samo
jedan do tri dana trajanja, i bie praena
novim nivoom boljeg sta-nja.
Intenzitet krize e zavisiti od teine
bolesti. Pri-roda krize e zavisiti od toga
gde je bolest skonc-entrisana u telu i koliko
lako mogu da se izbace otrovi. Ako se
otpadne
materije
mogu
odstraniti
normalnim
putevima,
javie
se
temperatura i sa-goreti ih; ako ne uspe,
moe ih skladititi u vidu ireva i akni. Ako
je sluz gusta, javie se curenje iz nosa,
kijavica, grip, itd. Zatvor moe da pretho-di
dijareji; kongestija u pluima moe da se
javi pre respiratorne krize. Ponekad
oseamo bol u bubrezima, beici, ili
crevima, i mislimo da je to bolest. Ali, u
stvari, telo esto bira najjai organ
eliminacije za izbacivanje neeljenih tetnih
otpa-daka.
Kada se kriza zavri, telu je potrebna
pomo da se obnovi. Meutim, tokom
bolesti i oporavka, nemojte nikada ii u
krajnost u ishrani. Nastavite sa postepenim
prelaskom nazad na redovan i-vot.
Pokuaji da se sistem previe oisti previe
brzo mogu preterano da oslabe pacijenta.
5 - KELOGOVE FORMULE
Battle Creek sanatorijum otvoren je 1866; a
1875. postavljen je pod vostvo dr Dona
Harvija Keloga (John Harvey Kellog). On je
bio jedan od najistaknutijih strunjaka za
prirodno leenje kra-jem devetnaestog i
poetkom dvadesetog veka.
Devedeset i pet njegovih viestrukih
tretmana za bolesti ukljueno je u odeljke
ove knjige o bo-lestima, i poznati su kao
''Kelogove formule''.

Principi ishrane za zdravlje

Koji su osnovni principi pravilnog
ivljenja, kako bi se obezbedilo najbolje
zdravlje uz ogranienja koja namee vae
telo?
1 - OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVLJA
1 - Redovnost pri obrocima. Nemojte jesti
rano ili kasno, ve odravajte pravilan
raspored. Va stomak je navikao na hranu u
odreeno vreme svakog dana.
2 - Umerenost. Jedite samo koliko vam je
po-trebno. Nikad se nemojte prejedati.
Jedite samo dok ne zadovoljite glad, a onda
prestanite.
3 - Uzimajte male zalogaje. Stavljajte
samo malu koliinu hrane u usta pri
zalogaju. Bolje ete je vakati i natopiti
pljuvakom, i jesti manje pri tom obroku.
4 - Opustite se i jedite sporo. Ako vam se
pre-vie uri da jedete, onda nemojte jesti.
Nemojte biti u urbi, nervozni, zabrinuti,
umorni, ili besni.
5 - vaite hranu dobro. Dobiete daleko
vie energije od manje hrane, ako inite
tako.
6 - Nemojte jesti previe stvari pri
obroku. Tri ili etiri namirnice (plus malo
soli, ulja, itd.) je sve to vam je potrebno.
7 - Izbegavajte sloene meavine. Recite
ne sosovima, veknama od povra i svemu
ostalom. Neka obrok bude jednostavan.
8 - Izbegavajte odreene dodatke, kao
to su sire, mononatrijum glutamat, itd,
koji samo re-mete va stomak i usporavaju
varenje.
9 - Menjajte ishranu iz obroka u obrok.
Ako je-dete ovsenu kau ovog jutra,
pokuajte ra ili penicu sutra.
10 - Hrana treba da bude ukusna. Ali ako
je hr-ana dobra, to nee biti teko izvesti.
11 - Nemojte nikada jesti nita
pripremljeno
u
aluminijumu.
Nikada
nemojte piti vodu ili sok iz aluminijumske
posude. Vredi izbei Alchajmerovu bolest.

12 - Osim sveih, sirovih sokova, pijte sve

te-nosti (vodu) izmeu obroka, ne uz
obrok.
13 - Po pravilu, jedite voe za jedan
obrok a povre za drugi. Kiselo voe (kao
na primer citru-sno voe) moe se jesti u
oba sluaja.
14 - Lisnato zeleno povre ima zbijenije
vitami-ne i minerale od bilo kog drugog tipa
hrane. Ne-dostaje im samo vitamin D, koje
telo moe da dobije od sunca. Ali nemaju
dovoljnu koliinu mi-kroelemenata.
15 - Duls iz Nove kotske i norveki kelp
(dva tipa morskih algi) predstavljaju jedini
bogat izvor mikroelemenata.
16 - Tamna melasa predstavlja jedini
veoma bogat izvor gvoa. Takoe je
veoma bogat izvor holina i inozitola, dva B
vitamina koji se koriste u najveim
koliinama.
17 - Najbolji obrazac je odmarati pre
obroka, a raditi nakon, a ne suprotno.

2 - VOE
1 - to prirodnije, to bolje. Sirovo voe i
povre je bolje od kuvanog, iako neki
smatraju da je malo kuvanja neophodno.
Konzervisane namirni-ce kupljene u radnji
jo manje su hranljive.
2 - Operite voe pre nego to ga
pojedete.
3 - Nemojte jesti dinje i lubenice sa
drugom hr-anom; jedite ih same.
4 - Uvek natopite suvo voe (ljive,
kajsije, itd) pre nego to ih jedete.
5 - Nemojte nikada jesti voe sa
sumporom. Moda je zlatne boje, ali
sumpor nije dobar u va-ma.
3 - POVRE
1 - Najbolji je sve, sirov sok od povra,
nai-njen od argarepa, sa neto cvekle, i
moda ne-to celera. Ovo je napravljeno u
sokovniku za po-vre. To je jedan od

najvrednijih ureaja koji mo-ete da kupite.

Koristite ga svaki dan. Sok se najbolje pije
sve, u roku od nekoliko minuta od
pravljenja. Meutim, kada znate da neete
biti kui tog dana, napravite ga ujutru i
pijte ga ka-snije kao deo paket ruka.
2 - Dobro je i ''zeleno pie''. Ovo je sok od
ana-nasa sa neto isceenog zelenog
lisnatog povra i pravi se u sokovniku.
3 - Sistem za varenje nekih ljudi ne moe
da tolerie ishranu od potpuno sirovog
povra. Sva-ko mora da radi ono to je
najbolje za njega.
4 - Jesti uglavnom sirovo povre, uz
moda ne-to pripremanog na pari. Dobar
nain da kuvate povre je da beleite koliko
vode vam je trebalo i koliko vremena je bilo
potrebno da se skuva po-vre, a da sva
voda nestane. Na primer, prokule se mogu
blago kuvati 15 minuta ili meke za 30.
Utvrdite koliko je vode potrebno za ovo; i
neka vam samo mala koliina vode ostane
u posudi na kraju ovog vremena.
5 - Nikada nemojte prosipati vodu u kojoj
se pripremalo povre! Neka bude deo
obroka. Zbog toga, pripremite hranu tako
da ostane samo malo vode (ne vie od
osmine ae) kada je kuvanje zavreno.
Zatim popijte vodu tokom obroka. Osim
vode za kuvanje i ae sveeg soka, nemojte piti druge tenosti uz obrok.
6 - Cvekla, krompir i tikva predstavljaju
odline namirnice. Odstranite rastua okca
belog kromp-ira, ali ga nemojte ljutiti!
Spoljanji jedan centi-metar belog krompira
bogat je kalijumom i pre-dstavlja najbolji
deo.
7 - Sve zeleno lisnato povre je izuzetno,
ali izbegavajte previe spanaa; sadri
veu koliinu oksalne kiseline. Uivajte u
prokulama, prokelju, celeru, kelju, ratanu,
listovima cvekle, repe, sla-ice, i neto
zelene salate. to je zelena boja ta-mnija,
to ima vie minerala i vitamina. (Usput, nikada nemojte jesti rabarbaru; sadri
previe ok-salne kiseline.)
8 - Vlakna su veoma bitna u ishrani, za
creva i arterije. Mogu vas zatiti od crevnih
problema i sranog oboljenja. Mekinje su
najbolje, ali su i in-tegralne itarice i
odreeno voe i povre veoma korisni.
4 - ITARICE
1 - Jedite samo integralne itarice. To
ukljuuje i hlebove. Nikada nemojte jesti
preraene itari-ce, kao to su proizvodi od
belog brana.
2 - Ako jedete penicu, napravite dvopek
od vaeg hleba. Postavite krike u rernu i
pecite ih dok ne postanu vrste, ali ne
tvrde kao stena. Ovo razgrauje skrob i ini
ga lake varljivim.
3 - Izbegavajte peene penine klice; jer
e ulja u njima biti uegla. Sirove penine
klice tre-ba skladititi u friideru u
prodavnici
zdrave
hrane
i
vaem
sopstvenom friideru, kada stignete kui.
Treba da miriu veoma svee.
4 - Ovas predstavlja jednu od najboljih
itarica. Ra, proso, i heljda takoe. Ako ste
na putu i e-lite da imate itarice koje je
lako obezbediti, mo-gu se jesti takve kakve
su, i veoma su hranjive, jedite irios
(Cheerios) pahuljice. Postarajte se da budu
nedavno kupljene. Mnogi ljudi su alergini

na penicu i proizvode nainjene od

penice.
5 - Bolje je da se ishrana sastoji od
razliitih i-tarica nego samo od pirina. Pa
ipak, pirina je veoma dobra hrana.
Postarajte se da bude negla-an (smei
pirina).
6 - Dobro vaite svaki zalogaj itarica
pre gu-tanja. Varenje skroba poinje u
ustima.
5 - ORAASTI PLODOVI I SEMENJE
1 - Oraasti plodovi i semenje koje jedete
treba da budu svei. Uegla ulja i proteini u
raspadanju nisu dobri za vas.
2 - Oraasti plodovi i semenje, i puteri od
ora-astih plodova i semenja i kikirikija
veoma su bo-gati proteinima i treba ih jesti
u manjim koliina-ma. Dobro vaite ove
namirnice. Ovo razlae hr-anu tako da e
stomana
kiselina
bolje
da
obradi
aminokiseline.
3 - Kod najkomercijalnijeg putera od
kikirikija ulje kikirikija je uklonjeno i
zamenjeno jeftinim uljima. Ova ulja su
uglavnom hidrogenisana; zbog toga su jo
opasnija. Nemojte nikada kori-stiti puter od
kikirikija kod koga ulje ne pluta na vrhu i ne
mirie svee.
6 - MASTI
U zavisnosti od potreba vaeg tela,
koristite malo ili nimalo dodatog ulja.
Meutim, vitamin F vam jeste potreban
(esencijalne nezasiene ma-sne kiseline).
Najbolji izvori su ulje semena lana
(Barleans proizvod) i ulje peninih klica
(Viobin proizvod); drugo najbolje je ulje
semena
suncokr-eta,
sojino
ulje,
i
kukuruzno ulje. Nemojte nikada koristiti ulje
semena pamuka.
7 - ZASLAIVANJE
1 - Za zaslaivanje koristite samo svee
voe, sueno voe, malo meda, ili tamnu
melasu.
2 - Ako elite najbolje, jedite malu
koliinu ta-mne melase na kraju ruka.
Zadovoljie
vau
e-lju
za
slatkim,
predstavlja
najbogatiji
prirodni
izv-or
gvoa, i jedan od najbogatijih izvora
kalciju-ma i nekoliko vanih vitamina B.
8 - DRUGE HRANLJIVE MATERIJE
1 - So. Neki kau da je dovoljna samo so
iz hr-ane; ali to moe i ne mora da bude
tano. Moda ete morati da dodate malo
soli; ali nemojte do-dati veoma puno.
Najbolji nain je da ne stavljate so u
kuvanje; a dodajte malu koliinu soli na
hra-nu na stolu. Sipajte malo soli na dlan
ruke i po-spite gde elite. Na ovaj nain
ete dobiti tanu malu koliinu koja vam je
potrebna, i ne vie.
2 - Tip soli za korienje: Obina so
kupljena u prodavnici sadri aluminijum.
Ako ne moete bo-lje, kupujte jodiranu so u
prodavnici (nikada nej-odiranu). Najbolje
kupujte morsku so u komadu. Pravie se
gromuljice donekle (so uvek privlai vlagu).
Jo bolje, koristite duls ili kelp!

3 - Duls iz Nove kotske dolazi iz zapadne

Ka-nade. Proverom moete da utvrdite
poreklo hra-ne. Ovo je izuzetan izvor
mikroelemenata - uklju-ujui jod, kao i
obinu so (natrijum hlorid). Jedi-te samo
dok ne zadovoljite vae potrebe za solju, - i
obezbediete sav jod i mikroelemente koji
su vam potrebni. Norveki kelp predstavlja
alternati-vu. Kalifornijski kelp nije toliko
dobar.
4 - Odreeno kuhinjsko bilje je od
pomoi; i, kada se koristi u malim
koliinama,
moe
se
kori-stiti
za
poboljanje ukusa hrani. Tu spadaju alfi-ja,
miroija, prah od belog luka, sueni perun,
majina duica, seme komoraa, seme
celera, origano, majoran, ubar, bosiljak,
ruzmarin, i u-mbir.
5 - Ljuta aleva paprika je veoma korisna
lekovi-ta
biljka;
koristiti
u
manjim
koliinama pri obroku.
9 - VITAMINI I MINERALI
Evo kratkog uvoda u principe u vezi
upotrebe vitamina i minerala. Tehnike
informacije i doze mogu se nai u
poglavlju, ''Vitamini i minerali, i druge
hranljive materije''.
1 - Vitamin A: Koristite karotenski izvor, a
ne vitamin A. Poto je to vitamin rastvorljiv
u ulju, tokom odreenog vremenskog
perioda, moete da dobijete previe
vitamina A.
2 - Vitamin B kompleks: Celokupni
kompleks B vitamina sadri otprilike tuce
razliitih, srodnih vi-tamina. Postarajte se
da ih dobijate sve iz razno-vrsne ishrane.
Oni su rastvorljivi u vodi, pa nikad ne
moete da ih dobijete previe.
3 - Vitamin C (askorbinska kiselina): sam
po sebi nije toliko korisan kako mnogi
veruju. Zato ga treba unositi ishranom (kao
i druge vitamine i minerale), a ne putem
tableta, jer ista hrana koja sadri vitamin C
sadri i bioflavonoide (vitamin P) koji
pospeuju
njegove
efekte
i
deluju
kompleme-ntarno. Takoe je rastvorljiv u
vodi, pa ne moe-te uzeti previe. (Ako
uzmete previe vitamina C, viak e biti
izbaen preko creva u obliku kratko-trajne
dijareje. To e vam rei da ste, tek tada,
uzeli malo vie nego to treba vaem telu.
To znai uzimati vitamin C ''do tolerancije
creva''.)
4 - Vitamin D: Nemojte uzimati
ivotinjsko ili ulje od riblje jetre; moe da
oteti va srani mi-i. Umesto toga, idite
esto na sunce i dobiete dovoljno
vitamina D. Vitamin D je rastvorljiv u uljima
i predstavlja najopasniji vitamin. Neophodno je da imate odreenu koliinu za vae
kosti, ali ne elite previe.
5 - Vitamin E: Nemojte se oslanjati na
multi-vitaminske dodatke vitamina E.
Uzimajte ga pu-tem raznovrsne ishrane.
Iako je rastvorljiv u ulji-ma, mogunost
predoziranja je retka.
6 - Vitamin F: Ovo su esencijalne masne
kiseli-ne koje je najbolje obezbediti iz ulja
od lanenog semena ili ulja peninih klica,
ranije spomenutih.
7 - Najvaniji minerali su kalcijum,
kalijum, ma-gnezijum, jod, cink, selen, i
mangan. Izbegavajte dodatke. Vae telo
uvek dobija sve minerale koji su mu

potrebni ako jedete raznovrsnu hranu biljnog porekla.

10 - SAETAK
U saetku, neke od najboljih namirnica za
jelo su:
1 - Svee, sirovo voe. Moete spremiti i
sok od sveeg, sirovog voa.
2 - Svee, sirovo povre, i mogue je,
odree-no
umereno
kuvano
povre
pripremano na maloj koliini vode, koja e
sva biti upotrebljena za obr-okom.
3 - Sokovi od sveeg, sirovog povra
nainjeni od argarepe, cvekle, i moda
neto celera. Ovo pie je izuzetno! Zeleno
pie (sok ananasa i neto zelenog lisnatog
povra) nainjeno u mikseru ta-koe je
dobro.
4 - Cvekla, krompir, i tikva predstavljaju
odli-ne namirnice. Nemojte ljutiti beli
krompir.
5 - Pahuljice od integralnih itarica ili hleb
pe-en u penici u dvopek. vaite skrob
dodatno dobro.
6 - Dopunite ishranu dodatnim vlaknima.
Ka-snije e vam biti drago da jeste. Vlakna
e pomo-i vaem sistemu za varenje,
debelom crevu, je-tri, srcu, i krvnim
sudovima.
7 - Nekoliko sveih oraastih plodova i
neto semenja, vakanih dodatno dobro.
Pivski kvasac predstavlja jo jedan dobar
izvor proteina; kao i pasulj. Beli krompir
sadri malo proteina, ali se veoma dobro
apsorbuju.
8 - Jedite neto kelpa i dulsa svaki dan za
jod i druge mikroelemente. Poeljno je
koristiti ih um-esto soli.
9 - Pijte istu vodu, i samo izmeu obroka
(pola sata pre, i sat vremena nakon
obroka).
10 - Da li treba koristiti mleko i/ili jaja?
Svako e morati sam to da odlui. Za oboje
je poznato da su esto kontaminirani
klicama koje izazivaju bolesti. Dobro je
poznato da je vie ljudi alergi-no na
kravlje mleko nego na bilo ta drugo. Najbolje je ako moete da prestanete da ih
koristite.
11 - Nemojte jesti previe.
12 - Budite oputeni i zahvalni, dobro
vaite hranu; i, osim sveih sokova ili
zelenog pia, pijte sve tenosti (vodu)
izmeu obroka.

11 - STVARI KOJE TREBA IZBEGAVATI

''Izbegavati'' znai ne koristiti ih uopte.
1 - Izbegavajte eer i eerne namirnice.
Ovo su namirnice sa dodatim kukuruznim
sirupom, glukozom, ili drugim eernim
aditivima. Mnoge konzervirane i obraene
namirnice su eerne namirnice. Nemojte
jesti slatkie.
2 - Nemojte koristiti beli eer,
granulisani e-er, ili smei eer.
3 - Izbegavajte zaine koji vam remete
stomak ili izazivaju gore probleme. Tu
spadaju crni biber, beli biber, cimet, i
slaica.

4 - Izbegavajte mast. Mast ostaje vrsta

na so-bnoj temperaturi; tu spadaju maslac,
margarin, i sve mesne masti.
5 - Izbegavajte hidrogenisana ulja. Dodat
im je atom vodonika; pa, kao i mast, mogu
posluiti za oblaganje arterija i proizvodnju
masnih elija.
6 - Ne koristite prenu hranu. Treba
izbegavati bilo ta preno na ulju. Va ivot
je previe drag-ocen.
7 - Izbegavajte bogate prelive, kolae,
slado-led, i sve druge delikatese.
8 - Izbegavajte proizvode od belog
brana: ko-lae, biskvite, hleb od kiselog
testa,
peciva,
kro-fne,
krekere,
itd.
Izbegavajte lepljive namirnice. Osim sira,
radi se i o lepljivoj masi od belog bra-na
koja optereuje va crevni sistem.
9 - Izbegavajte preraenu hranu. Tu
spada niz namirnica koje moete nai u
prodavnici.
10 - Nemojte jesti nikakav sir.
11 - Nemojte jesti pekarski kvasac. Ovo
je sve hlebni kvasac. (Pivski kvasac i
torula kvasac moe.)
12 - Izbegavajte nezdravu hranu i praznu
hra-nu. Tu spadaju gazirani sokovi, kola
pia, ips, kukuruzni ips, i sve ostalo.
Nemojte piti ni gazi-rana pia bez kofeina.
13 - Nemojte jesti sire ni namirnice
nainjene sa njim (turija i majonez).
14 - Nemojte nikad jesti meso ili ribu!
Izuzetno su kontaminirani bakterijama,
parazitima,
opasn-im
mastima,
i
mokranom kiselinom. Odmah po-sle
klanja, meso poinje da truli.
15 - Izbegavajte aditive. Nai ete ih
navedene na oznakama svih obraenih
namirnica u radnji. Uzrokuju artritis, srane
probleme i rak.
16 - Mnogi ljudi su alergini na kravlje
mleko; moda ste jedan od njih. Svaki
zdravstveni radnik zna da su meso i mleko
dve najkontaminiranije i najnezdravije
namirnice. Jaja su takoe blizu. Na-jbolje je
i njih izbegavati.
17
Nemojte
koristiti
kofeinske
proizvode. Tu spadaju okolada, kafa,
kineski aj (takoe zvan crni aj), i pia sa
kofeinom (kao to su koka kola i pepsi
kola).
18
Nemojte
koristiti
nikotinske
proizvode. Du-van je odgovoran za
zapanjujui niz smrtnih slu-ajeva u svetu.
Izbegavajte pasivan dim; nemojte boraviti
u prostorijama u kojima ljudi pue. vakanje duvana izaziva rak usta i grla.
19 - Nemojte piti alkoholna pia - pivo,
vino, viski, ili votku.
20 - Nemojte koristiti teke (uline)
droge.
21 - Izbegavajte lekove. Uz zdrav ivot i
ishra-nu lekovi vam nee biti potrebni.
22 - Utvrdite na koje ste namirnice i
druge sup-stance alergini i izbegavajte ih.
Najee alerge-ne namirnice su kravlje
mleko i mleni proizvodi.
12 - UZROCI LOEG VARENJA
U svojoj knjizi, Obilno zdravlje, Julius
Gilbert Vajt navodi nekoliko posebnih
uzroka loeg vare-nja (str. 91-99).
Prebrzo jedenje. Hrana treba da bude
pome-ana sa pljuvakom.

Prejedanje. To se odnosi ak i na dobre

nam-irnice.
Obroci previe blizu jedan drugom. Za
veinu ljudi potrebno je 4 ili 5 sati izmeu
obroka.
Jedenje izmeu obroka. To slabi stomak.
Jedenje obilnog veernjeg obroka ili
jedenje kasno nou. Varenje treba da bude
skoro zavre-no pre odlaska na poinak.
Jedenje kad je osoba umorna, a
naroito ka-da je iscrpljena.
Nedostatak sna. Nervoza. Mentalna
depresija.
Jedenje nezrelog voa, pokvarenog
voa, ili zaina.
Jedenje hleba koji nije dobro ispeen.
Ako je unutranjost pri gnjeenju lepljiva,
nemojte ga jesti.
Jedenje kvasnog hleba koji nije 24 sata
star.
Jedenje sireta, prene hrane, ili
sloenih me-avina.
Jedenje povra i veine voa pri istom
obro-ku.
Jedenje mleka i eera zajedno, kao u
slado-ledu. To je zato to eer brzo
fermentira, ali je okruen mlekom koje se
sporo vari.
Jedenje previe tene hrane.
Korienje eera, aja, kafe, kakaoa,
alkoho-la, itd.
Pijenje uz obrok. To razblauje
stomane so-kove.
vakanje vake, pijenje gaziranog pia,
jede-nje demineralizovanih namirnica ili
hrane kuvane u aluminijumskom posuu.
13 - KISELO-BAZNO FORMIRAJUE
NAMIRNICE
Oko 80% vae ishrane treba da se sastoji
od dobrih bazno formirajuih namirnica.
Preostalih 20% treba da budu dobre kisele
namirnice.
Dobre kiselo-formirajue namirnice:
aspa-ragus (pargla), pasulj, prokelj, heljda,
leblebije,
kukuruzni
skrob,
brusnice,
brano, mahunarke, soivo, ovsena kaa,
masline, ljive, suve ljive, kiseli kupus.
Dobre kiselo-formirajue namirnice
nisk-og nivoa: konzervirano voe, sueni
kokos, su-eno voe (uglavnom bez
sumpora), itarice (vei-na), Chenopodium
berlandieri (vrsta divljeg ze-lja), oraasti
plodovi i semenje (veina), perun.
Dobre bazno-formirajue namirnice:
avo-kado, citrusno voe (postaje bazno u
telu), kuku-ruz, urme, svei kokos, svee
voe (veina), sve-e povre (veina,
naroito crni luk, krompir, ru-tabaga), med,
ren, javorov sirup, melasa, peu-rke, suvo
groe, proizvodi od soje, klice, potoa-rka.
Dobre bazno-formirajue namirnice
nisk-og nivoa: Bademi, tamna melasa,
brazilski orah, kesten, lima pasulj, proso.
Loe kiselo-formirajue namirnice:
Alko-hol, keap, kakao, kafa, riba, meso,
meso orga-na, testenine, crni biber, ivina,
ljuskari, gazirana pia, eer (sve namirnice
sa dodatnim eerom), crni aj, sire,
aspirin, duvan, lekovi (skoro svi).
Loe kiselo-formirajue namirnice
niskog nivoa: puter, kandirano voe,
sirevi, suvo sump-orisano voe (veina).

14 - FAKTORI PORED ISHRANE

1 - Obezbedite sve vazduh tokom dana i
dok spavate nou. Blaga struja vazduha
treba da se kree kroz vau spavau sobu
nou. Kada imate priliku da izaete na
otvoreno, duboko diite sve vazduh.
Vebajte dobro dranje tela. Negativni joni
su vani za dobro zdravlje; a nalaze se pre
svega van kue.
2
Suneva
svetlost
je
vana.
Obezbedite malo svakog dana. Na mestima
gde ima manje sunca stopa raka dojke je
vea.
3 - Vebanje je vano; i, kao to svi kau,
e-tnja na otvorenom je najbolji nain. Ako
ete rad-iti energine vebe, prvo se
zagrejte. Upranjava-jte neto ustrog
hodanja svaki dan.
4 - Odmor je od vitalnog znaaja. Kako
starite, pokuajte da se malo odmarate pre
pripremanja obroka. Zatim, nakon obroka,
izaite i malo pro-etajte.
5 - Nemojte se baviti napornim itanjem
ili ue-njem neposredno pre spavanja, jer
e se u va-em mozgu poveati koliina
krvi i bie vam tee da zaspite. Umesto
toga, izaite i etajte na hla-dnom nonom
vazduhu, duboko diui. Lake i bre ete
zaspati.
6 - Odravajte radostan, vedar, zahvalan,
zad-ovoljan stav. Ovo je moan recept za
izgradnju zdravlja.
7 - Verujte u Boga; On je Jedini koji vam
moe pomoi pri vaim problemima i
ivotnim iskuenji-ma.
8 - Povremeno su vam potrebni periodi
odmora i relaksacije. Svrhovit ivot, kada je
cilj da se po-mogne drugima, je odlian za
vae zdravlje. Ali nemojte se iznuriti radom.
9 - istoa je vana. Odravajte dvorite,
kuu, odeu, i svoje telo istim. Operite
spoljanjost vo-dom (tuirajte se svakog
dana); i unutranjost pi-jui dovoljno
tenosti. U odreenom periodu, izv-rite
klistir kada je potrebno, naroito kada ste
bolesni. Tuiranje je uglavnom bolje od
kupanja u kadi; bre je i vie higijenski.
10 - Nemojte nositi kaieve, korsete,
podve-zice. Odea treba da bude poduprta
od ramena, a ne pri pojasu. Mukarci treba
da nose tregere kao deo naina da se
kasnije izbegnu problemi sa prostatom.
11 - Pravilno vebanje volje je kljuno.
Dobro ste, postajete dobro, opirete se
bolesti, birate da ne radite loe, i birate da
radite dobro - kroz mo volje, ojaani
vrstim oslanjanjem na Boga i po-slunost
Njegovoj pisanoj Rei.
12 - Koliko je god mogue ivite po
isplaniranoj rutini. Na ovaj nain dobiete
svoje obroke, vodu, odmor, vebanje i sve
vazduh. Imaete vremena da jedete, da
mislite, i donosite prave odluke. Ak-tivnost
danju je velika korist za zdravlje. Izbegavajte da ostajete budni kasno nou!
Koristite vo-lju i idite na spavanje kada je
vreme za to.
13 - Izbegavajte prekomerno hlaenje ili
pre-grevanje. Izbegavajte promaju. Postoji
opasnost od preteranog hlaenja ili
pregrevanja krvi; i je-dno i drugo moe da
izazove probleme. Pravilno se oblaite;
odravajte udove pokrivenim. Njihova

temperatura treba da bude jednaka

temperaturi trupa.
14 - Povremeno gladujte. Preskoite
obrok i umesto toga pijte sok od voa ili
povra. Ako ste dobrog zdravlja, moete da
radite laganije poslo-ve do narednog
obroka. Ako ste krhki, idite u kre-vet i
odmarajte. Ovo e uiniti uda u reizgradnji
i jaanju vaeg tela, pa ete izbei kasniji
razvoj hroninih i degenerativnih bolesti.
15
Odravajte
cirkulaciju
krvi
ujednaenom. Nemojte previe rashlaivati
udove. Nemojte se prejedati ili jesti
pogrenu hranu. Redovno veba-jte. inite
ono to je potrebno da biste pravilno iveli,
i biete bogato nagraeni.
16 - Izbegavajte bes, strah, brige, i
nerviranje. Odlian nain da se upropastite
je da se upustite u prekomeran ili
zabranjen
seks.
Srea
dolazi
kr-oz
samokontrolu, a ne ugaanje.
17 - Nikada nemojte preopteretiti svoj
imuni si-stem. On vas titi, samo dok ga ne
naterate da radi previe naporno.
18 - Nemojte preopteretiti jedan telesni
deo vi-e od drugih. Mnoge povrede na
poslu javljaju se jer je narueno ovo pravilo.
Izdvojite vreme da se odmorite, kada niste
previe zauzeti. Pogledajte malo bolje
sportiste, boksere i majstore karatea.
Njihovi zglobovi su obino fiziki oteeni
do nji-hove 50 godine starosti. To nije
potrebno. ivite dobro ivei umereno.
Previe hrane, rada, i od-mora mogu da
predstavljaju problem. Nauite da sve to
uravnoteite.
19 - Budite oprezni. Izbegavajte padove,
udar-ce, opasne situacije i aktivnosti. Vie
sluajeva kvadriplegije se javlja zbog
skakanja u plitku vo-du od bilo kog drugog
pojedinanog
uzroka.
Dod-atno
se
odmarajte kada radite blizu bolesnih lju-di.
20 - Nauite rane znake upozorenja. Koje
su prve naznake da se bolest pribliava?
Utvrdite ko-je su - za vas, vae blinje, i
decu. Kada vidite da e doi do problema,
dodatno se odmarajte; leg-nite ranije.
Preskoite jedan ili dva obroka, idite u
krevet, i gladujte na vodi i soku limuna.
21 - Kada moete to da inite,
izbegavajte pro-mene vremenskih zona i
putovanje u strane ze-mlje. Oni imaju
drugaije crevne bakterije, i sva-kako se
moete razboleti tamo.
22 - Izbagavajte glasne zvukove, kao na
primer od motorne testere i druge glasne
mainerije. Nosite titnike za ui.
23 - Izbegavajte prainu, dim, i hemijska
ispa-renja.
24 - Odselite se na selo, ako elite
najbolje zdr-avlje! Dalje od buke, isparenja,
urbe i metea. Tamo gde je tiina, mir,
sve vazduh, negativni joni, i bolja suneva
svetlost.
25 - Nemojte iveti u nizijama pored
potoka. Nemojte iveti tamo gde je uvek
vlano oko kue. Smestite se u viim
oblastima gde je obino su-vlje.
26 - Nemojte imati drvee u blizini kue.
Prozor ne treba da bude pokriven zavesom;
pustite sun-evu svetlost da ulazi. Ona
proiava svaku sobu u koju ulazi. Krovni
prozori su isto dobri, ali u manjoj meri.
27 - Ako je mogue, izbegavajte kune
ljubi-mce u, ili oko kue. Ako elite psa ili
maku u ku-i, kupajte ih svake nedelje.

Moete dobiti bolesti od pasa, maaka,

golubova, ptica i drugih ivoti-nja.
28 - Gajenje povra, voa, bobica i cvea
pred-stavlja odlian nain da odravate
zdravlje - na vie naina. Ali izbegavajte
korienje hemijskih ubriva, insekticida, i
drugih batenskih hemika-lija.
29 - Nauite kako da primenjujete
terapiju vo-dom (hidroterapija). Nauite
kako da pripremite i koristite jednostavno
bilje. Neka vam bude pri ru-ci. Dok
pokuavamo da pomognemo drugima,
nae sopstveno zdravlje se poboljava.

Vitamini, minerali i drugi

hranljivi sastojci

hemijskih reakcija) i omogu-avaju im da

pokreu sve telesne procese. Za vi-e o
vitaminima, videti str. 81.

O DOZAMA: Doze navedene u ovom

poglavlju odnose se na odrasle i decu
teine
od
45
kilogra-ma
i
vie.
Odgovarajue doze za decu variraju u
zavisnosti od starosti i teine. Dete teine
izmeu 35 i 45 kilograma treba da dobije
doze za odr-asle; detetu teine izmeu 3 i
30 kilograma (i sta-rijem od est godina)
treba davati pola doze za odrasle. Detetu
mlaem od est godina treba da-vati
hranljive obroke osmiljene posebno za malu decu.
RDA (Preporuena dnevna koliina)
odreuje vlada, ali su vrednosti premale za
obezbeivanje dobrog zdravlja, a kamoli za
fiziko isceljenje od razliitih stanja. ODA
(optimalna dnevna koliina) je najbolja za
svakodnevan ivot, a TDA (terape-utska
dnevna doza) je potrebna koliina kada je
odreeni vitamin neophodan za isceljenje.
Sve je-dinice su date u koliinama
neophodnim za jedan dan. Meutim,
ukupna
dnevna
koliina
se
obino
rasporeuje na manje doze, koje se
obezbeuju iz 2 ili 3 obroka.
Doze su za odrasle. Za dete starosti
izmeu 12-17, smanjite dozu na tri
etvrtine preporue-ne koliine. Za dete
starosti izmeu 6-12, koristi-ti polovinu
preporuene doze. Za dete mlae od 6
godina, koristiti etvrtinu koliine.
1 - VITAMINI
ZNAAJ VITAMINA - Bez vitamina biste
brzo umrli. Oni su neophodni za sve ivotne
funkcije. Vitamini se nazivaju koenzimi, jer
rade
sa
enzimi-ma
(katalizatorima

VITAMINI B KOMPLEKSA
VITAMINI B KOMPLEKSA - Od oko
dvanaest B vitamina svi su vani, i treba ih
uzimati zajedno jer deluju zajedno. B
vitamini su: B1 (tiamin), B2 (ribovlafin), B3
(niacin, niacinamid), B5 (pantote-nska
kiselina), B6 (piridoksin), B12 (kobalamin),
B13 (orotina kiselina), B15 (pangamska
kiselina), B17 (nitrilozidi, amigdalin [letril]),
biotin, holin, folna kiselina, PABA (paraaminobenzoinska kise-lina), inozitol. Za
najbolje rezultate sa bilo kojim od njih,
uzimati sve B vitamine u isto vreme, da bi
se postigli najbolji rezultati. Ovo je najbolje
os-tvariti raznovrsnom biljnom ishranom.
Predostonost: Due korienje velikih
doza bilo kog od vitamina B kompleksa
izolovano od drugih moe da dovode do
velikih gubitaka drug-ih B vitamina
mokraom, dovodei do nedostatka istih.
Funkcije: Nervi, oi, koa, kosa, jetra,
usta, miini tonus.
Potrebno za apsorpciju: Vitamini C i E,
kalc-ijum.

VITAMIN B1 (TIAMIN)
Doza: RDA 1.4 mg / ODA 50 mg / TDA
200-500 mg. Preporueno: 50-100 mg
dnevno.
Za
st-arije
sa
mentalnim
poremeajima povezanim sa starou
(ukljuujui Alchajmera): 3-8 grama dnevno.

Izvori: Najbogatiji izvori: pivski kvasac,

torula kvasac, penine klice, seme
suncokreta, beli piri-na, seme bora sa
ljuskom. Drugi dobri izvori: p-enine
mekinje, beli pirina, veina integralnih itarica (naroito penica, ovas i pirina). Svi
ora-asti plodovi, semenke, puter od
oraastih
plodo-va.
Sve
mahunarke,
naroito soja. Mleko i mleni proizvodi.
Odreeno
povre,
ukljuujui cveklu,
krompir, i lisnato povre.
Funkcije: titi i pomae srce, miie,
mozak, rast, nervni sistem, pokrete creva,
cirkulaciju, poveava broj crvenih krvnih
zrnaca. Sarauje sa drugim B vitaminima u
energetskom metaboli-zmu.
Prvenstvena
upotreba:
Spreava
nedostatak
tiamina,
naroito
kod
dijabetesa,
Kronove
bolesti,
multiple
skleroze, i drugih neurolokih bolesti,
ukljuujui epilepsiju. Koristi se i za tretman
po-remeenih mentalnih funkcija kod
starijih, uklju-ujui Alchajmerovu bolest.
Simptomi
deficijencije:
Miina
slabost, sp-ori otkucaji srca, poremeena
proizvodnja
hloro-vodonine
kiseline,
hronini
zatvor,
gubitak
na
te-ini,
depresija, beriberi, neuritis, edem. Ishrana
velikim koliinama eera, alkohola ili
preraenih namirnica moe da dovede do
nedostatka. Ozbi-ljan nedostatak dovodi do
psihoze (i do 30% od onih koji se smetaju
u psihijatrijske bolnice pati od nedostatka
tiamina).
Potrebno za apsorpciju: Vitamin B,
mangan.
Oprez: Unitava se kada ishrana sadri
alko-hol, tanine u kafi i crnom aju, sulfite,
ili nekuva-nu renu ribu i ljuskare.
Magnezijum je potreban za pretvaranje
tiamina u njegov aktivan oblik.
Bezbednost: Tiamin nije povezan ni sa
jedn-im toksinim efektima.
VITAMIN B2 (RIBOFLAVIN)
Doza: RDA 1,6 mg / ODA 50 mg / TDA
200-500 mg. Preporueno: 5-10 mg
dnevno. Telo ne moe da apsorbuje vie od
20 mg u pojedinanoj dozi.
Izvori: Najbogatiji izvori: torula kvasac,
pivski kvasac, badem, penine klice. Drugi
dobri izvori: integralne itarice, badem,
seme suncokreta, so-ja, kuvano lisnato
povre, mleko.
Funkcije: Pomae metabolizam ugljenih
hidra-ta; sarauje sa vitaminom A i drugim
B vitamini-ma. Potreban za rast, dobre rad
oiju, nokte, ko-u i kosu. Pomae
spreavanju
pojave
odreenih
oblika
katarakte. Vaan tokom trudnoe.
Simptomi deficijencije: Oni problemi:
svr-ab, peckanje, osetljivost na svetlost,
krvave oi. Usta: ranice, pucanje usana i
uglova usta, pee-nje i svrab u predelu usta
i usana, zapaljenje jezi-ka. Masna ili slaba
kosa, masna koa, rano stva-ranje bora na
licu i rukama, rascepljeni nokti. Po-remeaj
vida kao to je osetljivost na svetlost i
gubitak otrine vida, formiranje katarakte.
Drugi poremeaji sluzokoe. Teak oblik
anemije, sebo-reian dermatitis. Odreeni
tipovi raka jednjaka.
Potrebno za apsorpciju: Vitamini B
komple-ksa, vitamin C.

Upotreba: Neophodan za proizvodnju

ene-rgije. Prvenstveno se koristi za tretman
migrene,
anemije
srpastih
elija,
i
katarakte (ali za kata-raktu ne koristiti vie
od 10 mg dnevno).
Oprez: Unitava ga svetlost, ali ne i
kuvanje.
Toksinost: Nema toksinih i sporednih
efe-kata, osim napomene da pacijenti sa
kataraktom ne trebaju konzumirati vie od
10 mg dnevno.
Interakcija: Riboflavin blisko sarauje sa
tia-minom.
VITAMIN B3 (NIJACIN, NIJACINAMID,
NIKOTINSKA KISELINA)
Doza: Nijacinamid ima niz istih efekata
kao i nijacin, ali je u veini sluajeva bolji,
jer ne izazi-va crvenilo lica dok e ga
nijacin izazvati u traja-nju od nekoliko
minuta. Najbolje je koristiti nijacinamid
kako bi se izbeglo crvenilo. RDA 18 mg /
ODA 100 mg / TDA 2.000-6.000 mg
(vremenski razdvojeno). Mega doze se
kreu do 25.000 mg za izofreniju, povien
holesterol, i arteriosklerozu (ali due
korienje ogromnih doza moe da izazove
eludane ireve, uticu, oteenje jetre,
kolitis, i muku impotenciju). Preporueno:
Uzimati sa obrokom. Od pacijenata kojima
je davano 1,5 grama nijacina dnevno
tokom 26 sedmica, 23% je imalo snien
LDL (lo) holesterol, a 33% povien HDL
(dobar) holesterol. (Meutim, neki pacijenti
nisu mogli da toleriu crvenilo lica.)
Stotinama pacijenata sa reumatoidnim
artritisom i osteoartritisom davano je 9004.000
mg
nijacinamida
dnevno
u
podeljenim dozama i pokazali su dobre
rezultate.
Izvori: Najbogatiji izvori: torula kvasac,
pivski kvasac, pirinane mekinje, glaani
pirina, penine mekinje, kikiriki. Drugi
dobri izvori: penine klice, smei pirina,
seme suncokreta, proizvodi od integralne
penice, zeleno povre.
Funkcije:
Odrava
i
jaa
gastro
intestinalni trakt, cirkulaciju, nervni sistem,
kou. Potreban za metabolizam proteina i
ugljenih hidrata. Poveava protok krvi do
koe, i ekstremiteta. Dobar za hladna
stopala i ruke. Vaan za proizvodnju
energije, i metabolizam masti, holesterola, i
ugljenih hidrata. Pomae telu da proizvodi
mnoge hormone. Koristi se u preko 50
razliitih hemijskih reakcija u telu. Pomae
u regulaciji eera u krvi, i mehanizmima
antioksidacije.
Pomae
u
sniavanju
povienog nivoa holesterola, i smanjuje
ranu pojavu artritisa i dijabetesa. Odlian je
kad se koristi za tretman ranog dijabetesa
(ali se ne treba koristiti u poodmaklim
sluajevima).
Simptomi
deficijencije:
Blagi
nedostatak: ranice, razdraljivost, nervoza,
dijareja, nesanica, hronine glavobolje,
digestivni problemi, i anemija. Ozbiljan:
pelagra, neurastenija, mentalna tupost, i
dezorjentacija. (Prvi simptomi pelagre su
dermatitis, demencija, i dijareja.)
Potrebno za apsorpciju: Vitamini B
kompleksa, vitamin C.
Interakcije: Telo preobraava triptofan u
nijacin. Poto nijacin blisko sarauje sa

drugim B vitaminima, svi se moraju uzimati

u isto vreme.
Upozorenje:
ne
koristite
nijacin
produenog delovanja; moe da izazove
oteenje jetre. (U jednom testu, 52% onih
koji su ga uzimali doivelo je oteenje
jetre).
Umesto
toga,
postepeno
poveavajte dozu istog kristalnog nijacina
tokom perioda od 4-6 sedmica (sa 100 mg
3 puta dnevno, na 1,5-3 grama dnevno u
podeljenim
dozama).
Inozitol
heksanijacinat predstavlja najbezbedniji
oblik nijacina koji se trenutno koristi.
Nijacin ne treba koristiti u sluaju odmaklog
dijabetesa ili kod osoba sa ve postojeim
oboljenjem jetre.

Oprez: Mogue je da dugorono

unoenje velikih doza moe da izazove
srane, bubrene i probleme jetre. Radi sa
folnom kiselinom. Takoe videti upozorenje
pod naslovom B kompleks, gore.
Vitamin B6 (Piridoksin)

Doza: RDA 2,2 mg / ODA 50 mg / TDA

200-500 mg, u kombinaciji sa drugim B
vitaminima. Preporueno: Terapeutska doza
je 50-100 mg dnevno, ak i za dugoronu
upotrebu. Ako se koristi vie od 50 mg
dnevno, podeliti ih na doze od 50 mg (jer
telo moe da apsorbuje samo 50 mg
odjedanput). U nekim okolnostima, 25-50
mg
dnevno
ublaava
ili
eliminie
Vitamin
B5
(pantotenska
kiselina, epileptine napade, ali se ovo mora strogo
kalcijum pantotenat)
nadgledati. Ne treba ga davati sa lekovima
za epilepsiju. Kod trudnica kojima je davano
Doza: RDA 4 mg / ODA 50 mg / TDA 50- 30 mg dnevno dolo je do znaajno ree
200 mg. Istraivai su primenjivali 1.000 pojave munine i povraanja. (Prah od
mg dnevno tokom 6 meseci bez tetnih korena umbira imao je slian efekat.) U
efekata. Pomae u apsorpciji mnogih drugom istraivanju, kod 72% od 106
namirnica. Preporueno: 250 mg dnevno. U mladih ena koje su uzimale 50 mg dnevno
sluaju reumatoidnog artritisa, 2 grama tokom jedne sedmice pre i tokom
dnevno. Za sniavanje holesterola i menstruacije dolo je do smanjenog
javljanja premenstrualnih bubuljica. Vie od
triglicerida, 300 mg dnevno.
drugih istraivanja takoe
je
Izvori: Najbogatiji izvori: pivski kvasac, deset
torula kvasac. Drugi izvori: penine ustanovilo ublaavanje PMS simptoma.
Izvora: Najbolji izvori: Torula kvasac,
mekinje, penine klice, proizvodi od
integralne penice, melase, mleko, zeleno pivski kvasac, seme suncokreta, penine
povre, pasulj, graak, kikiriki, sirove klice, soja, orasi, soivo. Drugi dobri izvori:
melase, jogurt, i umanca. Nedostatak se banane, smei pirina, ovas, integralna
javlja retko poto se pantotenska kiselina penica, kikiriki, avokado, jaja.
nalazi u toliko razliitih namirnica.
Funkcije: Piridoksin se koristi za vie
Funkcije: Stimulie metabolizam i sve telesnih funkcija od veine drugih vitamina.
ivotne procese, promovie rast. Spreava Potreban je za pravilno funkcionisanje vie
sedenje, promene na kai. Dobar za od 60 razliitih enzima. Veoma je vaan za
opekotine od sunca i opekotine na koi. formiranje telesnih proteina i strukturnih
Moe da titi od raka koe. Od pomoi pri jedinjenja, crvenih krvnih zrnaca, hemijskih
u
nervnom
sistemu,
i
ekcemu i lupusu. Pomae u apsorpciji folne transmitera
kiseline. Poveava proizvodnju kortizona i prostaglandina. Znaajan je za odravanje
ravnotee
i
pravilnog
drugih hormona nadbubrene lezde. hormonalne
Predstavlja anti-stres faktor, i pomae telu funkcionisanja imuniteta. Neophodan je za
da se brani od efekata stresa, infekcije, i deobu elija; prema tome i za izbegavanje
prevremenog starenja koe i organa. pobaaja. Osobe obolele od Parkinsonove
Pomae brem oporavku i titi od efekata bolesti reagovale su na inekcije B 6 vitamina
(u kombinaciji sa magnezijumom). Vitamin
zraenja.
Upotrebe: Koristi se za tretman funkcije B6 je potreban za apsorpciju vitamina B 12, i
hlorovodonine
kiseline.
nadbubrene
lezde,
reumatoidnog proizvodnju
artritisa, sniava holesterol u krvi i nivo Neophodan je za hemiju mozga jer je
ukljuen
u
proizvodnju
svih
triglicerida.
neurotransmitera.
Simptomi
deficijencije:
Anemija, aminokiselinskih
ekcem,
preterani
zamor,
sterilitet, Neophodan za vie od 100 zdravstvenih
ukljuujui:
astmu,
autizam,
reproduktivni problemi, slabost miia, stanja,
stomani poremeaji, zatvor, hronian kardiovaskularne bolesti, karpalni sindrom,
zamor, sklonost ka infekcijama, sedenje i sindrom kineskog restorana, dijabetes,
epilepsija,
jaanje
imunog
gubitak kose, smanjen rast, bolna stopala i depresija,
peenje stopala, nesanica, iscrpljenost sistema, kamen u bubregu, munina i
nadbubrene lezde, snien eer u krvi, povraanje tokom trudnoe, osteoporoza,
grevi miia, snien krvni pritisak, premenstrualni sindrom.
Simptomi deficijencije:
Poremeaji
poremeaji koe. Nedostatak je jedan od
uzroka astme. Ozbiljni nedostaci se koe, ranice na ustima i usnama, anemija,
ispoljavaju ''sindromom peenja stopala'', i edem, depresija, halitoza, ekcem, nervoza,
mogue je utrnulou i jakim bolovima kamen u bubregu, nesanica, propadanje
zuba, zapaljenje debelog creva, migrene,
stopala.
Interakcije: Vitamini B kompleksa, prevremena senilnost.
Potrebno za apsorpciju: Kompleks B
vitamini A, C, i E neophodni su za
apsorpciju pantotenske kiseline. Koristi se u vitamina, vitamin C, kalijum.
Toksinost: Ovo je jedan od retkih B
proizvodnji koenzima A, kao i za ACP. Bez
povezanih
sa
odreenom
njega, masti i ugljeni hidrati se ne mogu vitamina
koristiti
za
proizvodnju
energije. toksinou. Doze vee od 2.000 mg
Neophodan je za proizvodnju hormona dnevno mogu da izazovu oseaj peckanja u
nadbubrene lezde i crvenih krvnih stopalima, gubitak miine koordinacije, i
zrnaca.

degeneraciju nervnog tkiva. Zbog toga

treba ograniiti dozu na 50 mg dnevno.
Interakcija: Riboflavin i magnezijum su
neophodni da bi telo koristilo piridoksin.
Riboflavin reaguje sa magnezijumom i
cinkom, i pomae njihovo korienje. Boje
za
hranu,
odreeni
lekovi,
oralna
kontraceptivna sredstva, alkohol, i viak
unosa proteina unitavaju riboflavin.
Vitamin B12 (kobalamin)
Doza: RDA 3 mcg / ODA 200 mcg / TDA
1.000
mcg.
Teko
je
apsorbovati
terapeutske doze unoenjem preko usta, pa
lekari
uglavnom
primenjuju
inekcije.
Tableta koja se postavlja ispod jezika moe
se nai u prodavnicama zdrave hrane.
Preporueno: 2 mcg dnevno. U sluaju
perniciozne anemije, uzimati 300-1.000
mcg dnevno. Istraivanja pokazuju da je, u
sluaju perniciozne anemije, uzimanje
vitamina B12 oralnim putem (1.000-2.000
mcg dnevno) podjednako efektivno kao i
inekcije. (Idealna doza: 2.000 mcg dnevno
tokom mesec dana, a nakon toga dnevni
unos od 1.000 mcg. Metilkobalamin je
poeljniji od cijanokobalamina.) Dnevni
unos od 2.000 mcg je pokazao znaajno
poboljanje kod 18 od 20 pacijenata sa
astmom. Kod pacijenata obolelih od
multiple skleroze kojima je davano 60 mg
(ne mcg) dnevno dolo je do znaajnog
poboljanja.
Izvori: B12
je prisutan u malim
koliinama u povru. Nalazi se
u
obogaenom pivskom kvascu, mleku, i
jajima. Moe se uzimati i vidu dodataka.
Potrebna vam je toliko mala koliina, da se
uglavnom moe obezbediti iz hrane.
Funkcije: Potreban je za proizvodnju
crvenih krvnih zrnaca. Spreava anemiju i
promovie rast kod dece. B 12 se naroito
koristi za tretman poremeene mentalne
sposobnosti kod starijih, astme, depresije,
neuropatije pri dijabetesu, malog broja
spermatozoida, multiple skleroze, i tinitusa.
(Da bi apsorbovao male koliine vitamina
B12 iz hrane, stomak lui ''unutranji
faktor'', posebnu supstancu koja poboljava
apsorpciju u tankom crevu.)
Simptomi
deficijencije:
Hronian
zamor, utrnulost ili ukoenost, ranice na
ustima, potekoe pri koncentraciji. Ako
ima dovoljno vitamina B6 i kobalta, telo e
da proizvodi sopstveni vitamin B 12.
Perniciozna anemija je u velikoj meri
izazvana nedostatkom vitamina B12. Iako je
klasian simptom nedostatka vitamina B12
perniciozna anemija, nedostatak vitamina
B12 ustvari prvo pogaa mozak i nervni
sistem. To moe da dovede do utrnulosti,
oseaja peckanja ili peenja, ili kod starijih
lii na efekat Alchajmerove bolesti.
Nedostatak vitamina B12 predstavlja glavni
uzrok depresije kod starijih ljudi.
Oprez: Treba biti obazriv sa uzimanjem
vitamina B12 ako imate nedostatak folata
(folne kiseline), nedostatak gvoa, bilo
kakvu vrstu infekcije, Leberovu bolest,
policitemiju veru ili uremiju. U suprotnom,
malo je verovatno da ete imati problema
sa vitaminom B12. Ako ima dovoljno kobalta
u telu, creva mogu da proizvode sopstveni
vitamin B12. Za razliku od drugih vitamina
rastvorljivih u vodi, B12 se skladiti u jetri,

bubrezima, i drugim telesnim tkivima. Niko

nikada nije prijavio toksinost usled
korienja vitamina B12. Postoje dva oblika
vitamina B12. Pri klinikim ispitivanjima,
metilkobalamin (aktivniji oblik) daje bolje
rezultate od cijanokobalamina.
Interakcije: B12 i folna kiselina deluju
zajedno, i treba ih uzimati zajedno.
Nedostatak vitamina B12 izaziva smanjenje
koliine
melatonina,
to
dovodi
do
neodgovarajueg sna nou.
Vitamina B13 (orotina kiselina)
Doza: Doza nije poznata.
Izvori: Deo mleka surutka.
Funkcije: Potreban telu za sintezu
nukleinske kiseline. Koristi se za leenje
multiple skleroze. Pomae regeneraciju
elija.
Simptomi deficijencije: Izgleda da
dolazi do poremeaja jetre, degeneracije
elija, i preranog starenja. Takoe i do
opte degeneracije, kao to je multipla
skleroza.
Vitamin B15 (pangamska kiselina, kalcijum
pangamat)
Doza: Redovna doza nije poznata.
Terapeutska doza je 100 mg dnevno:
uzimati 50 mg ujutru pre doruka, i 50 mg
nou. Veoma se koristi u Rusiji i odreenim
drugim zemljama, ali ne i u Americi.
Izvori: Integralne itarice, integralni
smei pirina, semenke i oraasti plodovi.
Funkcije:
Pomae
u
regulaciji
metabolizma masti, stimulie lezdani i
nervni sistem. Poveava toleranciju na
nedovoljne zalihe kiseonika. Koristi se za
tretman angine, sranih bolesti, nivoa
holesterola u krvi, prevremeno starenje, i
poremeenu cirkulaciju. Daje se ljudima
koji
su
doiveli
trovanje
ugljen
monoksidom. Daje se pijanim osobama radi
detoksifikacije.
Vitamin B17 (nitrilozidi, amigdalin; poznat
kao letril kada se daje u obliku medicinske
doze za leenje raka)
Doza: Nije odreena koliina, poto se
jo uvek ne vodi kao vitamin. Nedostatak
ovog faktora je malo verovatan ako se jedu
itarice, semenje, oraasti plodovi i
mahunarke. Terapeutske doze se daju za
leenje raka.
Izvori: Veina integralnih semenki voa i
mnoge itarice i povre. Naroito su bogate
kotice kajsije, breskve i ljive; kao i seme
jabuke,
maline,
brusnice,
kupine
i
borovnica. Mung pasulj, lima pasulj,
garbanzo pasulj, proso, heljda i seme lana.
Nedostatak ovog faktora je malo verovatan
ako se jede integralno semenje, itarice,
oraasti plodovi i mahunarke.
Funkcija: Doktori Sr i Jr Ernest Krebs
(Ernst Krebs) iz San Franciska, u Kaliforniji,
su otkrili letril i on se u vie zemalja koristi
za tretman raka. Njegove druge funkcije jo
uvek nisu ispitane.
Oprez: Ako jedete punu kantu kotica
kajsija svakog dana, moe doi do trovanja
arsen cijanidom.

Biotin
Doza: RDA 200 mcg / ODA 300 mcg /
TDA 500-3.000 mcg. Preporueno: 30-300
mcg dnevno. Kod dejeg seboreinog
dermatitisa, davati 3.000 mcg dnevno
dojiljama. (Ako se ne doje, dati 100-300
mcg dnevno odojetu.) Za jae nokte i
zdravu kosu, 1.000-3.000 mcg dnevno (u
jednom istraivanju, kod 91% dolo je do
poboljanja).
Izvori: Najbogatiji izvori: pivski kvasac.
Drugi dobri izvori: sojino brano, soja,
neglaan
pirina,
pirinane
mekinje,
pirina, klice, glaani pirina, puter od
kikirikija, orasi, pekan orasi, ovsena kaa,
drugi oraasti plodovi i integralne itarice.
Funkcije: Potrebni za metabolizam
proteina i masti, i rast kose. Spreava
gubitak
kose.
Poseduje
antiseptike
kvalitete i korien je za tretman malarije.
Pojaava snagu noktiju.
Simptomi deficijencije: Suva, ljuspasta
koa. Perut, gubitak kose, i poremeaji
koe, kao to je ekcem, seboreja. Munina,
anoreksija.
Bledilo,
gubitak
apetita,
zbunjenost, preteran zamor, pospanost,
halucinacije.
Plune
infekcije,
srani
abnormaliteti, anemija. (uzrok seboreinog
dermatitisa kod odojadi je nedostatak
biotina.)
Potrebno za apsorpciju: Kompleks B
vitamina, folna kiselina, pantotenska
kiselina, vitamin B12, vitamin C.
Oprez: Biotin je izuzetno bezbedan, i
niko nije prijavio sporedne efekte zbog
prekomerne doze. Sirova belanca sadre
avidin, protein koji vezuje biotin i spreava
njegovu apsorpciju.
Interakcije: Biotin blisko sarauje sa
drugim B vitaminima, i sa koenzimom Q10 i
karnitinom. Njegova apsorpcija se ometa
alkoholom i antibioticima.
Holin
Doza: RDA 150 mg / ODA 600 mg / TDA
500-1.000 mg. Holin deluje u saradnji sa
inozitolom radi vrenja odreenih fizikih
funkcija. Nije toksian ispod 6.000 mg.
Preporueno: Uzimati lecitinski proizvod
koji sadri 90% fosfatidil holina, 3 puta
dnevno uz obrok. Za tretman poremeaje
jetre: 350-500 mg dnevno. Za sniavanje
holesterola: 500-900 mg dnevno. Za
tretman Alchajmerove bolesti i bipolarne
depresije: 5.000-10.000 mg dnevno. Holin,
u obliku fosfatidil holina, se obino koristi
za tretman ovih bolesti, jer telo lake koristi
ovaj oblik.
Izvori: Najbogatiji izvori: I holin i inozitol
se nalaze u velikim koliinama u lecitinu,
koji predstavlja najbogatiji izvor za oba
jedinjenja.
Meutim,
umance
je
podjednako bogato. Melasa od eerne
trske predstavlja bogat izvor i holina i
inozitola. Drugi izvori: Holin se nalazi u
itaricama, mahunarkama, i umancetu
prvenstveno kao lecitin, i kao slobodan
holin u povru (naroito kelju i salati). Ako
se uzimaju dodaci holina, treba uzimati
bogate fosfatidil holinom.
Funkcije: Lecitin pomae telu da vari,
apsorbuje, i nosi masti i vitamine
rastvorljive u masti kroz krvotok. Pomae
da se manje masti i holesterola taloi u

arterijama i jetri. Bez njega, arterije postaju

zakrene, dovodei do povienog krvnog
pritiska i sranih problema. Lecitin je
neophodan ne samo za metabolizam masti,
ve i za sintezu nukleinskih kiselina (DNK i
RNK). Neophodan je za mijelinske omotae
nerava. Pomae funkcionisanju jetre i
une kese. Potreban je za proizvodnju
fosfolipida. Neophodan za proizvodnju
fosfolipida.
Znaajan
za
proizvodnju
odreenih neurotransmitera, i za pravilan
metabolizam masti. Bez njega, masti
postaju zarobljene u jetri, gde blokiraju
metabolizam. Holin je izuzetno vaan za
funkcije mozga i memorije, i od pomoi je u
leenju Alchajmerove bolesti.
Upotreba: Holin spreava formiranje
kamena u unoj kesi, povien krvni
pritisak, aterosklerozu, oteenje bubrega,
nefritis, glaukom, i misteniju gravis. Koristi
se i za leenje bipolarne depresije (manine
depresije). U Nemakoj, holin se koristi za
tretman niza ozbiljnih problema jetre; a
fosfatidil holin se koristi da znaajno snizi
nivo ukupnog serumskog holesterol i
triglicerida,
i
poveanje
nivoa
HDL
holesterola
(HDL
je
dobar
oblik
holesterola.)
Simptomi
deficijencije:
Ciroza
i
degeneracija masne jetre, ateroskleroza,
povien
krvni
pritisak,
otvrdnjavanje
arterija, oteenje bubrega.
Oprez: Due uzimanje velikih koliina
holina (izolovanog i odvojenog od inozitola)
moe da izazove nedostatak vitamina B6.
Holin uvek treba uzimati sa drugim B
vitaminima, naroito inozitol. (Lecitin je
bogat i holinom i inozitolom.) Nije toksian
ispod 6.000 mg. Holin pomae ouvanju
karnitina i folne kiseline, i sarauje blisko
sa inozitolom u vrenju fizikih funkcija.
Inozitol
Doza: RDA 75 mg / ODA 100 mg / TDA
500-2.000 mg. esto se kae da je doza
ista kao i za holin. Preporueno: 100-500
mg dnevno za opti transport u jetri. 1.0002.000 mg dnevno za tretman dijabetesa.
12 grama dnevno za depresiju ili panini
poremeaj.
Izvori: I holin i inozitol se u velikim
koliinama
nalaze
u
lecitinu,
koji
predstavlja najbogatiji izvor za oba
jedinjenja. Videti Funkcije holina, gore.
Jedna supena kaika pivskog kvasca
obezbeuje 40 mg holina i inozitola. Melasa
predstavlja bogat izvor. U dobre biljne
izvore spadaju juno voe, integralne
itarice, oraasti plodovi, semenke, i
mahunarke. Penine klice, bulgar penica,
smei pirina. Kada se jede fitska kiselina
iz biljnih izvora, crevne bakterije menjaju
deo u inozitol. (Fitska kiselina titi telo od
raka.)
Funkcije: Videti holin, gore, za podatke o
ulozi lecitina u telu. Inozitol spreava
stanjivanje kose i elavost, poveava rast
kose. Potreban je za integritet sranog
miia. Sniava nivo holesterola u krvi.
Koristi se za tretman izofrenije i
gojaznosti; kao i za poremeaje jetre,
depresiju, i dijabetes. I holin i inozitol
predstavljaju
primarne
komponente
elijskih membrana. Kao i holin, inozitol
ima ''lipotropni'' efekat; to jest, promovie

odnoenje masti iz jetre to mora da se

odigrava ili jetra propada i razvija se ciroza.
Koristi se za tretman itavog niza
poremeaja jetre. Veoma je koristan za
tretman depresije.
Simptomi
deficijencije:
Ekcem,
abnormaliteti oka, povien nivo holesterola
u krvi, gubitak kose, zatvor.
Potrebno za apsorpciju: Kompleks B
vitamina i vitamin C.
Sporedni efekti: Nema tetnih efekata
inozitola.
Folna kiselina
Doza: RDA 400 mcg / ODA 1.000 mcg /
TDA 20 mg (ovu koliinu koristiti samo uz
recept za osteoporozu). 0,4 mg predstavlja
normalnu koliinu. Terapeutske koliine za
regulisanje anemije su 5 mg ili vie.
Naalost, koliine vee od 0,1 mg (100
mcg) u jednoj tableti dostupne su samo na
recept. Lekari obino odreuju 5-10 mg
dnevno. Meutim, dokazano je da je
bezbedan u veim koliinama, ako se daje
sa B kompleksom ili pivskim kvascem, i B12.
Preporueno: 400 mg dnevno za generalnu
upotrebu i prevenciju ateroskleroze i
osteoporoze. 10 mg dnevno za tretman
cervikalne
displazije
i
depresije.
U
Sjedinjenim Dravama, 1-2 bebe od 1.000
imaju defekte nervne cevi; dok bi samo
400 mcg dnevno tokom rane trudnoe
smanjilo ovo za 58%-80%. Kada se daje 12,5 mg dnevno, povien nivo homocisteina
znaajno se sniava. Pa ipak visok nivo
predstavlja znaajan uzrok sranog udara
ili loga. 10 mg dnevno normalizuje
rezultate vaginalnih briseva, reguliui
cervikalnu displaziju. Velike doze (15-50 mg
dnevno) ublaavaju psihotinu depresiju.
(Napomena: FDA ograniava koliinu folne
kiseline u dodacima na 400 mcg, zbog ega
znaajno vee terapeutske doze zahtevaju
lekarski recept.)
Izvori: Najbogatiji izvor: Pivski kvasac.
Drugi dobri izvori: crnooki pasulj, pirinane
klice, sojino brano, penine klice,
penine
mekinje,
razliite
vrste
mahunarki, tamno zeleno lisnato povre,
beli krompir, oraasti plodovi, kikiriki.
Visoke koncentracije se nalaze u zelenom,
lisnatom povru.
Funkcije: Folna kiselina deluje sa
vitaminom B12 pri formiranju crvenih krvnih
zrnaca. Potrebna za proizvodnju RNK i DNK,
rast i deobu elija, metabolizam proteina,
procese zarastanja, zdravlje koe i kose.
Spreava
sedenje
kose
i
pomae
proizvodnju antitela za borbu protiv
infekcije. Potrebna u sluajevima hidropsije,
dijareje,
menstrualnih
problema,
i
stomanih ireva. Kao i za aterosklerozu,
anemiju, opekotine od radijacije, probleme
sa cirkulacijom, i sprue (tropska anemija i
dijareja).
Simptomi deficijencije: Poremeena
cirkulacija,
gubitak
kose,
ozbiljni
poremeaji
koe,
sivkasto-smea
pigmentacija
koe,
megaloblastina
anemija pri trudnoi i mentalna depresija.
Reproduktivni problemi kao to su teak
poroaj, spontan abortus, visoka stopa
smrtnosti odojadi. Bez folne kiseline, elije
se ne dele pravilno. Neophodna je za razvoj
nervnog sistema fetusa. Nedostatak tokom

trudnoe je povezan sa nekoliko uroenih

mana, ukljuujui defekte nervne cevi kao
to je spina bifida. Poto je meso tako
siromaan izvor, vea je verovatnoa da e
se
simptomi
deficijencije
javiti
kod
mesojeda.
Nedostatak
folne
kiseline
poveava nivo homocisteina u telu, to
dovodi do ateroskleroze i osteoporoze.
Nedovoljna koliina folne kiseline dovodi i
do sledeih zdravstvenih problema: akne,
sida, anemija, ateroskleroza, rak, kandida,
ranice,
katarakta,
celijana
bolest,
cervikalna displazija, zatvor, Kronova
bolest,
dijareja,
epilepsija,
zamor,
kostobolja,
hepatitis,
sterilitet,
Parkinsonova bolest, periodontalna bolest,
sindrom
nemirnih
nogu,
seboreini
dermatitis, senilitet, ulcerativni kolitis.
Meutim, glavna upotreba folne kiseline je
u spreavanju ili tretmanu defekata nervne
cevi, ateroskleroze, osteoporoze, cervikalne
displazije, i depresije.
Oprez: Neki autoriteti smatraju da folnu
kiselinu ne treba uzimati tokom leukemije i
raka. Folna kiselina deluje sa vitaminom
B12, i treba je uvek uzimati sa tim
vitaminom. Ovo je zato to folna kiselina
moe da maskira nedostatak vitamina B 12,
to dovodi do oteenja nerava. Folnu
kiselinu unitava svetlost, toplota, lekovi,
estrogen, barbiturati, i alkohol. Velike doze
folne
kiseline
ne
treba
davati
epileptiarima
jer
ponekad
pojaava
aktivnost napada.
PABA (para-aminobenzoeva kiselina)
Doza: ODA 50 mg. Koliine PABA vee od
30 mg po tabelti dostupne su samo na
recept. Pa ipak koriste se i mnogo vee
doze, i do nekoliko stotina mg.
Izvori: Pivski kvasac, proizvodi od
integralnih itarica, penine klice, melasa,
mleko, jogurt, zeleno povre, i jaja.
Funkcije: Potrebne za telesni rast,
metabolizam, i fizike funkcije. Koristi se u
kombinaciji sa pantotenskom kiselinom,
holinom, i folnom kiselinom za tretman
sedenja kose i promene koe. Navodi se da,
kada se dodaje melemu, titi od opekotina i
raka
koe.
(To
vri
apsorpcijom
ultraljubiastog B (UVB) zraenja.) Moe se
stavljati na opekotine. Koristan za tretman
razliitih poremeaja koe, ukljuujui
lupus i ekcem. Pomae u zatiti od ozona,
drugih zagaivaa vazduha, i pasivnog
duvanskog
dima.
Ublaava
artritisno
zapaljenje,
i
poboljava
fleksiblinost
zglobova. Odrava kou zdravom i odlae
nastanak bora.
Simptomi deficijencije: Anemija, seda
kosa,
sterilitet,
ekstreman
zamor,
reproduktivni problemi, i oblasti koe u
obliku pega (vitiligo).
Potrebno za apsorpciju: Kompleks B
vitamina, folna kiselina, vitamin C.
Oprez: Neki autoriteti navode da dua
upotreba PABA-e moe da oteti srce, jetru,
i bubrega. Sulfonski lekovi blokiraju
njegovu apsorpciju.
Vitamini rastvorljivi u mastima
Vitamin A

Doza i oprez! RDA 5.000 IU / ODA 5.000

IU / TDA 20.000-30.000 IU. Najbolje ga je
uzimati samo u obliku beta karotena, koji
predstavlja prekursor vitamina A u biljnim
izvorima. Terapeutska doza vitamina A (ne
karotena) iznosila bi 25.000 jedinica na dan
tokom samo nekoliko dana! Opasno je
uzimati previe vitamina A (koji je
rastvorljiv u mastima i dobro se skladiti).
Nasuprot tome, karoten je bezbedan. Jetra
e stvarati samo onoliko vitamina A koliko
je
potrebno.
Tokom
akutne
virusne
infekcije, pojedinana oralna doza vitamina
A od 50.000 IU tokom 1-2 dana (najdue!)
je bezbedna, ak i za odojad. Prekomerna
doza vitamina A je opasna. Druga
upozorenja
o
dozi!
U
normalnim
okolnostima ne uzimati vie od 5.000 IU na
dan! Ne uzimati velike koliine tokom
dueg vremenskog perioda! Redovna
upotreba 50.000 IU moe da izazove
slabost, gubitak kose, glavobolje, uveanu
jetru i slezinu, anemiju, ukoenost, i bol u
zglobovima. uvajte se ribljeg ulja! Ono je
veoma bogato vitaminom A i D, i moe da
oteti srani mii! ene koje su moda
trudne ne smeju da uzimaju dodatke
vitamina A; umesto toga, koristiti beta
karoten. Sluajno unoenje jedne velike
doze vitamina A (100.000-300.000 IU)
smanjilo je akutno trovanje kod dece; ali,
ako se ne uzima vie, dolazi do potpunog
oporavka. Do trovanja dolazi kod odraslih
osoba koje uzimaju vie od 50.000 IU na
dan tokom nekoliko godina. ene koje
mogu da ostanu trudne moraju da paze pri
uzimanju vitamina A. Dnevna doza od
10.000 IU (koja se moe nai u nekim
dodacima) tokom prva tri meseca trudnoe
je izgleda povezana sa uroenim manama.
Simptomi toksinosti: Suva i ispucana
koa, krti nokti, alopecija, gingivitis,
ispucale usne, anoreksija, razdraljivost,
zamor, i munina. Intrakranijalni pritisak uz
povraanje, glavobolja, bol u zglobovima,
pospanost,
papiledema.
Produena
toksinost dovodi do lomljivosti kostiju i
zadebljanje dugih kostiju. Nikada nema
toksinih simptoma pri unoenju karotena.
Izvori: Vitamin A (retinol) je ist uti
kristal rastvorljiv u mastima. (Drugo ime,
retinol, dolazi od injenice da se nalazi u
retini oka.) Vitamin A se nalazi u mesu,
mleku, i jajima.
Bezbedniji i veoma hranljiv oblik karotena
(karotenoidi) je pro-vitamin A. Nalazi se u
obilju u vou i povru, i u jetri se preobraa
u vitamin A. Uvek je bezbedno uzimati
karoten u velikim koliinama, jer jetra
preobraa u vitamin A samo koliinu koja
potrebna telu. Najbogatiji izvori: Tamno
zeleno lisnato povre. Drugi izvori: Zeleno i
narandasto voe i povre, naroito
argarepe, svetlo zelenog povra, jam
krompir, paradajz, mango, Hubard tikva,
kantalupe tikva, kajsije. Manje koliine se
nalaze i mahunarkama, itaricama, i
semenju.
Beta karoteni: Ovo je najaktivniji oblik
karotena i najobilniji u zelenim biljkama,
argarepama, slatkom krompiru, tikva,
kajsije, zelene paprike. (Iako je crvene boje,
crvena paprika ne sadri provitamin A
karoten.) Najbolji dodatak karotena je
nehidrogenizovano palmino ulje (koje se
apsorbuje 4-10 puta bolje od bilo kog

drugog tipa). Pored toga, palmino ulje ima

najmanji sadraj masti.
Karoteni
predstavljaju
najire
rasprostranjenu grupu pigmenata u prirodi,
i predstavljaju intenzivno obojena (crveno i
uto) jedinjena rastvorljiva u masti.
Zajedno sa hlorofilom, koriste ih biljke pri
fotosintezi radi proizvodnje ugljenih hidrata
(eer, skrob, i celuloza). Od vie od 600
karotena, samo 30-50 poseduje aktivnost
vitamina A. Beta karoten ima najveu
aktivnost provitamina A; ali nekoliko drugih
karotena ima vei antioksidativni efekat.
Jedan od najbogatijih izvora karotena je
svee napravljen sok od argarepe.
Funkcije: Vitamin A (i karoteni) odrava
sluzokou zdravom; time titi od infekcija,
ak i kod odojadi. Izuzetno je znaajan
protiv infekcija. Spreava nono slepilo,
one bolesti, slab vid. Vaan je za kou,
kosu, gastrointestinalne sokove i varenje.
Spreava prevremeno starenje i senilnost, i
produava ivotni vek. Pomae kapilarima
da
bolje
rade
i
titi
od
sranih
oboljenja.Vaan je za tretman poremeaja
koe, suve oi, rak, osetljivost oiju na
svetlost, i vaginalnu kandidijazu. Utie na
rast i razvoj, neophodan za reprodukciju, i
pomae imunom sistemu. titi od smrti
meu decom sa malim boginjama u
zemljama u razvoju.Karoteni obezbeuju
daleko vei antioksidativni efekat od
vitamina A.
Simptomi
deficijencije:
Produeni
nedostatak moe da izaziva este prehlade,
smanjen rast, nedostatak apetita i ivosti,
infekcije oka, slab vid, nono slepilo, este
infekcije, loi zubi i desni, ljuspasta i suva
koa, oslabljeno ulo mirisa i sluha.
Faktori
apsorpcije:
Preobraanje
karotena u vitamin A zavisi od proteinskog
statusa, tiroidnih hormona, cinka, i
vitamina C, D, E i holina. Apsorpcija
vitamina A i karotena zahteva esencijalne
masne kiseline i cink. Kada se odgovarajui
unos karotena ostvari nakon obroka, ne
dolazi do dalje apsorpcije. Vitamini C, D, E,
i holin u ishrani, i dejstvo ui od strane
jetre potrebni su za apsorpciju vitamina A i
karotena. Prisustvo nekih masnih kiselina u
obroku (biljno ulje, itd) poveava apsorpciju
vitamina A i karotena. Oboljenje jetre
smanjuje njegovo korienje u telu.
Vitamin
viosterol)

(ergosterol,

kalciferol,

Doza i oprez! RDA 400 IU / ODA 275 IU /

TDA 1.000 IU. Preporuena doza i oprez!
200-400 USP jedinica. Terapeutska doza je
do 4.000-5.000 jedinica na dan za odrasle, i
polovina ta koliine za decu, ako se ne
uzima due od mesec dana. Opasno je
uzimati previe vitamina D! Ovo je
najopasniji od vitamina, ako se uzme
prevelika koliina (vitamin A je drugi, ali
daleko manji problem). Vitamin D moe da
bude toksian ako se uzima u velikim
koliinama tokom dueg vremenskog
perioda, naroito kod odojadi. Najbolji
nain dobijanja vitamina D je izlaganje tela
suncu. Doze od 1.800 jedinica na dan mogu
da izazovu smanjen rast kod odojadi i
male dece. Visok unos moe da dovede do
kome. Nikad ne uzimati vie od 600 IU na
dan; pola te koliine za decu; jo manje za

odojad. Meutim, starije osobe, koji se ne

izlau suncu ili ive u severnim krajevima,
treba dnevno da uzimaju dodatke od 400600 IU.
Simptomi
toksinosti:
Prevelike
koliine vitamina D mogu da izazovu
poveanju koncentraciju kalcijuma u krvi
(ozbiljno stanje), taloenje kalcijuma na
unutranjim
oragnima,
ili
kamen
u
bubregu. Neki istraivai veruju da
dugorona upotreba ''hrane obogaene
vitaminom D'' (mleko sa vitaminom D, itd)
poveava rizik od ateroskleroze i sranih
oboljenja
(smanjujui
apsorpciju
magnezijuma).
Izvori koji ne potiu od hrane:
Suneva svetlost na koi e obezbediti sav
neophodan vitamin D. Muslimanske ene,
potpuno obuene u crnu odeu, dobijaju
odgovarajue koliine vitamina D samim
izlaganjem bosih stopala suncu tokom
nekoliko minuta svakih nekoliko dana.
Izvori: Vitamin D i vitamin B12 su jedini
vitamini koji se nikada ne nalaze u vou i
povru. Lisnato povre sadri sve vitamine
osim ova dva. (Meutim, ako ima dovoljno
kobalta u telu, crevo moe da proizvodi
sopstveni vitamin B12.) U izvore vitamina D
spadaju mleko i umance. uvajte se
ribljeg ulja! Ono moe da oteti srani
mii. (Novija istraivanja ukazuju da
postoji odreena koliina vitamina D u
tamno zelenom lisnatom povru.) Takoe
videti Kalcijum, str. 94.
Funkcije: Vitamin D je potreban za
apsorpciju kalcijuma, fosfora i drugih
minerala iz sistema za varenje. Potreban je
tiroidnoj lezdi. Paratiroidne lezde koriste
vitamin D za regulaciju nivoa kalcijuma u
krvi. Potreban je za pravilno formiranje
kostiju i zuba, naroito tokom detinjstva.
Ima
niz
antikancerogenih
svojstava,
naroito protiv raka dojke i debelog creva.
(Oba tipa raka su najbrojniji u oblastima
gde
je
izlaganje
sunevoj
svetlosti
najmanje.)
Simptomi
deficijencije:
pioreja,
propadanje zuba, rahitis (kod dece) i
osteomalacija (kod odraslih), osteoporoza,
smanjen rast, miina slabost, i problemi sa
kostima kod starih. Simptomi deficijencije
prvenstveno se javljaju kod starijih ljudi koji
ne dobijaju dovoljno suneve svetlosti,
naroito u starakim domovima. Rezultat je
nedostatak snage i gustine kostiju, i bol u
zglobovima.
Faktori
apsorpcije:
Vitamini
A,
kalcijum, holin, esencijalne masne kiseline,
i fosfor neophodni su za apsorpciju
vitamina D. Mineralno ulje, fenobarbitol,
dilantin, i drugi odreeni lekovi ometaju
apsorpciju i/ili korienje vitamina D.
Vitamin E (tokoferoli: alfa, beta, gama,
meani)
Doza: RDA 15 IU / ODA 400 IU / TDA
1.200 IU. Obino se meri meunarodnim
jedinicama (IU), ali ponekad u miligramima
(mg). Jedan mg je jednak 1,5 IU.
Preporueno: Normalna doza je 400-800 IU
dnevno. Pacijentima u menopauzi treba
davati 800 IU dnevno, dok se napadi
vruine ne povuku, a onda smanjiti na 400
IU dnevno. Kod dijabetiara kojima je
davano 1.350 IU dnevno dolo je do

smanjenja
potrebe
za
insulinom,
a
tolerancija na glukozu i insulin se aktivno
poboljala. Od 87.000 medicinskih sestara,
one koje su uzimale 100 IU vitamina E
tokom dve godine bile su izloene 41%
niem riziku od sranog oboljenja. Doze od
400-800 IU obezbeuju bolju oksidativnu
zatitu onima koji su izloeni visoko
stresnim situacijama.
Prirodni nasupot sintetikih oblika:
Postarajte se da dobijate prirodan vitamin
E, a ne sintetiki. Sintetiki je bezvredan;
nemojte ga kupovati ni koristiti. Proitajte
etiketu: Za prirodan vitamin E pie
''tokoferoli'' ili ''d-tokoferol''. Prirodni alfatokoferol (najaktivniji oblik vitamina E) je
''alfa tokoferol'' (ili ''d-alfa tokoferol'').
Sintetiki je ''tokoferil'' (sa ''i'') ili ''dl-alfatokoferol'' (sa ''dl''). Meani tokoferoli
sadre alfa, beta, i delta tokoferol. Alfa
tokoferol (d-alfa tokoferol) ostvaruje najvei
nivo aktivnosti, i mnogi strunjaci ga
najvie potenciraju. Meutim, meani
tokoferoli
su
takoe
dobri.
Drugi
komercijalni oblik je ''vitamin E rastvorljiv u
vodi''. Iako je daleko skuplji, ne moe se
bolje apsorbovati niti je korisniji telu od
prirodnog tipa rastvorljivog u mastima.
Izvori: Najbolji izvori: Svee, hladno
presovano ulje od peninih klica i ulje od
semena lana. (Poto je ulje od semena lana
takoe bogato omega-3 i omega-6 masnim
kiselinama, koje spreavaju rak, predstavlja
najbolje ulje za upotrebu. Kupujte hladno
presovano, uvajte ga u friideru, i ne
kuvajte ga. Videti jedan od narednih
odeljaka u ovom poglavlju Ulje od semena
lana) Drugi izvori: Druga nepreraena,
hladno presovana, sirova biljna ulja takoe
sadre vitamin E. Sojino ulje i suncokretovo
ulje su dobri izvori; kukuruzno ulje neto
manje. Svo integralno sirovo ili isklijalo
semenje, oraasti plodovi, i itarice sadre
vitamin E. Nalazi se i u zelenom lisnatom
povru i jajima.
Funkcije: Glavna uloga vitamina E je kao
antioksidanta u zatiti od sranih bolesti,
raka, i loga. Oksigenie elije i tkiva,
smanjuje potrebu za kiseonikom. Spreava
razaranje nezasienih masnih kiselina i
vitamina rastvorljivih u mastima u telu. iri
krvne sudove i poboljava cirkulaciju.
Spreava
formiranje
oiljaka
pri
opekotinama. titi i pomae kapilarima,
pluima, reproduktivnim organima. Koristi
se
pri
tretmanu
sranih
oboljenja,
proirenih
vena,
opekotina,
angine
pektoris, emfizema, hipoglikemije, ireva
na nogama, reproduktivnih problema,
steriliteta (mukog i enskog). Sniava
verovatnou pobaaja. Vitamin E ulazi u
masni deo elijskih membrana; tu ih
stabilizuje i titi od jedinjenja (kao to su
olovo, iva i drugi teki metali). Kao i od
toksinih jedinjenja (kao to su benzen,
ugljen tetrahlorid, rastvarai za ienje,
lekovi, zraenje, i metaboliti slobodnih
radikala u telu). Zbog svog snanog
antioksidativnog efekta, ishrana bogata
vitaminom E (ili uzimanje dobrih dodataka
vitamina E) ispoljava zatitni efekat kod
velikog broja estih zdravstvenih problema.
titi timusnu lezdu i bele krvna zrnca u
cirkulaciji od oteenja. Znaajan je u
funkcionisanju imuniteta, naroito tokom
stresa i hroninih virusnih oboljenja (kao
to su sida i hronini virusni hepatitis).

Sniava LDL holesterol i poveava HDL

holesterol. Kada se uzima u visokim
dozama, prua znaajnu zatitu od raka. (U
jednom istraivanju, pacijenti sa niskim
nivoom vitamina E bili su izloeni 50%
veem riziku od raka.) Vitamin E pomae
ublaavanju
mnogih
post-menstrualnih
simptoma, ukljuujui fibrocistinu bolest
dojke. Efektivan je u ublaavanju napada
vruine
i
menopauzalnih
vaginalnih
problema. Lista bolesti od kojih titi ispunila
bi celu ovu stranu!
Simptomi
deficijencije:
Oteenje
nerava, miina slabost, loa koordinacija,
nevoljni pokreti oka, i prskanje crvenih
krvnih zrnaca (to dovodi do hemolitike
anemije). Kod prerano roene odojadi,
nedostatak vitamina E karakterie se
hemolitikom
anemijom
i
ozbiljnim
poremeajem
oka
(retrolentalna
fibroplazija). Pluni embolizam, log, srana
oboljenja, degeneracija sranih sudova,
degeneracija testisa, pobaaji, sterilitet,
miini poremeaji, osetljivost crvenih
krvnih zrnaca. Sindromi loe apsorpcije
masti, kao to su celijana bolest, cistina
fibroza, i sindrom post-gasterektomije.
Prerano
roena
odojad.
Nasledni
poremeaji crvenih krvnih zrnaca, kao to
su anemija srpastih elija i talasemija.
Potrebno za apsorpciju: Vitamini A, C,
D, i E.
Oprez:
Dodaci
gvoa
unitavaju
vitamin E. Kao i uegla ulja. Ne jedite
uegle itarice ili druge namirnice i tu
spada ak i malo starije ulje od peninih
klica. Mnogi od onih koji su zainteresovani
za bolje zdravlje nikada ne jedu penine
klice, jer ih je teko nabaviti svee i onda ih
uvati da ne uegnu pre nego se pojedu.
Prene penine klice moete smatrati
ueglim. Jedno istraivanje ukazuje da oni
sa povienim krvnim pritiskom, sranim
problemima, ili reumatinom boleu srca
najbolje prolaze kada ne uzimaju vie od
400-600 IU vitamina E dnevno. Ali svi ostali
izvetaji ukazuju da je vitamin E bezbedan
u bilo kojoj koliini. Isceljujua, jaajua
mo vitamina E ne uoava se bez uzimanja
najmanje 200-600 mg dnevno.
Vitamin F (esencijalne masne kiseline
(EFA): linolna, linoleinska, i (manje vana)
arahidonska kiselina)
Doza: Nacionalni istraivaki savet kae
da ishrana treba da sadri ''esencijalne
masne kiseline u obimu od najmanje 1
procenta
od
ukupnih
kalorija''.
Preporueno: Terapeutske doze ukljuuju
najmanje 1 kafenu do 1 supenu kaiku
sirovog, sveeg, hladno presovanog ulja od
peninih klica ili ulja od semena lana
prilikom svakog obroka.
ta
je
to:
Vitamin
F
(zvan
i
polinezasiene) je vitamin rastvorljiv u
mastima i sastoji se od esencijalnih
nezasienih masnih kiselina (''esencijalne''
jer telo ne moe da ih proizvodi, a
neophodne su za normalno funkcionisanje).
Telu je dnevno potrebno 10%-20% od
ukupnog
unosa
kalorija
u
obliku
esencijalnih
masnih
kiselina
(EFA).
Najvanija je linolna kiselina. Dva osnovna
tipova EFA su omega-3 i omega-6. U
omega-3
spadaju
alfa-linoleinska
i

eikozapentanoinska kiselina. Nalaze se u

ribi (naalost veina se danas hvata u
zagaenoj vodi); najbolji izvori su ulje
semena lana i orahovo ulje. U omega-6
spadaju linolna i gama-linoleinska kiselina.
Izvori su sirovi oraasti plodovi, semenje,
mahunarke, i nezasiena biljna ulja (ulje od
semenki groa, ulje jagorevine, ulje
nourka, susamovo ulje, sojino ulje, ulje
volujskog oka). Imajui u vidu nisku cenu i
visok nivo omega-3 i omega-6, najbolji
pojedinaan izvor EFA je sirovo, svee,
hladno ceeno ulje od semena lana. Drugi
bogati izvori su uglavnom skuplji.
Funkcije: Esencijalne masne kiseline
sniavaju nivo holesterola i triglicerida.
Smanjuju rizik od formiranja krvnih
ugruaka. Sniavaju nivo holesterola pri
aterosklerozi, spreavajui oboljenje srca.
Potrebne
su
lezdama,
naroito
nadbubrenim, radi pravilne funkcije.
Potrebne su za zdravu kou i sluzokou.
Potrebne
za
metabolizam
i
rast.
Omoguavaju
elijama
da
apsorbuju
kalcijum i fosfor. tite od zraenja. Pomau
u spreavanju artritisa. Korisne su kod
kandidijaze,
kardiovaskularnih
bolesti,
ekcema, i psorijaze. Nalaze se u visokim
koncentracijama u mozgu, i pomau u
prenoenju nervnih impulsa. Potrebne su
svim ivim elijama za reizgradnju i
proizvodnju novih elija. Telo ih koristi pri
proizvodnji
prostaglandina,
koji
predstavljaju supstance nalik hormonima
koje reguliu razne telesne procese.
Simptomi
deficijencije:
U
kone
poremeaje spadaju akne, osip, ekcem,
suva koa. Dolazi do poremeaja bubrega,
prostate,
menstrualnih
i
drugih
reproduktivnih poremeaja. Remeti se
sposobnost uenja i pamenja.
Oprez: Veoma vano! Izvor kiselina mora
biti sve, sirov, hladno presovan. Ne moe
biti oznae ''hidrogenizovana mast''. U
druge, siromanije izvore (siromaniji zbog
procesa obrade kome podleu) spadaju
sojino ulje, ulje semena suncokreta, i ulje
kukuruza. Nikada nemojte koristiti ulje
semena pamuka; moe da oteti vidni nerv.
Ne koristite ulje afranike. Ne koristite
ovrsle biljne masti (margarin ili puter) ili
ivotinjske masti. One samo zaguuju
sistem i pomauvama da umrete mlai. Da
bi telo koristilo EFA, ulje se mora koristiti u
istom tenom ili u obliku dodataka i ne
sme biti podvrgnuto toploti, bilo pri obradi
ili kuvanju. Toplota odmah unitava
esencijalne masne kiseline, menjajui ih u
opasne slobodne radikale.
Vitamin K (menadion)
Doza: RDA 70 mcg / ODA 140 mcg / TDA
140 mcg. Najbolji izvor je tamno lisnato
povre, bilo kuvano ili sirovo. Poeljno je
uzimati 150-500 mcg vitamina K.
Izvori: Zelene biljke, sojino ulje, i
umance. Videti izvore vitamina E za vie
informacija. Vitamin K takoe proizvode
normalne bakterije u zdravom debelom
crevu.
Funkcije: Ovo je anti-hemoragijski
vitamin. Bitan je za faktore koagulacije krvi
(VII, IX, i X), i koristi u proizvodnji
protrombina. Potreban je i za normalno
funkcionisanje jetre i nerava. Neophodan

za izgradnju zdravih kostiju, i pomae u

prevenciji
osteoporoze.
Preobraava
znaajan kotani protein (osteokalcin) u
aktivni oblik, pa se kalcijum moe zadrati
u kostima. Vitamin K i hlorofil rastvorljiv u
mastima se koriste u prevenciji i leenju
osteoporoze, prekomernog menstrualnog
krvarenja, i hemoragijske bolesti kod
novoroenadi.
(Hlorofil
rastovrljiv
u
mastima
stimulie
hemoglobin
i
proizvodnju krvnih elija, i ublaava
prekomeran menstrualni izliv.)
Simptomi deficijencije: Nedostatak je
redak. Ljudi normalno nemaju nedostatak
vitamina K; pa ipak se kod nekih javlja.
Hemoragija
(unutranje
ili
spoljanje
krvarenje) bilo gde u telu, zbog produenog
vremena zgruavanja krvi. Ovde spada
krvarenje iz nosa, krvarenje ireva, itd.
Dovodi do prevremenog starenja.
Izvori: Tamno zeleno lisnato povre
predstavlja najbolji izbor. To je zato to se
najvee koliine nalaze u hlorofilu, koji je
rastvorljiv u mastima. Najbogatiji izvori:
kelj, repasto zelje. Dobri izvori: prokule i
drugo tamno zeleno povre. Drugi izvori:
salata, kupus, pargla.
Oprez: Vitamin nema poznate tetne
efekte ili toksinost. Bakterije u debelom
crevu takoe mogu da proizvode vitamin K;
ali
se
njihovo
delovanje
zaustavlja
antikoagulantnim lekovima, dugoronom
primenom
antibiotika,
aspirinom,
i
dilantinom. Neka novoroenad nemaju
ove bakterije, i potrebno ga je obezbediti
intramuskularnom inekcijom. Majka treba
da uzima vitamin K tokom trudnoe. Ne
koristiti teni hlorofil kao zamenu za
vitamin K. Zato to nije prirodan (nije u
svom originalnom uljastom obliku), koristan
je samo za tretman ireva koe. Nasuprot
tome, sve sok od povra (kelj, itd) sadri
daleko korisniji hlorofil koji pomae proces
isceljenja, i obezbeuje vitamin K.
Kompleks vitamin C
Vitamin C (askorbinska kiselina)
''Uzimati do tolerancije creva'': Bilo u
bolesti ili zdravlju, uvek moete da znate
kada uzimate previe vitamina C: ako je
vae telo zasieno njime, viak e se
izluivati u crevo; to jest, dobiete
privremenu dijareju. Zbog toga nikada ne
moete uzeti previe. Naravno, potrebne su
vam daleko vee koliine kada imate bilo
kakvu vrstu infekcije. Prema tome, kada ste
bolesni, uzimajte vitamin C ''do tolerancije
creva'' (fraza koja se esto koristi u ovoj
enciklopediji); to jest, dok ne izazove blagu
dijareju. Imajte na umu da, kada ste
bolesni, trajae samo nekoliko sati i moda
e vam biti potrebna jo jedna velika doza
vitamina C. Bela krvna zrnca koriste
vitamin C da se bore i unitavaju klice u
sistemu; zbog toga nemojte tedeti na
vitaminu C kada ste bolesni.
Doza: RDA 60 mg / ODA 1.000-3.000 mg
/ TDA 10.000 mg. Najbolje je uvek uzimati
vitamin C sa bioflavonoidima, ako je
koliina bioflavonoida jednaka ili vea od
koliine vitamina C; oni pomau apsorpciju.
Zvanino preporuena koliina je 30-70
mg, ali su daleko vee koliine jo bolje.
Terapeutski, vitamin C se daje u dozama od

1.000 do 10.000 mg na dan. Pri akutnom

trovanju, davati 1.000-2.000 mg (poeljno
je inekcijom) na svaka 1-1/2 ili 2 sata.
Vitamin C nije toksian, ak i u ogromnim
dozama. Preporueno: kada vam je dobro,
uzimajte najmanje 500 mg dnevno.
Dobitnik Nobelove nagrade Linus Pauling,
strunjak za vitamin C, uzimao je 2-9
grama dnevno, kako bi odravao dobro
zdravlje. Trudnice treba da uzimaju
najmanje 500 mg dnevno. Kada ste bolesni,
pokazano je da je, kada ste bolesni,
uzimanje velike doze vitamina C odjednom
(recimo, 2.000-5.000 mg) daleko je bolje od
uzimanja manjih delova te ukupne koliine
tokom vie sati. Nekoliko sati nakon
uzimanja velike koliine, uzmite jo jednu
veliku dozu. Mnoga hronina stanja
zahtevaju due uzimanje visokih doza (kao
na primer dijabetes, katarakte, glaukom,
rak, Parkinsonova bolest, i mnoge druge).
Imajte na umu da dodaci uglavnom ne
sadre druge supstance (flavonoide i
karotene) koje pojaavaju efekat vitamina
C. Zato je najbolje da jedete puno sveeg
voa i povra.
Izvori: Najbogatiji izvori su acerola,
guave, crvene slatke paprike, listovi kelja,
perun, listovi ratana, listovi repe, zelene
slatke paprike, prokule, prokelj i slaica.
Dobri izvori su svo svee voe i povre
(naroito zeleno lisnato povre). Rani
istraivai su nauili da, kako bi izbegli
skorbut, moraju da jedu pomorande,
limun, bobice, ili (kako je to francuski
istraiva Kartije inio 1535) iglice omorike.
Funkcije: Adel Dejvis je rekla da bi
vitamin C izleio svaku bolest. To je moda
preterano; ali je ipak ona temeljno
prouavala ishranu i vezu sa bolestima.
Vitamin C je ukljuen u sve vitalne telesne
funkcije. Potreban je za proizvodnju
kolagena (''elijskog cementa''), glavne
proteinske supstance tela, vitamin C
bukvalno dri vae telo na okupu. To je zato
to predstavlja osnov vezivnog tkiva,
hrskavice, tetiva, itd. Vitamin C je takoe
znaajan za proizvodnju supstanci za
prenos nervnih signala i hormona, sintezu
karnitina, i apsorpciju i korienje drugih
hranljivih faktora. Predstavlja veoma vaan
antioksidant. Jaa razne imune funkcije
pojaavajui funkcionisanje i aktivnost
belih krvnih zrnaca i poveavajui nivo
interferona, odgovor antitela, i luenje
hormona
timusa.
Takoe
se
opire
hemijskim faktorima stresa, kao to su
zagaivai vode i vazduha. Potreban je
nabubrenoj i tireoidnoj lezdi; i titi od
svih tipova stresa, fizikog i mentalnog.
Predstavlja prirodan antibiotik. Odlian je u
tretmanu temperature i infekcija. Koristi se
za gastrointestinalne probleme i tretman
ujeda zvearke. Ponitava otrovne efekte
lekova. Veoma je koristan u tretmanu
astme, drugih alergija, ateroskleroze,
povienog holesterola, povienog krvnog
pritiska, katarakte, Parkinsonove bolesti,
konih ireva, zaceljenje rana, i stanja
povezanih sa trudnoom. Nadvlauje
trovanje kadmijumom. Pacijente od raka
treba savetovati da uzimaju to vie
vitamina C. Cela knjiga se moe napisati o
tome ta vitamin C moe da uini u vaem
telu kako bi vam pomogao. Znaajan je za
tretman niza fizikih poremeaja i bolesti.

Tipovi
dodataka:
Vitamin
C
iz
prodavnica zdrave hrane dolazi u nekoliko
oblika: prah, kristalni, kapsule, tablete, i
tablete
sa
vremenskim
dejstvom.
Askorbinska kiselina se najee koristi i
najjeftinija je. Obino se proizvodi od
kukuruza. Puferski vitamin C sadri
natrijum, magnezijum, kalcijum i kalijum,
kako bi se smanjila neposredna kiselost
vitamina C u ustima i stomaku. Natrijum
askorbat moda nije dobar za vas, jer je
najbolje ne unositi velike koliine natrijuma.
Postoji i ''bez-kukuruza'' vitamin C,
proizveden od sago palme. Ovo je isto
delotvorno, i za one je koji imaju problema
sa proizvodima od kukuruza. Estar-C je
novi, skuplji proizvod koji se, kako se tvrdi,
lake apsorbuje. Meutim, testovi otkrivaju
da ovi navodi nisu tani. Uzimanje
dodataka
koji
sadre
vitamin C i
bioflavonoide bilo bi korisno; ali veina ne
sadri dovoljno bioflavonoida za poveanje
apsorpcije vitamina. Nivo bioflavonoida
mora da bude vei ili jednak od sadraja
vitamina C. Za veinu ljudi, obina
askorbinska kiselina predstavlja najbolje
reenje; najmanje kota a efikasnost je
dokazana istraivanjima.
Simptomi deficijencije: Meki desni
(pioreja), propadanje zuba, hemoragija
koe, anemija, sporo zarastanje rana i
povreda, slabost kapilara, prevremeno
starenje,
propadanje
kolagena,
insuficijencija tireoidne lezde. Kao i
smanjena otpornost prema infekcijama,
toksini efekti lekova, i sredinski otrovi.
Klasini simptomi skorbuta su krvarenje iz
desnih, slabo zarastanje rana, i preterano
javljanje
modrica;
plus
podlonost
infekcijama, histerija i depresija.
Interakcije: Bioflavonoidi, kalcijum i
magnezijum su potrebni za apsorpciju
vitamina C. Vitamin C deluje sa drugim
hranljivim
antioksidantima,
naroito
vitaminom E, selenom, i beta-karotenom.
Kada se daje kombinacija antioksidanata,
pacijent lake moe da se izbori sa rakom.
Vitamin C poveava apsorpciju gvoa,
smanjuje apsorpciju bakra, i remeti testovi
krvi za vitamin B12.
Oprez: Ne moete da uzmete previe
vitamina C; nepotrebna koliina e izazvati
blagu dijareju i bie izbaena. Izlaganje
vazduhu unitava vitamin C; zbog toga je
vano jesti sveu hranu to je pre mogue.
Svei, iseeni krastavci gube 49% sadraja
vitamina C u roku od 3 sata. Iseena
nepokrivena kantalupe tikva u friideru
gubi 35% u roku od 24 asa. Postoji
mogunost javljanja ''povratnog skorbuta'',
koji predstavlja fizike probleme izazvane
naglim prestankom uzimanja visokih (500
mg ili vie) dnevnih doza. Ovo naroito
moe da predstavlja problem trudnicama;
zbog toga one treba da prekidaju sa
upotrebom postepeno. Istraivanja ne
podupiru teoriju da visok unos vitamina C
izaziva
stvaranje
kalcijum
oksalatnih
kamena u bubregu. Zagaivai (kao to je
duvanski dim) poveavaju potrebu za
vitaminom C.
Bioflavonoidi
Bioflavonoidi
predstavljaju
deo
kompleksa vitamina C. (Danas se retko
nazivaju vitamin P.) Bioflavonoidi su citrin,

eriodiktion, flavoni, hespertin, hesperidin,

kvercetin, i rutin. Svi su esencijalni. Poto
telo ne moe da ih proizvodi, moraju se
ukljuiti u ishranu. Viak se izluuje
mokraom i znojenjem.
Doza: RDA nije uspostavljena / ODA
500mg / TDA Terapeutska doza je 50-200
mg ili vie. Hesperidin: ODA 100 mg. Rutin:
ODA 25 mg. TDA 50-200 mg ili vie. Dve
sedmice davanja 3.000 mg eni sa
ozbiljnim reumatoidnim artritisom, uklonilo
je bol za 2 sedmice. Njen krvni pritisak se
snizio sa 190 na 176; a, za 6 sedmica,
mogla je vie da pokree zglobove i imala
je veu izdrljivost. Kod 36 pacijenata sa
krvarenjem ira dvanaestopalanog creva,
3-9 kapsula dnevno (zajedno sa sokom od
pomorandi) potpuno je uklonilo ir u roku
od 22 dana, bez ponovne pojave tokom
godinu dana.
Izvori: Najbogatiji izvori: Heljda, groe,
kajsije, crne ribizle, jagode, trenje, suve
ljive, kupine, grejpfrut, ljive, ipak, pulpa
junog voa (naroito belo ispod kore).
Drugi izvori: Takoe u drugom sveem vou
i povru. Poto se u velikoj meri unitavaju
kuvanjem, vano je da jedete neto sveeg
voa. U pulpi voa se nalazi deset puta
vea koliina bioflavonoida nego u soku.
Funkcije: Vitalni u prevenciji osetljivosti i
krvarenju
kapilara
jaanjem
zidova
kapilara. (Kapilari su najmanji krvni sudovi.)
tite vitamin C od unitavanja u telu
oksidacijom. Deluju sa vitaminom C
sinergijski,
jaajui
njegove
osobine.
Koriste se za hemoroide, proirene vene,
povien
krvni
pritisak,
respiratorne
infekcije, krvarenje desnih, hemoragiju,
ekcem, psorijazu, radijacionu bolest, cirozu
jetre, koronarnu trombozu, arteriosklerozu,
i retinalno krvarenje. esto se koriste za
tretman atletskih povreda jer ublaavaju
bol, voruge, i modrice. Smanjuju bol u
nogama ili du lea, i smanjuju krvarenje i
nizak nivo kalcijuma u serumu. Promoviu
cirkulaciju, sniavaju nivo holesterola,
stimuliu proizvodnju ui, i spreavaju i
lee katarakte. Korisni su u tretmanu ira
stomaka i vrtoglavice izazvane lavirintisom,
boleu unutranjeg uha. (Oba su izazvana
slabou kapilara.) Kada se uzimaju sa
vitaminom C smanjuju pojavu oralnog
herpesa, poboljavaju miinu distrofiju,
poboljavaju poremeaj oka koji se javlja
kod dijabetiara, i mogu da pomognu u
spreavanju estih pobaaja.
Kvercetin
(kada
se
uzima
sa
bromelainom i vitaminom C, u obliku
tablete) je veoma koristan pri tretmanu
simptoma astme. Rutin, koji dolazi iz
listova heljde, naroito je koristan u
prevenciji povratnog krvarenja do koga
dolazi zbog oslabljenih krvnih sudova.
Ponekad se koristi u tretmanu hemoroida i
spreava da zidovi krvnih sudova postanu
osetljivi.
Simptomi deficijencije: Modre ili plave
mrlje na koi, izazvane osetljivou
kapilara. Smanjena aktivnost vitamina C.
Nedostatak vitamina C ili bioflavonoida
moe da doprinese reumi i reumatskoj
groznici.
Interakcije: Bioflavonoidi su esencijalni
za apsorpciju vitamina C; zbog toga ih
treba uzimati zajedno. U suplementima,
vitamin C uglavnom nije izbalansiran
dovoljnom koliinom bioflavonoida, kojih

treba biti isto ili vie od koliine vitamina C.

Bioflavonoidi uopte nisu toksini.
Drugi vitamini
Vitamin T (''faktor semena susama'')
Doza: Nije uspostavljena.
Izvori: Ovo je vitamin rastvorljiv u
mastima, nalazi se u semenu susama,
sirovom puteru od susama (tahini), nekim
biljnim uljima, umancetu jaja.
Funkcije: Potreban za integritet krvnih
ploica u krvi. Uspostavlja koagulaciju krvi i
koristan je u korekciji anemije izazvane
ishranom.
Podstie
formiranje
krvnih
ploica (trombocita, oblih diskova u krvi) i
ublaava hemofilija, naslednu bolest krvi
koja se karakterie usporenom stopom
zgruavanja krvi.
Simptomi deficijencije: Anemija.
Vitamin U (''anti-ir faktor'')
Doza: Nije uspostavljena.
Izvori: Sirov sok od kupusa je najbolji
izvor. U druge izvore spadaju sirov kupus, i
domai kiseli kupus.
Funkcije: Ovo je anti-irni vitamin.
Specifian je za peptine ireve, naroito
duodenalne ireve.
Simptomi deficijencije: ir stomaka ili
duodenuma (dvanaestopalanog creva).
2 Glavni minerali
U ljudskoj ishrani je neophodno najmanje
18 minerala. Podeljeni su na glavne
minerale i mikroelemente. Naem telu je
dnevno potrebno vie od 100 mg glavnih
minerala
i
manje
od
100
mg
mikroelemenata.
Glavni
minerali
su
kalcijum, fosfor, kalijum, natrijum, hlor,
magnezijum, i sumpor. Mikroelementi su
bor, hrom, bakar, jod, gvoe, mangan,
molibden, selen, silicijum, vanadijum, i
cink. Postarajte se da vam je unos minerala
uravnoteen.
Kalcijum (Ca)
Doza: Kalcijum (Ca): RDA 2 / ODA
2.000 mg / TDA 2.000-5.000 mg.
Preporueno: 1.000 mg dnevno. Tokom
trudnoe i dojenja, 1.200 mg dnevno.
Naroito tokom trudnoe ili dojenja, uzimati
1.000-1.400 mg. Dodaci kalcijuma se
generalno dobro toleriu pri dozama
manjim od 2.000 mg; ali visoke doze mogu
da poveaju rizik od formiranja kamena u
bubregu i kalcifikacije mekog tkiva (iako
nije definitivno pokazano da je neki od ovih
problema izazvan uzimanjem dodataka
kalcijuma).
Izvori: Najbolji izvori: Mleko, veina
sirovog povra, naroito zelenog lisnatog.
Seme susama predstavlja odlian izvor,
poto ima veoma dobar kalcijum-fosfor
odnos. Pivski kvasac. U druge izvore
spadaju ovas, bademi, mornariki pasulj,
orasi, proso, seme suncokreta. Dobar izvor
kalcijuma e sadrati puno kalcijuma i
relativno malo fosfora.

Dodaci kalcijuma: Kalcijum citrat se

lako apsorbuje, moe se koristiti ako imate
nizak nivo stomane kiseline, i generalno je
najbolji oblik za korienje. Ali mnogi
proizvodi
sadre
manje
koliine
elementarnog kalcijuma. Treba da sadre
21% kalcijuma. Kalcijum karbonat sadri
40% kalcijuma, ali se ne apsorbuje lako.
(Preraeni oblici se proizvode u laboratoriji;
nepreraeni oblici se dobijaju od krenjaka
ili koljki.) Kalcijum glukonat sadri 9%
kalcijuma, ali ponekad izaziva dijareju i
muninu. Kalcijum laktat sadri 13% uz
mlenu kiselinu iz mleka. Kiseliji je od nekih
drugih dodataka. Kalcijum fosfor sadri
30% kalcijuma; ali fosfor u njemu tei da se
vee sa kalcijumom i iznese ga iz sistema.
Nemojte uzimati kalcijum fosfor tablete ili
prah. Drugi oblici su dolomit, koji
predstavlja kalcijum i magnezijum iz
dolomitske stene, i kotani obrok, od
samlevenih ivotinjskih kostiju (nepoeljniji
proizvod jer takoe sadri fosfor). Veina
nepreraenih proizvoda kalcijuma sadri
neprihvatljivo visok nivo olova. Kalcijum
citrat je najverovatnije najbolji zbog
najnieg nivoa olova, i najbolje se
apsorbuje. Kalcijum laktat i kalcijum
glukonat prah predstavljaju upotrebljive
izvore. Po miljenju nekih, glukonat formula
ima bolji ukus od one sa laktatom. Videti
takoe Vitamin D, str. 90.
Funkcije: Potreban za izgradnju kostiju i
zuba. Neophodan za rad srca i miia. titi
od radioaktivnog stroncijuma 90. Potreban
enzimima i za zgruavanje krvi. Veoma
vaan tokom trudnoe i dojenja. Ubrzava
sve procese zarastanja. Pomae odravanju
odgovarajue ravnotee izmeu natrijuma,
kalijuma, i magnezijuma. Potreban za
tretman osteoporoze, sniavanje povienog
krvnog pritiska. Smiruje srani rad, i
ublauje bol.
Simptomi deficijencije: Smanjen rast,
propadanje zuba, rahitis, osteomalacija,
osteoporoza,
razdraljivost,
nervoza,
palpitacije srca, grevi miia, i nesanica.
Potrebno za apsorpciju: Vitamini A, C,
D, i E, bor, esencijalne masne kiseline,
magnezijum, mangan, fosfor, lizin.
Interakcije: Kalcijum deluje sa mnogim
sastojcijma,
naroito
vitaminom
D,
vitaminom K, i magnezijumom. Velike doze
magnezijuma, cinka, fosfata, proteina,
natrijuma, i eera smanjuju apsorpciju
kalcijuma. Kofein, alkohol, fosfati, natrijum,
proteini, i eer poveavaju izluivanje
kalcijuma. (Kao i besteinsko stanje u
svemiru.) Antacidi koji sadre aluminijum
pojaavaju razgradnju kostiju i izluivanje
kalcijuma.
Oprez: Prevelika koliina fosfora u
obroku
vezuje
kalcijum
i
ini
ga
neefektivnim. Previe ulja pri obroku e
vezati kalcijum, pretvoriti ga u vrstu
sapuna, i oboje e biti izbaeni kroz creva.
Daleko vie informacija o kalcijumu moe
se nai u ovoj enciklopediji u lanku pod
nazivom ''Jaanje kostiju (poglavlje 10)''.
Fosfor (P)
Doza: RDA 800 mg / ODA 0.00 / TDA
0.00. Odrasli 800 mg. Deca i ene tokom
trudnoe i dojenja: 1.000-1.400 mg ali svi
dobijaju dovoljno. Preporueno: Ovo je

mineral koji elite da izbegavate. Prvo,

praktino je nemogue imati nedostatak
fosfora. Iako je fosfor neophodan, uvek ga
ima dovoljno. Drugo, previe fosfora tokom
obroka
vezuje
kalcijum,
inei
ga
neefektivnim. Prevelika koliina fosfora
izaziva i druge probleme. Izbegavajte fosfor
u dodacima kada god je to mogue. (Videti
kalcijum, gore.)
Izvori: integralne itarice, kukuruz,
semenje, oraasti plodovi, mahunarke,
suvo voe, mleni proizvodi, umance,
meso, riba.
Funkcije: Fosfor deluje sa kalcijumom,
ali samo u odgovarajuoj ravnotei. Deluju
zajedno u izgradnji kostiju i zuba. Takoe je
potreban
za
odravanje
kiselo-bazne
ravnotee u krvi. Potreban je za nervnu
funkciju i metabolizam ugljenih hidrata.
Simptomi deficijencije: Za praktine
svrhe, praktino se nikad ne javlja. U
simptome spadaju loa mineralizacija
kostiju, smanjen rast, neodgovarajue
funkcionisanje nerava i mozga, opta
slabost.
Potrebno za apsorpciju: Vitamin B6,
kalcijum, gvoe, mangan, natrijum.
Magnezijum (mg)
Doza: RDA 350 mg / ODA 1.000 mg /
TDA 1.000 mg. Preporueno: Idealan unos
preko dodataka bio bi 6 mg na 2,2 funte
telesne teine (Osobi od 154 funte
potrebno je 420 mg.) Za specifine
probleme, opisane dole, uzeti 12 mg na 2,2
funte telesne teine.
Izvori: Najbogatiji izvori: kelp alge, duls
crvene alge, penine mekinje, penine
klice, bademi, kau indijski orah, melasa od
eerne repe, pivski kvasac, heljda,
brazilski orah, lenik, kikiriki, proso,
penica, pekan orasi, orasi, ra. Drugi
izvori: soja, drugi oraasti plodovi, sirovo ili
kuvano zeleno lisnato povre, integralne
itarice, smokve, jabuke, limun, breskve,
kajsije, smei pirina, listovi ratana, i
drugo zelje. Magnezijum hlorid je najbolji
oblik dodataka magnezijuma; ali mogu se
koristiti i drugi oblici.
Funkcije: Drugi po koncentraciji u
elijama posle kalijuma. Magnezijum je
neophodan za mnoge funkcije, ukljuujui
proizvodnju energije, formiranje proteina, i
replikaciju elija. Uestvuje u vie od 300
enzimskih reakcija u telu. Deluje kao
katalizator u mnogim funkcijama u vezi
energije (ukljuujui proizvodnju kljunog
ATP-a); takoe pri korienju vitamina B i E,
kalcijuma, masti, i drugih minerala.
Neophodan za srce, miini tonus, kosti.
Regulie
kiselinsko-baznu
ravnoteu,
pomae u proizvodnji lecitina. Kao i
kalcijum, magnezijum je prirodno sredstvo
za smirenje. Poto je potreban za aktivaciju
natrijum-kalijum
pumpe
koja
uklanja
natrijum iz elija i stavlja kalijum u njih, bez
magnezijuma, kalijum naputa elije a
natrijum ulazi u njih (to predstavlja osnov
elije
raka).
Magnezijum
regulie
i
metabolizam kalcijuma.
Uzroci
nedostatka:
Nedostatak
magnezijuma je veoma est u SAD,
naroito kod starijih i premenstrualnih
ena. U druge glavne uzroke nedostatka
spadaju velik unos kalcijuma, operacija,

alkohol, diuretici, oboljenje jetre, oboljenje

bubrega, i upotreba oralnih kontraceptivnih
sredstava.
Simptomi nedostataka: Bez dovoljno
magnezijuma, i kalcijum i magnezijum
naputaju telo. Umor, mentalna zbunjenost,
razdraljivost, slabost, miini grevi,
gubitak apetita, sklonost ka stresu, nervni
problemi. Kamen u bubregu, povien krvni
pritisak, oteenje bubrega, srane bolesti,
srani udar, nesanica, pms, menstrualni
grevi, nervna razdraljivost, zbunjenost i
depresija, epileptiki napadi, prevremeno
stvaranje bora, rak, i oteen metabolizam
proteina.
Terapija magnezijumom pomae pri
kardiovaskularnim i sranim problemima,
povienom krvnom pritisku, akutnom
infarktu
miokarda,
astmi, dijabetesu,
umoru, glaukomu, gubitku sluha, kamenu u
bubregu, migreni, osteoporozi, toksemiji pri
trudnoi,
prevremenom
poroaju,
premenstrualnim problemima, dismenoreji.
Potrebno
za
apsorpciju:
Poto
magnezijum, kalijum, kalcijum i drugi
minerali
u
velikoj
meri
sarauju
meusobno,
doze
drugih
minerala
smanjuju unos magnezijuma, i suprotno.
Visok unos kalcijuma, obogaen vitaminom
D, smanjuje apsorpciju magnezijuma.
Oprez: Digitalis, insulin (koji uzimaju
dijabetiari),
antibiotici,
diuretici,
i
hipertireoidizam svi izazivaju gubitak
magnezijuma iz tela.
Upozorenje: Iako se magnezijum obino
dobro tolerie, oni sa boleu bubrega ili
ozbiljnim oboljenjem srca ne treba da
uzimaju magnezijum (ili kalijum) osim po
nalogu lekara. Dodaci magnezijum sulfata
(epsom
soli),
hidroksida,
ili
hlorida
povremeno izazivaju ee pokrete creva.
Kalijum (K)
Doza: RDA 1.875 mg / ODA 2.500 mg /
TDA 5.500 mg. Preporueno: Procenjeni
unos ishranom je 1,9 5,6 grama. Ali e
ova koliina lako biti nadmaena ako jedete
puno voa i povra.
Tri elektrolita: Kalijum, natrijum i hlor
su elektroliti (minerali koji kada se rastvore
u vodi provode elektricitet). Ova tri
minerala su blisko povezana. Uvek deluju u
parovima: pozitivno naelektrisan molekul
(natrijum
ili
kalijum),
sa
negativno
naelektrisanim (hlor). Iako su svi vani,
kalijum je klju najvaniji od sva tri.
Izvori: Nalazi se u svom povru, naroito
zelenom lisnatom. Debela kora belog
krompira je bogata njime. Banane takoe
predstavljaju odlian izvor.
Funkcije: U telesnim elijama ima vie
kalijuma od bilo kog drugog minerala; i
potrebna vam je velika koliina istog.
Kalijum pomae u odravanju pravilne
kiselinsko-bazne ravnotee u krvi i tkivima,
i spreava preveliku kiselost. Neophodan je
za miinu kontrakciju, promovie sekreciju
hormona, pomae bubrezima da vre
detoksifikaciju krvi. U njegove vitalne
funkcije
spadaju
uloga
elektrolita,
pretvaranje eera iz krvi u glikogen, i
skladitenje eera iz krvi u miiima i jetri.
Na primer, miina energija dolazi od
sagorevanja glikogena; ali, bez dovoljno
kalijuma, nema dovoljno glikogena i

dolazi do prekomernog umora i miine

slabosti.
Simptomi deficijencije: Nedostatak
kalijuma izaziva nagomilavanje natrijuma
(soli) u telu. Rezultat je edem, povien
krvni pritisak i srana insuficijencija. Srani
mii
moe
biti
oteen.
Zatvor,
prekomeran zamor, miina slabost, snien
nivo eera u krvi, i nervni poremeaji.
Interakcije: Kalijum blisko sarauje sa
magnezijumom
pri
mnogim
telesnim
funkcijama.
Upozorenje: Kalijum i natrijum moraju
se svo vreme odravati u pravilnoj
ravnotei, ili dolazi do ozbiljnih problema.
Previe natrijuma u ishrani remeti kalijum /
natrijum
ravnoteu
u
telu.
Ishrana
siromana kalijumom i bogata natrijumom
pomae
u
proizvodnji
raka,
kardiovaskularnih
oboljenja
(sranih
oboljenja,
povienog
krvnog
pritiska,
logova, itd). Ali ishrana bogata kalijumom
i siromana natrijumom titi od ovih
bolesti!
Lako
moete
uzeti
previe
natrijuma; ali ne moete uzeti previe
kalijuma! Videti Kalijum, ispod, za vie
informacija. Ograniavanje unosa soli
(natrijum hlorida) ne sniava krvni pritisak,
dok se unos kalijuma znaajno ne popravi.
Visoke dozi soli kalijuma (u obliku pilula)
mogu da izazovu muninu, povraanje,
dijareju, i ir. U vou i povru ima dosta
kalijuma, a u preraenim namirnicama ga
praktino i nema. Povre i voe sadri
relativno malo natrijuma, dok ga je previe
(esto ekstremno puno) u preraenim
namirnicama.
Nema
tetnih
efekata
ishrane bogate kalijumom, uz jedan
izuzetak: ako imate oboljenje bubrega,
moraete da ograniite unos kalijuma.
Natrijum (Na)
Doza: RDA 1.100 mg / ODA 200-600
mg / TDA 300-3.000 mg. Natrijum je
mineral koji treba izbegavati. Potrebno vam
je malo, ali ne puno. Ako elite da koristite
slanik, pospite samo malu koliinu na jedno
ili dva jela na stolu, ako niste koristili so
prilikom kuvanja. Preporueno: Obezbedite
natrijum iz prirodnih izvora, uz moda
veoma malu koliinu kuhinjske soli. Najbolji
nain da to izvedete je da sipate malu
koliinu u ruku, tako da znate da imate
samo malo koliinu; onda to sipate u hranu.
(Ako sipate so direktno na hranu, ne
moete da vidite koliko stavljate.)
Problem soli: Natrijum je mineral sa
kojim treba biti vrlo oprezan. Potrebno vam
je malo, ali samo malo. U Americi, samo
5% natrijuma dolazi iz prirodne hrane.
Preraene namirnice dodaju 45%, kuvanje
dodaje jo 45%, a zaini jo 5%. Sav
natrijum koji je potreban telu nalazi se u
prirodnoj (nesoljenoj) hrani koja se jede.
Videti takoe Kalijum, gore. O kuhinjskoj
soli: Veini se dodaje aluminiju, kako bi so
bila zrnasta. Ne elite da jedete aluminijum
(nije
lako
iveti
sa
Alchajmerovom
boleu)! Takozvana ''morska so'' je samo
obina so; ne sadri druge minerale. Ako je
so koju kupujete zrnasta, ne elite da je
koristite (zbog dodatog aluminijuma)! Ali,
ako insistirate da kupujete so, birajte
jodiranu so. Poto Amerikanci dodaju
previe soli obrocima, odnos kalijum-

natrijum im je 1:2. (Jedu dva puta vie

natrijuma u odnosu na kalijum.) Ono to je
potrebno je 5:1 odnos (5 puta vie kalijuma
u odnosu na natrijum) kako bi se odravalo
dobro zdravlje. Ako vam je ishrana prirodna
sa puno voa i povra, unosiete 100:1
100 puta vie kalijuma u odnosu na
natrijum. Ako pogledate na bilo koju tabelu
namirnica, videete da sve prirodne
namirnice imaju visok odnos kalijuma
prema natrijumu, dok sva brza hrana ima
visok odnos natrijuma prema kalijumu. Ne
plaite se kalijuma; ne moete uneti
previe! Plaite se natrijuma.
Izvori: Iako se nalazi u raznim
namirnicama, ukljuujui italijansku salatu,
celer, parglu, i lubenice, veina voli da
koristi slanik. Najbolji izvor dodatne soli su
crvene alge iz Nove kotske ili Norveke
mrke alge. Obe su bogate neophodnim
mikroelementima.
Funkcije: Natrijum deluje sa kalijumom i
hlorom u nizu znaajnih funkcija (videti
Kalijum, gore). Oni odravaju pravilan
balans elektrolita; jer se menjaju u
naelektrisane jone koji prenose nervne
impulse. Takoe kontroliu i odravaju
osmotski pritisak u, i van, elija. Ovo
omoguava krvi da prenosi sastojke irom
tela. Oni odravaju i koliinu telesne
tenosti na odgovarajuem nivou. Natrijum
je znaajan sastojak stomane kiseline.
Simptomi deficijencije: Retko dolazi do
nedostatka natrijuma. Ali moe biti izazvan
prekomernim
znojenjem,
hroninom
dijarejom, ili prekomernom upotrebom
diuretika. Moe doi do miine slabosti,
iscrpljenosti
usled
vruine,
mentalne
apatije,
munine,
ili
respriratorne
insuficijencije.
Simptomi vika: Previe soli u ishrani
predstavlja daleko eu pojavu, i ispoljava
se zadravanjem vode, povienom krvnom
pritisku,
stomanom
iru
ili
raku,
otvrdnjavanjem
arterija,
i
sranim
oboljenjem.
Potrebno za apsorpciju: Vitamin D,
kalcijum, kalijum, sumpor.
Hlor (Cl)
Doza: RDA 1.700 mg / ODA 2.500 mg /
TDA 500-2.500 mg. Obino dobijate
dovoljno hranom. Ne postoji preporueni
dnevni unos za hlor jer prosena osoba
unosi 3-9 grama dnevno preko kuhinjske
soli koju posipa po hrani i soli koja se
dodaje veini preraenih namirnica.
Izvori: duls crvene alge, kelp mrke alge,
raano brano, zrele masline, paradajz,
kupus, endivija, kelj, celer, repa, krastavci,
pargle, ovas, ananas, avokado.
Funkcije: Hlor se uglavnom javlja u
obliku
jedinjenja
sa
natrijumom
ili
kalijumom, i raznosi se telom u obliku
hlorida.
Potreban
je,
zajedno
sa
natrijumom, za proizvodnju hlorovodonine
kiseline (stomane kiseline). Bez HCl,
minerali se ne mogu pravilno apsorbovati i
proteini se ne mogu variti. Hlor je ukljuen
u
odravanju
ravnotee
tenosti
i
elektrolita, i funkcionisanju jetre. Pomae u
regulaciji kiselina i baza u krvi i odrava
pritisak koji izaziva kretanje tenosti u i van
elije membrana dok se koncentracija
razloenih estica ne izjednai na obe

strane. Stimulie jetru da funkcionie kao

filter za otpadne materije i pomae u
izbacivanju
toksinih
proizvoda
iz
organizma. Pomae u odravanju zglobova
i tetiva u mladalakom obliku i pomae pri
distribuciji hormona. Hlor se koristi za
tretman dijareje i povraanja.
Simptomi deficijencije: Ne odrava se
pravilan nivo telesnih tenosti, i varenje je
loe. Moe doi do gubitka kose i zuba.
Moe doi do loih miinih kontrakcija i
poremeenog varenja.
Oprez: Hlor se esto dodaje pijaoj vodi
(hlorisana voda); ali je to veoma reaktivna
hemikalija
i
moe
se
spajati
sa
neorganskim
mineralima
i
drugim
hemikalijama, i formirati tetne supstance.
Hlor u pijaoj vodi unitava vitamin E, kao i
crevnu floru koja pomae u varenju hrane.
Gvoe (Fe)
Doza: RDA 10 mg za mukarce; 18 mg
za ene / ODA 45 mg / TDA 50-100 mg.
Nemojte uzimati dodatke gvoa ako nije
neophodno. Melasa od eerne trske
predstavlja najbogatiji izvor. Jedite pola
kafene kaike dva puta na dan. U druge
izvore spadaju kajsije, suve ljive, suvo
groe, pivski kvasac, cvekla, duls crvene
alge, kelp mrke alge, breskve, integralne
itarice, lisnato povre, semenje, oraasti
plodovi, pasulj, umance.
Biljni izvori: Lucerka, koren ika,
kamilica, chickweed, maslaak, dong quai,
seme
fenela,
lemongrass,
fenugreek,mullein, pepermint, plaintain, list
maline, ipak, uva ursi.
Funkcije:
Potrebno
za
formiranje
hemoglobina
u
krvi.
Hemoglobin
omoguuje crvenim krvnim zrncima da se
ispune kiseonikom i nose ga do elija.
Potrebno je i za mioglobin, tip hemoglobina
u miinom tkivu, i proizvodnju mnogih
enzima. Potreban je za rast, proizvodnju
energije, i imunitet.
Uzroci nedostatka: Iako prvenstveno
zbog nedovoljnog unosa ishranom, mogu
se javiti i zbog crevnog krvarenja, ira,
loeg varenja, israne bogate fosforom
(jedenja dosta mesa), dugotrajne upotrebe
antacida, ili prekomerne upotrebe kafe ili
crnog aja. Obilni ili produeni periodi
tokom menstruacije, ili kratki menstrualni
ciklusi.
Retko
nedostatak
piridoksina
(vitamin B6) ili vitamina B12. Obilno znojenje
i naporne vebe troe telesne rezerve
gvoa. Uzimanje dodataka kalcijuma uz
obrok smanjuje apsorpciju gvoa. Umesto
toga uzimajte dodatke kalcijuma pre
spavanja. Preterane koliine cinka i
vitamina E takoe mogu da ometaju
apsorpciju gvoa. Reumatoidni artritis i
rak mogu da ometaju korienje gvoa u
telu.
Simptomi
deficijencije:
Obina
anemija, smanjena otpornost na bolesti,
glavobolja, previe bleda koa, krta kosa,
poremeaji varenja, potekoe pri gutanju,
zamor, vrtoglavica, krhke kosti, gubitak
kose, upaljeno tkivo usta, usporene
mentalne reakcije, nervoza, ili nokti koji
imaju uzdune grebene ili izgled kaike.
Ljudi
sa
kandidijazom
ili
hroninim
herpesom esto imaju nedostatak gvoa.

Oprez: Gvoe se ne apsorbuje ako

nema dovoljno hlorovodonine kiseline u
stomaku. Jedenje kiselog voa pomae
apsorpciji gvoa pri tom obroku. Vitamin C
takoe pomae apsorpciji dok je aj i kafa
ometaju. Gvoe se ne moe apsorbovati
bez minimalne koliine bakra. (Ali viak
bakra unitava vitamin C.) Gvoe se
skladiti u telu; prekomerna koliina
predstavlja drugi, ali rei, problem. Previe
gvoa u tkivima dovodi do prevelike
koliine slobodnih radikala (poveavajui
potrebu za vitaminom E) i, na kraju, do
bronzane boje koe. (Ovo ne treba meati
sa normalnom i bezopasnom blagom
utom bojom koe do koje moe doi kada
se pije sok od argarepe.) Ne treba uzimati
dodatke gvoa tokom infekcije; to moe
da povea rast bakterija.
Upozorenje: Ne treba uzimati dodatke
gvoa osim ako to nije apsolutno
neophodno,
i
definitivno
ne
tokom
trudnoe.
Treba
izbegavati
multa
vitaminske i mineralne dodatke koji sadre
gvoe. Nikada ne treba uzimati gvoe
sulfat! Umesto toga, izaberite organske
oblike gvoa (gvoe glukuronat ili gvoe
fumarat). Bezbedniji nain je uzimanje
kaiku tamne melase svakog dana.
Sumpor (S)
Doza: RDA nije navedena / ODA 500
mg / TDA 1.000 mg. Preporueno:
Uglavnom se dovoljna koliina dobija
hranom. Normalni unos je 500 mg; a
terapeutska doza je 1.000 mg.
Izvori: Najbolji izvori: beli luk, kupus,
sueni pasulj, prokelj, jaja, kelj, crni luk,
penine klice, i rastavi. Drugi izvori:
Nalazi se u obilju u povru i pasulju. MSM
(metilsufonilmetan) predstavlja dobar izvor
sumpora.
Funkcije: Ovaj mineral koji formira
kiseline, i koji se nalazi u svim telesnim
tkivima, potreban je za zdravu kosu, kou, i
nokte: i korienje kiseonika u telu.
Dezinfikuje krv, titi elijsku protoplazmu,
pomae telu u borbi protiv bakterija,
stimulie luenje ui, i titi od tetnih
efekata zagaivaa i zraenja. Koristi se u
proizvodnji kolagena, posebnog proteina
koji jaa kou.
Simptomi deficijencije: slaba kosa i
krti nokti.
Potrebno za apsorpciju: Vitamin B1,
pantotenska kiselina, kalijum, biotin.
Oprez: Vlaga i toplota razaraju sumpor.
Ne treba gutati sumpor u prahu! Iako neki
smatraju da je lek za neke bolesti, moe
dovesti do javljanja niza ireva, koji opstaju
i vie meseci, dok telo pokuava da izbaci
otrov iz tela.
3 Mikroelementi
Mikroelementi su potrebni telu u veoma
malim koliinama; ali su neophodni za
fizike
funkcije.
Najbogatiji
izvor
predstavljaju morske trave.
Jod (I)
Doza: 150 mcg (to je 0,15 mg). Vano je
da obezbedite dovoljno ovog minerala.

Duls i kelp (dva tipa morskih algi)

predstavljaju najbolje izvore. Prevelika
koliina joda moe ustvari da inhibira rad
tireoidne lezde; zbog toga odravajte unos
joda ishranom ili dodacima ispod 500 mcg
dnevno. Ovo je vitalan element koji
prevelik broj ljudi ne obezbeuje u
dovoljnoj meri. Telo koristi vie ovog od bilo
kog drugog mikroelementa.
Izvori: Najbogatiji izvori: Duls crvene
alge iz Nove kotske i Norveki kelp (tip
morksih algi). Kalifornijski kelp nije dobar
izvor. Iako je lugolov rastvor jo jedan izvor,
i moe se dobiti samo uz recept, lako je
uzeti previe. Drugi izvori: beli luk, lisnato
povre, ananas, kruke, artioke, juno
voe, umance. Ne treba koristiti riblje ulje
kao izvor; jer ono oteuje srani mii!
Jod iz boce moe se premazati preko
tabana (ili bilo gde na telu), i bie delom
upijen. Ali, naravno, moete se predozirati.
Smatra se da je, ako crvenkasta boja joda
na namazanoj povrini nestane u roku od
24 asa, telu bio potreban jod.
Jedno istraivanje je ustanovilo da su
krave, kada im je dato 200 puta vie od
''normalne'' doze joda, bile zdravije.
Funkcije: Tiroksin, hormon koji proizvodi
tireodna lezda, predstavlja skoro ist jod.
Tiroksin (T3 je najaktivniji oblik) regulie
veliki deo telesnih funkcija, ukljuujui
metabolizam, proizvodnju energije, telesnu
teinu, temperaturu, itd. Velika koliina
joda u ishrani moe da blokira apsorpciju
radioaktivnog joda iz padavina. Jod menja
efekat estrogena na tkivo dojke.
Dva oblika: Jod je elementarni oblik
jodida; i u telu je najefikasniji u dejstvu sa
estrogenom na tkivo dojke. Jodid je
jedinjenje joda sa natrijumom i kalijumom
(kalijum jodid je bolji od natrijum jodida). U
bilo kom obliku, dobro se apsorbuje u
tireoidnoj lezdi. Meutim, organski izvori
joda (kelp, duls, jod kazeinat, itd) apsorbuju
se u telu skoro podjednako dobro kao i
neorganski jod (kalijum jodid i natrijum
jodid). Jodid kazeinat je naroito efikasan u
tretmanu fibrocistine bolesti dojke.
Simptomi
deficijencije:
Guavost,
uveanje ili poremeaj tireoidne lezde.
Kretenizam, anemija, umor, usporen puls,
snien krvni pritisak. esto sklonost ka
gojaznosti. U ekstremnim sluajevima, rak
tireoideje, povien nivo holesterola u krvi, i
srano oboljenje.
Poremeaji
nedostatka
joda:
Guavost, kretenizam, retardiran rast,
intelektualni
hendikep,
neonatalan
hipotireoidizam, ei pobaaji pri ranoj i
kasnoj
trudnoi,
poveana
smrtnost
odojadi.
Potrebno za apsorpciju: Gvoe,
mangan, fosfor.
Namirnice koje blokiraju apsorpciju
joda: Ove namirnice su poznate kao
gojtrogeni (proizvode guavost) i tu
spadaju kupus, repa, slaica, soja, koren
kasave, kikiriki, seme bora, i proso. Kuvanje
esto inaktivie gojtrogene.
Oprez: Ako esto koristite kuhinjsku so,
koristite jodiranu so. Meutim, zdravlje e
vam biti bolje ako koristite to je manje soli
mogue.
Takozvana
''morska
so''
predstavlja obian natrijum hlorid, i
proizvedena je isparavanjem morske vode;
ne sadri mikroelemente ni jod. Preveliki

unos joda (ili jodida) e smanjiti tiroidnu

apsorpciju, i moe da izazove erupcije na
koi nalik na akne. Kada se daje u
fiziolokim dozama (150-600 mcg), jod (ili
jodidi) ne reaguje negativno sa bilo kojim
hranljivim sastojkom ili lekom.
Selen (Se)
Doza: RDA nije ustanovljena / ODA 70
mcg / TDA 55 mcg. Preporueno: Dopunite
ishranu sa 50-200 mcg selena i 200-400 IU
vitamina E. Nivo unosa iznad 1.000 mcg
dnevno moe da izazove toksian efekat;
zato je najbolje ne uzimati vie od 400 IU
dnevno. Za decu: Uzimati 1,5 mcg na funtu
telesne teine. Ne treba uzimati vie od 40
mcg dnevno tokom trudnoe.
Izvori: Najbogatiji izvori: Duls crvene
alge iz Nove kotske i kelp mrke alge iz
Norveke. Drugi dobri izvori: penine klice,
brazilski orah. Drugi izvori: pivski kvasac
(ne primarno uzgajan kvasac), beli luk,
organski uzgajana hrana, itarice, veina
povra.
Funkcije: Moan antioksidant. Sarauje
sa vitaminom E i ima sline funkcije.
Pomae vitaminu E da ostvari vie, pa je
dovoljna manja koliina. uva hemoglobin
od oteenja oksidacijom. Usporava proces
starenja inhibiranjem delovanja slobodnih
radikala. Pomae u regeneraciji jetre,
naroito nakon ciroze. Vaan za aktivnost
vanog enzima, glutation peroksidaze. titi
telo od trovanja ivom, aluminijumom,
olovom, i kadmijumom. Ukljuen u
proizvodnju tiroidnog hormona. Glavna
funkcija je smanjenje oksidacije masti
(masnih kiselina).
Primarna upotreba: Prevencija raka,
pojaanje
imuniteta,
zatita
od
kardiovaskularnih bolesti. U tretmanu
zapaljenskih stanja (kao to su reumatoidni
artritis, ekcem, i psorijaza). Tretman
katarakte. Obezbeivanje pravilnog rasta i
razvoja fetusa (potreba za selenom se
poveava tokom trudnoe; nivo selena je
uvek nizak kod beba sa malom teinom).
Spreava SIDS (sindrom iznenadne smrti
odojeta). Poboljava muku plodnost.
Pomae u sniavanju povienog krvnog
pritiska.
Simptomi deficijencije: Degeneracija
miia,
oteenje
jetre,
prevremeno
starenje, poremeaj sranog rada, miina
slabost. Veliki nedostatak, tokom dueg
perioda vremena, moe da izazove rak
digestivnog i crevnog sistema. Kean bolest
predstavlja ozbiljan srani poremeaj u Kini
u oblastima u kojima je nivo selena u
zemljitu
nizak.
Najei
rizik
od
nedostatka selena je povean rizik od raka,
sranih oboljenja, i oslabljenog imuniteta.
Simptomi prekomernog unosa: Krti
nokti, dah koji se osea na luk, gubitak
kose, razdraljivost, poremeaj jetre i
bubrega, bledilo, ukus metala u ustima,
erupcije koe, gubitak zuba, ukasta koa.
Oblici
dodataka:
Neorganske
soli
(natrijum selenit, itd) se ne apsorbuju tako
dobro i manje su aktivne od organskih
oblika (selenmetionin i kvasac bogat
selenom).
Interakcije: Svi drugi antioksidanti
dobro deluju sa selenom na jaanju
sistema.

Oprez: Teki metali (iva, kadmijum,

olovo, itd) visoke doze vitamina C (utiu
vie na natrijum selenit nego na organske
oblike selena), visok unos mikroelemenata
(naroito cinka), i razliiti lekovi (naroito
hemoterapija)
smanjuju
apsorpciju
i
korienje selena.
Cink (Zn)
Doza: RDA 15 mg / ODA 30 mg / TDA 50
mg. Preporueno: 15-20 mg dnevno, pored
prosenog unosa hranom od 10 mg
dnevno. Terapeutska doza je 30-60 mg
dnevno i 30-45 mg dnevno za ene.
Izvori: Najbogatiji izvori: Duls crvene
alge iz Nove kotske i norveki kelp (tip
algi) predstavljaju najbogatije izvore. Seme
bundeve, koren umbira, pekan orasi,
sueni graak, brazilski orah. Drugi dobri
izvori: integralna penica, ra, ovas, kikiriki,
lima pasulj, badem, orah, heljda, drugo
povre. Cink u itaricama i semenju esto
je vezan za fitin, ali se oslobaa procesom
fermentacije (pri pravljenju hleba) i
klijanjem semena.
Funkcije: Potreban za formiranje RNK i
DNK, i sintezu proteina. Komponenta u vie
od 200 enzima, cink se nalazi u svakoj
telesnoj eliji. Funkcionie u vie enzimskih
reakcija od bilo kog drugog minerala.
Neophodan je i mnogim hormonima,
prvenstveno se skladiti u miiima, i u
velikoj koncentraciji u crvenim i belim
krvnim zrncima. Veoma je vaan tokom
razvoja fetusa i nedostatak dovodi do
prevremenog poroaja, male teine pri
roenju, smanjen rast, pre-eklampsija. Cink
se nalazi u insulinu, pa je ukljuen u
metabolizam ugljenih hidrata i energije.
Potreban
je
za
normalan
razvoj
reproduktivnih organa i funkcionisanje
prostate. Ubrzava zarastanje opekotina i
rana. Potreban za metabolizam vitamina A.
Veoma je koristan u leenju bubuljica,
makularne
degeneracije,
Alchajmerove
bolesti, i Vilsonove bolesti.
Simptomi deficijencije: Promene na
koi, gubitak kose, dijareja, mentalni
poremeaji, povratne infekcije. Starije
osobe
su
sklonije
marginalnim
deficijencijama cinka. U druge probleme
izazvane
nedostatkom
cinka
spadaju
poremeaji sna i ponaanja, psijihatrijski
poremeaji, smanjen rast, gubitak ula
mirisa i ukusa, nono slepilo, abnormalne
menstruacije,
zloupotreba
alkohola,
reumatoidni artritis, usporeno zarastanje
rana, ir usta, beli talog na jeziku,
naznaena halitoza. Uzrokuje uroene
mane,
smanjen
rast,
reproduktivne
probleme, smanjenu otpornost na infekcije,
sporo zarastanje rana i bolesti koe, bele
pege na noktima, slabo ulo mirisa i ukusa.
Letargija, apatija, perut, gubitak kose,
ateroskleroza, epilepsija, i osteoporoza.
Dodaci: Svi oblici dodataka cinka dobro
se apsorbuju.
Uzroci
deficijencije:
Alkoholizam,
starost, anorexia nervosa, deficijencija
proteina, akutne infekcije, opekotine,
hronian gubitak krvi, trudnoa i dojenje,
oralna kontraceptivna sredstava, nagli rast
i pubertet, dijareja, oboljenje jetre.
Potrebno za apsorpciju: Vitamin B6,
kalcijum, fosfor, bakar.

Oprez: Toksini efekti cinka javljaju se

sa duim unosom vie od 150 mg dnevno.
Ovo je retko, poto obino dolazi do
povraanja pri emu se izbacuje viak. Cink
je
najverovatnije
najmanje
toksian
mineral, i ne reaguje negativno sa bilo
kojim lekom. Ako se uzima na prazan
stomak, dodaci cinka (naroito cink sulfat)
mogu da dovedu do munine. Velike doze
drugih minerala (naroito kalcijuma i
gvoa) mogu da smanje apsorpciju cinka.
Za najbolju apsorpciju, dodatke cinka je
najbolje uzimati odvojeno od namirnica
bogatih vlaknima.
Bakar (Cu)
Doza: RDA 2 mg / ODA 3-4 mg / TDA 4-6
mg. Preporueno: Normalna potreba je 1,5
3 mg, a terapeutske doze su 4-6 mg.
Potrebe se obino zadovoljavaju dobrom
ishranom. Unos dodataka bakra je kljuan
za unos dodataka cinka. Najbolji odnos
cinka prema bakru je 10:1 (ako se uzima 30
mg cinka dnevno, treba uzimati i 3 mg
bakra).
Izvori: Hrana bogata gvoem takoe je
bogata
bakrom.
(Videti
Gvoe,
neposredno gore.) Oraasti plodovi (najvie
u
brazilskim
orasima,
bademima,
lenicima,
orasima,
i
pekanima)
i
mahunarke predstavljaju najbogatije izvore.
itarice su sledei najbogatiji izvor. Bakar
se nalazi u mnogim namirnicama.
Funkcije: Bakar blisko sarauje sa
gvoem u ostvarivanju istih funkcija
(videti
Gvoe,
gore).
Potreban
za
proizvodnju RNK, metabolizam proteina,
proces isceljenja, i boju kose. Ukljuen u
razvoj mozga, nerava, kostiju, i vezivnog
tkiva. Nekoliko enzimskih sistema zahteva
bakar. Najvea koncentracija (koliina po
gramu tkiva) je u mozgu i jetri. Procenjenih
70-80 mg bakra u telu rasporeuje se po
svim organima i elijama.
Simptomi
deficijencije:
Anemija,
oslabljeno disanje, varenje, srana funkcija,
i sedenje kose. Poto je bakar potreban i za
apsorpciju gvoa, nedovoljno bakra moe
da dovede do nedostatka gvoa.
Potrebno za apsorpciju: folna kiselina,
gvoe, cink, kobalt. Apsorpcija bakra
smanjuje se hroninim unosom antacida,
hroninom dijarejom, visokim dozama
dodataka cinka ili vitamina C.
Oprez: Dodatan bakar potreban je tokom
trudnoe, dojenja, i tinejderskih godina.
Helaciona terapija, opekotine i nefroza
izazivaju gubitak bakra iz tela. Opasnost
obino
predstavlja
prevelika
koliina
neorganskog bakra u ishrani, zbog bakarnih
vodenih cevi i bakar sulfata (dodat
zamrznutoj hrani kako bi bila zelenija,
naroito graak). Bakar je emetik. Obinoje
dovoljno 10 mg da proizvede muninu; a
60 mg e izazvati povraanje. Drite
dodatke bakra dalje od dece; 3,5 grama
moe da ubije osobu. Procenjuje se da je
dugotrajno unoenje 3,5 grama dnevno
bezbedno. Meutim, takva velika doza bi
tetno uticala na apsorpciju i korienje
cinka.
Mangan (Mn)

Doza: RDA 2,5 mg /ODA 5 mg / TDA 2-50

mg. Preporuena doza: Veini ljudi je
potrebno 2-5 mg dnevno. Terapeutske doze
za epilepsiju su 15-30 mg dnevno; a za
dijabetes, 5-15 mg dnevno. Za uganua i
nagneenja, 50-200 mg dnevno tokom prve
2 nedelje, a zatim 15-30 mg dnevno.
Izvori: Najbogatiji izvori: Duls crvene
alge Nove kotske i norveki kelp (tip algi).
Takoe dobri: pekani, brazilski orah,
bademi, jeam, avokado. Drugi izvori:
druge itarice, zeleno lisnato povre,
cvekla, pomorande, borovnica, grejpfrut,
kajsije, graak, svee penine klice, sirovo
umance.
Funkcije: Ulazi u rad nekoliko enzima
koji utiu na metabolizam ugljenih hidrata,
proteina, i masti. Pomae u koordinisanom
dejstvu izmeu mozga, nerava, i miia.
Ukljuen u reprodukciji i funkciji mlene
lezde. Deluje sa holinom u varenju i
korienju masti. Pomae u formiranju
majinog mleka.
Simptomi
deficijencije:
Poremeaji
varenja,
smanjen
rast,
poremeen
metabolizam ugljenih hidrata i masti,
muka i enska sterilnost, abnormalan
razvoj kostiju, loa ravnotea, mijastenija
gravis, i astma. Ako se nedostatak
mangana javlja tokom trudnoe, potomstvo
ispoljava
nedostatak
ravnotee,
nekoordinisanost pokreta, retrakciju glave,
problemi sa sluhom, srani poremeaji,
povien holesterol, gubitak memorije,
miine kontrakcije, oteenje pankreasa,
ubrzan puls, grevi, oboljenje grudi.
Nedostaci su retki.
Primarna
upotreba:
Mangan
se
primarno koristi za tretman uganua,
nagnaenja,
zapaljenja,
dijabetesa,
i
epilepsije.
Apsorpcija: Mangan sulfat ili hlorid se
ne apsorbuju tako dobro kao mangan
pikolinat, magnezijum glukonat, ili drugi
helati.
Potrebno za apsorpciju: Kompleks B
vitamina, vitamin E, kalcijum, gvoe.
Interakcije: Potreban za korienje
vitamina B1 (tiamina) i vitamina E. Pomae
svim B vitaminima da funkcioniu bolje.
Neophodan
za
ljude
sa
anemijom
uzrokovanom nedostatkom gvoa.
Oprez:
Veoma
niska
toksinost.
Meutim, sredinsko zagaenje ili kopanje
mangana
moe
da
dovede
do
''manganskog
ludila''
(preterana
razdraljivost, halucinacije, i nasilni inovi).
Silikon (Si)
Doza: RDA nije uspostavljena; ali 20-40
mg dnevno se smatra dovoljnom i
verovatno odgovarajuom koliinom. Dok
se ne sazna vie, doze ne treba da
premauju 50 mg dnevno.
Izvori: Najbogatiji izvori: Duls crvene
alge iz Nove kotske i norveki kelp (tip
morske trave). Drugi veoma dobri izvori:
ovsena kaa, smei pirina, korenasto
povre. aj od ovsene slame i rastavi
smatraju se za veoma dobre izvore. Drugi
izvori: mlade zelene biljke, kao to su
lucerka i rastavi. Mleveni ovas, groe,
jabuke, jagode, crni luk, cvekla, badem,
seme suncokreta, i kikiriki.

Funkcije: Potreban za kosu, nokte, zube,

tetive i kosti. Pomae tokom zaceljenja i
titi od niza bolesti, ukljuujui poremeaje
koe i tuberkolozu. Potreban za pravilan
razvoj
kolagena,
glavnog
proteinske
komponente
neophodne
za
pravilnu
strukturu kostiju i vezivnog tkiva. Najvea
koncentracija silikona nalazi se u koi i kosi.
Zbog nekog nepoznatog razloga, koliina
silicijuma u aorti, timusu, i koi smanjuje se
sa godinama dok to nije sluaj u drugim
tkivima.
Simptomi
deficijencije:
Bore,
stanjivanje ili gubitak kose, meki ili krti
nokti, lo razvoj kostiju, osteoporoza,
nesanica.
Potrebno za apsorpciju: Gvoe,
fosfor.
Oprez: Silikon je glavni sastojak peska i
veoma tvrdih stena. Treba ga uzimati samo
kao normalan sastojak hrane. Ne treba jesti
nita to, po etiketi, sadri dodati silikon.
Upozorenje:
Izbegavati
izlaganje
silikonu u vazduhu (kao to rudari udiu u
rudnicima). Silikoza nije prijatna bolest.
Povean nivo silicijum i aluminijuma
pronaen je u neofibrilarnim vorovima i
senilnim plakama u mozgu pacijenata
obolelih od Alchajmerove bolesti.
Fluor (F)
Doza: RDA 1,5 mg / ODA 1,5 mg / TDA
20 mg (Koristiti ovu dozu samo uz recept
za osteoporozu.) Potreban u veoma malim
koliinama.
Izvori: Duls crvene alge iz Nove kotske
i norveki kelp (tipovi morskih algi)
predstavljaju najbolji izvor. Mleveni ovas,
beli luk, argarepe, seme suncokreta,
zeleno povre, vrh repe, badem, prirodno
tvrda voda.
Funkcije: Potreban za formiranje kostiju i
zuba. Unutranji antiseptik, titi od
infekcija.
Simptomi deficijencije: Nisu poznati.
Oprez: Viak fluora (natrijum fluorid) se
dodaje pijaoj vodi u mnogim gradovima;
ali to je otrov. Menja boju zuba i ne pomae
im. Samo su neznatne koliine fluora koje
se nalaze u hrani bezbedne za unos. Treba
koristiti neki tip filtracionog ureaja za
uklanjanje hlora i fluora iz pijae vode, ili
kupite destilator za vodu.
Hrom (Cr)
Doza: RDA 50 mcg / ODA 200 mcg / TDA
300-1.000 mcg.
Izgleda da nam je potrebno najmanje 200
mcg
dnevno
u
ishrani.
Strunjaci
preporuuju 400-600 mg dnevno, kod
pacijenata sa poremeenom tolerancijom
na glukozu, i kao pomo pri mravljenju.
Izvori: Najbogatiji izvori: Duls iz Nove
kotske i norveki kelp. Normalno prisutan
u prirodnim vodama, naroito tvrdoj (visoko
mineralizovanoj) vodi, pivskom kvascu.
Drugi dobri izvori: hleb od integralnih
itarica, sirovi eer i sok od eerne trske.
Funkcije: Deo mnogih enzima, hormona,
i insulina. Potreban za korienje eera,
metabolizam holesterola, i sintezu proteina
u sranom miiu. Ima ulogu u onome to
je poznato kao faktor tolerancije na

glukozu. Kljuna uloga hroma je pomo u

pravilnom radu insulina.
Primarna
upotreba:
Tretman
poremeene
tolerancije
na
glukozu
(hipoglicemija i dijabetes), povien nivo
holesterola i triglicerida u krvi, akne,
pomo pri mravljenju.
Simptomi deficijencije: Visok ili nizak
nivo eera u krvi, dijabetes, hipoglicemija,
otvrdnjavanje arterija, srano oboljenje.
Primarni znak nedostatka hroma je
netolerancija na glukozu karakterisana
povienim nivoom eera i insulina u krvi.
Oprez: Beli eer u ishrani izaziva
nedostatak hroma. (Pri proizvodnji belog
eera uklanja se hrom, a kada se taj beli
eer jede, vezuje se sa hromom u telu u
pokuaju da opet napravi normalan
molekul eera, smanjujui time koliinu
hroma u telu. Na isti nain, beli eer
uklanja i druge minerale iz tela.)

dovoljno kobalta, telo moe da proizvodi

sopstveni B12. Zajedno sa B12, kobalt je
potreban za proizvodnju zdravih molekula
hemoglobina.
Simptomi deficijencije: Perniciozna
anemija.
Litijum (Li)

Meri
se
u
miligramima
(mg)
i
mikrogramima (mcg)
Doza: Nije uspostavljena. Dostupan u
tabletama na recept. Veoma toksian pri
predoziranju.
Izvori: Duls iz Nove kotske i norveki
kelp (tipovi morskih algi) predstavljaju
najbolje izvore.
Funkcije: Potreban za metabolizam
natrijuma, i njegov prenos do nerava i
miia. Znaajan za pravilno funkcionisanje
autonomnog (nevoljnog) nervnog sistema.
Podie i normalizuje ritmiki ciklus mozga i
Molibden (Mo)
pomae normalizovanju raspoloenja.
tetni efekti: (kada se uzima u obliku
Doza: RDA 15 mcg / ODA 500 mcg / TDA leka) dijareja, edem, disfunkcija bubrega,
1.000 mcg. Preporueno: 200-500 mcg munina, drhtavica, stomani grevi, e,
dnevno. Visoke doze se daju pri Vilsonovoj uveanje tireoideje, dobitak na teini, akne,
bolesti.
i psorijaza.
Izvori: Najbogatiji izvori: duls iz Nove
Simptomi deficijencije: Mentalni i
kotske i norveki kelp (tipovi morskih nervni poremeaji, naroito paranoidna
algi). Veoma dobri izvori: integralne izofrenija, bipolarni poremeaj (manijana
itarice, naroito proso, smei pirina, i depresija).
heljda, pivski kvasac, mahunarke (soivo i
sueni graak su najbolji), i prirodno tvrda
Germanijum (Ge)
voda.
Funkcije:
Deo
odreenih
enzima,
Doza: Doza od 100-300 mg na dan
naroito oksidizirajuih enzima. Donekle
titi od trovanja bakrom. Potreban za koriena je za poboljanje mnogih bolesti,
metabolizam ugljenih hidrata. Sada je ukljuujui reumatoidni artritis, alergije na
poznato da se nedostatak molibdena javlja hranu, kandidijazu, povien nivo holesterol,
hronine virusne infekcije, rak, i sida.
u sluajevima raka.
Japanski naunik je ustanovio da je ova
Prvenstvena
upotreba:
Tretman koliina poboljavala stanje pri mnogim
Vilsonove bolesti, zatita od karijesa, i bolestima, ukljuujui reumatoidni artritis,
prevencija raka.
alergije na hranu, kandidijazu, povien nivo
Simptomi
deficijencije:
Toksinost holesterol, hronine virusne infekcije, rak, i
sulfita koja se ispoljava poveanom stopom sida.
sranog rada, glavoboljom, muninom,
Izvori: Najbolji izvori: Duls iz Nove
povraanjem, nedostatkom daha.
kotske i norveki kelp (tipovi morskih
Uzroci deficijencije: Prvenstveni uzrok algi). Drugi izvori: beli luk, crni luk, itaki
je potpuna parenteralna ishrana (hrana se peurke, i sledee bilje: aloa vera, gavez,
u
celini
obezbeuje
intravenskim ginseng, i suma. (Sada znate zato su ove
infuzijama u bolnici).
biljke i beli luk tako korisni.)
Interakcije: Molibden reaguje sa bakrom
Funkcije:
Poboljava
elijsku
i fluorom, i ni sa jednom drugom oksigenaciju. Odrava pravilan rad imunog
supstancom.
sistema, pomae protiv bolova i u
Oprez: Relativno netoksian. Toksinost otstranjivanju toksina i otrova. Deluje kao
se javlja samo kada se uzima vie od 100 nosilac kiseonika do elija.
mg na kg telesne teine. Dnevni unos od
Simptomi deficijencije: Nisu poznati.
10-15 mg ponekad proizvodi simptome
Oprez: U retkim prilikama se deava da
gihta,
zbog
poveane
proizvodnje uzimanje
prevelikih
koliina
izaziva
mokrane kiseline. Na sreu, molibden se bubrene probleme.
najpotpunije apsorbuje u crevima, uva se
pri niskom unosu, a brzo se izluuje
Bor (B)
mokraom ako se unese prevelika koliina.
Kobalt (Co)
Doza: Nije uspostavljena.
Izvori: Duls iz Nove kotske i norveki
kelp (tipovi morskih algi) predstavljaju
najbolje izvore. Svo zeleno, lisnato povre.
Funkcije: Deo vitamina B12 (2 molekula).
Zbog toga je neophodan za sintezu ovog
vitamina u ijem nedostatku dolazi do
perniciozne anemije. Ako u sistemu ima

Doza: TDA 2-3 mg. Ne premeujte ovu

koliinu na dan.
Izvori: Najbogatiji izvori: Duls iz Nove
kotske i norveki kelp. Drugi izvori:
jabuke, argarepe, groe, lisnato povre,
oraasti plodovi, kruke, i itarice.
Funkcije: Potreban za zdrave kosti i
metabolizam
kalcijuma,
fosfora
i
magnezijuma. Poboljava modane funkcije
i podstie budnost. Pomae u spreavanju
postmenopauzalne osteoporoze. Pomae u

izgradnji miia. Za stare osobe je dobro da

uzimaju dodatke bora, zbog poveanog
problema sa apsorpcijom kalcijuma.
Simptomi deficijencije: Nedostatak
bora naglaava nedostatak vitamin D. Slabi
zubi i kosti, osteoporoza.
Vanadijum (V)
Doza: RDA nije uspostavljena / 500
mcg / TDA 2-5 mg. Preporueno: Dnevni
unos od 50-100 mcg smatra se bezbednim
i dovoljnim za zadovoljenje nutricionih
potreba. Moda ve dobijate tu koliinu
hranom. (Problem je da se najvei deo
unesene koliine ne apsorbuje.) Koliine
koje neki promiviu za bodibildere i
dijabetiare (15-100 mg) verovatno nisu
bezbedne. Od 12 volontera koji su dobijali
13,5 mg dnevno tokom 2 sedmice, a zatim
22,5 mg dnevno tokom 5 meseci, 5 je
dobilo greve i dijareju pri visokim dozama.
Meutim kod pacijenata sa dijabetesom
nezavisnim od dijabetesa kojima je davano
100 mg dnevno nije bilo sporednih efekata.
Izvori: Najbogatiji izvori: Duls iz Nove
kotske i norveki kelp. Drugi izvori:
miroija,
perun,
masline,
rotkvice,
boranija, biljna ulja, peurke, i integralne
itarice.
Funkcije: Potreban za formiranje kostiju,
zuba, i elijske strukture. Ukljuen u rast i
reprodukciju, inhibira sintezu holesterola.
Simptomi deficijencije: Vanadijum se
ne apsorbuje lako. Kardiovaskularne i
bubrene bolesti, poveana smrtnost
odojadi,
poremeana
sposobnost
reprodukcije.
Primarne upotrebe: Dijabetiari i
bodibilderi uzimaju vanadijum (obino
vanadil sulfat) jer poboljava delovanje
insulina ili oponaa ovo delovanje. Moe da
pobolja oralnu toleranciju na glukozu.
Interakcije: Jedina poznata interakcija je
sa litijumom.
Oprez:
Upotreba duvana smanjuje
apsorpciju vanadijuma. Dodatke hroma
uzimati u razliito vreme od vanadijuma;
izgleda da ometaju apsorpciju jedan
drugom. U toksine efekte vanadijuma
spadaju povien krvni pritisak, smanjenje
nivoa koenzima A i koenzima Q 10, i
ometanje elijske proizvodnje energije.
4 Specijalni dodaci
Dole su navedeni hranljivi elementi koji
su otkriveni u skorije vreme. Neki su moda
vitamini, koji jo uvek nisu prepoznati kao
takvi. Moda su enzimi. Izgleda da pomau
ljudima. Po pravilu mogu se dobiti samo u
obliku kapsula i tableta.
Ponekad (kao u sluaju lanenog semena)
predstavljaju jedini bogat izvor veoma
znaajnog nutrijenta.
Beta-sitosterol Meri se u miligramima
(mg).
Doza u dodacima: 500 mg. (Uzimanje
ovsenih mekinja bi verovatno ostvarilo isti
zadatak jeftinije.)
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije:
Spreava
apsorpciju
holesterola u krvotok.

Boswellia Meri se u miligramima (mg)

Doza u dodacima: 400 mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Bosvelija je azijska biljka koja
popravlja oteene krvne sudove, i inhibira
oticanje i nelagodnost u zglobovima.
Bromelain - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 500 mg. (Jedenje
sveeg, sirovog ananasa moglo bi da bude
jeftinije.)
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Pomae stomanom varenju
proteina i smanjuje oticanje i nelagodnost u
bolnim zglobovima.
Hrom pikolinat - Meri se u miligramima
(mg)
Doza u dodacima: 200 mcg. (Hrom se
moe dobiti u multivitiminskim-mineralnim
dodacima pri nioj ukupnoj ceni.)
Izvor:
Prodavnica
zdrave
hrane.
Mikroelementi se nalaze u obilju u
odreenim morskim algama.
Funkcije: Mikroelement hrom potreban
je telu za proizvodnju insulina. Takoe
sadri
hidroksilcitrusnu
kiselinu,
koja
pomae u odravanju normalne telesne
teine.
Koenzim B12 - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 250 mcg. (Jeftinije je
obezbeivati dovoljno stomane kiseline, ili
uzimati limun sa vitaminom B12. Ako ima
dovoljno vitamin B6 i kobalta, telo e
proizvoditi sopstveni B12!)
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: B12 predstavlja vaan vitamin,
postaje koenzim B12; ali B12 se ne apsorbuje
uvek,
zbog
neodgovarajue
koliine
hlorovodonine kiseline. Koenzim B12 se
apsorbuje lake od vitamina B12.
Koenzim Q10 (CoQ10) - Meri se u
miligramima (mg)
Doza u dodacima: 15-30 mg / TDA 90
mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Potreban srcu za pravilan rad.
Pomae preobraanju masti u energiju.
CoQ10 se nalazi u mitohondrijama svih
telesnih elija. CoQ10 unosi u elije protone
i elektrone koji se koriste za proizvodnju
ATP-a, glavnog izvora energije za elije.
Ovaj proces se neprekidno odvija jer se u
bilo kom trenutku skladiti samo mala
koliina ATP-a.
Simptomi deficijencije: Kratak dah, bol
u grudima, nedostatak energije, problemi
sa srcem. ovek star 80 godina ima
polovinu koliine CoQ10 u odnosu na
dvadesetogodinjaka.
Ekstrakt soka brusnice - Meri se u
miligramima (mg).
Doza u dodacima: 500 mg. (Sok od
brusnice je jeftiniji.)
Izvor:
Prodavnica
zdrave
hrane.
Brusnice.
Funkcije: Sok od brusnice titi mokrani
sistem od tetnih bakterija koje se mogu
tamo nai.

Deglicerisani sladi - Meri se u

miligramima (mg)
Doza u dodacima: 500 mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane. Ovo je
sladi, sa uklonjenim glicirizinom. Gliciriza
moe da utie na krvni pritisak.
Funkcije: Sladi podstie isceljenje
stomaka.
Germanijum seskvioksid - Meri se u
miligramima (mg)
Doza u dodacima: 50 250 mg.
Izvor:
Prodavnica
zdrave
hrane.
Odreene
morske
alge
su
bogate
mikroelementima.
Funkcije: Germanijum pomae imunom
sistemu. Stimulie imune elije, ukljuujui
T elije.
umbir - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 250 mg. Moe se
jeftinije kupiti u biljnom (celovitom) obliku.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Pomae telu da proivodi
enzime koji pomau stomaku da vari
proteine.
Ginko biloba - Meri se u miligramima
(mg)
Doza u dodacima: 40-60 mg. (50 funti)
biljke ginko biloba koristi se za dobijanje 1
funte ekstrakta koji se koristi kao dodatak.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane. Ginko se
moe kupiti i od kompanija koje se bave
prodajom bilja.
Funkcije: Jaa i podupire krvne sudove i
pomae u odravanju krvnih sudova
fleksibilnim i otpornim.
Glukozamin
sulfat
(ili
glukozamin
hidrohlorid) - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 500 mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije:
Potreban
za
izgradnju
hrskavice, ligamenata, tetiva i zglobne
tenosti. Pomae podmazivanju oblasti oko
zgloba. Telo ga koristi za smanjenje
osetljivosti zglobova i obnovu pokretljivosti
oteenih zglobova.
Ekstrakt semena groa - Meri se u
miligramima (mg)
Doza u dodacima: 5 mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane. Ili
avite semenke groa i gutajte ih.
Funkcije: Ovo je verovatno najmoniji
trenutno poznati antioksidant. Antioksidanti
se bore protiv slobodnih radikala, i time
produavaju ivot.
U druge izvore antioksidanata spadaju:
vitamin E, beta-karoten (provitamin A),
kalj, koenzim Q10.
Glog - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: Nije uspostavljena.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Ima visoku koncentraciju
flavonoida, koji podstiu metabolike
procese u srcu.
Kantarion - Meri se u miligramima (mg)

Doza u dodacima: 450 mg. Ovo je

biljka, kantarion, koja se moe jeftinije
kupiti u obliku biljke.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije:
Spreavanje
razlaganje
neurotransmitera, tako da mozak radi
bolje.
Gvoe helat - Meri se u miligramima
(mg)
Doza u dodacima: 18 mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Obezbeuje izvor gvoa koji
se lake apsorbuje, koji izaziva manje
sporednih efekata.
L-arginin - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 500 mg / TDA 1.000
dnevno.
(Uzimanje
ovsene
kae
bi
verovatno jeftinije ostvarilo isti cilj u
pogledu holesterola.)
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: L-arginin je prekursor azot
monoksida, koji inhibira nagomilavanje
holesterola
u
arterijama.
Pomae
i
odravanju normalnog krvnog pritiska.
L-karnitin - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 125-250 mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane. Jaja i
zeleno, lisnato povre (ali manje).
Funkcije: L-karnitin je potreban za
pravilan metabolizam masnih kiselina.
Pomae transportu masnih kiselina u
miine elije.
L-tirozin - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 500 mg. Ovo je
esencijalna aminokiselina i verovatno se
moe jeftinije obezbediti iz pivskog kvasca
ili drugih izvora bogatih proteina.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Nadvladava zamor, potreban
za modane hemikalije povezane sa
budnou.
Magnezijum
helat
Meri
se
u
miligramima (mg)
Doza u dodacima: 200 mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Pomae odravanju jakih
otkucaja. Deluje sa kalcijumom i kalijumom
u zatiti srca.
Melatonin - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 1-5 mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Melatonin je hormon koji
proizvodi hipofiza, i povezan je sa
prirodnim telesnim ritmovima i obrascima
san / budnost.
Oprez: Ne treba koristiti ako postoji
autoimuna bolest ili depresivni poremeaj.
kalj - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 100 mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane. Jeftiniji
kada se nabavlja kao biljka.
Funkcije: kalj sadri silimarin, koji titi
jetru od tetnih materija. Pomae inhibiciji
toksina koji mogu da probiju zid elija jetre.
Pomae jetri da proizvodi i odrava zdrave

elije poboljavajui nivo antioksidanata u

jetri. Takoe je antioksidant.
Kvercetin - Meri se u miligramima (mg)
Izvor:
Prodavnica
zdrave
hrane.
Kvercetin je jedan od bioflavonoida
(vitamin
P).
Bioflavonoidi
se
mogu
obezbediti hranom i vani su za fiziko
zdravlje.
Funkcije: Kvercetin pomae telu da
blokira
alergijski
odgovor
kaljanja,
potekoe pri disanju, zapueni sinusi, i
srodne reakcije.
Piknogenol - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: ODA 50 mg / TD 100
mg.
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Ovo je jo jedan moan
antioksidant ija se ekstrakcija vri iz
zimzelenog drvea na severoistoku SAD.
Sojini izoflavoni - Meri se u miligramima
(mg)
Doza u dodacima: 500 mg. (Jedenje
soje bilo bi jeftinije, iako moda ne
podjednako potentno.)
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Ovo su fitohemikalije koje
oponaaju aktivnost estrogena u telu, bez
negativnih efekata uzimanja estrogena.
Divlji jam - Meri se u miligramima (mg)
Doza u dodacima: 200 mg. (Biljka bi
bila jeftinija.)
Izvor: Prodavnica zdrave hrane.
Funkcije: Divlji jam sadri prirodne
prekursore progesterona. Moe se uzimati u
obliku kapsula ili preko melema koji se
mae na stomak. Deluje veoma povoljno na
niz enskih problema. Druga biljka, dong
kvaj, deluje povoljno sa njim.
5 Specijalne namirnice
Biljna ulja: Prvo emo, radi kontrasta,
razmotriti ivotinjske masti. Trigliceridi
predstavljaju zasiene masti jer su molekuli
ugljenika u masnim kiselinama ''zasieni''
svim molekulima vodonika koje mogu da
nose. Ove ivotinjske masti (maslac,
svinjska mast, loj) su poluvrste ili vrste
na sobnoj temperaturi. Nikada ih ne treba
jesti!
Nasuprot tome, nezasiene masti su
tene na sobnoj temperaturi i esto se
nazivaju
uljima.
Veina
biljnih
ulja
prvenstveno se sastoji od nezasienih
masti. Ali mnoge od njih tokom procesa
obrade postaju opasna. To se vri njihovom
''hidrogenizacijom''.
Tokom
proizvodnje
margarina i masti, molekulima masnih
kiselina biljnog ulja dodaju se molekuli
vodonika, kako bi bila zasienija. Rezultat
je ''hidrogenizacija'', koja ih menja od ''cis
masnih kiselina'' u ''trans masne kiselina''.
Postala su ''trans-masti''. (puter je u sutini
isto to
i margarin, i podjednako
problematian za telo.)
Evo samo dela ta ove trans-masti mogu
da vam uine: srana oboljenja, tetan nivo
holesterola,
abnormalna
proizvodnja
sperme, poveana verovatnoa dobijanja
raka, dijabetesa, gojaznosti, oboljenja
prostate, smanjen nivo testosterona kod

mukaraca, nizak kvalitet i koliina mleka

kod dojilja, odojad male teine pri roenju,
i supresija imuniteta.
Zbog toga ne treba koristiti ni ivotinjske
masti ni hidrogenizovana ulja. Izazivaju
srana oboljenja, zaepljene arterije, i log.
Razmotrimo
sada
nehidrogenizovana
ulja. Postoje dva tipa biljnih ulja: ulja za
kuvanje i medicinska ulja. Najbolje ulje za
kuvanje je maslinovo ulje. Sastoji se
uglavnom
od
oleinske
kiseline,
mononezasiene masne kiseline koja je
otpornija na tetne efekte zagrevanja i
svetlosti od visoko polinezasienih ulja (kao
to su kukuruzno, sojino i ulje afranike).
Kada se polinezasiena ulja izloe toploti ili
svetlu, njihova hemijska struktura se menja
u toksine derivate koji su poznati kao lipid
peroksidi.
Nasuprot tome, medicinska ulja se
sastoje od gama-linoleinske kiseline (ulje
od nourka, ulje od volujskog oka, i ulje od
crne ribizle), ili alfa-linoleinske kiseline (ulje
od semena lana). Ova ulja se ne dre dobro
na toploti; ali predstavljaju najbolja ulja
koja moete da unesete u telo! Jedno od
njih, ulje od semena lana, je najjeftinije i
ujedno
najbogatije
omega-3
masnim
kiselinama a sadri uravnoteenu koliinu
potrebnih omega-6 masnih kiselina. Ova
enciklopedija preporuuje ulje od semena
lana.
Ulje od semena lana: Istraivai su
ustanovili da je sirovo, hladno presovano
ulje semena lana najhranljivije ulje koje
moete da unesete u telo. Preporuena
koliina je 1.000 mg dnevno. To je
najbogatiji biljni izvor omega-3 masnih
kiselina. Ove esencijalne masne kiseline
pomau u proizvodnji supstanci nalik
hormonima
potrebnim
za
pravilno
funkcionisanje
miinog,
nervnog,
kardiovaskularnog
i
imunog
sistema.
Omega-6 masne kiseline dolaze od
najboljih biljnih ulja i jaja; najvea koliina
omega-3 masnih kiselina nalazi se u ulju od
semena lana.
Moete uzeti nekoliko kapsula uz svaki
obrok, pored drugih ulja u vaoj ishrani.
Meutim, bolje je koristiti samo laneno ulje.
Evo kako to uraditi: Kupite etvrt galona
ulja od semena lana marke Barlean i
odmah sipajte deo u malu teglu. Stavite je
u friider a vee pakovanje stavite u
zamrziva. Tokom obroka, zahvatite malo
ulja supenom kaikom, i ili polite obrok ili
stavite direktno u usta sa ostalom hranom.
Povremeno dopunite malu teglu (nakon to
je oistite) iz vee, ali prvo je promukajte
kako bi se promeali lignini. Jedete najbolje
ulje na svetu; i moe samo da vam
pomogne. Uzimajte 2-4 supene kaike na
dan bez drugih masnih kiselina u bilo kom
obliku. Barlean ulje sadri i prirodne, smee
lignine (tamni talog na dnu), koji su odlini
za
sniavanje
nivoa
holesterola
i
spreavanje pojave kamena u bubregu.
Hlorela i spirulina: Hlorela je siuna
jednoelijska alga ispunjena hlorofilom koja
raste u vodi, a sadri i proteine (58%),
ugljene hidrate, sve B vitamine, vitamin C i
E, i retke mikroelemente. Predstavlja skoro
kompletnu hranu i sadri vie vitamina B 12
od jetre. Hlorela je jedna od nekoliko

jestivih vrsta vodenih algi. Sadri veliku

koliinu RNK i DNK, titi od ultraljubiastog
zraenja i titi krvotok. Predstavlja odlian
izvor proteina. Uzimati 1 kafenu kaiku ili 4
tablete, 1-2 puta na dan. Ova izuzetna
''zelena hrana'' uzgaja se u preienoj
slatkoj vodi koja sadri sve vitamine (osim
D), kao i alfa-linoleinsku kiselinu.
Spirulina je jo jedna vodena mikroalga.
Proizvodi 20 puta vie proteina od soje, pri
uzgajanju na istoj povrini. Spirulina sadri
izuzetnu
koliinu
sastojaka:
gamalinoleinsku kiselinu, vitamin B12, gvoe,
60%-70% proteina, RNK i DNK, hlorofil, i
fikocijanin (plavozeleni pigment koji titi od
raka). Poveava apsorpciju minerala, titi
imuni sistem, sniava nivo holesterola,
obuzdava apetit, i stabilizuje nivo eera u
krvi.
Beli luk: Ova izuzetna hrana je
hiljadama godina pomagala ljudima, i
(naroito sirov ili u obliku dodataka) treba
ga jesti svakog dana. Beli luk pomae
varenje, sniava krvni pritisak, razreuje
krv spreavajui slepljivanje krvnih ploica
(smanjujui rizik od stvaranja krvnih
ugruaka i pomaui u prevenciji sraanog
udara). Predstavlja prirodni antibiotik
(verovatno
najbolji
meu
svim
namirnicama) i stimulie imuni sistem.
Sniava nivo holesterola u serumu i
pomae u oporavku od bakterijskih bolesti.
Moe se koristiti za leenje gljivinih
infekcija (atletskog stopala, kandidijaze,
gljivinog vaginititisa), koje je ponekad
veoma teko reiti. Pomae kod artritisa,
problema sa cirkulacijom, i odreenih
virusa (kao to su grozniavi plikovi, tip
influence,
obina
prehlada,
genitalni
herpes, i variola). Tokom Prvog svetskog
rata, korien je za tretman rana i infekcija,
za prevenciju gangrene.
Za pravljenje ulja od belog luka, dobro
operite ruke, oistite cele enove luka,
isperite ih, i stavite ih u maslinovo ulje. Ovo
e spreiti formiranje bui. Drite ulje u
friideru; trajae mesec dana. Dodajte ga
salati i stavljajte u hranu. Aktivni sastojak,
alicin, unitava se toplotom.
Kelp i duls: Duls iz Nove kotske i
norveki
kelp
predstavljaju
najbolje
prirodne
izvore
mikroelemenata
koje
moete
da
pronaete.
Obe
biljke
predstavljaju morske alge koje se mogu
jesti sirove, u obliku listova, ili usitnjene u
prah. Posipanje male koliine na hranu (oko
jedne kafene kaike dva puta na dan)
obezbeuje i so i mikroelemente. Takoe
predstavlja dobar izvor proteina. Viak
minerala e se izbaciti preko koe ili
mokrae. Kalifornijski kelp nije podjednako
dobar kao hrana, ali je koristan kao
ubrivo, za obogaivanje zemljita.
Lecitin: Lecitin se prvenstveno sastoji iz
holina, a sadri i linoleinsku kiselinu i
inozitol. Lecitin se uglavnom dobija od soje.
Predstavlja tip masti koja je potrebna svim
elijama u telu; naroito je vana za mozak
i celi nervni sistem, gde oblae nervna
vlakna.
Komercijalni lecitin uglavnom sadri
samo 10%-20% fosfatidil holina; ali neki
noviji preparati sadre i do 98%. Najbolje ih

je koristiti kada su velike doze potrebne za

tretman bolesti.
Lecitin pomae u spreavanju pojave
kardiovaskularnih bolesti i arterioskleroze;
pomae modanu funkcije, i poveava nivo
energije. Pomae apsorpciju tiamina u jetri
i vitamina A u crevima, i popravlja
oteenje jetre izazvano alkoholizmom.
Veoma vana funkcija je i sposobnost da
omoguava disperziju masti (ukljuujui
holesterol) u vodi, kako bi mogle da se
uklone iz tela. Pospite 2 kafene kaike
lecitina na itarice ili supe, ili ga dodajte
sokovima i hlebu. Najbolji oblik lecitina za
korienje je granulisani a ne teni. Ako
elite da potroite vie para, kupite
kapsule.
Pivski i torula kvasac: Ovo predstavlja
izuzetno bogat izvor mnogih vitamina i
minerala, kao i proteina koji se lako
apsorbuju. Oba sadre sve B vitamine
(osim B12), 16 aminokiselina, i 14 minerala.
Pivski kvasac se uzgaja na hmelju, a
torula kvasac na tamnoj melasi ili drvnoj
pulpi. Nikada ne treba koristiti ivi kvasac
(zvan pekarski kvasac), poto su elije
kvasca jo ive, apsorbuju vitamin B iz
vaeg tela. Hranljivi kvasac je koristan za
tretman
ekcema,
gihta,
sranih
poremeaja, nervoze, i zamora. Pomae
kontroli metabolizma eera. Najbolje je
izbegavati sve tipove kvasca ako imate
problema sa kandidijazom. Poto sadri
velike koliine fosfora, treba uzimati
dodatni kalcijum; meutim, kvasac treba
izbegavati u sluaju osteoporoze.
Tamna melasa: Ovo je jo jedna divna
supstanca koju ete eleti da dodate u
ishranu. Obrada eera se odvija u nekoliko
koraka (bilo od eerne repe ili eerne
trske). Krajnji rezultat je ist beli kristalni
eer koji je, zato to su uklonjeni svi
vitamini i minerali, opasan za jelo (poto
apsorbuju
minerale
iz
vaeg
tela).
Meutim,
raniji
proizvodni
stupnjevi
ukljuuju melase, koje sadre neke
vitamine i minerale, i tamnu melasu, koja
je jo bogatija. Dodajte kaiku vaem
obroku, i biete zdraviji zbog toga. Tamna
melasa predstavlja odlian izvor holina,
inozitola, i kalcijuma. To je odlian dodatak.
Vlakna: Vlakna predstavljaju celulozu.
Potreban je telu kao pomo u sniavanju
nivoa holesterola u krvi, stabilizuje nivo
eera u krvi, uklanja toksine metale iz
tela. Spreava zatvor, rak debelog creva,
gojaznost,
hemoroide,
i
niz
drugih
problema. Preraena hrana ne sadri
vlakna, dok ih celovita prirodna hrana
sadri. Ako ne dobijate dovoljno vlakana
postepeno dodajte odreenu koliinu (kao
na primer mekinje) dok sadraj creva ne
dobije odgovarajuu vrstinu. Preterane
koliine
vlakana
mogu
da
smanje
apsorpciju gvoa, kalcijuma i cinka. Treba
uzimati dodatke vlakana odvojeno od
drugih lekova ili dodataka, poto mogu da
umanje njihovu efektivnost. Postarajte se
da vaa ishrana sadri namirnice bogate
vlaknima, kao to su integralne itarice i
hlebovi, smei pirina, mekinje, suve ljive,
oraasti plodovi, semenje (naroito seme
lana), pasulj, i svee sirovo voe i povre.

Zelena papaja: Predstavlja veoma

dobar izvor vitamina i minerala. Naroito
sadri enzim papain koji pomae u varenju
proteina, ugljenih hidrata, i masti. Papain
ima veoma veliku digestivnu aktivnost u
vaem stomaku i pomoi e vam pri
varenju hrane. Moete ili uzimati svee
voe ili dodatke u prahu
Ekstrakt maslinovih listova: Ovaj
izuzetni biljni ekstrakt je efektivan protiv
skoro svih virusa i bakterija. Pomae u
zatiti od infekcija influence, herpesa i
drugih virusa. Korien je za tretman bola u
grlu, osipa, konih bolesti, sinuzitisa, upale
plua, i hroninih infekcija. Dobar je za
bakterijske infekcije, pa ak i za uporne
gljivine infekcije.
6 Antioksidanti
Iako neophodan za ivot, kiseonik je
veoma aktivan i sjedinjuje se sa razliitim
jedinjenjima u telu. Neka od njih mogu da
izazovu oteenja. Tokom elijskog disanja
(koje proizvodi potrebnu energiju), neki
molekuli kiseonika se pretvaraju u slobodne
radikale koji predstavljaju oksidacione
agense. Poto su nestabilni, ovi radikali
pokuavaju da se sjedinjuju sa drugim
jedinjenjima to moe da bude tetno za
telo. Potrebno je obezbediti antioksidante i
izbegavati slobodne radikale.
Neki slobodni radikali koje elite da
izbegavate: nezasiene masne kiseline u
ishrani, duvanski dim (aktivan i pasivan),
teki metali (iva, kadmijum, olovo, itd),
vodonik peroksid, ozon i azot monoksid
(prvenstveno
iz
izduvnih
gasova
automobila), preterano izlaganje suncu,
kosmiki zraci, medicinski X-zraci, i niz
drugih hemikalija i jedinjenja u hrani, vodi, i
vazduhu.
Antioksidantni sastojci: Antioksidanti
unitavaju slobodne radikale. Vitamini,
enzimi, i odreeni minerali deluju kao
antioksidanti u vaem telu. Evo nekih
antioksidanata koje bi bilo dobro uvrstiti u
ishranu: vitamini C, E, A, karotenoidi (alfakaroten, beta-karoten, likopen, lutein, i
zeaksantin), flavonoidi, vitamin B 3 u obliku
niacina, vitamin B2, vitamin B6, koenzim
Q10, cistein, silimarin, i piknogenol.
Biljke koje deluju kao antioksidanti:
One pomau i pri uklanjanju slobodnih
radikala iz tela: beli luk, borovnica, burdock
(iak), tumeric (koji sadri kurkumin),
ekstrakt semena groa, ekstrakt kore
bora, i ginko biloba.
Supstance koje proizvodi telo koje se
bore
protiv
slobodnih
radikala:
glutation i melatonin. Postoje i druge.
Dva vana minerala koja u telu
deluju kao antioksidanti: selen (zajedno
sa vitaminom E) i cink.
7 Enzimi
Enzimi su katalizatori, supstance koje
ubrzavaju stotine hiljada biohemijskih
reakcija u vaem telu. Bez enzima, ove
reakcije bi se odigravale previe sporo za
odravanje ivota. Enzimi se ne unitavaju
niti iscrpljuju prilikom ovih reakcija. Svaki
enzim ima specifinu funkciju koju ni jedan

drugi enzim ne moe da ispuni. Supstanca

nad kojom enzim deluje naziva se supstrat.
Postoje dva tipa enzima, digestivni i
metaboliki. Digestivni enzimi se proizvode
u stomaku i tankom crevu. Tri glavna tipa
su amilaze, proteaze, i lipaze. Oni razlau
ugljene hidrate, proteine i masti.
Metaboliki enzimi katalizuju razliite
hemijske reakcije unutar elija, kao to su
proizvodnja energije, izgradnja novih
delova, i detoksifikacija. Oni deluju u krvi,
organima i tkivima. Svaki deo tela ima
svoje enzime. Sve ovo je veoma sloeno;
ali bez svakog od ovih miliona enzima ne
biste mogli da postojite. Ljudi koji ele
dokaz da Bog postoji i da je nainio naa
tela treba samo da razmotre enzime. Nije
mogue da su oni mogli da nastanu
nasuminim promenama pri takozvanoj
evoluciji. Postoji doslovno na stotine hiljada
razliitih enzima; pa ipak svaki je
neophodan za ivot. Svaki enzim se sastoji
od posebnog, komplikovanog proteinskog
oblika. Pa ipak naunici su ustanovili da
takozvana
''evolucija''
(nasumino
delovanje
tokom
dugog
vremenskog
perioda) ne moe da proizvede ak ni jedan
molekul proteina za milijarde i milijarde
godina, a kamoli sve razliite tipove
proteina u vaem telu.
Iako telo proizvodi mnoge enzime, takoe
ih dobija iz hrane. A to su oni koje moete
bezbedno da jedete kako biste poboljali
varenje: Avokado, papaja, ananas, banane,
mango su bogati enzimima. Ananas
(bromelain) i nezrela papaja (papain)
predstavljaju odline izvore. I bromelain i
papain predstavljaju proteolitike enzime
koji razlau masti u crevu.
Superoksid dismutaza je znaajan enzim
koji se nalazi u prokulama, prokelju,
kupusu, i veini tamnozelenih listova.
Enzima za svoje delovanje zahtevaju
pomo koenzima. Meu najznaajnijima su
B vitamini, vitamini C i E, i cink.
Veina komercijalnih enzimskih proizvoda
se pravi od ivotinjskih enzima, kao to su
pankreatin i pepsin. Ovde je problem to
ete jesti sirovo meso koje moe da sadri
bolest ludih krava i druge ivotinjske
bolesti.
Na sreu dostupan je niz odlinih, i
veoma bezbednih enzima iz biljnih izvora;
tu spadaju lipaze, amilaze, proteaze,
celulaze, glukoamilaze, invertaze, laktaze,
kao i drugi enzimi. Bromelain i papain su
takoe odlini, biljni digestivni enzimi.
8 Kradljivci hranljivih materija
Sledi delimina lista supstanci koje kradu
vane nutrijente vaem telu. Skoro svi se
kupuju u apotekama. Nakon crtice se
navode vitamini i minerali koji se uklanjaju.
Ako uzimate bilo koju od navedenih tetnih
supstanci, bilo bi dobro da uzimate dodatne
koliine ukradenih hranljivih materija.
Alopurinol (ziloprim) - gvoe
Antracidi B kompleks, vitamini A, C,
kalcijum, fosfor
Antibiotici B kompleks, vitamin K,
prijateljske bakterije u debelom crevu
Antihistamini Vitamin C
Aspirin B kompleks, vitamini A, C,
folna kiselina, kalcijum ,kalijum, gvoe

Barbiturati Vitamin C
Beta-blokatori
(korgard,
inderal,
lopresor, itd) pantotenska kiselina,
holin, hrom
Kofein Vitamin B1, biotin, inozitol,
kalijum, cink
Karbamazepin (atretol, tegretol) Natrijum
Hlortiazid (aldoklor, diuril, itd)
Kalijum, magnezijum
Cimetidin (tagamet) - Gvoe
Klonidin (katapres, kombipres) B
kompleks, vitamini, kalcijum
Kortikosteroidi Vitamini A, B6, C, i D,
kalcijum, kalijum, cink
Digitalis (kristodigin, digoksin, itd)
Vitamini B1, B6, cink
Diuretici Vitamini B2, C, kalcijum,
kalijum, magnezijum, jod, cink
Estrogenski preparati Vitamin B6,
folna kiselina.
Etanol (alkohol) Vitamini C, D, E, K, B
kompleks, magnezijum
Fluor Vitamin C
Glutetimid (doriden) Vitamin B6,
folna kiselina
Gluanetidin (esimil, ismelin) Vitamin
B2, B6, kalijum, magnazijum
Hidralazin (apresazid) Vitamin B6
Indometacin (inh, itd) Niacin, vitamin
B6
Laksativi (nisu ukljueni biljni)
Vitamini A, K, kalijum
Lidokain (ksilokain) Kalcijum, kalijum
Nitratni
/
nitritni
koronarni
vazodilatori Vitamini C, E, nijacin,
pangamska kiselina, selen
Oralna kontraceptivna sredstva B
kompleks, vitamini C, D, i E
Penicilin

Vitamin
B6,
nijacin,
nijacinamid
Fenobartial Vitamini B6, B12, D, K, folna
kiselina
Fenilbutazon (kotilbutazon) Folna
kiselina, jod
Fenitoin (dilantin) Vitamini B12, C, D,
K, folna kiselina, kalcijum
Prednizon (deltazon, itd) Vitamini B6,
C, kalijum, cink
Kvinidin Vitamini K, pantotenska
kiselina, kalijum, holin
Rezerpin Vitamini B2, B6, kalijum,
fenilalanin
Spironolakton (aldakton, itd) folna
kiselina, kalcijum
Sulfa lekovi para-aminobenzoenska
kiselina, prijateljske bakterije u crevu
Sintetiki neurotransmiteri Vitamini
B2, B6, kalijum, magnezijum
Tiazidni diuretici Vitamini B2, kalijum,
magnezijum, cink
Duvan Vitamini A, C, E
Triamteren (direnium) Folna kiselina,
kalcijum
Trimetoprim (baktrim, septra, itd)
folna kiselina
9 Ovo troje moe da vas ubije
Po statistici, veina smrtnih sluajeva u
Americi se ne deava kod kue: 80 % svih
smrtnih sluajeva javlja se u bolnici; 70%

onih koji umiru su stariji od 65 a 5 % mlai

od 15 godina.
Zdravstveni izvetaj iz 1985. pokazao je
da je 50 % svih smrtnih sluajeva i bolesti
ili nepotrebno ili prevremeno. Nakon
istraivanja
najbrojnijih
smrtnih
sluajeva u SAD, Karter centar pri
Emori univerzitetu je zakljuio da je
zdrav nain ivota dva puta efektivniji
u poveanju oekivane duine ivota u
odnosu na medicinsku tehnologiju.
Na prvom mestu kao uzrok prevremene
smrti je puenje: 360.000 smrtnih
sluajeva svake godine direktno se
prepisuje puenju. Veina se javlja u vidu
sranog udara, loga, dijabetesa, raka, i
hronine
bolesti
plua.
Duvan
je
najsmrtonosniji poznati karcinogen, sa
procenjenih 6.000 hemikalija (veina su
otrovi) u duvanskom dimu.
Alkohol je na drugom mestu kao
uzronik smrti, izazivajui 75.000 smrtnih
sluajeva godinje u SAD. Od tog broja, oko
20.000 je usled bolesti, 24.000 zbog
saobraajnih nesrea, a 32.000 usled
padova, poara, davljenja, ubistava, i
samoubistava.
Procenenjuje se da 80 % sredovenih
mukaraca ima preterano visok nivo
holesterola, prvenstveno zbog jedenja
mesa. ansa od umiranja od sranog
oboljenja raste sa porastom koliine
holesterola u krvi: Iznosi 29% ako osoba
ima 182-202 mg holesterola. Od 203-220
mg, rizik iznosi 73%. Od 221-244 mg,
anse skau na 121%. Od 1986, prosean
nivo holesterola meu srednovenim
mukarcima i enama iz SAD iznosi oko 215
mg. Srani udar se retko javlja ako je nivo
holesterola nii od 150 mg.
- A sad: kako iveti due! Molimo vas da
okrenete stranu.
10 Va rizik od sranog udara
Koristite ovu procenu sranog zdravlja za
odreivanje
vaeg
rizika
za
kardiovaskularno
oboljenje.
U
svakoj
kategoriji zaokruite odgovor koji odraava
va nain ivota:
Puenje cigareta
Nikada puili ili pasivno udisali dim
0
Prestali sa puenjem pre 3 ili vie godina
1
Ne puite, ali ste izloeni pasivnom dimu
2
Prestali sa puenjem u toku poslednje 3
godine
3
Puite
redovno
4
Puite redovno i izloeni ste pasivnom
dimu
5
Ukupan nivo holeterola u krvi
Nii
od
160
1
160-199
2
Ne
znate
3
200-239
4
240
ili
vii
5
HDL ''Dobar'' holesterol

1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5

60

ili

vii

56-60
Ne

znate

35-55
Nii

od

35

Sistolni krvni pritisak

Nii
od

120

120-139
Ne

znate

140-159
160

ili

vii

Prekomerna telesna teina

Unutar
10
funti
poeljne

teine

11-20

funti

iznad

poeljne

teine

21-30

funti

iznad

poeljne

teine

31-50

funti

iznad

poeljne

teine

Vie od 50 funti iznad poeljne teine

Fizika aktivnost
Posao zahteva veoma teak fiziki rad
najmanje 4 sata na dan ILI vebate 4 ili vie
puta sedmino 20 ili vie minuta
1
Vebate 3 puta sedmino 20 minuta
2
Posao zahteva hodanje, dizanje, noenje,
ili drugi umereno teak rad nekoliko sati na
dan ILI provodite dosta slobodnog vremena
uz umerenu aktivnost (batovanstvo,
hodanje, kuni poslovi, itd) ILI vebate 1-2
puta
sedmino
3
Povremeno
vebate
4
Nikada
ne
vebate
5
Naslee
Nema poznate istorije srane bolesti
meu roacima
1
Jedan roak sa sranim oboljenjem nakon
60 godina starosti
2
Dva roaka sa sranim oboljenjem nakon
60 godina starosti
3
Jedan roak sa sranim oboljenjem pre
60 godina starosti
4
Dva roaka sa sranim oboljenjem nakon
60 godina starosti
5
Uzrast
10-20 godina
1
21-30 godina
2
31-40 godina
3
41-50 godina
4
51 ili vie godina
5
Navike ishrane
Vegetarijanac ili retko jedete meso i
mlene proizvode
1
Jedete meso i nisko-masno mleko manje
od 6 puta sedmino
2

Jedete uglavnom suvo meso i niskomasno mleko 6-12 puta sedmino

3
Jedete meso, sir, jaja, i punomasno mleko
12-24 puta sedmino
4
Jedete meso, sir, jaja, i punomasno mleko
vie od 24 puta sedmino
5
Za ukupan zbir:
Saberite brojeve koje ste zaokruili
da biste dobili ukupan zbir, koji
predstavlja procenu. Ni visok ni nizak
zbir ne ukazuju da ete imati ili ne
sranih problema. Ako je va ukupan
zbir bio
9-21 Va rizik za srano oboljenje je
nizak
22-33 Va rizik za srano oboljenje je
umeren
34-45 Va rizik za srano oboljenje je
visok
11 Koliko jo dugo ete iveti?
Ovaj kviz o duini ivota je tipian za
upitnike
koje
koriste
osiguravajue
kompanije. Naravno, ne moe biti 100 %
precizan. Ali, iako izuzeci postoje (i imajui
u vidu nesrene sluajeve), verovatno je da
e va predvien ivotni vek biti negde u
datom opsegu.
Poeete sa brojem 74. Napiite taj broj
na vrhu papira. Ako ste mukarac,
oduzmite 2. ako ste ena, dodajte 4. Ako
ivite u gradskoj sredini sa preko 2 miliona
stanovnika, oduzmite 2. Ako ivite u
ruralnoj sredini sa populacijom ispod
10.000, dodajte 2. Ako je bilo ko od
roditeljevih roditelja iveo do 85, dodajte
2. Ako su sva etiri roditelja roditelja ivela
do 80, dodajte 6. Ako je bilo koji roditelj
umro od loga ili sranog udara pre 50.
godine ivota, oduzmite 4. Ako bilo koji
neposredni roak (roditelj, brat, sestra)
mlai od 50 ima ili je imao rak ili srani
problem, ili je imao dijabetes od detinjstva,
oduzmite 3. Ako zaraujete vie od
50.000 dolara godinje, oduzmite 2. Ako
ste zavrili fakultet, dodajte 1. Ako imate
doktorsko ili struno zvanje, dodajte jo 2.
Ako ivite sa suprunikom ili prijateljem,
dodajte 5. Ako ne, oduzmite 1 za svakih
10 godina koje provodite sami, poinjui od
25. Ako radite u kancelariji, oduzmite 3.
Ako je va posao fiziki zahtevan, dodajte
3. Ako vebate 3-5 puta sedmino
najmanje 30 minuta, dodajte 4. Ako
vebate dva puta sedmino, dodajte 2.
Ako spavate vie od 10 sati na dan,
oduzmite 4. Ako ste uglavno oputeni i
bezbrini, dodajte 3. Ako ste uglavnom
sreni veinu vremena, dodajte 1. Ako ste
veinu vremena nesreni, oduzmite 2. Ako
puite paklu cigareta na dan, oduzmite 7.
Ako puite dve ili vie pakle na dan,
oduzmite 8. Ako puite pola pakle na dan,
oduzmite 3. Ako pijete vie od 1 unce
tenosti na dan, oduzmite 1. Ako viak
teine iznosi 10-30 funti, oduzmite 2. Ako
je viak teine 30-50 funti, oduzmite 4.
Ako viak teine iznosi 50 funti ili vie,
oduzmite 8. Ako imate izmeu 30-40,
dodajte 2. Ako imate izmeu 40-50,
dodajte 3. Ako imate izmeu 50-70,
dodajte 4. Ako imate vie od 70, dodajte
5.
Ukupan zbir predstavlja procenjen
broj godina ivota. Ali to nije sve.

anse su da ete iveti jo due ako je

va krvni pritisak nii od 130/75 a nivo
holesterola nii od 200. Va puls pri
mirovanju mani od 60 otkucaja u minutu,
bez disajnih problema, astme, ili istorije
hroninih bolesti. Tretnutno ivite sa
kunim ljubimcem i jo uvek radite posle
62. godine ivota. Ne jedete puno, ne
preskaete doruak, i odravate drutvene
kontakte osim sa suprunikom.
anse su da e va ivot biti krai
ako je va krvni pritisak vii od 140/90 a
nivo holesterola vii od 200. Potrebno vam
je puno vremena da se povratite nakon
vebanja. Anemini ste ili se razboljevate

ee od prosene osobe vaeg uzrasta.

Lako se zadiete, uz puls pri mirovanju vei
od 80 otkucaja u minutu. Jedete puno,
preskaete doruak, i nemate drutvenih
kontakata osim sa suprunikom.

Lekovito bilje i kako

da ga koristite

Ovo poglavlje obezbeuje potpun, radni

vodi za upotrebu lekovitog bilja, i njihove
isceljujue moi.
Na kraju ove enciklopedije, pronaiete
listu kompanija za prodaju bilja (806-807).
Sadraj
1 Indeks 126 vanih biljaka
2 Kupovina bilja
Odluivanje ta elite da kupite
3 Sakupljanje bilja
Kada da ih berete u poljima i umi.
4 Suenje bilja
Kako da ih pravilno suite.
5 Skladitenje bilja
Kako skladititi bilje za kasniju upotrebu.
6 Priprema biljaka
Postoji pet razliitih naina na koje se
bilje
moe
pripremiti
za
upotrebu.
Odaberite onaj koji najbolje odgovara vaoj
situaciji. Evo kako to da uradite.
7 Znaajne injenice o bilju
Osnovne injenice koje e vam u velikoj
meri pomoi da efektivnije koristite bilje za
svoje fizike potrebe.
8 Tipovi biljnih aplikacija
est osnovnih naina na koje se bilje
primenjuje.
9 Dvadeset i dve korisne obloge
Neke od najkorisnijih obloga i nain za
njihovu pripremu.
10 Dvadeset esencijalnih ulja
Najee koriena od ovih specijalnih
ulja.
11 Osobine bilja
Kako pronai tip lekovitih biljaka koji vam
je trenutno potreban. Odabiranje prave
biljke meu 48 razliitih biljnih funkcija.
12 Bilje koje ete najvie koristiti
Osnovne biljke za vau biljnu policu.
13 126 najvanijih biljaka
Sve osnovne informacije koje su vam
potrebne: ime, deo biljke, ciljani telesni
delovi, priprema, data koliina, svrhe,
upozorenja.
1 Indeks 126 vanih biljaka

Petrovac
(Agrimonia
eupatoria,
agrimony)
Lucerka (Medicago sativa, alfalfa)
Aloe vera (Aloe vera var. officinalis, aloe
vera)
Angelika,
anelika
(Angelica
archangelica, angelica)
Astragalus (Huang chi, astragalus)
imirika (Berberis vulgaris, barberry)
Mirika? Movarna trava (Myrica cerifera,
bayberry)
Srenjak (Polygonum bistorta, bistort)
Kupina (Rubus villosus, blackberry)

enski koren (Cimicufuga racemosa,

black cohosh)
? (Viburnum prunifolium, black haw)
Crni orah (Juglans nigra, black walnut)
Blaeni
kalj
(Cerbenia
benedicta,
blessed thistle)
(Caulophyllum thalictroides, blue cohosh)
Severnoamerika konopljua (Eupatorium
perfoliatum, boneset)
Buu (Barosoma betulina, buchu)
Alpska krkavina, kruina (Rhamnus
frangula, buckthorn)
Vuja noga ili samo Likopus? (Lycopus
virginicus, bugleweed), vuja noga je L.
europeus
iak (Arctium lappa, burdock)
Neven (Calendula officinalis, calendula)
Krkavina, sveta kora, pasdren (Rhamnus
purshiana)
Maja metvica, maja trava (Nepeta
cataria)
Kajen paprika, ili paprika, crvena
paprika (Capsicum anuum, cayenne)
Celer (Apium graveolens, celery, wild)
Kamilica
(Matricaria
chamomilla,
chamomile)
aparal? (Larrea divaricata, chaparral)
Drveni ugalj (carbon, charcoal)
Mijakinja (Stellaria media, chickweed)
Prilepaa, broika (Galium aparine,
cleavers)
Klini,
karanfili
(Caryophyllus
aromaticus, cloves)
Podbel (Tussilago farfara, coltsfoot)
Gavez (Symphytum officinale, comfrey)

Kukurzna svila (Zea mays, corn silk)

Crvena udika, bekovina (Viburnum opulis,
crampbark)
2 Kupovina bilja
Pokuajte da pronaete najbolje izvore
(lista
kompanija
je
na
kraju
ove
enciklopedije). Da li elite cvee, listove,
seme, bobice, koru, smolu, ili koren? U kom
obliku elite biljku: u celini (svi listovi
zajedno, ne iseeni, itd), u delovima, ili u
prahu?
3 Sakupljanje bilja
Sakupljanje bilja na vedrom, suvom
vremenu i ujutru, nakon to je rosa nestala.
Listovi Sakupljajte listove im postanu
potpuno zreli, neposredno pre pojave
cvea, pre nego uvenu, ili pri sazrevanju
ploda. (Dvogodinjim biljkama listovi se
potpuno razvijaju tek druge godine.)
Izdanci Secite biljne izdanke nakon
pojave listova, ali pre razvijanja pupoljaka.
Secite lignozne (drvene) izdanke na jesen,
nakon opadanja listova.
Stabljike Sakupljajte stabljike na jesen.
Granice Sakupljajte granice na
jesen.
Lukovice Sakupljajte lukovice nakon
to se nova lukovica razvije, neposredno
pre opadanja lia.
Rizomi i korenje Sakupljajte korenje
jednogodinjih biljaka neposredno pre
cvetanja. Sakupljajte korenje dvogodinjih
biljaka brzo nakon to je lie palo na jesen
prve
godine.
Sakupljajte
korenje
viegodinjih biljaka na jesen, nakon
opadanja listova i cvea, ili na prolee, pre
pojave vegetacije.
Kora Sakupljajte koru na prolee, pre
poetka sezone cvetanja, ili na jesen,
nakon opadanja listova. Razdvojite i
odbacite sav materijal u raspadanju.
Koristite samo unutranju koru breze,
bresta ? (slippery elm).
Cvee Sakupljajte cvee kad treba da
se otvori iz pupoljka. Ali ako elite pupoljke,
sakupljajte pupoljke kad su lepo formirani.
Bobice, plodovi, i seme Sakupljajte ih
kada su potpuno zreli.
Aromatino bilje nana, klasasta
metvica, metvica (barska nana), najbolje se
sakupljaju nakon formiranja cvetova kada
su skoro spremni da se otvore. Sakupljajte
ih po suvom vremenu.
4 Suenje bilja
Kako suiti Suite razliit biljni
materijal u istoj sobi bez praine, gde
nema direktne suneve svetlosti i gde nije
previe toplo ni hladno. Nemojte ih suiti
previe brzo; jer previe toplote kvari biljke.
uvajte ih od bui Da biste ih zatitili
od buanja, povremeno ih okreite; pa se
bu nee formirati. Ili okaite bilje da visi,
tako da se cele podjednako sue.
Listovi Suite aromatine listove u
senci. Zatim ih ostavite nakratko na suncu
da bi se spreila pojava gljivica. Ostalo lie
se moe suiti na suncu; ali ih je najbolje
suiti na provetrenom, suvom mestu.

Cvee Snaga cveta moe se proceniti

po intenzitetu njegove boje; zato suite
cvee paljivo, ali brzo, kako biste sauvali
boju. Obratite posebnu panju na cvee
koje sadri isparljiva ulja. Rasprostrite
cvetove na belom papiru (iako neki mogu
biti vezani u labave svenjeve i okaiti na
grede, itd, u provetrenoj sobi). Suite cvee
samo na senci; ali ih nakratko postavite na
sunce, da bi se spreio rast gljivica.
Biljke Ako biljke nisu previe sone,
mogu se okaiti u svenjevima du plafona
provetrene, suve prostorije.
Lukovice

Oljutite
spoljanje
membrane. Zatim isecite lukovice na
poprene komade, svaki oko ina duine.
Povremeno ih promeajte dok se sue i
pomerajte ih nekoliko puta, da bi se
spreilo formiranje bui.
Kora, granice i drvo Suite na suncu
ili u tankim slojevima na otvorenom.
Nemojte suiti koru divlje trenje na suncu.
Mesnati koren i rizomi Kao i sa
lukovicama, isecite ih na poprene komade,
oko ina u duini. Promeajte ih i
pomerajte nekoliko puta tokom procesa
suenja.
Fibrozno korenje Suite ih na suncu ili
vetaki na temperaturi izmeu 65 i 80 F.
5 Skladitenje bilja
Kada se biljke osue, i dok god ostaju na
suvom mestu, bie u dobrom stanju prilino
dugo. Najbolje je skladititi bilje u papirnim
kesama u hladnoj, suvoj oblasti. Plodovi i
bobice e naravno biti stavljeni u teglu ili
sueni.
Vano je da pravilno skladitite bilje da bi
to due trajalo. Zamena za uvanje u
smeim papirnim kesama je stavljanje u
dobro
zatvorenu
posudu,
koja
nije
nainjena
od
plastike
(koja
sadri
formaldehid). Posuda moe biti od kartona
premazanog voskom ako ima peat od
voska; ali su staklene boce najbolje (osim
ako ne moete da zapeatite elinu
konzervu). Nemojte nikada skladititi nita
u aluminijumu!
Uskladiteno bilje treba oznaiti, datirati,
i dobro organizovati u biljnoj medicinskoj
kutiji ili ormariu. Ako odreena biljka nee
biti koriena u roku od godinu dana, onda
popunite teglu do vrha, da se izbaci
kiseonik, i zapeatite je voskom.
Biljna ulja se moraju skladititi u tamne
smee boce, dobro zapeaene, i uvane
od sunce i prekomerne toplote. Biljke u
prahu e se uvati do godinu dana ili vie i
zadrae skoro punu potenciju, kada se
skladite na odgovarajuem hladnom
mestu. Biljke u prahu uglavnom nije
potrebno drati u friideru. Na sobnoj
temperaturi, mogu se uvati 6 meseci.
Kada su hermetiki zatvorene voskom,
mogu se uvati 2 ili 3 godine. Biljni prah
koji sadri ulja (kao to je kajen) ne mogu
se ni na kratko skladititi u papiru, ve
mora biti zapeaen voskom u dobro
zatvorenoj posudi. Tinkture je najbolje
drati u dobro zatvorenim obojenim
staklenim bocama od 3 unce.
Cvee se moe skladititi u venjevima u
suvim,
provetrenim
prostorijama
ili
stavljene u oznaene smee papirne kese.

Presavijte kese da bi se spreili napadi

insekata.

uvesti u krvotok. Deluju brzo u otklanjanju

bola.
6 Kapsule (suvi prah): Sueno bilje
se sitni u prah, zatim stavlja u dvodelnu
6 Priprema biljaka
elatinsku kapsulu. #0 kapsula sadri oko
1 Infuzija (natapanje): Jedna pinta 400-450 mg. Ali ovo varira sa gustinom
kljuale vode se prelije preko 1 unce biljke i zavisno od toga da li je biljka koren
suenih biljaka. Prekrijte ih odgovarajuim ili list. #00 kapsula sadri oko 500-600 mg.
poklopcem, kako para ne bi beala. Neka Manje koriena #000 kapsula sadri oko
stoji (natapa se) 20 minuta. Ocedite bistru 650-850 mg. Kapsula moe biti otvorena i
tenost. Koristite odmah ili kratko uvajte u ispranjena u vruu vodu za aj; moe se
friideru do korienja. Prosena doza: 1 nainiti pasta za obloge, tinkture, napitke ili
supena kaika biljke po olji. Uzimati 3 puta jednostavno progutati. Ako je nekom teko
na dan. Infuzija se koristi kada su potreban da proguta kapsule, one se mogu navlaiti
isparljiva ulja iz biljaka, kao kod nane i potapanjem u vodu ili malo biljnog ulja.
metvice, ili kada je biljka sainjena od Kapsule treba uvati na hladnom, suvom
mestu, da ne bi izgubile vlagu i postale
cvetova ili listova.
''Sunani aj'' se pravi na sledei nain: krte. Viak toplote i vlage e omekati
Stavite 1 uncu suene biljke i pintu vode u kapsule i one e poeti da se lepe jedna za
veliku staklenu teglu. Neka to stoji na drugu. Prednosti: Kapsula je spremna za
suncu 2-4 sata; i toplota sunca e upotrebu; i biljke jakog ukusa, kao to je
koren odoljena ili pelen, je prijatnije
ekstrahovati biljku u tenost.
uzimati. Kapsule je takoe lake staviti u
2 Napitak (decoction) (kljuajui): rektum
nego
tablete,
za
tretman
(1) Stavite 1 uncu suene biljke (ili 2 unce hemoroida i drugih rektalnih bolesti.
svee biljke) u 1 pinte hladne vode. Nedostaci: Ako se proguta, uzimate prah, a
Kljuajte 20-30 minuta (ili due ako je ne infuziju ili napitak; a prah u kapsulama
koren veoma tvrd). Ocedite bistru tenost. postepeno stari. Veliki nedostatak je da se
(2) Evo alternativnog metoda (koji zahteva mnoge kapsule prave od kljualih tkiva
vie vremena): Uzmite 1 uncu suve biljke ili dobijenih od zaklanih ivotinja; prema
2 unce svee biljke (usitnite za najbolje tome, koristite samo kapsule nainjene od
rezultate), natopite 3-12 sati u 1 pinte biljnog elatina.
hladne vode. Zatim neka krka u vruoj
7 Tablete: Suene biljke (plus
vodi 30 minuta. Ocedite tenost u istu
posudu. Dopustite da se primiri i blago ekscipijent [vezivnik ili nosilac]) se presuju
ohladi. Pijte tenost dok je jo topla. u oblik tablete. Tableta se moe koristiti na
Prosena doza: 1 supena kaika na 1 uncu isti nain kao kapsula. Prednosti: Tablete se
vode. Uzimajte 3 puta na dan. Da bi se obino ne lepe zajedno i opirae se toploj
ekstrahovali dublji isceljujui kvaliteti klimi bolje od kapsula. Moete da pravite
stabljika, korena, i kore, biljke moraju biti u tablete sami i da tano znate ta je u
kljualoj vodi 15-25 minuta. esto su biljke svakoj. Nedostaci: Treba paziti da vae
nepokrivene tokom krkanja, da bi neto zalihe biljnog praha ne postanu previe
stare; jer e se teko rastvoriti u stomaku.
vode isparilo.
Postoje dva naina za pripremanje
Infuzije
i
napici
zahtevaju
kratak
vremenski period za pripremanje; i moraju sopstvenih tableta: (1) Kupite jeftinu
se koristiti pre nego to uegnu ili pre nego mainu za tablete. Ispresovae ih u
to pone rast neeljenih materijala (obino odgovarajui oblik. Pomeajte bilje sa 1/10
veznika (crveni brest, itd), pre pravljenja
u roku od 24-72 sata).
tableta. (2) Drugi nain je fino isitniti biljku i
3 Tinktura: 1-2 unce suenih biljaka se dodati malu koliinu (1/10 ukupne koliine)
natapa u 1 pinti hladnog itnog alkohola crvenog bresta, biljni sirup, ili drugo lepljivo
(brendi ili votka) tokom 2 dana. Tokom tog bilje. Dodajte malu koliinu vode pri
vremena, ustro protresite meavinu 3 meanju, odravajui vrstou preparata.
puta na dan. Zatim ocedite i uskladitite za Zatim ih umotajte u male pilule, veliine
upotrebu. Prosena doza: Jedna supena graka. Osuite ih (1) rasprostirui ih po
kaika bistre tenosti. Prednost: Biljka ili plitkoj posudi i ostavljajui ih da se sue na
biljna meavina (nekoliko biljaka zajedno sobnoj temperaturi ili (2) stavljajui ih u
pomeanih) spremna je za trenutnu rernu: Zagrejte unapred rernu na 250
upotrebu kad god je to potrebno, bez zatim je iskljuite i stavite plitku posudu u
problema starenja. Nedostatak: Piete penicu oko 15-30 minuta. Proverite ih
alkohol.
svakih 5 minuta. Kada se osue, stavite ih
4 Ekstrakti tenosti: Ovo je tinktura u boicu i drite ih na hladnom, suvom
koja moe biti koncentrisana kao i obina mestu, kao to je friider. Kada ih dajete
tinktura, ali moe biti i do 5 puta deci, mogu se umoiti u med, melasu, ili
koncentrovanija.
puter od kikirikija kako bi se prikrio ukus.
5 Koncentrovano bilje: Ovo su
8 Elektuarijum: Ovo je biljni preparat
relativno novi proizvodi na tritu. Neke koji se mea sa medom, javorovim
biljke treba uzimati u veim dozama da bi sirupom, puterom od kikirikija, ili crvenim
bile efektivne. Za one koji uzimaju vie brestom, kako bi se formirala pasta i zatim
kapsula
biljke
na
dan,
korienje umotala u loptice. One se zatim daju deci
koncentrovanih biljaka je od velike pomoi. da ih progutaju sa sokom. Bilo koja biljka u
Koncentracije je esto 4-6 puta vea od prahu moe se pomeati sa medom i
originalne biljke. Koncentrisanje biljke idu odmah dati bez napredne pripreme.
jedan korak dalje od biljnih ekstrakata; Izmerite tanu koliinu biljke i zatim
sue se zamrzavanjem da bi se uklonila sva dodajte zaslaiva.
vlaga. Rezultat je proizvod bez rastvaraa
bez dodatog alkohola! Ovaj prah ima sve
7 Znaajne injenice o bilju
hranljive materije u obliku koji e se brzo

1 Skladitenje: Bilje se najbolje

skladiti u staklenim teglama. Nemojte ih
izlagati suncu due vremenske periode.
2 Teinski faktor: Krupnijim osobama
su potrebne vee koliine nego manjim ili
mravim osobama. enama su generalno
potrebne manje doze nego mukarcima,
zbog njihove manje prosene teine. Deci i
starijim osobama su potrebne manje doze.
3 Klima: Medicinski efekat biljaka se
pojaava u arkim klimama, pa u tim
prilikama treba davati manju koliinu.
4 Ljudi se razlikuju po reakcijama:
Neki ljudi slabije podnose bilje od drugih.
Najbolje je davati manju dozu i videti
reakciju. Uvek je bezbedno poeti sa
manjom dejom dozom, zatim postepeno
poveavati do vee doze ako se tako ini
najbolje. Postepeno poveavajte dozu,
ostajui na svakom nivou 2-3 dana, da
biste pazili na neobine reakcije.
5 Koliine za decu: Evo formule:
Podelite 75 (pretpostavljena prosena
teina odrasle osobe) sa teinom deteta.
Na primer: Dete tei 25 kilograma. Ovo je
1/3 prosene teine odrasle osobe (od 75
kilograma). Zato mu dajte samo treinu
regularne doze.
6 Tokom trudnoe: ene reaguju
drugaije na biljke kada su trudne. U
takvim prilikama bolje je davati manje doze
bilja i posmatrati reakciju. Ponekad su
blage i hranljive biljke najbolje. Neke
lekovite biljke ne treba davati tokom
trudnoe (ukljuujui diuretike, purgative, i
emenagoge; svi su aktivni u predelu karlice
i treba ih izbegavati).
7 Nervozni ljudi: Dajte im manje doze
nego robusnijim osobama.
8 Ljudi sa povienim krvnim
pritiskom: Ovi ljudi treba da izbegavaju
bilje koje stimulie srce ili suava krvne
kapilare i arterije (koren sladia, efedra, i
urevak su primeri). Ali crvena paprika i
beli luk mogu se koristiti u normalnim
koliinama.
9 Kada se bilje kombinuje: Bilje se
esto kombinuje; ali, ako se ne sprovodi
pravilno, jedna biljka moe da nadjaa ili
neutralie efekat drugih.
10 Bilje laksativi: Dajte sporodelujue
laksative ujutru, kako se ne bi remetio san.
Moe biti potrebno i 1-3 dana da bi
delovali; dok brzodelujui laksativi obino
deluju posle 4-8 sati. Nemojte poveavati
koliinu dok se 3-dnevni period ne zavri,
koristei istu koliinu svakog dana. Zatim,
ako se ne ostvare eljeni rezultati, moete
da poveate koliinu. eljeni cilj su obino
2 pranjenja creva na dan.
11 Sedativi i antispazmodici: Dajte
ih na prazan stomak ili neposredno pre
spavanja.
12 Astrigenti i minerali: Astrigente
ne treba uzimati u isto vreme sa hranljivim
dodacima koji sadre gvoe. Tanini u
astrigentima izvlae kalcijum, gvoe i
druge vane minerale iz creva. Prema
tome, astrigente treba davati samo kratko
vreme.
13 Bilje koje isti krv: Uzimajte ovo
bilje na prazan stomak.
14 Jako, gorko bilje: Da biste izbegli
muninu, uzimajte dovoljno vode uz njih.
15 Snano bilje: Paljivo primenjivati
bilje koje ostvaruje snane efekte. Tu

spadaju lobelija, bobice kleke, cimicifuga

(smrdljivka), vinobojka, jedi, i rastavi.
16 Gorke pilule: Imaju tonian efekat
na stomak, varenje, i srodne organe.
17 Biljne temperature: Vrua infuzija
ili napitak koristi se za izazivanje znojenja.
Hladni ajevi koriste se za tonian efekat, i
topli ajevi proizvode oseaj relaksacije.
(Verbena je najbolja za izazivanje znojenja.)
18 Tablete nasuprot kapsula: U
arkim klimama je lake raditi sa tabletama
nego sa kapsulama; kapsule se esto lepe
meusobno. Vegetarijanci mogu bilo da
otvore i isprazne kapsule ili da koriste
tablete, poto se kapsule prave od
proizvoda iz klanice.
19 Bilje za vreme obroka: Da bi se
izbeglo
uzimanje
prevelike
koliine
tenosti, za vreme obroka je poeljnije
uzimati kapsule ili tablete nego ajeve.
20

Variranje
intenziteta
i
primenjene
koliine:
Evo
nekoliko
principa koje treba imati na umu:
Za spor, postepen, opti efekat, dajte
bilje u malim koliinama ili sirup ili mleko
izmeu obroka. Ovo e usporiti apsorpciju.
Za poboljanje apetita, pojaanje
digestivne sekrecije ili, za lokalan efekat na
stomak ili creva, dajte bilje pre obroka.
Biljke davati u gumi arabici ili maslinovom
ulju za lokalizovan efekat na stomak ili
creva.
Da bi se izbegla iritacija koju izazivaju
neke biljke, davati ih u sirupu ili sojinom
mleku.
Da bi se poveala apsorpcija bilja i
proizveo bri efekat, dajte ih 1-2 sata
nakon obroka.
Da bi se smanjio gorak ukus bilja, bez
smanjenja gorine, uzmite dozu u velikoj
koliini tenosti, sirupu, ili medu. Gorak
ukus je esto neophodan da bi dolo do
pravilnog efekta, ali se gorina moe
prikriti.
Tenosti koje nisu prijatnog ukusa mogu
se lake uzimate hladne, nakon pijenja
obine vode.
21 Sedmini dan pauze: Da bi bile
najbolje delovalo, ne treba ih uzimati jedan
dan svake sedmice. Zatim, nakon 2-3
sedmice tretmana, bilje ne treba uzimati 3
dana za redom. Tokom ovog perioda
odmora, posmatrajte pacijenta. (1) Ako i
dalje ima malo energije ili se simptomi
pogoraju, na kraju perioda pauze, ponovo
primeniti date biljne doze. (2) Ako doe do
poboljanja tokom pauze, produite pauzu
jo jedan dan a zatim nastavite sa
tretmanom uz manje doze nego to su
ranije koriene. (3) Ako izgleda da se
potpuno oporavio tokom pauze, onda se
tretman moe promeniti na toniniji,
hranljiviji pristup. (4) U ovom periodu se
mogu uoiti novi simptomi ili problemi. Ako
se to desi, treba primeniti biljnu formulu ili
novu terapiju za njihovo reavanje. (5) Ako
jaa tokom svakog perioda pauze, ponite
da smanjujete terapiju i produavate
periode odmora.
22 Tipovi ajeva: Kada se uzimaju
gorki ajevi, imaju tonian efekat na
varenje i srodne organe. Hladna infuzija ili
napitak se koriste za tonian efekat. Vrui
ajevi se koriste za izazivanje znojenja.
Topli ajevi e dovesti do oputanja.

23 Tipovi bilja: Cvee i listovi, poto

su osetljiviji, koriste se u obliku infuzija.
Napitak se koristi kada elimo da izvuemo
lekovita svojstva iz veine korenja, kore,
granica, i semenja.
24 Odreivanje doze: Prvo prouite
predloene doze za svaku biljku. Zatim
razmotrite da li je bolest hronina ili
akutna; da li je pacijent dete ili odrasla
osoba; i da li je jak, slab, ili je pacijentkinja
trudna. Moda je prisutna laktacija ili
menstruacija.
Razmotrite
starost,
temperament, pol, i veliinu osobe. Uvek je
bezbednije zapoeti sa malom dozom; i,
ako se to pokae dobro, postepeno je
poveajte do normalne doze. Ako e se
biljka davati detetu, dajte mu samo deo
koliine koju bi primila odrasla osoba:
Pretpostavljajui da prosena osoba tei 75
kilograma, ako je dete teko 25 kilograma,
75 se podeli sa 25 = 1/3 doze za odrasle.
25 Bilje za decu: Deci i odraslima sa
akutnom boleu dajte samo blago bilje, ne
jake laksative i snane biljke za ienje.
Blago bilje moe se dati u velikim
koliinama, obino 1 olja aja po dozi. Evo
blagog bilja: nana, kamilica, maja
metvica, list gaveza, kopriva, mijakinja,
klasasta metvica, i lucerka. Snaga i nivo
energije osobe puno govori.
8 Tipovi biljnih aplikacija
1 Obloge: Ovo su pamuna platna
umoena u infuziju od biljnog aja ili
napitak koji je vru koliko se to moe
tolerisati. Postavlja se na deo tela. To
stimulie cirkulaciju krvi i limfe; zagreva
zglobove i druge delove tela; redukuje
unutranje zapaljenje; i olakava koliku i
bol. Smenjivanjem vrue i hladne obloge,
isceljujua krv kree se bre u i iz
pogoene oblasti. Ovo je naroito od koristi
za usporenu cirkulaciju, zatvor, zadravanje
urina, itd. Nakon natapanja biljnim ajem,
zavrnite i blago iscedite vrui pekir i
postavite ga na pogoenu oblast. Preko
toga postavite sloj plastike. Da biste
zadrali toplotu, postavite preko suvi pekir
ili grejnu oblogu. Sa vremena na vreme
ponovo natopite vrue, vlano platno.
2 Kana obloga: Ovo je mala gomila
usitnjene biljke ili biljke u prahu, navlaeno
vodom
(i/ili
tinkturama,
infuzijama,
napicima, melemima, uljima) i primenjeno
na povrinu koe. Svea biljka moe se
primeniti bez vlaenja. Ako e se telo
pomerati, obmotajte platno oko obloge da
bi stajala u mestu, moda blago privezati.
Obloge od kae se koriste za smanjenje
zapaljenja, i izvlaenje gnoja i prisutnih
estica. umbir i kajen paprika pojaavaju
cirkulaciju; ehinaceja i beli luk smanjuju
infektivne rane. Valerijana i kava kava
ublauju bol. Tinktura lobelije dodata oblozi
takoe umanjuje bol. Obloga od gline, sa ili
bez bilja, sabijena do guste, testaste
konzistencije, dobra je za izvlaenje otrova.
Glina se moe kupiti u prodavnicama
zdrave hrane. Pomeana sa listovima
kupusa, obloga od gline je dobra za ireve i
tumore. Pomeana sa kajen paprikom ili
umbirom u prahu, mogu se tretirati
zglobovi sa artritisom.

3 Melem: Melem se koristi za tretman

ireva i suve koe ili svraba na koi.
Astrigentno bilje (kora belog hrasta,
movarna trava) poboljava tonus koe.
Demulcentno bilje (gavez) omekava i
odrava povrinu vlanom i zdravog
izgleda. Melemi predstavljaju zgusnuta
biljna ulja, bilje i malo ulja (nikada
mineralno ulje) da bi se prekrila meavina,
peena u prekrivenom loncu na 125-200
dva do etiri sata. Istopite pelinji vosak
(oko 1 unce na 1 pintu ulja) i pomeajte
ga u ulju. Sauvajte melem dodavanjem
supene kaike vitamina E po olji rastvora
u 1 uncu melema.
4 Ulja: Ulja se obino prave od nane i
aromatinog bilja, i primenjuju se za
pojaavanje cirkulacije i zagrevanje oblasti,
i tretiraju kone bolesti i bolne zglobove.
Koriste se i pri masai, za suvu kou; treba
ih utrljati na povrinu koe pre primene
kane obloge, vrueg pakovanja ili obloge.
Dodajte 1 uncu maslinovog ulja u 2 unce
isitnjene biljke. Paljivo pomeajte i pecite
u penici na 115-200 dok bilje ne postane
hrskavo (oko 2-4 sata). Kad se to desi, ulja
su napustila bilje i ula u maslinovo ulje.
Ocedite biljno ulje. Dodajte mu ulje iz jedne
400 I.U. kapsule vitamina E na svaku olju
biljnog ulja (kao prezervativ). Stavite ulje u
tamnu bocu. Maslinovo ulje obino moe
dugo da traje pre nego to uegne.
Koa e bre apsorbovati neka ulja od
drugih. Kada elite da ulje ostane na koi
dui vremenski period da pomoglo
zaceljenju spoljnih rana, itd, koristite
maslinovo ulje ili ulje kikirikija, ili avokada.
(Ulje od peninih klica, susama i
suncokreta apsorbuje se mnogo bre.)
Esencijalna biljna ulja mogu se takoe
kupiti u prodavnicama zdrave hrane i
koncentrovanija su.
5 Vaginalno ispiranje: Koristi se za
tretman vaginalnih infekcija i prekomernog
sekreta. Priprema se pravljanjem snane
infuzije ili napitka korienjem biljaka kao
to su hydrastis canadensis (kanadski
ljuti), mira, crveni brest, bokvica, i (ako
postoji prekomeran sekret ili krvarenje)
kora belog hrasta. Jednu supenu kaiku
jabukovog sira treba dodati na etvrt
galona aja, da bi se odrao kiseli pH. Dok
je aj topao, primenite vaginalno ispiranje.
Zadrite 3-5 minuta. Koristite jednom
dnevno 5-7 dana, i samo tokom infekcije.
Nakon
toga,
koristiti
samo
jednom
meseno. Trudnice ne treba da koriste
vaginalno ispiranje.
6 Bolus: Ovo je epi koji se ubacuje u
rektum ili vaginu, za izvlaenje toksina i
tretman oteklina, infekcija, cisti, tumora,
zapaljenja, i hemoroida. Za vaginalne
infekcije, bolusi se koriste samo kada
vaginalo ispiranje nije uspeno. Biljke koje
se koriste za bolus su astrigenti (kora belog
hrasta, movarna trava, hamamelis),
demulcenti (crveni brest, koren gaveza), i
antibiotiko bilje (beli luk, hidrastis,
aparal, mira). Za pravljenje bolusa,
dodajte 10% crvenog bresta u prahu (po
zapremini ili teini) vaim odabranim
biljkama.
Dobro
promeajte
biljke.
Postepeno sipajte vodu u meavinu dok ne
dobije gustu, testastu konzistenciju. Zatim
je uvaljajte u trake oko ina debljine i
ina duine. Ako je potrebno, stavite
meavinu u friider da se ohladi pre

valjanja epia. Kada se oforme, ostavite ih

da se osue stajanjem na suncu ili u penici
na niskoj temperaturi. Pazite da ne izgore.
Zatim ih stavite u teglu i uvajte u
friideru. Pre ubacivanja epia, neka
odstoji na sobnoj temperaturi 15-20
minuta, da bi se zagrejao. Da bi ubacivanje
bilo lake, umoite u maslinovo ulje ili toplu
vodu i brzo ubacite. Ubacite ga pre duih
perioda odmora u krevetu.
9 Dvadeset i dve korisne obloge
Za vie o oblogama, videti str. 183184.
1- Obloga od kupusa: Usitnite listove i
postavite oblogu na kou. To e izvui
otrove i gnoj. Kada postane vrua,
zamenite je novom. Drugi nain za
pripremanje kupusa: Operite list, poloite
ga na dasku za hleb, uvaljajte ga oklagijom
da se izlome nabori i vene, zatim postavite
na kou.
2 Obloga od belog luka: Usitnite
svei beli luk i dodajte toplu vodu i brano.
Olakava bol, gnoj, i infekciju.
3 Obloga od krompira: Postavite
izrendan sirov krompir na modrice,
istegnua, ili ireve.
4 Obloga od argarepe: Uzmite
pulpu (koja ostaje nakon pravljenja soka od
argarepe ili rendanja argarepe) i stavite
na modrice, rane, ispucalu kou, i
bradavice.
5 Obloga od gaveza: Izgnjeite
listove, zatim ih natopite ajem od gaveza.
Dobra je za otvorene rane, povrede, ili
otekline.
6 Obloga od smokve: Zagrejte
smokve 3 minuta, otvorite, i postavite ih na
inficirane rane.
7 Seme lana: Kuvajte u kljualoj vodi
da bi se izvuklo isceljujue ulje sa
spoljanje koice semena lana. ustro
meajte drvenom kaikom. Promeajte sa
malo maslinovog ulja (samo koliko treba za
razlganje ovrslih grudvica). Stavite u
platnenu vreu, umoite u vruu vodu i
primenite toplotu na bolnu oblast.
8 umbir: Kuvajte koren umbira u
kljualoj vodi ili dodajte umbir u prahu u
kljualu vodu. Umoite previjeno platno u
vodu i primenite za olakanje bola ili za
dovoenje krvi do povrine zakrene
oblasti.
9 Hmelj: Neka se natapa 10 minuta a
zatim primeniti. Ublava zapaljenja i ireve,
i smanjuje bol pri zubobolji.
10 Obloga od ovsene kae: Ohladite
kuvanu ovsenu kau; zatim postavite u
meko pamuno platno. Postavite preko
zapaljenja i ujeda insekata, i prekrijte
suvim platnom. Primenite grejno jastue.
11 Crni luk: Postavite preni crni luk
na oblasti sa modricama, zapaljenjem, i
povredama. U hitnim sluajevima, koristite
sirov luk. Kao i argarepe i repa, crni luk
ima izuzetnu mo izvlaenja.
12 Bokvica: Primenite list ove
neprocenjive biljke, bilo izmrvljen ili
izgnjeen na oteklu ili otvorenu ranu.
Obmotajte oko prsta u sluaju prita.
Privrstite trakom ili zavojem. Odbacite ako
postane vrue i primenite novu bokvicu.

13 Krompir: Stavite sirov / narendan

beli krompir na istegnue, modricu, ili ir.
14 Pirina: Natopite integralni pirina
u maloj koliini vode. Ili kratko kuvajte ili
odbacite vodu i umeajte sirov pirina u
pastu. Primenite na ranu.
15 alfija: Primenite hladan aj, ili
izgnjeen vru list, na grube ogrebotin i
povrede.
16 So: Zagrejte 1-2 funte morske soli.
Stavite u jastunicu i primenite na
povreenu ili bolnu oblast.
17 Crveni brest: Napravite gustu
grudvu, isecite, dodajte kafenu kaiku
umbira, zatim brano dok ne ovrsne. Ovo
e izvui zapaljenje i temperaturu.
18 Obloga od tofua: Napravite
grudvu od soje, dodajte supenu kaiku
peninog
brana,
i
primenite
na
zapaljenje. Stavljajte naizmenino ovu
oblogu i vruu oblogu od umbira za
smanjenje bola.
19 Hamamelis: Biljna obloga je
izuzetna za smanjenje povrinskih oteklina
na telu ili oima. Destilisan hamamelis, koji
se moe nai u apoteci, moe se primeniti
na modrice, opekotine od sunca, i
posekotina. Primenite korienjem vate na
male oblasti, ukljuujui oi. Koristite
natopljeno platno za vee oblasti.
20 Hajduka trava: Kuvajte listove u
kljualoj vodi i primenite. Dobri su za
smanjenje otoka i ublaava bol u uhu.
Pomoie u sluaju modrica i ogrebotina.
Moe se primeniti u aju za dojilje sa
bolnim bradavicama ili za ispiranje u
sluaju osipa, ekcema, i otrovnog brljena.
21 Drveni ugalj: Ovo je izuzetan lek.
Primenite navlaen ugalj u oblozi na
povrinske infekcije. Za dublje infekcije,
umotajte ugalj u pakovanje i primenite ga
preko noi; zatim ponovo promenite ujutru.
Ovo je dobro za dublje infekcije, ne samo
za povrinske.
22 Obloga od gline: Uzmite glinu sa
mesta gde se moe nai i steriliite je u
penici. Ili je kupite u prodavnici zdrave
hrane (ili obinu glinu ili bentonitnu glinu).
Pomeajte glinu sa onoliko vode ili biljnog
aja koliko je potrebno da se dobije gusta
konzistencija, nalik na hlebno testo.
Primenite na modrice i infekcije. Pomeajte
glinu sa zdrobljenim listovima kupusa i
postavite meavinu na ireve ili tumore.
Pomeajte glinu sa kajen paprikom ili
umbirom i primenite na bolne zglobove sa
artritisom.
10 Dvadeset esencijalnih ulja
Esencijalna ulja se uvek primenjuju
spolja; nikada, nikada ih ne treba gutati!
Unoenje moe da bude smrtonosno.
Primenjuju se na kou i koriste se kao
aroma, za pomo odreenim fizikim
stanjima.
Kupite male boice, poto kiseonik u
boici postepeno kvari ulje. Pazite da na
boici pie ''isto esencijalno ulje''. Neka
ulja ne mogu se ekstrahovati (kao na
primer ulje breskve ili ulje cveta jabuke);
produkti koji se tako reklamiraju nisu pravi.
Smernice za upotrebu: Razblaite malu
koliinu esencijalnog ulja bilo u vodi ili u
drugom ulju (ulju nosiocu). Ili primenite ili
ga udahnite. Najbolja ulja nosioci su

maslinovo ulje, bademovo ulje, ulje kajsije,

ulje semena groa, ili ulje jojobe.
Ulje za lice: Dodajte 6 kapi esencijalnog
ulja na 1 uncu ulja jojobe.
Ulje za masau: Dodajte 25 kapi
esencijalnog ulja na 2 unce maslinovog
ulja, bademovog ulja, ili ulja kajsije.
Kupke: Dodajte 8 kapi esencijalnog ulja
na 1 olju vode i stavite u kupku.
Ispiranje kose: Dodajte 10 kapi
esencijalnog ulja na 16 unci vode.
Balzam za kosu: Dodajte 1 kap
esencijalnog ulja na 4-6 unce balzama.
Antiseptiko ienje: Dodajte 25 kapi
esencijalnog ulja na 2 galona vode.
Kedar Antiseptik, astrigent, i sedative.
Dobar za bronhijalne probleme.
Kamilica Olakava bol, smanjuje
greve, dobra za glavobolju kada se
primenjuje u kompresi za glavu.
Mukatna kadulja Anti-zapaljenska,
antidepresant. Pomae izazivanju sna.
Nemojte koristiti tokom trudnoe.
empres

Antiseptik,
astrigent,
antispazmotik. Suava krvne sudove,
ublaava kaalj.
Eukaliptus antiseptik, dobar protiv
virusa, dekongestant (trlja se na grudi),
ekspektorant. Smanjuje temperaturu i
bolove.
Tamjan Anti-zapaljenski, antiseptik,
sedativ. Koristan za bronhiolitis.
Geranijum

Za
dijabetes,
antidepresant,
antiseptik.
Ovo
blago
sedativno ulje je korisno za nervnu tenziju,
PMS.
Grejpfrut Smanjuje apetit, zadravanje
vode. Vri detoksifikaciju koe i pomae
smanjenju teine.
Miloduh Detoksifikacija, ienje,
antiseptik. isti plua od kongestije i
pomae disanje.
Smreka Detoksifikacija, diuretik, i
antiseptik. Pomae pri artritisu i celulitisu.
Ne koristiti tokom trudnoe.
Lavanda Umiruje i normalizuje, bori se
protiv bakterijskih i gljivinih infekcija.
Dobra za akne, opekotine, ekcem.
Limun Odlian ubica klica. Dobar za
proirene vene i smanjenje oteklina.
Nana Koristan za glavobolje, zamor,
kongestiju, temperaturu, bol u miiima,
probleme sa sinusima.
Rua Tonini astrigent, antiseptik,
antidepresant.
Dobar
za
nervozu
i
nesanicu.
Ruzmarin Meu najboljim uljima;
dobar za bol, infekciju, greve, perut,
celulit, glavobolju.
Palisandrovina Dobra za anksioznost,
depresiju, glavobolju, muninu, napetost, i
PMS. Predstavlja antiseptik i ima umirujue
dejstvo.
Sandalovina Antiseptik, ekspektorant,
antispazmodik. Herpes, kone infekcije,
umirujui efekat.
Hajduka trava Poboljava varenje,
sniava krvni pritisak, pomae protiv
infekcija i greva.
11 Osobine bilja

Lekovito bilje proizvodi odreene efekte u

telu. Svi ovi mogui efekti zovu se ''osobine
bilja''. Jedna biljka e proizvesti odreene
efekte dok e druga moda proizvesti neke
od istih, kao i neke druge. Dalje se navode
glavne kategorije biljnih osobina. Kao
primeri se navode neke od najboljih biljaka
koje sadre ove osobine.
Ovoj listi je dodat ''slae se sa'' odeljak.
To je zato to biljke sa odreenim
osobinama najbolje deluju sa biljkama koje
sadre odreena druga svojstva. ''Slae se
sa'' odeljak navodi koje su to biljke. Oni koji
su iskusni biraju jednu ili dve biljke koje
imaju jednu ciljnu osobinu (primer:
antipiretik, ili sniavanje temperature).
Ovome e se dodati jedna ili dve druge
komplementarne biljke koje ostvaruju
eljeni cilj. Uenjem da kombinujete biljke,
postajete vetiji!
Osnovna biljna formula: Evo opteg
opisa za pripremu biljne formule za akutne
bolesti:
(1) Koristite veliku proporciju (oko 70%80% po teini) od 1 do 3 biljke koje
poseduju primarne osobine potrebne za
tretman bolesti (ekspektorant za kaalj,
antibiotske i osobine preiavanja krvi za
infekcije, osobine zagrevanja za prehlade,
itd).
(2) Dodajte malu koliinu stimulanta
(kajen paprika dobro deluje), za podsticanje
dejstva primarne lekovite biljke.
(3)
Dodajte
malu
koliinu
antispazmodika, za smanjenje napetosti u
telu.
(4) Dodajte malu koliinu karminativa ili
demulcenta, za obezbeivanje nenog
dejstva i zatite sistema.
1 Alterativi (Preiivai krvi): Ovo
su biljke koje preiuju krv. One podstiu
ienje poboljanjem rada slezine, jetre,
bubrega, i creva i treba ih koristiti tokom
dueg perioda kako bi se postepeno izvrila
detoksifikacija krvotoka; ovo zauzvrat
poboljava varenje, apsorpciju, i lezdanu
sekreciju. Loe navike se takoe moraju
ispraviti. Neista krv izaziva infekcije,
artritis, kone bolesti, rak, itd. Primeri:
Lucerka, crvena detelina, beli luk, utika,
cimicifuga, kajen paprika, aparal, gavez,
ehinaceja, vidac, hidrastis, gotu kola,
bokvica,
sasafras,
medvee
groe,
ranilist, tavelj obini. Slae se sa:
Dodajte stimulant, kao to je kajen paprika,
da bi se ubrzalo dejstvo alterativa. umbir
e uraditi isto to, uz dodatno dejstvo na
genitalno-urinarnu
oblast.
Dodajte
aromatinu biljku, da bi se prikrio ukus
alterativa.
Menta
je
istovremeno
aromatina i alterativ.
2 Anodini: Bilje koje ublaava bol
smanjujui nadraljivost nerava i nervnih
centara. Mogu se koristiti kao obloge na
povrini ili unositi u obliku ajeva, tinktura,
ili praha. Anodini su blisko povezani sa
antispazmodicima.
Primeri:
kapica,
kamilica, valerijana, ehinaceja, umbir,
hmelj, lobelija, vrbena. Slae se sa:
Antispazmodici i bilje za nerve slau se
dobro sa anodinima, esto korienjem
kajen paprike (stimulans) radi isticanja.
3 Antelmintici: Bilje koje ubija ili
izbacuju crevne gliste i parazite. Vermicidi

unitavaju gliste ali ne moraju uvek izazvati

njihovo izbacivanje iz creva; i posle
vermicida treba primeniti, ili ih kombinovati
sa, laksativom ili kataricima. Primeri: beli
luk, crni orah. Vermifuzi izbacuju gliste iz
creva. Primeri: krkavina, lincura, pelen.
Slae se sa: Laksativi se skoro uvek slau
sa antihelminticima. Bilje za nerve se esto
dodaje za oputanje odreene oblasti u
kojoj postoji napetost zbog prisustva glista.
4 Antiacidi: Bilje koje popravlja kisele
uslove u stomaku, krvi i crevima. Primeri:
list ili koren gaveza, seme lana, maline,
crveni brest, ranilist. Slae se sa:
Stimulantnim biljem, kao to su umbir i
kajen
paprika,
radi
pojaavanja.
Demulcentno bilje ublaava i otklanja bol u
odreenim oblastima.
5 Antibiotici: Bilje koje ne samo
inhibira rast (i unitava) viruse i bakterije,
ve i podstie telesni imunitet. Primeri:
aparal, ehinaceja, beli luk, hidrastis, mira,
tahebo.
6 Antikatarali: Biljke koje olakavaju
probleme
sa
sluzokoom.
Primeri:
anelika, movarna trava, sranik, kajen
paprika, gavez, oman, beli luk, umbir,
divlja
trenja.
Najbolje
je
pojaati
odstranjivanje koristei uz to i biljke
laksative ili ajeve diuretike.
7 Antiemetici: Bilje koje olakava
muninu u stomaku i spreava povraanje.
Primeri: umbir, karanfili, hidrastis,
lobelija (veoma male doze), nana, crvena
detelina, klasasta metvica. Slae se sa:
elimo ne samo da ublaimo povraanje,
ve i da smirimo ivce (jer je ponekad
povraanje
izazvano
nekim
nervnim
stanjem). Kljuna stvar je uzrok munine.
Demulcent (bilje protiv bolova) e ublaiti
oblast stomaka a jetreno bilje (kao to je
utika) e pomoi jetri. Laksativni klistir se
uvek koristi da oisti creva, u velikoj meri
umanjujui ansu za muninu.
8 Antipiretici: Bilje koje hladi sistem i
sniava temperaturu. Primeri: lucerka,
mijakinja,
limun,
sladi,
limeta,
pomoranda, kapica, odoljen. Slae se sa:
Stimulantno bilje (kajen paprika, umbir)
koristi se za pojaavanje cirkulacije to je
bre mogue i odnoenje otrova. Diuretino
i dijaforetino bilje (list maline, nana) dobro
se kombinuje. Tonino bilje regenerie celo
telo.
9 Antiseptici: Bilje koje spreava rast
bakterija. Primeri: beli luk, ehinaceja,
hidrastis, smirna, utika, sranik, crni orah,
sabal (testerasta palma), kora belog hrasta.
Slae se sa: Stimulantno bilje (kajen
paprika, umbir) ubrzava zaceljenje.
10 Antispazmodici: Bilje korieno za
greve, miine greve, i konvulzije.
Primeri: smrdljivka, blue cohosh, kajen
paprika, fenel, beli luk, lobelija, nana,
malina, alfija, kapica, odoljen, vervain
(vrbena), divlji jam. Ovo bilje pomae pri
grevima,
velikoj
razdraljivosti,
onemoalosti, histeriji, grevima u crevima
i nogama, menstrualnim grevima, crevnim
glistama koje izazivaju greve, dejim
konvulzijama,
itd.
Slae
se
sa:
Stimulantno bilje (kajen paprika, umbir)
pojaava i ubrzava dejstvo.
11 Aperienti (laka sredstva za
ienje): Bilje koje proizvodi blagi
laksativni efekat, omekavajui stolicu.

Primeri: smokve, seme lana, voe, sladi,

maslinovo ulje, suve ljive, suvo groe.
Slae
se
sa:
Koristiti
sa
blagim
stimulantom i biljem za nerve, kao
pomonim sredstvom.
12 - Aromatici: Bilje koje ima prijatan
miris i ukus. Njihovo esencijalno ulje
stimulie
gastrointestinalnu
sluzokou.
Pomau varenje i izbacuju gasove iz
stomaka i creva. Koriste se za prikrivanje
ukusa gorkog bilja. Nemojte ih koristiti ako
je stomak naduven. Primeri: seme anisa,
utika, karanfili, seme korijandera, mora,
umbir, bobice kleke, nana, ruzmarin,
alfija, sasafras, klasasta metvica, ranilist.
Videti takoe Karminativi, dole. Slae se
sa: Slau se sa gotovo svakom drugom
klasom bilja, ne menjajui njihova lekovita
svojstva, ve poboljavaju ukus drugog
bilja.
13 Astrigenti: Bilje koje pojaava
tonus i vrstou tkiva, i smanjuje
proizvodnju sluzi iz nosa, creva, vagine i
otvorenih rana. Primeri: Kora belog hrasta,
hamamelis, movarna trava, kajen paprika,
vidac, piskavica, gravel root, divizma,
bokvica, malina, alfija, crveni brest, squaw
vine (mitchella repens, jarebiina boba),
medvee groe, vrbena, kora divlje
trenje, hajduka trava, tavelj, yerba
santa. Slae se sa: Kada se koristi za
unutranju upotrebu, dodati aromatino
bilje za poboljanje ukusa.
14 Bilje za srce: Bilje koje pojaava
snagu srca. Primeri: cimicifuga, bobice
gloga, srenjak. Slae se sa: Dodajte bilje
za ienje koje pojaava tonus srca,
ukljuujui kajen papriku. Dodajte takoe
ulje peninih klica. Dodajte hranljivo i
alterativno bilje, kao pomo pri oporavku
srca.
Ponekad bilje za nerve moe da
ublai bol, ali e antispazmodici bre
delovati na otklanjanju bola.
15 Karminativi: Bilje koje sadri
isparljiva ulja koja stimuliu izbacivanje
gasova iz gastrointestinalnog sistema.
Takoe
pojaavaju
tonus
njegovog
miinog zida, stimuliui time peristaltiku
(pokreti crevnog kanala). Aromatino bilje
takoe predstavlja karminative. Primeri:
Anis, kim, korijander, kumin, miroija,
mora, sasafras, klasasta metvica, timijan,
nana, anelika, maja metvica, kajen
paprika, kamilica, beli luk, umbir, bobice
kleke, smirna, perun, saparina, odoljen.
Slae se sa: Moete da ubrzate dejstvo
stimulantom (kajen paprika, itd), a
antispazmodici pomau pri bolu.
16 Katartici: Bilje koje izaziva brzo
izbacivanje sadraja celog crevnog trakta.
Primeri: krkavina, aloe vera, sena. Slae
se sa: Koristiti umbir kao vodei faktor za
unoenje u abdominalnu oblast. Pored
toga, stimulantno bilje (malo kajen paprike)
ubrzava dejstvo, bilje za nerve pomae
peristaltikim miiima, a antispazmodici
ublauju bol. Karminativi (divlji jam, seme
celera, itd) uklanjaju gasove. Uvek dodajte
demulcent ili emolient za ublaavanje
stanja u oblasti, jer katartici mogu da imaju
jako dejstvo.
17 Halogogi: Bilje koje podstie tok
ui. Primeri: utika, cvekla, sranik,
konopljua, krkavina, kajen paprika, oman,
lincura,
hidrastis,
hmelj,
miloduh,
maslinovo ulje, mahonija, vrbena, divlji
jam, pelen, tavelj.

18 Demulcenti: Bilje koje omekava i

ublaava
iritaciju
sluzokoe
(koja
predstavlja zidove svih unutranjih upljina
u
telu).
Primeri:
agar-agar,
irska
mahovina, seme lana, indijska bokvica,
crveni brest, aloe vera, koren ika,
mijakinja, podbel, koren gaveza (ne list),
kukuruzna svila, piskavica, kelp, sladi, beli
slez, divizma. (Ovo bilje se esto kombinuje
sa drugim biljem u prahu, kao vezivo pri
izradi tableta od bilja.) Slae se sa:
Demulcenti se slau sa svim ostalim biljem.
19 Deobstruenti: Bilje koje uklanja
opstrukcije. Primeri: utika (jetra, uni
mehur), culver's root (visoka estoslavica)
(creva), hidrastis (lezde), gravel root
(bubrezi),
koren
hortenzije
(bubrezi),
bokvica (krv, bubrezi). (Za tretman creva,
videti Aperienti i Laksativi.) Slae se sa:
Kombinuje se sa biljem za nerve ili
antispazmodicima i esto demulcentom
radi olakanja, jer esto dolazi do
odreenog oteenja creva pri opstrukciji.
Beli slez ili gavez e pomoi u reizgradnji
oblasti.
20 Diaforetici (sudorifici): Bilje koje
pojaava znojenje. Utiu na celokupni
sistem za cirkulaciju i spadaju u tri podtipa:
Stimuliui
dijaforetici:
Primeri:
anelika, blaeni kalj, konopljua, buu,
beli luk, umbir, nana, klasasta metvica,
hajduka trava. Neutralni dijaforetici:
Primeri: horehound (oajnica), afranika,
saparina,
sasafras.
Relaksirajui
dijaforetici: Primer: plava verbena,
maja
metvica,
kamilica,
matinjak,
srenjak, svilenica, timijan, vrbena, vrba,
divlji jam. Slae se sa: Treba uvek dodati
stimulantno bilje (umbir, slaica, kajen
paprika) da bi se pojaalo znojenje i
tretman vodom. Uvek koristiti vlanu
toplotu u hladnoj oblozi i bez obzira na
terapeutski proces koji se primenjuje,
koristiti i puno tenosti i ajeva. Bilje za
nerve oputa tkiva, otvara pore, i pojaava
dejstvo. Dijaforetici se slau sa veinom
bilja.
21 Diskutienti: Bilje koje razlae i
uklanja tumore i abnormalan rast. Koriste
se u oblogama, fomentations (videti
poglavlje o Hidroterapiji), i unose se u
obliku ajeva. Primeri: Crvena detelina,
aparal, beli luk, crni orah, koren ika,
avolja kanda, vinobojka (samo za
spoljanju upotrebu). Slae se sa:
Stimulantnim biljem (kajen paprika) i
demulcentima.
22 Diuretici: Bilje koje poveava
proizvodnju mokrae. Naravno, treba piti
dodatnu vodu kada se uzimaju diuretici.
Uglavnom se kombinuju sa demulcentima,
da bi se ublaila bilo kakva iritacija od
kiseline ili peska. Diuretici su vani pri
retenciji vode, bola u beici, kamena u
bubregu, scalding urine (peenje, bol pri
mokrenju?), gojaznost, prostatitis, bol u
leima, gonoreja, erupcije na koi, i
oticanje
limfnih
vorova.
Primeri:
Kukuruzna svila, gravel root, svilenica,
kaulofilum,
koren
ika,
aparal,
prilepnjaa,
maslaak,
hamelirium,
komora, gotu kola, bobice gloga, bobice
kleke, brusnica, divizma, bokvica, miela,
kora belog hrasta, vrba. Slae se sa:
umbir e usmeriti delovanje bilja u predeo
bubrega/mokrane
cevi.
Koristiti
stimulantno bilje (kajen papriku) za

ubrzavanje dejstva; i koristiti tonike za

nerve, za oputanje kanala i otvaranje
zalistaka radi lakeg protoka tenosti i
poveanja tonusa oblasti.
23 Emetici: Bilje koje izaziva
povraanje. Daju se uglavnom u vidu
ajeva ili tinktura. Primeri: Lobelija
(tinktura ili olje aja), movarna trava,
aparal,
hamelirium,
(velike
doze),
mandragora (velike doze). Slae se sa:
Emetici se obino koriste sami, ali moe se
dodati blagi stimulans (aj od nane), za
ublaavanje bola pri povredi miia.
24 Emenagozi: Bilje koje podstie
menstrualno luenje. Primeri: miela,
srenjak, anelika, cimicifuga, blaeni kalj,
kaulofilum, kamimilica, lincura, hidrastis,
smirna, metvica, prickly ash (Zantoxylum
americanum), ruta. Slae se sa: Slau se
dobro sa stimulantnim biljem, biljem za
nerve,
demulcentima, i emolientima.
Emenagozi zavise od stimulanta umbira
kao nosioca. Ponekad se proizvodi gas,
zata se koristi karminativ.
25 Emolienti: Bilje koje ublauje i
umiruje, kada se primenjuju spolja u obliku
melema, obloga i fomentations. Mogu se
koristiti za unutranju upotrebu zahvaljujui
svom demulcentnom kvalitetu. Primeri:
Seme lana, crveni brst, ulje peninih klica,
irish moss, mijakinja, podbel, koren
gaveza (ne list), piskavica, beli slez,
bokvica. Slae se sa: Slau se dobro sa
skoro svim biljem ili kombinacijem bilja.
26 Ekspektoranti: Bilje koje pomae
izbacivanje sluzi iz grla i plua. Generalno
se kombinuju sa demulcentima, koji su
umirujui. Primeri: Beli luk, aparal,
gavez,
oman,
komora,
piskavica,
horehound, lobelija, plunjak, divizma,
smirna, kopriva, bokvica, svilenica, timijan,
vrbena (spori?), divlja trenja, yerba
santa. Slae se sa: Kombinuju se sa
demucelntima, emolientima, stimulantnim
biljem, antispazmodicima, i nutritivnim
biljem.
27 Febrifugi: Bilje koje ublaava
temperaturu. Primeri: konopljua, maja
metvica,
maslaak,
miloduh,
nana
(metvica), taruak, vrba, hajduka trava.
Slae se sa: Slau se sa stimulativnim
biljem, antispazmodicima, i sa veinom
dijaforetika.
28 Galaktogogi: Bilje koje pomae
luenje mleka kod majke koja doji.
Primeri: Seme anisa, blaeni kalj, cumin,
maslaak, komora, piskavica, malina,
verbena. Slae se sa: Galaktogogi
najbolje deluju sami. Postoji niz biljaka koje
majka koja doji ne treba da uzima. (Videti
poglavlje Bilje za trudnou, str 722-726)
29 Hemostatici: Bilje koje zaustavlja
unutranje
krvarenje
ili
hemoragiju.
Primeri: Borovnica, koren cvekle, kupina,
divizma, koriva,
kora
belog hrasta,
hamamelis, hajduka trava. Videti takoe
Astrigenti. Slae se sa: Dobro se
kombinuju sa stimulantnim biljem i
antispazmodicima,
ali
ih
ne
treba
kombinovati sa biljkama koje ire pore (kao
to su dijaforetici).
30 Hepatici: Bilje koje jaa, poveava
tonus, i stimulie sekretivne funkcije jetre.
Primeri: Aloe vera, utika, movarna
trava,
alpska
krkavina,
argarepa,
maslaak, divlji jam, ranilist, kiselica. Slae

se sa: Dobro se slau sa stimulantnim

biljem
(kajen
paprika,
umbir),
sa
antispazmodicima, i sa karminativima.
esto se dodaju aromatici, da se pokrije
gorina.
31 Laksativi: Krkavina, seme lana,
seme
indijske
bokvice,
agar
agar,
severnoamerika konopljua, kora alpske
krkavine, prileaa, hidrastis, srenjak,
Oregon grape root, senna, kiselica. Slae
se sa: Kombinuje se sa emolijentima,
demulcentima, stimulantnim biljem, biljem
za
nerve,
antispazmodicima,
karminativima,
i
esto
se
dodaje
aromatino bilje.
32 Litotriptici (rezolventi): Bilje koje
razlae i izbacuje kamenje i ljunak u
bubregu i unoj kesi. Primeri: Gravel
root, kukuruzna svila, imirika, buu,
krkavina, aparal, maslaak, bobice kleke,
beli slez, Oregon grape root, medvee
groe. Slae se sa: Dodajte demulcente i
emoliente pri izbacivanju ili razbijanju
kamena, jer je prolazak kroz mokrane ili
kanale une kese veoma bolno. Maslinovo
i prirodna ulja su odlina za olakavanje
prolaska, ali nikada ne treba koristiti
mineralno ulje. Bilje za nerve oputa tenziju
u samom traktu, pri emu se kanali ire i
kamenje se lake izbacuje.
33 Limfatici: Bilje koje stimulie i isti
limfni sistem. Primeri: Beli luk, crni orah,
aparal, maslaak, ehinaceja, Oregon
grape root, kiselica. Slae se sa: Alterativi
i stimulantno bilje su korisni.
34 Mucilagno bilje: Bilje koje
ublaava upaljene delove. Primeri: Agar
agar, seme lana, crveni brest, koren belog
sleza, okra, mijakinja, koren gaveza,
plunjak,
divizma.
Takoe
videti
Demulcenti. Slae se sa: Kombinuju se sa
hranljivim biljem, demulcentima, i veinom
bilja, pri emu mucilagno bilje deluje kao
nosa.
35 Bilje za nerve: Bilje koje deluje kao
tonik za nerve. Olakavaju bol i reguliu
nervni sistem. Primeri: Hmelj, lobelija
(male koliine), kapica, crvena udika,
gravel root, lady's slipper, imela, srenjak,
mugwort, passionflower, kora breskve,
svilenica, verbena, ranilist. Slae se sa:
Kombinovati
sa
antispazmodicima
i
stimulantnim biljem.
36 Hranljivo bilje: Bilje koje
obezbeuje znaajnu koliinu hranljivih
materija i pomae u izgradnji tela. Primeri:
Lucerka, spirulina, perun, listovi gaveza,
koren gaveza, crvena detelina, ruini
pupoljci, crveni brest, kiselica. Slae se
sa: Svo bilje je delimino hranljivo. Sa
specifinim
hranljivim
biljem,
dodati
demulcente i emoliente, za ublaavanje
oblasti za varenje, i ponekad stimulativno
bilje (kajen paprika), radi apsorpcije.
37 Oftalmici:
Bilje koje pomae
oima. Primeri: Eyebright (pre svega),
mijakinja, komora, divizma, ruta. Slae
se sa: esto zahtevaju bilje za nerve jer je
bol u oima jak. Korisni su i antispazmodici
(pojaiva, kao to je kajen paprika) i, u
brojnim sluajevima, demulcent.
38 Oksitocici (parturienti): Bilje koje
pomae pri poroaju i olakava poroaj.
Primeri: Angelika, enski koren, blue
cohosh, bobice kleke, malina, squaw vine.
Slae se sa: Dobro se kombinuje sa biljem

za
nerve,
kao
i
antispazmodicima,
stimulantnim biljem, i skoro uvek biljkom
kao to je list maline, za olakanje karline
oblasti.
39 Paraziticidi: Bilje koje ubija i
uklanja parazite sa koe. Primeri: Crni
orah, cassia, pelen, klini, aparal,
ehinaceja, false unicorn, beli luk, lincura,
ruta, timijan, ranilist. Slae se sa: Dodati
demulcente i emolijente, za ublaavanje
digestivne oblasti.
40 Purgativi: Bilje koje ima veoma
snaan klistirni efekat. Primeri: Kora
alpske krkavine, ricinusovo ulje, koren
mandragore, senna. Kombinovati ih sa
karminativima za ublaavanje smetnji.
Slae
se
sa:
Najbolje
je
dodati
antispazmodike, emolijente i demulcente.
Bilje za nerve se dobro kombinuje a
karminativi e smanjiti proizvodnju gasova.
41 Rubefacijenti: Bilje koje se
primenjuje lokalno, za stimulisanje i
pojaanje protoka
krvi
na povrini.
Primeri: Kajen paprika, seme slaice, ulje
pitome nane, ulje ruzmarina, ulje timijana,
prickly
ash,
ruta.
Slae
se
sa:
Stimulantnim biljem, kao to je kajen
paprika ili umbir.
42 Sedativi: Bilje koje ublaava
funkcionalnu aktivnost organa ili delova
tela. Utiu na cirkulaciju, smanjujui nervno
optereenje. Primeri: Maja metvica, sve
metvice, hmelj, kapica, black haw, bobice
gloga, miloduh, kava kava, matinjak,
passionflower,
kora
breskve,
crvena
detelina, ruta, saw palmeto, sorrel,
valerijana, kora divlje trenje, hamamelis
(amerika leska), ranilist.
43 Sialagogues: Bilje koje podstie
pojaano luenje pljuvake. Primeri: Kajen
paprika, umbir, licorice, prickly ash,
ehinaceja. Slae se sa: umbir i nekoliko
drugih stimulanata dobro deluju, jer
nadrauju pljuvane lezde.
44 Stimulanti: Bilje koje podstie
funkcionalnu aktivnost tela, poveavajui
time nivo energije. Primeri: Kajen paprika,
beli luk, en-sen, umbir, crvena detelina,
anelika,
movarna
trava,
severnoamerika konopljua, cvetovi zove,
oman, false unicorn, komora, fo-ti, gravel
root, bobice kleke, mandragora, smirna,
metvica, prickly ash, malina, ruzmarin,
ruta, sasafras, taruak, kora divlje trenje,
hajduka trava, yerba santa. Slae se sa:
Kombinuju se dobro sa veinom bilja.
45 Bilje za stomak: Bilje koje jaa
funkcionisanje stomaka. Iako su obino
gorke, podstiu i poboljavaju varenje i
apetit.
Primeri:
petrovac,
imirika,
blaeni kalj, oman, bobice kleke, mugwort,
kora breskve, ruta, pelen. Slae se sa:
Demulcenti i emolijenti esto su potrebni
za ublaavanje. Hranljivo bilje, mucilagi, i,
u veini sluajeva, stimulanti takoe se
dodaju. Ako je bol jak, mogu se pomeati
sa biljem za nerve i antispazmodicima.
46 Stiptici: Bilje (obino astrigenti)
koje
zaustavlja
krvarenje,
unutranje
krvarenje, i gnojenje rana. Mogu se
primenjivati za spoljanju ili unutranju
upotrebu.. Primeri: kora belog hrasta,
hamamelis,sranik,
shavegrass,
listovi
bokvice, hajduka trava. Slae se sa:
Stimulantno bilje poboljava dejstvo.

47 Tonici: Bilje koje poveava energiju

i jaa telo. Pojaavaju snagu miia i tonus
nervnog sistema poboljavajui varenje i
asimilaciju, doprinosei optem dobrom
stanju. Tonici za unu kesu: Primeri:
hidrastis, mahonija, perun, wild yam.
Tonici za srce: Primeri: likopus, bobice
gloga, srenjak, ensen. Tonici za crevni
sistem: Primeri: imirika, listovi kupine,
krkavina, hidrastis. Tonici za bubrege:
Primeri: buu, koren ika, prilepaa, fo-ti,
kava kava, perun, pipsiseva, saw palmeto,
medvee
groe.
Tonici
za
jetru:
Primeri: imirika, kora alpske krkavine,
krkavina, maslaak, vidac, fo-ti, hidrastis,
mandragora. Tonici za plua: Primeri:
bethroot, gavez, oman, piskavica, beli luk,
plunjak, svilenica, divlja trenja. Tonici za
nerve: Primeri: Kamilica, hmelj, lady's
slipper, valerijana. Tonici za stomak:
Petrovac, blaeni kalj, oman, lincura,
hidrastis, mugwort, malina, kora divlje
trenje, pelen. Slae se sa: Koristiti
demulcente i emolijente za ublaavanje, i
esto se kombinuje mucilagno bilje sa
stimulativnim biljem, antispazmodicima, i
karminativima
da
bi
se
smanjila
proizvodnja
gasa.
Tonici
se
dobro
kombinuju sa veinom bilja, i obino
zahtevaju aromatike da bi bili prijatniji.
48 Bilje za povrede: Bilje koje
podstie zaceljivanje posekotina, rana, i
opekotina titei od infekcija i stimuliui
elijski rast. Primeri: Aloe vera, ulje ajnog
drva, beli luk, crni orah, gavez (listovi ili
koren),
piskavica,
plunjak,
divizma,
bokvica, crveni brest, hajduka trava.
Slae se sa: Stimulantno bilje, kao to je
kajen paprika, i moe se koristiti
samostalno kao bilje za povrede. Kada
postoji bol, dodati antispazmodike i bilje za
nerve. Za svee povrede, ulja i mucilagno
bilje odrava bilje za povrede sveim radi
breg zaceljenja. Omiljena biljka je crveni
brest.
12 Bilje koje ete najvie koristiti
Jedan od najveih problema koje ljudi
imaju kada ele da koriste biljke je odakle
poeti! Ima ih tako puno. Koje su
najznaajnije za moju malu policu? Evo liste
bilja koje ete najee koristiti. Naiete
svaku detaljno objanjenu u narednom
odeljku o 126 najznaajnijih biljaka.
Pet najznaajnijih biljaka:
Kajen paprika, ugalj, beli luk,
hidrastis, pitoma nana.
Narednih pet najznaajnijih biljaka:
Ehinaceja, krkavina, maja metvica,
kukuruzna svila, hmelj.
Narednih pet najznaajnijih biljaka:
Gavez, seme lana, umbir, crveni
brest, hamamelis.
Narednih pet najznaajnijih biljaka:
Lobelija, smirna, kapica, vrbena,
crvena detelina.
Narednih
deset
najznaajnijih
biljaka:
Kamilica, mijakinja, dong kvaj,
vidac, licorice root, crvena malina,
squaw vine, valerijana, kora divlje
trenje, divlji jam.
Narednih dvadeset najznaajnijih
biljaka:

imirika, smrdljivka, koren ika,

aparal,
crvena
udika,
klini,
maslaak, piskavica, divizma, ovas,
perun, bokvica, svilenica, indijska
bokvica, alfija, sasafras, kora belog
hrasta, pelen, hajduka trava, kiselica.
13 126 najvanijih biljaka
Ovde
ete
pronai
osnovne
informacije
o
najznaajnijem
lekovitom bilju, i o uglju:
Koje biljke su najznaajnije
Narodno ime svake biljke Njeno
nauno ime Delovi biljke koji se
koriste
u
terapeutske
svrhe

Specijalne osobine svake biljke

Delovi tela na koje biljka utie
Nekoliko naina za pripremanje biljke
za upotrebu Koliina za upotrebu i
uestalost Prvenstvena svrha zbog
koje se biljka koristi Dodatne
informacije o biljci Upozorenja o
upotrebi biljke.
Ova kolekcija raznovrsnih podataka
(naroito lekovite upotrebe) o vie od sto
najznaajnijih biljaka, premauje one koji
se mogu nai u veini drugih knjiga o
biljkama. Pa ipak, u Enciklopediji prirodnih
lekova, to je samo deo jo vee koliine
podataka o kunim lekovima.
Petrovac
(Agrimonia eupatoria) Delovi koji se
koriste: Biljka. Osobine: Hepatik, biljka za
stomak, astrigent, diuretik, tonik. Na ta
utie: Stomak, jetra i creva.
Pripremanje i koliina: Kljuajui
napitak: 1 unca do 1 pinte vode. Pustiti
da kljua do 1 pinte. Uzeti 3-5 supene
kaike 3-4 puta dnevno. Tinktura: Uzeti 3060 kapi 3-4 puta dnevno. Ekstrakt tenosti:
Uzeti -1 supene kaike 3-4 puta dnevno.
Prah: Uzeti 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna) 3
puta dnevno.
Svrha: Unutranja upotreba; ameriki
indijanci koristili su petrovac kao tonik za
jaanje celog sistema. Naroito se koristi za
sve digestivne poremeaje i za jaanje
stomaka, creva, jetre, unog mehura, i
bubrega. Jak napitak od korena i listova
koristi se za tretman bubuljica, mrlja na
koi, i ireva. Infuzija od listova moe da se
koristi za tretman utice i drugih problema
jetre. Koristi se za zapaljenske bolesti. Kada
se kombinuje sa demulcentom (divizma ili
crveni brest), vaginalna kupka nainjena od
listova moe se efektivno koristiti za
prekomeran vaginalni sekret.
Spoljanja upotreba; obloga koja sadri
petrovac primenjuje se za atletsko stopalo,
rane, povrede, ujede insekata, i kone
erupcije. Za ujede i ubode korisna je i
unutranja upotreba. Tinktura primenjena
na kou e izvui trnove i iverice.
Napomena: Koren lincure (Gentiana)
deluje kao i petrovac kao gorki tonik, za
stimulisanje organa za varenje. Za ovo se
obe biljke pripremaju u obliku aja,
koristei jednu uncu do jedne pinte vode.
Petrovac je prilino gorak i sadri oko 5%
tanina, koji pojaavaju astringentnost.

Upozorenje: Ne treba se koristiti u

sluaju suvoe telesnih sekreta.
Lucerka (Medicago sativa, alfalfa)
(Medicago sativa) Delovi koji se koriste:
Vrhovi. Osobine: Alterative, hranljiva biljka,
antipiretik. Na ta utie: Stomak i krv.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3
puta dnevno. Tinktura: Uzimati 5-15 kapi 3
puta dnevno. Ekstrakt tenosti: Uzimati
do 1 kafene kaike 3 puta dnevno. Prah:
Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna) 3
puta dnevno.
Svrha: Unutranja upotreba; lucerka se
mora koristiti u sveem, sirovom obliku da
bi se obezbedile hranljive materije kojima
lucerka obiluje. Svi vitamini i glavni
minerali se nalaze u lucerki, uz izuzetak
vitamina D. Lucerka pomae apsorpciju
proteina, masti i ugljenih hidrata i
predstavlja odlian preiiva krvi. Moe
se dodati u supe i salate. Osam tableta
lucerke, uzete za vreme obroka (poeljno je
savakati ih pre gutanja) obezbeuju
vlakna koja u znaajnoj meri pomau
regularnom radu creva.
Puno ljudi voli klice lucerke, ali ih dobro
isperite pre upotrebe, da bi se uklonili bu i
bakterije. Zbog slinih osobina, lucerka se
koristi kao zamena za cvetove crvene
deteline.
Dobra
je
za
sniavanje
temperature. Lucerka preiava telo i
poveava alkalnost. Sniava holesterol,
uravnoteava eer i hormone, i podstie
funkciju hipofize. Deluje kao diuretik,
napada glivice, ublaava zapaljenje i
pomae
smanjenju
razliitih
tipova
krvarenja.
Lucerka je dobra za ireve, poremeaje
koe, sistema za varenje, kostiju i zglobova.
Sniava holesterol i uravnoteava hormone
i nivo eera u krvi. Dobra je za artritis i
druge poremeaje kostiju i zglobova. Kada
se uzima svaki dan, poboljava apetit,
olakvaa mokrane i crevne probleme,
uklanja zadranu vodu, a pomae i kod
peptikih ireva.
Arapi su je nazvali al-falfa, ''otac biljaka''.
Oni su bili meu prvima koji su uvideli
njene zadivljujue osobine. Lucerka se
esto dodaje drugim biljkama zbog svojih
hranljivih osobina. Moe se dodavati kao
10%-20% od formule.
Aloe vera
(Aloe vera var. officinalis) Delovi koji se
koriste:
Gel
od
listova.
Osobine:
Demulcent, emolijent, laksativ, vulnerar,
emenagog. Na ta utie: Koa, debelo
crevo, i stomak.
Pripremanje i koliina: Gel: Uzimati 2
unce svaki put, do 1 pinte dnevno.
Tinktura: Uzimati 10-40 kapi 3 puta na dan.
Ekstrakt tenosti: Uzimati -1 kafene
kaike 3 puta dnevno.
Svrha: Gel od listova ove pustinjske
biljke je neprocenjiv. Najbolje je koristiti
svee pokupljen sa biljke. Gajite vie
biljaka; ne moe ih biti previe! Zbog
neprijatnog ukusa, kada se koristi kao
purgativ obino se uzima u obliku praha ili
pilule. Takoe moe da dovede do bolova u
stomaku i da izazove zatvor, pa je za

najbolje rezultate treba kombinovati sa

karminativnom biljkom (kao to je pitoma
nana). Spoljanja upotreba; Mogu se isei
svei listovi aloe kako bi se pristupilo
elatinoznom soku i zatim utrljati na kou.
Gel unutar listova ima sposobnost da
isceljuje
i
najozbiljnije
opekotine
(ukljuujui opekotine od sunca) i kone
osipe. Moe se koristiti za ujede i ubode
insekata, otrovni hrast i brljen, za ruke
oteene deterdentom, akne i svrab koe.
Koristi se za apscese, infekcije u ranama,
nadraenu kou, i ireve. Kae se da
pomae zaceljenju rana spreavajui ili
izvlaei infekciju. Kao sredstvo za prvu
pomo
za
opekotine
i
povrinsku
nadraljivost, odlomite list i iscedite gel na
pogoenu oblast. Kada se primenjuje na
kou za ozbiljne opekotine i kone osipe,
moe se ostaviti na koi dva dana bez
menjanja aplikacije. aj napravljen od
isuenog soka slui kao dobro sredstvo za
ispiranje rana i za oi.
Unutranja upotreba; Aloa je dobra za
hronini zatvor, gastritis, hiperacidnost, i
stomane ireve. Predstavlja laksativ i
regulator rada creva. Poto kada se koristi
samostalno moe da izazove grenje creva,
najbolje je kombinovati je sa korenom
umbira. Kombinovati 4 dela praha aloe i 1
deo praha od korena umbira i napunite
''00'' elatinozne kapsule. Uzimati 2
kapsule, 3 puta na dan. Pri unutranjoj
upotrebi, poveava protok krvi kod onih sa
slabom cirkulacijom. 1950-ih je otkriveno
da je korisna za smanjenje radioaktivnosti.
Korisna je i za leenje side.
Drugi
nain
za
tretman
gastrointestinalnih ireva je uzimanje gorkog gela
aloe u malim koliinama u pravilnim
razmacima (ukupno oko pinte na dan za
ireve), uz aj od umbira i korena sladia,
da bi se spreile neeljene reakcije na
gorak ukus.
Biljke aloe se lako nabavljaju i dobro
rastu u kui. Potrebno je da ih zalivate
samo jednom sedmino. Postavite kod
junog prozora. Postoji nekoliko razliitih
aloa biljaka, ali je aloe vera najbolja za
medicinsku upotrebu.
Upozorenje:
Ne
koristiti
tokom
trudnoe, ni u velikim dozama kada su
prisutni hemoroidi. Neki ljudi su alergini
na alou. Prvo nanesite malu koliinu iza
uveta ili na ruku. Ako se javi peenje ili
osip, nemojte je koristiti.
Angelika, anelika
(Angelica archangelica) Delovi koji se
koriste: Koren i list. Osobine: Karminativ,
dijaforetik, emenagog, stimulant, Alterativ,
ekspektorant,
tonik.
Na
ta
utie:
Cirkulacija, srce, stomak, creva, i plua.
Pripremanje i koliina: Infuzija (list):
Natapati biljku 15 minuta. Piti 1-2 unci 3
puta dnevno. Napitak (koren): Pustiti da
krka 10-15 minuta. Piti 1-2 unci 3 puta
dnevno. Tinktura: Uzimati 5-15 kapi 3 puta
dnevno. Ekstrakt tenosti: Uzimati -1
kafene kaice 3 puta dnevno. Prah: Uzimati
3-5 #0 (15-30 zrna) 3 puta dnevno.
Svrha: Unutranja upotreba, aj od
angelike poboljava cirkulaciju i zagreva
telo. To je jedna od najboljih biljaka za
upotrebu pri hladnoi zimi. Redovna

upotreba e stvoriti odbojnost prema

alkoholnim piima.
aj od angelike stimulie apetit, smanjuje
stvaranje gasova, goruicu, i miine
greve (ukljuujui greve stomaka i
creva), i stimulie delovanje bubrega.
Koristan je za raznovrsne stomane i
crevne
probleme,
ukljuujui
ireve,
povraanje, i stomane greve. Moe se
koristiti
za
povratnu
temperaturu,
glavobolju zbog nerava, koliku, i optu
malaksalost. To je dobra biljka za
dodavanje tretmanima za plune bolesti,
kaalj, prehlade, temperaturu, pleuritis, i
sve plune bolesti.
Spoljanja upotreba, aj od anelike je
koristan pri tretmanu reumatizma, uz pintu
kljuale vode prelivene preko unce
ogoljenog korena. Uobiajena doza je 2-3
supene kaike 3 puta dnevno.
Napomena:
Koren
skupljati
druge
godine.
Upozorenje: Pri korienju u velikim
dozama, angelika ima negativan uticaj na
krvni pritisak, rad srca, i disanje. Jak je
emenagog i trudnice ne treba da je
uzimaju. Dijabetiari treba da izbegavaju
korienje angelike, jer ima sklonost da
poveava nivo eera u krvi. Budite paljivi
pri sakupljanju biljke u prirodi, jer se moe
pomeati sa evropskom vodenom kukutom,
koja je smrtonosno otrovna. Postoji i druga
biljka,
zvana
''angelica''
(Angelica
sylvestris); ali to je druga biljka, sa
razliitim osobinama, i koristi se daleko
ree.
Astragalus
(Huang chi,) Delovi koji se koriste: Koren.
Osobine: Stimulant, diuretik, tonik. Na ta
utie: Slezina, bubrezi, plua, i krv.
Pripremanje i koliina: Uzimati 4 do 18
grama, nekoliko puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba, astragalus
pomae
neutralisanju
temperature
i
poboljava varenje. To je jedan od
najvrednijih tonika, naroito korien za
mlae od 35 godina. Specifian je za sve
bolesti kod kojih se javlja propadanje i
iscrpljivanje jer jaa otpornost tela. Pomae
funkcionisanje
nadbubrene
lezde
i
varenje. Pojaava metabolizam, proizvodi
spontano znojenje, podstie zaceljivanje, i
obezbeuje energiju za izlaenje na kraj sa
zamorom i produenim stresom. Pomae
zatiti
imunog
sistema
i
poveava
izdrljivost. Dobar je za prehlade, grip, i
probleme
povezane
sa
imunom
deficijencijom, ukljuujui sidu, rak, i
tumore. Pomae onima sa hroninom
slabou plua.
Upozorenje: Ne koristiti ako postoji
temperatura.
imirika
(Berberis vulgaris) Delovi koji se koriste:
Kora korena. Osobine: Antiseptik, hepatik,
biljka za stomak, alterativ, aromatik, tonik.
Na ta utie: Jetra, slezina, sistem za
varenje, krv.
Pripremanje i koliina: Infuzija: unce
do 1 pinte vode. Natapati 10 minuta.
Uzimati 1-4 olje dnevno pre obroka.
Napitak (kora korena). Pustiti da kljua 10

minuta. Uzeti 1 supenu kaiku po potrebi.

Tinktura: Uzeti -1 kafene kaike po
potrebi. Ekstrakt tenosti: Uzeti -1 kafene
kaike po potrebi. Prah: Uzimati 2-5 #0
kapsula (15-30 zrna) 3 puta dnevno.
Svrha: Unutranja upotreba, kora korena
imirike sadri alkaloide koji podstiu
luenje ui. To je ini korisnim za razliite
probleme jetre. imirika se prvenstveno
koristi za sva stanja slabog rada jetre; i,
zbog gorine, najbolje je uzimati je u malim
koliinama. Infuzija je korisna za oteenu
slezinu i hronine stomane probleme kada
se uzima u koliini supene kaike nekoliko
puta na dan, naroito pre obroka. imirika
iri krvne sudove, sniavajui krvni pritisak.
Usporava stopu sranog rada, ublaava
bronhijalnu konstrikciju i usporava disanje.
Unitava bakterije na koi i stimulie rad
creva. Kafena kaika korena e proistiti
creva. Kombinovana sa kajen paprikom,
hidrastisom, i lobelijom, specifina je za
uticu i hepatitis.
Spoljanja upotreba, napitak bilo bobica
ili kore predstavlja dobro sredstvo za
ispiranje usta i grla. Sve sok od ploda e
ojaati desne i ublaiti pioreju kada se
protrlja ili primeni direktno na desne.
Upozorenje: Ne treba ga uzimati tokom
trudnoe.
Movarna trava, Mirika?
(Myrica cerifera) Delovi koji se koriste:
Koren.
Osobine:
Astrigent,
emetik,
stimulant. Na ta utie: Cirkulacija, stomak,
i creva.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak
(koren): Natapati 10-15 minuta. Uzeti 1
supenu kaiku po potrebi. Tinktura: Uzimati
15-30 kapi po potrebi. Ekstrakt tenosti:
Uzeti -1 kafene kaike po potrebi. Prah:
Uzimati 4-10 #0 kapsula (25-60 zrna) na
dan.
Svrha: Unutranja upotreba, movarna
trava je korisna kad god je potreban
astrigent. Kora belog hrasta se moe
koristiti kao zamena, ali nema stimulirajue
kvalitete kore movarne trave. Movarna
trava je stimulirajui astrigent koji podie
vitalnost sistema. Od ove znaajne biljke
moe se napraviti aj korienjem jedne
kafene kaike na olju vrue vode. Kada se
uzima kao topla infuzija, movarna trava e
izazvati znojenje, poboljati cirkulaciju, i
poveati tonus svih tkiva sa kojima doe u
kontakt. U velikim dozama deluje kao
emetik. Moe sluiti za ispiranje grla.
Obloga napravljena od ovog aja moe se
primeniti spolja nou za ublaavanje,
tretman i spreavanje pojave proirenih
vena. Male koliine se koriste
za
pomaganje varenja i tretman hroninog
gastritisa, enteritisa, dijareje, leukoreje, i
dizenterije. Snizie temperaturu, i dobra je
za poremeaje cirkulacije i ireve. Dobra je
i za oi i imuni sistem.
Movarna trava se moe koristiti za sva
stanja sluzokoe i moe se zameniti
smirnom. Koristi se za tretman prolapsa
materice;
prekomernog
menstrualnog
krvarenja; i moe se koristiti pri vaginalnom
ispiranju, za tretman vaginalnog izliva.
Zaustavie krvarenje creva, plua i
materice. Prah se moe uzimati u
elatinskim kapsulama, po dve odjednom

ako je potrebno. Direktna primena praha na

desne je dobra za tretman pioreje.
Spoljanja upotreba, movarna trava je
dobra za grizlice, bolove u grlu, proirene
vene i leukoreju.
Upozorenje: Movarnu travu ne treba
koristiti u velikim koliinama ili dui
vremenski period. Moe privremeno da
nadrai osetljiv stomak.
Srenjak
(Polygonum bistorta,) Delovi koji se
koriste: Koren. Osobine: astrigent, stiptik,
antiseptik. Na ta utie: Creva, plua, i
stomak.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1 supenu
kaiku nekoliko puta na dan. Tinktura:
Uzimati 5-15 kapi nekoliko puta na dan.
Ekstrakt tenosti: Uzimati -1 kafene
kaike nekoliko puta na dan. Prah: Uzimati
1-5 #0 kapsula (5-30 zrna) nekoliko puta
na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; srenjak je
moni astrigent. Kafena kaika korena u
prahu u olji kljuale vode, natapane 10
minuta pije se slobodno nekoliko puta na
dan, i predstavlja uspean tretman za
dijareju, dizenteriju, i krvarenje iz plua i
stomaka, ak i za krvavu dijareju. Moe se
koristiti za ispiranje za unutranje rane i
krvarenje. Vaginalno ispiranje moe se
koristiti za leukoreju.
Spoljanja upotreba; srenjak je dobar za
istegnua, tonzilitis, rane, i hemoroide.
Napitak se moe koristiti za ispiranje usta
za probleme desni i za zapaljenje usta
(stomatitis). Moe se koristiti za ispiranje
pri infekcijama grla. Kada se direktno
primeni na ranu, prah e zaustaviti
krvarenje.
Kupina
(Rubus villosus,) Delovi koji se koriste:
Listovi, koren, kora. Osobine: astrigent,
hemostatik, stiptik, diuretik, tonik. Na ta
utie: Stomak i creva.
Pripremanje i koliina: Napitak (koren,
kora): Natapati 5-15 minuta. Uzimati 4
unce 3-4 puta na dan. Tinktura: Uzimati 1 kafene kaike 3-4 puta na dan. Ekstrakt
tenosti: Uzimati -1 kafene kaike 3-4
puta na dan. Prah: Uzimati 2-5 #0 kapsula
(15-30 zrna) 3-4 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Listovi i
koren kupine predstavljaju poznat lek za
vodenastu dijareju, naroito kod dece.
Produena upotreba aja je korisna za
enteritis, hronino zapaljenje slepog creva,
i leukoreju. Ima i osobine ekspektoranta.
Listovi od kojih se napravi infuzija korisni su
za blae sluajeve dijareje i za bol grla. I
koren i listovi su dobri za loe varenje, kada
je izazvano nedovoljnim luenjem sekreta
lezda stomaka i creva. Kada se napravi
sirup, koristan je za decu sa slabim
stomakom, bez apetita, i bledilom koe.
enski koren
(Cimicufuga racemosa) Delovi koji se
koriste: Rizom. Osobine: Antispazmodik,

emenagog, alterativ, diuretik. Na ta utie:

Materica, nervi, plua, i srce.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Uzimati 1 kafenu kaiku na svakih 30
minuta, pa do 3 supene kaike na svaka 3
sata, po potrebi. Napitak (koren): Natapati
5-15 minuta. Uzimati 1-2 unce 3-4 puta na
dan. Tinktura: Uzimati 1/2-1 kafene kaike
3 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 530 kapi 3 puta na dan. Sirup: Uzimati -1
supene kaike 3-4 puta na dan. Prah:
Uzimati 1-5 #0 kapsula (5-30 zrna) tri puta
na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; enski
koren je koristan antispazmodik za sva
stanja
nerava,
napade,
konvulzije,
spazmodine probleme, greve, i bolove.
Ameriki indijanci su ga koristili za razliite
probleme karlice, materice, za ublaavanje
bolova pri poroaju i menstrualnom ciklusu,
ukljuujui bol u leima. Poboljae
menstrualni tok koji je smanjen izlaganjem
hladnoi. Sniava krvni pritisak i nivo
holesterola. Izaziva i pomae pri poroaju.
Mnogi herbalisti preporuuju uzimanje
enskog korena dve sedmice pre poroaja.
Dobar je za jutarnju muninu i bolove.
enski koren smanjuje proizvodnju sluzi.
Predstavlja moan lek za histeriju i
spazmodine probleme kao to su veliki
kaalj, tuberkuloza, i horeja. I infuzija i
napitak su korieni za reumatizam i
hronini bronhitis, kao i za neuralgiju i
bronhijalne greve. Ima sedativan efekat
na nervni sistem, ali deluje i kao stimulant
za srce. Male doze su korisne za dijareju
kod dece. Korien je za hidropsiju, spinalni
meningitis, i kao emetik. ak pomae i u
sluajevima ujeda otrovnih zmija. Moe se
koristiti za eruptivne bolesti, kao to su
male boginje; i, izjednaavajui cirkulaciju,
predstavlja odlino sredstvo za povien
krvni pritisak. Kombinovan u tinkturi ili u
kapsulama sa jednakim delovima omana i
kore divlje trenje i uziman uz aj
eriodiktiona (yerba santa), predstavlja
odlino
sredstvo
za
veliki
kaalj,
respiratorne greve, astmu, i bronhitis.
Napomena: enski koren esto se
kombinuje sa kaulofilumom (plavi koho),
poto se meusobno dopunjuju.
Upozorenje: Velike doze mogu da
izazovu muninu i vrtoglavicu. Neki
herbalisti navode da ne treba koristiti
kaulofolium ili enski koren u ajevima, jer
neki od aktivnih principa nisu rastvorljivi u
vodi.
? Crni viburnum
(Viburnum prunifolium, black haw) Delovi
koji se koriste: Kora korena. Osobine:
Antispazmodik, emenagog, sedativ, tonik.
Na ta utie: Materica, nervi, stomak, i
creva.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 30 minuta. Uzimati 3 unce 3-4
puta na dan. Napitak: Uzimati 1 uncu biljke
na 1 etvrt vode. Natapati 30 minuta.
Uzimati 1 supenu kaiku 3-4 puta na dan ili
po potrebi. Tinktura: Uzimati -1 kafene
kaike 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati -2 supene kaike 3-4 puta na
dan. Prah: Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60
zrna) 3-4 puta na dan.

Svrha:
Unutranja
upotreba,
Crni
viburnum je jo jedna korisna biljka za
enske probleme. Deluje kao tonik i sedativ
za enske reproduktivne organe. Ublaava
greve i kontrakcije u organima karlice.
Odlian je za bolne menstruacije, bilo zbog
iznurenosti nerava ili kongestije tkiva.
Veoma je koristan za slab menstrualan tok
praen uz oseaj pritiska i povratne bolove.
Koristan je za hronino zapaljenje materice,
kongestiju materice i leukoreju. Za razliku
od drugih ''enskih biljaka'' crni viburnum
moe se koristiti tokom trudnoe i
ostvaruje tonian efekat.
Crni orah
(Juglans nigra) Delovi koji se koriste:
Listovi
i
kora.
Osobine:
Antiseptik,
astrigent, vermicid, alterativ. Na ta utie:
Krv, creva, i nervi.
Pripremanje i koliina: Infuzija (listovi):
Uzimati 6 unci 1-4 puta na dan. Napitak
(unutranja kora): Natapati 10-15 minuta.
Uzimati 1 supenu kaiku 3-4 puta na dan.
Tinktura: Uzimati 10-20 kapi 3 puta na dan.
Ekstrakt tenosti: Uzimati 1-2 kafene kaike
3-4 puta na dan. Sirup: Uzimati 1 supenu
kaiku 1-2 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10
#0 kapsula (30-60 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Crni orah je bogat organskim
jodom
i
taninima
koji
obezbeuju
antiseptiko dejstvo. Unutranja upotreba;
Pomae zaceljenju rana na ustima i grlu,
pomae varenje i deluje kao laksativ. isti
telo nekih tipova parazita. U obliku infuzije,
dobar je za sva toksina stanja krvi. Moe
da pomogne snienju krvnog pritiska i
nivoa holesterola. Koristiti infuziju kao
inekciju za vaginitis, krvarenje, hemoroide,
crevne crve, dizenteriju, prolaps creva, i
prolaps materice.
Spoljanja upotreba; Crni orah je dobar
za modrice, gljivine infekcije, herpes,
otrovni brljan, bradavice, kosopasicu, i
ugu. Tinktura se moe koristiti za bojenje
rana i bubuljica. Primeniti tinkturu ili listove
u prahu na povrine koje krvare ili bolesti
vlane koe.
Blaeni kalj
(Cerbenia benedicta) Delovi koji se
koriste:
Vrhovi.
Osobine:
Emenagog,
galaktogog, biljka za stomak, tonik,
alterativ. Na ta utie: Stomak, srce, krv,
mlene lezde, i materica.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce po
potrebi. Tinktura: Uzimati 5-20 kapi po
potrebi. Ekstrakt tenosti: Uzimati -1
kafene kaike po potrebi. Prah: Uzimati 510 #0 kapsula (30-60 zrna) po potrebi.
Svrha: Unutranja upotreba; Blaeni
kalj je odlian stimulantni tonik za stomak,
poveavajui stomanu sekreciju. Tonik je
za srce, jer ga jaa. Pomae cirkulaciju i
pomae reavanju svih problema jetre.
Koristan je i za sve probleme plua i
bubrega. Stimulie apetit, deluje kao hrana
za mozak, i stimulie memoriju. Ublaava
zapaljenje i isti krv. Za preiavanje krvi,
kombinovati ga sa kiselicom i korenom
ika. Dobar je za enske probleme i
pojaava tok mleka kod dojilja. Topli aj,
pomean sa jednakim delovima listova

maline i korena belog sleza, poveava

koliinu majinog mleka.
Upozorenje:
Ako
se
uzima
u
prekomernim koliinama, blaeni kalj e
delovati kao emetik. Ne treba ga koristiti
tokom prva dva tromeseja trudnoe. Ne
treba ga uzimati samostalno ili u velikim
koliinama tokom ostatka trudnoe.
? Kaulofilum
(Caulophyllum thalictroides) Delovi koji
se koriste: Rizom. Osobine: Antispazmodik,
emenagog, oksitocik, diuretik. Na ta utie:
Materica, nervi, zglobovi, i mokrani
sistem.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Uzimati 3 unce 3-4 puta na dan. Napitak:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1-2 unce 3-4
puta na dan. Tinktura: Uzimati -1 kafene
kaike 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati 10-30 kapi (1/6 do kafene
kaike) 3-4 puta na dan. Prah: Uzimati 1-5
#0 kapsula (5-30 zrna) 3-4 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Kaulofilum
se koristi za regulaciju menstrualnog toka,
naroito za slabu menstruaciju. Indijanci su
ga koristili za izazivanje poroaja, za deju
koliku, i za greve. Indijanske ene su ga
uzimale
tokom
poslednjeg
meseca
trudnoe, kao pomo brzom i bezbolnom
poroaju.
Kaulofilum ublaava miine greve i
stimulie kontrakcije materice pri poroaju.
Koristan je za nervne poremeaje i
probleme sa memorijom. Koristi se kao
antispazmodik kod kalja i za tretman
plunih problema i sve enske greve.
Napomena:
Kaulofilum
se
esto
kombinuje sa enskim korenom jer biljke
imaju komplementarna svojstva korisna za
nerve i snaan antispazmodini efekat na
ceo sistem. Takoe se kombinuje sa drugim
biljem, da podstie njihove efekte u
tretmanu bronhitisa, nervne poremeaje,
bolesti mokranog sistema, i reumatizam.
Upozorenje: Kaulofilum treba uvek
uzimati samo u kombinaciji sa drugim
biljem koje se koristi za stanja koja se lee.
Kaulofilum moe veoma da nadrauje
sluzokou i moe pri kontaktu da izazove
dermatitis.
Deca
se
mogu
otrovati
bobicama. Najbolje je ne koristiti kaulofilum
ili enski koren u ajevima, jer neki od
aktivnih principa nisu rastvorljivi u vodi.
Zbog emenagognih osobina, ne treba ga
davati trudnicama, osim tokom poslednjeg
meseca trudnoe.
Severnoamerika konopljua
(Eupatorium perfoliatum) Delovi koji se
koriste:
Vrhovi.
Osobine:
Dijaforetik,
stimulant, antipiretik, laksativ. Na ta utie:
Stomak, jetra, creva, i cirkulacija.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce 3
puta na dan. Tinktura: Uzimati 10-40 kapi 3
puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati -1
kafene kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati
4-10 #0 kapsula (20-60 zrna) 3 puta na
dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Konopljua
je
specifina
za
tretman
ozbiljnih
temperatura,
naroito
povratnih
temperatura. Kada se uzima u obliku tople

infuzije (piti 4-5 olja dok se lei u krevetu,

za podsticanje znojenja), koristi se za grip,
katar, i bronhitis. Pomae ublaavanju
bolova
izazvanih
temperaturom.
Predstavlja dekongestant, razreujui sluz,
sniavajui
temperaturu,
poveavajui
znojenje, i umirujui
telo.
Ameriki
indijanac u kolonijalnom periodu postao je
poznat
leei
tifusnu
groznicu
severnoamerikom konopljuom. Biljka je
decenijama bila zvana po njemu Do Paj
trava.
aj se pravi korienjem jedne unce
biljke na pintu vode, i natapa se 10 minuta.
Polovina olje uzima se 3 puta na dan.
Kada
se
uzima
hladan,
predstavlja
stimulantni tonik i blagi laksativ. Kada se
uzima topao, predstavlja dijaforetik i
emetik; moe se koristiti za prehladu,
povratnu groznicu, i grip. Vrui aj je i
emetik i katartik; i koristi se za terapiju
znojenjem, koristei 4-5 poluolja dok se
lei u krevetu.
Upozorenje:Dugorona upotreba moe
da dovede do toksinosti.

(Rhamnus frangula) Delovi koji se

koriste: Kora. Osobine: Hepatik, laksativ,
galaktagog, emolient. Na ta utie: Jetra,
uni mehur, creva, i krv.
Pripremanje i koliina: Napitak: 1 unca
kore na 1 etvrt vode, ukuvati do pinte.
Uzimati po potrebi. Tinktura: Uzimati 5-60
kapi 3 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati -2 kafene kaike 3 puta na dan.
Prah: Uzimati 4-10 #0 kapsula (20-60 zrna)
3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Alpska
krkavina je purgativ i radi bez nadraivanja
sistema. Moe se koristiti za sva stanja
izazvana ili povezana sa zatvorom,
ukljuujui probleme jetre i une kese. Ne
izaziva povratnu reakciju zatvora tokom
ienja kao neka druga sredstva; niti
postaje manje efektivna pri ponavljanoj
upotrebi. Napitak e izazvati znojenje, kada
se uzima vru. Pri unutranjoj upotrebi,
odrava regularan rad creva. Korisna je za
koliku, gojaznost, hidropsiju, hemoroide,
reumatizam, giht, i sve kone bolesti.
Spoljanja upotreba; Koristiti alpsku
krkavinu u obliku obloge za suvu ili
probleme koe sa svrabom, i kone bolesti.
Buu
Takoe se koristi za bradavice.
Napomena: Ne treba pomeati alpsku
(Barosoma betulina) Delovi koji se
koriste:
Listovi.
Osobine:
Antiseptik, krkavinu (Rhamnus frangula) sa njenim
krkavinom
(Rhamnus
diuretik, dijaforetik. Na ta utie: Bubrezi i srodnikom,
purshiana), koja predstavlja drugu biljku.
beika.
Upozorenje: Svea kora i nezreli plod
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzeti 3 unce 3-4 mogu da izazovu simptome trovanja.
puta na dan. (ne kljuati listove). Tinktura: Skladitenje u roku od godinu dana ili
Uzimati kafene kaike 3 puta dnevno. zagrevanje na 212 F uinie koru
Ekstrakt tenosti: Uzimati -1 kafene bezbednom za upotrebu. Ne koristiti tokom
kaike 3 puta dnevno. Prah: Uzimati 2-3 #0 trudnoe.
kapsula (10-15 zrna) 3 puta dnevno.
Vuja noga ili samo Likopus? , vuja noga
Svrha: Unutranja upotreba; Listovi buu
biljke predstavljaju jedan od najboljih je L. europeus
poznatih diuretika. Biljka se koristi za sve
akutne i hronine poremeaje beike i
(Lycopus virginicus) Delovi koji se
bubrega, ukljuujui zapaljenje uretre, koriste: Cela biljka. Osobine: Astrigent,
nefritis, cistitis, i katar mokrane beike. sedativ, tonik. Na ta utie: Srce, plua, i
Specifina je za infekciju beike i dobra za cirkulacija.
retenciju mokrae. Ublaava zapaljenje
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
debelog creva, desnih, sluzokoe, prostate, Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci esto.
sinusa, i vagine. Dobra je za dijabetes u Tinktura: Uzimati -1 kafene kaike esto.
prvim stupnjevima, digestivne poremeaje, Ekstrakt tenosti: Uzimati -1 kafene
retenciju tenosti, i poremeaje prostate.
kaike esto. Prah: Uzimati 5-10 #0
Kao i veina diuretika, buu deluje bolje kapsula (30-60 zrna) esto.
ako se daje u vidu hladne infuzije. Buu se
Svrha: Unutranja upotreba; Likopus je
obino kombinuje sa medveim groem naroito dobar za krvarenje iz plua i creva.
za tretman retencije vode i infekcije Odlian je za srana oboljenja ispoljena
mokranog sistema. Napraviti infuziju nepravilnim sranim otkucajima (bilo
koristei uncu listova i pintu vode.
funkcionalno ili organski).Poto deluje kao
Kada se daje topao, buu se koristi za digitalis u usporavanju pulsa, koristan je za
tretman uveanja prostate, peenja pri perikarditis i endokarditis. Likopus je
mokrenju, i nadraljivost membrane uretre. takoe dobar za hronino zapaljenje plua,
Moe se koristiti za temperaturu. Koristi se i sve kongestivne bolesti grudnog koa, i
za venerine bolesti.
kaalj. Pored toga, koristi se za stanja pri
Neki herbalisti je preporuuju kao pie kojima protok krvi treba da se smanji, kao
nakon veere, da zameni kafu: buu listovi to je ublaavanje hemoroida, zaustavljanje
(2 dela), medvee groe (2 dela), kora crevnog krvarenja, krvarenje iz nosa,
pomorande (1 deo), pitoma nana (1 deo), prekomerna menstruacija, ili krv u mokrai.
kamilica (1 deo), listovi gaveza (1 deo). Pri tretmanu ovih stanja, najbolje je
Koristiti unce biljne meavine u pinti meavini dodati demulcentno bilje.
kljuale vode i natapati 10 minuta. Ovo e
ojaati bubrege.
iak
Napomena: Ne treba kljuati buu
listove ili medvee groe jer su njihovi
(Arctium lappa) Delovi koji se koriste:
aktivni principi isparljiva ulja.
Koren (naroito), seme, i listovi. Osobine:
Koren:
Alterativ,
dijaforetik,
diuretik,
Alpska krkavina, kruina
demulcent.
Seme: Alterativ,
diuretik.
Listovi: Tonik.

Pripremanje i koliina: Infuzija (listovi):

Uzimati 1 olju 3-4 puta na dan. Napitak
(koren ili seme): 1 unca korena na 1 pinte
vode, ukuvavati do 1 pinte. Uzimati 3 unce
3-4 puta na dan. Tinktura: Uzimati 30-60
kapi 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati -1 kafene kaike 3-4 puta na dan.
Prah (koren ili seme): Uzimati 10-20 #0
kapsula (60-120 zrna) dnevno. Prah
(listovi): Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60
zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; iak se
koristi za podsticanje funkcije bubrega i
deluje preko bubrega kako bi pomogao
ienju krvi od tetnih kiselina. To je jedan
od najboljih preiivaa krvi za hronine
infekcije,
reumatizam,
artritis,
kone
bolesti, i iijas.
iak se koristi za poremeaje koe, kao
to su irevi, i ublaava giht i probleme pri
menopauzi. Pomae izbacivanju vika
tenosti, mokrane kiseline, i toksina; i ima
antibakterijska i antigljivina svojstva.
Deluje kao antioksidant i moe da
pomogne u zatiti od raka, pomaui
kontrolisanje elijskih mutacija.
Dijaforetsko svojstvo ika postoji zbog
isparljivog ulja koje se, pri unutranjoj
upotrebi, odstranjuje preko znojnih lezda,
uklanjajui tako toksini otpad. Znojenje
ima rashlaujui efekat na telo. Zbog toga
se koristi za sniavanje temperature i
stanja kao to su ir, miak, grizlica i
infekcija. Za ovu svrhu koristiti olje
napitka 3 puta dnevno. Infuzija listova
koristi se kao tonik za stomak i loe
varenje.
iak sadri 27%-45% inulina, izvor
najznaajnijeg dela lekovitog dejstva. Inulin
predstavlja oblik skroba. iak takoe sadi
obilje gvoa, zbog ega je naroito
znaajan za krv. Takoe je preiava krvi.
Zbog toga je toliko koristan u tretmanu
artritisa, reumatizma, iijasa, i lumbaga.
Kada se od semena napravi tinktura ili
ekstrakt, dobri su za bolesti koe i bubrega.
Odlian je za sve kone bolesti, kada se
uzima
samostalno
ili
sa
drugim
preiivaima krvi, kao to je sarsaparila.
Unutranja upotreba se primenjuje za akne,
ireve, varielu, ekcem, psorijazu. Napraviti
napitak od korena, koristei 1 uncu do 1
pinte vode, i ukuvavati dok se zapremina
ne smanji na 1 pintu. Uzimati olje 3
puta na dan. Za znojenje, kljuati u
pokrivenoj posudi 10 minuta; zatim piti 1
olju aja pre vrue kupke.
Spoljanja upotreba; Uzimati za ireve,
ekcem, svrab, otrovni brljen, i otrovni
hrast.
Upozorenje: Pri unutranjoj primeni
moe da ometa apsorpciju gvoa.

Svrha: Unutranja upotreba; Neven se

moe koristiti kao neiritirajua obloga ili
melem za otvorene rane, opekotine,
krvarenje, hemoroide i rane. Smanjuje
zapaljenje i deluje umirujue na kou.
Unutranja primena je u obliku tople
infuzije za tretman temperature, ireva,
greva, i eruptivnih konih bolesti. Uspeno
je koriena za ispiranje nosa pri sinusnim
problemima.
Infuzija cvetova (bilo latice ili cela glava)
moe se koristiti za gastrointestinalne
probleme kao to su irevi, stomani
grevi, kolitis, i dijareja. Kao topla infuzija,
korisna je pri unutranjoj upotrebi za
temperaturu,
ireve,
apscese,
i
za
spreavanje povratnog povraanja. Svei
sok od biljke ili cvetova moe da zameni
infuziju.
Tinktura od nevena pomae pri gastritisu
i menstrualnim problemima, vaginalnoj
infekciji, irevima i grevima. Infuzija se
moe koristiti za tretman variole i malih
boginja.
aj napravljen od 1 unce biljke po pinti
vode, moe se uzimati na svakih sat
vremena za akutne bolesti. esto se koristi
pri izradi melema i predstavlja veoma
dobro sredstvo za prvu pomo.
Spoljanja upotreba; Neven se moe
koristiti sa uljem u melemu ili oblozi za
zaustavljanje krvarenja, ublaavanje bola i
iritacije i podstie oporavljanje i zarastanje
rana. Veoma dobar melem za rane moe se
napraviti od suenih cvetova ili listova, od
soka isceenog presovanjem sveih listova,
ili od tinkture. Melem ili razblaena tinktura
su takoe dobri za modrice, uganua,
istegnua miia, rane, i ireve. Za
uklanjanje bradavica, utrljati svei sok. Ulje
se stavlja u ui i ostavlja preko noi u
sluaju bola uha. Jak aj moe se koristiti
kao sedea kupka za hemoroide koji krvare.
Obloga je dobra za proirene vene. Takoe
je dobra za ujede pela i kone ireve.
Moete ispirati rane njome.
Krkavina, sveta kora, pasdren

(Rhamnus purshiana) Delovi koji se

koriste: Kora. Osobine: Hepatik, laksativ,
antispazmodik. Na ta utie: Debelo crevo,
stomak, jetra, uni mehur, i pankreas.
Pripremanje i koliina: Napitak (kora):
kljuati 5-15. Uzimati 1 kafenu kaiku 3-4
puta dnevno pre obroka ili 1 olju tokom
dana, hladan. Tinktura: Uzimati 5-20 kapi,
ujutru i uvee. Ekstrakt tenosti: Uzimati
1/2-1 kafenu kaiku nou pre spavanja.
Sirup: Uzimati -2 kafene kaike 2-3 puta
na dan. Prah: Uzimati 6-12 #0 kapsula (10100 zrna) dnevno.
Svrha: Unutranja upotreba; Krkavina je
Neven
jedan od najbezbednijih laksativa za
hronini zatvor. Ako se koristi previe,
(Calendula officinalis) Delovi koji se dovodi do formiranja navike. To je jedan od
koriste: Cvet. Osobine: Astrigent, biljka za najboljih, najuobiajenijih i najbezbednijih
rane, antispazmodik, dijaforetik. Na ta biljnih laksativa. Podstie peristaltike
utie: Krv i koa.
pokrete nadraujui creva. Gorak princip u
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: krkavini stimulie luenje u celom sistemu
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1 supenu za varenje ukljuujui jetru, uni mehur,
kaiku svaki sat ili 1 olju dnevno. Ekstrakt stomak i pankreas.
tenosti: Uzimati -1 kafene kaike 3 puta
Krkavina je odlina za probleme sa
dnevno. Prah: Uzimati 3-10 #0 kapsula (15- crevnim gasovima, jetrom, i unom
60 zrna) 3 puta na dan.
kesom, naroito sa uveanom jetrom.

Koristi se i za eludane i crevne

poremeaje, loe varenje, i uticu.
Da bi se koristila za svoj blag, laksativni
efekat, krkavinu je najbolje uzimati ne kao
aj, ve kao tinkturu ili u kapsulama. To je
zato to je veoma gorka.
Napomena: Kora mora biti stara bar
godinu dana pre korienja. Ne treba
meati krkavinu (Rhamnus purshiana) sa
alpskom krkavinom (Rhamnus frangula).
Obe su dobre, ali su razliite biljke.

odabrao bi ugalj i kajen papriku. Kajen

paprika ima jaku sposobnost da privue krv
u odreeni deo tela. Poto je krv ta koja
donosi isceljenje, to je znaajna osobina.
Unutranja upotreba; Kada se doda
biljnim formulama, kajen paprika stimulie
dejstvo drugih biljaka. Zaustavlja srane
udare; i koristi se za grip, prehladu, loe
varenje, i smanjenje vitalnosti. Dobra je za
tretman slezine, pankreasa, bubrega; i
efektivna je kao obloga za reumatizam,
zapaljenje, pleuritis, i rane.
Kajen
paprika
je
korisna
za
Maja metvica, maja trava
arteriosklerozu, artritis, astmu, krvarenje,
(Nepeta cataria) Delovi koji se koriste: povien ili snien krvni pritisak, bronhitis,
Vrhovi. Osobine: Karminativ, dijaforetik, groznicu, prehladu, loe varenje, infekcije,
sedativ, biljka za nerve. Na ta utie: Nervi uticu, ireve, i proirene vene.
Spoljanja upotreba; Kajen paprika se
i creva.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: koristi za promrzline, bolove u zglobovima,
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1 uncu do 1 oticanje, i proirene vene. Moe se utrljati
olje po potrebi (ne kljuati). Tinktura: pri zubobolji i oticanju. Ako se poprska na
koje
krvare,
odmah
e
Uzimati -1 po potrebi. Ekstrakt tenosti: posekotine
Uzimati -1 kafene kaike po potrebi. Prah: zaustaviti krvarenje.
Upozorenje: Prekomerna upotreba moe
Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna) 3
da oteti bubrege i dovede do pleuritisa i
puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Odlina je gastro-enteritisa. Produena primena na
za decu i odojad kada se jave gasovi, koi moe da izazove dermatitis i pojavu
stomani grevi, ili nervoza. Ovo je biljka za plihova. Kada se skuva, postaje iritant.
je
koristiti
kajen
papriku
decu, ali je je korisna i za odrasle. uvena Najbolje
je po svom sedativnom efektu na nervni prvenstveno kao lekovitu biljku, a samo
male koliine kao dodatak hrani. Nanositi
sistem, smanjujui nervnu napetost.
rukavicom.
Maja metvica se koristi za zauke, bolne
otoke, hronini bronhitis, i dijareju. Koristi
Celer
se kao klistir, za izbacivanje crva. aj se
pije za glavobolje izazvane loim varenjem.
(Apium graveolens, celery, wild) Delovi
esto se koristi u klistirima za oputanje i
blagu obnovu tonusa creva. To je odlina koji se koriste: Koren, seme. Osobine:
biljka za decu, naroito kad se mea u aju Karminativ, diuretik, biljka za nerve,
Na ta utie:Bubrezi,
sa kamilicom, klasastom metvicom, i stimulant, tonik.
beika, i nervi.
matinjakom. Dobra je i za nesanicu.
Pripremanje i koliina: Napitak (koren,
Maja metvica se koristi i za prehlade,
bronhitis,
vrtoglavicu,
temperaturu, seme): Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 1
gasove, dijareju, glavobolje, histeriju, uncu 3 puta dnevno. Ekstrakt tenosti:
nesanicu,
jutarnju
muninu,
zauke, Uzimati 10-30 kapi po potrebi. Esencijalno
variolu, i retenciju mokrae. Brzo sniava ulje: Uzimati 1-2 kapi 3 puta na dan. Prah:
temperaturu kada se koristi klistir od aja Uzimati 4-10 #0 kapsula 3 puta na dan.
od maje metvice. Stimulie apetit.
Svrha: Unutranja upotreba; Celer je
Spoljanja upotreba; koristiti maju dobar za artritis, giht, i bubrene probleme.
metvicu kao oblogu za zauke i bolne Deluje kao diuretik, antioksidant, i sedativ.
Sniava krvni pritisak, ublaava miine
otoke.
greve, i poboljava apetit. Napitak od
Kajen paprika, ili paprika, crvena semena celera je koristan za inkontinenciju
(nezadravanje)
mokrae,
hidropsiju,
paprika
reumatizam, neuralgiju, i kao pomo za
oslobaanje tela od vika kiseline. Moe se
(Capsicum anuum) Delovi koji se koriste: koristiti za giht, sklonost ka prekomernoj
Plod. Osobine: Karminativ, stimulant, teini, gasovima, hroninom plunom
antispazmodik, astrigent. Na ta utie: kataru, i bolestima deficijencije. Koren se
Srce, cirkulacija, stomak, i bubrezi.
moe jesti sirov ili napraviti orba, za
Pripremanje i koliina: Infuzija: 1 tretman istih problema. Cela biljka se moe
kafena kaika do 1 olje kljuale vode, koristiti za tretman bubrenih bolesti i
uzimati u dozama od unce tenosti. reumatizma. Takoe podstie poetak
Sipati vodu preko kajen paprike. Tinktura: menstruacije. Kada se jede kao salata ili se
Uzimati 5-15 kapi 3 puta na dan. Ekstrakt napravi aj, pomoi e raiavanju konih
tenosti: Uzimati 10-15 kapi 3 puta na dan. problema.
Ulje: Za zubobolju, oistiti upljinu i
Upozorenje: Tokom trudnoe ne treba
postaviti pamuk, zasien uljem, u upljinu, koristiti seme celera, kao ni vee koliine
koristiti retko, jer je veoma potentno. Prah biljke. Predstavlja jak diuretik i ne treba se
(za unutranju upotrebu): Uzimati 1-2 #0 koristiti kada postoje akutni bubreni
kapsule (1-10 zrna) 3 puta na dan. Prah (za problemi (ali je umerena upotreba u redu
spoljanju
upotrebu):
Za
spoljanje kada bubreni problemi nisu hronini).
krvarenje, prah se moe postaviti direktno
na ranu.
Kamilica
Svrha: Dr Kristofer, dobro poznati
herbalist iz sredine dvadesetog veka, rekao
(Matricaria chamomilla) Delovi koji se
je da ako bi morao da bira samo dve biljke,
koriste: Cvetovi. Osobine: Emenagog, biljka

za nerve, sedativ, karminativ, dijaforetik,

tonik. Na ta utie: Nervi, stomak, bubrezi,
slezina, i jetra.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati
10-30
minuta
(ne
kljuati
cvetove). Uzimati 6 unci 2-3 puta na dan.
Tinktura: Uzimati 30-60 kapi 3 puta na dan.
Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 kafene
kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10
#0 kapsula (30-60 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Kamilica je
dobra za nesanicu i nervozu. Pojaava
apetit i pomae onima sa slabim
stomakom. Smanjuje zapaljenje, i pomae
varenje i san. est unci infuzije ili po 1-2
kafene kaike tinkture su dobri za
menstrualne greve, bubrege, slezinu, ili
beiku. Deluje kao diuretik i tonik za nerve,
i koristan je za stres, anksioznost i loe
varenje.
Kamilica se moe bezbedno koristiti kod
dece sa prehladom, loim varenjem, i
nervnim
poremeajima.
Pomae
olakavanju
greva
povezanih
sa
menstrualnim ciklusom i dovodi do
otpoinjanja menstruacije. Moe se koristiti
i kao oputajui antispazmodik, dodatak
kupki za umirenje. Dobar je za vrtoglavicu,
gasove,
histeriju,
uticu,
bubrene
probleme, male boginje, i otoke. Dobar je i
za lumbago, reumatine probleme, i osip.
Spoljanja upotreba; Kamilica se moe
koristiti kao sredstvo za ispiranje usta za
manje infekcije usta i desnih. aj
predstavlja dobro sredstvo za ispiranje za
oi i otvorene rane. Koristi se kao sredstvo
za ispiranje ili u vidu komprese za kone
probleme
i
zapaljenja,
ukljuujui
zapaljenje sluzokoe. Dranje u ustima
izvesno vreme privremeno e olakati
zubobolju. Koristi se za sedee kupke, za
olakavanje hemoroida, ili kao kupka za
stopala ili ake, za stopala i ake koje se
znoje. Za hemoroide i rane, od cvetova se
takoe pravi melem. Za olakanje astme ili
simptoma prehlade, pokuati sa parnom
kupkom od aja. Obloga se moe koristiti
za greve, gasove, i oticanja.
Napomena: Ovo je kamilica (Matricaria
chamomilla). Nemojte je pomeati sa
rimskom kamilicom (Anthemis nobilis), koja
je takoe dobra ali manje koriena biljka;
prilino se razlikuje po svojim svojstvima i
primeni, ali se ipak ponekad takoe naziva
kamilica.
Upozorenje: Kamilicu ne treba koristiti
svakodnevno dui vremenski period, jer to
moe da dovede do zatvora ili do alergije
na ambroziju. Oni koji su alergini na
ambroziju trebaju oprezno koristiti kamilicu
(ista porodica). Ne treba je koristiti sa
sedativima ili alkoholom.

Koristan je protiv bakterija, virusa, i

parazita, i za spoljanje i unutranje. Bori
se protiv slobodnih radikala i vezuje
(chelates) teke metale. Ostvaruje anti-HIV
aktivnost. titi od tetnih efekata zraenja.
Moe se unositi za prehlade i gripove,
zapaljenja respiratornog i crevnog takta,
dijareju, i infekcije mokranog sistema.
aparal titi od formiranja tumora,
kanceroznih elija, i prekomerne izloenosti
suncu. Sadri supstancu zvanu NDGA
(nordihidroguararetina kiselina), koja je
moan antioksidant, korisna za ouvanje
masti i ulja, i moan antitumorski agens.
Ameriki indijanci su ga koristili za tretman
raka. Olakava bol i dobar je za kone
poremeaje. Odlian je kao dodatak biljnoj
formuli u tretmanu infekcija bubrega i
mokrane beike.
Spoljanja
upotreba;
aparal
se
primenjuje na rane kao antiseptik. Kao
oblog, primenjuje se na kou za kone
bolesti, psorijazu, herpes, ugu, ekcem,
artritisne bolove, kone parazite; koristi se
kao tonik za kosu i za perut. Dobro je
sredstvo za ispiranje kose. Tena mast
napravljena
od
aparala
ili
kupka
napravljena potapanjem listova u vodi
koristi se za reumatizam.
Napomena: aparal je veoma gorak i
obino se mea sa drugim biljkama ili
uzima u vidu tinkture. Tahebo (Tabebuia
heptaphylla) ima slina antibiotska i
antikancerogena svojstva, ali je manje opor
od aparala.
Drveni ugalj

(ugljenik) Pripremanje i koliina: Prah:

Uzeti - 1 kafene kaike u - 1 olje
vode progutati, rairiti na kanu oblogu, ili
uzeti kao rastvor (slurry) (videti dole za
detalje). Tablete: 4-8 savakane u ustima i
onda progutane.
Iako nije biljka, drveni ugalj je vredan u
vie pogleda. To je ist ugljenik i
adsorbovae (ne apsorbovati, ve vezati
sa) 29 od 30 najopasnijih otrova,
neutraliui ih na taj nain.
Svrha: Obino se dobija od tvrdog
drveta, drveni ugalj se proizvodi sporim
sagorevanjem u relativnom odsustvu
kiseonika. Ako nemate dostupan, u sluaju
nude moete da sagorite komad tvrdog
drveta i ostruete drveni ugalj sa
ugljenisanog drveta.
Nakon
kvaenja
vodom, sameljite ga u mlinu. . Komercijalni
izvori se obino prave od ljuske kokosa.
(Sagoreli tost ili ugljeni briketi nisu drveni
ugalj!) Tretman superzagrejanom parom
moe da proizvede ''aktivirani'' ugalj, koji je
sposoban za daleko vei adsorbtivni efekat.
To je zato to je vea povrina drvenog
aparal
uglja izloena. Povrina drvenog uglja je
zadivljujua, jer ima milione mikropora sa
(Larrea divaricata) Delovi koji se koriste: povrinom od 400 pa do preko 1.800
Listovi. Osobine: Alterativ, antibiotik, kvadratnih metara po gramu! U funti ima
antiseptik, paraziticid. Na ta utie: oko 50 miliona ugljenih estica.
Stomak, creva, i krv.
Unutranja upotreba; drveni ugalj ne
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: moe da adsorbuje sve otrove, ali moe da
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3 se vee sa, i time neutralie mnoge od njih.
puta dnevno. Tinktura: Uzimati 10-20 kapi Evo samo nekoliko stvari koje adsorbuje:
3 puta na dan. Prah: Uzimati 2-10 #0 Mnoge industrijske toksine, ukljuujui:
DDT, dieldrin, strihnin, malation, i paration.
kapsula (10-60 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; aparal je Mnoge medicinske lekove, ukljuujui:
jedan od najboljih biljnih antibiotika. aspirin, barbiturate, kokain, opium, nikotin,

morfin, penicilin, i sulfonamide. Mnoge

neorganske hemikalije, ukljuujui: ivu,
fosfor, hlor, gvoe, olovo i srebro.
U sluaju bilo kog tipa akutnog trovanja,
najbolje je indukovati povraanje, a nakon
toga primeniti veliku dozu aktiviranog
uglja, rastvorenog u vodi, da neutralie
veinu supstanci. Obino je potrebno oko
30-60 grama (oko olje), rastvoreno u
vodi i uzima se to pre nakon unoenja bilo
kog otrova.
Drveni ugalj se moe uzimati i za
zaustavljanje crevnih gasova (oko jedne
kaike u pola ae vode, praenje jo
jednom aom vode). Veoma je dobar i za
dijareju.
U sluajevima kolitisa ili neobinog
hroninog zapaljenja creva, moe se
napraviti rastvor uglja meanjem praha
aktivnog uglja u vodi. Zatim uzeti samo
mutni rastvor koji ostaje nakon stajanja
tenosti nekoliko sati. Ovaj klistir od
rastvora e smanjiti zapaljenje lokalno,
pruajui znaajno olakanje.
Spoljanja upotreba; Moete ga koristiti
kao kanu oblogu za rane, kone infekcije, i
iznad delova tela gde se javlja zapaljenje.
Mijakinja
(Stellaria media) Delovi koji se koriste:
Vrhovi. Osobine: Antipiretik, demulcent,
alterativ. Na ta utie: Krv, jetra, plua,
bubrezi, i beika.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3-4
puta na dan, izmeu obroka. Rastvor: 1
unca do 1 pinte kljuale vode, kljuati do
1 pinte. Uzimati 3 unce 3-4 puta na svaka
2-3 sata po potrebi. Tinktura: Uzimati
kafene kaike po potrebi. Ekstrakt tenosti:
Uzimati - 1 kafene kaike po potrebi.
Prah: Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna)
3 puta dnevno.
Svrha: Unutranja upotreba; Ovaj est
korov je znaajan za tretman trovanja krvi,
temperaturu, zapaljenja, i druge ''vrue''
bolesti.
Mijakinja
olakava
nosne
kongestije. Korisna je za bronhitis, pleuritis,
cirkulatorne probleme, zapaljenje creva,
prehlade,
kaalj,
kone
bolesti,
i
promuklost. Ova blaga biljka je bezbedna
kao i bilo koje batensko povre, i puna je
vitamina i minerala. Ljudi je esto jedu u
vidu salate. Prema tome, moe se koristiti u
velikim dozama. Poto sniava lipide u krvi,
naroito je korisna za snienje vika masti i
ima blage diuretine i laksativne osobine.
Pijte aj za izgradnju krvi.
Spoljanja upotreba; Mijakinja se moe
primeniti kao obloga za bradavice, ireve i
gnojne rane. U obliku ulja i masti koristi se
za raznovrsne rane i druge kone bolesti.
Dodajte aj kupki, za ublaavanje osipa i
nadraene koe. Napraviti melem za suvu
kou koja svrbi. Moe se koristiti i za ranice
na ustima.
Prilepaa, broika
(Galium aparine) Delovi koji se koriste:
Vrhovi.
Osobine:
Alterativ,
astrigent,
diuretik, antipiretik, laksativ. Na ta utie:
Bubrezi, beika, krv i koa.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Ostavite da 3 unce na 2 pinte hladne vode

otstoji 3-4 sati. Uzimati 3 unce (hladno) 3-4

puta na dan ili 1 unce na 1 pintu tople
vode. Natapati 2 sata. Uzimati 1 olju 3-4
puta na dan. Tinktura: Uzimati - 1 kafene
kaike 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati - 1 kafene kaike 3-4 puta na
dan. Prah: Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60
zrna) 3-4 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; prilepaa je
dobra za snienje temperature. Preporuuje
se za bubrene probleme, ukljuujui
potisnutu mokrau, zapaljenje bubrega i
beike, opstrukciju mokranog sistema
(kamen i pesak), i peenje pri mokrenju
tokom gonoreje. Predstavlja jak diuretik i
oslobodie telo vika tenosti. Oistie krv i
ojaati jetru. Kombinujte je se jednakim
koliinama
medveeg
groa,
buu
biljkom, a etvrtina koren belog sleza za
mokrane probleme. Poto je jak diuretik,
koristan je za smanjenje teine i tretman
edema. Dobar je, pri unutranjoj upotrebi, i
za kone bolesti i erupcije. Zbog
rashlaujuih
osobina
dobar
je
za
temperaturu.
Spoljanja upotreba; Prilepaa se koristi u
obliku melema za opekotine i spoljne
tumore.
Klini, karanfili
(Caryophyllus aromaticus) Delovi koji se
koriste: Plod. Osobine: Antiseptik, aromatik,
karminativ, stimulant, anodin, antiemetik.
Na ta utie: Usta, stomak, creva,
cirkulacija, i plua.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1-2 supene
kaike 3 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati 8-30 kapi 3 puta na dan. Ulje:
Uzimati 1-2 kapi 3 puta na dan. Prah:
Uzimati 1-5 #0 kapsula (2-10 zrna) 3 puta
na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Nekoliko
kapi ulja u toploj vodi zaustavie muninu i
povraanje. Karanfili ima antiseptina i
antiparazitska svojstva i pomae varenje.
Stimulie i zagreva sistem, pomaui onima
sa hladnim ekstremitetima. Ako imate
gorku biljnu meavinu, dodajte karanfili da
prikrije ukus i pobolja varenje i cirkulaciju.
Podstie znojenje pri prehladi, gripu, i
temperaturi i moe se koristiti za tretman
velikog kalja. Kao karminativ, dobar je za
izbacivanje gasova i zaustavljanje crevnih
greva.
Spoljanja
upotreba;
Primeniti
ulje
karanfilia direktno na mesto zubobolje, za
zaustavljanje bola.
Upozorenje: Ulje karanfilia je veoma
jako i moe da izazove iritaciju ako se
koristi u istom obliku. Razblaiti ulje u
maslinovom ulju ili destilovanoj vodi. Ne
unositi nerazblaeno ulje.
Podbel
(Tussilago farfara) Delovi koji se koriste:
List.
Osobine:
Demulcent,
emolient,
ekspektorant. Na ta utie: Plua, stomak,
creva.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 30 minuta. esto uzimati 6 unci.
Tinktura: Uzimati - 1 kafene kaike po
potrebi. Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1

kafene kaike po potrebi. Prah: Uzimati 1020 #0 kapsula (60-120 zrna) po potrebi.
Svrha: Unutranja upotreba; Podbel se
odavno koristi za respiratorne probleme.
Koristi se za kaalj, prehlade, promuklost,
bronhitis, bronhijalnu astmu, pleuritis, i
katar grla. Moe se koristiti i za diareju.
Njegovo ime, tussilago, znai ''tera
kalja'', i predstavlja jedno od najboljih
dostupnih sredstava za kaalj. Za olakanje
astme, bronhitisa, i potekoe pri disanju,
moe se uzimati u obliku aja, naroito u
kombinaciji sa oajnicom i belim slezom.
Kao kombinacija za sirup za kaalj,
kombinovati
podbel
sa
oajnicom,
umbirom, i korenom sladia. Dodati sve
bilje za spazmodine plune probleme.
Deluje umirujue za stomak i creva kada
postoji zapaljenje i krvarenje.
Spoljanja upotreba; Ubrzava zaceljenje
rana i mnogih konih stanja. Koristan je za
rane od leanja, ujede, ubode, modrice,
upaljene uljeve, opekotine, dermatitis, i
suvu kou. Izmrvljeni listovi, ili napitak,
mogu se primeniti spolja za ujede insekata,
zapaljenja,
opte
otoke,
opekotine,
erisipelas (crveni vetar), ireve na nogama,
i flebitis. Dobar je za hemoroide koji krvare,
ireve na nogama, krvarenje iz nosa,
psorijazu, ugu, opekotine od sunca, i koni
osip.

ujede i ubode, ireve na nogama, krvarenje

iz nosa, psorijazu, ugu, koni osip i
opekotine od sunca. Za krvarenje, koristiti
jak napitak od korena, koristei - 1 unce
korena svaka dva sata dok se krvarenje ne
zaustavi. Ogrebati svee listove i primeniti
u vidu kane obloge na rane, opekotine,
otvorene rane, gangrenu, i vlane ireve.
aj se takoe moe staviti na njih.
Gajite gavez u svojoj bati. Kada se
ustali, pojavljivae se svake godine. Veoma
je plodan i prilagodljiv. Mali komad korena
e se za kratko vreme razmoiti u bilo kojoj
osenenoj, vlanoj oblasti.
Kukurzna svila

(Zea mays) Delovi koji se koriste: Listovi.

Osobine: Diuretik, litotropik, demulcent. Na
ta utie: Bubrezi, beika, prostata.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce po
potrebi. Tinktura: Uzimati 5-20 kapi 3 puta
na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati -
kafene kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati
1-5 #0 kapsula (5-30 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Kukuruzna svila je najbolja biljka
za poveanje toka mokrae, pomaui time
uklanjanje problema bubrega i beike.
Unutranja upotreba; aj od kukuruzne
svile koristi se kod mokrenja u krevetu,
hroninog cistitisa, zapaljenja bubrega i
Gavez
beike, kamena u bubregu, prostatitisa,
vika mokrane kiseline, i retencije
(Symphytum officinale) Delovi koji se mokrae. Dobro je sredstvo za sva
koriste:
Listovi
i
koren.
Osobine: zapaljenska stanja mokrane cevi, beike,
Demulcent, ekspektorant, mucilag, bilje za prostate, i bubrega; moe da ukloni ljunak
rane, alterativ, astrigent, nutritiv. Na ta iz bubrega, beike, i prostate. Pomae
utie: Kosti i miii, opti efekti na celo telo. starijima, kada je mokraa oskudna sa
Pripremanje i koliina: Infuzija (listovi): znaajnim sedimentom. Koristite je sa
Natapati 30 minuta. Uzimati 6 unci 3 puta drugim
biljkama
za
bubrege,
kada
na dan. Napitak (koren): Kljuati 30 minuta. mokrani sistem treba da se otvori ili kada
Uzimati 3 unce esto. Tinktura: Uzimati - ima sluzi u mokrai. Smanjuje uestalost
1 kafene kaike 3 puta na dan. Ekstrakt mokrenja u krevetu, kada se uzima
tenosti: Uzimati - 2 kafene kaike 3 nekoliko sati pre odlaska u krevet. Dobra je
puta na dan. Prah: Uzimati 5-10 #0 kapsula za hidropsiju i edem, kada je slabo srce
(30-60 zrna) 3 puta na dan.
uzrok. Koristi se za sindrom karpalnog
Svrha: Gavez je dobar lek za sve. Ima tunela i poremeaje prostate.
isceljujui, umirujui efekat na svaki organ
sa kojim doe u dodir. Moe se koristiti i za
Crvena udika, bekovina
unutranju i za spoljanju upotrebu za
isceljenje fraktura, rana i ireva. Podstie
(Viburnum opulis) Delovi koji se koriste:
deobu elija, pomaui bre zarastanje Kora. Osobine: Antispazmodik, astrigent,
rana.
biljka za nerve. Na ta utie: Nervi, srce, i
Unutranja upotreba; Gavez je odlian za reproduktivni organi.
dizenteriju; jedan od najboljih za unutranje
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
krvarenje; odlian za kaalj; katar; ireve Natapati 30 minuta. Uzimati 3 unce 3-4
na crevima, stomaku i pluima. Pomae puta na dan. Napitak: 1 unca biljke na 1
pankreasu u regulisanju nivoa eera u etvrt vode. Kljuati 30 minuta. Uzimati 1
krvi.
Pomae
olakanju
nadraenja supenu kaiku 3-4 puta na dan ili po
povezanih sa unim mehurom, bubrezima, potrebi. Tinktura: - 1 kafena kaika 3-4
tankim crevom, i stomakom. Podstie puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati luenje pepsina i pomae varenje. Gavez 2 kafene kaike 3-4 puta na dan. Prah:
ima najvei sadraj biljne sluzi (mucilage Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna) 3-4
gumi arabika, biljni lepak) u odnosu na sve puta na dan.
ostale
biljke.
Njegova
demulcentna
Svrha: Crvena udika je naroito od
svojstva, naroito korena, koriena su za
tretman plunih problema i kaalj. Koristi se pomoi za olakanje menstrualnih greva.
za anemiju, artritis, astmu, unutranje Moe se kombinovati sa jednakim delovima
krvarenje, za preiavanje krvi, bronhitis, umbira, korena anelike, tri dela kamilice i
nedostatak
kalcijuma,
kolitis,
kaalj, uzeti u obliku aja za sve greve i
dijareju, dizenteriju, emfizem, i zapaljenje konvulzije. Koristan je i za greve nevoljnih
miia, histeriju, i bolno ili prekomerno
unog mehura.
krvarenje iz materice. Pomae olakanju
Spoljanja upotreba; Gavez se koristi za sranih palpitacija i reumatizma. Za astmu,
ireve, modrice, opekotine, psorijazu, i napraviti napitak od unce od kore na
istegnua. Dobar je za rane od leanja,

pintu vode. Uzimati 1 supenu kaiku esto

po potrebi.
Napomena: Crvena udika ima osobine
veoma sline black haw-u (Viburnum
prunifolium);
mogu
se
meusobno
zameniti.
Upozorenje: Korisna je za srane
palpitacije (podrhtavanja), greve tokom
trudnoe, i za spreavanje pobaaja.
Izbegavajte korienje u treem tromeseju
trudnoe.

(Harpagophytum procumbens) Delovi

koji se koriste: Koren. Osobine: Alterativ,
diskutient, litotriptik, stimulant. Na ta
utie: Jetra, stomak, zglobovi, i bubrezi.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 30 minuta. 1-2 olje na dan.
Napitak: Kljuati 15 minuta. Uzeti 6 unci 3
puta na dan. Tinktura: Uzimati - 1 kafene
kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati 2-3 #0
kapsule (15-30 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; avolja
kanda
se
prvenstveno
koristi
za
reumatizam, giht, lumbago, i artritis.
Maslaak
Predstavlja preiava krvi koji uklanja
(Taraxacum officinale) Delovi koji se naslage u zglobovima i pomae uklanjanju
koriste: Listovi i koren. Osobine: Holagog, mokrane kiseline iz tela. Smanjuje
diuretik, hepatik, litotriptik, biljka za zapaljenje i ublauje bol. Delujui kao
stomak, alterativ, astrigent, galaktagog. Na diuretik, sedativ, i digestivni stimulant,
ta utie: Jetra, bubrezi, uni mehur, dobar je za alergije, jetru, uni mehur,
bubrege, arteriosklerozu, i menopauzalne
stomak, pankreas, creva, i krv.
simptome.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Upozorenje:
Ne
koristiti
tokom
Natapati 30 minuta. Uzimati 3-4 olje na
dan, vrue ili hladne. Napitak: Kljuati trudnoe.
koren 30 minuta. Uzimati 6 unce esto ili 3Dong kvai
4 puta na dan, vrue ili hladno. Tinktura:
Uzimati 30-60 kapi (1/2 1 kafene kaike)
esto. Prah (listovi): Uzimati 10-20 #0
(Angelica sinensis) Delovi koji se koriste:
kapsula (60-120 zrna) esto. Prah (koren): Koren. Osobine: Diuretik, antispazmodik,
Uzimati 5-10 #0 kapsula 30-60 zrna esto.
anodin, materini alterativ. Na ta utie:
Svrha: Unutranja upotreba; Maslaak je Materica, krv, i miii.
naroito znaajan u podsticanju formiranja
Pripremanje i koliina: Uzimati 4-7
ui i uklanjanju vika vode iz tela pri grama, nekoliko puta na dan.
edematoznim stanjima koja se javljaju zbog
Svrha: Unutranja upotreba; Dong kvai
problema sa jetrom. Koren utie na sve je koristan za skoro sve enske ginekoloke
oblike sekrecije i ekskrecije iz tela. probleme.
Naroito
je
koristan
za
Uklanjanjem otrova iz sistema, deluje i kao menstrualne
greve,
nepravilnost,
tonik i stimulant. isti krv i jetru. Naroito kanjenje
toka
i
slabost
tokom
je dobar kao preiava krvi za dijabetes, menstrualnog
perioda.
Pomae
i
hidropsiju, i ekcem. Zbog svog visokog olakavanju
simptoma
menopauze.
mineralnog sadraja, koristi se za tretman Koristan je u tretmanu napada vruine,
anemije. Sniava nivo serum holesterola i premenstrualnog sindroma, i vaginalne
mokrane kiseline. Mlak aj od maslaka suvoe. Jaa reproduktivni sistem i pomae
koristan je za dispepsiju sa zatvorom, telu da koristi hormone.
temperaturom, i nesanicom.
Dong Kvai je koristan za tretman
Maslaak
poboljava
funkcionisanje nesanice, hipertenziju, i greve. Ishranjuje
pankreasa, bubrega, slezine, i stomaka. krv, pomae u tretmanu anemije, i
Infuzija od sveeg korena dobra je za znaajan je preiiva krvi. Deluje kao
kamen u unoj kesi, uticu, i druge blag sedativ, laksativ, diuretik; i olakava
probleme jetre. Za bol u stomaku, piti greve i bol. Ima zagrevajui efekat na
olje infuzije svaka sata dok ne doe do cirkulaciju i koristi se za vlaenje creva i
olakanja.
Koren
je
specifian
za time tretman zatvora.
hipoglicemiju. Uzimati olju aja 2-3 puta
Upozorenje: Ne treba se koristiti tokom
na dan i odravajte uravnoteenu ishranu. trudnoe ili uz prekomeran menstrualni tok.
Uz dobru ishranu, aj od korena moe da
sprei pojavu dijabetesa odraslih. aj od
Ehinaceja
korena e pomoi i snienju krvnog pritiska,
pomaui rad srca.
(Echinacea angustifolia) Delovi koji se
Maslaak
olakava
menopauzalne
Koren.
Osobine:
Alterativ,
simptome i koristan je za ireve (pri koriste:
unutranjoj upotrebi), tumor dojke, cirozu antiseptik, limfatik, paraziticid, sialagog.
jetre, zatvor, uveanje jetre i slezine, Na ta utie: Krv, limfa, i bubrezi.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
retencija
tenosti,
hepatitis,
utica,
bronhitis, snien nivo eera u krvi, i Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 1 supenu
reumatizam.
Moe
da
pomogne kaiku 3-6 puta na dan. Tinktura: Uzimati
spreavanju starakih pega na koi. Ozbiljni 30- 60 kapi 3-6 puta na dan. Ekstrakt
sluajevi hepatitisa izleeni su upotrebom tenosti: Uzimati - 1 kafenu kaiku 3-6
aja od korena maslaka u roku od sedmice puta na dan.
Svrha:
Ehinacija
predstavlja
ili dve kada se ishrana pravilno kontrolie i
najefektivniji preiiva krvi i limfe od svih
ogranii na lako svarljivu hranu.
Sve sok je naroito efektivan, ali moe biljaka; i sistem je tolerie u prilino velikim
se pripremiti i aj. Listovi maslaka su koliinama. Biljka je po svemu sudei
zdravi u obliku salate, naroito u prolee. netoksina; iako kod nekih ljudi moe da
izazove
vrtoglavicu
i
muninu.
Ali
Preni koren predstavlja zamenu za kafu.
kombinovanje sa malom koliinom korena
sladia, ili pravljenje aja sa 2-3 urme e
avolja kanda
ublaiti te simptome.

Koristiti ehinaceju za unutranju ili

spoljanju upotrebu za akne, zadah, ireve,
gangrene, infekcije, kone bolesti, tonzilitis.
Navodi se da je efektivna protiv svih
otrovnih ujeda od insekata, zmija, drugih
ivotinja, i reakcija na otrovni hrast i
prljen. Koristi se za otvorene rane i bolne
povrinske otoke.
Unutranja upotreba; ehinaceja se koristi
za
infekcije
beike,
trovanje
krvi,
preiavanje krvi, temperaturu, zapaljenje
mlenih lezda, kao crevni antiseptik, za
leukopeniju (redukcija krvnih leukocita),
limfnu kongestiju, trovanje mokranom
kiselinom, venerine bolesti, i sve hronine
i akutne bakterijske i virusne infekcije.
Godinama se koristila za sifilis, gonoreju, i u
vaginalnim ispiranjima za sve vaginalne
infekcije. Kombinovati ga sa smirnom, kako
bi se telo oslobodilo gnoja, formiranja
apscesa, i za tifusnu groznicu. Korenski
izdanci (rootstock) pomae ublaavanju
gasova. Ehinaceja pomae varenju i
predstavlja digestivni tonik.
Ehinaceja je odlian antibiotik, u nivou sa
hidrastisom i crvenom detelinom. Za
akutne bolesti, mora se uzimati na svaki
sat ili dva, kao tinktura (jedna kafena
kaika) ili prah u dve #00 kapsule.
Spoljanja upotreba; Ehinaceja se koristi
za akne.
Napomena: Ne koristiti korenski izdanak
kada izgubi miris.
Upozorenje: Trudnice, i alergini na
ambroziju ili biljke u porodici suncokreta
treba oprezno da je koriste. Poto stimulie
imuni sistem, oni koji imaju autoimune
poremeaje ne treba da ga uzimaju dui
vremenski period. Uzimati samo 1 sedmicu
u kontinuitetu.

hladnog soka dva puta na dan dok se ne

ostvare rezultati.
Spoljanja upotreba; Cvetovi zove se
koriste i kao melem za tretman opekotina,
osipa, i manjih i ozbiljnih konih problema,
kao i za hemoroide, uganua, i rane.
Napomena: Ovde opisana zova je
Sambucus nigra. Ne treba je meati sa tri
druge zove, koje se ree koriste:
Sambucus
canadensis,
Sambucus
racemosa i Sambucus ebulus sve tri su
razliite biljke, ree se koriste, i svaka ima
razliita svojstva.
Upozorenje: Poto je koriste mnogi
herbalisti, ovde je opisana zova. Meutim,
poto moe da bude naporna i otrovna,
autor savetuje da za unutranju upotrebu
koristite druge biljke umesto zove. Evo
dodatnih vanih upozorenja o ovoj biljci:
Koristiti samo koru i koren zove koja je
uzgajana u Evropi. Kora i koren u Severnoj
Americi
sadre
vee
koliine
cijanovodonine
kiseline
i
sambulin,
alkaloid koji izaziva muninu i nalazi se i u
sveoj boji. Izdanke biljke uvek treba
izbegavati, poto sadre cijanid i mogu biti
veoma otrovni. Cvetovi severnoamerike
zove su izgleda bezbedni, ali drugi delovi
mogu da izazovu toksinu reakciju. Ne
koristiti bilo koji deo biljke zove tokom
trudnoe. Svi delovi svee biljke mogu da
izazovu trovanje. Sve sok e izazvati
povraanje i proliv. Postoje sluajevi dece
koja su se otrovala vakanjem ili sisanjem
kore. Kuvane bobice su bezbedne i esto se
koriste u pitama i demovima.
Oman

(Inula heminum) Delovi koji se koriste:

Koren.
Osobine:
Halagog,
diuretik,
Zova
ekspektorant, biljka za stomak, astrigent,
stimulant. Na ta utie: Plua, stomak, i
(Sambucus nigra) Delovi koji se koriste: slezina.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Cvetovi, kora, bobice, i koren. Osobine:
Dijaforetik, alterativ, laksativ, stimulant. Na Natapati 15-30 minuta. Uzimati 1-2 olje
ta utie: Krv, cirkulacija, plua, creva i dnevno, vrue ili hladno. Napitak: Kljuati
15-30 minuta. Uzimati 1 supenu kaiku po
koa.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija potrebi ili 1-2 olje dnevno. Tinktura:
(cvetovi): Natapati 15 minuta. Uzimati 6 Uzimati 30-60 kapi ( 1 kafene kaike) 1unci 3 puta na dan. Napitak (kora, bobice, 2 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati
koren): Kljuati 15 minuta. Uzimati po 1 - 1 kafene kaike 1-2 puta na dan. Prah:
olju. Tinktura (cvetovi): Uzimati 15-30 kapi Uzimati 3-10 #0 kapsula (20-60 zrna) 1-2
3 puta na dan. Ekstrakt tenosti (cvetovi): puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; aj od
Uzimati -1 kafenu kaiku 3 puta na dan.
Prah (kora): Uzimati 5-10 #0 kapsula (30- oman esto se koristi za umirivanje kalja,
60 zrna) 3 puta na dan. Prah (listovi): 10 za stimulisanje varenja, i za poveanje
tonusa stomaka. Koristan je za sve
#0 kapsula (60 zrna) 3 puta na dan.
probleme,
ukljuujui
Svrha:Unutranja upotreba; I kora i respiratorne
i
zapaljenje
mokranog
i
mlade grane i koren (unutranja kora koja bronhitis,
se koristi) predstavljaju purgativ i diuretik u respiratornog sistema. Za hronine plune
odgovarajuoj dozi. U veim dozama bolesti, kombinovati sa korom divlje
predstavljaju emetik, jak purgativ, i mogu trenje, korom belog bora, korenom
da
izazovu
zapaljenje
u
gastro- gaveza, i sladiem. Ulje je odlino za
tretman respiratornog i crevnog katara,
intestinalnom traktu.
Cvetovi zove kada se uzimaju topli hronine dijareje, hroninog bronhitisa, i
izazivaju znojenje. Koriste se pri prvim velikog kalja.
Oman podstie izbacivanje sluzi i dobar
stupnjevima prehlade ili gripa. Kombinovati
jednake delove cvetova i pitome nane za je za veliki kaalj, slabo varenje, i slabu
pravljenje aja (1 unca po pinti vode) i piti apsorpciju. Napitak koji se uzima u dozi od
to je mogue topliji. Uzeti aj u krevetu ili 1 supene kaike e neutralisati stomane
neposredno pre vrue kupke; i zatim iznojiti otrove i poboljati varenje. Kinezi ga koriste
za neutralisanje unetih otrova. Napitak se
prehladu ili grip tokom sna.
Za sluajeve neuralgije, iijasa, ili pravi korienjem 1 unce korena, kljualog
lumbaga, primeniti tretman od sokova, u pinti vode jedan sat, a zatim se uzima u
uzimajui oko 2 supene kaike vrueg ili dozama od 2 kafene kaike po potrebi.

Koren u prahu se uzima u kapsulama (1

kapsula) ili kafene kaike za svaku dozu,
3 puta na dan. Napitak ili tinktura takoe
izbacuje crve. Kada se kombinuje sa
ehinacejom, odlian je za tuberkulozu.
Spoljanja upotreba; Oman se moe
koristiti kao sredstvo za ispiranje ili obloga
za kone probleme, ka to su uga, svrab,
i kone bolesti.

menoragiju. Male koliine mogu se uzimati

tokom rane trudnoe, za olakanje jutarnje
munine.
False unicorn se koristi kao lezdani
tonik, za prolaps materice, probleme
materice i jajnika, i izmetanje materice.
Ova biljka se koristi i za poremeaje
prostate, spermatoreju, dijabetes, kao
digestivni tonik, slabost creva, i tonik za
mokrani sistem.
Vidac
False unicorn koren obino se kombinuje
sa drugim biljem, kao to su crvena udika i
(Euphrasia officinalis) Delovi koji se black haw (Viburnum prunifolium); ali se
koriste: Sve to je iznad zemlje. Osobine: moe uzimati i samostalno. U teim
Alterativ, astrigent, tonik. Na ta utie: Oi, sluajevima, svakog sata mogu se uzimati
15 kapi tinkture ili kafene kaike
jetra, i krv.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: ekstrakta tenosti.
Napomena: Ne treba pomeati koren
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci esto.
Tinktura: Uzimati 30-60 kapi esto. False unicorna sa korenom biljke Aletris
Ekstrakt tenosti: Uzimati 1 kafenu kaiku farinosa koja ima slina svojstva, ali se
esto. Prah: Uzimati 10 #0 kapsula (60 prvenstveno koristi kao diuretik.
zrna) esto.
Komora
Svrha: Unutranja upotreba; Vidac
predstavlja najbolju pojedinanu biljku za
oi. Moete piti aj u eljenim koliinam i
(Foeniculum vulgare) Delovi koji se
svakog dana, za tretman svih onih koriste: Seme. Osobine: Antispazmodik,
problema. Pomae stimulisanju jetre za aromatina biljka, karminativ, diuretik,
ienje krvi i olakava ona stanja koja ekspektorant, galaktagog, stimulant. Na
utiu
na
jasnou
vida.
Ublaava ta utie: Stomak, nervi, creva, i oi.
nelagodnost od naprezanja oiju ili manjih
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
iritacija oka. Dobar je u sluaju svraba i Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3
suzenja oiju. Ima rashlaujue i osobine puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 5detoksifikacije zbog ega je naroito 60 kapi 3 puta na dan. Ulje: Uzimati 1-5
koristan u borbi protiv zapaljenja. Koristan kapi 3 puta na dan. Prah: Uzimati prosenu
je i za zapaljenje nosa i grla.
dozu od 3 #0 kapsule (15 zrna).
Vidac se koristi i za alergije, dijabetes,
Svrha: Unutranja upotreba; Iako se pre
katarakte, polensku groznicu, neistoe svega koristi seme, i seme i koren
krvi, loe varenje, kongestiju nosa i grla, i predstavljaju odlina sredstva za stomak i
probleme gornjeg respiratornog trakta.
creva. Podstie funkciju bubrega, jetre i
Spoljanja upotreba; Vidac se koristi kao slezine, i pomae ienju plua. Pomae
sredstvo za ispiranje oiju, naroito izazivanju apetita, i olakanju kolike i
kombinovan sa hidrastisom, rutom, ili abdominalnih greva. Izbacuje nagomilanu
komoraom za konjuktivitis, slabost oiju, sluz. Naroito se koristi za ublaavanje
oftalmiju, oi koje peku i bole, i druge one greva gastro-intestinalnog sistema i
bolesti. Infuzija se pravi korienjem 1 unce izbacivanje gasova. Za ovu svrhu, uzeti ulje
biljke u pinti kljuale vode, natapati 20 fenela sa medom ili kao zasieni rastvor u
minuta. aj se moe napraviti korienjem vodi. Dodajte i tenosti za ispiranje pri
unce biljke natapane u pinti vode.
kalju i promuklosti. Koristi se za tretman
stomane kiseline, kolike, i greva. U veim
dozama, uklanja opstrukcije jetre, slezine i
False unicorn
mokrane beike. Komora e poveati tok
(Chamailirium luteuh) Delovi koji se mokrae, menstrualne krvi i majinog
koriste: Koren. Osobine: Emenagog, tonik, mleka.
Spoljanja upotreba; Komora se moe
diuretik, emetik, biljka protiv parazita,
koristiti kao sredstvo za ispiranje oiju.
stimulant. Na ta utie: Materica i bubrezi.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Piskavica
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3 puta
na dan. Tinktura: Uzimati 15-30 kapi 3 puta
na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati -1
(Trigonella foenum graecum) Delovi koji
kafene kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati se koriste: Seme. Osobine: Demulcent,
2-5 #0 kapsula (15-30 zrna) 3 puta na dan. emolijent,
ekspektorant,
afrodizijak,
Svrha:
Unutranja
upotreba: astrigent, galaktagog, tonik. Na ta utie:
Prvenstvena upotreba ove biljke je za Plua, stomak, creva, i reproduktivni
tretman enske sterilnosti i impotencije. organi.
Navodi
se
da
uzimanje
poveava
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
verovatnou ostajanja u drugom stanju. Natapati 5-15 minuta. Uzeti 1 olju tokom
Balansira polne hormone, pomae pri dana, vruu ili hladnu. Napitak: Kljuati 5tretmanu neplodnosti, i spreava pobaaj. 15 minuta. Uzeti 6 unci 3 puta na dan.
U tu svrhu moe se koristiti svakog dana Tinktura: 30-60 kapi 3 puta na dan.
tokom nekoliko meseci. Jedna ili dve #00 Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 kafene
kapsule korena u prahu uzimaju se 3 puta kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati 2-10
na dan vie meseci, bilo samostalno ili u #0 kapsula (10-60 zrna) 3 puta na dan.
kombinaciji sa drugim biljem.
Svrha: Unutranja upotreba; Piskavica je
Koren se takoe koristi pri tretmanu jedna od najstarijih lekovitih biljaka,
bolne ili neredovne menstruacije, ili njenog primenjivana jo u vreme Hipokrata i
izostajanja. Dobar je i za leukoreju i

drevnih Egipana. Korisna je za sve plune

probleme sa sluzi. Velike koliine napitka
daju se za jaanje obolelih od tuberkuloze
ili onih koji se oporavljaju od bolesti. Dobra
je za temperaturu, bronhitis, stomak,
ireve, dijabetes, giht, astmu, emfizem,
polensku groznicu, goruicu, promuklost,
migrene, neuralgiju, iijas, i gasove.
Smanjujui koliinu sluzi, pomae pri astmi
i problemima sa sinusima. Podstie
laktaciju kod dojilja. Pomae sniavanju
nivoa holesterola i eera u krvi. Dobra je
za oi.
Spoljanja upotreba; Piskavica se koristi
za ireve, gnojne rane, bol u grlu, suvu
kou. aj je odlian za bol grla (piti i
ispirati). Napraviti kanu oblogu od
usitnjenog semenja i postaviti preko rana,
fistula, tumora, oblasti kostobolje, nateklih
lezda, i nadraene koe.
Napomena: Ukus se moe popraviti
meanjem
sa
uljem
pitome
nane,
ekstraktom limuna, ili medom.

Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 2 unce 2-4
puta dnevno. Tinktura: Uzimati 15-30 kapi
3 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 520 kapi 3 puta na dan. Prah: Uzimati 2-3
#0 kapsule (10-15 zrna) 3 puta na dan.
Svrha:
Unutranja
upotreba:
Fo-ti
pomae endokrine lezde jaajui ih. Deluje
kao tonik i hranljivo bilje. Takoe je i
digestivni tonik. Uzimati ili u obliku napitka
ili praha.
Beli luk

(Allium sativum) Delovi koji se koriste:

Lukovica. Osobine: Alterativ, antibiotik,
antispazmodik, dijaforetik, ekspektorant,
stimulant. Na ta utie: Plua, cirkulacija,
nervi, i sinusi.
Pripremanje
i
koliina:
Tinktura:
Uzimati 30-60 kapi ( 1 kafene kaike)
3-4 puta na dan. Sok: Uzimati 10-30 kapi 34 puta na dan. Ulje: Uzimati 2-3 kapi ili 1
kafenu kaiku. Sirup: Uzeti 1 supenu kaiku
Seme lana
3-4 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10 #0
kapsula (30-60 zrna) 3-4 puta na dan.
(Linum usitatissimum) Delovi koji se
Svrha: Beli luk je jedan od najmonijih
koriste:
Seme.
Osobine:
Demulcent, antiseptinih supstanci ikada otkrivenih.
emolijent, laksativ, mucilag, hranljiva biljka. Takoe je jedan od lako dostupnih lekovitih
Na ta utie: Plua, grlo, creva, i stomak.
supstanci i lakih za korienje. Sovjetski
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: naunici su 1950-ih otkrili da je jednak
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1 olju penicilinu, ali bez tetnih efekata tog
dnevno. Napitak: Uzimati 2 unce 3 puta na monog leka.
dan. Tinktura: Uzimati 15-40 kapi 3 puta na
Unutranja upotreba; beli luk vri
dan ili po potrebi. Ekstrakt tenosti: Uzimati detoksifikaciju celog tela i titi od infekcije
15-30 kapi 3 puta na dan ili po potrebi. jaanjem imuniteta. Dobar je za praktino
Prah: Uzimati 10-20 #0 kapsula (60-120 svaku infekciju i bolest. Njegovi korisni
zrna) jedanput na dan.
efekti na cirkulaciju krvi i dejstvo srca
Svrha: Seme lana je jo sluzavije od mogu da prue olakanje kod mnogi estih
crvenog bresta i korisno je za niz problema. problema. Koristi se za sve plune i
Bolje je od maslinovog ulja, za svrhu za respiratorne bolesti, prehlade, tuberkulozu,
koju se koristi.
temperaturu, i bolesti krvi; i moe se
Unutranja upotreba; seme lana se koristi koristiti kao aj ili dodati sirupima za kaalj.
za astmu, bronhitis, katar, zatvor, kaalj,
Koristi se za arteriosklerozu, rak, zarazne
dijareja,
enteritis,
gasovi,
hemoroidi, bolesti,
kaalj,
greve,
divertikulitis,
stomani irevi, pleuritis, i problemi plua i emfizem,
gasove,
srane
probleme,
grudnog koa. Dobro je i za sva zapaljenja povien krvni pritisak, loe varenje,
creva.
kongestiju jetre, reumatizam, kongestiju
Jedenje celog semena je dobro za zatvor. sinusa, i ireve. Pomae pri tretmanu
Uzeti 1-2 supene kaike integralnog artritisa, astme, cirkulatornih problema,
semena i progutati sa puno vode ako je prehlade i gripa, digestivnih problema,
neophodno. Zatim jesti kuvane ljive. sranih poremeaja, nesanicu, bolesti jetre,
Semenje nabrekne u crevima, podstiui sinuzitis, ireve, i gljivine infekcije.
izbacivanje poveanjem zapremine fekalnih
Beli luk regulie dejstvo jetre i unog
materija.
mehura. Stimulie digestivne organe i time
Za izbacivanje kamena u unoj kesi, olakava razliite probleme povezane sa
uzimati 1 - 2 supene kaike ulja od loim varenjem. Pomae stabilizaciji nivoa
semena lana i leati na levom boku oko eera u krvi. Kao ekspektorant, koristan je
pola sata. Kamen e prei u crevo i biti za hronini katar stomaka i creva, kao i za
hronini bronhitis. Hladan aj se moe
izbaen.
Spoljanja upotreba; Seme lana je koristiti kao klistir za crve i oksiura crve.
odlino u kanim oblogama za rane, ireve, Klistir od toplog aja je dobar za crevne
zapaljenje, i tumore. Kombinovati sa infekcije. Koristite ekstrakt sveeg ulja ili
crvenim brestom za ireve, gnojne rane, i jedite sirove enjeve.
Beli luk je koristan za sve crevne
opekotine.
Upozorenje: Najbolje je izbegavati seme infekcije, ukljuujui dizenteriju, tifusnu
groznicu, koleru i paratifusnu groznicu.
lana ako imate divertikulitis.
Sniava nivo lipida u krvi. Pomae u
eliminisanju
putrefaktivnih
crevnih
Fo-ti
bakterija. Poto beli luk sniava krvni
pritisak, pomae pri arteriosklerozi.
(Polygonum multiflorujm) Delovi koji se
Spoljanja upotreba; Beli luk se koristi za
koriste: Koreni. Osobine: Stimulant, tonik, kosopasicu, kone parazite, tumore, i
astrigent, diuretik. Na ta utie: Jetra, bradavice.
stomak, bubrezi, i reproduktivni organi.
Upozorenje:
Ljudi
koji
uzimaju
antikoagulantne lekove (koji razreuju krv)

ne bi trebalo da uzimaju beli luk, poto i on

donekle razreuje krv.

Ginseng, enen

(Zingiberis officinalis) Delovi koji se

koriste:
Koren.
Osobine:
Alterativ,
stimulant, biljka za stomak, tonik. Na ta
(Gentiana lutea) Delovi koji se koriste: utie: Srce i cirkulacija, opti efekti na celo
Koren. Osobine: Holagog, biljka za stomak, telo.
Pripremanje i koliina: Kljuajui
tonik, anthelmintik. Na ta utie: Stomak,
napitak: Kljuati 15-60 minuta. Koristiti oko
jetra, krv, slezina, i cirkulacija.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak: unce biljke na 1 pintu vode. Uzimati 4
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati -1 kafene unce 3 puta na dan. Tinktura: 20-60 kapi 3
kaike 3 puta dnevno do -1 olje dnevno. puta na dan. Ekstrakt tenosti: -2 kafene
Tinktura: Uzimati -2 kafene kaike 3 puta kaike 3 puta na dan. Prah: 2-5 #0 kapsula
dnevno. Ekstrakt tenosti: Uzimati - (15-30 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Ginseng se
kafene kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati
2-4 #0 kapsule (10-30 zrna) 3 puta na dan. naroito koristi za bolesti sa temperaturom
Svrha: Unutranja upotreba; Gencijana i zapaljenjem, za unutranje krvarenje i
prvenstveno deluje na jetru i stomak. Poto krvne bolesti. ene je koriste za sve od
menstruacije
do
je to gorka biljka za tonus, ubrzava rad normalizovanja
creva
i
poboljava
sporo
varenje. olakavanja poroaja. Jaa nadbubrenu i
Poboljava apetit, pojaava varenje, i reproduktivne lezde. Podstie rad plua,
poboljava
cirkulaciju.
Dobra
je
za pojaava imunitet, i stimulie apetit.
pankreatitis, enske
probleme, sporo Pomae pri digestivnim problemima. Blago
stimulie
centralni
nervni
sistem
i
mokrenje, prehlade, i giht.
Napomena: Zbog gorine, kombinovati endokrine lezde. Koristan je za bronhitis,
gencijanu sa aromatinim biljem, kao to dijabetes, neplodnost, nedostatak energije,
su umbir, pitoma nana, sasafras, klasasta i stres. titi od efekta izlaganja zraenju i
pomae pri odvikavanju od kokaina. Poto
metvica, ili ranilist.
je demulcent, aj koji se uzima vru je
efektivan za prehlade, probleme sa
umbir
grudima i kaljem. Pomae normalizovanju
krvnog pritiska, poveanju sranog tonusa,
(Zingiberis officinalis) Delovi koji se pojaava cirkulaciju i sniava holesterol.
koriste: Rizom. Osobine: Aromatina biljka, Sniava nivo eera u krvi, to je korisno za
karminativ, dijaforetik, stimulant, diuretik. dijabetiare. Hranljivi kvaliteti pomau
Na ta utie: Stomak, creva, zglobovi, ublaavanju anemije.
miii, i cirkulacija.
Napomena: Koristiti samo temeljno
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: osuene korenove. Navodne vrednosti
Natapati 5-15 minuta. Uzimati po 1 uncu enena su preterane, ali je i dalje korisna
tenosti. Napitak: Kljuati 5-15 minuta. biljka. Ne uzimati je nou, jer e vas drati
Uzimati 2 unce 3 puta dnevno. Tinktura: budnom.
Uzimati 15-60 kapi 3 puta na dan. Ekstrakt
Smatra se da je kineski enen (Panax
tenosti: Uzimati 5-20 kapi 3 puta na dan. ginseng) daleko bolji od severnoamerikog
Sirup: Uzimati -1 kafene kaike 3 puta na varijeteta. Ali u stvarnosti, ameriki enen
dan. Prah: Uzimati 2-4 #0 kapsule (10-20 (Panax quinquefolius) je u sutini isto kao i
zrna) 3 puta na dan. Uzimati svaka 2 sata kineska verzija! Toliko da se znaajna
za muninu i povraanje.
koliina amerikih useva (od kojih se veina
Svrha: Unutranja upotreba; umbir uzgaja u Viskonsinu) izvozi u Evropu i Aziju,
podstie
ienje
sistema
kroz za dopunu zalihama sa Orijenta (gde se
preznojavanje. Kada se uzima vru, aj je prvenstveno uzgaja u Koreji).
dobar za supresovanu menstruaciju i
oskudnu mokrau. Donosi toplotu u sistem i
Hidrastis
stimulie varenje. Kada se uzima u estim
dozama, povisie telesnu temperaturu. Bez
(Hydrastis canadensis) Delovi koji se
premca je meu biljkama za morsku bolest,
Rizom.
Osobine:
Alterativ,
i sve druge vrste munine zbog kretanja. koriste:
Pomae kod kolike sa gasovima; a, kad se antibiotik, antiseptik, emenagog, biljka za
uzima sa laksativnim biljem, ini njihov stomak, tonik, laksativ. Na ta utie:
efekat blaim. Pomae protiv zapaljenja, Stomak, creva, jetra, oi, sluzokoa.
Pripremanje i koliina: Infuzija (koren
isti debelo crevo, ublaava greve i
podstie cirkulaciju. Uzeti na poetku u prahu): Natapati koren dok se ne ohladi.
prehlade,
radi
ublaavanje
efekta Uzimati 1-2 kafene kaike 3-4 puta na dan.
uobiajenih simptoma. Koristi se za zarazne Napitak: Kljuati 15-30 minuta. Uzimati 1-2
bolesti, kaalj, greve, loe varenje, kafene kaike 3-4 puta na dan. Tinktura:
gasove, glavobolju, greve debelog creva, Uzimati 20-90 kapi (1/3 do 1 kafene
jutarnju muninu, muninu, kongestiju kaike) 3 puta na dan ili 2-3 #00 kapsula
sinusa, i stomane greve. Predstavlja (10-30 zrna) 3 puta na dan ili 2-3 #00
snaan antioksidant i ubicu klica kod rana. kapsule (5 je prosena doza) na dan.
Svrha: Hidrastis je moan antiseptik
Za
podsticanje
luenja
pljuvake
i
ublaavanja bola u grlu, vakati mladi (ubica klica). Kao i ehinaceja, dobar je za
izdank (ili koren, rootstock). titi jetru i skoro svaku bolest. Kada se uzima sa bilo
stomak, i koristan je za crevne poremeaje, kojom biljkom, pojaava tonini efekat
artritis, temperaturu, napade vruine, loe specifinih organa koji se lee. Dodajte ga
uz vidac za oi, uz Mitchella repens za
varenje, bolove u miiima, i povraanje.
Spoljanja upotreba; umbir se koristi enski genitalno-mokrani sistem, gotu
kolu za mozak i krkavinu za donji deo
kao obloga u sluaju zauki.
creva. Dodati melemu za kou, vaginalnom
Gencijana

ispiranju za vaginalne infekcije, i za

smanjenje hemoroida. Naroito deluje na
sluzokou i moe se koristiti za zapaljenska
stanja, ukljuujui creva. Kada se koristi pri
prvoj pojavi moguih simptoma, moe da
zaustavi prehladu, grip, ili bol grla.
Unutranja upotreba; Hidrastis je dobar
za alkoholizam, alergije, astmu, zadah,
bolesti beike, bronhitis, grizlice, variele,
prehlade, dijabetes, ekcem, polensku
groznicu, stomane bolesti, slabost srca,
hemoroide, herpes, loe varenje, infekcije,
zapaljenja, leukoreju, probleme jetre,
kongestiju limfe, male boginje, tumore
dojke i jajnika, ireve. Koristi se za
vaginalno
ispiranje
pri
vaginalnim
infekcijama. Kada se koristi sa krkavino,
predstavlja tonik za creva. Kao retencioni
klistir, smanjie oteene hemoroide. Dobar
je za alergije, ireve, i poremeaje koji utiu
na beiku, prostatu, stomak, ili vaginu.
Male doze e olakati muninu (jutarnja
munina) tokom trudnoe, ali proitajte
upozorenje ispod. Kombinovati ga sa
smirnom pri tretmanu stomanih ireva. Za
hemoroide
i
probleme
prostate,
kombinovati dva dela hidrastisa i jedan deo
divljeg luka. Pojaava efektivnost insulina i
jaa imuni sistem. Sniava krvni pritisak,
stimulie centralni nervni sistem, regulie
menstruaciju,
i
smanjuje
krvarenje
materice.
Spoljanja upotreba; Hidrastit se koristi
za opekotine, grizlice, zapaljenje oiju, rane
od
herpesa,
leukoreju,
kosopasicu,
zapaljenje koe, tonzilitis, i rane. Koristiti ga
sa etkom za zube ili kao antiseptino
sredstvo za ispiranje ustiju pri krvarenju
desnih ili infekcije desnih. Koristiti ga kao
sredstvo za ispiranje pri tonzilitisu i drugim
problemima grla. Hidrastis se moe koristiti
za otvorene rane, zapaljenja, ekcem,
kosopasicu, ili svrab koe. Specifian je za
razne probleme sluzokoe. Kada se umrka
u nos, prah je dobar za nosnu kongestiju ili
katar. Kod kosopasice, prati je ajem, zatim
poprskati koren u prahu preko nje. Za
ublaujue sredstvo za ispiranje oiju,
pomeati ga sa bornom kiselinom (1 kafena
kaika korena u prahu i 1 kafena kaika
borne kiseline na 1 pintu kljuale vode);
promeati; pustiti da se ohladi; i izdvojiti
tenost. Dodati 1 kafenu kaiku tenosti na
olje vode za sredstvo za ispiranje oiju.
Upozorenje: Hidrastis je moan alkaloid
i ne treba preterati sa upotrebom. Dve do
tri #00 kapsule na dan su bezbedne i
dovoljne za veinu stanja. U normalnim
okolnostima, ne treba se koristiti vie od
sedmice bez prekida, zatim prei na
ehinaceju ili drugo antibiotiko bilje
(smirna, aparal, tahebo). Prekomerna
upotreba smanjuje apsorpciju vitamina B,
ubijajui odreene crevne bakterije. Tokom
produenog perioda, koristiti ne vie od 2-3
#00 kapsule na dan. Ne koristiti velike
koliine tokom hipoglicemije. Oni sa
povienim krvnim pritiskom ili nesanicom
ne treba da ga koriste. Jedenje sirove biljke
proizvodi ireve i zapaljenje sluzokoe.
Poto velike koliine hidrastisa izazivaju
kontrakciju materice, ene koje su sklone
pobaaju treba da izbegavaju njegovo
korienje osim ako se koristi za jutarnju
muninu u sledeoj formuli: Manje od
kafene kaike hidrastitsa, plus kafene
kaike karanfilia; prah koji se uzima u

obliku elatinskih kapsula ne treba da

premauje 2 kapsule na dan i uzimati uz aj
od klasaste metvice.
Gotu kola
(Centella Asiatica) Delovi koji se koriste:
Vrhovi. Osobine: Biljka za nerve, tonik,
alterativ, antipiretik, diuretik. Na ta utie:
Mozak, nervi, bubrezi, beika, srce, i
cirkulacija.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce 3
puta na dan. Tinktura: Uzimati 15-30 kapi 3
puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 1 kafene kaike 3 puta na dan. Prah: 5-10
#0 kapsula (30-60 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Gotu kola je vrlo rasprostranjena
lekovita biljka irom Indije i tropskih
zemalja.
Unutranja upotreba; To je jedna od
najboljih biljaka za nerve i mozak,
ukljuujui epilepsiju, izofreniju, i gubitak
memorije. Smanjuje zamor i depresiju, i
stimulite centralni nervni sistem. Za
tretman nervnih poremeaja, ulje od gotu
kole se primenjuje spolja preko celog tela,
ukljuujui kou glave. Ovo ulje (zvano
Brami ulje) predstavlja biljni ekstrakt u
susamovom ulju. Pravi se tako to se doda
dovoljno susamovog ulja da se prekrije
biljka; pokriti i pustiti da odstoji 14 dana;
zatim iscediti ulje.
Gotu kola ima upeatljive osobine
podmlaivanja sline onima fo-ti biljke i
enena. Neutralie kiseline u krvi i hladi
krv, zbog ega je znaajna za temperaturu
i zapaljenja. Predstavlja preiava krvi i
diuretik. Dobra je za funkcionisanje srca i
jetre. Pomae uklanjanju vika tenosti.
Podstie zarastanje rana i dobra je za
proirene vene. Koristi se za tretman
reumatizma, krvnih bolesti, poremeaja
vezivnog tkiva, slab apetit, kamen u
bubregu, i probleme sa spavanjem.
Eupatorium purpureum (gravel root)
(Eupatorium purpureum) Delovi koji se
koriste: Koren. Osobine: Diuretik, litotriptik,
astrigent, biljka za nerve, stimulant. Na ta
utie: Bubrezi, beika, nervi, i zglobovi.
Pripremanje i koliina: Infuzija (biljka):
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1-2 olje na
dan. Napitak (koren): Kljuati 6-15 minuta.
Uzimati 1-2 unce po potrebi do 2 olje na
dan. Tinktura: Uzimati 30-60 kapi (1/2 -1
kafena kaika) 3 puta na dan. Ekstrakt
tenosti: Uzimati -1 kafene kaike 3 puta
na dan. Prah: 5 #0 kapsula (30 zrna) 3 puta
na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; ova biljka
predstavlja jedno od najboljih sredstava za
ljunak i kamen u bubregu i beici. Koristi
se i za tretman naslaga mokrane kiseline
u zglobovima, zbog kojih se javlja bol u
njima. Utie i na smanjenje retencije vode i
pomae pri problemima prostate. Koristi se
jak napitak: 1 unca korena kljualog u pinti
vode jedan sat. Uzimati po etvrt ae, po
potrebi. Kada se koristi kao tinktura,
uzimati po 1 kafenu kaiku.
Pored toga, biljka predstavlja i tonik za
nerve i koristi se za enske probleme, sama
ili u kombinaciji. Koristi se za dismenoreju,
endometritis, leukoreju, hroninu bolest

materice, bolove pri poroaju, i mogue

pobaaje. Koristi se i za cistitis, edem, giht,
reumatizam,
slabe
organe
karlice,
gonoreju, cistitis, brajtovu bolest, krv u
morkai, i bol u leima.
Glog
(Crategus oxycanta) Delovi koji se
koriste:
Plod.
Osobine:
Tonik,
antispazmodik, astrigent, diuretik, sedativ.
Na ta utie: Srce, cirkulacija, nervi, i
bubrezi.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1 olju 2-3
puta na dan. Napitak: Kljuati 5-15 minuta.
Uzimati 6 unci 3 puta na dan. Tinktura:
Uzimati 15-30 kapi ( - 1 kafena kaika) 3
puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 1015 kapi 3 puta na dan. Prah: Uzimati 10 #0
kapsula (60 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Ovo je prava biljka za srce!
Unutranja upotreba; Glog normalizuje
krvni pritisak reguliui rad srca. iri
koronarne srane sudove. To su oni koji
ishranjuju samo srce. Korienje biljke
tokom dueg vremenskog perioda e
generalno sniziti krvni pritisak. (Imajte na
umu da je kljuni faktor za sniavanje
krvnog pritiska pijenje dovoljne koliine
vode svakog dana!) Normalizuje krvni
pritisak, pomaui povienje niskog krvnog
pritiska. Pomae pri ubrzanom radu srca ili
aritmiji,
zapaljenju
sranog
miia
(miokarditis), arteriosklerozi, i nervnim
sranim problemima. Dobar je za srani
mii oslabljen u starosti. Redovno
uzimanje jaa srani mii. Pomae
spreavanju otvrdnjavanja arterija; odlian
je za slab rad srca, insuficijenciju zalistaka,
i nepravilan puls.
aj od gloga je dobar za nervne
probleme, naroito nesanicu. Napitak od
bobica je dobar za bol u grlu i kisela stanja
krvi. Ameriki indijanci su ga koristili za
tretman reumatizma. U Kini se koristi za
poboljanje varenja.
Hmelj
(Humulus lupulus) Delovi koji se koriste:
Strobilusi (cvetovi). Osobine: Biljka za
nerve, biljka za stomak, anodin, antibiotik,
karminativ, holagog, tonik. Na ta utie:
Nervi, stomak, krv, jetra, i una kesa.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3
puta na dan, vrue ili hladno. Tinktura:
Uzimati 15-30 kapi ( - 1 kafena kaika) 3
puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 1015 kapi 3 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10
#0 kapsula (30-60 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Hmelj je odlina biljka za nerve i
izazvae san kod sluajeva nesanice.
Unutranja upotreba; Ima veoma umirujui
efekat na celokupni sistem. Koristi se za
dijareju
na
nervnoj
bazi,
nesanicu,
nemirnost, glavobolja, ok, slabi nervi,
hiperaktivnost,
nervoza,
bol,
stres,
nervozan stomak, i olakava anksioznost.
Koristi se i u druge svrhe. Hmelj se koristi
za kaalj, temperaturu, loe varenje, uticu,
jutarnju muninu, kao tonik za stomak,
grlo, bronhije, probleme grudnog koa,
zubobolju, i ireve. Stimulisae apetit,
olakati gasove, i ublaiti crevne greve.

Koristan
je
za
kardiovaskularne
poremeaje, polno prenosive
bolesti,
zubobolje, i ireve. Hladan aj pre obroka
e pospeiti loe varenje. Osuene biljka
koja se stavlja u jastuk e izazvati san.
Spoljanja upotreba; Koristi se za ireve,
modrice, bol u uhu, zapaljenje, reumatine
bolove, kone bolesti, i ireve.
Napomena: Hmelj pri duem stajanju
gubi svoju efektivnost kao sredstvo za
unutranju upotrebu.
Oajnica
(Marrubium vulgare) Delovi koji se
koriste:
Vrhovi.
Osobine:
Dijaforetik,
ekspektorant, tonik. Na ta utie: Plua,
grudni ko, i stomak.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 20 minuta. Uzimati po 6 unci,
esto. Tinktura: Uzimati 20-60 kapi 3 puta
na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1
kafene kaike 3 puta na dan. Sirup: Uzimati
-1 kafene kaike 3 puta na dan. Prah:
Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna) 3
puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Oajnica je
naroito korisna kao sredstvo za kaalj i
bronhijalne probleme. Kao ekspektorant za
bronhijalni katar, moe se uzimati kao ak
ili sirup. Koristi se za akutni i hronini
bronhitis, kao i za kaalj i promuklost.
Korisna je za hronini bol grla i plune
probleme. Koristiti u obliku sirupa za decu.
Oajnica se koristi i za tifusnu groznicu.
Navodi se da obnavlja normalni balans
izluivanja
u
razliitim
organima
i
lezdama. Koristi se za srane probleme, za
smirivanje sranog rada. Koristi se i za
astmu, dispepsiju, polensku groznicu,
nadutost, temperaturu, i uticu. Jaa imuni
sistem. Kada se uzima topla, predstavlja
diuretik; hladna je dobra kao tonik za
stomak.
Spoljanja upotreba; aj od izmrvljenog
lia moe se primeniti za privremene ili
istrajne kone probleme.
Ren
(Cochleria armoracia) Delovi koji se
koriste:
Koren.
Osobine:
Dijaforetik,
diuretik, ekspektorant, biljka za stomak. Na
ta utie: Sinusi, stomak, uni mehur, i
mokrani sistem.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 1-2
puta na dan, hladan; ili uzimati topao, 2-3
supene kaike, 3 puta na dan.
Svrha:
Unutranja upotreba; podstie stomane
sekrete. Sirup od rena je odlian za
kongestiju sinusa i podstie varenje. Dobar
za hidropsiju, retenciju mokrae, i pomae
pankreas. Koristi se za prehlade, kaalj,
astmu, artritis, hidropsiju, promuklost,
iijas, gliste.
Spoljanja upotreba; Koristi se kod
oticanja jetre i slezine.
Upozorenje: Ako se ostavi u kontaktu sa
koom,
izazvae
plihove.
Izbegavati
kontakt sa oima.
Rastavi

(Equisetum arvense) Delovi koji se

koriste: Vrhovi. Osobine: Astrigent, diuretik,
litotriptik, emenagog, galaktagog, nutritiv,
biljka za rane. Na ta utie: Bubrezi, krv,
srce, i plua.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 45 minuta. Uzimati gutljaj 4 puta
na dan ili 1-2 olje na dan. Napitak: Kljuati
5-15 minuta. Uzimati 2 unce 3-4 puta na
dan. Tinktura: Uzimati 5-30 kapi 3-4 puta
na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 5 kapi 34 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10 #0
kapsula (30-60 zrna) 3-4 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; rastavi je
pouzdan diuretik i koristi se za sve
mokrane poremeaje. Uzimati 1 olju
napitka 2-3 puta na dan ili 2 supene kaike
svakog asa. Rani doseljenici su koristili
rastavi kao diuretik kod bubrenih
problema i hidropsije. Specifian je ne
samo za retenciju mokrae, ve i za
unutranje krvarenje. Zaustavlja krvarenje
pomaui koagulaciju krvi.
Rastavi se moe koristiti za probleme
koe i oiju, i dobar je za oticanja lezda i
izlivanje gnoja. Sniava temperaturu,
ublaava nervnu napetost, i umiruje
preterano aktivnu jetru. Jaa srce i plua i
uklanja ljunak iz beike i bubrega. Prelomi
kostiju bre zarastaju kada se uzima
rastavi. Kinezi ga koriste kao lekovito
sredstvo za ispiranje oiju. Moe se koristiti
i kod mokrenja u krevetu, bolesti unog
mehura, bolesti koe, edem, i krvavi
ispljuvak. Koristiti ga za greve miia.
Koristi se za bolesti kostiju, ukljuujui
osteoporozu i rahitis.
Rani doseljenici su koristili rastavi za
ribanje
erpi
i
lonaca.
Poto
ima
silicijumske grebene predstavlja dobro
sredstvo za ribanje. Stolari ga koriste za
poliranje drvenih povrina.
Spoljanja upotreba; Oblog se moe
postaviti na krvave rane, ireve, i
opekotine.
Napomena: Rani proleni rastavi je
najbolji za upotrebu.
Upozorenje:
Prekomerna
upotreba
rastavia e nadraiti bubrege i creva; zbog
toga ga treba uzimati retko, i u malim
dozama kratak vremenski period. Nakon 23 sedmice, ne treba ga koristiti narednu
sedmicu. Zatim se tretman moe ponoviti.
Dugotrajna upotreba ometa apsorpciju
tiamina (vitamina B1).

Miloduh se koristi isto kao i alfija, sa

kojom se ponekad kombinuje, kao sredstvo
za ispiranje grla u sluaju bolova. Koristi se
za
prehlade,
kaalj,
astmu,
slabu
cirkulaciju, i slabo varenje. Regulie krvni
pritisak, ublaava gasove, i pomae sa
problemima dojke i plua, infekcije nosa i
grla, kongestije sluzokoe u crevima,
astme, skrofuloze, hidropsije, i utice. Topla
infuzija, pomeana sa jednakim delovima
oajnice, dobra je za astmu i probleme sa
sluzi. Infuzija samog miloduha je korisna za
gasova i podsticanje znojenja, radi
sniavanja temperature. Napitak e pomoi
ublaivanju
infekcije.
Koristi
se
za
epilepsiju, giht, i probleme sa teinom.
Spoljanja upotreba; Miloduh se koristi za
zarastanje rana. Obloge od sveeg zelenog
miloduha pomau zarastanju posekotina.
Obloge nainjene od listova e olakati
miini reumatizam i modrice. Napitak se
moe koristiti kao sredstvo za ispiranje
opekotina, modrica, nadraene koe, i kao
sredstvo za ispiranje pri bola u grlu ili
hronini katar.
Upozorenje: Ne koristiti prekomerno ili
dui vremenski period.
Irska mahovina

(Chondius crispus) Delovi koji se koriste:

Cela biljka. Osobine: Demulcent, emolient,
nutritiv. Na ta utie: Plua, bubrezi, i koa.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 2 unce2-3
puta na dan, do 2 olje dnevno. Tinktura:
Uzimati 30-60 kapi ( - 1 kafena kaika) 23 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati
- 1 kafene kaike 2-3 puta na dan. Prah:
Uzimati 4-6 #0 kapsula (20-40 zrna) 2-3
puta na dan.
Svrha: Irska mahovina je alga koja raste
meu potopljenim kamenjem uz obalu
Francuske i Irske. Znaajan faktor u
lekovitim
kvalitetima
je
njen
visok
mineralni sadraj.
Unutranja upotreba; To je sredstvo za
tuberkulozu, kaalj, bronhitis, i crevne
probleme. Poto sadri veliku koliinu sluzi,
odlian je demulcent za ublaavanje
zapaljenog tkiva i koristi se kod svih
problema plua i bubrega. Pri pravljenju
napitka, moda ete eleti da ga zasladite
korenom sladia, medom, ili aromatinom
biljkom. Irska mahovina se koristi i za
anemiju,
probleme
tireoidne
lezde,
Miloduh
guavost, i ireve grla i stomaka.
Spoljanja
upotreba;
Koristiti
irsku
(Hyssopus officinalis) Delovi koji se mahovinu za ispiranje kose za suvu kosu.
koriste:
Listovi.
Osobine:
Diaforetik, Koristi se i za probleme suve koe i koe
ekspektorant, holagog, stimulant, biljka za koja pee, i povrinska zapaljenja. Moe se
povrede. Na ta utie: Plua, sinusi, i koristiti spolja, za omekavanje koe i
spreavanje prevremenog stvaranja bora.
cirkulacija.
Napomena: Irska mahovina i druge alge
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta 1-2 olje dnevno ili (naroito duls iz Nove kotske i norveki
esto. Tinktura: Uzimati - 1 kafene kaike kelp) predstavljaju bogate izvore minerala i
esto. Ekstrakt tenosti: Uzimati 1-2 kafene najbolje izvore mikroelemenata. Ukljuite
kaike esto. Prah: Uzimati 10#0 kapsula po malo svakog dana u svoju ishranu.
esto.
Svrha: Unutranja upotreba; Miloduh se
Bobice kleke
koristi pri tretmanu plunih bolesti, naroito
hroninog katara. Vredan je ekspektorant,
(Juniperus communis) Delovi koji se
podstiui izbacivanje sluzi iz respiratornog koriste: Plod. Osobine: Antispazmodik,
sistema ime ublaava kongestiju. Koristi diuretik,
anodin,
aromatik,
astrigent,
se za kaalj i prehlade, za kongestiju.
karminativ, litotriptik, stimulant. Na ta
utie: Bubrezi i stomak.

Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce 1-3
puta na dan. Napitak: Kljuati 5-15 minuta.
Uzimati 1-2 olje dnevno. Tinktura: Uzimati
5-20 kapi 3 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati - 1 kafene kaike 3 puta na dan.
Ulje: Uzimati 1-3 kapi 2 puta na dan. Prah:
Uzimati do 10 #0 kapsula (do 60 zrna)
dnevno.
Svrha: Unutranja upotreba; bobice
kleke deluju kao stimuliui diuretik i
korisne su pri tretmanu retencije mokrae,
katar beike, ljunak, i bolove u donjem
delu lea. Dobre su i za izluivanja iz
beike i nagomilavanje mokrane kiseline.
Uzimati 1-3 kapi ulja, plus med, 2 puta na
dan. Obino se koristi za unutranju
upotrebu jedenjem bobica ili pravljenjem
aja od njih. Bobice uklanjaju viak vode.
aj je dobar za vaginalno ispiranje za
vaginalne infekcije. Korisne su u tretmanu
astme, retenciji tenosti, i poremeajima
prostate. Koristi se i za dijabetes, cistitis,
bolesti beike, alergije, artritis, mokrenje u
krevetu, polensku groznicu, lumbago, i
nefritis.
Bobice kleke se koriste za gastrointestinalne infekcije i greve, leukoreju,
gonoreju, bolove pri gihtu i reumatizmu.
Odlian je digestivni tonik. Pomae u
sluajevima
smanjene
proizvodnje
stomane kiseline (hlorovodonina kiselina)
i pri regulisanju nivoa eera u krvi.
Kao zain, bobice se koriste za pojaanje
ukusa, stimulisanje apetita, i olakanje
gasova. Od bobica se moe napraviti dem
ili sirup kao predjelo. Nekoliko suvih bobica
se moe vakati i dobrog su ukusa.
Spoljanja upotreba; Ulje kleke, dobijeno
od bobica, lako prolazi kroz kou i dobro je
za probleme kostiju i zglobova. Kada se
udie kod parne kupke, korisno je za
bronhitis i infekcije plua. Bobice se mogu
kljuati a zatim poprskati u sobi u kojoj su
boravili bolesni ljudi, radi dezinfekcije.
Navodi se da osobe koje se staraju o
pacijentima sa ozbiljnim problemima treba
da savau nekoliko bobica, kako bi se
zatitili od patogenih supstanci koje se
mogu udahnuti.
Upozorenje: Velike doze bobica kleke
mogu da nadrauju bubrene i mokrane
kanale. Mogu da ometaju apsorpciju
gvoa i nekih drugih minerala. Ne treba ih
koristiti tokom trudnoe, niti u sluajevima
bubrenih bolesti. Osobe sa bolestima
mokranog
sistema
i
zapaljenskim
bolestima ne treba da ih koriste dui
vremenski period. isto ulje, postavljeno na
kou u velikim koliinama, moe da izazove
zapaljenje i plihove.

dan. Prah: Uzimati 3-5 #0 kapsula (10-30

zrna) 1-2 puta na dan.
Svrha: Kalifornijski kelp, norveki kelp,
duls iz Nove kotske, i evropska irska
mahovina su prvenstveno korisni zbog
mikroelemenata koje sadre. (Kalifornijski
kelp je manje hranljiv od drugih.)
Unutranja upotreba; Alga obezbeuje
obilje prirodnog joda koji nedostaje u
mnogim zemljitima na kontinentima.
Pored svoje hranljive vrednosti, kada se
pojede, alga apsorbuje otpadne materije iz
telesnih tenosti, vezuje se sa otrovima, i
odnosi ih. Faktor iz kelpa zvani natrijum
alginat vezuje radioaktivni stroncijum 90 u
crevima i iznosi ih iz tela. Ovo je veoma
znaajno otkrie.
Upozorenje: Navodi se da, zbog visokog
sadraja joda, veoma velike koliine algi
mogu da proizvodu simptome nalik
guavosti.
Ali
u
realnosti
viak
mikroelemenata tei da se brzo izbaci
znojem i preko bubrega.
Cypripedium pubescens (Ladies slipper)
(Cypripedium pubescens) Delovi koji se
koriste:
Koren
(sve).
Osobine:
Antispazmodik, biljka za nerve, sedativ. Na
ta utie: Nervi.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 60 minuta. Uzimati 1 supenu
kaiku svaki sat. Napitak: Kljuati 60
minuta. Uzimati 1 supenu kaiku u 6 unci
vode 3-4 puta na dan. Tinktura: Uzimati 530 kapi 3 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati kafene kaike 3 puta na dan.
Prah: Uzimati 2-10 #0 kapsula (5-60 zrna)
3 puta na dan.
Svrha:
Unutranja
upotreba;
Cypripedium predstavlja odlinu biljku za
nerve i deluje kao tonik za iscrpljen nervni
sistem. Navodi se da predstavlja najbolju
biljku za nerve u sluajevima horeje,
epilepsije, histerije, glavobolje, nesanice, i
opte nervoze. Dobra je za loe varenje
prouzrokovano
nervozom.
Ne
izaziva
zavisnost. Kombinovana sa umbirom i
malim koliinam lobelije, moe se koristiti
za nervozu povezanu sa temperaturom.
Kombinovana sa kamilicom ili maslakom,
predstavlja koristan tretman za stomane
ili probleme jetre, ukljuujui hepatitis. U
kombinaciji sa kapicom, koristi se za
glavobolju i histeriju. Dobra je i za koleru,
epilepsiju, i nervnu iscrpljenost.
Matinjak

(Melissa officinalis) Delovi koji se koriste:

Vrhovi.
Osobine:
Dijaforetik,
sedativ,
antipiretik, antispazmodik. Na ta utie:
Kelp
Nervi i cirkulacija.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
(Fucus vesiculosus) Delovi koji se koriste:
Cela biljka. Osobine: Demulcent, hranljiva Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci esto
biljka, alterativ, diuretik. Na ta utie: po potrebi. Tinktura: Uzimati 30-60 kapi (
Tiroidna lezda, nervi, mozak, bubrezi, i - 1 kafena kaika) po potrebi. Ekstrakt
tenosti: Uzimati - 2 kafene kaike po
beika.
potrebi. Prah: Uzimati 10 #0 kapsula (60
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: zrna) po potrebi.
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1-2 olje
Svrha: Unutranja upotreba; Matinjak je
dnevno. Tinktura: Uzimati 5-10 kapi 1-2
puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 10 specifian za decu i odojad pri naznakama
kapi 1-2 puta na dan. Prah: Poprskati na prehlade, gripa, ili temperature. Zasladiti
hranu. Uzimati 1 kafenu kaiku 1-2 puta na aj medom i dati vru detetu sa
temperaturom dok je pokriveno toplim
ebetom. Ili ga prvo smestite u vruu

kupku uz obilne koliine aja; a zatim ga

umotajte u ebe, da se oznoji.
Matinjak se esto koristi za leenje
bolesti izazvane melanholijom i depresijom.
Dobar je i za histeriju, koleru, nesanicu,
epilepsiju, glavobolju, loe varenje na
nervnoj bazi, i hepatitis.

Napomena: Slatkii od sladia su

beskorisni zbog svog sadraja belog eera
i zato to se prvenstveno sastoje od anisa a
ne od sladia.
Upozorenje: Sladi ne treba da koriste
osobe
sa
dijabetesom,
glaukomom,
sranim bolestima, povienim krvnim
pritiskom, ili one koje su doivele log. Ne
treba da ga uzimaju osobe sa ozbiljnim
Koren sladia
menstrualnim problemima ili trudnice. Ne
(Glycyrrhiza glabra) Delovi koji se treba se koristiti vie od sedam dana; jer
koriste:
Koren.
Osobine:
Demulcent, moe da izazove povien krvni pritisak, ak
ekspektorant, laksativ, alterativ. Na ta i kod onih koji imaju nizak ili normalan
pritisak. Pored toga, produena upotreba
utie: Plua, stomak, creva, slezina, i jetra.
moe da izazove retenciju vode ili nizak
Pripremanje
i
koliina:
Napitak: nivo kalijuma.
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati jednu supenu
kaiku po potrebi. Tinktura: Uzimati 30-60
Lobelija
kapi ( -1 kafena kaika) 2-3 puta na dan.
Ekstrakt tenosti: - 1 kafena kaika 2-3
(Lobelia inflata) Delovi koji se koriste:
puta na dan. Sirup: Uzimati 1kafenu kaiku
do 1 supene kaike po potrebi. Prah: Biljka i seme. Osobine: Antispazmodik,
Uzimati do 10 #0 kapsula (60 zrna) na dan. emetik, biljka za nerve, ekspektorant. Na
Svrha: Unutranja upotreba; Koren ta utie: Nervi, plua, stomak, miii, i
sladia
prvenstveno
se
koristi
za cirkulacija.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
bronhijalne probleme, kaalj, promuklost,
gomiljanje sluzi, i sline probleme. Moe se Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1 supenu
uzeti i za stomane probleme, kao to su kaiku po potrebi. Tinktura: Uzimati 10-30
kapi po potrebi. Ekstrakt tenosti: Uzimati
peptiki irevi i bolesti beike i bubrega.
Kada se doda gorkim tonicima, koren 5-30 kapi po potrebi. Prah: Uzimati 1-2 #0
sladia ih ini prijatnijim i uravnoteava kapsula (1-10 zrna) po potrebi.
Svrha: Lobelija je i relaksant i stimulant,
biljnu formulu. Odlian je za razliite
stomane i crevne ireve. Bori se protiv i od velike pomoi.
zapaljenja
i
virusnih,
bakterijskih
i
Unutranja upotreba; U veoma malim
parazitskih infekcija. Specifian je za dozama (5-10 kapi tinkture ili jedna
prehlade, grip, i kongestiju plua, i esto se elatinska kapsula), veoma je oputajui za
dodaje sirupima za kaalj. isti debelo sve greve, unutranje i spoljanje; i koristi
crevo, ublaava miine greve, pojaava se
za
plunu
kongestiju
i
kao
fluidnost sluzi u pluima i bronhijama. Blagi antispazmodik u biljnim formulama. U
je laksativ i efektivan je za decu i starije. neznatno veim dozama (15 kapi), deluje
Pomae inhibiciji formiranja kamenca i kao sedativ. U velikim dozama (40 kapi
spreava vezivanje bakterija za zubnu gle. tinkture, ili 2 elatinske kapsule ili vie),
Za promuklost i probleme grla, kombinovati predstavlja moan emetik, i moe se
sa alfijom, umbirom, oajnicom, i iskoristiti za izbacivanje povraanjem
podbelom.
onoga to elite brzo da izbacite iz
Koren sladia je koristan za astmu, stomaka. Za veinu stanja (osim ako ne
alergije,
hronini
zamor,
emfizem, elite da izazovete povraanje), koristiete
depresiju, uveanu prostatu, temperaturu, samo male doze.
herpes virus, hipoglicemiju, i lezdane
U malim dozama: Lobelija je veoma
infekcije. Za probleme grla i plua kod dobra za astmu i veliki kaalj. Izuzetna je
dece, kombinovati prah od korena sladia za olakavanje greva povezanih sa
sa drugim biljem. Koristiti za zapaljenske plunim i respiratornim stanjima. Kao
poremeaje creva, premenstrualni sindrom, ekspektorant, korisna je za sve respiratorne
i simptome menopauze. Jak napitak tretmane, u izbacivanju sluzi, naroito kod
predstavlja dobar laksativ za decu i moe spazmodikog tipa. Dodati svim lekovima
da pomogne u sniavanju temperature. za kaalj. Kombinovati sa cipripediumom
Dodati drugom lekovitom bilju (pa ak i (cypripedium) za konvulzije. Lobelija se
lekovima) kako bi ukus bio prijatniji. koristi i za glavobolje, treperenje srca,
Koristiti za infekcije gornjeg disajnog trakta. slabo varenje, alergije, artritis, astmu,
titi od ateroskleroze.
variele, zarazne bolesti, temperaturu (svih
Sladi stimulie proizvodnju interferona i vrsta), uticu, pleuritis, upalu plua,
horeju,
izbijanje
zuba,
moe da pomogne u inhibiciji replikacije Sadenhajm
HIV virusa. Postoje dokazi da moe da zubobolju. Oputa srce i sniava ubrzan
Kombinovan
sa
kapicom
i
sprei hepatitis C od izazivanja raka jetre i puls.
cipripediumom, dobar je za tetanus.
ciroze.
U velikim dozama: Znaajna je za
Pokazano je da ekstrakt sladia ispoljava
aktivnost slinu dejstvu kortizona, i u izbacivanje sadraja stomaka, trovanje
manjoj meri, estrogena. Stimulie koru hranom, itd.
nadbubrene lezde na proizvodnju veih
Male doze: Spoljanja upotreba; lobelija
koliina kortizona i aldosterona. Glicirizin, predstavlja sredstvo za bolesti infekcije ili
hemikalija iz sladia, ima hemijsku svraba koe. Stavlja se u kupke, obloge,
strukturu
slinu
ljudskim
steroidnim kane obloge, i tene masti za miine
hormonima. Tri druge biljke (ensen, divlji greve. Nekoliko kapi tinkture stavljenih u
jam, i sarsaparila), koje se dobro kombinuju uho ublaie bol uha. Koristi se u kanim
sa sladiem, takoe sadre supstance nalik oblogama za modrice, uganua, zapaljenje
hormonima. U Evropi, sladi se koristi za prsta,
kosopasicu,
erisipelas,
otrovni
oporavak od ira.
brljan, ujede zmija i insekata, i tumore.

Dodati mastima za bol u miiima, bolove, i

reumatizam.
Upozorenje: Ne davati veoma velike
doze lobelije! Iako je otrovna u velikim
koliinama,
brzo
e
biti
izbaena
povraanjem tako da nije verovatno da e
izazvati bilo kakvo trajno oteenje.
Plunjak
(Pulmonaria officinalis) Delovi koji se
koriste:
Listovi.
Osobine:
Demulcent,
emolient, ekspektorant, mucilag, astrigent,
tonik, biljka za povrede. Na ta utie: Plua,
bronhije, creva i jetra.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati po 6 unci.
Tintura: Uzimati 15-30 kapi 3 puta na dan.
Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 kafene
kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati 10# 0
kapsula (60 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; aj od
plunjaka prvenstveno se koristi za disajni
sistem, naroito kada se javlja krvarenje iz
plua. Pouzdan je za kaalj, astmu,
prehlade,
i
bronhijalne
i
kataralne
probleme. Pomoie zarastanju tkiva i borbi
protiv zapaljenja. Koristi se i za dijareju,
hemoroide, i promuklost. Takoe je blagi
diuretik.
Spoljanja upotreba; aj od plunjak se
koristi za sve vrste rana i otoka. Dobro je
sredstvo za ispiranje inficiranih rana.
Mandragora
(Amerika) (Podophyllum peltatum)
Delovi koji se koriste: Koren. Osobine:
Holagog,
hepatik,
laksativ,
alterativ,
emetik, stimulant. Na ta utie: Jetra, una
kesa, creva, i koa.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 1 supenu
kaiku (hladnu) 2 puta na dan. Tinktura:
Uzimati 1 10 kapi 2 puta na dan. Ekstrakt
tenosti: Uzimati - kafene kaike 2
puta na dan. Prah: Uzimati 1-3 #0 kapsula
2 puta na dan.
Svrha:
Unutranja
upotreba;
Mandragora je moan lezdani stimulant i
treba ga uzimati u malim koliinama.
Koristi se za limfatine probleme, sve kone
bolesti, bolesti jetre, i opstrukcije jetre i
une kese (kamen u ui i utica), kao i za
digestivne probleme. Najbolje je uzimati
male doze u kombinaciji sa umbirom,
korenom sladia, ili mahonijom. Ameriki
indijanci su je koristili kao katartik. Navodi
se da reava trovanje nastalo unoenjem
ive.
Spoljanja
upotreba;
Koncentrovana
tinktura (laganim ukuvavanjem) direktno se
nanosi na bradavice, za njihovo brzo
uklanjanje. Ali mora se staviti samo na
bradavicu a ne i na okolnu kou. Indijanci
su koristili zdrobljeni korenski izdanak za
bradavice, ali su pri tom izazivali
dermatitis. Razblaeni rastvor primenjuje
se za kone bolesti.
Napomena:
Evropska
mandragora
(Mandragora officinarum) je druga biljka,
sa drugaijim svojstvima.
Upozorenje: Uzimati mandragoru samo
u malim dozama. Velike doze, ak i kada se
primene
spolja,
izazivaju
muninu,

povraanje, i zapaljenje creva i sluzokoe

stomaka. Prekomerna doza moe da bude
fatalna. Uzimanje tokom trudnoe moe da
izazove uroene mane. Stavljanje bez
razblaenja na kou moe da izazove
dermatitis.
Beli slez
(Althea officinalis) Delovi koji se koriste:
Koren,
cvetovi
i
listovi.
Osobine:
Demulcent, diuretik, emolijent, litotropik,
alterativ, nutritiv, biljka za povrede. Na ta
utie: Creva, bubrezi, i beika.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija
(cvetovi i listovi): Natapati 5-15 minuta.
Uzimati po jednu olju, esto. Napitak
(koren): Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 6
unci 3 puta dnevno. Tinktura: Uzimati 3060 kapi ( - 1 kafena kaika) 3 puta na
dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 1-2 kafene
kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10
#0 kapsula (30-60 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Beli slez umiruje i isceljuje kou,
sluzokou, i druga tkiva, spolja i iznutra.
Unutranja upotreba; Predstavlja najbolji
izvor lako svarljivog mucina. Pomae telu
da podmazuje zglobove, da ih zatiti od
suvoe i nadraivanja. Poto digestivne
tenosti sadre mucin, beli slez spreava
iritaciju digestivnog trakta i pomae pri
dijareji, dizenteriji, i irevima. Koristi se i za
plune probleme i za vaginalno ispiranje pri
vaginalnim infekcijama. Dobar je za
infekciju beike.
Koristiti beli slez sa drugim laksativnim
biljem za hronini zatvor koji je povezan sa
suvoom i nedostatkom biljnih vlakana. U
kombinaciji sa drugim diuretskim biljem,
kao to je koren peruna, koristiti kao aj za
napad kamena u bubregu i za izbacivanje
ljunka. Koristi se i za glavobolju, sinuzitis,
bol u grlu, astmu, alergije. Beli slez se
esto koristi kao 10% od formule u
razliitim biljnim meavinama.
Spoljanja upotreba; Kao kana obloga
beli slez se moe primeniti sa malo kajen
paprike svakog dana za tretman otvorenih
rana, opekotina, gangrene, septikih rana,
modrica, i trovanja krvi. aj je dobar za
ispiranje bolnih oiju.
Srenjak
(Artemisia vulgaris) Delovi koji se koriste:
Vrhovi. Osobine: Emenagog, biljka za
nerve, tonik, antispazmodik, dijaforetik,
laksativ. Na ta utie: Nervi, srce, i
materica.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3-4
puta na dan. Tinktura: Uzimati 30-60 kapi
( - 1 kafena kaika) 3-4 puta na dan.
Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 kafenu
kaiku 3-4 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10
#0 kapsula (30-60 zrna) 3-4 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Srenjak se
najee koristi za nervne srane probleme
i za stomane gasove i greve. Za ovo je
dobra
kombinacija
jednakih
delova
srenjaka, crvene udike, i nevena. Olakava
poroajne bolove i odlian je za potisnutu
menstruaciju i druge enske probleme,
ukljuujui amenoreju. Dobar je tonik za
srce i moe se kombinovati sa bobicama
gloga
za
efektivan
srani
tonik
i

antispazmodik. Ovo se moe koristiti za

spreavanje sranog napada i tretman
treperenja, perikarditisa, i neuralgije. Dobar
je za sva nervna stanja, nesanicu,
konvulzije, neuritis, neuralgiju, i histeriju.
Koristi se za kratak dah, guavost, i
kongestiju disajnih puteva. Koristi se i za
menopauzalne simptome i vaginitis. Koristi
se za glavobolju, tiroideju, nesanicu,
vrtoglavicu, temperaturu, reumatizam, i
potisnut urin. Uopteno ima sline osobine
kao valerijana, i moe se koristiti u iste
svrhe.
Upozorenje: Kod nekih osoba kontakt sa
biljkom moe da izazove dermatitis.

sistema. Korisna je za hemoroide, dijareju,

unutranje krvarenje plua, i kratak dah. Za
plua i kaalj, koristiti aj od divizme,
eriodiktiona (svete biljke), amerike vinje,
sladia, i korena gaveza. Koristi se u
meavinama za bubrege, za ublaavanje
zapaljenja. Listovi se koriste i za limfatike
kongestije. Koristi se i za polensku
groznicu, oteene lezde, dijareju, astmu,
kongestiju sinusa, i tumore.
Spoljanja upotreba; Ulje od divizme
predstavlja jedno od najboljih sredstava za
infekciju uha. Staviti 2-3 kapi toplog ulja u
uho preko noi ili 2-3 puta na dan. Koristi
se i za limfatinu kongestiju koja izaziva bol
uha, kao i zubobolju. Za spoljanju
upotrebu za zapaljenja ili bolna stanja koe,
Crni pelin
koristiti aj ili oblogu od listova kljualih ili
(Artemisia vulgaris) Delovi koji se natopljenih u siru i vodi. Koristi se i za
koriste: Vrhovi. Osobine: Emenagog, biljka svrab izazvan pelenama i zapaljenje oiju.
Napomena: Razliite biljke nose ime
za nerve, biljka za stomak, dijaforetik,
diuretik. Na ta utie: Nervi, cirkulacija, divizma. Ovde je opisana ona koja se
najee koristi kao lekovita biljka. Druge
stomak, i materica.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: su crna divizma (Verbascum nigrum) i
Natapati 20 minuta. Uzimati 1 kafenu evropska vrsta Verbascum phlomoides,
kaiku po potrebi. Tinktura: Uzimati 30-60 koja ima lekovita svojstva slina opisanoj
( - 1 kafena kaika) po potrebi. Ekstrakt divizmi.
tenosti: Uzimati 1 kafenu kaiku po
Smirna
potrebi. Prah: Uzimati do 10 #0 kapsula (do
60 zrna) po potrebi.
(Commiphora mayrrha) Delovi koji se
Svrha: Unutranja upotreba; Crni pelin je
Smola.
Osobine:
Antiseptik,
odlian za nervozu, nesanicu, i kontrolisanu koriste:
karminativ,
ekspektorant,
drhtavicu. Dobar je i za enske probleme, emenagog,
kao potisnutu menstruaciju i menstrualne stimulant. Na ta utie: Stomak i plua.
greve. Naroito je dobra u kombinaciji sa
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
crvenom udikom, nevenom, i viburnumom Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce 3-4
(black haw) za ove probleme. Izazvae puta na dan. Tinktura: 30-60 kapi ( - 1
menstruaciju; i koristi se sa crvenom kafena kaika) 3-4 puta na dan. Prah:
udikom za tretman menstrualnih greva i Uzimati 2-6 #0 kapsula (10-40 zrna) 3-4
druge enske probleme. aj je koristan za puta na dan.
tretman stomanih poremeaja. Za ovu
Svrha: Smirna je snani antiseptik i
svrhu, razblaen je 3 puta, da bi se ublaio dobro se slae sa hidrastisom. Pomeati ih
jak ukus. Za bolove u stomaku i crevima, u jednakim koliinama.
pijte aj u malim dozama esto i primenite
Unutranja upotreba; Smirna je snaan
oblogu od infuzije na bolno mesto. Dobar je antiseptik, u nivou hidrastisa i ehinaceje.
u bubrenim biljnim kombinacijama za esto se kombinuje u jednakim delovima
kamen ili ljunak. Ameriki indijanci koristili sa hidrastisom kao specifino sredstvo za
su ga za prehlade i grip, bronhitis i crevne ireve, crevni katar, zadah, i druge
temperaturu. Pijte vru aj za terapiju probleme sluzokoe. Predstavlja antiseptik,
znojenjem. Koristi se i za astmu, potekoe dezinfektant, ekspektorant, i dezodorans.
pri disanju, bronhitis, polensku groznicu, Smirna spreava truljenje u crevima i
bol uha, epilepsiju, i oteene lezde.
spreava apsorpciju toksina u krv. Tinktura
Spoljanja upotreba; Crni pelin se moe koja se dodaje vodi predstavlja odlino
primeniti kao kana obloga za ireve, i sredstvo za ispiranje usta za suneraste
gnojne ireve.
desne, pioreju, i sve bolesti grla. Spreava
truljenje u crevima. Stimulie imuni sistem i
eludano luenje; i dobra je za sinuzitis,
Divizma
bol grla, herpse simpleks, i ireve. Lei
(Verbascum thapsus) Delovi koji se hroninu dijareju, plune bolesti, i optu
koriste:
Listovi.
Osobine:
Demulcent, slabost tela.
Koristiti smirnu za hemoroide, rane od
ekspektorant, antispazmodik, astringent,
diuretik, biljka za povrede. Na ta utie: leanja, astmu, ireve, hronini katar,
kolitis, kaalj, digestivni tonik, krvarenje
Plua, lezde, i limfa.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: desnih, herpes, loe varenje, infekcije,
grizlice,
kone
bolesti,
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce leukoreju,
esto. Tinktura: Uzimati 30-60 kapi ( - 1 kandidijaza, i irevi. Male doze e pomoi
kafena kaika) esto. Ekstrakt tenosti: uklanjanju toksina iz stomaka i creva.
Spoljanja upotreba: Smirna se koristi za
Uzimati -1 kafene kaike esto. Ulje:
posekotine,
krvarenje
desnih,
Uzimati 2-3 kapi 2-3 puta na dan. Prah: ireve,
leukoreju, zagnoj, grizlice, kone bolesti,
Uzimati do 10 #0 kapsula (60 zrna) esto.
Svrha: Unutranja upotreba; aj od kandidijazu, i rane. Dobro je sredstvo za
divizme predstavlja dobar lek za kaalj, ispiranje rana i kone bolesti. Prah e isuiti
bronhitis, bronhijalni katar, i veliki kaalj. veinu veinu konih problema. Odlian je
Obino se koristi kao biljka za nerve i za veinu problema koji ukljuuju gnoj,
antispazmodik. Moe se koristiti za gastro- spolja ili iznutra. Pomae protiv tetnih
intestinalni katar i greve digestivnog bakterija u ustima. Uneti tinkturu u sinuse

za sve sinusne infekcije i zapaljenja. Ako su

sinusi previe osetljivi, razblaiti u vodi.
Napomena: Drugi smolasti materijali od
etinara, kao to su bor i jela, imaju sline
osobine.
Upozorenje: Smirnu i druge smole ne
treba uzimati u velikim koliinama tokom
dueg vremenskog perioda, jer sadre jaka
isparljiva ulja koja su toksina u velikim
koliinama.
Kopriva
(Urtica urens) Delovi koji se koriste:
Vrhovi.
Osobine:
Alterativ,
nutritiv,
antiseptik, ekspektorant, hemostatik. Na
ta utie: Plua, bubrezi, beika, i krv.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce
esto. Tinktura: Uzimati 5-15 kapi esto.
Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 kafene
kaike esto. Prah: Uzimati 3-10 #0
kapsula (20-60 zrna) esto. Sok: 1 kafena
kaika po potrebi.
Svrha: Unutranja upotreba; Kopriva se
smatra specifinom za astmu kada se
uzima dui vremenski period, obezbeujui
ekspektorant i antispazmodik. aj e
izbaciti sluz iz plua. Kombinovati sa
jednakim delovima gaveza, divizme, i
prstohvat lobelije. Napraviti aj od ove
meavine;
i
koristei
uncu
biljaka
natopljenih u pinti kljuale vode, uzimati
etiri puta na dan. Seme se koristi u
sredstvima za kaalj. Listovi se mogu
usitniti i koristiti kao kana obloga za
reumatine bolove. aj napravljen od
korena e pomoi leenju hidropsije.
Kopriva je dobra za benignu hiperplaziju
prostate, anemiju, polensku groznicu, i
druge alergijske poremeaje. aj je dobar
za bubrene probleme, dijareju, dizenteriju,
artritis, zapaljenska stanja, hemoroide,
guavost, probleme sluzokoe plua, i
ljunak u bubrezima. Za zaustavljanje
crevnog krvarenja, iscediti sve sok i
uzimati 1 kafenu kaiku na svaki sat.
Koristiti kao aj za anemiju kod dece. Svei
listovi mogu se koristiti u salatama.
Spoljanja upotreba; Kana obloga od
koprive i crvenog bresta e zaustaviti
krvarenje kada se primeni na kou. Koristiti
svee listove. Stimulie rast folikula kose, i
smanjuje nakupljanje ulja skalpa (koe
glave). Koristiti kao sredstvo za ispiranje
kose, za obnovu prirodne boje.
Napomena: Protivotrov za trovanje od
uboda koprive je svee izmrvljena kiselica
koja se trlja preko pogoene povrine.
Zobna slama
(Avena sativa) Delovi koji se koriste:
Stabljika i plod. Osobine: Biljka za nerve,
tonik, antispazmodik, stimulant. Na ta
utie: Nervi, materica, stomak, plua.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3
puta na dan. Tinktura: Uzimati 30 60 kapi
3 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 1
kafenu kaiku 3 puta na dan. Prah: Uzimati
do 10 #0 kapsula (60 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba: aj od
zobne slame se preporuuje za probleme
grudi i bubrega. Deluje kao antidepresant i

restorativni nervni tonik. Pojaava znojenje.

U sluaju mokrenja u krevetu, dati aj deci.
Dobar je i za nesanicu, koliku, depresiju,
stres, epilepsiju, lupanje srca, temenu
glavobolju, slabost miia zbog nervne
iscrpljenosti, nervne bolesti, i stomani
problemi.
Spoljanja upotreba; aj od zobne slame
koristi se u Evropi za razliite kupke koje,
kada se primenjuju redovno, pomau pri
brojnim bolestima. Puna kupka (dodavanje
galona aja kupki) dobra je za mozak i
telesne funkcije. Specifina je za slabe
nerve i moe se koristiti kao nervni tonik.
Pomoi e kod veine bolesti izazvanih
nervnim
poremeajima
i
fizikom
iscrpljenou,
ukljuujui
poremeaje
jajnika i materice.
Maslina
(Olea europea) Delovi koji se koriste:
Listovi, kora, plod. Osobine: Ulje: Holagog,
demulcent, emolijent, laksativ. Listovi:
Antiseptik, astrigent, febrifug, biljka za
smirenje. Na ta utie: Crevni sistem, drugi
unutranji organi, krv.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 10 minuta 1-2 kafene kaike
listova u 1 olji vode. Uzeti 2 kafene kaike.
Napitak: Kljuati 2 ake listova ili kore u 1
etvrt vode dok ne ostane 1 olja tenosti.
Ulje: Kao laksativ, uzimati 1-2 unce
tenosti; kao holagog, uzimati po 1-2
kafene kaike.
Svrha: Maslina se od davnina koristila
kao hrana i lek. Unutranja upotreba;
napitak od listova ili unutranje kore drveta
efektivan je za temperaturu. Infuzija od
listova ima umirujui efekat na nervozne
ljude.
Maslinovo ulje, pri unutranjoj upotrebi,
pojava luenje ui i deluje kao laksativ
podstiui miinu kontrakciju u crevima.
Umiruje sluzokou i navodi se da razlae
holesterol.
Listovi masline pomau sistemu da se
bori protiv prehlada i gripa. Bori se protiv
bakterija, virusa, gljivica, i parazita; i dobar
je za veinu zaraznih bolesti. Izgleda da
sniava krvni pritisak. Koristi se i za
dijareju, zapaljenski artritis, psorijazu, i
sindrom hroninog zamora.
Spoljanja upotreba; Maslinovo ulje je
korisno za ujede insekata, uganua,
opekotine, modrice, i intenzivan svrab
(pruritus). Kombinovano sa ruzmarinom,
korisno je za tretman peruti.
Napomena: Maslinovo ulje se esto
koristi kao baza za masti. Koristiti samo
hladno presovano maslinovo ulje.
Crni luk
(Allium cepa) Delovi koji se koriste:
Lukovica. Osobine: Antelmintik, antiseptik,
antispazmodik,
karminativ,
diuretik,
ekspektorant, biljka za stomak, tonik. Na
ta utie: Digestivni trakt, drugi unutranji
organi, krv.
Pripremanje i koliina: Sok: Uzimati 1
kafenu kaiku 3-4 puta na dan. Hladan
ekstrakt: Natopiti iseckan crni luk u 1 olji
vode tokom 24 sati i procediti. Uzimati
olje dnevno. Napitak: Kljuati iseckan crni
luk srednje veliine u neto vie od olje

vode dok ne ostane 1olja tenosti.

Nekoliko dana uzimati 1 supenu kaiku
nekoliko puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Sok od
crnog luka najee se koristi kao diuretik i
ekspektorant. Ali od davnina se koristio i za
gliste i greve. Izbacuje gasove, predstavlja
opti tonik, i pojaava tonus stomaka. Kao
antiseptik, pomae uklanjanju procesa
truljenja
i
fermentacije
u
gastrointestinalnom traktu. Pomae jaanju srca i
sniavanju krvnog pritiska. Pomean sa
medom, sok od crnog luka dobar je za
promuklost i kaalj.
Spoljanja upotreba; Sok od crnog luka
moe se staviti na gnojne rane.
Upozorenje: Kalifornijsko istraivanje na
dobrovoljcima ustanovilo je da korienje
velike koliine ulja od crnog luka korieno
tokom dueg vremenskog perioda izaziva
veoma ozbiljnu anemiju zbog nedostatka
gvoa.

Ekstrakt tenosti: Uzimati -1 kafene

kaike 2-3 puta na dan. Sve sok: Uzimati 2
unce 2 puta na dan. Prah: Uzimati 2-5 #0
kapsula (10-30 zrna) nekoliko puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; aj od
peruna (naroito onaj napravljen od
semena, listova, kao i sve sok) koristi se
za hidropsiju, astmu, kaalj, i potisnutu ili
teku menstruaciju. Koren je dobar za
uticu. Odlian je za oteano mokrenje,
kamen, i opstrukciju jetre i slezine. Pomae
funkcionisanje tireoideje. Listovi se koriste
za infekciju beike, naroito kada se
uzimaju sa jednakim delovima ehinaceje i
korena belog sleza. Meutim, perun ima
zagrevajue svojstvo pa je najbolje
izbegavati ga tokom akutnih infekcija i
zapaljenja, naroito bubrega. Izbacuje
gliste, gasove, i osveava dah.
Nekoliko odrezaka korena peruna,
kuvanih u supi, jaa slabe ili osetljive
osobe. Sve sok od listova (2 unce dnevno
u soku od jabuke) predstavlja odlian tonik
za krv i sredstvo za jednostavnu anemiju.
Mahonija
Dobar je za mokrenje u krevetu, retenciju
tenosti, povien krvni pritisak, loe
(Berberis aquifolium) Delovi koji se varenje, gojaznost, i poremeaj prostate.
koriste:
Koren.
Osobine:
Alterativ, Koren se moe pripremiti kao napitak, u
antiseptik, holagog, laksativ, tonik. Na ta kombinaciji sa maslakom, cikorijom, i
utie: Jetra, stomak, creva, krv, i koa.
ikom, pripremajui ukupno 1 uncu korena
Pripremanje i koliina: Infuzija: Kljuati na pintu vode i kljuajui oko sat vremena.
10 minuta. Uzimati 3 unce 3 puta na dan
Perun sadri supstancu koja spreava
(pre obroka, svee pripremljeno svakog irenje elija raka. Pored toga, visok sadraj
dana). Tinktura: Uzimati 30-60 kapi (1/2 1 hlorofila u listovima ini biljku veoma
kafena kaika) 3 puta na dan. Ekstrakt korisnom u tretmanu raka. Seme sadri
tenosti: Uzimati - 1 kafene kaike 3 apiol, koji se smatra bezbednim i efikasnim
puta na dan. Prah: Uzimati 2-5 kapsula (15- emenagogom, i koristi se za amenoreju i
30 zrna) nekoliko puta na dan.
dismenoreju. Kombinovati sa buuom,
Svrha: Unutranja upotreba; Mahonija crvenom udikom, i viburnumom (black
stimulie luenje ui. Na ovaj nain, haw) za enske probleme. Dobro je piti
pomae varenje i predstavlja dobar sve sok svakog dana.
preiava krvi. isti jetru. Stimuliui
Spoljanja upotreba; Sok od peruna
jetru i uni mehur, pomae pri zatvoru.
uspeno
je
korien
pri
tretmanu
Iako skoro identina imiriki po svom konjuktivitisa i zapaljenja onih kapaka
delovanju, mahonija jae utie na jetru i (blefaritis).
stimulie tireoideu. Predstavlja tonik za sve
lezde i pomae asimilaciju hranljivih
Pasiflora
materija. Antiseptini kvaliteti povoljno
utiu na bubrege.
(Passifloria incarnata) Delovi koji se
Mahonija je korisna za tretman svih
Biljka
i
cvetovi.
Osobine:
konih bolesti koje se javljaju zbog toksina koriste:
u krvi. Tu spadaju psorijaza, ekcem, herpes, Antispazmodik, sedativ, dijaforetik. Na ta
i akne. Koristi se i pri tretmanu bronhijalne utie: Nervi i cirkulacija.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
kongestije, hepatitisa, i reumatoidnog
artritisa. Zbog blagog antiseptikog efekta Natapati 5-15 minuta. Uzeti 1 olju tokom
korisna je za vaginalno ispiranje pri dana. Tinktura: Uzimati po potrebi 15-60
kapi u vodi. Ekstrakt tenosti: Uzimati 10vaginitisu. Deluje kao laksativ.
Napomena: Mahonija deluje na telo na 20 kapi po potrebi. Prah: Uzimati 1-2 #0
slian nain kao hidrastis i imirika. Dobra kapsula (3-10 zrna) po potrebi.
Svrha: Unutranja upotreba; Pasiflora se
je za hronine probleme koe, ukljuujui
najee koristi za nervna stanja kao to
akne, ekcem, herpes, i psorijazu.
je nemirnost, nesanica, glavobolja na
nervnoj bazi, i histerija. Obino se koristi sa
Perun
drugim biljkama kao deo produenog
tretmana. Korisna je za anksioznost,
(Petroselinum sativum) Delovi koji se neuritis, i poremeaje povezane sa
koriste: Koren, listovi, seme. Osobine: stresom. Koristi se za nervozu kod dece,
Hranljiva
biljka,
diuretik,
karminativ, kao to je trzanje miia i razdraljivost.
ekspektorant, biljka za nerve, tonik. Na ta Kod starijih, dobra je za nervni poremeaj i
utie: Bubrezi, beika, stomak, jetra, i iijas. Ima blagi sedativni efekat i pomae
una kesa.
snienju krvnog pritiska.
Pripremanje i koliina: Infuzija (listovi):
Pasiflora se koristi i za tucavicu, greve,
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 2-3 kaalj, napetost oiju, konvulzije, i napetost
puta na dan. Napitak (koren i seme): lea. Koristi se za glavobolju, temperaturu,
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 2-3 i snien puls tokom visoke temperature.
puta na dan. Tinktura: Uzimati 30-60 kapi Podstie znojenje.
( - 1 kafena kaika) 2-3 puta na dan.

Napomena: Neki herbalisti preporuuju

da
koristite
samo
profesionalno
pripremljene biljne preparate.
Upozorenje: Pasifloru ne treba uzimati
tokom trudnoe, poto moe da uzrokuje
stimulaciju materice.

Svrha: Pitoma nana predstavlja staro

kuno sredstvo i korisna je za niz stanja.
Unutranja upotreba; Pitoma nana blago
anestezira sluzokou i gastro-intestinalni
trakt. aj ili ulje je korisno za nesanicu,
migrenu,
male
boginje,
menstrualne
greve, jutarnju muninu, miine greve,
drhtavicu, glavobolju, muninu, nervne
Tahebo
poremeaje,
koliku,
temperaturu,
(Tabebuia heptaphylla) Tahebo je vrtoglavicu, gasove, povraanje, dijareju,
junoamerika
biljka
koja
se,
pri dizenteriju, srane probleme, lo apetit,
unutranjoj
upotrebi,
bori
protiv reumatizam, i histeriju. Poveava kiselost u
bakterijskih i virusnih infekcija; isti krv; i stomaku, pomaui varenje, i korisna je za
korisna je za sidu, rak, tumore, ireve, sindrom nadraljivog creva. Zaustavie
kandidijazu,
puaki
kaalj,
alergije, povraanje izazvano nervnim razlozima.
Spoljanja upotreba; Od listova pitome
kardiovaskularne probleme, zapaljensku
bolest creva, reumatizam, i sve tipove nane pravi se rashlaujua i blago
infekcija. Koristi se samo unutranja kora. anodinska aplikacija. Od njih se takoe
Ima slina antibiotska i anti-kancerna moe napraviti melem ili dodatak za kupku
za stanja koja ukljuuju svrab koe. Pitoma
svojstva kao aparal, ali je manje opor.
nana se koristi za zubobolju i za
obezbeivanje lokalnog anestetika za
Metvica
bolove i upaljene zglobove. Na primer, za
otvaranje sinusa, stavite 5-10 kapi u 2
(Hedeoma pulegioides) Delovi koji se etvrti vrue vode i udiite kroz usta i
koriste:
Vrhovi.
Osobine:
Dijaforetik, nozdrve. Prekrite glavu platnom dok to
emenagog, karminativ, stimulant. Na ta inite.
utie: Cirkulacija, materica, i plua.
Napomena: aj od nane predstavlja
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: dobru zamenu za kafu ili aj. Druge
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci esto. metvice su klasasta metvica i maja
Tinktura: Uzimati 30-60 kapi ( - 1 kafene metvica; obe su navedene u ovoj listi bilja.
kaike) esto. Ektrakt tenosti: Uzimati 1-2
kapi esto. Prah: Uzimati 3-10 #0 kapsula
Pipsiseva
(20-60 zrna) esto.
Svrha: Unutranja upotreba; Metvica se
(Chimaphila umbellata) Delovi koji se
naroito koristi za sve vrste temperatura i
plunih infekcija. Izvlai toplotu i zapaljenje koriste: Vrhovi. Osobine: Alterativ, diuretik,
kroz pore koe i pospeuje cirkulaciju. astrigent, tonik. Na ta utie: Urinarni trakt,
Slobodno korienje tople infuzije podstie jetra, koa i cirkulacija.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
znojenje. Dobra je za nervne glavobolje,
crevne bolove, greve, histeriju, nervozu, i Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce po
prehlade. Koristi se i za konvulzije, potrebi. Tinktura: Uzimati 15-60 kapi po
potrebi. Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1
kongestiju plua, i koliku.
Topla infuzija podstie menstruaciju. kafene kaike po potrebi. Prah: Uzimati 5Koristiti vruu kupku od aja za stopala, za 10 #0 kapsula (30-90 zrna) po potrebi.
Svrha: Unutranja upotreba; Pipsiseva
podsticanje menstruacije. Korisna je za
regulisanje menstruacije i olakavanje predstavlja dobro sredstvo za probleme
greva. Ali osobe koje imaju sklonost ka bubrega i beike. Naroito je dobra za
prekomernoj menstruaciji ne treba da je izazivanje diuretikog dejstva bez iritantnih
sporednih efekata. U kombinaciji sa
koriste.
Spoljanja upotreba; Poto je metvica maslakom, hidrastisom, i kiselicom, dobra
veoma jakog mirisa, koristi se za odbijanje je za sve probleme krvi i bolesti mokranih
insekata kao to su komarci, muve i buve. organa. Odlina je za peenje pri mokrenju,
razdraljivost mokrane cevi i prostate,
Koristi se i za svrab i kone bolesti.
katar beike, i oputenu beiku. Navodi se
Napomena: Amerika vrsta (Hedeoma da produena upotreba aja od listova
pulegioides) i evropska vrsta (Mentha razlae kamenje u beici. Za veinu
pulegium) poseduju sline osobine. Moe problema jetre, koe, bubrega i zglobova
se koristiti bilo koja.
kombinacija ove biljke sa mahonijom, koja
Upozorenje: Metvica se ne sme koristiti se uzima esto tokom dana, pokazala se
tokom trudnoe!
korisnom.
Koristi se i za reumatine probleme,
Pitoma nana
skrofulu,
hidropsiju,
albuminuriju,
hematuriju, hronine bubrene probleme, i
(Mentha piperita) Delovi koji se koriste: gonoreju. Jedna olja aja, 3 puta na dan (ili
Listovi.
Osobine:
Aromatina
biljka, 20 kapi tinkture, 3 puta na dan) predstavlja
karminativ,
dijaforetik,
stimulant, uobiajenu dozu. ene iz karok indijanskog
antispazmodik. Na ta utie: Stomak, plemena u osamdesetim godinama pile su
etvrt ili dve aja na dan za ukoenost i
creva, miii, i cirkulacija.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: genitalno-urinarne probleme.
Spoljanja upotreba; aj ili kana obloga
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3
puta na dan. Tinktura: Uzimati 30-60 kapi 3 napravljena od pipsiseve moe se primeniti
puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati - na plihove, irne rane, tumore, i otoke.
2 kafene kaike 3 puta na dan. Ulje:
Uzimati 5-10 kapi 3 puta na dan. Prah:
Bokvica
Uzimati do 10 #0 kapsula (do 60 zrna) 3
puta na dan.

Velika bokvica (Plantago major) i mala

bokvica (Plantago lanceolata) Delovi koji se
koriste: Listovi i seme. Osobine: Diuretik,
emolient, alterativ, antiseptik, astrigent,
deobstruent,
ekspektorant,
biljka
za
povrede. Na ta utie: Bubrezi, vene, creva,
i spolja na kou.
Pripremanje i koliina: Infuzija (listovi):
Natapati 5-15 minuta 3 unce 3-4 puta na
dan. Napitak (seme): Kljuati 1 uncu
semenja u 1 pinte vode; redukovati na 1
pintu; zasladiti medom. Uzimati 1 supenu
kaiku 3-4 puta na dan. Tinktura: Uzimati 260 kapi 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati - 1 kafene kaike 3-4 puta na
dan. Prah: Uzimati do 10 #0 kapsula (do 60
zrna) 3-4 puta na dan.
Svrha: Postoji nekoliko bokvica, ali sve
imaju iste osobine. Dve osnovne su velika
bokvica (Plantago major) koja ima skoro
kruni list, i manje koriena mala bokvica
lancetastog lista (Plantago lanceolata), koja
ima veoma uske listove. to je iri list, to je
vei diuretiki efekat.
Unutranja
upotreba;
Bokvica
ima
umirujua, rashlaujua svojstva zbog ega
je efektivna za niz bolesti, ukljuujui
infekcije,
zapaljenja,
dijareju,
ireve,
bronhitis, i preterani menstrualni izlivi.
Infuzija se pravi korienjem unce biljke i
pinte vode. Deluje kao diuretik i umiruje
plua i mokrani trakt. Odlina je za akutnu
neuralgiju; za to, uzimati 2-5 kapi tinkture
na svakih 20 minuta. Dobro je sredstvo za
iritaciju od kalja, promuklost, gastritis, i
enteritis. Korisna je za sve respiratorne
probleme, naroito one koji ukljuuju
kongestiju zbog sluzi. Korisna je za loe
varenje i goruicu.
Korisna je za tretman retencije vode i
infekcije bubrega i beike. Neutralisae
stomanu kiselinu i normalisati sve
stomane sekrete. Moe da uspori razvoj
tuberkuloznih bakterija.
Seme je slino semenu idnijske bokvice.
Ako se uzima u koliini od 1 kafene kaike
soka od praha 3 puta na dan, obezbedie
odlian laksativ. Kada se ostavi potopljen
preko noi u vodi, proizvee gel. Zatim
kuvati do kljuanja, iskljuiti grejanje i
ostaviti da se natapa 10 minuta. Presovati
gel kroz cedilo i koristiti za ireve, bol u
crevima, i ispljuvavanje krvi. Za hemoroide,
ubrizgati olju aja nekoliko puta na dan u
debelo crevo. Za vaginalne probleme
koristiti kao vaginalno ispiranje. Sve sok
dobijen presovanjem cele biljke dobar je za
hronine kataralne probleme, gastrointestinalne potekoe, i gliste.
Spoljanja
upotreba;
Bokvica
ima
isceljujui, antibiotski, i stiptini (zagaenje
krvi) efekat kada se primeni na rane i
povrede. Poznato je da neutralie toksine
insekata i ujed zmije. Staviti svee
izmrvljene listove (ili blago savakane) na
ujede zmija, insekata, i pela. Napitak od
osuenih listova podstie koagulaciju krvi.
Staviti melem od bokvice na ireve i
ekcem. Ekstrakt sveeg soka je dobar za
svrab koe. U isto vreme uzeti supenu
kaiku sveeg soka. Bokvica predstavlja
odlino sredstvo za kone infekcije,
posekotine, ogrebotine, i hronine kone
probleme. Koristi se u razliitim melemima
i mastima, sama ili u kombinaciji sa drugim
biljem (kao to je mijakinja, gavez, crni
pelin, i anelika). Primeniti svee listove na

povrede, rane, ujede insekata, kosopasicu,

pa i hemoroide. vakanje korenskog
izdanka privremeno e olakati zubobolju.
Svilenica
(Asclepias tuberosa) Delovi koji se
koriste:
Koren.
Osobine:
Dijaforetik,
ekspektorant, antispazmodik, karminativ,
diuretik, biljka za nerve, tonik. Na ta utie:
Plua, bubrezi, i nervi.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 30 minuta. Uzimati 1-2 olje na
dan; deca treba da uzimaju 1-5 kapi u
vruoj vodi svaka 1-2 sata. Napitak: Kljuati
5-15 minuta. Uzimati 2-3 unce po potrebi.
Tinktura: Uzimati 30-60 kapi svaka 3 sata.
Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 kafene
kaike 3-4 puta na dan. Prah: Uzimati 3-5
#0 kapsula (20-30 zrna) 3-4 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Koren
svilenice
je
veoma
korien
kao
ekspektorant
u
devetnaestom
veku.
Idealan je za pleuritis i upalu plua. U
ozbiljnim sluajevima, kombinovati jednake
delove korena sa infuzijom kapice, koristiti
u malim koliinama (2 unce) na svaka pola
sata dok je pacijent toplo uukan u krevet.
Predstavlja odlino sredstvo za znojenje u
sluajevima prehlade, gripa, pleuritisa i
bronhijalnih problema. Ponekad se daje sa
kajen paprikom na poetku prehlade.
Ameriki indijanci su vakali sueni koren ili
pravili aj, kljuajui koren, kao sredstvo za
plune probleme ili dizenteriju. Smanjuje
zapaljenje pleuralne membrane plua,
stimulie limfni sistem, i podstie tok
normalnih plunih tenosti. Dobar je i za
poremeaje stomaka i creva kod dece. Za
crevne probleme, koristiti 1 supenu kaiku
na etvrt kljuale vode; natapati 30 minuta
i koristiti toplo kao klistir.
Upozorenje:
ivotinje
se
otruju
jedenjem listova i stabljika. Sve koren
takoe moe da izazove toksine efekte.
Zanthoxylum americanum
(Zanthoxylum americanum) Delovi koji
se koriste: Kora. Osobine: Stimulant,
alterativ,
antispazmodik/astrigent,
emenagog, rubifacijent. Na ta utie: Krv,
cirkulacija, i stomak.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 1-2 unce 3-4
puta na dan. Tinktura: Uzimati 5-20 kapi 34 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati
- 1 kafene kaike 3-4 puta na dan. Prah:
Uzimati 2-5 #0 kapsula (10-30 zrna) 3-4
puta na dan.
Svrha:
Unutranja
upotreba;
Zanthoxylum predstavlja stimulant koji
znaajno poveava cirkulaciju krvi irom
tela. Zbog toga se koristi za poremeenu
cirkulaciju, hladne udove i zglobove, rane
koje sporo zarastaju, letargiju, reumatizam,
i artritis. Podstie zagrevanje tokom
drhtavice. Dodati karminativnu biljku (kao
to je pitoma nana ili maja metvica) za
pojaani efekat. Poto izrazito zagreva
stomak, koristi se za slabo varenje, kao i za
koliku i greve. Ako se javi izraeno
neeljeno znojenje, smanjivati koliinu za
etvrtinu, dok uzeta koliina ne proizvede
eljeni efekat. Ova biljka e izazvati
znojenje i kad sve ostalo omane.

Spoljanja upotreba; Kora zantoksiluma

predstavljala je sredstvo za zubobolju za
indijance i rane doseljenike. Indijanci su
takoe kljuali unutranju koru pravei
sredstvo za ispiranje u sluaju svraba koe.
Herbalisti danas koriste kljualu sveu koru
(unutranju i spoljanju) za istu svrhu.
Primenjuje se u vidu kane obloge, kao
pomo isuivanju i zaceljenju rana.
Napomena: Kao stimulant, ova biljka je
veoma slina kori movarne trave.

(Picraena excelsa) Delovi koji se koriste:

Drvo. Osobine: Anthelmintik, febrifug, biljka
za stomak, gorki tonik. Na ta utie:
Gastro-intestinalni sistem.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 1 kafenu kaiku drveta kvazije u 1
olji vode. Uzimati 1 olju na dan. Tinktura:
Jedna doza je 2-5 kapi.
Svrha: Unutranja upotreba; Glavna
vrednost kvazije je da ubija valjkaste crve.
Kada se uzima kao klistir, ubija oksiure.
Infuzija od drveta kvazije koristi se za
tretman
temperature,
reumatizma,
i
Indijska bokvica
dispepsije. Gorki tonik za stomak moe se
(Plantago psyllium) Delovi koji se koriste: dobiti ostavljanjem vode da prenoi u
Seme. Osobine: Demulcent, laksativ. Na posudi nainjenoj od drveta kvazije ili
staklenoj posudi sa puno komadia drveta.
ta utie: Creva.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: Rezultat je slaba infuzija koja e, u piu,
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 2-4 kafene pomoi jaanju stomaka. Navodi se da aj
kaike nakon svakog obroka. Deca uzimaju potiskuje elju za alkoholom.
Spoljanja upotreba; Infuzija se moe
1 kafenu kaiku nakon svakog obroka. Prah:
Uzimati 1 kafenu kaiku u toploj vodi ili koristiti kao sredstvo za ispiranje koe
soku, 3 puta na dan. Prah: Uzimati 6-8 #0 glave, zbog peruti.
kapsula (50-60 zrna) 3 puta na dan.
Malina
Svrha: Unutranja upotreba; Seme
indijske bokvice, bilo prah ili natopljeno
seme e pomoi lake pokrete creva tokom
(Rubus strigosus) Delovi koji se koriste:
kolitisa, zapaljenih ireva, i hemoroida List. Osobine: Antispazmodik, astrigent,
poveavajui sadraj vode u debelom alterativ, stimulant, tonik. Na ta utie:
crevu. Uzimati kafenu kaiku praha u toploj Stomak, jetra, krv, urogenitalni sistem, i
vodi ili soku 3 puta na dan, za ienje miii.
creva ili uklanjanje toksina koji se javljaju
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija;
pri truljenju. Doza za decu je pola kafene Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci esto.
kaike.
Tinktura: 30 kapi ( - 1 kafene kaike)
Spoljanja upotreba; Prah od semena esto. Ekstrakt tenosti: Uzimati 1-2 kafene
indijske bokvice esto se dodaje kanim kaike esto. Prah: Uzimati 5-10 #0
oblogama kao vezivo (da dri sve zajedno). kapsula (30-60 zrna) esto.
Za ovo dodati malu koliinu dok se voda
Svrha: Rubus idaeus je obina crvena
preliva preko sastojaka i meati dok ne malina koju volite da uzgajate u bati.
postane gusto, slino testu. Indijska Unutranja upotreba; aj od listova je
bokvica izvlai gnoj iz ireva i rana.
dobar za dijareju i moe se piti kao pie.
Napomena: Prah od semena bokvice Poto je savreno bezbedan, predstavlja
moe se dodati i beskvasnom hlebu kao jedan od najboljih biljnih ajeva za
vezivo.
trudnou:
za
olakanje
munine,
spreavanje
unutranjeg
krvarenja,
ublaavanje bola, i olakanje poroaja.
Seme bundeve
Koristi se i za ublaavanje menstrualnih
(Cucurbita pepo) Delovi koji se koriste: greva. Kombinovan sa drugim biljem, kao
Seme. Osobine: Anthelmintik. Na ta utie: to su medvee groe i Mitchella repens,
koristi se za tretman vaginalnog izliva,
Creva.
napada vruine, i drugih enskih problema.
Pripremanje i koliina: Za decu Kombinovati sa pitomom nanom za
samleti 7-14 unci semena a za odrasle do tretman krvarenja materice ili jutarnju
25 unci; promeati u vonom soku, da se muninu.
Predstavlja
stimuliui,
napravi smesa koja se jede. Dva ili tri sata astrigentni tonik za sluzokou. Kao
kasnije, uzeti ricinusovo ulje da bi se vaginalno ispiranje ili klistir za dizenteriju,
izbacili crvi.
kombinovati sa smirnom ili hidrastisom u
Svrha: Unutranja upotreba; Korienje jednakim delovima. Zaustavie krvarenje
semena bundeve predstavlja klasian nain materice. Koristi se i za male boginje.
za odstranjivanje parazita glista iz
Malina olakava urinarnu iritaciju, i
creva. To je seme od bundeva sakupljenih ublaava bubrege i ceo mokrani trakt. Za
iz vae bate u jesen.. Kao to znate, svaka olakanje od bubrene infekcije, hroninu
bundeva je puna semena. Uzimati velike dizenteriju,
i
unutranje
krvarenje,
koliine semena bundeve kao bezbedan pomeati 1 deo maline, neto vie od
anthelmintik (izbaciva glista). Bezbedno je jednog dela hidrastisa, i 2 delova
i za decu i za odrasle. Seme se koristi i za hamamelisa.
tretman poremeaja prostate i nadraljivu
Malina je dobra i za tretman akutnih
beiku.
stomanih
problema,
temperature,
Spoljanja upotreba; Ulje od semena prehlade, i gripa. Sve sok, pomean sa
bundeve koristi se za zarastanje rana, malo meda, predstavlja odlino pie za
naroito opekotina, kao i za ispucalu kou.
rashlaivanje, koje se uzima za sniavanje
Napomena:
Obratiti
panju
kod temperature. Dvadeset minuta natapati
pantljiare, da se izbaci cela glista.
uncu biljke u pinti kljuale vode. Pomae
zdrave nokte, kosti, zube, i kou.
Kvazija
Spoljanja
upotreba;
Zbog
svojih
astringentnih svojstava, malina se koristi

kao sredstvo za ispiranje grla i usta, ili

rana, povreda, opekotina, grizlica, i konog
osipa. Koristi se i kao sredstvo za ispiranje
oiju. Gore navedena meavina, uz
hidrastis i hamamelis, takoe predstavlja
korisno sredstvo za ispiranje grla za bolesti
grla.
Napomena:
Divlja
malina
(Rubus
strigosus) ima donekle slina svojstva, ali
se ne koristi puno jer je batenski varijetet
lako dostupan.

Koriste je za smanjenje otoka, pojaanje

lokalne
cirkulacije,
i
poboljanje
metabolizma.
Spoljanja upotreba; Infuzija e pomoi
uklanjanju glista. Kana obloga postavljena
na elo e olakati odreene vrste
glavobolja. Kada se koristi kao kana
obloga, svea, izmrvljena biljka predstavlja
iritant koji pomae pri iijasu. Koristi se kao
rubifacijent,
za
podsticanje
lokalne
cirkulacije. (Rubifacijent pojaava tok krvi
na povrinu i pojaava crvenilo koe).
Najbolje je prvo utrljati biljno ulje na deo
Crvena detelina
tela gde e se postaviti kana obloga.
Upozorenje:
Ne
uzimati
preveliku
(Trifolium pratense) Delovi koji se
koriste: Vrhovi u cvetanju. Osobine: koliinu rute odjednom; male, este doze
Alterativ,
hranljiva
biljka,
sedativ, su najbolje. Ako se zbog prekomerne
stimulant. Na ta utie: Nervi, plua, krv, upotrebe razviju nepovoljni simptomi, mala
koliina korena hidrastisa delovae kao
jetra, i limfa.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: protivotrov. Poto je emenagog, ne treba je
Natapati 30 minuta. Uzimati 1-2 unce esto koristiti tokom trudnoe.
ili 4-6 olja na dan. Tinktura: 5-30 kapi
alfija
esto. Ekstrakt tenosti: Uzimati 1 kafenu
kaiku esto. Prah: Uzimati 5-10 #0
kapsula (30-60 zrna) esto.
(Salvia officinalis) Delovi koji se koriste:
Osobine:
Antispazmodik,
Svrha: Unutranja upotreba; Smatra se Listovi.
da je crvena detelina meu najboljim astringent, anthelmintik, aromatik, biljka za
biljkama protiv raka. Predstavlja moan povrede. Na ta utie: Creva, sinusi, beika,
preiava krvi, bilo da se koristi sluzokoa, i nervi.
samostalno ili u kombinaciji sa kiselicom,
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija
korenom maslaka, sasafrasom, ili drugim (listovi): Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1
preiivaima krvi. Bori se protiv infekcije, supenu kaiku po potrebi ili 1-2 olje na
potiskuje apetiti, oputa sistem, zaustavlja dan, vrue ili hladno. Tinktura: Uzimati 20greve, i podstie izbacivanje sluzi. Umiruje 60 kapi 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
nerve i dobra je za veliki kaalj, psorijazu, Uzimati -1 kafene kaike 3-4 puta na
reumatizam, i stomane probleme. Koristi dan. Prah: Uzimati 2-5 #0 kapsula (10-30
se za kaalj, bronhitis, upalu plua, zrna) 3-4 puta na dan.
bubrene probleme, bolest jetre, oslabljen
Svrha: Unutranja upotreba; Najbolji
imuni sistem, bakterijske infekcije, HIV, i poznati efekat alfije je njena sposobnost
sidu.
da smanji znojenje, to poinje oko 2 sata
Spoljanja upotreba; Moe se primeniti nakon uzimanja. Efekat moe da traje
kao
kana
obloga
ili
obloga
na nekoliko dana. Zbog toga je korisna za
kanceroznom rastu.
tretman nonog znojenja koje se esto
javlja kod tuberkuloze. Dojilja koja je
prestala da doji dete moe da uzima aj od
Ruta
alfije nekoliko dana, da se zaustavi tok
(Ruta graveolens) Delovi koji se koriste: mleka. Smanjuje i luenje pljuvake i
Biljka, listovi. Osobine: Antispazmodik, sekreta plua, sinusa, grla i sluzokoe.
emenagog, rubefacijent, stimulant. Na ta Pomae i uklanjanju kongestije u disajnim
putevima i stomaku.
utie: Nervi, tetive, cirkulacija, i materica.
aj od alfije je dobar za stomane
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 2 unce 3 probleme, dijareju, gasove, dizenteriju,
puta na dan izmeu obroka. Tinktura: prehlade, i grip. Dobar je za napade
Uzimati 5-20 kapi 3 puta na dan. Ekstrakt vruine i druge simptome nedostatka
u
menopauzi
ili
nakon
tenosti: Uzimati - 1 kafene kaike 3 estrogena,
puta na dan. Ulje: Uzimati 1-5 kapi 3 puta histerektomije. Izbacuje crve kod dece i
na dan. Prah: Uzimati 2-5 #0 kapsula (10- odraslih. Koristi se za nervne probleme,
drhtanje, depresiju, i amenoreju. Kao
30 zrna) 3 puta na dan.
astrigent, koristi se za dijareju, gastritis, i
Svrha:
Unutranja
upotreba;
Ruta enteritis.
predstavlja
znaajan
antispazmodik
Spoljanja upotreba; aj od alfije
koristan pri tretmanu hipertenzije, nervnih
komplikacija, neuralgije, traume, i crevnih predstavlja odlino sredstvo za ispiranje
greva. Kao topla infuzija, korisna je za usta kada se kombinuje sa svee isceenim
stomane probleme, bolove zbog gasova, limunom i medom za sve bolesti usta.
koliku, greve, vrtoglavicu, nervozu, i Predstavlja dobro sredstvo za rane koje
kongestiju enskih organa. Olakava bolove sporo zarastaju. Korisno je sredstvo za
zbog gihta i reumatizma i koristi se pri ispiranje kose za uklanjanje peruti,
tretmanu nervnih sranih problema, kao stimulisanje rasta kose, podsticanje sjaja
to je lupanje srca kod ena koje prolaza kose. Kao sredstvo za ispiranje grla, aj je
kroz menopauzu. Poboljava apetit i dobar za laringitis, tonzilitis, i bol grla.
varenje. Dobra je biljka za dodavanje Izmvrljeni svei listovi alfije mogu se
lekovima za kaalj, naroito kada su koristiti kao prva pomo za ujede insekata.
Upozorenje: Produena ili prekomerna
prisutni gasovi i loe varenje. Preporuuje
se kao sredstvo za prvu pomo za upotreba alfije moe da izazove simptome
istegnute tetive i miie. Kinezi koriste trovanja.
tinkturu rute za umirenje i reumatizam.

Sarsaparila

Za unutranju i spoljanju upotrebu

koristiti afraniku za tretman konih
(Smilax ornata) Delovi koji se koriste: problema i raznih vrsta ireva, ukljuujui
Koren. Osobine: Alterativ, karminativ, tonik, akne. Primeniti ulje spolja za dezinfekciju i
dijaforetik. Na ta utie: Krv, koa, za reumatine bolove.
Upozorenje: Ulje se moe koristiti samo
cirkulacija, i creva.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak: spolja, nikada se ne sme koristiti za
Kljuati 15-30 minuta. Uzimati 3 unce 3 unutranju upotrebu.
puta na dan. Tinktura: Uzimati 5-15 kapi 3
puta na dan. Prah: Uzimati 5-10 #0 kapsula
Testerasta palma
(30 60 zrna) na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; aj od
(Serenoa serrulata) Delovi koji se koriste:
sarsaparile pojaava tok urina; i, kada se Plod. Osobine: Diuretik, tonik, antiseptik,
uzima
vru,
podstie
znojenje
radi sedativ. Na ta utie: Plua, grlo,
sniavanja temperature. Dobar je za kone reproduktivni organi, i bubrezi.
probleme, gasove, kataralne probleme, i
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
skrofulu. Koristi se za poremeaje nervnog Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 2-3
sistema.
Natapati
1
kafenu
kaiku puta dnevno. Tinktura: Uzimati 15-16 kapi
korenskog izdanka u 1 olji vode, uzimati 1- 2-3 puta na dan.
2 olje na dan. Koristi se za artritis,
Svrha: Unutranja upotreba; Bobice
reumatizam, i giht.
testeraste palme naroito su korisne za
aj od sarsaparile je dobar preiava prehlade, astmu i bronhitis. Dobre su za
krvi, i esto se koristi kao proleni tonik. sve probleme grla, veliki kaalj, i kongestiju
Podstie luenje tenosti, poveava koliinu glave i nosa. Kataralni problemi i sluzna
energije, titi od izlaganja radijaciji, i kongestija reaguju na aj napravljen od
regulie hormone.
osuenih bobica. Predstavlja diuretik i
Sadri supstancu nalik hormonu zbog urinarni antiseptik. aj je opti tonik, za
ega je korisna u meavinama za lezde. poveanje snage tokom oporavka od
Korisna je za frigidnost, koprivnjau, bolesti. Koristi se za tretman bolesti mukih
neplodnost, impotenciju, i psorijazu.
i enskih polnih organa. Naroito je koristan
Spoljanja upotreba; aj od sarsaparile za podsticanje breg oporavka od lezdanih
predstavlja dobro sredstvo za ispiranje bolesti.
Inhibira
produkciju
oiju. Koristiti kao sredstvo za ispiranje ili dihidrotestosterona, oblika testosterona koi
kanu oblogu za kosopasicu. Pustule i rane doprinosi uveanju prostate. Natapati 1
mogu se ispirati ajem napravljenim od kafenu kaiku osuenih bobica u 1 olji
korena. Koristiti za kosopasicu i kone vode. Uzimati 1-2 olje na dan.
erupcije.
Sena
afranika
(Cassia acutifolia) Delovi koji se koriste:
(Sassafras officinale) Delovi koji se Listovi,
mahune.
Osobine:
Laksativ,
koriste: Koren, kora. Osobine: Alterativ, vermifug, diuretik. Na ta utie: Creva.
aromatik, karminativ, dijaforetik, diuretik,
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
stimulant. Na ta utie: Krv, koa, Natapati 30 minuta. Uzimati 2 unce 3 puta
cirkulacija, i creva.
na dan. Tinktura: Uzimati 30-40 kapi 2-3
Pripremanje
i
koliina:
Napitak: puta na dan. Prah: Uzimati 2-10 #0 kapsula
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce 3-4 (10-60 zrna) 2-3 puta na dan.
puta na dan. Tinktura: Uzimati 15-30 kapi
Svrha: Unutranja upotreba; Sena je
3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati jedan od najpouzdanijih laksativa i
do 1 kafene kaike 3-4 puta na dan. pojaava crevne peristaltike pokrete.
Prah: Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna)
Treba se kombinovati sa karminativnim
3-4 puta na dan.
biljem (kao to su umbir, anis, komora, ili
Svrha: Unutranja upotreba; afranika je korijander), za izbegavanje greva creva.
jedna od najranije upotrebljavanih i Koristiti 6-12 mahuna za odrasle i 3-6
najuglednijih lekovitih biljaka u Americi. To mahuna za decu. (Poeljnije su mahune,
je proleni tonik i preiiva krvi. Nakon poto su blae od listova.) Napraviti infuziju
otre zime, razreuje krv, stimulie i isti od unce sene na 1 pintu vode. Na ovo
jetru od toksina, i podstie znojenje i dodati 10% neke aromatine biljke.
mokrenje. Kada se koristi za preiavanje Natapati 20 minuta i piti hladno. (Javlja se
krvi, obino se kombinuje sa drugim manje greva ako se pije hladna.) Ne
alterativnim
biljem.
Prema
tome, praviti vie od koliine koja e se odmah
preporuuje se za reumatizam, giht, iskoristiti (oko - 1 olje). Sena se
artritis, i kone probleme. Indijanci su je kombinuje i sa drugim anthelminticima, za
koristili
kao
infuziju,
za
sniavanje crevne gliste.
temperature.
Spoljanja upotreba; Sena je korisna kao
Kora korena sadri isparljivo ulje koje ima sredstvo za ispiranje usta za halitozu i
anodinske i antiseptike osobine. Kora je oseaj loeg ukusa u ustima.
koriena za ublaavanje bola i za tretman
Napomena: Postoje etiri glavne sena
venerinih bolesti. Daje se tokom bolne biljke:
Aleksandrijska
sena
(Cassia
menstruacije, i olakae bolove pri acutifolia), iz severne Afrike, i ree
poroaju.
koriena
amerika
sena
(Cassia
Za hronine poremeaje krvi, afranika marilandica). Obe imaju iste osobine,
se esto kombinuje sa drugim alterativima deluju na isti nain, i mere opreza su iste.
kao to su sarsaparila, sladi, iak, i Postoje i druge dve sena biljke: Cassia
ehinaceja.
angustifolia koja ima slabija svojstva, i
Casia fistula koja se uzgaja u Indiji. Ima

jae dejstvo i obino se nalazi u veini

komercijalnih mahuna i mnogim pakovanim
preparatima.
Upozorenje: Senu ne treba koristiti ako
u crevnom traktu postoji zapaljenje, ako
postoji
prolaps
creva,
rektuma,
ili
hemoroida. Ne treba se koristiti tokom
trudnoe. Izaziva zavisnost ako se predugo
koristi.

nervni problem u pitanju, blagi ili hronian,

kapica moe da pomogne. Kombinovati je
sa drugim tonicima, biljkama za nerve, i
antispazmodinim biljem (kao to je hmelj,
ranilist, cipripedium, i pasiflora). Moe se
esto koristiti i u sutini nije toksina.
Koristiti uncu biljke natopljenu u pinti
kljuale vode, 10 minuta.
Unutranja upotreba; Kapica je dobra za
simptome odvikavanja od droge i alkohola,
nesanice, epilepsije, neuralgije, kovulzija,
Taruak
kalja, loeg varenja, ludila, miinih
(Capsella bursa-pastoris) Delovi koji se greva, bola, stresa, anksioznosti, zamora,
koriste: Vrhovi. Osobine: Astrigent, diuretik, glavobolje, glavobolje na nervnoj bazi,
histerije,
nemirnosti,
stimulant. Na ta utie: Bubrezi, beika, i hiperaktivnosti,
greva, ili nadraljivosti. Koristi se za
krv.
odvikavanje
ljudi
od
barbiturata,
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: prekomernog korienja valijuma, i drugih
Natapati 30 minuta. Uzimati 6 unci 1-2 zavisnosti. U kombinaciji sa amerikim
puta na dan. Tinktura: 20-60 kapi 1-2 puta enenom ( unce) i kapicom ( unce),
na dan. Ekstrakt tenosti: - kafene uzetom
u
malim
estim
dozama,
kaike 1-2 puta na dan. Prah: 2-10 #0 predstavlja dobar tretman za alkoholizam.
kapsula (15-60 zrna) 1-2 puta na dan.
Prvo napraviti napitak od korena enena,
Svrha: Taruak predstavlja izuzetan zatim infuziju od kapice, zatim to dvoje
koagulant krvi koji se moe koristiti za kombinovati.
zaustavljanje unutranjeg i spoljanjeg
Ameriki indijanci koristili su kapicu za
krvarenja. Unutranja upotreba; Predstavlja izazivanje menstruacije. Ublaie bolove
odlian
astrigent
koji
e
zaustaviti koji potiu iz jajnika ili materice. Jaa srani
krvarenje plua, debelog creva, bubrega, i mii. Navodi se da je delotvorna protiv
beike.Za ovu svrhu, vrhove treba koristiti besnila.
svee, ali moe se koristiti i infuzija od
Napomena: Kapicu treba koristiti to je
osuene biljke. Dobar je i za prekomerno
menstrualno krvarenje i mokrenje u sveije moguu, u suprotnom njena
krevetu. Poto deluje tako to suava krvne aktivnost brzo slabi.
sudove, poviava krvni pritisak. Takoe
Crveni brest
regulie krvni pritisak i rad srca, bez obzira
da li je krvni pritisak previe visok ili
previe nizak.
(Ulmus fulva) Delovi koji se koriste:
Dobar je za povratnu temperaturu, Unutranja (ne spoljanja) kora. Osobine:
hemoroide, i naroito je dobar za Demulcent, emollient, nutritiv, astrigent.
zaustavljanje dijareje. Podstie kontrakcije Na ta utie: Opti uticaj na celo telo.
materice tokom poroaja i moe da
Pripremanje i koliina: Infuzija (prah):
pobolja rad creva. Natopiti 1 kafenu kaiku Polako sipati 1 pintu kljuale vode preko 1
svee ili dve kafene kaike osuene biljke u unce kore u prahu, neprekidno meajui.
olje vode. Uzimati 1 olju na dan, Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3-4
nezaslaeno.
puta na dan. Napitak (cela kora): kljuati 5Spoljanja upotreba; Staviti sok u uho za 15 minuta. Uzimati 3 unce 3-4 puta na dan.
zaustavljanje bola. To e zaustaviti i Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 kafene
javljanje udnih zvukova u uhu. Koristi se i kaike 3-4 puta na dan. Kaa: Pomeati 1
u sredstvima za ispiranje i kanim kafenu kaiku praha sa dovoljno hladne
oblogama za rane na telu i naroito na vode da se napravi retka pasta. Neprekidno
glavi. Takoe e zaustaviti spoljanje meajui sipati 1 pintu kljuale vode na
pastu. Zainiti medom i limunovom korom.
krvarenje.
Napomena: Ne skladititi taruak due Uzeti -1 pinte (vrue) 1-3 puta na dan.
Sirup: 1 supena kaika po potrebi. Prah:
od godinu dana.
Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna) 3-4
puta na dan.
Kapica
Svrha: Unutranja bela kora cvrenog
bresta je ta koju treba imati pri ruci.
(Scutelaria lateriflora) Delovi koji se (Prodaje se i spoljanja tamna kora ali je
koriste: Vrhovi. Osobine: Antispazmodik, ona beskorisna.)
biljka za nerve, antipiretik. Na ta utie:
Unutranja upotreba; Crveni brest se
Nervi i stomak.
koristi za zapaljene beike, bronhitis, kolitis,
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: zatvor, grevi jajnika, kaalj, cistitis,
Natapati 15-30 minuta. Uzimati 3 unce 4-5 dijareja, divertikulitis, dizenterija, ekcem,
puta na dan. Tinktura: Uzimati 10-40 kapi grip,
gasovi,
hemoroidi,
promuklost,
3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati kongestija
plua,
stomani
problemi,
kafene kaike 3-4 puta na dan. Prah: tonzilitis, irevi, ulcerativni kolitis, gastritis,
Uzimati 3-5 kapsula (15-30 zrna) 2-3 ili vie leukoreja, reumatoidni problemi i giht.
puta na dan.
Koristan je za Kronovu bolest. Predstavlja
Svrha: Kapica je jedna od najpotrebnijih odlino sredstvo za ienje i moe se
biljaka za vau kolekciju, i dobar je za skoro koristiti u vaginalnom pranju i klistiru.
bilo koji nervni problem. Predstavlja veoma
Od crvenog bresta pravi se hranljiva kaa
bezbedan i pouzdan sedativ za nerve. za decu, za starije sa slabim stomakom, za
Hrana je za nerve, daje im potporu i jaa ih one sa irevima, i one koji se oporavljaju od
jer prua trenutno olakanje od svih bolesti. Kaa se moe napraviti postepenim
hroninih i akutnih bolesti koje se javljaju dodavanjem male koliine vode i meanjem
zbog nervnih problema. Bez obzira koji je

dok se ne dobije odgovarajua vrstina.

Moe se zasladiti sa malo meda.
Predstavlja odlinu hranu kad god postoji
potekoa zadravanja i varenja hrane.
Spoljanja upotreba; Crveni brest se
koristi za opekotine, gangrenozne rane,
hemoroide, tumore, otvorene rane, i
povrede. Koristi se i za tretman bolnih
oblasti pogoenih remom i gihtom.
Napomena: Crveni brest predstavlja
odlino vezivo. Mala koliina moe se
dodati drugim biljkama uz malo vode, a
zatim umotati u male pilule. Dodavanjem
malo javorovog sirupa, moe se koristiti za
tablete za sisanje za grlo i bol grla. Moe se
koristiti za epie, boluse, i kao vezivo za
beskvasni hleb. Ako se koristi za vaginalno
ispiranje ili klistir, mora se razblaiti
vodom, da ne zapui aparat (poto je
sluzava biljka).

poroaja
olakava
poroaj.
Ameriki
indijanci koristili su biljku za bol u leima.
Spoljanja upotreba; Indijanci bi mrvili
koren u pulpu i koristili ga za kane obloge.
Koristi se za kone probleme, rane, otoke,
modrice, i zapaljenja. Obloga se postavlja
preko grudi, za ublaavanje unutranjih
bolova.
Napomena: Aralia je blizak srodnik
sarsaparili. Postoji i druga biljka Aralia
nudicaulis, ili divlja sarsaparila. Njene
osobine su sline sarsaparili, o kojoj se
govori na drugom mestu u listi biljaka.
Miela repens

(Mitchella repens) Delovi koji se koriste:

Cela biljka. Osobine: Emenagog, astrigent,
diuretik. Na ta utie: Materica, beika
debelo crevo.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Klasasta metvica
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce 3-4
puta na dan. Tinktura: Uzimati 15-60 kapi
(Mentha viridis) Delovi koji se koriste: 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati
Listovi. Osobine: Aromatik, karminativ, - 1 kafenu kaiku 3-4 puta na dan. Prah:
dijaforetik,
stimulant,
antispazmodik, Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna) 3-4
diuretik. Na ta utie: Stomak, creva, puta na dan.
miii, cirkulacija.
Svrha: Unutranja upotreba; Ameriki
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: indijanci koristili su mielu tokom trudnoe
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3-4 i naroito tokom nekoliko poslednjih
puta na dan. Tinktura: Uzimati - 1 kafene sedmica, da olakaju i ubrzaju poroaj.
kaike 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Koristila se i za poboljanje proizvodnje
Uzimati - kafene kaike 3-4 puta na mleka. U istu svrhu se koristi i danas.
dan. Prah: Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 Predstavlja tonik za matericu i olakava
zrna) 3-4 puta na dan.
kongestiju jajnika. Dobra je za bolnu ili
Svrha: Unutranja upotreba; Mentha nedostatak menstruacije. Kao oblogu za
spicata vrsta klasasta metvica ima dosta bolne bradavice, samleti bobice, pomeati
slinih osobina kao pitoma nana. esto se ih sa smirnom, kljuati, a zatim ostaviti da
daje za uobiajene enske probleme i za se natapa 3 dana i ocediti. Tokom trudnoe,
potisnuto ili bolno mokrenje. Infuzija kombinovati sa listovima maline. Pomeati
kombinovana sa oajnicom ponekad se sa crvenom udikom, listovima maline, i
daje deci za temperaturu.
malom porcijom lobelije da bi se spreili
Mentha viridis vrsta takoe je neotrovna, pobaaji. Ista kombinacija je dobra za
i slina pitomoj nani po upotrebi. Ova biljka vaginalne izlive.
se prevashodno koristi tokom prehlade,
Miela repens (naroito u kombinaciji sa
gripa, greva, loeg varenja, gasova, i hamamelisom) se koristi i za leukoreju.
blagih greva. Kombinovana sa oajnicom, Koristiti ovu kombinaciju i za dizenteriju i za
koristi se za sniavanje temperature kod krvarenje iz hemoroida.
dece. Dobra je za zaustavljanje povraanja
Kao diuretik, moe se koristiti za ljunak i
i odlina kada se koristi kao klistir za mokrane probleme. Koristi se i za
nemirnou. U kombinaciji sa svilenicom i nesanicu. Za optu upotrebu, koristiti uncu
kapicom, predstavlja dobro sredstvo za biljke u pinti vode. Uzimati olje 3 puta
upalu plua i pleuritis.
na dan.
Napomena: Ne kljuati biljku jer e
Spoljanja upotreba; aj od miele
ispariva ulja ispariti. Koristiti u gorkim repens predstavlja dobro sredstvo za
biljnim kombinacijama, za poboljanje ispiranje bolnih oiju i konih problema.
ukusa.
Napomena: Miela ima sline osobine i
Druge metvice su klasasta metvica efekte kao pipsiseva.
(Mentha spicata) i maja metvica (Nepeta
cataria); obe se navode na drugom mestu
Kantarion
u listi biljaka.
(Hypericum perforatum) Delovi koji se
Aralia racemoza
koriste:
Vrhovi.
Osobine:
Astrigent,
alterativ, diuretik, biljka za nerve, sedativ.
(Amerika) (Aralia racemosa) Delovi Na ta utie: Stomak, mokrana beika,
koji se koriste: Korenski izdanak i koren. krv, jetra, i nervi.
Osobine:
Dijaforetik,
ekspektorant,
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
stimulant.
Natapati listove 5-15 minuta. Uzimati 1
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: uncu po potrebi, do 1 olje dnevno.
Natapati 1-2 kafene kaike korenskog Tinktura: 10-20 kapi po potrebi. Ekstrakt
izdanka i korena u prahu u 1 olji vode. tenosti: Uzimati - 1 kafene kaike po
Uzimati 1-2 olje na dan.
potrebi. Prah: Uzimati 5-10 #0 kapsula (30Svrha: Unutranja upotreba; Koren aralie 60 zrna) po potrebi.
u prahu koristi se za reumatizam, astmu i
Svrha: Unutranja upotreba; Kantarion
kaalj. Uzimati aj odreeno vreme pre preiava krv i koristi se za dijareju,

dizenteriju,
uticu,
ireve,
potisnuto
mokrenje, kao i materine i postporoajne
bolove. Dobar je za mokrenje u krevetu,
histeriju, kaalj, neredovnu menstruaciju,
poremeaje materice, miine bolove i
modrice, osetljivost i bol kime. Dobar je
ekspektorant za bronhijalne i plune
probleme. Biljku treba uzimati blizu obroka.
Spoljanja upotreba; Natapati cvetove u
maslinovom ulju 2 sedmice i zatim
primeniti. Ekstrakt kantariona u ulju moe
se primeniti na modrice, rane i druge kone
probleme, naroito za osetljive. Ulje
primeniti i na tvrde tumore, ireve,
opekotine, i otekle grudi.
Upozorenje:
Kantarion
ini
kou
osetljivijom na sunce. Oni koji imaju bledu
kou treba da izbegavaju izlaganje oblasti
(gde je biljka primenjena) na jako sunce i
druge
izvore
ultraljubiastog
svetla,
ukljuujui solarijum. Koristi se kao pomo
pri tretmanu depresije, a efektivnost treba
nakon
4-6
sedmica
da
proveri
nutricionistiki orijentisan doktor. Ne treba
ga koristiti u isto vreme kada i lekove protiv
depresije, ili tokom trudnoe ili dojenja.
Kolinsonija,
matinjak

kameniti

koren,

konjski

(Collinsonia canadensis) Delovi koji se

koriste:
Koren.
Osobine:
Astringent,
diuretik, hepatik. Na ta utie: Vene, jetra, i
debelo crevo.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 1 supenu
kaiku 3 puta na dan ili do 1 olje tokom
dana. Tinktura: Uzimati 30-60 kapi 3 puta
na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati do 1
kafene kaike 3 puta na dan. Prah: Uzimati
2 #0 kapsule (5 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Kolinsonija
se
prvenstveno
koristi
za
tretman
hemoroida. Njena astringentnost obnavlja
tonus oslabelih vena zbog ega je korisna i
za hemoroide i za proirene vene. Infuzija
predstavlja dobar diuretik za mokrane
probleme,
zatvor,
i
prekomerno
zadravanje vode. esto se kombinuje sa
drugim biljkama kao deo meavine za
mokrane probleme. Veoma je dobra za
bolove nakon operacija rektuma zbog
hemoroida, ireva, ili fistula. Razlae sluz i
korisna je za glavobolju, greve, loe
varenje, i bronhitis. Produena upotreba
jaa srce poboljanjem cirkulacije. Naroito
je dobra za srce premoreno od bolesti ili
temperature.
Spoljanja upotreba; Pored uzimanja
kolinsonije za unutranju upotrebu za
proirene vene, moe se primeniti i spolja
na njih. Napraviti melem od jednakih
delova hidrastisa i malih koliina ulja od
ajnog drveta.Svei listovi kolinsonije mogu
se koristiti kao obloga ili kana obloga, kao
pomo zarastanju rana i modrica. Male
koliine dobre su za promukao glas.
Napomena: Svei korenski izdanak
kolinsonije bolji je nego osuena biljka.
Upozorenje: Ako se koristi u velikim
koliinama, moe da izazove muninu.
Vrati
(Tanacetum vulgare)
koriste: Biljka, seme,

Delovi koji se
koren. Osobine:

Anthelmintik, emenagog, stmulant, tonik.

Na ta utie: Creva.
Pripremanje i koliina: Infuzija (biljka):
Natapati 30 minuta. Uzimati 1 kafenu
kaiku 3-4 puta na dan. Napitak (seme,
koren): Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 3
unce 3 puta na dan. Tinktura: - 1 kafena
kaika 2-3 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati -2 kafene kaike 2-3 puta na
dan. Sirup (koren): Uzimati 1 kafenu kaiku
2-3 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10 #0
kapsula (30-60 zrna) 2-3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Vrati se
prvensvteno koristi za izbacivanje glista
kod dece i odraslih. Uzimati kafenu kaiku
infuzije ujutru, u podne, i uvee. Sipati 1
olju infuzije preko olje suvog groa.
Ostaviti suvo groe da se natopi tenou.
Zatim uzimati 3 kafene kaike doze
tenosti na dan.
Vrati se koristi za podsticanje portisnute
menstruacije, histeriju, slabost bubrega,
nervozu i temperaturu.
Spoljanja upotreba; Infuzija listova i
cvetova predstavlja dobro sredstvo za
ispiranje za kone probleme i mrlje, kao i za
modrice i istegnua. Topla obloga koristi se
za artritine i reumatine bolove.
Upozorenje: Vrati je blag iritant kada
se koristi u malim dozama. Moe da bude
otrovan, ak i pri spoljanjoj upotrebi.
Prekomerna doza ulja ili aja vratia moe
biti fatalna. Verovatno bi bilo najbolje
izbegavati korienje vratia.
ajno drvo
(Melaleuca alternifolia) Delovi koji se
koriste:
Esencijalno
ulje.
Osobine:
Dezinfektant.
Pripremanje i koliina: isto ili
razblaeno ulje, korieno u oblogama,
kanim oblogama, i vaginalnom ispiranju.
Svrha: Spoljanja upotreba; Ulje od
ajnog drveta predstavlja mono sredstvo
za dezinfekciju rana. To je biljka za kou,
i isceljuje sva kona stanja, ukljuujui
posekotine i ogrebotine, akne, ireve,
gljivine infekcije, atletsko stopalo. Koristi
se za probleme kose i koe glave, herpes,
ugu, bradavice, i ujede insekata i
paukova. Dodati vodi i koristiti kao sredstvo
za ispiranje za vaginitis i za prehlade, bol
grla i ranice na ustima. Ali nemojte
progutati tenost.
Upozorenje: Ulje ajnog drva koristiti
samo za spoljanju upotrebu. Moe biti
toksino ako se proguta. Ako doe do
iritacije, prekinuti sa upotrebom, ili
razblaiti destilovanom vodom, biljnim
uljem, uljem jagorevine, ili uljem od
vitamina E. Ako do nadraivanja dolazi i
posle
razblaivanja,
prekinuti
sa
upotrebom.
Majina duica
(Thymus vulgaris) Delovi koji se koriste:
Vrhovi. Osobine: Antiseptik, karminativ,
diuretik,
antispazmodik,
ekspektorant,
paraziticid. Na ta utie: Creva, plua, grlo,
stomak, i koa.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 30 minuta. Uzimati 1 uncu esto,
do 2 olje na dan. Tinktura: Uzimati 30-60

kapi ( - 1 kafene kaike) 2-3 puta na dan.

Ekstrakt tenosti: Uzimati 1 kafenu kaiku
2-3 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10 #0
kapsula (30-60 zrna) 2-3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Majina
duica se naroito koristi za probleme grla i
bronhijalne probleme, ukljuujui laringitis,
bronhitis, krup, i veliki kaalj. Uklanja
gasove i sniava temperaturu, glavobolju, i
sluz. Topla infuzija podstie znojenje i
olakaava gasove. Koristi se za sve
stomane i crevne probleme, ukljuujui
dijareju, hronini gastritis, nedostatak
apetita, i koliku. Koristi se i za astmu, i
temperaturu. Infuzija listova e olakati
glavobolju. Za kaalj i greve, koristite
sveu biljku. Ima snane antiseptike
osobine i sniava nivo holesterola.
Spoljanja upotreba; Majina duica se
koristi za svrab koe glave i pojavu mrlja
izazvanih kandidijazom. Melem od majine
duice, hidrastisa i smirne dobar je za
herpes i druge kone probleme. Koristi se
kao korisno antiseptiko sredstvo za
ispiranje za sve rane. Tinkture ili ulje,
razblaeno biljnim uljem (1 deo timusa na
10 delova ulja) predstavlja koristan
antiseptik za ugu, atletsko stopalo,
kosopasicu, stidne vai, i vai. Za svrab
koe, dodati 15 kapi ulja vruoj kupki i
natapati 45 minuta.
Timijan
(Thymus serpyllum) Delovi koji se
koriste:
Listovi
i
cvetovi.
Osobine:
Antispazmodik, karminativ, ekspektorant,
rubifacijent, tonik.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 1-2 kafene kaike u 1 olji vode.
Uzimati 1-1 olje dnevno. Dodatak kupki:
Dodati 3-4 unci cvetova za jak napitak
biljke vodi za kupanje. Tretman za
alkoholizam; Dodati aku biljke 1 kvartu
kljuale vode. Natapati u pokrivenom sudu
30 minuta. Uzimati 1 supenu kaiku svakih
15 minuta.
Svrha: Unutranja upotreba; Timijan je
koristan za respiratorne probleme i pomae
raiavanju sluzne kongestije iz plua i
respiratornih puteva.
Kao dodatak kupkama, podstie tok krvi
prema
povrini,
ublaavajui
nervnu
iscrpljenost.
Infuzija
listova
olakava
glavobolju ili marmuluk.
Tonik za stomak i nerve, koristi se za
gastro-intestinalne probleme, kao to su
enteritis, stomani grevi, i blagi gastritis.
Dobar je i za anemiju, nesanicu, i bolnu
menstruaciju.
Timus je koristan za odvikavanje od
alkohola izazivajui povraanje, dijareju,
znojenje, e, i glad, uz odvratnost prema
alkoholu. Ovo se moda mora ponoviti vie
puta (uglavnom uz sve due intervale), dok
se osoba ne odvikne od navike.
Spoljanja upotreba; Timijan se koristi za
modrice, tumore, rane od uboda, artritis, i
reumatizam.
Napomena: Osim kada se koristi za
gastrointestinalne probleme, moe se
zasladiti medom.
Medvee groe

(Arctostaphylos uva ursi) Delovi koji se

koriste:
Listovi.
Osobine:
Astringent,
diuretik, alterativ, tonik. Na ta utie:
Bubrezi i mokrani trakt.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 30 minuta. Uzimati 3 unce po
potrebi. Tinktura: Uzimati 10-20 kapi 3 ili
vie puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati
- 1 kafene kaike 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Medvee
groe je specifino za infekcije bubrega i
beike. U kombinaciji sa korenom belog
sleza, uklonie kamenje iz ovih organa.
Korisno je za postoperativni tretman, za
smanjenje unutranjeg krvarenja. Staviti
par listova u arapu i dodati vruoj vodi za
kupanje kao dobra kupka neposredno
nakon poroaja. Takoe koristiti ovu kupku
nakon zapaljenja, hemoroida, i konih
infekcija. Koristi se za vaginalno ispiranje
za vaginalne infekcije i druge karline
probleme.
Pomae vraanju materice na normalnu
veliinu. Zbog astringentnih osobina, listovi
medveeg groa su dobri kao tonik za
hroninu dijareju, hemoroide, i dijabetes,
dizenteriju, i obilnu menstruaciju. Koristi se
za gonoreju.
Napomena: Medvee groe esto se
koristi sa buu listovima; ali ne treba
kljuati listove buua ili medveeg groa,
jer su njihovi aktivni principi u njihovim
isparljivim uljima.
Valerijana, odoljen
(Valeriana officinalis) Delovi koji se
koriste: Koren. Osobine: Antispazmodik,
biljka za nerve, karminativ, stimulant. Na
ta utie: Nervi.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce 3 puta
na dan. Tinktura: Uzimati - 1 kafene
kaike 3 puta na dan. Ekstrakt tenosti:
Uzimati kafene kaike 3 puta na dan.
Ulja: 5 kapi 3 puta na dan. Prah: Uzimati 23 #0 kapsula (10-15 zrna) 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Odoljen je
veoma umirujua i sedativna biljka za sve
emocionalne
poremeaje
i
bolove.
Meutim, stimulie manji broj ljudi (jer
esencijalna ulja nisu promenjena u
valerijansku kiselinu, umirujui princip).
Kod svih, kratko deluje stimuliue dok se
ulja ne promene.
Odoljen
je
naroito
koristan
za
emocionalni stres i bol. Dobar je za nervna
stanja, migrene, i nesanicu. Koristan je za
zamor, nisku temperaturu, prehlade, koliku,
histeriju, neurasteniju, ljunak u beici, kao
klistir za oksiure, i stomane greve koji
izazivaju povraanje. aj e ublaiti
menstrualne
greve,
crevne
greve,
stomane greve, bronhijalne spazme, i bol
u miiima. Koristi se i za bolove posle
poroaja, gasove, mamurluk, male boginje,
cerebralnu paralizu, paralizu, povien krvni
pritisak, sindrom nadraljivog creva, i
ireve. Smanjuje proizvodnju sluzi pri
prehladama.
Odoljen se dosta koristi u mnogim biljnim
meavinama za nerve. Dobro poznat aj za
spavanje za nesanicu je od kafene kaike
korena odoljena i kafene kaike hmelja,
natopljeno u olji vrue vode.

Spoljanja upotreba; Odoljen se moe

koristiti kao sredstvo za ispiranje za
bubuljice i rane; istovremeno upranjavati i
unutranju upotrebu.
Napomena: Odoljen ne treba kljuati, jer
e to unititi esencijalna ulja. Hmelj ima
veoma sline osobine i moe se koristiti
kao zamena.
Upozorenje: Velike doze ili produena
upotreba odoljena moe da izazove
simptome trovanja. Uzimati aj dva puta
dnevno ne vie od 2 sedmice odjednom.
Velike doze mogu da izazovu depresiju.
Nemojte kombinovati sa alkoholom.

Kora belog hrasta

(Quercus alba) Delovi koji se koriste:

Kora. Osobine: Astringent, antiseptik,
diuretik.
Na
ta
utie:
Koa,
gastrointestinalni trakt, i bubrezi.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Kljuati 5-10 minuta. Uzimati 3 unce po
potrebi. Tinktura: Uzimati 15-30 kapi po
potrebi. Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1
kafene kaike po potrebi. Prah: Uzimati 310 #0 kapsula (15-60 zrna) po potrebi.
Svrha: Unutranja upotreba; Kora belog
bora
predstavlja
najee
korien
Plava Verbena
astringent, i veoma je dobar za ovu svrhu.
Koristi se za ireve, probleme slezine, i
(Verbena officinalis) Delovi koji se dijareju. aj se uzima za krvarenje
koriste:
Vrhovi.
Osobine:
Antipiretik, stomaka, plua, i rektuma. Zaustavie
antispazmodik,
dijaforetik,
astringent, ispljuvavanje krvi. Uklonie kamenje u
galaktagog, biljka za povrede. Na ta utie: unom mehuru i bubregu, i pojaati tok
mokrae. Koristiti za dijareju. Sat vremena
Cirkulacija, plua, i creva.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: kljuati uncu kore u pinti vode. Rastvor je
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce dobar kao inekcija za vaginalne infekcije ili
esto. Tinktura: Uzimati 10-20 kapi. hemoroide. Koristi se i za slabost beike,
Ekstrakt tenosti; Uzimati - 1 kafene herpes, leukoreju, krvarenje iz nosa, i
kaike esto. Prah: Uzimati 3 #0 kapsula prolaps materice.
Spoljanja upotreba; Kora belog hrasta
(15 zrna) esto.
Svrha: Unutranja upotreba; Verbena je primenjuje se u sluajevima otrovnog
odlina za izazivanje znojenja i, na taj hrasta, uboda pela, ujeda insekata i zmija.
nain, sniavanje temperature; ali velike Koristiti za ispiranje oteklina, uge,
koliine deluju kao emetik. Uzimati vru aj opekotina i rana. Koristiti za desne, za
na svakih nekoliko sati, da bi se izazvalo njihovo zatezanje i spreavanje gubitka
dobro
znojenje.
Kombinovati
sa zuba. Primeniti oblogu na njih, preko noi,
konopljuom za temperaturu, i uzimati -1 na oteene lezde, grizlice, tumore,
vrue olje svakog asa. Jaanjem nervnog guavost, zauke, plihove, i limfatina
sistema, predstavlja prirodno sredstvo za oticanja. Koristiti za herpes, leukoreju,
umirenje i koristi se za nervne probleme i ireve na ustima, pioreju, kosopasicu,
nesanicu. Topao aj, koji se uzima esto, kone bolesti, kandidijaza, i tonzilitis.
preporuuje se za temperaturu i prehladu, i Podvezati oblogu preko popucalih kapilara i
naroito je dobar za uklanjanje svih tipova slabih krvnih sudova. Odlina je za
kongestija u grlu i grudima, ukljuujui proirene vene. Za ovu svrhu, koristiti koru
upalu plua. Koristi se za sve vrste plunih i za unutranju i za spoljanju upotrebu.
Upozorenje:
Ne
koristiti
tokom
bolesti. Podstie zdravlje jetre i unog
mehura, kao i menstruaciju. Pojaava trudnoe. Moe da omet apsorpciju gvoa
luenje mleka kod dojilja. aj e umiriti i drugih minerala, pri unutranjoj primeni.
Ljudi koji su alergini na aspirin ne treba da
nervozni stomak.
Koristi
se
za
konvulzije,
kaalj, je koriste.
temperaturu, glavobolje, male boginje,
nervnu slabost, bol u crevima, i pleuritis.
Beli bor
Koristan je za reumatizam, neuralgiju,
iijas, i oticanje slezine. esto je efektivan
(Pinus Strobus) Delovi koji se koriste:
u uklanjanju crevnih crva. Predstavlja Unutranja kora, mladi izdanci, sok.
popularno sredstvo za crevne greve.
Osobine: Ekspektorant, antiseptik.
Verbena je dobra za upalu plua, astmu, i
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
druge bolesti grudi. Staviti aj na rane, kao Natapati 1 kafenu kaiku unutranje kore ili
pomo pri zaceljenju. Koristiti za kaalj i mladih izdanaka u 1 olji vode. Uzimati po
zapaljenje gornjih disajnih puteva. Dobar je gutljaj, po potrebi. Tinktura: 2-10 kapi u
za blagu depresiju. Koristiti kao kanu vodi predstavlja dozu. Meavina; Natapati 1
oblogu (pomeano sa peninim branom kafenu kaiku kore belog bora i 1 supenu
ili mekinjama) na otoke slezine. Verbena je kaiku kore divlje trenje, kore sasafrasa, i
gorka i moe se uiniti prijatnijom ako se koren aralis racemoze u 1 pinti kljuale
kombinuje sa limunskom travom ili vode 30 minuta. Uzimati 1 kafenu kaiku
pitomom nanom i medom. Poeti 1 svakih sat vremena.
kafenom kaikom, za decu, i poveati po
Svrha: Unutranja upotreba; Unutranja
potrebi. Za odrasle, davati 1 supenu kaiku kora se ceni kao sredstvo za kaalj i
do 1 olje.
kongestiju izazvanu prehladom. Koristi se
Spoljanja upotreba; aj od verbene kao aj (ili kao sastojak) u sirupu za kaalj.
moe se primeniti na rane i povrede, za Smolasti sok i mladi listovi koriste se kao
poboljanje
zarastanja.
Primeniti
za sredstvo za prehlade.
zubobolju.
Spoljanja upotreba; Napraviti kanu
Upozorenje: Velike koliine deluju kao oblogu od unutranje kore ili soka belog
emetik. Kada se uzima u velikim dozama, bora za rane i povrede. Sok belog bora je
biljka je otrovna. Ne treba je koristiti tokom legendaran po svojoj sposobnosti da zaceli
trudnoe, poto stimulie kontrakcije povrinske posekotine i rane.
materice.

Vrba

(Dioscorea villosa) Delovi koji se koriste:

Koren. Osobine: Holagog, antispazmodik,
(Salix alba) Delovi koji se koriste: Kora. dijaforetik. Na ta utie: Miii, zglobovi,
Osobine: Anodin, antispazmodik, tonik, materica, jetra, i uni mehur.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
astringent, dijaforetik, diuretik, febrifug. Na
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 2-3 unce u
ta utie: Stomak, bubrezi, creva, i glava.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: vodi 3-4 puta na dan, do 2 olje na dan.
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 1 olju Tinktura: Uzimati 10-40 kapi 3-4 puta na
tokom dana. Napitak (kora): Kljuati 5-15 dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati 1 kafenu
minuta. Uzimati 1 olju tokom dana. kaiku 3-4 puta na dan. Prah: Uzimati 5-10
Tinktura: Uzimati 15-60 kapi po potrebi. #0 kapsula (30-60 zrna) 3-4 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Divlji jam
Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 kafenu
kaiku po potrebi. Prah: Uzimati 6-10 #0 oputa miine greve i koristan je
antispazmodik koji se koristi za koliku,
kapsula (30-50 zrna) po potrebi.
Svrha:
Unutranja
upotreba;
Vrba crevne greve, i menstrualne greve.
ublaava bol i sniava temperaturu. Poto Sadri supstance nalik steroidima koje se
u
mnogim
pilulama
za
sadri
salicin,
predstavlja
prirodnu koriste
alternativu aspirinu. To je biljka za bol, i kontracepciju. Ukljuen je u mnoge
dobra za glavobolju, alergije, nervne meavine za uravnoteavanje lezda.
bolove, bolove u zglobovima, bol u leima, Podstie znojenje i ublaava zapaljenje.
zapaljenje, i menstrualni bol. Koristi se za Dobar je za poremeaje unog mehura,
temperaturu, neuralgiju, giht, reumatizam, hipoglikemiju, kamen u bubregu, sindrom
creva,
neuralgiju,
i
i artritisne bolove. Naroito je korisna za nadraljivog
bubrege, mokraovod, nadraljivost beike, reumatizam. Koristi se za niz enskih
problema,
ukljuujui
predmenstrualni
i deluje kao analgetik za ta tkiva.
i
simptome
povezana
sa
Spoljanja
upotreba:
Primeniti
na sindrom
povrede i zubobolju. Koristiti aj kao dobro menopauzom.
U kombinaciji sa drugim preiivaima
sredstvo za ispiranje oiju. Umrkati u nos,
za zasutavljanje krvarenja iz nosa. Kora krvi, divlji jam pomae u uklanjanju tetnih
vrbe je snaan antiseptik i dobra obloga i sastojaka iz sistema, i oputanju ukruenih
kana obloga za inficirane rane, ireve, i bolnih zglobova. Poboljava funkcionisanje
ekcem, i sve druge kone bolesti. Koristiti unog mehura i jetre. Za spreavanje
za ispiranje grla za infekcije grla i krajnika. pobaaja, kombanovati ga sa kafene
kaike suenog umbira i 1 kafenu kaiku
Koristiti za druga povrinska krvarenja.
Upozorenje: Ne preporuuje se za maline. Natapati u pinti vode 20 minuta,
upotrebu tokom trudnoe. Alergini na ocediti, i uzimati gutljaj svaka pola sata
kada postoji opasnost od pobaaja. Koristiti
aspirin ne treba da je koriste.
2 unce uz dodat med, protiv munine. Za
artritisni i druge bolove, uzimati sledeu
Kora divlje trenje
tinkturu u olji tople vode 3 puta na dan:
20-30 kapi divljeg jama, 20 kapi korena
(Prunus serotina) Delovi koji se koriste: ika, 15 kapi srenjaka, i 15 kapi enskog
Osuena unutranja kora. Osobine: Sedativ, korena.
biljka za stomak, astringent, stimulant,
Upozorenje: Divlji jam se koristi u
tonik. Na ta utie: Plua, stomak, i nervi.
mnogim
komercijalnim
hormonalnim
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: proizvodima; ali se divlji jam koji oni sadre
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6unci 3-4 esto uzima od biljaka obraenih vetakim
puta na dan izmeu obroka. Napitak: ubrivom i pesticidima, koji mogu da
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 2 unce 3 puta zavre u proizvodima. Dok neki herbalisti
na dan. Tinktura: Uzimati 30-60 kapi 3 puta predlau korienje divljeg jama za
na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 spreavanje pobaaja (videti gore), drugi
kafene kaike 3 puta na dan. Sirup: Uzimati navode da se ne sme koristiti tokom
- 2 kafene kaike 3 puta na dan. Prah: trudnoe.
Uzimati 5 #0 kapsula 3 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Kora divlje
Gaulteria prokumbens
trenje esto se koristi za tretman
hroninog kalja, naroito kada je sa puno
(Gaultheria procumbens) Delovi koji se
sluzi. Deluje kao ekspektorant, blagi
Listovi.
Osobine:
Analgezik,
sedativ, i kao tonik za respiratorni i koriste:
digestivni trakt. Dobro je sredstvo za astringent, karminativ, diuretik, stimulans.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
lupanje srca, kada je izazvano stomanim
poremeajem. Ublauje nervnu iritaciju Natapati 1kafenu kaiku listova u 1 olji
stomaka i plua, i oputa sluz u grlu i vode. Uzimati 1 olju svakog dana, po
grudima. Poboljava varenje stimuliui gutljaj.
Svrha: Lekovita svojstva gaulterije su u
lezde za varenje. Dobra je za kaalj,
koje
se
moe
dobiti
parnom
prehladu,
astmu,
bronhitis,
dijareju, ulju
dispepsiju, tuberkulozu, veliki kaalj, i destilacijom. Aktivni princip predstavlja
prvenstveno metil salicilat (90%), bliski
nervozan stomak.
Upozorenje: Koru divlje trenje ne treba srodnik aspirina.
Unutranja upotreba; Listovi gaulterije
koristiti tokom trudnoe. Listovi, kora i plod
sadre cijanovodoninu kiselinu, koja moe odavno se koriste za glavobolju, zubobolju,
miine bolove, reumatine bolove, druge
da bude otrovna.
bolove, i zapaljenje. Stimulie cirkulaciju i
dobra je za artritis. Listovi se koriste i za
Divlji jam
mokrane probleme i gasove.
Spoljanja upotreba; aj od listova
gaulterije moe se koristiti kao sredstvo za

ispiranje (grgljanje) za bol ustiju i grla, kao

obloga za kone bolesti, i kao sredstvo za
vaginalno ispiranje za leukoreju. Postaviti
platno natopljeno uljem preko bolnih
zglobova.
Napomena: Listove sakupljati u jesen.
Upozorenje: isto ulje moe da izazove
iritaciju, pa se mora koristiti paljivo.
Hamamelis, amerika leska
(Hamamelis virginiana) Delovi koji se
koriste: Kora, listovi. Osobine: Astringent,
hemostatik, tonik, sedativ. Na ta utie:
Koa, stomak, creva.
Pripremanje i koliina: Infuzija (listovi):
Natapati10-15 minuta. Uzimati 6 unci po
potrebi. Napitak (kora): Kljuati 10-15
minuta. Uzimati 3 unce po potrebi, do 2
olje na dan. Tinktura (kora): Uzimati 15-60
kapi po potrebi. Ekstrakt tenosti (kora):
Uzimati kafene kaike po potrebi. Prah
(kora): Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60
zrna) po potrebi.
Svrha:
Hamamelis
je
odlina
astringentna biljka i jedno od najboljih
sredstava za zaustavljanje prekomerne
menstruacije, krvarenja iz plua, stomaka,
materice, i creva. Dobar je i za
zaustavljanje krvarenja iz plua, materice, i
drugih unutranjih organa. Dobar je za
zaustavljanje krvarenja jer unutranja kora
ima sedativne i hemostatike osobine.
Unutranja upotreba; Amerika leska se
koristi za dijareju, difteriju, hemoroide,
leukoreju, prolaps creva, proirene vene, i
probleme materice. Koristi se za vaginalno
ispiranje.
Spoljanja upotreba; Hamamelis se
prvenstveno koristi za ujede insekata,
proirene vene, manje opekotine, i za
zaustavljanje krvarenja iz rana. Koristi se i
za modrice, otrovni brljan, otekle grudi,
bolove u miiima, i tonzilitis. Kana obloga
napravljena od unutranje kore koristi se za
hemoroide, proirene vene, i zapaljenje
oka.
Hamamelis se moe koristiti kao inekcija
za krvarenje iz hemoroida, vaginalne izlive,
i infekcije. Kao obloga ili kana obloga,
dobar je za rane u krevetu, gnojne kone
bolesti, i bol i zapaljenje oka. Dobar je za
skoro bilo koje unutranje ili spoljanje
zapaljensko stanje. Pomean sa malom
koliinom ulja od pitome nane, koristan je
kao sredstvo za ispiranje usta, ili bol grla, ili
zapaljene desni.

umirivanje
nerava.
Poboljava
funkcionisanje jetre. Koristan je za tretman
dijareje, konvulzija, i nervnih trzaja na licu,
kao i cerebralne paralize, ludila, neuralgije,
i greva. Pripremiti jednake delove biljaka u
prahu ranilista, origana, uz prstohvat vidca,
i umrkati u nos. Navodi se da ovo
zaustavlja
i
najupornije
glavobolje.
Stimulie srce i oputa miie. Poboljava
apetit i varenje. Kombinovati sa drugim
biljem za preiavanje krvi, pri tretmanu
reumatizma i gihta. Kombinovati sa drugim
biljem za nerve pri tretmanu nervnih
bolesti i za umirivanje ivaca, kada je
prisutan stres zbog bolesti. Infuzija, koja se
uzima 3-4 puta na dan u dozama od po 3
unce, ubie gliste i otkloniti opstrukcije
jetre i unog mehura. Dobar je za
prehlade, hiperaktivnost,
bol nerava,
napade anksioznosti, i kardiovaskularne
poremeaje.
Spoljanja upotreba; Kana obloga od
svee zelene biljke e izvui iverice,
pomoi zarastanju otvorenih rana, i olakati
bol u leima i probadanje u boku.
Napomena: Poto ima slian ukus, ali ne
sadri kofein i tetne kiseline, ranilist se
moe koristiti kao zamena za komercijalni
crni aj. Koristiti unce i natapati u pinti
kljuale vode 10 minuta.
Upozorenje:
Izbegavati
upotrebu
ranilista tokom trudnoe.
Pelen

(Artemisia absinthium) Delovi koji se

koriste:
Vrhovi,
listovi.
Osobine:
Antihelmintik, antiseptik, aromatina biljka,
dijaforetik, tonik. Na ta utie: Jetra, uni
mehur, stomak, creva, materica, i zglobovi.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce po
potrebi, do 2 olje na dan. Tinktura: Uzimati
10-30 kapi 3-4 puta na dan. Ekstrakt
tenosti: Uzimati 15-60 kapi 3-4 puta na
dan. Prah: Uzimati 2-4 #0 kapsule (5-20
zrna) 3-4 puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Poto je to
veoma gorka biljka, posebno dejstvo
pelena je kao biljka za stomak. Korisna je
za loe varenje, bolove u stomaku,
poveanje kiselosti stomaka, i poboljanje
apetita, kao i srodne probleme goruice i
gasova. Stimulie matericu i pomae
otpoinjanju
potisnute
menstruacije.
Koristan
je
za
insuficijenciju
jetre
stimuliui sekreciju jetru i unog mehura.
Podstie znojenje i sniava temperaturu.
Moe da ublai migrensku glavobolju i
Ranilist
olakae bol tokom poroaja.
aj od pelena odavno se koristi za
(Betonica officinalis) Delovi koji se gastritis, stomane ireve, dizenteriju,
koriste: Vrhovi. Osobine: Biljka za nerve, tuberkulozu, jetru i slezinu, i probleme
alterativ,
aromatina
biljka,
hepatik, bubrega i mokrane beike. Izbacuje
paraziticid. Na ta utie: Nervi i jetra.
valjkaste gliste i oksiure; esto se koristi sa
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: crnim orahom, za uklanjanje parazita. Ako
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 3 unce 3-4 je prisutno krvarenje iz creva, ubrizgati aj i
puta na dan. Tinktura: Uzimati 30-60 kapi drati 5 minuta nekoliko puta na dan po
( -1) 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti: potrebi.
Uzimati - 1 kafene kaike puta na dan.
Spoljanja upotreba; Dobar je za
Prah: Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna) zarastanje rana, mrlje, kone ireve, i ujede
3-4 puta na dan.
insekata.
Svrha: Unutranja upotreba; Ranilist je
Upozorenje: Pelen definitivno ne treba
odlian za glavobolje, histeriju, i druga koristiti tokom trudnoe. Pri dugoronoj
nervna stanja. Najee se koristi u upotrebi, moe da stvara naviku.
kombinaciji sa drugim biljem za nerve, za

Hajduka trava

Spoljanja upotreba; Kiselica se koristi za

kone bolesti kao to su ekcemi, psorijaza,
(Achillea millefolium ) Delovi koji se svrab koe, irevi, osip, i koprivnjaa. U
koriste:
Cvetovi
i
listovi.
Osobine: kombinaciji sa sarsaparilom, predstavlja aj
Astringent,
dijaforetik,
hemostatik, za hronine poremeaje koe. Od nje se
pravi dobar melem za kone bolesti sa
stimulant. Na ta utie: Cirkulacija.
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija: svrabom, i oticanje lezda. Primeniti za
Natapati 5-15 minuta. Uzimati 6 unci 3-4 krvarenje hemoroida i rane. Dobra je za
puta na dan. Tinktura: Uzimati 5-20 kapi 3- curenje iz uiju, skorbut, ireve na kapcima.
4 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati Pored toga, piti 3 olje aja na dan.
- 1 kafene kaike 3-4 puta na dan. Ulje: Indijanci su primenjivali izmrvljene listove
Uzimati 5-20 kapi 3-4 puta na dan. Prah: kiselice za ireve i izdrobljen koren za
Uzimati 5-9 #0 kapsula (30-60 zrna) 3-4 posekotine.
Upozorenje: Ne stavljati kiselicu u
puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Hajduka salate, supe, itd. Njen visok sadraj
trava je veoma dobra za poetne stupnjeve oksalatne kiseline moe da izazove
gripa i prehlade. Takoe se daje kao jaka trovanje.
infuzija za decu sa malim boginjama i
Eriodiktion kalifornikum
drugim eruptivnim bolestima. Odlina je i
za
stomane
tegobe,
zaustavljanje
krvarenja iz plua, i smanjenje hemoroida.
(Eriodictyon californicum) Delovi koji se
Uzimati u vidu tople infuzije (uncu biljke koriste: Listovi. Osobine: Ekspektorant,
natapati u pinti kljuale vode 20 minuta) za astringent, stimulant. Na ta utie: Plua i
greve i kao pomo u zaustavljanju stomak.
menstrualnog krvarenja. Za hemoroide,
Pripremanje
i
koliina:
Infuzija:
unutranje krvarenje, ili vaginalne sekrete, Natapati 30 minuta. Uzimati 2-3 unce 3
koristiti u vidu vaginalnog ispiranja ili puta na dan. Tinktura: Uzimati 10-30 kapi,
klistira. Ako se javlja oticanje ili krvarenje 3-4 puta na dan. Ekstrakt tenosti: Uzimati
creva, ubrizgati 2 unce u debelo crevo -1 kafene kaike 3-4 puta na dan. Prah:
nakon svakog pranjenja creva. Ako je Uzimati 2-10 #0 kapsula (15-60 zrna) 3-4
prisutan jak bol, ubrizgati topao aj (112- puta na dan.
115 F), za ublaavanje i smanjenje bola.
Svrha: Unutranja upotreba; Eriodiktion
Napraviti bolus ili melem u sluaju se koristi za sve tipove bronhijalnih
krvarenja hemoroida. Koristi se za anemiju i kongestija. Koristi se za sve tipove
bolest jetre. Koristi se i za krv u mokrai, hroninih konih poremeaja. Predstavlja
epididimitis,
leukoreju,
menoragiju, dobar tretman za dijareju i dizenteriju, kao i
amenoreju, male boginje, i trovanje za prehladu i grip. Predstavlja odlino
mokranom kiselinom.
sredstvo za akutna i hronina stanja
Spoljanja upotreba; Moe se primeniti grudnog
koa,
ukljuujui
astmu.
direktno
na
rane,
za
zaustavljanje Kombinovati sa jednakim delovima koprive,
krvarenja.
divizme, korena gaveza, i malim koliinama
sladia u aj.
Kiselica
(Rumex crispus) Delovi koji se koriste:
Koren. Osobine: Alterativ, astringent,
holagog, laksativ, nutritiv. Na ta utie: Krv,
koa, slezina, jetra, i uni mehur.
Pripremanje
i
koliina:
Napitak:
Kljuati 5-15 minuta. Uzimati 1 supenu
kaiku u 6 unci vode 3 puta na dan.
Tinktura: Uzimati 5-30 kapi 3 puta na dan.
Ekstrakt tenosti: Uzimati - 1 kafene
kaike 3 puta na dan. Sirup: Uzimati 1
kafenu kaiku 3-4 puta na dan. Prah:
Uzimati 5-10 #0 kapsula (30-60 zrna) 3
puta na dan.
Svrha: Unutranja upotreba; Kiselica
deluje kao preiiva krvi, kao i opti
tonik. Predstavlja astringentni preiava
krvi koji se koristi za tretman bolesti krvi.
Pojaava tonus celog sistema. Poto
stimulie tok ui, deluje kao laksativ.
Poboljava funkcionisanje debelog creva i
jetre, dobra je za tumore, jetru, probleme
unog mehura, i ireve.
Koristiti u meavinama za uticu i
hepatitis. Zbog visokog sadraja gvoa,
koristi se za tretman anemije. Dobra je za
zapaljenje nosnih kanala i disajnih puteva.
Dobar je za slezinu. Kombinovati u
ajevima i melemima sa ehinacejom,
korenom ika, i sarsaparilom.
Koristi se i za rak, akne, ireve, uticu,
leukoreju, psorijazu, i hemoroide.

OSNOVNA HIDROTERAPIJA
UVOD: VANO
Ovaj deo enciklopedije o hidroterapiji
preuzet je iz Prirunika za terapiju sa
vodom (Water Therapy Manual) ovog
autora, sa svojih 294 stranica.
Vano je znati da je ovo napisao jedan
novinar, a ne lekar. U njoj e se pronai oni
koji vole da itaju istorijska monografska
dela na polju medicine. Takoe, moe da
poslui i u vaem domu, u prisusutvu
nekog lekara (ili medicinske sestre ili
terapeuta), na sledee naine: 1) kao hitna
pomo pri akutnom napadu, 2) kao dua
terapija pri hroninim bolestima, bilo
privremenim ili dugotrajnim, 3) kao terapija
u periodu oporavka od bolesti, i 4) radi
obnove snage i vitalnosti, bilo da je re o
oporavljanju pacijenta ili zdravim osobama.
U ovom poglavlju bie objanjeno kako
pojedini
lekari,
medicinske
sestre
i
fizioterapeuti primenjuju vodu u leenju.
Takoe e biti iznesena upozorenja,
predostronosti i kontraindikacije, koje su
predloili ovi lekari primenjujui razliite
vrste hidroterapije i pri raznim sloenim
okolnostima i situacijama.
Sa izuzetkom biblijskih citata i istorijskog
dela, sve u ovom poglavlju zasnovano je na
radovima medicinskih strunjaka 20. veka,
koji su kvalifikovani za fizioterapiju (to jest,
hidroterapiju ili terapiju sa vodom).
Celokupno poglavlje je napisano na
osnovu
paljivog
prouavanja
2700
stranica materijala o hidroterapiji, od ega
se danas najvei deo vie ne tampa.
Poglavlje je napisano na osnovu radova
sledeih trinaest autoriteta: dr Dord Nap
Abot, dr Klarens V. Dejl, mr Ketrin JensenNelson, dr Don Harvi Kelog, Etel M.
Menvel, D. Vejn Mekfarland, Gertrud
Munk, Fred B. Mur, Meri S. Nobl, Stela S.
Peterson, dr arls S. Tomas, Agata M. Tre,
Kelvin L. Tre. Veina ili moda i svi ovi
autoriteti bili su (u vreme pisanja tih
radova) ili poredavai u medicinskim
kolama ili direktori odeljenja za fizikalnu
terapiju u najpoznatijim bolnicama ili
leilitima. Naroito je dobar izvor bio rad
od 193 stranice Dona Keloga, koji se vie
ne tampa Rational Hydrotherapy.
Imate prava da sami sebe leite kod
kue, mada opet treba da imate na umu da
je preporuka medicinskih strunjaka da
blizu sebe uvek imate nekog lekara.
Kao to je malopre reeno, ovo poglavlje
slui da biste se leili kod kue, uz savete
lekara po vaem izboru. Ako doe do nekih
potekoa,

odmah ga kontaktirajte. Leenje koje se

sprovodi bez njegove ponoi ili saveta jeste
leenje za koje sami preuzimate rizik.
-

Vens Ferel

KAKO
VAM
POGLAVLjE

MOE

POMOI

OVO

Ovaj deo o hidroterapiji e vas na odlian

nain poduiti kako KAKO i pri KOJIM
uslovima treba da primenjujete ove
tretmane sa vodom. Uz to ete dobiti i
puno
dodatnih
informacija
putem
Kelogovim formula, kojih ima svuda po ovoj
enciklopediji. One e vam rei koju vrstu
hidroterapije
treba
da
koristite
pri
odreenoj bolesti. Hidroterapija je zaista
pravi blagoslov.
PRVI DEO: IVI PROTOK
U Svetim spisima zapisan je jedan od
najosnovnijih zakona ljudskog tela:
Jer dua tela je u krvi (3. Mojsijeva,
17:11)
ta nas to ini ivim? Sudei po Bibliji, u
pitanju je krv koja protie naim telom. Va
mozak i nervi, lezde i unutranji organi,
svi su podjednako vani. Ali ivot se ne
nalazi ni u jednom od njih. Oni su ivi samo
zahvaljujui ivoj krvi koja prolazi kroz njih
svakog trena, i koja kupa i ishranjuje
svako njihovo vlakno, tkivo i eliju.
ivot se ne nalazi u vaem srcu, jer ono
samo ispumpava tenost. Ne nalazi se ni u
telesnim izluevinama, niti u udovima,
limfnom tkivu, oima ili nervnim elijama.
ivota ima samo u vaoj krvi, koja ga daje
celom telu prolazei kroz njega.
Samo ne smete jesti meso s njegovom
duom, to jest s njegoovm krvlju (1.
Mojsijeva, 9:4). Samo budi vrst u svojoj
odluci da ne jede krv, jer je krv dua. Ne
jedi duu s mesom. (5. Mojsijeva, 12:23).
Kako dolazi do izleenja obolelog dela
vaeg tela? Unutranji organi, naroito
jetra, od velikog su znaaja. Isto vai i za
mozak. Ali, krv je ta koja lei vae telo. Ona
ne samo da sadri ivot, ve jedino ona
preko svarene hrane ishranjuje sve delove
tela. Takoe nas snabdeva i varnicom
ivota dragocenim kiseonikom, bez koga
biste mogli brzo da umrete.
I jo: krv ne samo da prenosi hranu i
kiseonik dok brzo struji kroz vae telo, ve
uzima i otpadne produkte od svake elije.
Tako radi bez prestanka. Vaa pumpa za krv
(srce) moe samo da preskoi jedan

otkucaj, i vi da se onda ne oporavite; a ako

se dva preskoe, umirete. Tolika je vanost
proticanja krvi kroz vae telo. Svakoga
dana vae srce ispumpava neverovatnu
koliinu krvi. Bez toga, umrli biste, jer to
proticanje, izviranje krvi i ini sam ivot.
Vie od svega to se uva, uvaj srce
svoje, jer iz njega izvire ivot (Prie, 4:23)
A ta se dobija terapijom sa vodom? Ona
predstavlja najmonije prirodno, neotrovno
sredstvo za podsticanje brzog ishranjivanja
i leenja obolelih delova tela putem krvi.
Hajde da sada vidimo kako i zato ona to
ini tako uspeno:
Najpre pogledajmo dve od brojnih vanih
sastojaka krvi. Ova udotvorna tenost
sadri nekoliko razliitih vrsta elija. Jedna
vrsta su crvena krvna zrnca (CKZ). Te
elije, koje daju krvi crvenu boju, prenose
hranu i kiseonik do svakog tkiva i vlakna u
vaem telu. Takoe, odnose ugljen-dioksid i
druge otpadne produkte, te tako ishranjuju
i proiavaju telo. CKZ su tako male
veliine da bi njih 3000 u nizu, jedna pored
druge, zauzele samo 2,5 cm. U manje od
jedne kapljice krvi (jedan kubni milimetar)
ima 4,5-5 miliona CKZ-a. A postoje i bela
krvna zrnca (BKZ). Ove bezbojne estice
tite telo od toksina, organizama koji
izazivaju bolesti i drugog. Na Nebeski otac
nam je podario CKZ da bi ishranio naa tela
i BKZ da bi ih zatitio od bolesti. Kod zdrave
osobe postoji oko 7000-9000 BKZ-a u
jednoj maloj kapljici krvi. A kada doe do
infekcije, broj se poveava na 1500025000.
Postoji mnogo razliitih vrsta elija i
komponenti u krvi, ali ih ovde neemo
spominjati, iako su i oni vani. Sve u
svemu, postoji oko 25 biliona krvnih elija u
vaem telu. Kada bi s sve postavile jedna
do druge, skoro da bi mogle etiri puta da
okrue Zemlju.
Kada doe do infekcije ili bolesti nekog
dela tela, tu lekovita i ivotodavna krv
donosi hranu i kiseonik, kao i fagocite
(drugo ime za bela krvna zrnca), koji
doslovno gutaju infekcije i strana tela. Krv
takoe donosi i materije uz pomo kojih
telo obnavlja oteene organe.
Postoje pak
pogledu krvi:

dva

ogranienja

1) Nema je u dovoljnoj koliini. Vae

srce bi trebalo da bude nekoliko puta vee
da bi vas snabdelo svom krvlju koja vam je
potrebna. To je razlog to moete da plivate
tek 30 minuta nakon jela: nema dovoljno
krvi za istovremeno obavljanje procesa
varenja hrane i aktivnost miia. Isto je kad
oboli neki deo tela: potrebno vam je vie
krvi, ili bri protok krvi, kako bi dolo do
izleenja. U vezi s tim, imajte na umu da je
u pluima uvek prisutna najmanje jedna
etvrtina od celokupne koliine krvi. A zbog
ega je ona tamo? Tamo se kree u
prostoru od 1200 metara kvadratnih kako
bi obezbedila upliv sveeg vazduha. Svake
sekunde 2 biliona krvnih elija proe kroz
plua. A u svakom trenutku jedna etvrtina

od vaih pet litara krvi nalazi se u pluima,

u kojima dobija sveeg vazduha.
2) Krv tei da se zgrua ili nakupi u
oteenim ili inficiranim delovima tela.
Posledica toga je gomilanje previe krvi na
jednom mestu. Cirkulacija se usporava a
tom mestu, a takva nakupljena krv tee
prenosi hranu i lei.
Zbog toga su potrebne vee koliine krvi
u obolelim delovima; moramo da je
podstaknemo da bre dolazi i odlazi.
Moramo da smirimo, pa ubrzamo i
uravnoteimo cirkulaciju krvi. Potrebno je
da se kree kroz telo pri odgovarajuoj
brzini, jer se ona tako odrava zdravom,
punom kiseonika iz plua i hranom iz jetre i
portalnih vena.
A zanimljivo je da kada zdrava krv pone
da se bre kree, i kotana sr poinje da
stvara vie krvi nego to to bino radi!
Bog je uredio da paljiva primena
hladnog i vrueg na telo moe da prui
neophodnu pomo. Ali ta je to vrue i
hladno to treba da stavimo na telo?
Odgovor je zasigurno voda najobilniji
prirodni izvor vrueg i hladnog na celoj
planeti. Voda moe da zadri toplotu ili
hladnou bolje od bilo koje materije koja
nas okruuje. Ona je najbolje sredstvo koje
proiava organizam, bolje od bilo ega na
svetu.
Poput krvi, voda je zaista jedan poseban
dar oveanstvu od Boga.
Voda ini 65% vaeg tela. Ta udotvorna
tenost je stalno neophodna za nau
egzistenciju, i u vaem telu i van njega.
Sreom, voda je najprisutnija supstanca
na planeti Zemlji. Ona prekriva 70%
Zemljine povrine i ispunjava okeane, reke
i jezera, a nalazi se i u zemlji i u vazduhu
koji udiemo.
DRUGI
DEO:
PREDOSTRONOSTI

PRAVILA

Da bismo na najbolji nain primenili

vodu u svrhu leenja, potrebno je da
se upoznamo sa brojnim pravilima i
predostronostima. U ovom delu emo
upravo njih prikazati.
Vrua i hladna voda mogu itekako da
pomognu u leenju bolesti. Sledea izjava
medicinskih strunjaka, mada napisana
vie naunikim renikom, pojasnie vam
kako voda moe na efektivan nain da
pomogne i vama. Evo nekih od efekata koje
voda moe da ima an telo:
Mehanika stimulacija hladnom vodom,
vruim kupkama i tuom uz hladnu vodu
doprinosi znaajnom poveanju /krvnih/
elija u perifernoj cirkualciji. To poveanje
esto iznosi 20-35% crvenih zrnaca /CKZ-a/
i 200-300% belih zrnaca /BKZ-a/; i koliina
hemoglobina se poveava za najmanje 5%.

Ne samo da aktivnost perifernih krvnih

sudova ravnomerno rasporeuje krvne
elije, ve i uobiajeni pokreti slezine /to
jest, njene dilatacije i kontrakcije/ takoe
doprinose pravilnom rasporeivanju belih
krvnih zrnaca. Razne vrste primene vode
na stomak i predeo slezine pospeuje veu
aktivnost ovog organa. U ovom pogledu
naroito su efektivni tu primenjen na
predeo slezine, smenjivanj vrue i hladne
vode, i hladna frikcija preko stomaka.
Isto tako, zapremina krvi s epoveava
kada se primenjuje vrua voda, dok se
koliina
hemoglobina i crvenih zrnaca
relativno smanjuje. Moda deluje neobino,
ali kupanje i vruom i hladnom vodom
itekako poveava broj belih krvnih zrnaca.
Pri
leenju
sa
namerno
izazvanom
groznicom broj belih krvnih zrnaca na
periferiji se poveava do 10000-15000.
Takvo permanentno poveanje nakon
nekoliko tonikih tretmana mora se
pripisati
nekom
potpuno
drugaijem
mehanizmu, i teko da se moe objasniti
bilo kako sem putem organa koji stvaraju
krv.
Raniji eksperimenti Vinternicove kole
/studije o hidroterapije/ ukazali su na
uoljivo poveanje nivoa apsorpcije hrane
koja sadri nitrogen i ubrzanje nitrogenog
katabolizma, to se i videlo iz smanjenja
koliine nitrogena u izmetu onda kada su
primenjivane
hladne
kupke,
kao
i
poveanja koliine nitrogena u urinu, u isto
to
vreme.
Tokom
perioda
leenja,
izluivanje uree se povealo za 20%,
mokrane kiseline za oko 30%, amonijaka
ak za 50%, a alkalnih fosfata za 25-30%.
Nakon perioda kupanja smanjila se koliina
onih nitrogenih supstanci iz urina koji su
vie sagorele na samo 0,5-1% od ukupnog
nitrogena koji je izluen; ta cifra obino
treba da iznosi 3-4%. Primenjivanjem
tretmana sa vruom vodom ove promene
su bile manje, osim u sluaju da je tretman
mnogo due trajao ili mnogo puta
ponavljan.
U jednom ekserimentu srednji prst je
mogao da izvrava rad od 5139 kilogrammetara (jedan kilogram-metar jednak je
1/75 konjske snage)., pre nego to bi dolo
do potpune iscrpljenosti. Nakon primene
hladne kupke na temperaturi od 10 stepeni
tokom 15 sekundi, isti miii mogli su da
obavljaju rad od 9126 kg-m pre potpune
iscrpljenosti... ak i kada se miii iscrpe i
mogu da funkcioniu samo jo veoma
kratko vreme, tretmani sa hladnom vodom
obnavljaju njihov normalan radni kapacitet
ili ga ak i poveavaju iznad normale.
Vrue kupke imaju suprotan efekat, to
jest, miii sebre umaraju i mogu manje
vremena da funkcioniu. U proseku,
tretmani sa hladnom vodom poveavaju
sposobnost rada za 30%, dok tretmani sa
vruom vodom za isto toliko ga smanjuju...
Sve vrste tretmana sa kombinacijom
vrue i hladne vode imaju slian efekat do
odreene mere, a sve u zavisnosti od vrste
samog tretmana. Generalni tretmani sa
hladnom vodom, poput hladne frikcije,

trljanja hladnim pekirom ili morkim

aravom, kupka u plitkoj hladnoj vodi,
tretman sa sudom vode i ak nanoenje
soli, sve su to mona sredstva za obnovu
aktivnosti miia.
eer iz hrane predstavlja izvor enegije
za miie. Pri aktivnostima miia pretvara
se u mlenu kiselinu, ija akumulacija
dovodi do umora. Meutim, pojaana
cirkualcija sa dosta kiseonika mlenu
kiselinu ponovo pretvara u izvor energije.
aj i kafa, iako stimuliu miie, oni
ubacuju otrove koji dovode do umora, i od
kojih je teko osloboditi se. Time se
produava vreme oporavka, umanjuje
efekat leenja i smanjuje izdrljivost.
Mehaniki efekti poput masae takoe
poveavaju radni kapacitet miia, ali u
manjoj meri od hidroterapije. Tretmani sa
hladnom vodom treba da se primenjuju u
skladu
sa
potrebama
i
reaktivnim
sposobnostima svakog pojedinca.
Ovakve blagotvorne efekte ne moe da
izazove nijedan medicinski preparat za koji
se tvrdi da poveava radni kapacitet
miia. Efekti strihina /na primer/ nisu
stalni i kratkotrajni su. Ima prolazan efekat,
a nije pravi tonik, poto ne obnavlja
normalne funkcije tela.
S druge strane, lekovi koji se koriste
protiv umora, poput proizvoda od katrana
kamenog uglja, bromida, kofeina i drugih,
ne doprinose normalnom odmoru, ve
samo umrtvljuju nervne centre, te telo
ostaje iscrpljeno. Iz tog razloga telo koje je
pod uticajem kafe (kofeina) nastavlja da
funkcionie i onda kada treba da se
odmara, pa na taj nain samo sebi teti.
Meutim, topla kupka ne stvara takav laan
oseaj energije, ve doprinosi savrenom
oputanju tela i mirnoi, koje je potrebno
pri odmoru i spavanju da bi se snaga tela
obnovila. dr G. K. Abot, dr F. B. Mur, K. L.
Jensen-Nelson, Physical Therapy in Nursing
Cure, 52-53, 50-51, 54-55, 55-56. str.
Ranije smo spomenuli dva problema kada
je re o krvi: 1) Moda je ne bude imalo
dovoljno u hitnim sluajevima i 2) tei da
se zgrua ili sakupi u inficaranim ili
oteenim delovima tela. Ali, hidroterapija
moe da pomogne u oba ova sluaja, jer
voda moe da ubrza cirkulaciju krvi, da je
podstakne da bre protie kroz oteeni
deo, i tokom odreenog vremenskog
perioda ak i da povea koliinu krvi u telu.
Terapija sa vodom dovodi krv onde gde je
ona najpotrebnija. A kada doe do
zgravanja krvi, veta primena vode moe
da otkloni tu zgruanost i da donese novu
sveu krv u prostore gde je potrebna. Pored
toga, postoji i periferni faktor srca. Samo
srce pumpa krv za celo telo. Ali u njegovim
naudaljenijim delovima srce ne moe da
poalje krv previe brzo. Ali zato sami krvni
sudovi poseduju sposobnost dilatacije
(irenja) i kontrakcije (skupljanja), tako da i
oni isto pumpaku krv. Eh, kako nas je Bog
na udesan nain stvorio! Ovo se zove
periferna
cirkulacija.
Nju
itekako
aktiviraju tretmani sa vruom i hladnom
vodom.

Evo jo nekoliko dodatnih pravila

koja e vam pomoi da bolje razumete
efekte vrue, hladne i neutralne
(mlake) vode na ljudsko telo:
1. Vrua i hladna voda dovode do
rezultata. Neutralne temperature oputaju
telo, ali nemaju snanog efekta kao vrua i
hladna voda.
2. Temperatura se meri uz pomo
termometra.
Normalna
telesna
temperatura, merena preko usta, iznosi 37
stepeni Celzijusovih. Poto je temperatura
vrlo bitna u hidroterapiji, ovde emo
kasnije izneti neke vrlo korisne informacije
u vezi sa njom.
3. Voda apsorbuje veu koliinu toplote
od bilo kojde druge supstance koja postoji.
Ona ima visoku specifinu toplotu. To
znai da kada se voda nanese na telo
(preko tkanine, kupanjem, tuom, itd.), ona
e preneti vie toplote (i suprotno ako je
hladna voda u pitanju) od bilo koje druge
supstance pri istoj temperaturi. Zbog toga
to voda zadrava toliko toplote i lako je
predaje, na telu se ima oseaj kao da je
toplija/hladnija od bilo koje drue supstnace
(primer: iz sobe u kojoj je temperatura 24
stepena uite u kadu sa vodom koja ima
istu temperaturu!). Jedna supstanca pak
ima veu specifinu toplotu na telesnoj
temperaturi, a to je parafin.
4. Bez ulaenja u tehnike detalje,
led je po efektima mnogo hladniji od
svoje tempeture od 0 stepena, dok
para ima mnogo veu temperaturu od
100 stepeni. Ovo se zove latentna
toplota. To daje vodi mnogo vei raspon
toplote i hladnoe. (U vezi sa ovim, imajte
na umu da para moe da opee!)
5. Voda mora odreeno vreme biti u
kontaktu sa telom da bi prenela svoju
toplotu/hladnou. Taj kontakt treba
veoma kratko da traje kako bi se prenelo
termiko dejstvo, koje moe biti vrlo
snano. Na primer, stavite nakratko ruku u
sud sa veoma hladnom vodom. Iako je bila
u tom sudu samo jedan trenutak, efekat na
cirkulaciju krvi u toj ruci bie ogroman. To
je termiko dejstvo vode, i ono je vrlo
vano, jer da bi telo reagovalo nije
potrebno da se dugo izlaete hladnoj vodi.
6. Kod metode hladne frikcije,
dejstvo kratkog izlaganja hladnoj vodi
kombinovano
je
sa
mehanikim
efektom frikcije (trljanje tkaninom).
Ovako zajedno imaju mnogo vei efekat
nego pojedinano. Isto se odnosi i na tu i
sudove sa vodom. voda pogaa kou
(koa prima udarac) i pojaava rekaicju
tela na izlaganje hladnoj vodi.
7. Voda je najbolji rastvara na
svetu. Ona proiava organizam bolje od
bilo ega drugog. Takoe izbacuje otpadne
produkte, ali i zadrava hranljive sastojke u
sebi kako bi ih telo apsorbovalo. Imajte
sledee na umu: mnoge bolesti ne bi ni
postojale da ovek pije dovoljne koliine
vode.

8. Kada telo dugo vremena ostane u

kontaktu sa hladnom vodom, dolazi do
pravih posledica. Telesne funkcije su
usporene ili potisnute; disanje i puls su isto
sporiji; cirkulacija usporava; pokreti miia
su spori i nezgrapni; varenje je usporeno ili
je prestalo. Ovo su posledice dugotrajnog
kontakta sa vodom. Ovo se u hidroterapiji
retko primenjuje. (Izuzetak ini ekstremno
visoka temperatura i groznica.)
9. Umerena toplota stimulie ivotne
procese. Ubrzava cirkulaciju, puls, disanje,
varenje. Miii postaju aktivniji, a oseaj
dodira na koi tananiji. Brojni tretmani sa
vodom podrazumevaju primenu vode
umerene temperature.
10. Kratak kontakt sa hladnom
vodom
ima
dramatino,
snano
dejstvo i predstavlja jedan od osnovnih
tretmana
sa
vodom.
Ti
efekti
su
uzorokovani reakcijom. Telo treba samo
nakratko da oseti hladnu vodu kako bi
reagovalo na termiko dejstvo. Poto je
hladna voda depresni agens, telo reaguje
na razliite naine: srce kuca bre i jae,
cirkulacija je bra, nervi bivaju osveeni.
Disanje je u poetku brzo, a potom
usporava i postaje dublje. Miii su
ispunjeni energijom i spremni za nov rad.
11. Dugotrajan kontakt sa vruom
vodom
vremenom
usporava
sve
telesne procese. Zbog toga se takva
voda primenjuje samo kratko vreme, i
obino na kraju zavrimo taj tretman isto
kratkim kontaktom samo sa hladnom
vodom,
u
cilju
jaanja
tela
i
uravnoteavanja cirkulacije.
12. Pobrinite se da pri tretmanu
kratkog kontakta sa hladnom vodom
vae telo reaguje na pravilan nain. To
ete znati ako koa pocrveni, ako se
temperatura tela povea i ako se osetite
sveijim.
Nepotpunu
reakciju
ete
prepoznati ako koa potamni malo, najei
se, ako osetite nazeblost, drhtavicu, hladne
ake ili stopala, ako osetite vrtoglavicu ili
da vam je glava teka. Odmah
preduzmite neto u tom sluaju! Najpre se
ugrejte uz pomo vrue vode i potom
nakratko sa hladnom vodom, ali ne previe
hladnom.
Ili
nemojte
uopte
da
primenjujete hladnu vodu. Brzo se obriite i
lezite u topao krevet u toploj sobi, u kojoj
nema promaje. (Naravno, ako ste zdravi i
ako ste imali dobru reakciju, obriite se,
obucite i potom vebajte.)
13. Moe se primenjivati 2-3 puta
vrua i hldna voda naizmenino. To se
zove ponavljane reakcije. Ali nakon ta 2-3
puta, nemojte nastaviti odmah dalje sa
tretmanom. Da bi se odrala ili poveala
jaina reakcije, potrebno je da drugi i trei
put voda bude toplija/hladnija od prvog
puta, ili da se primeni frikcija ili pritisak.
14. Ponekad je najbolje suzbiti
reakciju. Ovo se esto radi kod lokalne
primene veoma hladne vode, kao na primer
kod primene kesa sa ledom. Ponekad je
zbog prevelike aktivnosti nekog dela tela,

usled infekcije ili zapaljenja, potreban

efekat hlaenja. U tu svrhu moe s
eprimeniti kesa sa ledom ili tkanina
umoena u hladnu vodu (koja se stalno
moi). Kada se tako uradi, ne dolazi do
uobiajenih reakcija jednostavno zbog toga
to se dugo vremena koristila hladna voda.
15. Ako elite da suzbijete ili
spreite reakciju tela, u vezi sa
prestankom primene onog dugotrajnog
tretmana,
moete
odmah
primeniti
kratkotranji tretmans sa vruom vodom
nakon to se prestane sa hladnom.
16. Ni deca ni starije osobe ne
podnose dobro tretmane sa hladnom
vodom. Neke osobe se najee skoro pri
svakom kontaktu sa hladnom vodom.
Zapamtite: njima pomaete samo ako
dobro reaguju na hladnu vodu. A ako ne
reaguju dobro, samo im odmaete! Na
hladnu vodu ne reaguju dobro ni oboleli od
anemije,
neuhranjenosti,
slabosti,
ekstremne mravosti, itd. Ako im ne
pomae hladna voda, onda primenjujte
samo mlaku.
17. Telo treba da je toplo pre nego
to se primeni hladna voda. Vebanje,
frikcija i pritisak doprinose nastanku dobre
reakcije tela. I unapred data vrua voda
pomae da se telo zagreje. (Zapamtite: telo
treba da je toplo pre nego to se primeni
hladna voda, ili nee doi do dobre
reakcije. Veoma je vano da koa i stopala
budu topla.) Hladna voda se primenjuje u
toploj sobi, u kojoj nema promaje, i tu treba
da se ostane sve dok ne nastupi reakcija.

unapred pripremite ili da pripremite topao

krevet u toploj sobi. To znai da morate
neto i unapred da uradite! Nemarnost
nakon tretmana sa hladnom vodom moe
da poniti sve ono dobro to ste pre toga
dobili.
Slika
21. Naizmenina primena vrue i
hladne
vode
ima
dvostruke
blagotvorne efekte, a skoro da nema
neke nedostatke. Time se kongestija
izazvana
vruom
vodom
prevazilazi
nanoenjem hladne nakon nje. Depresnom
efektu hladne vode suprotstavljen je efekat
vrue vode koja prethodi ovoj (i koja sledi
nakon nje, ako ima ponavljanja). Reakcija
e stimulisati metabolizam, te e se
pojaati cirkulacija, sagorevanje toksina,
dejstvo enzima i aktivnost nerava. Primer
za to bi bio kontrastna kupka (hladna i
topla kupka udova), koja pomae kod
leenja preloma. Vrua voda spreava
proces kalcifikacije i ak pospeuje
dekalcifikaciju. Ali primena i vrue i hladne
vode ubrzava formiranje nove kosti. Drugi
primer bi bio naizmenina primena vrue i
hladne vode pri leenju infekcija u
ekstremitetima. Novi veliki priliv krvi se
odigrava u povreenoj aci, ruci, stopalu ili
nozi kada se naizmenino stavljaju u sud sa
vruom, pa u sud sa hladnom vodom.
rezultat toga je bri oporavak.

22. Hidroterapija mora da ispuni

najmanje jednu od sledeih est
stvari: 1) da dovede krv u oteeni
deo tela. esto je to mesto blizu povrine
koe, a dalje od trupa. 2) Da izvue krv iz
18. Jo jedna odlina stvar jeste da unutranjih organa vie ka povrini.
se na stopala primeni vrua voda pre Ovaj dublji, kongestovani prostor je esto u
nego to se da hladna, i ako je potrebno, predelu trupa; tada se primenjuje vrua
jo jednom nakon tretmana sa hladnom voda (ili hladna, pa vrua) na kou odmah
vodom. A nakon njega, moda bude bilo iznad datog organa. 3) Da izvue krv iz
potrebno da se pokrijete neim (ili ebetom dubokog, kongestovanog organa, tako
ili dodatnom odeom), kako bi se to e se primeniti voda na refleksno
podruje tela, koje se ne nalazi odmah
obezbedio nastup kompletne reakcije.
iznad tog unutranjeg organa. O tome
emo neto vie kasnije. 4) Da izvue krv
Slika
iz
unutranjeg
organa
na
neko
udaljeno mesto u telu (obino noge i/ili
19. to je voda hladnija, reakcija je stopala). To se zove derivacija i esto se
bolja. Reakcija e bre nastupiti ako se primenjuje kad i druga metoda primene
primeni i frikcija (trljanje) ili pritisak vode odmah iznad datog unutranjeg
(prskanje, sipanje ili tuiranje vodom na organa (ili refleksno podruje povezano
kou). to je vea povrina tela na koju se nervima sa njim), kako bi se odvukla krv od
primenjuje hladna voda, to je sporija tog kongestovanog organa. (Hot-Hip-andreakcija.
Kombinovani
tretman Leg Pack???) je jedan od najboljih
predstavlja istovremenu primenu vrue i derivativnih tretmana.5) Proksimalna
hladne vode na jedan deo tela, kako bi kompresa, pri kojoj se primenjuje
dolo do te reakcije. (Primer: primenjuje se hladna voda, moe da se stavi na neki
tretman sa vruom vodom, poput tople ekstremitet. Evo kako to funkcionie:
kupke nogu i fomentacija, zajedno sa stavite kesu leda na nadlakticu, te ete
hladnom frikcijom.)
tako smanjiti dotok krvi do podlaktice i
ake. Stavite ledenu kompresu na vrat i
20. Tretman sa hladnom vodom se umnogome ete smanjiti dotok krvi do
brzo primenjuje. im se zavri sa glave.vie o proksimalnoj kompresi bie
tretmanom, treba da se brzo obriite. kasnije. 6) Kompletna primena vode na
Frikcija suvom rukom ili trljanje grubim najvei deo tela, radi olakavanja
pekirom, nakon brisanja, pomae reakciji. kongestije, uravnoteuje cirkulaciju i
Pritisak (blago pljeskanje po koi) ima isti prua toplotu, uz pomo te metode
uinak. Moate da se obriite dobro i brzo. (primene vrue vode) ili reakcije na istu
Ako ostane vlage na telu, nastupajua (hladna kompresa).
evaporacija e ohladiti telo, odloiti
reakciju i uiniti da ne bude potpuna.
Odeu koju ete potom obui treba da

23. Sada emo razmotriti termin

refleksnih podruja. Unutranji organi
su povezani refleksnim nervima za razliite
delove povrinske koe. U veini sluajeva
je u pitanju deo koe odmah iznad tog
organa. U izuzetke spadaju mozak,
mukozna
membrana
gornjeg
dela
respiratornog trakta i organi smeteni u
karlici. Ali pre nego to njih opiemo, evo
primera jedne radnje refleksnog nerva: ako
stavite levu ruku u vruu vodu, u densoj
ruci (kao i u levoj) ubrzae se protok krvi, a
ako stavite jednu ruku u hladnu vodu,
cirkulacija e se usporiti u obe ruke.
24. Posebna refleksna podruja koja
se najee koriste prikazana su na
slici. Evo kratkog opisa:
1) Koa lica, glave i zadnji deo vrata je
refleksnim nervima povezana sa mozgom.
2) Koa vrata je povezana sa drelom i
grkljanom. 3) Zadnji deo vrata povezan je
sa mukoznom membranom nosa. 4) Koa
na grudima (napred, nazad i sa strane), na
dorzalnoj oblasti i ramenima povezana je
sa pluima. 5) Prekordijum (predeo iznad
srca) savreno je refleksno povezan sa
srcem
putem
akceleratoskih
nerava
(simpatikih). 6) Ruke su povezane sa
mozgom
i
nazalnom
mukoznom
membranom. 7) Koa donjeg desnog dela
grudi povezana je sa jetrom. 8) Koa
donjeg levog dela grudi povezana je sa
slezinom. 9) Dorzalni i lumbalni deo kime
povezan je sa bubrezima i crevima. 10)
Koa srednjeg dela abdomena, od pupka do
prepona, povezana je sa bubrezima i
mokraovodom. 11) Lumbalni i sakralni
deo kime povezani su sa organima u
karlici (materica, jajnici, beika i rektum).
12) Epigastrum (videti sliku) povezan je sa
stomakom. 13) Koa abdomena, naroito
predeo oko pupka, povezana je sa
crevima. Dokaz za ovo je da se bol kod
kolike, apendicitisa i drugog, javlja upravo
u tom predelu. 14) Donji deo abdomena,
zajedno sa preponama i gornjim unutarnjim
delovima butina, povezan je sa organima
u karlici. 15) Deo tela kojim sedimo
refleksno je povezan sa prostatom i
monicama. 16) Koa stopala i nogu
povezana je sa mozgom, pluima i
organima u karlici. 17) Grudi su
povezane sa organima u karlici. - dr G.
K. Abot, dr F. B. Mur, K. L. Jensen-Nelson,
Physical Therapy in Nursing Cure, 60-61.
str.
U nekim sluajevima vrua voda naneta
na refleksno podruje imae drugaijeg
efekta nego hladna voda. Hladna voda
naneta na butine izazvae intenzivne
stomane pokrete, i malo ili nimalo pokreta
u tankom i debelom crevu, ali definitivno
kod veine ljudi e poveati kiselost u
stomaku.
TREI
DEO:
PREDOSTRONOSTI

POSEBNE

Postoji mnogo PREDOSTRONOSTI na

koje treba obratiti panju pri davanju
hidroterapije. U sledeih nekoliko pasusa
bie opisano vie predostronosti nego u

bilo kojoj savremenoj knjizi o hidroterapiji.

(Pored toga, bie dodate kasnije u poglavlju
i predostornosti za pojedine bolesti i
terapije.) MORATE ZAPAMTITI sledee
pasuse:
1. Stopala treba uve k da budu
topla. U sluaju bilo kakvih problema
sa srcem, stavite hladnu oblogu na
predeo srca. esto je potrebno drati
hladnu oblogu an elo i zadnji deo
vrata. Previe dug tretman sa vodom
moe
uzrokovati
hidroterapijsku
glavobolju malo vremena nakon njega.
Dobro i brzo se obriite. Posle toga treba da
budete u toplom. Evo tri stvari koje
mogu
uzrokovati
glavobolju:
1)
Preterano duga primena voda, nepotpuna
ili preerana reakcija tela, ili nedovoljno
vremena provedeno u krevetu nakon
tretmana da bi se izazvala reakcija. 2) Kada
se ne stavi hladna kompresa na glavu ili
vrat, kod primene vrue vode. Svaki put
kada telesna temperatura pree 37,7
stepeni, treba staviti hladan pekir na elo,
dok se lice i vrat povremeno kvase. To
treba raditi ako imate visoku temperaturu,
bilo da je izazvana hidroterapijom ili ne.
2. to je nia temperatura vode,
krai kontakt treba da bude sa njom:
samo 1-5 sekundi sa ekstremno
hladnom vodom. Neutralnu i toplu vodu
moete
primenjivati
due
vreme.
Ekstremno vruu vodu ne treba
primenjivati due od jednog minuta.
Kada je re o sniavanju telesne
temperature, primena hladne vode moe
se produiti na 15-20 minuta, bez frikcije i
pritiska. Neutralna kupka moe da traje
koliko bilo. Mesecima je primenjivana na
ljudima koji su patili od ludila. U takvim
sluajevima se pak temperatura paljivo
prati, tako da ne doe do negativne
reakcije ili nazeblosti. Obino se
neutralna kupka primenjuje izmeu 30
minuta i 1-2 sata.
3. Pokuajte da se postepeno naviknete
na primenu hladne vode. Najbolji i najdui
efekti dobijaju se od kratkotrajnih primena
hladne vode, koje se vie puta ponavljaju.
Skoro nikome ne moe da pomogne
dugotrajna primena istog, zapamtite to.
Vebanje pre i posle ovog tretmana je
dobro, ali nije uvek izvodljivo.
4. Evo spiska ljudi nad kojim ne bi
trebalo da se primenjuju odreene
vrste
hidroterapije:
oni
koji
su
anemini, veoma mravi ljudi, preterano
slabani,
kod
neurastenije,
alkoholiara, histerinih ljudi i onih
iscrpljenim nespavanjem ili nekim drugim
uzrokom nad njima moe da se primeni
samo
kratkotrajna
terapija
hladnom
vodom. Tu se raunaju i noi koji pate od
neuralgije, mialgije, bolnih kongestija
ili hroninog reumatizma uz bolne
zglobove. Nad nekma ne sme uopte da
se primeni hldna voda, kao to je to sluaj
kod bolnog neuritisa. Oni nad kojima
moe da se primeni hladna voda samo
nakratko treba prvo da primene vruu
vodu. To se odnosi i na one koji su
osetljivi, stidljivi ili hipohondrini po

naravi. U vezi s tim, vano je uvek

objasniti ta sledee treba da se uradi
onom ko se lei.

Najbolje vreme za vruu ili toplu kupku u

zimskom periodu jeste pred spavanje dr
J. H. Kelog, Rational Hydrotherapy, 396. str.

5. Nad ljudima koji imaju slabo srce,

pate od sranih bolesti, nefritisa i
drugih
vrsta
oboljenja
bubrega,
dijabetesa i decom mlaom od 7
godina,
treba
primenjivati
samo
umereno hladnu vodu. Hladne kupke
treba izbegavati tokom menstrucije,
trudnoe i ako je osoba stara (naroito
ako pati od arterioskleroze i slinih
degenerativnih oboljenja, slabog srca,
emfizema
i
bronhitisa),
kao
i
od
aneurizme
aorte,
napredne
arterioskleroze
ili
tendencije
ka
apopleksiji (logu).

9. Evo jo nekoiko predostronosti u

pogledu primene hladne vode, bilo u
svrhe oporavke ili osveavanja organizma:
ekstremno
slabanim
osobama
najpotrebniji su ovakvi toniki tretmani,
naroito onima koji najslabije podnose
hladnu vodu. Zbog toga treba najpre poeti
sa blaim metodama, poput trljanja
hladnom vodom, trljanja solju, hladne
frikcije, naizmenine primene vrue i
hladne vode na lea, itd. To treba initi na
malom delu tela, dobro trljati, obrisati i
potom prei na sledei deo. inite tako
prvo na desnoj aci i ruci, pa na levoj, itd.
Slabani
ljudi
esto
nakon
tonikih
tretmana doive veoma neugodan i
obeshrabrujui oseaj umora, pogotovo
nakon prvog puta. Zato treba biti vrlo
paljiv da se nanosi preterano hladna
voda. To bi obeshrabrilo takve osobe i
unitilo njegove nade u oporavak. (Kelog je
pisao
o
uvenom
bavarskom
hidroterapeutu, Jozefu Knajpu, koji je bio
pozvan u Vatikan da lei ostarelog papu,
koji je patio od hroninog reumatizma.
Doekan je sa velikim poastima, ali je
ubrzo poslat nazad svojoj kui, poto
ostareli biskup nije navikao na takve
tretmane sa hladnom vodom.) Umesto
toga,
krenite
prvo
sa
umereno
hladnom vodom, a pritom noge treba
da budu u toploj vodi. Zbog te tople
vode hladnu e moi lake da podnese na
bilo kojem delu tela. Takoe se moete
pripremiti za hladnu vodu tako to se
1-3 minuta pre toga istuirate vruom
vodom (43-49 stepeni Celzijusovih).
Ova vrua voda treba da se postepeno
poveava, onda da se prekine sa njom, i
zatim primeni hladna voda.

6. Veoma vruu vodu ne treba

primenjivati kod sranih oboljenja,
aneurizma
aorte,
napredne
arterioskleroze,
tendencije
ka
apopleksiji i stenoze aorte, ve treba
primenjivati
vodu
sa
umerenom
temperaurom, bez pritisaka na telo.
Nemojte nikada primenjivati vruu
vodu, ija temperatura prelazi 39-40
stepeni, na noge onog koji pati od
dijabetesa zavisnog od insulina, zato
to oni mogu da ne osete vrelinu vode, te
da se lako opeku. Ne primenjujte toplotu
na otok ili ir koji je u zatvorenom
prostoru. Primer za to bi bila upala
slepog creva. Ako se nanese toplota
na taj predeo, slepo crevo moe da
natekne i prsne. Vrua voda ima
suprotan efekat, omekae ir i doprineti
da gnoj izae.
7. Ve smo govorili o neophodnosti
odgovarajue reakcije na hladnu vodu,
ali sada emo rei jo to da gojazni ljudi u
ovom sluaju ne reaguju dobro koliko i
mravi
ljudi.
Gojazni
pak
bolje
podnose dugotrajnu primenu vode, za
razliku od mravih koji se brzo iscrpe,
nazebe, itd. Ljudi koji su mirne naravi i koji
imaju debelu kou lako podnose ekstremno
hladno vodu, i kad je jak pritisak tua; pod
uslovom da ne pate od neke bolesti, poput
sranih oboljenja i slino.
8. Evo dodatnog saveta dr Dona Harvija
Keloga u vezi sa predostronostima oko
primene vrue i hladne vode:
Predostronosti: 1) Kod umora usled
nespavanja ili napornog fizikog rada,
primeni hladne vode treba da prethodi
topla kupka u trajanju od 3-7 minuta. 2)
Ako je re o manjem umoru, umesto
hladne kupke moe se primeniti hladna
frikcija. 3) Ekstremno hladna kupka
uvek mora kratko da traje, i nikad je
ne treba primeniti ako je telo hladno
ili nazeblo. Topla kupka koja e izazvati
blago preznojavanje odlian je poetni
korak za primenu hladne vode. 4)
Temperatura vazduha u kojoj se obavlja
hladna kupka mora uvek biti vea
/toplija/ od temperature vode. 5)
Izbegavajte vrue kupke tokom cele
godine, naroito tokom zime, jer one imaju
depresni efekat i smanjuju vitalni otpor tela
prema hladnoi i slinim tetnim uticajima.

10.
(Obratiti posebnu panju:
metoda tua, kako se naziva u
hidroterapiji, nije objanjena u ovom
delu). Izbegavajte hladan tu sa jakim
pritiskom na gornji deo grudi. Efekat
psotignut
na
respiratorne
nervne
centremoe izazvati kaljanje i odreene
bolove. Isto tako, ne primenjujte tu na
stomak, slabine i abdomen u sluajevima
hiperpepsije, ulceracije ili krvarenja u
stomaku, poput menoragije i metroragije
(oito zbog toga to bi se cirkulacija krvi
ubrzala i tako podstakla unutranje
krvarenje u oteenom delu tela). Dakle, ne
primenjivati tretman na abdomen, grudi i
srce u sluajevima nervnih oboljenja,
naroito kod onih gde su simptomi histerija,
srano oboljenje ili astma.
11. U odreenim sluajevima jedan
tretman sa vodom moe da poniti
efekte drugog tretmana. Poto je Kelog
bio strunjak za hidroterapiju, posluaemo
njegove rei:
Hidroterapijska neusklaenost: Treba
mudro postupati u primeni razliitih
tretmana, jer jedan od njih moe da poniti
terapeutski uinak nekog drugog. Najbolji
test iskustva i vetine jednog lekara u
hidroterapiji jeste da kombinacijom jedne

metode sa drugom pojaa ili produi

trajanje efekta leenja. ispod su navedene
neke od brojnih stvari koje se tiu ove
teme:
1.
Tonike
metode
/kratkotrajno
izlaganje hladnoj vodi i/ili trljanje istom/ ne
smeju da se primenjuju onda kada elimo
da ostvarimo sedativni, umirujui efekat. To
se moe postii primenom kombinacije
hladne i neutralne kupke, i slinim
metodama. Tonike metode nose rizik, jer
sedativni efekat nestaje ako se izlaemo
hladnom vazduhu nakon neutralne kupke ili
kada stopalima stajemo na hladan pod.
2. Sedativne metode /oputajue, koje
izazivaju pospanost/ moraju se paljivo
prekinuti kada se primenjuje tonike
metode radi svojih posebnih efekata.
Toniki efekat nestaje ako vruoj kupki
prethodni hladna, ako dugo traje, ako je
hladna kupka prekratka ili ako je pacijent
izloen previe vruoj temperaturi nakon
kupke.
3. Antipiretske metode /koje sniavaju
temperaturu/
moraju
se
paljivo
primenjivati, samo u tolikoj meri koliko je
potrebno da se temperatura stabilizuje;
stoga... kratkotrajna primena hladne vode
moe koditi /poviava temperaturu/.
Kvaenje hladnom vodom esto poveava
temperaturu tela. - Kelog, Rational
Hydrotherapy, 978-979. str.
ETVRTI DEO:
POREENjE GLAVNIH
EFEKATA PRIMENE HLADNE I VRUE VODE
Kako bismo zakljuili ovo poglavlje o
osnovnim pravilima, daemo vam nekoliko
klasifikacija u hidroterapiji, u cilju
boljeg pregleda optih metoda i njihovih
meusobnih veza.
1.
Naunici
su
otkrili
da
hidroterapija moe pomoi ljudskom
telu na mnogo naina. Na primer,
Krouford je prvi uoio da kratka primena
hladne vode poveava razliku u boji izmeu
arterijske i venske krvi. To je posledica
pojaane oksidacije. Libih je otkrio da su
hladan vazduh, hladna voda i vebanje,
redovno primenjivani, najjai stimulatori
aktivnosti tkiva. Dok je traser pokazao da
opte metode primene hladne vode
poveavaju
alkalnost
krvi,
ponekad
redukujui kiselu fosfatazu ak za 50%.
Ispod je data jedna posebna lista dr J. H.
Keloga Poreenje glavnih efekata
primene vrue i hladne vode. Preuzeta je
iz
njegove
obimne
knjige
Rational
Hydrotherapy, sa 194-195. strane.
2. arls S. Tomas godinama paljivo
prouava hidroterapiju. Kao univerzitetski
profesor na ovom polju, itekako je
merodavan da govori o njoj. Ovde je sa
malo
izmena
prikazana
njegova
klasifikacija hidroterapijskih metoda,
rasporeenih
na
osnovu
njihovih
efekata:

KRATKA PRIMENA HLADNE VODE i

NAIZMENINA METODA: glavni efekat je
na reakciji tela
Generalna primena sa tonikim
efektom: toniki tuevi, frikcije, vrue,
hladne i naizmenine komprese, sa
sudovima, potapanje, hladna plitka kupka.
Lokalna primena sa stimulativnim
efektom: naizmenine kupke, vrue,
hladne i naizmenine komprese, lokalne
tonike frikcije.
Refleksna
primena
sa
tonikim
efektom: naizmenine kupke, vrue,
hladne i naizmenine komprese, lokalne
tonike frikcije.
DUGA PRIMENA HLADNE VODE: glavni
efekat ima na unutranje organe
Generalna primena sa antipiretskim
efektom
(sniavaju
temperaturu):
graduativno tuiranje i kupka, primena leda
i trljanja, klizme, primena pekira sa
vodom, izlaganje vazduhu, feniranje.
Lokalna primena sa dekongestivnim
i depresnim efektom: primena leda,
lokalna hladna kupka, hladna kompresa,
direktna primena leda.
Refleksna primena sa konstriktivnim
efektom (smanivanje koliine krvi):
primena leda, lokalna hladna kupka, hladna
kompresa, direktna primena leda.
BLAGO
ZAGREVANjE
preznojavanja): glavni efekat
reakciji tela

je

(bez
na

Generalna primena sa sedativnim

efektom (izaziva pospanost): kupka sa
dolivima vode, pekir sa vodom, lokalna
topla kupka, fomentacije.
Refleksna primena sa oputajuim
efektom: zagrevane komprese, (Kenny
packs??), mlake fomentacije, tople kupke.
UMERENO ZAGREVANjE (uz umereno
povienje telesne temperature): glavni
efekat je na reakciji tela
Generalna primena sa diaforetikim
efektom (pojaava znojenje): vrua
kupka (parcijalna i generalna), primena
vrueg
ebeta,
pekira
sa
vodom,
fomentacije.
POJAANO ZAGREVANjE: glavni efekat
je na reakciji tela i jo vie na unutranje
organe
Generalna
primena
sa
efektom
periferne
vazodilatacije
(uveanje
krvnih sudova koji se nalaze dalje od
srca): topla kupka celog tela, lokalna vrua
kupka, primena vrueg ebeta, pekir sa
vodom, parna kupka, fomentacije.
Generalna primena koja stimulie
cirkulaciju krvi i telesni metabolizam:

vrua kupka celog tela, parna kupka,

terapija za groznicu, izolatorsko ebe.

Kratka
primena:
depresantni
zbog
atonikog efekta
Duga: pomean, stimuliui I depresantni

Lokalna
primena
koja
stimulie
cirkulaciju i metabolizam: cirkuliua
Posebni
parna
kupka,
fomentacije,
(Kenny
Na kou: akcija, pojaana aktivnost;
packs??) (5 minuta), flae sa vruom reakcija, smanjena aktivnost, smanjena
vodom,
parafinska
kupka,
kupke
u senzibilnost
termalnom blatu, metode zagrevanja,
Srce: prvo ubrzan rad, a zatim spor;
metode sa vruim vazduhom.
smanjena snaga rada
Krvni sudovi: akcija, kontrakcija, pa
Refleksna primena sa oputajuim i dilatacija; reakcija, kontrakcija smanjena
kontrairitirijaim efektom: isti kao aktivnost; lokalna hiperemija, kolateralna
prethodni.
anemija; sa reakcijom, lokalna anemija,
kolateralna hiperemija; kratkka primena
POREENjE GLAVNIH EFEKATA PRIMENE refleksna fluksija I derivativni efekti
HLADNE I VRUE VODE
Nervi: nadrauje ih; smiruje ih atonikom
reakcijom
HLADNA
Miii: kratka primena ublaava
posledice
umora;
duga
primena

Opti
oslabljena nadraljivost I kapacitet
Primarni: depresantni
Plua: ubrzava i olakava disanje;
Kratka primena: stimuliui zbog tonikog
smajuje koliinu vazduha koja se udie;
efekta
smanjuje koliinu CO2 koji se izdie;
Duga: depresantni
smanjuje respiratorni kolinik
Stomak: smanjena aktivnost HCl I
Posebni
motornih aktivnosti
Na kou: akcija, smanjena aktivnost;
Bubrezi: anemian efekat I smanjuje
reakcija, pojaana aktivnost, smanjena
aktivnost
senzibilnost
Telesna temperatura: kratka primena
Srce: prvo ubrzan rad, a zatim spor;
smanjena produkcija toplote; duga
pojaana snaga rada
poveana produkcija toplote
Krvni sudovi: akcija, kontrakcija; reakcija,
Krv:
smanjenje broja crvenih krvnih
dilatacija; pojaana aktivnost; lokalna
anemija,
kolateralna
hiperemija;
sa elija, poveanje broja leukocita
Metabolizam: smanjena koliina CO2,
reakcijom, lokalna anemija, kolateralna
hiperemija; kratkka primena, refleksna poveana koliina uree i izbacivanje
proteina
dilatacija perifernih sudova
Nervi:
umrtvljuje
ih
i
paralizuje;
Atonika reakcija
nadrauje tonikom reakcijom
1.
vazokonstrikcija
Miii: kratka primena - pojaana
2.
bledilo koe
nadralivost I kapacitet; duga primena
oslabljena nadraljivost I kapacitet
3.
ubrzan puls
Plua: usporava i produbljava disanje;
4.
smanjen arterijski pritisak
poveava koliinu vazduha koja se udie;
5.
smanjene aktivnosti na koi
poveava kolilinu CO2 koji se izdie;
6.
sniena telesna temperature
poveava respiratorni kolinik
7.
malaksalost
Stomak: pojaan aktivnost HCl I motornih
8.
smanjen miini kapacitet
aktivnosti
9.
smanjena koliina vazduha koji
Bubrezi: kongestuju se I nadrauju
se udie
Telesna temperatura: kratka primena
10.
smanjena produkcija toplote
pojaana produkcija toplote; duga
smanjena produkcija toplote
- dr J. H. Kelog, Rational Hydrotherapy,
Krv: poveanje broja krvnih elija, 188-189. str.
naroito leukocita
Metabolizam: poveana koliina CO2 i
- prethodni deo je preuzet iz knjige
uree, I oksidacija poboljana
Simple Water Treatments for the Home, dr
arlsa Tomasa, Loma Linda, Kalifornija,
Tonika reakcija
1983, 100, 47-48. str.
1.
vazodilatacija
2.
crvenilo koe
3. Primena vode na telo moe da ima
3.
usporen puls
17 razliitih efekata. Dr Abot ih je
4.
pojaana arterijski pritisak
nazvao lekovitim osobinama vode. Evo
5.
pojaane aktivnosti na koi
spiska :
6.
snienje telesne temperature
7.
oseaj okrepljenosti
Lekovite osobine vode dole navedene
stvari predstavljaju razliite fizioloke ili
8.
pojaan miini kapacitet
9.
poveana koliina vazduha koji terapeutske efekte vode. Date definicije
treba dobro prouiti i zapamtiti.
se udie
10.
pojaana produkcija toplote
1.
TONIKI
EFEKAT

njime se pojaavaju vitalne aktivnosti u

VRUA
cilju obnove stanja tela u normalno.
Opti
Primarni: stimuliui

Poboljavaju se ishranjivanje, cirkulacija i

druge telesne funkcije.
2.
JAKO STIMULIUI
telo se podstie da bude aktivnije nego
obino. Slian je ........ i koristi se samo u
hitnim sluajevima. Poput tonika, pojaava
vitalne aktivnosti, ali mnogo vie nego on.
Izmeu ova dva efekta postoji vie nivoa,
koji se mogu opisati kao umerena
stimulacija, ekstremni toniki efekat, itd.
3.
SEDATIVNI sedativni ili
umirujui agens smanjuje vitane aktivnosti,
I pospeuje oseaj oputenosti I odmora.
4.
ANTISPAZMODINi

oputa ili ublauje greve I konvulzije.

5.
DEPRESANTNI

znaajno smanjuje pojaane ili normalne

aktivnosti tela. Ovakav efekat je dobar
samo u sluaju kada je neka telesna
funkcija previe aktivna.
6.
ANODINSKI ublaava
bolove.
7.
SPOLIATIVNI ubrzava
oksidaciju I rastvaranje tkiva (katabolizam),
ime se smanjuje telesna teina.
8.
DIAFORETIKI izaziva
znojenje. Za takve agense kae da su
diaforetiki ili sudorifiki.
9.
DIURETIKI pojaava
izbacivanje urina.
10.
ELIMINATIVNI izaziva i
pojaava izluivanje materija iz bubrega
(diureza), koe (diaforeza) i plua.
11.
DEPLETIVNI smanjuje
koliinu krvi u odreenom delu tela,
odnosno, kongestiju.
12.
DERIVATIVNI odvodi
krv ili limfu iz jednog dela tela tako to se
poveava koliina krvi u nekom drugom
delu. Pojam deplecija se takoe odnosi
na ovaj proces, ali konkretno samo na
njegove posledice. (Krv je odvedena
procesom derivacije, a posledica je
deplecija,
to
jest,
manje
krvi
u
kongestovanom delu tela.)
13.
FLUKSIJA znaajno
ubrzava protok krvi u odreenom delu tela.
Izaziva aktivnu ili arterijsku hiperemiju.
14.
ANTIPIRETIKI

sniavanje
telesne
temperature
pri
groznici.
15.
RASHLADNI

zadovoljavanje ei I obnovljanje alkalnosti

krvi, putem konzumiranja vode i sokova od
voa.
16.
REVULZIVNI odnosi se
na tretman jedne dugotrajne primene
vrue vode i jedne kratkotrajne primene
hladne vode. Ipak, moe da se odnosi I na
tri spomenute primene vode.
17.
NAIZMENINI metoda
naizmenine primene vrue i hladne
vode odnosi se na tretmane u kojima se
hladna voda primenjuje za ili manje
od primene vrue vode (samo ponekad u
jednakoj meri), i pri kojoj se naprave tri ili
vie promena sa vrue na hladno. - dr G. K.
Abot, dr F. B. Mur, K. L. Jensen-Nelson,
Physical Therapy in Nursing Cure, 70-72.
str.
4. Tokom tretmana treba da posebno
vodite rauna o onom koji se lei: soba
mora biti topla, bez promaje i bez prejakog
svetla. Nemojteprosuti vodu na krevet,
tepih, nametaj i drugo. Ne sme da bude

prevelike vike (ljudi koji mnogo priaju,

ukljuen radio, i ostalo). Unapred planirajte
primenu odreenog tretmana; tako e sve
ii bez problema i spreie nepotrebna
odlaganja zbog kojih bi pacijent mogao da
nazebe ili da se previe izloi toploti. To
znai da sva potrebna sredsta treba
unapred da spremite. Pre nego to
ponete, treba da pacijentu ukratko
objasnite ta ete raditi. Tokom tretmana
budite pored njega ili dovoljno blizu da ga
moete uti ako pozove. Tiho m govorite
ta je sledee to treba da uradite i koji
efekat treba da se postigne. Ne priajte
previe i sve vreme aljivo motrite na
pacijenta ta govori, kako se osea i ta
radi. Da li mu tretman pomae ili ne?
Zato? Odmah neto izmenite?. Odravajte
sve urednim, dodajte stvari, istite, dok
radite. I vreme i sredstva koristite paljivo i
tedljivo, a kad zavrite, sve sklonite.
Morate znati kad treba da priate, a kad
treba utati. Pria i buka umara bolesnika.
Ali, budite nasmejani i ponekad izrecite
neto razveseljavajue. Molite se sa i za
onoga ko se lei. Pribliite ga Bogu; tu e
pronai snage i hrabrosti koja mu je
potrebna.
5. Sve je u pomaganju: pacijentu mora
biti toplo pre nego to se pone. Kada
primenjujete vruu vodu, stavite mu hladnu
kompresu na glavu ili vrat. Ne mora da se
bez potrebe skroz svlai, ve samo onoliko
koliko je potrebno da bi se tretman izveo.
Sve vree mu mora biti ugodno. Ne sme da
nazebe ili da se znoji nakon zavretka
tretmana, ve treba da se obrie i da mu
bude toplo. Kada s eprimenjuje hladna
voda, mora da ima dobru reakciju, ili u
suprotnom ete morati da mu date neto
to e ga ugrejati. Ako je neophodno,
stavite ga u topao krevet u toploj sobi,
tokom 30-60 minuta.
6. Evo nekoliko osnovnih pravila o
nezi pacijenta, koje bi trebalo da
zapamtite: Kad primetite neke znake ili
simptome bolesti, ne govorite to pacijentu;
u suprotnom e svaki manji bol ili
nelagodnost preuveliavati. Takoe je
vano primetiti znake i simptome koji nisu
jasno ispoljeni. Izgled lica, koe, izrazi,
pokreti, kao i njegove rei. Imajte na umu
da ti simptomi mogu ukazivati na brojne
stvari, te zato nemojte brzopleto donositi
zakljuke. (Pokazatelji obine prehlade,
poput kijavice, kalja, promuklosti, tekoa
pri disanju i osetljivog grla, mogu
predtavljati i simptome raznih drugih
stanja.)
Evo dodatnih stvari na koje treba
obratiti panju: na koi svaka promena
boje, svrabe, oticanje, osip, itd. Usta da
li su desni ruiaste boje i vrste? A jezik?
Glas primeujete li bilo ta neobino u
vezi s njim? Apetit ima li smanjenja
apetita? Teina neke neobine promene
u telesnoj teini? Jo gubitka na teini ili
ugojenosti? Da li lako zaspi ili ne?
Pokazatelji opteg umora - i zato?
Groznica da li je koa vlana ili suva?

Proverite mu telesnu temperaturu 1)

ako se ali da ga neto boli ili se vide neki
simptomi bolesti, 2) jedanput-dvaput
dnevno kada je bolestan, 3) kada nastupi
nagla promena stanja pacijenta (jeza,
nemir, bol, i drugo) ili 4) ako ima
glavobolju, bolove u grudima ili abdomenu,
suvo grlo, drhtavicu, dijareju, osip koe ili
kada povraa. Pored ovih simptoma,
groznica bi ukazivala na neku ozbiljnu
bolest, zbog koje je neophodno odmah
intervenisati.
Puls i znojenje da li su drugaiji nego
obino? Bol jo jedan znak upozorenja.
Zbog bola u predelu abdomena treba
odmah lei da se odmara, da pije
isfiltriranu vodu i da preskoi obrok; ako to
ne pomae, pozvati lekara. Munina i
povraanje kakva je boja, izgled i
koliina onog to se ispovraa? Pokreti
creva obraa se panja na broj,
uestalost, boju i trajanje. Problemi sa
mokraom da li postoji nemogunost
izluivanja mokrae, bola ili peckanja,
nemogunosti zadravanja, prisustva krvi?
Da li je to est sluaj?
7. U sledeem poglavlju govoriemo o
velikom broju praktinih primena vode. Ali
pre nego to zavrimo ovo poglavlje,
dospustiemo trojici strunjaka da
nam kau u kolikoj meri jednostavna
primena hidroterapija kod kue moe
biti korisna:
Za hidroterapiju uopte nije potrebno
mnogo stvari. Metode su toliko jednostavne
da svaki laik sa prosenom inteligencijom,
uz malo praktinih saveta, moe nauiti da
ih primenjuje nad drugima. Svi efekti
hidroterapije mogu se postii uz
posedovanje sledeih materijala kod
kue:
Metode: fomentacije, komprese, flae sa
vruom vodom, kese sa ledom, zagrevana
kompresa, hladna frikcija, trljanje hladnom
vodom i pekirom, kvaenje, trljanje
alkoholom, parcijalna kupka, sedea kupka,
polovina vrua kupka, kupka celog tela,
primena vrueg ebeta, pekir sa vodom,
tuiranje (po izboru), sudovi sa vodom,
klizma, vaginalno ispiranje. Materijali
/potrebni za tretmane/: ebad, staro
ebe koje moe da se cepa (delom od
vune), pekiri za ruke, frotiri od pamuka,
aravi, stari arav koji moe da se cepa,
novine, flaa sa vruom vodom, kese sa
ledom, kada, tu (po izboru), sudovi,
lavabo, mali lavori, oprema za rektalno i
vaginalno klistiranje, led, vrua i hladna
voda dr Fred B. Mur, Dr Klarens V. Dejl,
dr D. Vejn Mekfarland, Hydrotherapy,
1980, 2829. str. (Ova knjiga je reprint
izdanja njihovog udbenika za medicinski
koled, Physical Therapy, Textbook for
Medical Students and Practitioners of
Medicine, 1944)
PETI DEO: 21 GLAVNIH CILjEVA
Pre nego to obradimo individualne
primene hidroterapije, moramo prvo da
razumemo njenih 21 glavnih ciljeva. To

znanje e nam olakati primenu iste u

naim domovima. Sledei deo je preuzet iz
Kelogove knjige Rational Hydroherapy,
327-329, 968-978 i 194-200. str.
HIDROTERAPIJSKE METODE KOJE I
POVEAVAJU I SMANjUJU PRODUKCIJU
TOPLOTE metode su navedene od
najdelotvornijih do najslabijih. Najvie ih
ine tonika primena vode i ona koja
sniava tempteraturu:
Graduativna kupka. Metoda rashlaivanja
pekirom sa vodom. hldna friktivna kupka.
Dugotrajna mlaka kupka celog tela na 31
stepen Celzijusovih. Hladna kupka celog
tela, uz kratkotrajnu toplu kupku celog tela,
metodu sa sudovima sa vodom i prskanjem
(tuiranjem). Metoda sa sudovima sa
mlakom vodom. Metoda sa sudovima sa
hladnom
vodom.
hladna
kompresa.
Graduativna kompresa. Metoda evaporacije
sa aravom. Hladne obloge na glavu i
vrat. Hladne obloge na lea. Hladne obloge
na abdomen. Hladne obloge iznad srca.
Klizma sa hladnom vodom. klizma sa
malkom ili hladnom vodom. Konzumiranje
hladne vode metoda se koristi zajedno sa
svim gore navedenim. Kupka sa hladnim
vazduhom.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
SMANjUJU PRODUKCIJU TOPLOTE ovu
su najbolje metode koje treba primenjivati
pri groznici. Tada ne treba primenjivati
hladne kupke. Metode su takoe navedene
od nadelotvornijih do najslabijih.
Topla kupka 2-3 minuta, a zatim hladna
kupka sa frikcijom 1 minut. Metoda sa
vruim ebetom. Metoda vrele evaporacije
sa aravom. Kupka sa kvaenjem vruom
vodom. lena fomentacija. Fomentacija na
abdomen, uz klizmu hladnom vodom.
Metoda sa vruim ebetom, uz graduativnu
kupku. Metoda sa vruim ebetom, uz
dugotrajnu malku kupku. Metoda sa vruim
ebetom, uz hladnu frikciju. Suva frikcija
(trljanje koe suvom tkaninom). Hladna
frikcija.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
POSPEUJU UNITENjE TOKSINA ove
metode pospeuju vitalni otpor prema
bolestima, kao i unitavanje toksina
stimuliui elije iz tiroidne lezde, jetre,
slezine, limfnih i drugih tkiva, zaduenih za
to. (Odavde metode nee biti navoene od
anjdelotvornijih do najslabijih, osim ako to
nije naglaeno.)
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
POSPEUJU IZBACIVANjE TOKSINA
kupka
sa
radijantnom
toplotom.
Preznojavanje sa pekirom sa vodom.
parna kupka. Izluivanje i otklanjanje znoja
je veoma bitna:
Na osnovu prouavanja zeeva pre 7-8
godina, pisac ovog dela je pokazao da znoj
prosenog zdravog oveka sadri i do 200300
centimetara
kubnih
toksinih
supstanci. Kada bi se ta koliina u vidu
tenosti intravenozno ubrizgala u zeca
tekog jedan kilogram, ubila bi ga Kelog,
Rational Hydrotherapy, 970. str.

HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
ZNATNO
POJAAVAJU
DEJSTVO
LEUKOCITA - sledee metode doprinose
stvaranju vie belih krvnih zrnaca. Kao to
znate, BKZ su glavni odbrambeni faktor u
telu protiv toksina i bakterijskih infekcija.
Generalna hladna kupka. Stalno zagrevana
kompresa.
Naizmenina
zagrevaa
kompresa.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
ZNATNO
POSPEUJU
ELIMINACIJU
BAKTERIJA PREKO KOE I BUBREGA
naroito: parna kupka. Preznojavanje sa
pekirom sa vodom. dugotrajna neutralna
kupka. Isto je dobro i: kupke za
preznojavanje. Konzumiranje velike koliine
vode. Nakon svake od ovih metoda treba
primeniti hladnu frikciju, trljanje pekirom
sa hladnom vodom, ili neku drugu metodu.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
POJAAVAJUOKSIDACIJU - hladne kupke
poveavaju
apsorpciju
kiseonika,
eliminaciju ugljen-dioksida, i sagorevanje
masti i ugljenih hidrata. Zato sve vrste
primena hladne vode ine sledee; evo
nekih od najboljih metoda: dugotrajne
hladne kupke, kao to su: trljanje pekirom
sa puno vode. Plitka kupka sa trljanjem.
Hladna kupka celog tela. Uronjavanje
(nakratko se zaroni u kadu pune hladne
vode). Metoda rashlaivanja pekirom sa
vodom
HIDROTERAPIJSKE METODE KOJE SU
NAJEFIKASNIJE
ZA
STIMULACIJU
SAGOREVANjA NITROGENA ovde je
potrebna primena vrue vode. Evo
Kelogovih najboljih preporuka:
Topla kupka celog tela. Metoda sa
zagrevanim pekirom sa vodom. Metoda
bez primene vode. Parna kupka. Metoda
vrueg vazduha. Kupka na suncu. Kupka sa
radijantnom toplotom (Kelog ovo zove
kupka elektrinim svetlom jedna sprava
koju je on izmislio i koja se sastoji iz kutije
pune usijanih sijalica, radi zagrevanja; ime
smo promenili u kupka sa radijantnom
toplotom, imajui na umu da se elektrini
grejai i sline stvari mogu koristiti u iste
svrhe). Nakon svake od ovih primena vrue
vode treba da sledi generalna kratkotrajna
primena hladne.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
NADRAUJU CENRALNO ERVNO TKIVO
sledee metode su naroito od koristi kod
adinaminih
groznica,
brojnih
neurastenikih
stanja,
hipopepsije,
bubrene insuficijencije i raznih visceralnih
kongestija; uglavnom su u pitanju primene
veoma vrue i veoma hladne vode. Ali
naravno, do tog veoma vrue i hladno
dolazi se postepeno. Naizmenino kvaenje
lea.
Naizmenine
lene
komprese.
Naizmenina kupka celog tela, uz razliite
metode sa hladnom vodom. Naizmenine
lokalne komprese.

metabolizma.
Najbolje
efekte
u
poboljavanju metabolizma, bilo da je
lokalna ili generalna primena, ostvaruju se
od dugotrajnijih metoda sa vruom vodom,
uz kratkotrajnu primenu hladne. Evo
najefektivnijih emtoda:
Jednom ili vie puta se primenjuje na
kou gde je oboleli deo tela: naizmenina ili
zagrevana kompresa.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
POMAU U STVARANjU VIE KRVI
generalna primena hladne vode, bilo mlake
ili dosta hladnije, najbolji je metod u
pospeivanju stvaranja vie krvi. Metode iz
prethodnog odeljka takoe ine ovo, a
poboljavaju i aktivnost lezda. Sledee
metode su naroito preporuljive za
anemiju. Kratkotrajne generalne hladne
kupke su najbolje; to je nia temperatura
vode, to je bolje, ali primena mora da traje
vrlo kratko. Naroito su delotvorne hladne
frikcije i trljanje pekirom sa hladnom
vodom tokom 2-3 minuta.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
POBOLjAVAJU
KRETANjE
KRVI
I
LOKALNO
SNABDEVANjE
ISTE

sposobnost kretanja svee, vitalizovane

krvi ka i od kljunih mesta u telu od
ogromne je vanosti za dovoenje hrane i
kiseonika, odvoenje otpadnih produkata i
toksina, i za borbu protiv bolesti. Evo
nekoliko sugestija:
Primena hladne vode na povrinu tela
nadrauje srce, poveava krvni pritisak, i
ubrzava kretanje krvi i limfe kroz telo. Sve
tonike metode mogu se primentii za ovu
svrhu. Hladna kompresa na predeo srca
moye se koristiti u mnogim sluajevima,
kada se ne primenjuju generalne hladne
kupke. U sluaju groznice, oboljenja srca ili
bubrega, neurastenije uz optu slabost,
hronine tuberkuloze i drugih slinih
bolesti, hladna frikcija i trljanje pekirom sa
hladnom vodom su naroito korisni za
obnovu snage srca i cirkulacije.
Za ovo nisu korisne generalne primene
vrue vode. One momentalno sniavaju
krvni pritisak, smanjuju snagu srca i
usporavaju tok krvi. Dakle, ne koristite ih.
Ako se mora primeniti vrua voda, pazite
na srce tako to ete istovremeno koristiti i
hladnu kompresu na predeo srca. Ovo se
pogotovo odnosi na parne kupke i tople
kupke celog tela.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
POSPEUJU PRODUKCIJU TOPLOTE
dodir hladne vode sa nervima na koi na
najbolji nain poveava produkciju toplote.
to je intenzivnija primena (a ponekad i
dugotrajnija),
to
je
bolji
efekat.
Najintenzivniji efekti se postiu ako
primena vode traje onoliko dugo koliko je
potrebno da se telesna temperatura malo
snizi. Ali, ako to previe dugo traje ili ako se
ponavlja u kratkim intervalima, efekti
poveanja temperature nestaju.

HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
POSPEUJU METABOLIKE PROCESE
kod veine hroninih oboljenja postoji neki
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
vei
poremeaj
u
ishrani,
zbog SMANjUJU PRODUKCIJU TOPLOTE kod
nemogunosti tkiva da odre normalan rad skoro svih vrsta groznica potrebno je

smanjiti
produkciju
toplote.
Telesna
temperatura
se
povisuje
pre
zbog
smanjene eliminacije toplote, nego zbog
poveane produkcije toplote.

najbolje
primene
hladne
vode
su:
graduativna kupka. Dugotrajna mlaka
kupka. Metoda rashlaivanja pekirom sa
vodom.

Energino trljanje pri hladnoj kupki celog

tela ili plitkoj kupki. Trljanje pekirom sa
vodom. Vrlo kratka primena vrue vode, uz
kratku primenu hladne. Kupka sa hladnom
frikcijom. Trljanje pekirom sa hladnom
vodom. konzumiranje hladne vode. Klizma
sa hladnom vodom. primena hladne vode
na lea. Kod odreenih sluajeva, primena
vrueg ebeta, metoda evaporacije sa
aravom, kao i druge sline metode.

HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
SMANjUJU ELIMINACIJU TOPLOTE
retko kad je neophodno smanjiti eliminaciju
toplote iz tela. Nesvestica je izuzetak u
ovom sluaju.

HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
UBLAUJU
BOL
I
NERVNU
RAZDRALjIVOST hidroterapija i u ovom
sluaju moe mnogo da pomogne.
Generalna neutralna kupka je vrlo
efikasna
u
otklanjanju
nervne
razdraljivosti, izazivanju sna, za nesanicu,
delirijum i ak akutne groznice. Vlana
abdominalna obloga. Hladna obloga za
glavu. U odreenim sluajevima, zagrevana
lena
kompresa.
Za
otklanjanje
lokalizovanog bola i iritacija dobre su vrue
fomentacije i zagrevana kompresa. I hladna
i ledena kompresa su dobre za bolove koji
se oseaju na povrini tela. Mogu se
primeniti direktno na bolno mesto.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
SPREAVAJU RAZVOJ BAKTERIJA
postie se ubrzavanjem cirkulacije krvi kroz
inficirani deo tela i poveanjem aktivnosti
belih krvnih zrnaca.
Dugotrajne primene hladne vode, kada je
mogue direktno je primeniti na oboleli
deo. Za dublje infekcije najbolje je poveati
alkalnost
krvi
generalnom primenom
hladne vode i metodama za pojaavanje
lokalnog dejstva leukocita, kao to su
stalno zagrevana kompresa i naizmenina
kompresa.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
KONTROLIU KRETANjE I KOLIINU
KRVI usporavanje kretanja krvi i limfe
pospeuje morbidne procese, jer se toksini
i otpadni produkti gomilaju u tkivima.
Primena prethodno opisanih metoda na
inficirani ili kongestovani deo tela pojaanje
aktivnost leukocita (belih krvnih zrnaca).
Takoe su od koristi i: derivativne metode
(topla kupka nogu i stopala, topal kupka
stopala, itd.) Hladna kompresa na oboleli
deo tela. Sve vrste revulzivnih metoda.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
SMANjUJU PRODUKCIJU TOPLOTE u
sluaju groznice, produkcija toplote se
mora smanjiti. To se najbolje postie
kratkotrajnom primenom vrue vode na
povrinu tela i dugotrajnom ili ponavljanom
primenom hladne vode.
Najbolje primene tople vode u ovu svehu
su: kratka topla kupka celog tela. Metoda
sa toplim ebetom. Lene fomentacije.
Metoda evaporacije sa toplim aravom. A

Ove mere spreavaju prevelik gubitak

toplote: metoda bez primene vode. Metoda
sa toplim ebetom. Klizma sa toplom
vodom. Pacijent ne sme biti izloen na
hladno tokom promene odreene metode.
Dobro je naizmenino primenjivati vuu
vodu i nakratko hladnu. Na primer:
energino trljanje hladnom vodom i hladna
frikcija.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
SMANjUJU
OPTU
METABOLIKU
AKTIVNOST najvanije je da se sve
vreme odmara u krevetu. Takoe je dobra i
neutralna kupka. Smanjena aktivnost
prenadraene lezde (kao u sluaju
hipopesije (loa stomana kiselina) ili
luenja sluzi u crevima ili materici) moe se
preduprediti
raznim
derivativnim
metodama (kupka nogu i stopala, itd.),
kojim e se krv odvesti iz tih delova tela.
HIDROTERAPIJSKE
METODE
KOJE
KONTROLIU KRVARENjE hemostatiki
efekti (zaustavljanje krvarenja) mogu se
postii ili direktnom primenom vode na deo
tela koji krvari ili indirektno primenom vode
na refleksno podruje.
Za ove direktne efekte mora se koristiti
veoma vrua (43-46 stepeni) ili veoma
hladna voda (0-4 stepena). Najbolja
primena vrue vode je topla kompresa.
Mlaz vrue pare takoe je od koristi. Evo
nekoliko primera primene vrue vode: za
krvarenje iz nosa pomae vru tu na
nazalni predeo i kvaenje lica veoma
vruom vodom; vru tu na vaginalni
predeo u sluaju menoragije; klistiranje
toplom
vodom
kod
menoragije
i
postporoajne hemoragije.
Najbolje primene hladne vode su led i
ledene komprese. Treba ih primeniti
direktno na deo tela koji krvavi ili (kao kod
proksimalne komprese) na sredinu glavne
arterije koja dovodi krv u taj deo. Primer za
ovo bi bio ledeni okovatnik (ledena
kravata) u sluaju krvarenja iz nosa.
Evo nekoliko indirektnih ili refleksnih
primena: primena hladne vode na gornji
deo kime je najbolja metoda protiv
krvarenja iz nosa. Stavljanje ruku u ledenu
vodu i istovremena primena leda na zadnji
donji deo glave i gornji deo kime.
Stavljanje nogu u hladnu vodu takoe
pomae kod krvarenja iz nosa. Za
hemoragiju plua stavlja se hladna
kompresa preko grudi i veoma vrue
fomentacije izmeu ramena, zadnji deo
vrata i gornji deo kime. Led stavljen na
nozdrve izazvae takoe kontrakciju krvnih
sudova u pluima. Kod hemoragije stomaka
treba progutati kockice leda i staviti ledenu

kompresu na refleksno podruje za stomak

(videti tabelu refleksnih podruja sa
prethodnih stranica knjige). Kod apopleksije
dosta pomau ledena kapa i stavljanje
ledeno hladnih kompresa na glavu, lice i
vrat.
HIDROTERAPIJSKE METODE
PRVI DEO: PRIMENA PLATNA I EBADI
U prolom poglavlju uvideli smo svu
vanost krvi i detaljnu upotrebu vode u cilju
obnove i pojaavanja fizikih kapaciteta
putem krvi. Nauili smo i brojne osnovne
injenice o primeni mlake, vrue i hladne
vode na ljudsko telo.
U ovom poglavlju pregledaemo preko
stotinu razliitih hidroterapijskih metoda,
podeljenih u 15 glavnih kategorija. U celom
poglavlju pisac ove knjige je pokusao
jednostavnost sa temeljnou i jasnost sa
obazrivou. Ovo poglavlje je rezultat
izuavanja
2700
stranica
radova
o
hidroterapiji. Cilj vae pisca jeste da izvue
anjbolje iz toga i da ga prikae na to
jednostavniji i praktiniji nain.
Ono to je nekada davno bilo poznato
kao kuni lekovi ili tretmani sa vodom,
polovinom 19. veka postalo je poznato pod
nazivom
lekovita
voda.
U
svojim
institutima sa takvom vodom dr Taer Tral i
Dejms Dekson pomogli su hiljadama
ljudi. Poetkom 20. veka naziv se menja u
hidroterapija i (hydriatics??); a sada se
ve nekoliko decenija u svetu medicine
zove fizikalna terapija ili fizioterapija.
Ovde emo koristiit skroman naziv
terapija sa vodom (hidroterapija). Ipak,
kako god da je zovete, ona je i dalje najvei
blagoslov za oveanstvo od Boga.
Evo prvog od dva dela u kojem su
prikazane
vie
od
stotinu
hidroterapijskih metoda.
- PRVI DEO LOKALNA PRIMENA HLADNE VODE
TA JE TO lokalne primene hladne
vode, to znai da se primenjuju samo na
manje delove tela.
Mogu
sluiti
i
kao
proksimalne
kompreseradi redukcije protoka krvi do
udova.
1 HLADNE KOMPRESE
TA
JE
TO hladne komprese
predstavljaju
lokalnu
primenu
platna
umoenog u hladnu vodu. Mogu se koristiti
runi pekiri ili pamuk.
NA KOJI NAIN POMAE dosta
pomae kod groznica, bola usled edema ili
povrede (na primer, uganue). Korsite se i
za kongestiju kod sinusa i kongestivne
glavobolje (kod oba sluaja se hladne
komprese primenjuju zajedno sa toplom

kupkom nogu). Pore toga, pomau i kod

tahikardije (preko 100 otkucaja srca u
minuti).
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 stavite turske pekire na krevet i
pacijenta, da se ne bi okasili
2 presavijte pekire (platno) na eljenu
veliine; potom ih potopite u hladnu vodu i
iscedite samo toliko da ne kaplje voda sa
njih (ili bolje, u mokre pekire stavite led,
da bi komprese bile mnogo hladnije).
3 stavite ih na oboleli deo
4 menjajtu kompresu za novu hladnu
svakih 1-5 minuta. Potrebne su dve
komprese, kako bi mogle stalno da se
menjaju. Ako se ovo ne uardi, komprese se
brzo zagreju. to je deblja kompresa, manje
puta e morati da se menja.
5 hladne komprese mogu da se
stavljaju na glavu, na predeo srca ili plua,
na abdomen, lea, itd. Kada se stavljaju na
glavu, moraju se drati vrsto, naroito na
elo i slepoone arterije (arterije sa leve i
desne strane ela, odmah iznad i malo
ispred
uiju).
Kod
tifusne
groznice
komprese se mogu staviti na abdomen.
DODATAK Osim u sluaju da je
kompresa dovoljno debela, kada se dri
predugo (preko 3-5 minuta), postaje
zagrevana kompresa. A kada primenjujete
hladnu kompresu, nije nimalo dobro da se
ona pretvori u zagrevanu komrpeesu!
2 LEDENA KOMPRESA
TA JE TO ledena kompresa ima uvej
jai efekat od platna koje se potopi u
hladnu vodu.
NA KOJI NAIN POMAE moe se
stavljati preko srca i grudi, radi suporenja
sranog ritma. Koristi se kod uganua i
povrede ligamenata, akutnog zapaljenja
zglobova, burzitisa i opekotina. ( U
bolnicama se s uspehom koristila za
usporenje sranog ritma i radi suzbijanja
termike reakcije nakon izvrene hirurke
operacije zbog egzoftlamike guavosti.)
KAKO SE PRIMENjUJE
1 izdrobite led na delie ili koristite se
samim snegom
2 zavijte oboleli deo tela u platno (da se
ne bi smrzao)
3 stavite izdrobljeni led ili sneg, tako da
obloga bude bedelo 2,5 cm
4 zavijte to velikim platnom da bi se
sve drao na mestu. Dobro privrstite.
5 da ne bi dolo do smrzavanja,
sklanjajte esto ledenu kompresu. Trljajte
taj deo tela snegom ili primenite toplu
fomentaciju kako biste izazvali lokalnu
reakciju tela na toplotu.
Slika: HLADNA KOMPRESA
3 LEDENA KRAVATA
TA JE TO ova metoda je skoro ista kao
gore opisana ledena kompresa. Razlika je u
tome to se sneg ili zdrobljeni led stavlja u

pekir i onda primenjuje na vrat ili drugi

deo tela gde se nalaze zglobovi. Sa
metodom ledene kravate je zbog toga
lake raditi nego sa ledenom kompresom.

Trea upotreba se odnosi na ojaavanje i

usporavanje sranog rada, kada je puls
ubrzan i slab.

Kada se stavi oko vrata, ona postaje

ledeni okovratnik (ledena kompresa za
vrat). Ali, moe se staviti i oko ramena,
lakta, kolena ili lanka.

KAKO SE PRIMENjUJE (videti

prethodnu sliku)
1 napunite ledenu kapu ili kesu sa
dobro izdrobljenim ledom do polovine.
Pritisnite da bi izaao vazduh i potom jako
Efekat je isti kao kod proksimalne zatvorite poklopac. Osuite i proverite da li
komprese (kasnije sledi njeno objanjenje); negde curi.
kontrahuju se karotidne arterije na vratu i
2 prekrijte platnom ili runim pekirom,
kimene arterije, koje iu do glave, zajedno te primenite onde gde je potrebno. Kesu sa
sa svojim susednim arterijama. Tako manje ledom i ledenu kapu nikad ne primenjujte
krvi stie do mozga i glave.
direktno na kou, ve ih uvek najpre stavite
u neko platno.
NA KOJI NAIN POMAE koristi se
3 sve vreme posmatrajte da li postoji
esto za groznicu, kongestivnu glavobolju, oapsnost od nastanka promrzlina
akutni epidemini meningitis, sunanicu i
4 kada led pone da se topi, dodajte jo
kad god se primenjuju metode za obilno kocki leda
preznojavanje, kao to je to sluaj kod
eklampsije i uremije. Kontrakcija krvnih
OPREZ kesa treba da bude laka; ako se
sudova onemoguava curenje krvi u esto upotrebljava (naroito na abdomen i
oteena tkiva; tako se spreava stvaranje grudi) moete je iscediti kako bi smanjili
edema. Takoe moe da sprei i otok sa njenu teinu. A kada je napunjena i vazduh
modricama, kada doe do oteenja tkiva nije izbaen iz nje, led e se bre otopiti.
(usled uganua, udarca, itd.) Pored toga,
pomae
kod
reumatoidnog
artritisa,
5 PROKSIMALNA KOMPRESA
akutnog infektivnog artritisa i akutnog
zapaljenja
zgloba
usled
reumatske
TA JE TO proksimalna kompresa je
groznice.
svaka vrsta ledene komprese, kese sa
KAKO SE PRIMENjUJE - (videti sliku ledom, i drugog, koja se stavlja preko neke
velike arterije u cilju smanjenja dotoka krvi
ispod)
u deo tela ili ud koji dobija krv od iste. Njej
1 zdrobite led i stavite u pekir (Moete uvek prigodno da se mokri pekir
i da ne stavljate led ili sneg u suv pekir, primenjuje na oboleli deo tela, to naroito
ve samo da ga umoite u hladnu vodu. To vai za otvorene rane, koje moraju ostati
pak nee biti previe hladno i morae esto veoma iste.
da se menja obloga.)
2 presavijte pekir tako da bude oko 7,5
Slika: LEDENA KOCKA
cm irok i dovoljno dug da moe obuhvatiti
vrat
KAKO SE PRIMENjUJE
3 stavite ga oko vrata
1 - hladna kompresa se umoi u vodu
4 ako se primenjuje na neki drugi deo
tela, a ne vrat, koristite platno veliine (16-21 stepen) i onda stavi na arteriju koja
najmanje 12x12 cm za ramena i 20x23 cm krvlju snabdeva oteeni deo tela. Umesto
hladne komprese moese koristiti kesa
za laktove i lanke
ispunjena ledom ili ledenom vodom.
2 kompresa se mora stalno menjati
Slika: LEDENA KOMPRESA i LEDENA
kako bi se ostvario efekat hladne vode
KRAVATA
4 KESA SA LEDOM (LEDENA KAPA)
TA JE TO njih moete kupiti u lokalnim
prodavnicama. Ima ih u razliitim oblicima i
veliinama (na primer, jedna vrsta lene
kese sa ledom je iroka oko 7,5 cm i iroka
18-25 cm). Najbolje vrste napravljene su od
isto prirodne gume i sve imaju poseban
zatvara.
NA KOJI NAIN POMAE - kesa sa
ledom ili ledena kapa spreava ili smanjuje
otok, olakava bol, suzbija krvarenje i
smanjuje kongestiju i zapaljenje.
Druga vrednost se odnosi na njegove
refleksne efekte: oslobaaju kongestije i
zapaljenja dubljih unutranjih organa, kao
kod apendicitisa i salpingitisa. U tu svrhu,
metoda se primenjuje na refleksno
podruje povezano sa tim organom (videti
prethodne stranice za vie informacija o
refleksnim podrujima).

GDE SE PRIMENjUJE vano je znati

gde treba primeniti hladnu proksimalnu
kompresu.
Evo
nekoliko
primera
najpogodnijih mesta na telu i podruja gde
e se smanjiti temperatura i dotok krvi:
1 na koleno i list noge, zbog stopala
2 na butnu arteriju sa unutranje strane
noge, na celu butinu ili kesa sa ledom na
deo iza kolena (zbog efekta na deo noge
ispod kolena)
3 ledena kesa na preponu (zbog efekta
na clu nogu)
4 hladna kompresa oko lakta (zbog cele
ruke)
5 na ceo gornji deo ruke (zbog
podlaktice)
6 na pazuh (zbog cele ruke)
7 kesa sa ledom na lakat (zbog ake)
8 ledeni okovratnik ili hladan morki
pekir oko vrata (zbog efekta na mozak).
Tako se smanjuje kongestija u mozgu,
zapaljenje
grla,
a
pomae
i
kod
meningitisa.

9 na karotidne arterije, koje se nalaze

sa obe strane vrata (zbog efekta na mozak)
Slika: KOMPRESA ZA GRLO / ZGLOB
- DRUGI DEO METODA HLADNOG I TOPLOG
TA JE TO primena hladnog platna
porkivenog flanelom na deo tela. Telo onda
reaguje i zagreva platno; posledica toga je
poboljana cirkulacija i bolji protok lekovite
krvi kroz oteene delove.
1 ZAGREVANA I SUVA KOMPRESA
ZA GRLO
TA JE TO hladna kompresa koja je
toliko zavijena da se brzo zagreje. Efekat je
slian efektu blage, dugotrajne primene
pare.
NA KOJI NAIN POMAE polako,
nakon nekoliko sati, kompresa za grlo
ublauje zapaljenje i dovodi do izleenja.
Hladno, mokro platno se umota oko grla i
obloi
potom
suvim
flanelom,
radi
spreavanja cirkulacije vazduha. Tako se tu
stvara vea toplota. Majke esto uvee
stavljaju zagrevanu kompresu na obolelo
grlo svoje dece, koja se ne skida do jutra,
kada treba da je ve suva.
KOJE PROBLEME REAVA kompresa
za grlo pomae kod bola u grlu,
promuklosti, upale krajnika, faringitisa,
laringitisa,
gnojave
angine
i
upale
eustahijevih tuba.
TA VAM JE POTREBNO 2-3 sloja
obine pamune krpe 3,5 cm irokih i dugih
dovoljno da moe dva puta obaviti vrat.
Dva sloja flanela, irokih ne manje od 10
cm. Pribadai, a moda i malo zavoja.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti
prethodnu sliku)
1 spremite materijal za kompresu za
vrat. Ako se radi o nekom ko je previe
boleljiv da bi mogao zagrejati kompresu,
onda koristite suvu kompresu za grlo, koja
se sprema na isti nain kao i zagrevana
kompresa, samo se ne umae u hladnu
vodu.
2 kod obine zagrevane komprese za
grlo, krpa se potapa u hladnu vodu i onda
stavlja na vrat. Oko vrata treba da bude 2-3
sloja iste.
3 dobro to obloite flanelom (sa jednim
ili dva sloja, zavisno od teine celog
materijala). Podesite flanel. Nemojte da
previe
stegnete
do
neprijatnosti.
Zatvorite pribadaem
4 u sluaju upale krajnika, gnojave
angine i upale eustahijeve tube, kompresa
treba da obuhvati i donji deo uveta. Moda
bude bilo potrebno da se taj deo komprese
privrsti (deo oko donjeg dela uveta)
zavojem, koji bi iao do gornjeg dela glave i
nazad.
5 sklonite kompresu sledeeg jutra.
Treba da je skroz suva. Kada se prvi put
stavlja, treba da je prilino mokra, ali ne da
sa nje kaplje voda. Sledeeg jutra ona pak
mora biti suva.

6 odmah nakon toga, istrljajte vrat

krpom umoenoj u hladnu vodu.
2 ZAGREVANA I SUVA KOMPRESA
ZA ZGLOBOVE
TA JE TO slina je gore opisanoj
zagrevanoj kompresi za grlo. Glavna razlika
je u tome to se ova kompresa primenjuje
na zglobove (stopala, lanak, koleno, lakat,
ake, ili runi zglob), a ne na vrat.
KOJE PROBLEME REAVA najee se
koristi
za
sluajeve
reumatizma
i
reumatske groznice, a moe da lei i neka
druga oboljenja zglobova.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti
prethodnu sliku)
1 treba vam slian materijal kao iz
prethodnog odeljka. Ako je pacijent previe
slab ili boleljiv da bi mogao ugrejati vlanu
kompresu, onda je najbolje da se stavi
suva kompresa za zglobove (nekoliko
slojeva flanela, sa ili bez suve pamune
krpe ispod).
2 moete da stavite i rastvor (poput ulja
od zimzelenih biljaka, kamforovog ulja,
mentola, vode od slaice, itd.) na pamunu
krpu, pre nego to se stavi oko zgloba. Tako
se ublaava bol, i svojim antiirigantnim
dejstvom pojaava efekat zagrevanja usled
pojaavanja cirkulacije krvi u bolnom
zglobu.
3 dva sloja pamune krpe se dre oko
zglob(ov)a. Ponekad se koristi gaza, ali
pamuna krpa vam omoguava da
kompresa bude blia povrini koe. Potom
se ona privrsti zavojem od 7,5 cm (moe
da se kupi u prodavnici) ili irokim
flanelom.
3

VLANA
I
PARCIJALNA
ABDOMINALNA OBLOGA, ZATIENA
OBLOGA ZA ZGLOB, VLANI POJAS
TA JE TO ovo je zagrevana kompresa
koja se primenjuje na stomak i za predeo
creva. Primenjuje se platno umoeno u
hladnu vodu i prekriveno suvim flanelom,
koji telo ugreje, te ta toplota postane vrlo
delotvorna na telo. Vlana abdominalna
obloga se naziva i povez, pojas ili
pakovanje. Kada se samo prednji deo
navlai, to se zove parcijalna abdominalna
obloga.
NA KOJI NAIN POMAE vlana
abdominalna obloga (povez) je jedna od
najboljih vrsta
zagrevanih
kompresa.
preporuuje se za skoro sve oblike atonine
digestije, neurastenije, anemije jetre,
nesanice, gnojne utice, zatvora i slinih
oboljenja. Za ove svrhe uglavnom se
primenjuje nou.
Korisno je i u blaim sluajevima munine
i povraanja, ako se na stomak stavi flaa
sa vrom vodom. Ako se stavi plastika
preko flanela, kako se pamuna krpa ne bi
osuila, to se onda zove zatieni povez;
koristi se kod dispepsije, kao i za smirivanje
abdominalnih organa. Zatieni povez time
to spreava da se pamuna krpa osui,
izazvae jae preznojavanje.

TA VAM JE POTREBNO jedan sloj

pamunog materijala ili 3-4 sloja gaze.
Treba da je irok 20-23 cm, nz obzira od
ega je materijal, i da se moe malo vie
od 1,5 puta previti oko tela. Preko toga ide
flanel, irok 30,5 cm i iste ili malo vee
duine kao platno. Bie potrebni i pribadai
i moda plastika.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 materijal umoite u hladnu vodu
2 (ako je pacijent previe slab ili
boleljiv da bi mogao ugrejati veliku vlanu
povrinu
pamuka,
onda
primenite
parcijalnu abdominalnu oblogu: samo
ovlaite deo koji se stavlja na abdomen) Ili,
samo ovlaite mali deo koji ide na
abdomen, a neka samo flanel bude
obmotan oko tela. Ove dve vrste parcijalne
abdominalne obloge su blai oblici vlane
abdominalne obloge.
3 suvi flanel se prostre na sto; platno (ili
gaza), skoro potpuno isceeno od hladne
vode) se stavi preko
4 na pacijenta koji lei treba da se stavi
obloga.. Donji deo materijala i flanela treba
da dodiruje kukove (ispod ilijanih kosti).
5 svaki kraj vlanog materijala se
zategne i presaviju ispod pacijenta
6 brzo i sve prekrijte flanelom,
postavite ga lepo, i stavite pribadae.
Stavite ih na svaki kraj kako bi se povez
bolje drao. Flanel bi trebalo da 4-5 cm
prelazi veliinu vlane gaze ili platna.
7 ako se stavi plastika da se flanel ne bi
osuio (za dispepsiju), to onda postaje
zatiena obloga; ipak, znajte da to nije
uobiajen
nain
pravljenja
vlanih
abdominalnih obloga
8 ponekad se stavlja flaa sa vruom
vodom preko flanela, a na predeo stomaka
9 kada budete sklonili povez, operite taj
deo tela hladnom vodom i potom ga dobro
osuite
VLANI POJAS vlana abdominalna
obloga je zagrevana kompresa koja se
stavlja na abdomen. Kelog je esto koristio
vlani pojas, a to je vlana abdominalna
obloga koja se obmotava. On pokriva
prednji, boni i zadnji deo donjeg trupa.
Podruje na koje se primenjuje gore je
ogranieno bradavicama, a dole kukovima
(Kelog). U skoro svim sluajevima kada se
govori o primeni vrue vode na abdomen,
u okviru poglavlja o Kelogovim lekovitim
primenama vode, uvek se spominje i
vlani pojas (videti sliku).
Slika: VLANA ABDOMINALNA OBLOGA
4 ZAGREVANA OBLOGA ZA GRUDI
TA JE TO u nekim aspektima je slina
fomentaciji za grudi. Razlika je u tome to
se fomentacijski materijal ne primenjuje i
ne menja neprestano, ve je vlani
pamuni materijal obmotan oko grudi i
prekriven.
Tako
se
toplota
polako
akumulira, tokom dueg vremenskog
perioda.

Druga vrsta je parcijalna obloga za

grudi (videti slike), kod koje se vlano
platno stavlja samo na grudi. Upotrebljava
se kada je pacijent previe boleljiv da bi
mogao sam zagrejati oblogu. Jo jedna
vrsta je suva obloga za grudi (slika
ispod), koja ne sadri vlanu kompresu.
Najbolje ju je primenjivati izmeu drugih
tretmana; meutim, oni koji su mravi, stari
ili su u ranim stadijumima zapaljenja plua,
ne reaguju dobro na primene hladne vode.
Zagrevana obloga za trup (slika ispod)
jeste obloga koja prekriva cele grudi,
abdomen i karlicu.
NA KOJI NAIN POMAE ove obloge
polako akumuliraju toplotu na predeo grudi,
te tako pomau u ublaavanju raznih vrsta
kongestije u grudima i pluima.
Od gore navedenih, najbolja je zagrevana
obloga za grudi (ali je jo bolja fomentacija
za grudi); parcijalna obloga ima mnogo
manje efekta, dok je suva obloga najmanje
efikasna.
KOJE PROBLEME REAVA evo
nekoliko oboljenja kod kojih pomau obloge
za grudi: bronhijalne i respiratorne
prehlade koje due traju. Grip respiratornog
tipa. Zapaljenje plua. Kod akutnog
zapaljenja plua primenjuje se samo suva
obloga za grudi, a tokom perioda oporavka
od bolesti, primenjuje s esamo zagrevana
ili parcijalna obloga za grudi. Tokom
zapaljenja plua, koa ne poseduje svoju
normalnu
sposobnost
prilagoavanja
promenama sredinske temperature. Kod
pleuritisa: ako je pacijent jake grae,
odmah nakon primene toplote, poput
fomentacije, primenjuje se zagrevana
obloga. Ali, ako pacijent nema mnogo
snage, primenjuje se samo suva obloga,
zajedno sa flaom vrue vode na nju. Ove
obloge za grudi korisne su i kod jakog
kalja, guobolje, astme i slinih oboljenja.
Slika: ZAGREVANA OBLOGA ZA GRUDI
TA VAM JE POTREBNO obolga za
grudi moe se napraviti na nekoliko naina;
ali, poto ete na istoj osobi esto je puta
primenjivati,
ovde
emo
opisati
najjednostavniji nain: prilagoenu oblogu
za grudi.
Uzmite materijal od flanela i makazama
ga isecite na dva dela. Jedan deo ide preko
grudi, gornjeg dela ramena i sa strana;
drugi deo treba da prekrije lea, donji deo
ramena i strane. Na ramenima i ispod ruku
ova dva dela treba da se preklapaju. To se
na kraju privrsti pribadaima.
Takoe vam je potreban pamuni
materijal (poput starog arava), ako se
primenjuje
vlana
obloga
(obina
zagrevana ili parcijalna obloga za grudi).
Ne treba vam ako se primenjuje suva
obloga.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1

zagrejte
grudi
pacijenta
fomentacijama ili toplotnim lampama.

2 ako se primenjuje vlana obloga,

dobro je potopite u vodu sa esme i stavite
na grudi (parcijalna obloga), ili je obmotajte
oko grudi i gornjeg dela lea (zagrevana
obloga)
3 - (ako hoete, potom moete na vlanu
oblogu koja je na grudima da stavite
kamforovo ulje ili neto slino)
4 (ako elite da pojaate znojenje, treba
da stavite plastiku na vlanu oblogu)
5 brzo to prekrijte odgovarajuim
flanelom, koji ste prethodno isekli.
OPREZ vlana kompresa treba dobro da
se iscedi i da se dobro prekrije, kako ne bi
dolo do nazeba i kako bi se izazvala brza
reakcija. Obloga mora na svaki deo tela
lepo da se namesti, ali i da se omogue
pokreti grudi pri disanju. Obloga treba da
bude ugodna za pacijenta i treba da se
zagreje za vrlo kratko vreme. Ako se ne
zagreje, sklonite je, i stavite parcijalnu ili
suvu oblogu. Tokom akutnih faza zapaljenja
plua primenjujte suvu oblogu za grudi (a
ne zagrevanu oblogu). U sluaju pleuritisa,
najbolje je primeniti suvu oblogu. I
parcijalna i suva obloga za grudi opisane su
ispod:
Sliak: ZAGREVANA / SUVA OBLOGA ZA
GRUDI
5 PARCIJALNA OBLOGA ZA GRUDI
TA JE TO slina je gore opisanoj
zagrevanoj oblozi za grudi, s tim da se njen
vlani deo stavlja samo na grudi.
NA KOJI NAIN POMAE pomae
onima koji se previe boleljivi da bi mogli
sami da zagreju celu oblogu (zagrevanu
oblogu za grudi).
KAKO SE PRIMENjUJE
1 pamuni materijal parcijalne obloge
moe se isei na veliinu koja vama
odgovara, jer se ona stavlja samo na grudi
2 potopite u vodu, iscedite i stavite na
grudi
3 prekrijte flanelom
Poto je vei deo suv, efekti su slini kao
kod suve obloge za grudi.
OPREZ za akutne faze zapaljenja plua
primenjuje se samo suva obloga, a tokom
oporavka od iste, primenjuje se zagrevana
ili parcijalna.
6 SUVA OBLOGA ZA GRUDI
TA JE TO slina zagrevanoj oblozi,
samo sa jednom velikom razlikom: nema
vlanog materijala izmeu koe i pokrivaa.
NA KOJI NAIN POMAE odlino
pomae kada s eprimenjuje izmeu drugih
tretmana. Takoe je dobro prilagoeno za
mrave i stare ljude, koji ne mogu sami
svojim telom da zagreju vlanu oblogu u
sluaju primene zagrevane obloge za grudi.
Suva obloga je isto tako najbolja i kod ranih
stadijuma zapaljenja plua.

KAKO SE PRIMENjUJE koristi se samo

flanel, i stavlja se preko tankog sloja odee
koje nosi pacijent.
Suva obloga je potrebna kod mravih,
slabanih ljudi, jer je gotovo nemogue
dovoljno dobro privrstiti vlanu oblogu za
njihovo telo, radi spreavanja cirkulacije
vazduha, a da im pritom bude ugodno i da
mogu disati.
OPREZ - za akutne faze zapaljenja plua
primenjuje se samo suva obloga, a tokom
oporavka od iste, primenjuje se zagrevana
ili parcijalna.
-TREI DEO JAA METODA HLADNOG I TOPLOG
METODA SA VLANIM ARAVOM
PRVI NIVO: RASHLAUJUA METODA
DRUGI NIVO: NEUTRALNA METODA
TREI NIVO: METODA ZAGREVANjA
ETVRTI
NIVO:
METODA
PREZNOJAVANjA
TA JE TO arav se potopi u hladnu
vodu, iscedi i potom brzo obavije oko osobe
koja je pokrivena sa jednim ili dva ebeta.
Telo reaguje i brzo zagreva arav, te
reltivno brzo to postane (moist heating
pack??).
NA KOJI NAIN POMAE zavisno od
toga koliko dugo se dri, ova metoda ima
jedan ili vie od svoja etiri efekta. To je
zbog toga to prolazi kroz etiri nivoa, a
zavisno od toga koliko se brzo zagreje: 1)
rashlaujui efekat, 2) neutralni efekat, 3)
efekat
zagrevanja
i
4)
efekat
preznojavanja. Staete na nivou ili produiti
onaj efekat koji elite da postignete.
Kasnije emo dati detaljnija objanjenja o
svakom od ovih nivoa ponaosob.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 kada sav materijal spremite, objasnite
pacijentu kako ide postupak. Trebalo bi na
poetku uraditi klizmu, koja je vrlo vana.
Isto tako, ako je potrebno, primenite 10minutnu toplu kupku stopala, uz hladnu
kompresu na glavu (ove emtode su
objanjene kasnije u poglavlju), zato to
celo telo treba da bude toplo pre nego to
se primeni metoda sa vlanim aravom. A
ako to niej potrebno, neka ovoj metodi
prethodi topla kupka celog tela (u kadi).
2 stavite materijal od palstike ili gume
na arav na krevetu. Preko njega stavite
ebe, uzdu presavijeno, tako da gornje
ivice prelaze donje. Gornji kraj ebeta treba
da pokrije donju polovinu jastuka.
3 izvadite arav iz hladne vode i to je
mogue bolje ga procedite. Stavite ga na
ebe tako da gornji kraj bude malo ispod
vrha ebeta.
4 zatim pomozite pacijentu da legne na
arav tako da mu ramena budu 7,5-10 cm
ispod gonjeg kraja arava.
5 dok su mu ruke pdoignute, brzo
obavijte arav oko trupa pacijenta i oko
blie noge.

6 lagano pritisnite arav da dodirne

kou, i uvucite ga sa druge strane.
7 spustite mu ruke i potom drugi deo
arava obmotajte mu oko ruku, trupa i
dalje noge. Presavijte arav preko
njegovih ramena i vrata. Uvucite. Vano je
da ga brzo uvijete u ovaj arav. Vlaan
arav mora da na svakom delu tela bude u
kontaktu sa koom.
8 ui deo ebeta obavite oko njegovog
tela i uvucite. Isto uradite i sa druge strane,
lagano ga obavivi oko pacijenta. Zatim
povucite preostali deo ebeta i isto uvucite
ispod tela i ispod stopala. Vano je da se
pacijent brzo uvije u ebe. Suvo ebe e
spreiti da vazduh cirkulie, jer bi u
suprotnom ovaj mogao da nazebe.
Zagrevanje bi trebalo odmah da usledi.
9 moda je najbolje da se pokrije jo
jednim ebetom. Dodatna ebad moe da
se stavi preko njega, uvue sa strane i
ispod stopala, ako je potrebno.
10 stavite turski pekir oko vrata, zbog
ebeta i vazduha. Stavite flau vrue vode
na njegova sopala kako bi ubrzali
zagrevanje.
11 okvasite mu lice hladnom
kompresom (objanjena je na prethodnim
stranicama) na poetku tretmana, kao i
nakon 10 minuta, kada bude otpoela
reakcija tela (kada pacijent pone da se
znoji).
12 stopala pacijenta moraju sve vreme
ostati zagrejana. Proverite njegovu telensu
temperaturu pre i nakon tretmana.
13 nakon tretmana primenjuje se
kvaenje hladnom vodom, posle koje se
telo hitro obrie.
14 jo jednom tokom istog dana
primenite metodu sa vlanim aravom ili
je
primenjujte
svakoga
dana
dok
temperatura ne spadne. Svaka primena
treba da traje 15-20 minuta. Nakon nje
pacijent treba da se odmara, i najbolje je
da pije dosta tenosti.
ETIRI VRSTE METODE SA VLANIM
ARAVOM kao to je reeno na poetku
ovog potpoglavlja, psotoje etiri nivoa ove
metode. Na kojem nivou stanete ili na
kojem se zadrite, to odreuje efekte koje
ete postii:
1 Rashlaujua metoda ovo je prva
vrsta. Tada arav jo uvek nije dostigao
temperaturu tela. Potrebno je 5-12 minuta
da se dostigne ovaj nivo, a nakon tog
vremena, efekat se pojaava ako se otkloni
arav i primeni drugi (vlani, hladni)
arav. A moe i da se ebe delimino
otkloni i poprska hladna voda na vlani
arav koji pokriva pacijenta.
Ovo je mona metoda za sniavanje
visoke temperature, a naroito za tifusnu i
druge vrste slinih groznica.
2 Neutralna metoda vrsta metode
kada vlani arav dostigne tempeaturu
tela ili je malo pree. Kada je telo postalo
zagrejano, ovaj drugi nivo se moe
produiti svih sem jednog ili dva suva
prekrivaa, koji se nalaze na vlanom
aravu. Ali telo mora sve vreme ostati
zagrejano i ne sme cirkuiui vazduh da ga
dotie.

Ova metoda je odlina protiv nesanice i

svima koji ne mogu da zaspe pomae da
zaspe. Koristi s ei kod manije, alkoholnog
derilijuma i nemira. Neutralna kupka ima
isti efekat, samo verovatno jo jai.
3 Metoda zagrevanja otpoinje kada
obloga dostigne temperaturu malo veu od
telesne, a zavrava se kada se pacijent
pone znojiti. Kada se dostigne ovaj nivo,
treba takvo stanje odravati oko 20 minta,
da bi se postogli maksimalni rezultati.
Tako se telo zagreva i smanjuju se
lokalne kongestije u bilo kojem njegovom
delu.
Slika: METODA SA VLANIM ARAVOM
4 - Metoda preznojavanja kada telo
pone da se znoji. Znojenje se moe
intenzivirati ili produiti ako se doda jo
prekrivaa, stave flae sa vruom vodom
izmeu ebadi, ili konzumiranjem tople
vode ili limunade. Hladne komprese na
glavi ne treba da bude previe hladne, niti
da se preesto menjaju.
Ova metoda je odlina protiv groznica
kod dece, kapilarnog bronhitisa, prehlada,
kao i gojaznost i reumatizam usled
gojaznosti.
Metoda
zagrevanja i preznojavanja
koriste se i u sluaju alkoholizma, gihta,
gripa i izbacivanja nikotina iz tela (smanjuje
elju za duvanom).
Jedna od najboljih metoda protiv groznica
u ranom detinjstvu jeste sledea: topla
kupka celog tela u kadi, posle koje se
primenjuje gore opisana metoda sa
hladnim,
vlanim
aravom.
Zbog
iscrpljenosti od groznice, dete e esto
vrsto zaspati nakon to tretman dostigne
onaj trei nivo zagrevanja.
- ETVRTI DEO LOKALNA
PRIMENA
HLADNOG

TOPLOG

1 NAIZMENINA KOMPRESA
TA JE TO naizmenina primena vrlo
vrue i vrlo hladne vode (primenjuje se
jedna, pa druga).
NA KOJI NAIN POMAE verovatno
ne postoji metoda koja na ovako intenzivan
i rapidan nain omoguava bri protok krvi
u sve delove tela. Na taj nain se bre
otklanja gnoj, spreava nastanak rana od
leanja (koje se esto pojavljuju u sluaju
tifusne groznice, tuberkuloze i drugih
slinih oboljenja). Takoe se moe primeniti
i na paralizovane udove i delove tela koje
su
zahvatile
promrzline,
stimuliui
apsorpciju edema u predelu abdomena ili
grudi. Isto tako, primenjuje se i u sluaju
pleuritisa i zapaljenja plua, kod kojih

delovi tela oteeni akutnim zapaljenjem

nisu potpuno obnovljeni.
Naizmenine
lene
komprese
su
efektivne protiv trovanja od supstanci na
bazi morfijuma, alkohola i slinih problema.
Ovaj autor se vrlo dobro sea sluaja
trovanja opijumom. To se desilo pre 25
godina, kada je puls pacijenta bio manji od
20 otkucaja i udisao vazduh 4 puta na svaki
minut. Momentalna primena metode toplog
i hladnog na lea brzo mu je vratila puls
skoro na normalu. U roku od pet minuta,
udisao je vazduh 12 puta po jednom
minutu, dok je celokupna promena stanja
pacijenta bila tako neverovatna da je
ljudima koji su bili pored to delovalo kao
udo, jer nikada pre nisu videli tako snano
stimuliue efekte veto
primenjenih
termikih metoda Kelog.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 ovo je primena fomentacije, posle
koje sledi primena hladne komprese: kada
se skloni materijal za fomentaciju, runi
pekir umoen u hladnu ili ledenu vodu se
stavlja na deo tela. Hladna obloga mora
stalno da se menja, kako bi ostala hladna, a
moe da ostane dugo koliko i vrua obloga
ili manje od toga (ali nikad due).
2 onda se skloni i to mesto dobro
obrie.
Potom
se
primenjuje
druga
fomentacija. Obino se tri puta promene
vrua i hladna obloga. Uvek se morati
poeti sa vruom, a zavriti sa hladnom.
2 REVULZIVNA KOMPRESA
TA JE TO razlikuje se od gore opisane
naizmenine komprese samo po vremenu
primene
vrueg
i
hladnog.
Kod
naizmenine komprese vreme trajanja je
jednako ili primena vrue obloge ne prelazi
vreme primene hladne. Kod revulzivne
komprese, pak, primena vrue obloge je
mnogo dua nego od hladne.

ili ledenu vodu (zavisno od izdrljivosti

pacijenta). Neka ostane tako nekoliko
sekundi, a potom ga okrenite i neka ostane
jo nekoliko sekundi.
2 koa je sada suva, i primenjuje se
sledea fomentacija. Obino se tri puta
promene vrua i hladna obloga.
3 NAIZMENINA PRIMENA TOPLE I
HLADNE VODE NA GLAVU
Primenjuju se dve potpuno razliite tople
i hladne obloge na glavu. Obe se stavljaju
istovremeno, jednu odmah nakon druge,
tako da ne moete pogreiti. Najpre emo
opisati ovu metodu:
TA JE TO ovo je naizmenina primena
tople i hladne vode na glavu. To znai da
prvo treba da stavite vruu oblogu, a
potom hladnu; zatim opet vruu, pa opet
hladnu, i tako tri puta.
NA KOJI NAI POMAE ovime se
uzrokuje fluksija ili se poveava protok krvi
u povreeni deo tela. Na taj nain se
poboljava cirkulacija krvi u glavi i
anemina glavobolja nestaje (glavobolja iji
je uzrok nedostatk krvi u mozgu). Takoe je
korisno i protiv prehlade i pasivne
kongestije u glavi.
TA VAM JE POTREBNO dva turska
pekira ili debela runa pekira (oko 30 cm
veliine ) radi pravljenja vlanih kompresi.
Dve kese ispunjene dobro zdrobljenim
ledom, koje se prekriju tankim slojem
pamuka (ili gazom). Flaa do pola
napunjena vruom vodom, prekrivena ili
suvim materijalom za fomentaciju ili
pekirom. Jedan bokal ledene vode i sud sa
kljualom vodom.

Revulzivna kompresa takoe odlino

pomae i kod kongestija, poput gastrine
kongestije, gastritisa, enteralgije, akutnog
iijasa, neuritisa, bolnih oboljenja oka i
iritacija na kimi. esto ima momentalnog
efekta na jaku zubobolju.

KAKO SE PRIMENjUJE
1 stavite flau sa vruom vodom
unakrst zadnjeg dela vrata i glave.
2 izvadite i blago iscedite kompresu od
ledene vode i potom je stavite na lice.
Treba da prekrije lice, gornji deo glave i ui.
Jako pritisnite elo i temporalne arterije
(odmah iznad i malo pored uiju).
3 stavljajte novu kompresu na svaki
minut.
4 - nakon tri minuta sklonite flau sa
vruom vodom i na njeno mesto stavite
prekrivenu kesu sa ledom. Takoe, umesto
hladne komprese na licu stavite novu
kompresu, potpuno isceenu od vrue
vode. Pratite uputstva ispod iz pasusa
Oprez u vezi sa primenom vrue obloge
na lice. Stavljajte novu kompresu na svaki
minut.
5 ponovite sve u sledea tri minuta:
stavite ponovo flau vrue vode iza vrata i
hladnu kompresu na glavu.
6 tako uradite tri puta. Zatim,
rashladite se hladnom kompresom svuda
po glavi i potom se dobro obriite, naroito
kosu osuite.

KAKO SE PRIMENjUJE
1
pratiti
upustva
za
primenu
fomentacije (ispod objanjene). Ali svaki
put kada se prestane sa primenom vrue
vode, naneti runi pekir umoen u hladnu

OPREZ krevet treba da bude zatien

plastinim materijalom. Vruu kompresu ne
smete pritiskati na lice. Oi moraju biti
zatiene od toplote debelom komrpesom
ili pekirom.

NA KOJI NAIN POMAE ova

kompresa je veoma korisna za ublaavanje
svih vrsta fizikih bolova (neuralgija je
samo jedan primer).
(Treba znati da se bol najbolje otklanja
primenom vrlo vrue vode u odreenim
sluajevima, u drugim se to postie
hladnom
vodom,
dok
kod
treih
naizmeninom primenom obe. Ipak, bol se
poveava u mnogim sluajevima kada se
nervi nadrauju (naroito kada je prisutno
zapaljenje). Tada je najbolje da se
naizmenino primenjuje vrue i hladno.)

4 ISTOVREMENA PRIMENA TOPLE I

HLADNE VODE NA GLAVU
TA JE TO isto se stavljaju vrua i
hladna obloga na glavu, samo to umesto
da se smenjuju, vrua se dri na jednom
mestu, dok je hladna u isto vreme na
drugom mestu. Glavna razlika je u tome to
se hladna obloga primenjuje na refleksno
podruje za dublji deo tela, ili na veu
artteriju koja ga snabdeva krvlju. To dovodi
do procesa deplecije ili do odvoenja krvi iz
glave. Tako da je efekat ove metode
potpuno suprotan od efekta pethodno
opisane metode.
NA KOJI NAIN POMAE veoma
efktivno u smanjenju kongrestije u glavi i
nestajanju
kongestivne
glavobolje
(glavobolja
uzrokovana
prevelikom
koliinom krvi u mozgu).
TA VAM JE POTREBNO u sutini,
potreban materijal je isti kao kod prethodno
opisane metode.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 stavite jednu kesu sa ledom na zadnji
deo vrata, a drugu kesu sa ledom (ili jo
bolje, ledenu kapu i jedno i drugo se
moe kupiti u prodavnici) na teme glave.
Jo jedan hladan vlaan pekir preko vrha
glave e pojaati efekat hladnog (bolje je
tako uraditi nego ovasiti kosu).
2 kese sa ledom ili ledene komprese
(led unutar krpe) stavite i na karotidne
arterije (nalaze se sa obe strane vrata blizu
povrine i one dovode krv do mozga).
3 zatim primenite fomentaciju na lice, a
treba da pokriva i ui i elo. Pamuni
amterijal (ili gaza) treba da bude ispod
fomentacije kada se primenjuje na lice. Nos
ne treba da bude pokriven, jer je bolje kad
pacijent moe da udie malo hladniji
vazduh.
4 tretman zavrite kvaenjem stopala
prvo vruom, a onda hladnom vodom. Za
to vreme hladna kompresa (hladan, vlaan
pekir) treba da bude na vratu i glavi.
5 NAIZMENINA PRIMENA TOPLE I
HLADNE VODE NA KIMU
TA JE TO ovo je revulzivna kompresa,
samo to se umesto hladne komprese na
odreeni deo tela trlja malo pare leda.
Tako da je ova metoda obian set
fomentacija, s tim da se koriti led izmeu
svake primene vrue vode.
NA KOJI NAIN POMAE ova metoda
deluje kao jak stimulans i tonik, i koristi se
za brojna oboljenja kojima odgovaraju njeni
efekti. Poboljava cirkulaciju, pojaava
miini
tonus
i
stimulie
dejstvo
vazomotornih nerava.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 revulzivna kompresa je ve opisana
na prethodnim stranicama, i predstavlja
jednu vrstu fomentacije. Ova metoda se
primenjuje isto kao i revulzivna kompresa,
samo uz nekoliko izuzetaka:

2 svaki put kada se skloni fomentacija,

umesto da se nakratko primeni hladna
kompresa, brzo se 3-5 ili vie puta protrlja
malim paretom leda preko datog dela tela.
Potom se to obrie i nanese sledea
fomentacija (VANO je da svaka sledea
fomentacija bude unapred spremljena, pre
nego to se primeni led).
- PETI DEO LOKALNA PRIMENA TOPLOG
1 FOMENTACIJE
TA JE TO fomentacija je primena
vlage i toplote na deo tela, tako to se
platno potopi u vruu vodu, iscedi i nanese
na oboleli deo. Ne postoji efikasnija i
jednostavnija metoda primene vrue vode
od ove kod koje se koristi platno umoeno
u vrelu vodu.
Mada je bolje da toplota ide zajedno sa
vlagom, pak, ne mora tako da bude. U
sluaju ublaavanja bola, najbolja je loklna
primena vrue vode, to jest, na samo jedan
deo
tela.
Fomentacija
predstavlja
najjednostavnije i najefikasnije sredstvo
primene vlage i toplote na razliite delove
tela.
NA
KOJI
NAIN
POMAE

fomentacijom se ublaava bol; ali ako

toplotni efekat nije prejak i ako primena
traje due pre nego to se promeni
fomentacija, onda moe i da opusti
pacijenta i da mu omogui da lake zaspi.
Takoe pojaava cirkulaciju belih krvnih
zrnaca i protok krvi do koe, te tako
ublaava unutranju kongestiju. Ublaava
napetost i greve u miiima, kao i bolove
u
miinim
tetivama
i
unutranjim
organima. Izaziva preznojavanje, te se tako
bre izluuju toksini iz tela. Takoe moe da
stimulie ili opusti pacijenta, sve u
zavisnosti od temperature primenjene
vode. Fomentacije su odline za kongestiju
u grudima, usled prehlada, bronhitisa i
pleuritisa.
TA VAM JE POTREBNO potreba vam
je lonac sa kljualom vodom (ili maina za
zagrevanje), materijala za najmanje etiri
fomentacije, jedan ili dva turska pekira,
jedan pekir za pranje i lavor sa hladnom
vodom. Evo kako se pravi fomentacija:
materijal moe da se napravi i isee od
ebadi ili moe da se kupi materijal za ovu
svrhu. Veliina treba da bude 75-90 cm,
tako da etiri materijala moe da se dobije
od jednog ebeta. Najbolje je kad materijal
sadri i malo vune, a ne da je samo od
pamuka. Zapravo, idelano bi bilo 50% vune
(da bi se zadrala toplota) i 50% pamuka
(da bi se zadrala vlaga). Neki ljudi koriste
proiven materijal od vune i pamuka,
veliine 90 cm. On se smatra najboljim u
sluaju da se za njegovo zagrevanje koristi
maina za zagrevanje; ipak, on je nekako
manje efektivan od zasebnog materijala
(iseenog od ebeta) koji se potapa u
kljualu vodu.
(Ako se odea stavi u mainu za
zagrevanje, umesto da se potopi u sud sa
kljualom vodom, psotoji vea verovatnia

da se pacijent opee; poto je para iz te

maine mnogo vrelija od kljuale vode.
Zbog toga emo ispod opisati samo
metodu sa kljualom vodom.)
KAKO SE PRIMENjUJE (videti slike
ispod)
1 soba treba da bude topla (24-27
stepeni), bez promaje, dok voda treba da
kljua. Jedan materijal za fomentaciju treba
da bude presavijen u tri sloja.
2 uhvatite krajeve i malo ih uvrnite.
Potom potopite materijal u kljualu vodu,
izuzev krajeva koje drite. Izvadite i jako
uvrnite, dok tako drite suve krajeve.
Istegnite ili skupite materijal da biste ga to
bolje iscedili. Zatim brzo raspetljajte to ste
uvrnuli (tako to pustite jedan kraj da
padne, dok drugi i dalje drite), i stavite u
suv materijal za fomentaciju. Ako vam
treba umerena toplota, stavite samo jedan
materijal, a ako vam treba jaa toplota i
vlaga, koristite dva u jedan suv materijal za
fomentaciju.
3 vruu vlanu fomentaciju brzo stavite
u suv materijal za fomentaciju, zavijte ga i
odnesite do kreveta
4 odvijte ga i unutranju stranu stavite
na oboleli deo tela (vlani materijal je i
dalje unutra). Pokrijte to pekirom.
Materijal za fomentaciju treba da bude
toliko velik da moe da prekrije vei deo
tela od onog koji je oteen.
(Ako se tretman vri na mestu koje je
dosta udaljeno od poreta, tri materijala za
fomentaciju mogu da se iscede i stave u
sud sa suvim amterijalom za fomentaciju.
uvae svoju toplotu najmanje 30 minuta.
Ako mislite da je potrebno, mogu se staviti
flae sa vruom vodom, jedna na vrh, a
druga na dno suda u kojem je materijal za
fomentaciju.)
5 ako je pacijentu fomentacija
nepodnoljivo vrela, trljajte njome dok se
ne navikne na nju. Uvek ga pitajte da li mu
je fomentacija previe vrua. Ako jeste,
stavite jo jedan pekir (najbolje da je grub
ili da bude turski pekir) izmeu njega i
materijala za fomentaciju.
Slika: FOMENTACIJA
6 spoljni, suvi deo fomentacije treba da
dodiruje kou i da se menja na svakih 3-5
minuta, osim u sluaju da je potrebno samo
opustiti pacijenta (videti sledei pasus).
Kod bolova treba da se primenjuje vrlo
vrua obloga, koja s emenja im pacijent
oseti da mu je prijatna.
7 u sluaju nesanice ili otklanjanja bola,
treba due vremena primenjivati umereno
toplu oblogu (6-10 minuta); najbolje je da
se primeni na kimu ili u sluaju stezanja u
stomaku, na abdomen.
8

unapred
spremite
sledeu
fomentaciju, pre nego to se prva skloni.
Obavezno dobro obriite vlagu sa koe pre
sledee primene. Radite brzo da biste to
manje dati deo tela izlagali vazduhu.
9 obino se primenjuju tri uzastopne
fomentacije. Kada se skloni poslednja,
rashladite taj deo tela pekirom za pranje

umoenog u hladnu vodu (ili trljajte rukom

umoenu
u
hladnu
vodu,
hladnom
kompresom ili trlajjte hladnim i morkim
pekirom); zatim, dobro obriite i brzo
prekrijte pacijenta, da ne bi dolo do
nazeba.
VANO vano je da soba bude topla.
Budite naroito obazrivi ako se radi o
mravim ili starijim osobama, ili deci. Pazite
da pacijent ne nazebe tokom ili nakon
primene tretmana. Odravajte mu stopala
toplim. Pre svake primene fomentacije,
obriite ovlaeni deo tela (zbgo vlage moe
doi do opekotina). Sve promene treba da
budu brzo obavljane. Moda bude bila
potrebna i hladna obloga na elo ili vrat.
Glavu treba stalno rashlaivati. Kada se
primenjuje fomentacija na lice ili neki drugi
osetljivi deo lica, prvo stavite gazu na kou.
Ako se pacijent i dalje preznojava nakon
zavrenog tretmana, primenite hladnu
frikciju celog tela, trljanje vodom ili morkim
pekirom. Osetljive povrine tela, poput
koanih ispupina (kao i oiljaka i metalnih
implanata),
treba
zatiti
dodatnim
prekrivaima
od
flanela
ili
turskim
pekirom.
Ako
je
pacijent
sklon
kongestijama u glavi, u sluaju groznice ili
opteg preznojavanja uvek stavite hladne
komprese (platno potopljeno i isceeno iz
hladne vode) na glavu i vrat. U sluaju
sranih oboljenja, najee kod groznice ili
ubrzanog pulsa bilo kojeg uzroka, stavite
kesu sa ledom na predeo srca. Ako pacijent
pati od velikih bolova, fomentacija treba da
bude to vrelija, i pritom podnoljiva. U
ovom sluaju ne nanosi se nita hladno,
kao i u sluaju pleuritisa, bola u bubrezima
i dismenoreje. Nakon fomentacija tada se
telo se samo obrie bez primene hladnog
i odmah pokrije flanelom ili drugim suvim
materijalom.
STIMER METODA alternativna
metoda jeste upotreba stimera (maine
za zagrevanje). Ovo je takoe dpbra
metoda i sa njom je lake raditi, ali treba
pritom imati na umu da je materijal koji se
zagreje na ovaj nain mnogo vreliji nego
kod one prethodne metode. Pazite da se vi
ili pacijent ne opeete pri primeni
fomentacije! Evo kako se to radi:
poprskajte vodom materijal za fomentaciju
(iseenu ebe), isto kao kad tako inite
pred peglanje odee. Stavite ih onda u
mainu. (Ovo je vrsta maine kojom se
povre i voe kuva i sprema za
konzerviranje. Trebalo bi da ima dva dna,
sa rupicama na sebi prenika oko 7,5 cm.
Ispod tog prvog dna nalazi se voda.) Nakon
prskanja, spakujte materijal i stavite ga
vertikalno u mainu. Zatvorite je i pustite
da radi 20 minuta. Nakon toga je otvorite i
nastavite po uputstvima, s tim da materijal
ne treba da dodatno sami cedite.
OPREZ ne primenjujte fomentacije
kada je bolesna osoba u nesvesti, kada ima
paralizovane delova tela, ako pati od
malignih oboljenja, poseduje sklonost ka
krvarenju (hemoragija) ili ima ir u stomaku
ili crevima. Ne primenjujte fomentacije na
noge ili stopala dijabetiara, onog ko ima
edem, proirene vene ili vei stadijum
vaskularnog oboljenja u tim udovima.

Nikada ne stavljajte nita vrue direktno na

oko.
2 VRUA GAZNA KOMPRESA
TA JE TO ovo je primena toplote na
manji i osetljivi deo tela, poput oka ili svee
rane.
U oba sluaja treba da se koristi sterilni
(potpuno
ist)
materijal.
Ovamala
zagrevana kompresa od gaze ima slian
efekat kao i fomentacija.
NA KOJI NAIN POMAE ove male
komrepse
najee
se
koriste
radi
ublaavanja lokalnih kongestija i zapaljenja,
i radi stimulisanja cirkulacije krvi u oteeni
deo tela.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 umoite gazu u kljualu vodu i potom
je iscedite. To se radi na slian nain kao
kod fomentacije, kada krajevi ostaju suvi, a
sredina vrueg materijala se uvrne. Mora
se voditi rauna da kompresa ne bude
previe vrela. Za ovu svrhu najbolje je da
temperatura bude 49 stepeni Celzijusovih.
2 budite veoma paljivi da oblogu ne
pritiskate previe, jer pna ne sme da
dotakne onu jabuicu. Dok se tretman vri
na djednim okom, drugo oko treba da bude
zatieno neim istim i suvim ili bilo koja
druga vrsta zatite da je u pitanju.
3 oko treba ddobro obrisati pre nego to
se primeni sledea vrua kompresa, da ne
bi dolo do opekotina. Poto je kompresa
mala i nepokrivena, ona s ebrzo hladi, te je
treba menjati svaki minut. Najee dolazi
do elenih rezultata nakon 10-15 minuta
primene ove komprese.
4 tretman treba zavriti rashlaivanjem
datog dela tela uz pomo hladnog
materijala. Potom se dobro obrie i na kraju
pokrije neim, da bi se utoplilo.
OPREZ upamtite ovu reenicu: Vrua
obloga ne sme nikada da direktno dotainje
otvoreno oko.
3
VODE

METODA

SA

FLAOM

VRUE

TA JE TO ovo je mekan gumeni

materijal ispunjen vruom vodom, koji se
stavlja na ili pored odreenog dela tela.
Veina ljudi je dovoljno dobro upoznata sa
ovom metodom, ali mnogi ne znaju ega
treba da se uvaju kada je primenjuju.
NA KOJI NAIN POMAE ova metoda
izdaje lokalizovanu toplotu na mesto gde je
ona potrebna, a to se postie veoma lako.
Moe da ublai bolove i kongestiju,
doprinese oputanju i odmoru (ako se due
vreme primenjuje), i da pojaa ili produi
trajanje efekta fomentacija.
TA VAM JE POTREBNO flaa sa
vruom vodom (moe se kupiti u lokalnoj
prodavnici), flanel ili turski (grubi) pekir,
bokal ili inija sa vodom (46-52 stepena) i
termometar, ako vam je potreban.

KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku

ispod)
1 napunite bokal sa vodom (46-52
stepena Celzijusova), a njime napunite
flau do jedne treine ili polovine. Postavite
flau na stranu, odvrnite ep, i lagano
pritisnite dok voda ne stigne do vrha; tako
e vazduh izai iz flae (izbacivanjem
vazduha flaa e moi da stoji ravno, bie
manje teka i laka za korienje, te e
proizvesti vlagu i toplotu). Zatim je dobro
zatvorite i proverite da li negde curi. Flau
stavite u flanel ili turski pekir. (Najbolje je
saiti materijal tako da ima jedan prorez za
flau, umesto da se umota u pekir. Jer
pokreti tela mogu uzrokovati da se pekir
odvoji i da onda flaa nanese opekotine.)
2 vrednost ove metode lei u
temperaturi vode koja se nalazi unutar
flae. Zbog toga ete morati stalno da je
dopunjavate,
tokom
vremena
njene
primene.
3 kasnije sauvajte flau sa vruom
vodom, tako to ete je negde postaviti
naopake i ep otkloniti.
DODATAK flaa sa vruom vodom
moe da se uvije u vlani materijal, koji se
potom prekrije jo jednim suvim. Tako e
imati edekat poput mlake fomentacije. A i
efekat samih fomentacija moe se pojaati
ili produiti stavljanjem flaa sa vruom
vodom na njih.
OPREZ flau nikada ne treba do kraja
puniti vodom, ve samo do polovine
najvie. Proverite nekako temperaturu vode
(najbolje termometrom), tako da ne stavite
sluajno previe vrelu vodu u flau.
Temperatura vode je naroito vana ako se
ova metoda primenjuje nad oamuenom,
onesveenom ili previe slabom osobom.
Budite vrlo paljivi kod paralizovanih osoba
i dijabetiara, inae mogu lako da se
opeku. Uvek proverite da li flaa negde
curi, i uvek je pokrijte flanelom ili pekirom.
Posmatrajte poloaj flae, jer ako se
pacijent pomera, moe i nju da pomeri, pa
da se opee. Gledajte da ne bude previe
tereta nad pacijentom. Nikada ne stavljajte
jednu flau vrue vode preko druge; ne
sme ni da bude u kontaktu ni sa im to je
od ulja (ulje izazivanje raspadanje gume).
4 TOPLA PARAFINSKA
METODA, OBLOGA I OMOT

KUPKA,

TA JE TO ovo je topla kupka za udove

(najee za arttritine ake). Naroito je
korisna zbog odreenih odliak parafina,
koje su opisane ispod.
PARAFIN I TOPLOTA parafin je jedna
meka, bela supstanca bez ukusa i bez
mirisa, koja moe biti pravi blagoslov za
va dom. Jedna od vanih odlika vode jeste
njena visoka provodljivost toplote. To znai
da toplotu moe da brzo prenese na neto
drugo. Parafin, pak, ima slabu provodljivost
toplote. A to znai da moe due vremena
da se njime primenjuje toplota na neto.
Parafin due vremena zadrava toplotu, jer
je njegov toplotni kapacitet 0,62, a od vode
je 1,0. To je skoro duplo manje. Ali njegovi
kvaliteti zadravanja toplote dobijaju jo
vie na znaaju zbog injenice da on

ovrava na temperaturi koja je samo

malo iznad one podnoljive. Tako da ako
stavite svoju ruku u parafin pri temperaturi
veoj od take topljenja, na koi se brzo
fomrira vrst sloj, ija temperatura isto tako
brzo postaje nia. Sav preostali deo
parafina iz suda i dalje e biti previe vreo
za vau ruku, dok e njoj samoj jo neko
vreme biti i dalje prijatno toplo. To se
deava zbog niske provodljivosti parafina i
odsustva procesa konvekcije na koi.
Takoe, temperatura na koi moe biti vea
nego obino, i da nema opekotina, bola ili
neeg slinog, jer parafin onemoguava
koi koju je prekrio da lui znoj. Parafin ne
gubi
svoju
toplotu
isparavanjem
ili
konvekcijom jednom kad ovrsne. I na
kraju, ali ne manje znaajno, njegova
latentna toplota iznosi 35 kalorija, dok
latentna toplota vode nije toliko priblina
telesnoj temperaturi.
NA KOJI NAIN POMAE parafinska
kupka se primenjuje kod bolnih, artritinih
zglobova ruku ili nogu. Najee se
primenjuje za aku. Umiruje bol i poveava
cirkulaciju krvi u oteeni deo tela. ak se i
najmanji krvni sudovi proiruju, dok
lekovita krv puna hrane prolazi kroz bolne
ekstremitete. Pored toga, temperatura
okolnih delova tela se povisuje, te tako
pomae u borbi protiv bolesti.
Parafinska kupka (ili parafinska kupka,
metoda, obologa i omot) pomae kod
artritisa, kostobolje i iijasa. Takoe
pomae kod krutih zglobova, oporavku
tetiva, uganua, istegnua, tenosinovitisa,
starih opekotina, presaivanja koe i
preloma ali, ne koristite ovu metodu ako
ima otvorenih rana ili oteenja dela tela
koji se lei. Dijabetiari i svi oni sa
osetljivom koom moraju biti oprezni sa
ovom emtodom.
Slika: METODA SA FLAOM VRUE VODE i
LEDENA KAPA
TA VAM JE POTREBNO 0,9-1,8 kg
voska od parafina i 4 kaike mineralnog
ulja. Dupli bojler. Pekir za kupanje. Pare
pouljane svile. Termometar.
Moe da se koristi parafinski vosak koji se
upotrebljava u domainstvu. Najbolje je
dodati mu malo mineralnog ulja, tako da bi
vrst parafin bio manje krt i lake topljiv. To
ulje takoe omekava miie, pripremajui
ih za kasniju masau. Koristite pola litra ulja
na 2,3 kg parafina.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti slike
ispod)
1) PARAFINSKA KUPKA
1 istopite parafin u duplom bojleru ili
krok-kukeru, i ostavite potom da se hladi,
dok se ne formira tanak vrst sloj.
2 ispitajte da li na koi negde ima
otvorenih rana, oteenja, nepotpuno
zaraslih oiljaka i konih infekcija. ne
primenjujte nikad parafinsku kupku ako su
prisutne ozlede, otvorene rane, itd. Dlake
na delovima tela gde se stavlja parafin
treba da se skrate, obriju ili poulje. Potom
operite i dobro osuite aku (ruke, stopalo,

itd.) na koju primenjujete ovu metodu.

(Uzeli smo za primer jednu obolelu aku.)
3 uronite aku nakratko u parafin,
drei prste odvojenim. Ako i runi zglob
treba da se umoi (jer i on boli), sud sa
voskom treba da bude dovoljno dubok za
tako neto (ili etkicom nanesite parafin na
delove tela koji ne mogu da se urone). Ako
obe ake treba leiti, onda prvo umoite
jednu, izvadite je i uvijete je u plastini
materijal, a tako isto i drugu. Efekat due
traje ako se obe ake lee. Pacijentu recite
da ne pomera prste na rukama ili nogama,
kako ne bi dolo do raspadanja parafinskog
kalupa.
4 sklonite ruku kada se parafin stvrdne,
a potom opet je uronite. Ponavljajte to (10
puta) sve dok se ne formira debeli sloj
kalupa.
5 kada je kalup postao dovoljno debeo,
uronite aku u parafin i drite 10-15 do 30
minuta ili due (ili je umotajte u plastini
materijal, pekir ili fomentaciju od vune, i
drite tako 15 minuta). Budite paljivi kod
starijih i slabanih ljudi. postavite neku
pregradu u sud, da prsti pacijenta ne bi
doticali njegovo dno. Proitajte sva upustva
dole opisana, kako bi nauili razliite vrste
ove metode.
Slika: PARAFINSKA KUPKA
6 parafinska kupka nee smeurati kou
na ruci, kao to bi to bio sluaj sa vodom,
ako bi se aka u njoj drala tokom istog
vremenskog perioda.
7 kada se tretman zavri, sklonite vosak
guljenjem kalupa, koji posle vratite u sud
sa parafinom.
8 sada se moe poeti sa masaom i
vebanjem ake; to e omoguiti bolju
cirkulaciju krvi. Za vebanje koristite pare
toplog parafina, koji treba da gnjeite i
oblikujete u aci.
9 dok je parafin bio na ac, ona je
apsorbovala neke od njegovih kiselina. Ako
elite, kalup moete otkloniti tako to
aku stavite u drugi sud, onda ga zagrejete
do take kljuanja, i potom sklonite sa
vatre. Kiseline i drugi slini produkti e brzo
nestati. Kada se ohladi, komad parafina
stavite ponovo u prvi sud. A kada ga ne
koristite, sud drite zatvorenim sve vreme.
2) METODA VRUEG PARAFINA
1 zagrejte parafin u duplom kotlu (ili
bilo kakvom aparatu sa koji ima vodu u
donjem sudu, a parafin u gronjem). Ponovo,
dodajte malo ulja.
2 mekom etkicom, oko 7,5 cm iroku,
nanosite parafin po malo, tako da svaki
sledei potez sledi nakon to se prvi deo
parafina malo stvrdnuo. Obino je dovoljno
deset namaza. Time ste zavrili primenu
ove metode na oboleli deo tela. Ostae
topao oko sat vremena.
3) OBLOGA SA VRUIM PARAFINOM
Slino je prethodnoj metodi, s tim da se
umesto slojeva parafina stavlja gaza sa
njim. Primenjuje se na akutno zapaljene
artritine zglobove, jer obezbeuje i toplotu

i imobilizaciju. Obloga se moe drati preko

noi.
4) OMOT VRUEG PARAFINA
Ovo je jo jedna varijacija naroito
korisna kod iijasa. Brzo se primenjuje
etkicom, 10-12 namaza, i potom pokriva
nauljenom svilom ili votanim papirom, i
potom pekirom ili flanelom. Toplota se
moe odrati 10-30 minuta uz pomo
lampe.
5 METODA ZA KAMEN U BUBREGU
TA JE TO ovo je primena vrue vode
na oboleli bruga, kada nastupe jaki bolovi
zbog pomeranja kamena.
NA KOJI NAIN POMAE primenjuje
se na podruje obolelog bubrega kada
nastupi pomeranje kamena (jaki bolovi
zbog kamena). Obloga menja onoliko puta
koliko je potrebno, i dri se satima, sve dok
ne kamen ne izae ili bol ne prestane.
TA VAM JE POTREBNO toplotni
jastuk. Plastini materijal ili kesa za smee.
Materijal za vruu fomentaciju. Pekir.
arav. ebad. Hladne komprese. Radio.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 pola arava prostrite preko sredine
kreveta. Preko njega stavite toplotni jastuk,
sa visokom temperaturom, a preko neki
plastini materijal ili kesu. Na sve to stavite
vruu oblogu (videti odeljak Fomentacija)
i preko nje jedan pekir. Ovo je velika, vrlo
vrua fomentacija, koja treba odmah da se
primeni, dok je temperatura jo uvek skoro
nepodnoljiva. Elektrini toplotni jastuk e
odravati tu temperaturu.
2 postavite pacijenta na krevet tako da
njegov oboleli bubreg nalee na ovu
fomentaciju. Uzmite arav za oba kraja i
lepo ga obavijte oko pacijentovog tela, da
bi obloga bila na mestu.
3 prikljuite radio na isto mesto gde ste
prikljuili toplotni jastuk. Prebacite na
frenkvenciju na kojoj nema radio-prijema i
zatim pojaajte ton do maksimuma (ako
vlaga sluajno doe u kontakt sa strujom iz
toplotnog jastuka, spoj e izazvati smetnje
na radiju, te vas tako upozoriti).
4

rashlaujte
glavu
hladnim
kompresama.
5 zavrite tretman kada proe kamen ili
kada bol prestane. Posle toga pacijent
treba da ostane pokriven i da mu bude
toplo. Dobro je pustiti ga i da malo
odspava.
5 OBLOGA ZA SINUSE
TA JE TO ovo je kombinacija vie
metoda koje se istovremeno primenjuju,
radi ublaavnja bola u sinusima.
NA KOJI NAIN POMAE pomae u
ublaavanju bola kod obolelih sinusa.
TA VAM JE POTREBNO materijal za
fomentaciju. Dva bloka lkockica leda. Dva

mala suva pekira. Topla kupka stopala.

Topla lena fomentacija.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti slike
ispod)
1 jednu stranu kreveta (ili stola za
vrenje tretmana) privucite ka zidu. Potom
stavite tri vrue fomentacije na grudi (3
minuta vrue, a potom 30 sekundi hladne
izmeu njih). im se skloni vrua
fomentacija, mora se odmah staviti hladna
kompresa na grudi. Neka tu stoji punih 30
sekundi. Dok trea fomentacija treba da
bude na grudima do kraja tretmana.
2 jedan blok kockica leda stavite u mali
suvi pekir; presavijte na 13x15 cm, a isto
uradite i sa drugim blokom kockica leda.
3 led stavite ispod vrata, na donji deo
lobanje. Ovlaite teme glave, i zatim drugi
led stavite na njega. Jastukom oba leda
drite na mestu.
4 uzdu presavijte jedan mali suvi
pekir, i drei ruku u sredini, presavijte
krajeve na 90 stepeni ka sredini (videti
sliku ispod).
5 stavite taj pekir na lice da biste ga
zatitili (naroito zbog oiju), tako da nos
ne bude pokriven (videti sliku).
6 jedan materijal za vruu fomentaciju
presavijte na isti nain kao ovaj pekir i
stavite ga preko pekira koji je licu; drite
tako tano 3 minuta. Posle toga sklonite i
fomentaciju i pekir ispod nje.
7 jo jedan mali pekir potopite u
ledenu vodu, iscedite i stavite na
zacrveneli deo lica. Brzo tako uinite i neka
tako stoji punih 30 sekundi.
8 hitro se obriite i nakon toga ponovite
korake od take 4 do 7 tri puta. Tretman
zavrite hladnom frikcijom, poevi od lica.
Umesto nje moe se primeniti i tuiranje
vruom i hladnom vodom.
7 TOPLOTNA LAMPA
TA JE TO ovo je obina vrsta
elektrine sijalice (ili infracrvena toplotna
lampa, ako vam je lake) koja lokalno
primenjuje svoju toplotu. Bilo kako bilo,
ovde je nazivamo toplotna lampa, ali
preporuujemo da ne koristite infracrvenu
lampu (i nikad ne koristite ultraljubiastu
lampu u ovu svrhu). NE koristite (sun
lamp??) kao toplotnu lampu!
NA KOJI NAIN POMAE neka
oboljenaj se najbolje lee uz pomo
toplotne lampe. Najbolji primer za to je
proiavanje zapuenih, oteenih nazalnih
puteva. Drugi primer bi bio uobolja.
Takoe se moe primenjivati i na noge,
perineum, itd.
TA
VAM
JE
POTREBNO

najjednostavnija i najjeftinija je kupovna

lampa sa staklom preko. U takve spada i
obina elektrina sijalica. Razliita snaga u
vatima ima razliite toplotne efekte; ipak,
sijalica od 100 vati primenjiva je u skoro
sve svrhe. Kupovna lampa treba da ima
jednu sponu prikaenu na nju, koja se moe
onda okaiti uzglavlje kreveta, stolicu ili
neku drugu vrstu draa iznad kreveta.

Moe se koristiti i infracrvena sijalica. Ali,

ona je skuplja i malo manje korisna na dui
period, zbog njenog odavanja prejake
toplote (paljivo prouite upustva na
ambalai). Ipak, u doreenim situacijama
moe biti korisna stvar za kuu.
NE koristite ultraljubiastu lampu u
kao toplotnu! Moe izazvati ozbiljne
opekotine i moe da trajno oteti vid.
Ultraljubiasti zraci su snani i korisni su
samo za svrhu sunanja tokom zimskih
meseci. Kada se koristi (ako je uopte
budete koristili), treba da budu ukljuene
samo nekoliko trenutaka, i to na malo veoj
razdaljini od tela.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti slike
ispod)
1 privrstite sijalicu iznad obolelog dela
telalampa se moe drati jednom rukom,
okaiti o uzglavlje kreveta ili o neku drku.
2 presavijena vlana tkanina za lice ili
tanko platno treba da se stavi preko dela
tela koji je izloen dejstvu lampe. Ako
pacijent lei u krevetu, ostatak tela treba
da bude pokriven i u toplom.
3 u proseku, tretman treba da traje 2030 minuta, dok kod odreenih oboljenja,
poput uobolje, moe trajati nekoliko sati,
tako da pacijent moe d ase odmori.
POSEBNE PRIMENE evo nekoliko
posebnih vrsta primene toplotne lampe:
1 otvara nazalne puteve stavite
sijalicu od 100 vai na oko 5 cm od nosa.
Dve manje vlane maramice mogu se
staviti preko oiju, radi zatite. Toplota lako
reava
problem
zapuenog
nosa
i
omoguava da curi (neka pacijent pije
mnogo vode; i samo to moe da rei
problem zapuenih noseva!).
2 uobolja koristite obinu sijalicu od
100 vati. ak e i deca i bebe leati mirno
kako budu brzo osetili olakanje od bolova.
3 briga perineumu nakon poroaja
nakon
roenja
deteta,
bolovi
zbog
oteenog tkiva ogu se ublaiti ovremenom
upotrebom lampe tokom procesa leenja.
nije potrebna nikakva pomo, jer je veoma
jednostavan postupak. Upotreba lampe je
takoe korisna i umirujua nakon tople
sedee kupke.
8 KANE OBLOGE
KANA OBLOGA SA UGLjOM
KANA
OBLOGA
SA
GLINOM
I
GLICERINOM
KANA OBLOGA SA GLINOM, SA
GLICERINOM
KANA OBLOGA SA BELIM LUKOM
KANA OBLOGA SA GAVEZOM I
SRIKOM
KANA OBLOGA SA HMELjOM
KANA OBLOGA SA SLAICOM I
UGALj BEZ KANE OBLOGE
TA JE TO ovo je melem napravljen od
jedne ili vie stvari, pomeanih sa malo
vrue vode, koji se onda stavi preko nekog
vlanog platna, preko dela tela koji je
obino oboleo na ili blizu povrine koe.

NA KOJI NAIN POMAE kane

obloge pomau kod brojnih problme na
koi, lokalne prirode. Evo nekoliko njih: 1)
suzbija zapaljenje, 2) ublauje bol i
kongestiju, i deluje kao kontra-iritant, 3)
apsorbuje otrove (jedna od njihovih
najboljih odlika!), 4) apsorbuje i time
neutralie efekat hemijskih otrova, ujeda i
uboda insekata, 5) ubrzava formiranje
(head??) na apscesu ili iru, 6) smanjuje
otok i napetost, 7) otklanja neprijatne
mirise, 8) pomae u leenju rana, 9) i zbog
toga je dobar i pouzdan antiseptik i
dezinfekciono sredstvo.
Slika: OBLOGA ZA SINUSE
TA VAM JE POTREBNO topla voda,
bokal, kaika, isto platno ili flanel, vuneni
materijal, pare plastike, pribada ili
lepljiva traka, ledena ili hladna vlana krpa.
Potrebna je jedna ili vie od sledeih stvari:
ugalj; glina i glicerin; laneno seme; gavez i
srika; hmelj; slaica; beli luk.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 skupite sav materijal i pripremite
kanu oblogu u toploj sobi.
2 nekoliko naina pravljenja kane
obloge opisani su ispod.
3 stavite melem u vlanu krpu, a to sve
stavite na oboleli deo tela. Pokrijte
plastinim materijalom, i vunom preko
toga. Stavite pribadae ili zalepite trakom.
Neka odstoji preko noi.
4 kada sklanjate oblogu, pazite da ne
prospete ugalj iz obloge ili ta ve drugo na
pod. Istrljajte taj deo tela ledom ili vlanom
hladnom krpom. Moete staviti i novu
kanu
oblogu
sa
istim
i
sveim
materijalom.
NAINI
PRAVLjENjA

brojne
kombinacije se mogu koristiti za kane
obloge.
Evo
nekoliko
najee
primenjivanih:
1 Kana obloga sa ugljem ugalj
poseduje
neverovatnu
mo
upijanja
(strunjaci to zovu adsorpcija) toksina i
otrova, koje posle neutraliu. To je zbog
njegovog posebnog hemijskog sastava i to
predstavlja isti ugljenik. Ugljenik se veoma
lako sjedinjava sa drugim supstancama.
Otrovi, gasovi, hemikalije, toksini, ujedi i
ubodi pela i insekata sve to ugalj moe
da apsorbuje. Ugalj moe da se stavi u
kanu oblogu i poloi na abdomen, u
sluaju dijareje i slinih intestinalnih
problema (videti ispod Ugalj bez kane
obloge). Ugalj moe da upije koliinu koja
je mnogo vea od njegove teine. Kocka
uglja koja je povrine dve petine od 6
centimetara kvadratna moe da upije 33
kocki otrova povrine 27 metara kvadratna.
Veinu poznatih otrova ugalj moe da
apsorbuje i neutralie.
Uz pomo kaike, u jednom bokalu
pomeajte ugalj u prahu i laneno seme.
Dodajte dovoljen koliine tople vode, kako
bi se napravila smesa. Takav melem brzo
stavite u toplu vlanu krpu, pre nego to se
ohladi. Razmaite na onoliki prostor koliki
elite i oblogu stavite na oboleli deo tela.

Pratite ostala gore opisana upustva iz

odeljka Kako se primenjuje.
2 Kana obloga sa glinom i
glicerinom iskopajte neku kvalitenu
glinu iz zemlje, na dubini od nekoliko
centimetara. Zemlja treba da bude dobra i
bez ljunka i slinog. Ugrejte je i steriliite u
pei na 175 stepeni Celzijusovih. Dodajte
malo vode da je ponovo ovlaite; dodajte
nekoliko kaika glicerina. Najbolje je ovu
oblogu koristiti jednom, a potom je
zameniti sveim materijalom. I glina ima
mo apsorpcije. Ona ini glavni sastojak
termikog blata za artritis.
3 Kana obloga sa glinom
pripremite glinu na gore opisan nain,
samo nemojte dodati glicerin. Pokrijte i
odravajte vlagu stalnim dodavanjem vode
(jer nema glicerina koji slui u tu svrhu).
4 Kana obloga sa lanenim
semenom laneno seme se moe kupiti u
prodavnici zdrave hrane. Jedna kaika tog
semenja se pomea sa oljom kljuale
vode. Od ovoga se dobija dovoljno smese
za
pokrivanje
abdomena.
Dobijenu
meavinu prostrite po vlaan i isceeni
stari arav ili direktno na kou. Pokrijte to
veim plastinim materijalom i zalepite
trakom veliine 130-150 cm (ili elastinim
zavojem, koji moete kupiti u apoteci).
Sklonite oblogu, operite taj deo tela
vlanom krpom, i onda primenite hladnu
frikciju. Primenite i tu ako je potrebno. Na
kraju dobro obriite.
5 Kana obloga sa belim lukom
ovo je odlian nain za neutralisanje
odreenih otrova. Pomae kod apscesa,
gljivinih
konih
infekcija,
ekcema,
dermatitisa, ireva i za neutralizaciju
kiselina kod artritisa i slinih oboljenja.
Napravite kau od sirovog belog luka,
stavite ga na oblogu i zatim na oboleli deo
tela. Ovaj postupak nije bezbolan, ali se
uglavnom isplati.
6 Kana obloga sa gavezom i
srikom svei ili suvi listovi gaveza i
srike se iseckaju u blenderu, pomeaju sa
malo vode i potom stave na deo tela koji se
lei. Primenjuje se kao gore opisana kana
obloga sa lanenim semenom.
7 Kana obloga sa hmeljem
primenjuje se isto kao dve prethodno
opisane metode. Hmelj je vrsta biljke;
njene suve, isitnjene listove moete kupiti
u prodavnici zdrva hrane.
Slika: KANA OBLOGA SA UGLjEM
8 Obloga sa slaicom jednu kaiku
slaice pomeajte sa etiri kaike belog
brana (za dete 1:8, za bebe 1:12).
Dodajte dovoljno mlake vode na ovo, tako
da nastane smesa koja nije retka. Stavite
jedan tanak pamuni materijal preko
obolelog dela tela (primenjuje se za bolove
kod artritinog zgloba, bola u leima i radi
poboljanja cirkulacije). Stavite kanu
oblogu, preko nje plastini materijal, a
preko njega pekir. Preko ovoga moe se
primeniti i fomentacija, kako bi bilo vie
toplote. Obloga ne treba da stoji due od
20 minuta. Sklonite je i ranije ako pacijent
osea bol ili ga pee ili mu je koa postala
mnogo crvena. Prebriite taj deo tela
krpom ili maramicom umoenim u biljno

ulje, kako bi se otklonili svi tragovi slaice!

Pokrijte potom taj deo toplim ebetom i
tako neka ostane preko noi.
OPREZ pojedine kane obloge (naroito
ova sa slaicom)moe da izazove pojavu
plikova. Slaicu primenjujte paljivo, i
budite spremni da je to pre sklonite. Kana
obloga koja s eprimeni nakon to je dolo
do zagnojavanja, moe imati tetne efekte,
jer melem moe da izazove razvoj
bakterija. Ne primenjujte kane obloge
preko zagnojenih delova tela. Imajte na
umu da je topota kane obloge vana
koliko i sama obloga, te je morati odravati.
Kod zapaljenja plua, peritonitisa i drugih
dubljih zapaljenja, kana obloga treba da
bude dovoljno velika da moe prekriti celo
podruje koje obuhvata organ koji se lei.
Kanu oblogu treba prektiri plastinim
materijalom i skloniti je ako se ohladi.
Hladna ili koriena kana obloga ne
pomau mnogo.
UGALj BEZ KANE OBLOGE ugalj se
moe koristiti i ako se ne stavi u kanu
oblogu. Evo dva naina kako se to moe
uraditi: 1) u sluaju stomanih ili
intestinalnih smetnji, popiju se 5 tableta (ili
vie( uglja i aa vode. vaite prvu tabletu
sa vodom i onda je progutajte. Isto s eradi i
sa ostalim tabletama. Popijte najmanje
pune ae vode, jer ona odvodi ugalj do
stomaka i creva; 2) u sluaju dijareje, pijte
jednu kaiku (12 tableta) isitnjenog uglja sa
aom tople vode, dva puta dnevno.
Alternativna metoda je da ugalj pomeate
sa maslinovim uljem, i da ga konzumirate 3
puta dnevno. A kada su stomak i creva vrlo
osetljivi i iritirani, stavite ugalj da stoji u
dva litra vode, i potom pijte vodu samo sa
vrha. Naravno, ovo nema toliko jak efekat
kao prethodna metoda. Posetite svog
lekara ako dijareja nije izleena.
-ESTI DEOLOKALNA I VEA PRIMENA TOPLE
VODE
TA JE TO topla ebad se obaviju oko
obolelog dela tela, jer mu je potrebna
toplota. Postoji nekoliko vrsta metoda sa
toplim ebetom. Ovde emo opisati one
najvanije.
PRIMENA
TOPLE
VODE
NA
ABDOMEN umesto ovog naziva iz
Kelogove knjige Rational Hydrotherapy
moglo bi da pie vlani pojas. Vlani
pojas (metoda zagrevanja trupa) je opisan
na prethodnim stranicama ovog poglavlja.
1 PRIMENA TOPLOG EBETA NA
CELO TELO
NA KOJI NAIN POMAE izaziva
intenzivno znojenje i odvodi krv iz
kongestovanih unutranjih organa (oni s
eobino nalaze ispod mesta na kojem se
primenjuje ova metoda). Svaka metoda
koja izaziva preznojavanje, smanjuje i
unutranju kongestiju, mada je ova metoda
mnogo efikasnija kada se na kou
primenjuje vlano ebe. U sluajevima kod
kojih kongestija nije lokalizovana u nekom

posebnom delu tela, ve je u pitanju

generalna unutranja kongestija, obino je
za
leenje
dovoljan
jedan
tretman
preznojavanja celog tela. Ovo naroito vai
za rane stadijume mnogih groznica,
prehlada, gripa, itd.
Tako da ova metoda pomane na dva
naina: 1) izaziva intenzivno znojenje i 2)
smanjuje kongestiju.
KOJE PROBLEME MOE DA REI jak
efekat znojenja umnogome pomae kod
uremije,
eklampsije,
akutne
Brajtove
bolesti,
bubrene
insuficijenciej
i
kongestije, zapaljenja plua i ponekad kod
tifusne groznice. Naroito je od koristi za
bolove usled bubrenog i unog kamena.
Ovako e se lake shvatiti kako
funkcionie ova metoda: kada u bubregu
psotoji kongestija i visok krvni pritisak,
toplo ebe koje s epostavi na taj predeo
reie oba problema. Kada se ublae ova
dva oboljenja, i bubrezi e uskoro poeti
normalno da funkcioniu.
TA VAM JE POTREBNO dva dupla
ebeta ili ejdno posebno i jedno duplo
ebe. etiri flae ispunjene do pola sa
vruom vodom (70 stepeni Celzijusovih).
Jedan sud, bokal ili lavor sa ledenom
vodom. komprese za glavu, vrat i srce
(videti
odeljak
Hladna
kompresa).
Potrebna su i dva turska pekira, maina za
suenje, cev za konzumiranje vode i bokal
sa toplom vodom za pie.
KAKO SE PRIMENjUJE . (videti sliku
ispod)
1 primenite toplu kupku stopala nad
pacijentom i dajte mu da piej toplu vodu
2 prostrite duplo ebe preko stola ili
kreveta. Stavite hladnu kompresu na glavu
pacijenta, dok su mu noge jo uvek u toploj
vodi.
3 presavijte jedno ebe (ili jo jedno
duplo ebe kako bi se zadrala toplota)
uzdu na odgovarajuu irinu, tako da se
moe zavrnuti (rukom ili mainom).
4 sredinu presavijenog ebeta potopite
u kljualu vodu i onda je iscedite uvrtanjem
(videti odeljak Fomentacija za detaljnija
uputstva). Zbog previe vode, obloga e
biti prevrua u poetku, ali e se mnogo
bre ohladiti nego u sluaju da je isceena
skroz. Zbog toga je iscedite to vie
moete (za alternativne metode pogledajte
odeljak Fomentacija, Stimer metoda).
5 brzo odvijte i prostrite vlano ebe
suvog ebeta na stolu.
6 pomozite pacijentu da legne na vrue
ebe. Ako je previe slab, moda ete
morati da ga prenesete. to bre (ili koliko
pacijent to moe da podnese) celo telo,
osim glave, prekrijte tim vruim ebetom.
Vlano ebe treba da dodiruje kou na svim
mestima, tako da bude mesta za vazduh.
7 stavite flau vrue vode izmeu nogu,
s tim da jedan sloj suvog ebeta bude
izmeu nje i vlanog ebeta. Drugu flau
vurue vode stavite na stopala, a preostale
dve sa strane trupa. Izmeu svake od njih i
vlanog ebeta treba da bude suvi flanel.
Umesto ovih flaa moe se koristiti

fomentacija, radi pojaanja efekta ove

metode. Ako se koriste, treba ih menjati za
nove svakih 10 minuta. A ako ne postoji
dovoljno debelog materijala izmeu flaa
sa vruom vodom i koe, postoji opasnost
od opekotina. Ako se pacijent ali, odmah
stavite vie pokrivaa izmeu flaa i
njegovog tela.
8 dobro namestite vlano ebe, pa
preko njega stavite jedno suvo. Pobrinite se
da oba ebeta budu dobro nametena kod
stopala, ramena i vrata.
9 stavite hladne komprese na glavu i
vrat, i iskoristite jedan suvi meki pekir za
zatitu brade. Komprese promenite pre
nego to se previe ugreju.
10 (ako se puls previe ubrza, isto
stavite hladnu kompresu ili kesu sa ledom
na srce)
11 ova emtoda treba da izazove
preznojavanje celog tela. Vano je znati da
duga primena toplote bez preznojavanja
nije dobra za pacijenta. U vezi sa tim
preznojavanjem, moe se staviti suvo ebe
izmeu pacijenta i vlanog ebeta. Ali radi
jaeg efekta, vlano ebe treba da direktno
dodiruje kou.
12 pacijent bi trebalo da pone da se
preznojava vrlo brzo, u roku od 10 minuta.
Ako tako ne bude, dajte mu da popije tople
vode ili primenite toplu kupu stopala, ili
uinite obe stvari. Kod tople kupke stopala,
ebad treba da bude preko njih, davazduh
ne bi ulazio unutra.
13

da
bi
dolo
do
efekata
preznojavanja, sa primenom ove metode
nastavite jo 20-30 minuta ili dok ne
prestane dejstvo toplotnog efekta. (ako se
primenjuje radi tonikog efekta, primena
treba da traje samo 5-10 minuta).
14 kada se tretman zavri, otklanjajte
jedan po jedan deo ebeta. Potom
primenite hladnu frikciju ili trljanje hladnim
pekirom (ove dve metode su opisane na
sledeim starnicama) na oboleli deo tela.
Potom ga pokrijte suvim ebetom ili
posteljinom.
15 otklonite jo jedan deo ebeta i
ponovite isti proces. Najbolje je da ponete
od ruku, onda grudi, abdomena, i na kraju
nogu. Skroz otklonite vlano ebe i
primenite metode na lea pacijenta.
OPREZ pazite da pacijentu ne izgori
koa od ebeta koje je previe vrue na
poetku. Budite oprezni i u vezi sa flaama
vrue vode. Obratite panju na puls
pacijenta i primenite hladnu oblogu na
srce, ako je potrebno. Mora da pone da se
preznojava u roku od 10 minuta!
Kod onih koji su paralizovani, u nesvesti,
imaju dijabetes ili edem, sigurnije je da se
suvo ebe stavi izmeu pacijenta i vlanog
ebeta. Flae sa vruom vodom moraju biti
mnogo dobro pokrivene i u njima voda
treba da bude malo nie temperature.
2 PRIMENA TOPLOG EBETA NA
TRUP
TA JE TO toplo ebe se primenjuje
samo na trup, ali ne i na udove.

NA KOJI NAIN POMAE efekti su

slini kao kod prethodno opisane metode.
Naroito je korisna kod digestivnih smetnji i
otklanjanju bola u bubregu, unoj kesi i
crevima.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 ponite sa toplom kupkom stopala.
Primenite je i pre i tokom metode sa toplim
ebetom.
2 vrue, vlano ebe da pokrije deo tela
od pazuha do karlice. Ne treba da pokriva
ruke i noge. Ispod treba da bude velik suv
materijal za fomentaciju (videti prethodne
strnice za vie detalja).
3 spoljne suvo ebe treba da prekriva
celo telo, samo kako bi pruilo zatitu od
toplote; tako da ne treba da bude previe
oritenjeno uz ruke i noge.
4 jednu flau vrue vode stavite izmeu
nabora
suvog
ebeta
na
podruju
abdomena. Jo dve takve flae stavite sa
obe strane trupa.
5 ova metoda treba da se primenjuje
20-30 minuta i treba da se zavri hladnom
frikcijom, osim u sluaju ublaavanja nekih
bolova.
3 PRIMENA TOPLOG EBETA NA
KUKOVE I NOGE
TA JE TO primena toplog ebeta kod
bvrojnih problema u vezi sa karlicom,
nogama i stopalima. Takoe, ovo je jedna
od najefikasnijih derivatnih mera u
hidroterapiji.
Slika: METODA SA VRUIM EBETOM
NA KOJI NAIN POMAE ne samo da
je ova metoda korisna kod mnogih
oboljenja donjeg dela tela, ve je veoma
korisna kod derivacije: primene toplote na
odreeni deo tela kako bi se krv odvukla iz
kongestovanog dela na neko drugo mesto
(vie o derivaciji na poetku poglavlja).
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
iznad)
1 vrue, vlano ebe i suvo ebe treba
da se prostiru od vrha kukova (do kreste
ilijane kosti) do kraja stopala.
2 jedna flaa vrue vode treba da se
stavi na stopala u naborima suvog ebeta,
a druge dve u naboru izmeu nogu.
3 kako bi se derivacioni efekti znaajno
pojaali, stavite kesu sa ledom preko
kongestovanog dela tela. Ova metoda
odvlai
krv
iz
kongestovanog
dela
(derivacija), a kesa sa ledom ju je odvodi
dalje (depleija).
4 zavrite tretman hladnom frikcijom,
primenjujui je na svaki ud zasebno. Ovo
e pomoi da se krv vrati u noge nakon
tretmana.
(za vie detalja videti prethodno opisanu
metodu Primena toplog ebeta na celo
telo)
4 PRIMENA TOPLOG EBETA NA
NOGE

TA JE TO metoda koja se primenjuje

na noge, stopala i polovinu ili vei deo
butina.
NA KOJI NAIN POMAE koristi se u
iste svrhe kao prethodno opisana metoda,
ali je manje efikasna. Zato se nda koristi?
Koristi se onda kada pacijent ne sme da
pokree karlini deo tela.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 primenjuje se kao gore opisana
metoda. Za vie detalja videti metodu
Primena toplog ebeta na celo telo
2 ne raunajui jedan manji deo (koji se
odnosi na kukove), isto se koriste vlano
ebe, suvo ebe, flae sa vruom vodom, i
na kraju, hladna frikcija
3 preko karlice i sa strana moe se
primeniti vea fomentacija, istovremeno sa
ovom metodom. U ovom sluaju pokriven
je skoro isti deo tela kao kod prethodno
opisane metode.
5 PRIMENA TOPLOG EBETA SA
KESAMA LEDA
TA JE TO ovo je najmonije i
najefikasnije
derivativno
sredstvo
u
hidroterapiji. Krv moe tako duboko da se
kongestuje u nekom delu tela, da je teko
ponovo omoguiti normalan protok krvi ka i
iz datog organa. Zato se derivacijom
viak krvi izvlai iz kongestovanog dela
tela.
NA KOJI NAIN POMAE ova metoda
je naroito korisna protiv intestinalnih
kongestija, ublaivanju ili izleenju lokalnih
zapaljenja dubljih delova tela, i ublaavanju
bola koji prati zapaljenje. Metoda se
primenjuje samo u akutnim fazama
inflamatornog procesa.
KOJE PROBLEME REAVA odvodi krv
iz kongestovanog dela, u kojem se nalazi
previe krvi. Ovo moete nazvati efektom
izvkaenja. Kesa sa ledom odvodi tu krv iz
oteenog podruja refleksno kontrahujui
njegove duboke krvne sudove. To je efekat
guranja. Hldna frikcija (koja se primenjuje
na kraju) omoguava da krv u nogama, nad
kojima je primenjivano toploebe sa kesom
leda, da zadri viak krvi due nego obino;
to dalje omoguava telu da odri
obnovljenu organsku cirkulaciju tokom
dueg perioda.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 ova metoda se moe koristiti sa bilo
kojom od prethodne tri metode sa vruim
ebetom. Jednostavno pratite uputstva
napisana ispod svake od njih, s tim da se
samo dodaje primena kesa sa ledom na
kongestovani deo tela.
2 zapamtite da je ovu metodu najbolje
koristiti samo u akutnim fazama infekcije
PRIMERI evo nekoliko od brojnih
primera kako se ova metoda moe
primenjivati radi ublaavanja zapaljenja:
1 mastoiditis metoda toplog ebeta
na kukove i noge ili na celo telo i ledena
kravata ili kesa sa ledom stavi se preko

karotidne arterije (malo iznad i udesno oba

uveta), plus ledena kapa na glavu i
fomentacija na mastoidni predeo (odmah
ispod uveta).
2 alveoralni apsces isto kao kod
mastoiditisa, s tim da se fomentacija
primenjuje na vilicu.
3 kongestija bubrega primena
toplog ebeta na trup ili na celo telo i kesa
sa ledom na donji deo (poslednju treinu)
grudne kosti.
4 peritonitis primena toplog ebeta
na kukove i noge, samo na noge, ledena
kompresa ili ledena kapa na abdomen.
Posetite lekara!
5 apendicitis primena toplog ebeta
na kukove i noge i kesa sa ledom na predeo
slepog creva. Posetite lekara!
6 postporoajne infekcije i akutni
salpingitis primena toplog ebeta na
celo telo ili na kukove i noge, i led na
karlicu (na pubini predeo).
-SEDMI DEOTONINE FRIKCIJE
TA JE TO primena hladne vode u vidu
frikcije (energinog trljanja tela) u cilju
poboljanja cirkulacije i toplote. Gledano od
najblaih do najenerginijih, metode su
sledee: 1) trljanje vlanom rukom, 2)
hladna
frikcija,
3)
trljanje
hladnim
pekirom, 4) trljanje vlanim aravom, 5)
trljanje mokrim aravom, 6) trljanje
ledom. Pored ovoga, i metoda trljanja solju
se esto primenjuje kod onih koji ne
reaguju dobro na hladnu frikciju.
Jedna ili vie od prve etiri gore
navedene metode esto se primenjuju i
nad zdravom osobom, radi jaanja tela. A
kada neka osoba moe da na toninu
reakciju reaguje sa dovoljnom koliinom
toplote, on moe da pone i sa tretmanima
koji su jaeg stepena.
NA KOJI NAIN POMAE svaka od
ovih metod moe da izazove energinu
stimulaciju celog tela, u zavisnosti od: 1)
koja tonina frikcija se koristi, 2) koliina
energije
kojom
primenjujete
datu
metodu, i 3) opta telesna reakcija na
energino trljanje hladnom vodom. imajui
to na umu, ove tonine reakcije da probude
jednu zdravu i energinu cirkulaciju. One
stimuliu cirkulaciju i aktivnost krvnih
sudova,
pojaavaju
nervni
tonus
i
osetljivost. Takoe, stimuliu i miine,
lezdane
i
metabolike
aktivnosti
unutranjih organa. Pojaavaju produkciju
toplote i oksidaciju, fagocitozu i produkciju
antitela
protiv
bakterija
u
sluaju
infektivnih groznica, i pojaavaju oksidaciju
i eliminaciju bakterijskih toksina kod
infektivnih groznica.
Ipak, najvie slue za jaanje opteg
telesnog
otpora,
poboljanje
slabe
cirkulacije, prevazilaenje opte slabosti,
nedostatak izdrljivosti, nizak krvni pritisak
i ojaavanje tela onog koji esto pati od
prehlada.

TA VAM JE POTREBNO materijal

potreban za sve tonine frikcije je veoma
jednostavan.
U
zavisnosti
od
vrste
tretmana, potrebne su neke od sledeih
stvari:
Lavabo ili kadica za vodu. Jedan-tri suda.
Hladna ili ledena voda radi jaeg efekta.
Potencijalno: led, sneg ili so. Jedan-tri
arava. Jedna-dva mala pekira za pranje
ili
jedna-dve
rukavice
za
frikciju
napravljenih od grubih turskih pekira (ako
se esto koriste, bolje je saiti ih kao
rukavice, jer ih je lake koristiti nego
pekire koji se dre rukama). Ako se frikcija
peimenjuje nad pacijentom koji je u
krevetu, potrebni su i plastina pokriva i
pekiri za krevet. Jedan topao, suv pekir
za brisanje nakon tretmana.
Evo sedam vrsti toninih frikcija:
1 TRLjANjE VLANOM RUKOM
TA JE TO frikcija koja ima najblai
efekat i koja se primenjuje samo nad onima
koji su slabani za energinije tonine
frikcije.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 primenjuje se isto kao i dole opisana
hladna frikcija, sa sledeim izuzecima:
2 telo se trlja samo vlanom rukom,
nekoliko puta umoenoj u hladnoj vodi.
Samo jedan po jedan deo tela se trlja.
Potom se brie i onda jo jednom brzo
istrlja suvim pekirom i rukama.
2 HLADNA FRIKCIJA
TA JE TO ovo je najee
primenjivana tonina frikcija. Primenjuje se
trljanjem koe uz pomo pekira ili dve
rukavice za frikciju.
TA VAM JE POTREBNO sud ili bojal
sa ledenom vodom, temperature 10-15
stepeni. Jedan arav i tri turska pekira.
Dve rukavice za frikciju ili dva pekira za
pranje. Komprese (vlane obloge) za glavu i
vrat, ako je re o oboleloj ili slabanoj
osobi. Zatita za krevet, poput plastinog
prekrivaa (ili specijalnih ebadi, koje se
kasnije osue).
Kako napraviti sopstvene rukavice za
frikciju: hladna frikcija je od toliko
neprocenjive koristi da ako je esto
koristite, bolje je da napravite sopstvene
rukavice, jer je sa njima lake raditi nego
sa pekirima. Neka vam neko ko je vet na
ivaoj maini napravi rukavice od
grubog
pekira
(slino
turskim).
Jednostavno uzmite neki stari par rukavice i
neka vam on slui kao model.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 soba treba da je topla i bez promaje.
Ako je osoba bolesna, najpre operite
hladnom vodom jegovo lice i vrat ili
primenite hladne obloge na njegovu glavu i
vrat. A ako pati od valvularnog sranog
oboljenja, stavite kesu sa ledom na predeo
srca pre nego to ponete sa toninom

frikcijom. (Ako se osoba osea dobro,

frikcija se moe primeniti dok on stoji.
Mnogi ljudi primenjuju ovu metodu nad
sobom svakog jutra.)
2 iscedite pekire ili rukavice iz hladne
vode, tako da budu skoro suve. Zatim
ponite brzo da trljate, briete, ponovo
potapate u vodu, cedite, itd. Evo kojim
redom treba ii:
1) ruka i podlaktica: energino trljajte dok
koa ne postane ruiasta. To treba da traje
samo nekoliko sekundi. Potom ih obriite i
dobro pokrijte.
2) druga ruka i podlaktica: potopite u
vodu i iscedite pekir ili rukavicu, pa isto
uiniter sa drugom rukom. Dobro obriite i
pokrijte ih posteljinom.
3) grudi: ponovite utapanje, ceenje,
trljanje, brisanje i pokrivanje.
4) trup, bedra i noge.
(Kod osoba sa sranim oboljenjem,
moete poeti od grudi, a ne od ruku.)
3 ovo toniko trljanje mora se izvriti
brzo, naroito onda kada je obolei deo tela
(barred??) i kada je pekir ili rukavica u
kontaktu sa koom.
DODATAK jaina toninog efekta se
moe menjati variranjem temperature
vode, uestalou potapanja u vodu,
koline vode koja je ostala u oblozi, i
energinosti kojom se koa trlja.
3 TRLjANjE HLADNIM PEKIROM
TA JE TO ovo je trea po jaini tonina
frikcija, ali se ne koristi toliko esto kao
(gore opisana) hladna frikcija i (dole
opisana) metoda trljanja vlanim aravom,
ili trljanje solju.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod) primenjuje se isto kao iznad
opisana hladn afrikcija, s tim da s eumesto
pekira ili rukavica koristi obian runi
pekir.
4 TRLjANjE VLANIM ARAVOM
TA JE TO energini tonik koji
poboljava celokupno zdravlje tela u
kombinaciji sa drugim vrstama frikcije.
TA VAM JE POTREBNO tri arava.
Sud sa vruom vodom (40 stepeni) za
noge. Dva suda za vodom od 15-20 stepeni
Celzijusovih. Dve komprese (meki runi
pekiri). Sud sa ledenom vodom. Turski
pekir.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti slike
ispod)
1 soba treba da je topla, bez promaje.
Pacijent treba da ima dobru cirkulaciju i da
mu bude toplo. U suprotnom, tretman ne
treba izvriti.
2 treba da stopala stavi u sud sa
vruom vodom, a hladne komprese treba
da mu se stave na glavu i vrat.
3 malo iscedite arav od hladne vode
(15-20 stepeni) i brzo ga obavijte oko

pacijenta na sledei nain: dok dri ruke

gore (ili ih neko dri za njega), gornji levi
kraj arava se stavlja ispod njegove desne
ruke. Potom on spusti desnu ruku, da bi se
arav lepo drao.
4 brzo postavite arav preko prednjeg
dela njegovog tela i potom ispod desne
ruke, koja se posle toga spusti da bi se
arav drao
5 brzo postavite arav preko prednjeg
dela njegovog tela i potom ispod leve ruke,
koja se posle toga spusti da bi se arav
drao
6 arav se postavlja preko njegovih
lea (iz njega), potom gore i preko desnog
ramena. Onda preko grudi, oko vrata i na
kraju preko levog ramena. Tako se krajevi
arava podmeu i stoje pod lea
pacijenta.
7 zatim, stavite arav izmeu njegovih
nogu, tako da je u kontaktu sa svakim
delom tela.
8 energino trljajte i pritiskajte (blagi
udarci na) arav. Napomena: ne trljajte ga
aravom, ve preko arava. Radite brzo,
prekrivi mu celo telo to je bre mogue.
9 arav bi trebalo da se brzo ugreje.
Kada se tretman zavri, dobro obriite
pacijenta suvim aravom i pekirima.
Slika: HLADNA FRIKCIJA
POSEBNE NAPOMENE pacijentu mora
biti toplo pre nego to s epone sa
tretmanom i mora da ima dobru reakciju na
trljanje hladnim pekirom, polivanje vode i
tueve hladnom vodom. Tretman ne treba
da traje due nego to je to neophodno, ali
radite brzo kako pacijent ne bi nazebao.
Ako ne doe do znaajnog zagrevanja,
ubrzo se izgubi efekat tretmana. Potrebna
su najmanje dva asistenta da bi dolo do
najboljih rezultata ove metode.
5 TRLjANjE MOKRIM ARAVOM
TA JE TO ovo je metoda trljanja
vlanim aravom, uz dodatna tri polivanja
vodom.
TA VAM JE POTREBNO tri suda sa
hladnom vodom (sa temperaturama 24, 21
i 18 stepeni), uz sve ono to je potrebno za
prethodno opisanu metodu.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 isti je postupak kao kod prethodne
metode, uz enkoliko izuzetaka:
2 arav umaite u sud sa vodom od 24
stepena. Primenite metodu trljanja i
pritiskanja vlanim aravom (objanjenu
iznad) nakon to su se pacijent i arav
ugrejali. Bez otklanjanja arava, preko
ramena prelite vodu (od 21 stepena) iz
drugog suda, i opet trljajte energino dok
arav ne postane topao. I na kraju prelite
najhladniju vodu iz suda (od 18 stepeni), pa
ponovo istrljajte dok se ne ugreju.
3 tretman zavrite uobiajenim
brisanjem tela.
POSEBNE NAPOMENE oito je da su
ova i sledea frikcija najjae, tako da kao
tonik treba da se primenjuju samo nad
ljudima koji su ve reagovali dobro,

produkujui toplotu, kod onih blaih hladnih

frikcija. (Znajte da je ova metoda jaka kao
tonik, dok se sledea, trljanje ledom,
uglavnom koristi protiv groznice, a ne kao
tonini tretman.)
Slika: TRLjANjE HLADNIM PEKIROM /
TRLjANjE MOKRIM ARAVOM
6 TRLjANjE LEDOM
TA JE TO ovo je metoda trljanja kod
koje se umesto vlane ruke ili hladne
rukavice korisi pare leda.
NA KOJI NAIN POMAE ne koristi se
previe esto kao tonik. Vrednost ove
metode jeste u njenoj moi da sniava
visoku telesnu temperaturu. U tom sluaju,
svaki deo tela zasebno treba da se jedno
vreme trlja i potom obrie, bez frikcije i
pritiskanja rukama. Najbolji antipiretski
(smanjivanje telesne temperature) efekti se
postiu kada se due vreme primenjuje na
kimu.
KAKO SE PRIMENjUJE primenjuje se
slino kao i metoda trljanja vlanom rukom
i hladna frikcija, samo to je kod ove
metode potrebno mnogo paljivije pokriti
krevet plastinim amterijalom i pekirima.
Svuda stavite turske pekire tako da upiju
vodu kada bude kapala sa koe. Led se
moe drati u ruci, mada je bolje ako se
zavije u jedan ili dva sloja gaze.
OPREZ ako je potrebno, hladne
komprese (runi pekiri potopljeni u hladnu
vodu i isceeni) mogu se primeniti na
glavu, vrat, a i srce. U sluaju tifusne
groznice, hladne tretmane ne primenjujte
na abdomen.
7 TRLjANjE SOLjU
TA JE TO ovo je tonina frikcija koja
ima istu blagost efekta poput hladne
frikcije, ali je potrebno manje telesne
toplote za reakciju.
Hladna frikcija je nekako laka za
promenu i eese koristi, ali za one koji
slabo reaguju na hladnu vodu, ova metoda
je idealna.
NA KOJI NAIN POMAE poto se ne
primenjuje velika koliina hladne vode na
telo, ova metoda ne iziskuje neku veu
reakciju tela. Zbog toga je ona veoma
korisna. A korisna je u jaanju opteg
telesnog otpora, poboljavanju usporene
cirkulacije, kod niskog krvnog pritiska,
opte slabosti, slabe izdrljivosti i estih
prehlada.
TA VAM JE POTREBNO jedan
kilogram soli (najbolje je da bude krupna
so). Suda za vodom ua stopala (40 stepeni
temperatura). Dva turska pekira za pranje.
Kapa za tuiranje. Jedan arav.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 pobrinite se da soba bude skroz topla
i bez promaje. Okvasite so hladnom

vodom. (Okvasite je toliko da se moe

zalepiti za kou. Ako je previe okvaena,
frikcija nee imati efekta. Vano je da prvo
proverite na svojoj ruci koliko je vode
potrebno za so, pre nego to poente sa
tretmanom.)
2 pacijent moe da stoji ili sedi na
stolici. Kako god da bude, njegova stopala
treba da budu u sudu sa vruom vodom.
3 stojei sa strane, odradite svaki deo
tela zasebno. Ramena, ruke i ake okvasite
vruom vodom iz suda. Zatim, ovlaenu so
nanesite svuda po koi. Jednom rukom
pridravajui njegovu ruku, trljajte goredole dok koa ne pone da sjaji. Manje
trljajte ako mu je koa osetljiva.
4 ovim redom idite: desna ruka, leva
ruka, desna noga, leva noga, prednji i
zadnji deo lea (istovremeno), bone
strane trupa i kukovi, prednji i zadnji deo
kukova (pacijent mora pritom da stoji).
5 tretman zavrite tuiranjem ili
potapanjem celog tela u kadu, kako bi se
so potpuno otklonila sa tela. Na kraju ga
obriite brzim trljanjem uz pomo suvog
pekira.
-OSMI DEOKVAENjE
SUNER ZA GROZNICU
TOPLI SUNER
HLADNI SUNER
MLAK SUNER
NEUTRALNI SUNER
TA JE TO kvaenje vodom po osobi
koja ima groznicu je stari lek koji su
dananja pokolenja zaboravila. U ovu
svrhu, umesto sunera, obino se koristi
neka vlana obloga.
NA KOJI NAIN POMAE znaajno
pomae protiv groznice; svi znamo kako to
moe biti opasno ako telesna temperatura
postane previsoka. Vano je znati da osoba
sa groznicom moe 1) imati vruu, suvu
kou (jer njegovo telo ne odaje toplotu
onoliko brzo koliko je produkuje) ili 2)
hladnu, vlanu kou (jer njegov mehanizam
za regulaciju temperature ne funkcionie
kako treba usled infekcije). Ova metoda se
na jedan nain primenjuje u sluaju vrue
suve koe, a na drugi u sluaju hladne i
vlane. Kada osoba ima groznicu, mora da
pije vode. Kao to voda gasi vatru u
zgradama koje je zahvtaio poar.
TA VAM JE POTREBNO potrebno vam
je ebe ili jo jedan arav, lavor sa vodom,
2-3 tirska (gruba) pekira, 1-2 pekira za
pranje (ili mekani morski suner), flaa sa
vruom vodom i jedan termometar.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1

pacijenta
pokrijte
pamunim
ebetom, an ne obinom posteljinom (da se
ne bi ovlaila). Zatitite krevet pekirima,
jer se svaki deo tela kvasi.
2 kvasite svaki deo tela ponaosob ovim
redom: ruke, grudi, abdomen, noge,
stopala, i na kraju lea.

3 okvasite sve bez trljanja ili frikcije

(voda koja ostane na koi e ispariti, zbog
tlesne toplote usled groznice).
4 kada zavrite sa kvaenjem, pokrijte
telo suvim pekirima i blago ga obriite.
Koa moe da ostane samo malo vlana,
osim ako e pacijent nazepsti. Pobrinite se
telo paijenta bude suvo pre nego to se
vrate posteljine na krevet.
5 pobrinite se da tokom ili nakon
tretmana nema promaje u sobi, i pazite da
pacijent ne nazebe.
6 ako je sklon nazebu, na stopala moe
mu se staviti flaa sa vruom vodom.
izmerite mu temperaturu 30 minuta
kasnije.
ETIRI VRSTE SUNERA evo etiri
osnovne vrste sunera za groznicu:
Topli suner voda treba da bude
onoliko vrua koliko pacijent moe da je
podnese. Ova metoda ga oputa i pomae
da lake zaspi. Ipak, najvie se koristi protiv
groznice u sluajevima nazeblosti osobe. A
ako pacijent jeste nazebao, toplu kupku
stopala ili fomentaciju, kako bi mu pomogli
da se preznoji i radi dovoenja vie krvi do
koe.
Kada se ova metoda primenjuje 40-45
minuta, telesna temperatura se nee tako
brzo povisiti kao nakon primene hladnog
sunera. Kada se primenjuje bilo koja vrsta
sunera, treba ii ovim redom: ruke, grudi,
abdomen, noge, bedra, ea. Otkrijte jeda
po jedan deo tela, obriite ga dobro i onda
ga pokrijte pre nego to preete na sledei.
Kod primene toplog sunera, materijal
treba vie puta potopiti za svaki deo tela.
Hladni suner (20-26 stepeni) ovo je
temperatura vode koja se najee koristi u
sluaju vrue i suve koe, kada ne postoji
rizik od nazeba. Svaki deo tela treba
nekoliko puta odraditi i/ili ceo postupak
moe da se ponavlja dok s ene dobije
eljeni efekat. Rezultati e zavisiti od
temperature vode i trajanja tretmana.
Hladna kompresa ili pekir za pranje
moe se staviti na elo ili pazuh. Frikcijom
(trljanjem) se krv dovodi do povrine,
pojaava cirkulacija i ubrzava proces
hlaenja.
Mlak (27-33 stepena) i neutralni
suner (34-37 stepeni) daju se radi
oputanja, odmaranja i kao pomo da se
lake zaspi. Efekti su isti kao kod neutralne
kupke (opisane na sledeim stranicama).
Nekada se ove dve metode koriste protiv
groznice, mada u tome nisu ba efikasne.
Njihov glavni zadatak jeste da oveka koji
ne moe lako da zaspi pripreme za lep san.
Kod primene obe od metoda, blago
briite kou, uz to manje trljanja. Radi
rashlaivanja pacijenta, tretman moe da
traje due da bi dolo do vie isparavanja.
Na kraju ga pokrijte i pustite ga da zaspi.
DRUGI DEO:
VODE

DIREKTNA PRIMENA

-DEVETI DEOKROPLjENjE VODOM

TA JE TO metoda presipanja vode iz
suda na deo ili celo telo. Brzo se i relativno
lako primenjuje, esto u kombinaciju sa
drugim metodama, uglavnom na kraju
tretmana.
NA KOJI NAIN POMAE ova metoda
(strunjaci je zovu afuzija) daje efekte
koja nijedna druga ne moe dati. Odreena
koliina vode prelazi preko dela ili celog
tela, iji efekat nije slian ni od jedne druge
terapije, a lakose primenjuje kod kue.
1 KROPLjENjE CELOG TELA
TA JE TO celo telo se preliva vodom.
NA KOJI NAIN POMAE obino se
koristi kao tonik, radi jaanja tela. U tu
svrhu, temperature ove vode moe
postepeno da se smanjuje.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 moe se primenjivati zajedno sa ili na
kraju nekog drugog tretmana ili moe biti
zaseban tretman. esto se koristi nakon
kupke celog tela, metode trljanja solju, itd.
Videti odeljak o toninim frikcijama za vie
informacija o ovim metodama.
2 prvo treba ugrejati pacijenta. Ako se
to radi u kadi, moe ili da sedi ili da stoji.
Ako stoji, stopala treba da budu u sudu sa
vruom vodom. kako god uradio, hladna
kompresa treba da mu se stavi na glavu.
3 pripremite tri suda sa vodom i
razliitim temperaturama, u zavisnosti od
efekta koji elite da postognete.
4 u prvom sudu temperatura vode
treba da je 38, 32 i 29 ili 27 stepeni. Ovo e
izazvati blagi tonini efekat (a ako je
pacijent upravo zavrio sa nekom toplom
kupkom, moe se koristiti nia temperatura
vide za svaki sud ili se mogu koristiti samo
dva suda).
5 u ostalim sudovima temperatura vode
treba da se smanjuje tako da u treem
bude 10-15 stepeni.
6 nakon svakog kropljenja vodom iz
suda, energino istrljajte pacijenta i dobro
ga obriite pekirima.
2 LOKALNO KROPLjENjE VODOM
LOKALNO
KROPLjENjE
TOPLOM
VODOM
LOKALNO KROPLjENjE NEUTRALNOM
VODOM
LOKALNO
KROPLjENjE
HLADNOM
VODOM
LOKALNO NAIZMENINO KROPLjENjE
POSEBNE METODE
TA JE TO odreeni deo tela se preliva
vodom.
NA KOJI NAIN POMAE ovo su
jednostavne, kratke metode koje se
primenjuju u brojnim situacijama. glavna
meu njima je 1) kropljenje kukova
hladnom vodom nakon tople (plitke)

polukupke, i nakon tople sedee kupke. U

oba sluaja se primenjuje radi balansiranja
cirkulacije u karlici, koja posle toga moe
nazepsti. 2) Primena manje ili vee koliine
vode na neki deo tela u sluaju tano
odreenih fizikih problema. Ove posebne
metode se opisane odmah ispod.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti slike
ispod) (Kod lokalnog kropljenja vodom,
ona treba da pada sa visine od 7,5-10 cm
do 30-60 cm na dati deo tela. Ova visina
zavisi od stanja tog dela tela i eljenih
efekata.
Lokalno kropljenje toplom vodom
ublaava bol, gdde god da se primenjuje.
Poto se brzo primenjuje, dobija se
momentalni tonini efekat koji obnavlja
snagu.
Lokalno kroljenje neutralnom vodom
oputa pacijenta; naroito kada se primeni
na kimu, pomae u oputanju nerava i
omoguava lep san.
Lokalno kropljenje hladnom vodom ako
se kratko primenjuje, ima stimuliui i
tonini efekat, a ako due traje, smanjuje
kongestiju i zapaljenje, i pospeuje
aktivnost belih krvnih zrnaca kod bolesti
koja se povlai.
Slika: KVAENjE SUNEROM
Lokalno naizmenino kropljenje moan
tonik i stimulans. Izaziva fluksiju (vea
koliina krvi) u obolelom delu tela i
derivaciju (izvlaenje krvi) iz drugih delova.
Takoe pospeuje aktivnost belih krvnih
zrnaca. Zato je ova metoda veoma korisna
u leenju infekcija, kada je oboleli deo tela
nemogue ili nepraktino potapati u vodu
(poput priteva i potkonih ireva na trupu
ili butinama).

POSEBAN NAIN KROPLjENjA VODOM

POSEBNE PRIMENE evo nekoliko
posebnih metoda
lokalnog kropljenja
vodom: 1) lokalna primena na ruku, aku,
stopalo, i drugo: drite dati deo tela iznad
nekog suda, dok iz drugog prelivate vodu
na njega. 2) Lokalna primena na kimu:
pacijent treba da sedne na ivicu kade ili na
stolicu koja se stavi u kadu. Tada se voda
preliva preko obolelog dela tela. 3) Lokalna
primena na glavu: treba da legne na krevet
ili sto, tako da mu glava bude vani a jedan
sud ispod njega. Moete mu i rukom
pridravati glavu.
-DESETI DEOPARCIJALNE KUPKE
1 NAIZMENINE KUPKE
NAIZMENINE KUPKE ZA AKU ILI
RUKU
NAIZMENINE KUPKE ZA STOPALA
NAIZMENINE KUPKE ZA NOGE

POSEBNE METODE
TA JE TO potapanje ake, ruke i ake,
stopala ili noge i stopala u u lavor ili kadu
sa vodom. Metoda je i jednostavna i
efikasna.
NA KOJI NAIN POMAE naizmenina
kupka (ili naizmenina primena tople i
hladne vode) predstavlja naizmenino
potapanje odreenog dela tela u vruu i
hladnu
vodu.
To
rezultira
jakim
smenjivanjem kontrakcije i dilatacije krvnih
sudova, i dovodi do opteg poboljanja
cirkulacije. Otklanja otpadne produkte iz
obolelog dela tela i znaajno poboljava
brzinu protoka krvi. Takoe se poveava i
koliina
sveeg
kiseonika,
hranljivih
materija, belih i crvenih krvnih zrnaca.
Naizmenine kupke za ake, stopala, ruke
i noge veoma su korisne u sluajevima
preloma, artritisa (i reumatoidnog i
osteoartritisa),
kongestivne
glavobolje,
edema, istegnua, uganua, povreda
(nakon 24 sata), infekcija, limfangitisa (2-3
puta dnevno) oteene venske cirkulacije i
ireva na ronjai.
TA VAM JE POTREBNO dva suda,
dovoljno velika da se u njega mogu uroniti
udovi. Ako je potrebno, mogu se koristii i
detaljno
oiene
kante.
Medicinski
strunjaci preporuuju da se u sluaju
otvorenih rana u vodu stavi neki antiseptik.
Takoe su vam potrebni termometar i
pekir. Moda vam bude trebao i bokal, za
povremeno dodavanje vrue vode, kao i
kocke leda za hladnu vodu. Ponekad je
potrebna i hladna kompresa (runi pekir
umoen u hladnu vodu) ili kesa sa ledom.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti slike i
dijagram ispod)
1 stavite ud u vruu vodu (40-43
stepena) i drite tako 3-4 minuta. Posle
toga ga stavite u u hladnu (hladnu vodu sa
esme ili ledenu) i drite tako pola minuta
do minut.
2 ponite sa primenom vrue vode, a
zavrite tretman hladnom. Napravite 6-8
promena iz vrue u hladnu vodu (3-4
serije). Obino se vrua voda primenjuje 34 minuta, a hladna pola minuta do minut.
Prvo ponite sa vruom vodom, iju
temperaturu treba da poveavate kako
vreme odmie. Dodajte toplu vodu
prelivanjem preko sopstvene ruke; dodajte
je dok vam se jedan od udova nalazi u
hladnoj vodi. Ponekad je potrebna i hladna
kompresa (runi pekir umoen u hladnu
vodu) ili kesa sa ledom da se stavi na glavu
ili zadnji deo vrata, u sluaju da je oteen
vei deo tela ili se pacijent osea
malaksalo. Stavite kesu sa ledom na
predeo srca, ako mu je puls preko 80
otkucaja u minuti(kod ozbiljnijih sluajeva,
najbolje je puls proveravati svakih 5 minuta
tokom tretmana).
3 na kraju dobro obriite leeni ud.
Neka se pacijent posle ovoga odmori pola
sata.
DODATAK ne primenjujte vodu ija je
temperatura via od 43 stepena; u
sluajevima oboljenja krvnih sudova nogu i
stopala, temperatura ne sme da prelazi 40

stepeni. Previe vrua i hladna voda ne

treba da se primenjuju kod dijabetiara i
onih sa perifernim vaskularnim oboljenjem.
A kada je u pitanju reumatoidni artritis,
tretman treba zavriti vruom vodom, a ne
hladnom.
Slika: KROPLjENjE VODOM
TRI POSEBNE VRSTE NAIZMENINE
KUPKE

evo
tri
vrste
posebnih
naizmeninih kupki koje vam mogu
koristiti:
Naizmenina kupka za aku ili ruku
mogu se koristiti dva veoma duboka suda.
Postupak je opisan iznad. Voda treba da
bude to vrelija, koliko pacijent moe da
izdri. Ova kupka je od velike koristi kod
trovanja krvi usled inficirane ake ili ruke.
Takoe, pomae i kod krvarenja iz nosa.
Naizmenina kupka stopala ova
naizmenina kupka (sa dva suda) je
naroito
korisna
kod
kongestivne
glavobolje, pri kojoj je dobro istovremeno
primenjivati i hladnu kompresu na glavu (ili
na glavu i vrat). Takoe s eprimenjuje kod
infekcija stopala, neuropatske artropatije
lanka, tuberkuloze lanka, oboljenja
kostiju stopala i gangrene (ubrzava
formiranje demarkacione zone).
Naizmenina
kupka
nogu

naizmenina primena tople i hladne vode

na noge, za ta su potrebna dva suda
dovoljno duboka da se noge mogu potopiti
do kolena ili jo vie (mogu se koristiti
detaljno oiene pocinkovane kante).
Potrebne su i hladne komprese za glavu i
vrat, a moda i kesa sa ledom za srce.
Vrua voda se primenjuje 2-3 minuta, a
hladna 20-30 sekundi, u ukupnom trajanju
od 5-30 minuta (u sluaju venskog ira,
vrua voda se primenjuje samo 1 minut,
inae e se stanje pogorati!). Kupka je
nroito korisna za edem nogu. Nakon 2-3
tretmana mogu da se dodaju kocke leda u
hladnu vodu. Na kraju tretmana moe se
primeniti i jaka frikcija na stopala i noge.
PET
POSEBNIH
PRIMENA
NAIZMENINIH KUPKI evo informacija
koje e vam biti od koristi:
1 artritis (osteoartritis) ponite sa
temperaturom od 43 stepena, pa nakon 4
minuta, primenjujte hladnu vodu sa esme
1 minut. Tako radite 4-6 puta i zavrite
tretman vruom vodom. Temperatura vrue
vode treba postepeno da se poveava na
46-49 stepeni, a od hladne vode da se
sniava dok ne postane ledena. Ova
metoda se primenjuje jedanput ili dvaput
dnevno.
2 infekcije i celulitis razlika u
temepraturi izmeu vrue i hladne vode
treba da bude to vea, ali onoliko koliko
pacijent
moe
podneti.
Ponite
sa
temperaturom od 43 stepena i poveavajte
je koliko pacijent moe izdrati. Moe se
krenuti onda odmah sa ledenom vodom i
zavriti tretman isto ledenom vodom. Tako
se radi 5-6 puta, a primenjuje 2-3 puta
dnevno.
3 slaba cirkulacija uzrokovana
oboljenjem krvnih sudova - ponite sa

temperaturom od 40 stepena. Primena

vrue vode traje 3 minuta, a hladne pola
minuta.
4 uganut lanak temperature vrue
vode 43 stepena, a ova druga da bude
ledena. Tretman se zavrava ledenom
vodom. (Zapazite da se ovde koristi i vrua
i hladna voda. Kada se koristi samo hladna,
i bol i vreme opravka due traju.)
5 slabo, iskrenuto stopalo
primenjuje se isti tretman ako kod artritisa.
2 TOPLA KUPKA STOPALA
TA JE TO ovo nije malopre opisana
naizmenina kupka stopala (iz odeljka
Naizmenine kupke). Ovo je kupka bez
prekida u toploj vodi.
NA KOJI NAIN POMAE kada se
stopala stave u toplu vodu, viak krvi koji
se nalazi u drugim delovima tela silazi u
noge i stopala. Ovo pomae celokupnoj
cirkulaciji krvi u telu i ublaava kongestiju u
mozgu, pluima, abdominalnim i kralinim
organima. Krv prelazi iz jednog u druge
delove tela; celom telu se tako pomae.
Takoe pomae u suzbijanju infekcija i
bolesti tokom hladnog vremena, kada
moete lako dobiti prehladu, upalu grla, itd.
Telo je nazeblo, ali topla kupka ga onda
zagreva i stimulie cirkulaciju.
I na kraju, kada je ovek nervozan i
iscrpljen, stopala postaju hladnija, a
cirkulacija krvi slaba i neravnomerna. Topla
kupka stopala otklanja nervnu napetost,
smanjuje kongestiju u mozgu i odrava
cirkulaciju.
Na taj nain ova metoda moe da sprei
ili ublai prehlade i glavobolje, da stimulie
cirkulaciju kada su stopala hladna, ublai
greve u predelu karlice, kongestiju u
grudima i karlici, zaustavi krvarenje iz
nosa, doprinese oputanju i pripremi
pacijenta za odreeni tretman sa hladnom
vodom (poput tuiranja hladnom vodom, i
slinog).
TA VAM JE POTREBNO jedan sud za
stopala ili vea i dublja kanta, poput one od
oko 20 litara, ili neki dublji kotao.
Termometar radi provere temperature
vode. to pak moete uiniti i sa svojim
laktom (39-43 stepena). Pekir za kupanje.
ajnik ili lonac za kuvanje vode. lavor sa
hladnom vodom. Bokal ili (dipper??) za
dodavanje vrue vode. dva ebeta za
uvijanje pacijenta. Hladna kompresa (runi
pekir umoen u hladnu vodu) za vrat, ako
je potrebno. Zatita za pod ili krevet
(materijal od gume ili plastike, ili novine).
Slika: NAIZMENINE KUPKE
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 soba treba da bude topla, bez
promaje. Ispod stopala na pod stavite
plastini materijal, a preko njega pekir.
Sud za stopala napunite vodom (40
stepeni), tako da malo prelazi lanke.

Testirajte temperaturu termometrom ili

svojim laktom.
2 pacijentu unapred objasnite ta ete
raditi. Neka stopala stavi u spomenuti sud,
i pokrijte ga ebetom (ako sedi, dobro ga
pokrijte). Ako lei, sud sa vodom ne sme da
dodiruje njegov list na nozi.
3 polako dodajte vruu vodu, da se
temperatura povisi na 44-46 stepeni.
Sipajte vodu u sud, stavivi ruku izmeu
vode koja tee i njegovih nogu, i meajujui
je po malo dok je tako dodajete.
4 nastavite sa kupkom 10-30 minuta, u
zavisnosti od eljenog efekta. Drite mu
hladnu kompresu na glavu. Hladna
kompresa je naroito vana ako se topla
kupka primenjuje due vreme, ako je
pacijent u sedeem poloaju i uvek ako je
sklon nesvestici, ako je malaksao.
5 kada se stopala izvade iz suda sa
toplom vodom, brzo ih prelijte hladnom. Ta
voda treba da dotakne i dorzalnu (gornju) i
plantarnu (donju) stranu stopala. U
odreenim sluajevima hladna voda se
ipak ne primenjuje.
6 - sklonite sud za stopala i brzo ih i
dobro obriite pekirom, naroito delove
izmeu prstiju. Ako se pacijent preznojava,
detaljno ga obriite pekirom.
OPREZ topli kupku stopala ne
primenjujte
nad
onima
koji
imaju
otvrdnjene arterije u stopalima ili ako im je
oteen oset dodira na stopalima.
3

(PLITKA)
STOPALA

HLADNA

KUPKA

TA JE TO ovo je kupka stopala u

hladnoj plitkoj vodi.
NA KOJI NAIN POMAE izaziva
refleksne kontrakcije krvnih sudova u
mozgu, organima u karlinom delu, i jetri.
Takoe izaziva kontrakciju miia u
materici, beici, stomaku i crevima.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 skoro je sve isto kao kod tople kupke
stopala
2 voda treba da bude duboka samo 510 cm, a temperatura 7-15 stepeni.
3 sve treba unapred pripremiti. Stopala
treba najpre ugrejati, a tokom kupke ih
treba trljati rukama ili jednu o drugu.
4 kupka treba da traje 1-5 minuta. Posle
toga se stopala dobro obriu i obavezno
ugreju.
OPREZ ova metoda se ne primenjuje
tokom
menstrualnog
ciklusa
ili
u
sluajevima akutnog zapaljenja plua,
abdomena ili karlice.
4 SEDEE KUPKE
HLADNA SEDEA KUPKA
HLADNA
SEDEA
KUPKA
SA
TRLjANjEM
DUGOTRAJNA
HLADNA
SEDEA
KUPKA
NEUTRALNA SEDEA KUPKA
VRELA SEDEA KUPKA
REVULZIVNA SEDEA KUPKA
NAIZMENINA SEDEA KUPKA

TA JE TO sedea (sitz) potie od

nemake rei sitzen, to znai sedeti.
Sedea kupka jeste sedenje u vodi. Prisnic,
jedan Austrijanac koji je vodu smatrao
lekovitim sredstvom, koristio je sedeu
kupku protiv zatvora i drugih oboljenja
karlice i abdomena.
NA KOJI NAIN POMAE u prirodnim
leilitima (zovu ih sanatarijumi) koriste
se posebne kade za sedenje (sa jo jednim
sudom za stopala), ali vi moete koristiti
obian sud, koji bi trebalo privrstiti
drvenim daskama da se ne bi pomerao.
Jedan manji sud ili lavor moe da se koristi
za stopala (koji uvek ide uz sedee kupke).
Za toplu sedeu kupku moe se koristiti i
obian sud, ali treba da bude dovoljno
dubok da voda moe dosei pupak
(tehniki, ova poslednja metoda se zove
topla polukupka, a ne sedea kupka, mada
su efekti prilino slini).
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod) temperatura vode menja efekat
sedee kupke. Najpre emo objasniti kako
se primenjuje sedea kupka, a onda i onih
pet vrsta sedeih kupki i o tome kada mogu
biti od pomoi.
1 pomozite pacijentu da ue u kadu, i
zatitite njegovu kou stavljanjem pekira
na lea i ispod kolena. Potom ga pokrijte
ebetom i namestite tako da se ne ovlai.
Voda treba da pokrije kukove i dosegne
abdomen. Temperatura vode od kupke za
stopala treba da bude nekoliko stepeni
vea nego od one za sedeu kupku.
2 trajanje sedee kupke zavisi od
njenog trajanja i efekta koji eli da se
postigne. Najee traje 3-8 minuta.
3 kod hladne sedee kupke moe se
primeniti i frikcija (trljanje) ako je pacijentu
hladno ili radi pojaavanja efekta. Tretman
sa toplom sedeom kupkom moe se
zavriti rashlaivanjem vode minut-dva,
sipanjem hladne preko kukova i butina.
Hladne komprese (runi pekiri umoeni u
hladnu vodu) na glavu i vrat moraju se
koristiti kod primene tople sedee kupke.
Slika: SEDEA KUPKA KUPKA STOPALA
EST RAZLIITIH VRSTA SEDEE
KUPKE evo pet osnovnih naina primene
sedee kupke:
Hladna sedea kupka (13-24 stepena;
kupka za noge je 40-43 stepena) trajanje:
8 minuta. Vode treba biti dovoljno da
pokrije kukove i dosegne abdomen. Trljajte
kukove radi poboljanja cirkulacije. Mogu se
koristiti rukavice za frikciju. Ako voda
cirkulie u kadici (kree se), efekat e biti
jo jai. Ako tretman traje 2-4 minuta,
imae velikog efekta na cirkulaciju u karlici
i miiima creva, beike i materice. Ti efekti
su jo vei ako je temperatura vode izmeu
13 i 24 stepena i ako se primeni energina
frikcija. Tako se dobija hladna sedea kupka
sa trljanjem, koja je veoma korisna u
sluaju zatvora, subinvolucije, i ubrzanje
procesa apsorpcije rezidualnog zadebljanja
nakon karlinih infekcija.

Dugotrajna hladna sedea kupka

hladna kupka koja traje 15-40 minuta.
Temperatura sedee kupke je 20-30
stepeni, a od kupke za noge 40-43 stepena,
ali moe
se poeti i sa veom
temperaturom koja se postepeno sniava
do odreene take. Ova kupka ni u kom
trenutku ne sme izazvati nazeb, dok trljanje
nije poeljno. Ako je potrebna toplota,
moe se na kimu primeniti fomentacija ili
flaa vrue vode uvijena u neto. Ova
metoda izaziva jake kontrakcije krvnih
sudova u karlici i miinom zidu materice.
Koristi se kod subinvolucije.

NA KOJI NAIN POMAE temperature

vode i trajan je kupke odreuju njene
efekte. Temperatura je obino 38-41 stepen
i uglavnom traje 2-30 minuta. Moe se
koristiti kao priprema za odreeni tretman
hladnom vodom. Ako previe dugo traje (ili
je temperatura velika), doi e do obilnog
preznojavanja.

Naizemnina sedea kupka potrebna

su dva suda sa vodom, jedan do drugog.
Jedan napunite vruom vodom (41-46
stepeni), a drugi hladnom (13-18 stepeni).
Primenite hladne komprese na glavu i vrat.

NA KOJI NAIN POMAE neutralna

kupka (34-36 stepeni) se primenjuje radi
oputanja pacijenta i omoguavanja da
lake zaspi. To postie uravnoteenjem
cirkulacije i, time, smanjivanjem koliine
krvi u mozgu i kimenoj modini. Kada se
primenjuje zbog nesanice, treba to uiniti
tik pred spavanje.

Topla kupka moe izazvati znojenje,

ublai bol kod miinog reumatizma, smanji
greve miia kod artritisa, kao i bol. Po
malo izaziva efekte blage groznice, ako je
potrebno (kao u sluaju bruceloze). Takoe
poboljava
metabolizam
i
perifernu
Neutralna
sedea
kupka
(33-36 cirkulaciju.
Moe
da
povisi
telesnu
stepeni; kupka za noge je 39-41 stepen) temperaturu, ublai bol, umor i kongestiju
ova kupka traje 20 minuta do 1-2 sata. unutranjih organa.
Oputa pacijenta i omoguava laki san.
Umereno toploj sedeoj kupki (38-39
Vrela sedea kupka ponite sa stepeni) moe biti od koristi u ublaavanju
temperaturom od 38 stepeni, i brzo je opistotonosa (tetanus dorsalis) usled
povisite na 41-46 stepeni (kupka za noge: tuberkuloze, meningitisa i drugih oboljenja
43-49 stepeni; kao i obino, temperatura vezanih za zategnutost miia.
kupke za noge treba da bude 2 stepena
via od temperature sedee kupke).
KAKO SE PRIMENjUJE
Tretman
obino
traje
3-8
minuta.
1 stavite pacijenta u kadu sa vodom
Rashlaujte glavu. Pred kraj tretmana temperature 37 stepeni, koja se zatim
rashaldite vodu do neutralne, i neka traje povisuje na 38-41 stepena. Kupka treba
1-3 minuta. Ako je dolo do preznojavanja, dalje da traje 2 minuta, ne preko 20
prelite hladnu vodu preko ramena i grudi minuta. Slobodno mu dajte da pije hladnu
pacijenta. Od velike je koristi kod vodu i rashlaujte mu glavu. Moda bude
dismenoreje i bola u karlici razliitih uzroka. bila kesa sa ledom za srce i zadnji deo
U sluaju dismenoreje, vodu ne treba vrata. paljivo ga posmatrajte.
rashlaivati.
2 pred kraj kupke voda se moe
rashladiti dodavanjem hladne vode (ako
Revulzivna sedea kupka - ponite sa pacijent moe da podnese), ili tuiranjem
temperaturom od 38 stepeni, i brzo je odmah nakon nje.
povisite na 41-46 stepeni (kupka za noge:
43-49 stepeni). Tretman traje 3-8 minuta.
OPREZ kupka se ne primenjuje nad
Rashlaujte glavu hladnom oblogom na onima koji pate od sranih i vaskularnih
elo ili zadnji deo vrata. tretman zavrite oboljenja,
dijabetesa,
vaskualrnih
prelivanjem hladne vode (13-18 stepeni) poremeaja, visokog krvnog pritiska i
preko kukova. Ova metoda je odlina malignih oboljenja.
pomo
kod
hroninih
inflamatornih
problema
sa
karlicom
(salpingitis,
2 NEUTRALNA KUPKA (CELOG TELA)
parametritis, celulitis, nokturija usled
I KUPKA BEZ PREKIDA
hipertrofine prostate, i drugo).

-JEDANAESTI DEOKUPKE CELOG TELA

TA JE TO kupke celog tela (ili metoda
uronjavanja celog tela) su obine kupke u
kadi, priemu se najvei deo tela uroni u
vodu. Razlika izmeu ovih kupki i obinog
kupanja
je
u
paljivom
regulisanju
temperature vode i posmatranju da li je
dolo do eljenih efekata.
Mogu se primenjivati razliite vrste ove
kupke, ali najverovatnije e vam trebati
samo est u vaem domu. Evo ih:
1 TOPLA KUPKA (CELOG TELA) I
UMERENO TOPLA KUPKA

Takoe je odlina za oputanje nervne

napetosti. Isprobajte na sebi ovu metodu
kada ste u takvom stanju, i videete kako
e vas lepo opustiti!
Neutralna kupka se primenjuje i u sluaju
anksioznosti, hronine dijareje, multipl
neuritisa, opekotina (samo deo tela koji je
opeen se stavlja u vodu), nervna
iscrpljenost ili razdraljivost, i oboljenja krvi
i krvnih sudova (kada se ne sme koristiti
previe topla i hladna voda, kao u sluaju
dijabetesa i arterioskleroze).
I poslednje ali ne manje vano, ovu
metodu sa uspehom primenjuju strunjaci i
u leenju ludila. Kod ovog stanja postoji
viak krvi u mozgu (zbog velike napetosti i

uzbuenog stanja uma). Neutralna kupka

neprimetno ali i neumitno dovodi do
ravnomerne cirkulacije krvi po celom telu.
Struno osoblje je jednom prilikom nad
nekom osobom primenjivala neutralnu
kupku danima. Prikladna cirkulacija tako
otklanja grozniavo stanje mozga i bolje ga
ishranjuje, te ga na taj nain vraa u
normalno stanje.

nekom mekom etkom ili krpom. Onda bi

trebalo malo da veba nekako, i da se po
sebi istrlja vazelinom ili lanolinom. Dok je
on van kade, kadu treba oistiti sapunom i
vodom. Neki preporuuju da se satvi i
antiseptik, naroito ako je neka infekcija u
pitanju.
Nakon
detaljnog
ispiranja
(detaljnog!), sipajte sveu vodu u kadu
tako da pacijent moe ponovo ui u nju.

Poto se ova kupka najvie koristi u

sluajevima manija, pacijent se mora
stalno nadgledati. Previe uzbueni ili
nasilni pacijenti treba da se uviju u arav
ili ebe, koje treba dobro privrstiti, pre
nego to se kupoka primeni. Trajanje kupke
zavisi
od
postignutog
sedatvnog
/umirujueg/ efekta. /Neutralna kupka/
Moe trajati satima ili danima. U ovom
drugom sluaju, pacijenta treba vaditi iz
kade dva puta tokom 24 sata, treba obratiti
panju na rad njegovih creva, i kou treba
namazati uljem kako se ne bi previe
smeurala. Kupka bez prekida je moda
najbolja metoda kod razdraljivih pacijent
koji pate od ludila. Ona, zajedno sa
metodom vlanog arava, napravila je
preokret u leenju manija Abot i drugi.

Ova metoda je sa uspehom koriena kod

brojnih vrlo ozbiljnih problema, poput
tekih opektoina, bolova, parestezije,
greva, svrabea, pemfigusa, poodmakle
gangrene, obilnog ili stalnog gnoja iz raznih
otvornih apscesa, fistula neprijatnog mirisa,
a smiruje i odmara kod mentalnih problema
i uznemirenosti, manije i alkoholnog
delirijuma tremensa.

KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku

ispod)
1 stavite pacijenta u kadu pune vode,
temperature
34-36
stepeni.
Ako
je
moguno, voda bi trebalo da prelazi preko
nejgovih ramena. Na ivicu kade ispod
njegove glave stavite presavijeni pekir ili
neki jastuk, a teo mu prekrijte pekirom za
kupanje. Rashlaujte mu lice i odravajte
temperaturu kupke. Okvasite mu elo i lice
hladnom vodom.
2 kupka obino traje 15-30 minuta, ali
moe i do 34 sata.
3 pred kraj kupke, vodu snizite za
nekoliko stepeni. Ne briite ga nepotrebnim
trljanjem
i
izbegavajte
nepotrebne
razgovore sa njim. Ako je mogue,
zamraite svetla, i pomozite mu da legne u
krevet da spava.
DODATAK potreban je termometar da
bi se odravala ista temperatura. Pacijentu
treba da bude toplo pre, tokom i nakon
tretmana. Ako je neophodno, pre neutralne
kupke celog tela primenite toplu kupku
stopala. Treba da mu bude ugodno u kadi.
Ako je previe mrav, ispod zadnjice mu
stavite onu gumu za spasavanje. I uvijeni
pekir ispod kolena moe biti od pomoi.
Pobrinite se da na ivicu kade ispod njegove
glave stavite i presavijeni pekir.
OPREZ u odreenim sluajevima
ekcema i prevelike slabosti srca ne treba
primenjivati neutralnu kupku celog tela.
KUPKA BEZ PREKIDA evo dodatnih
informacija o neutralnoj kupki kada traje
due vreme stavite vreu za leanje ili
arav u kadu. Dok je osoba u njoj, ne
treba da dodiruju dno. Ispod glave i peta
stavite
gumene
jastuie.
Poejdini
strunjaci preporuuju da se stopala dre
van vode.
Jednom dnevno pacijentu pomozite da
izae iz kade; neka se okupa sapunom

3 HLADNA KUPKA (CELOG TELA) I

HLADNA KUPKA SA TRLjANjEM
NA KOJI NAIN POMAE kada traje
samo nekoliko minuta, hladna kupka deluje
kao stimulans i tonik. A kada se primenjuje
due vreme, deluje kao antipiretik (sniava
telesnu temperaturu). I tree, kada se
primenjuje hladna kupka sa trljanjem,
predstavlja najefikasnije sredstvo protiv
tifusne groznice.
Ova metoda se najvie koristi u sluaju
prehlada, gripa i groznica.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 temperatura vode treba da bude 1332 stepena. Tretman traje ili samo tokom
jednog uronjavanja ili do 20 minuta i vie
(u zavisnosti od temperature vode,
eljenog efekta i izdljivosti pacijenta).
2 pacijent treba da lice okvasi hladnom
vodom pre nego to ue u kadu, a njegova
koa mora prethodno da se ugreje.
3 tokom ove kupke, pacijenta treba
trljati neprestano ili u estim intervalima.
OPREZ pacijent mora biti ugrejan pre
poetka kupke. Proverite da li jeste tako
dodirom njegove koe. Nakon tretmana ga
stavite u krevet i pobrinite se da mu bude
toplo. Kratka hladna kupka je veoma
korisna u sluaju dijabetesa, gojaznosti,
oboljenja koe, infekcija, arlaha i loe
cirkulacije krvi., kao i kod hroninih
oboljenja, kada su telesne funkcije slabe.
Ali zato, kratka hladna kupka ne treba da
s eprimenjuje kod onih kojima je hladno, ko
je previe iscrpljen, ima slab rad bubrega,
oboljenja srca ili krvnih sudova, ili
hipertirodizam (preterana aktivnost tiroidne
lezde).
4 HLADNA PLITKA KUPKA (HLADNA
PLITKA KUPKA SA TRLjANjEM)
NA KOJI NAIN POMAE ova metoda
je jedan od najjaih tonika u hidroterapiji.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 napunite kadu tako da voda bude
duboka samo 10-15 cm, a temperatura 1824 stepena. Stopala pacijenta treba da
bude ugrejana pre nego to ue u kadu, a

na njegovu glavu treba staviti hladne

vlane pekire.
2 - treba da sedne u hladnu vodu i da
energino trlja svoje ruke, noge i grudi, dok
mu vi trljate lea i kukove. Uzmese hladna
voda i prelije preko njegovih ramena i lea,
i onda se nastavi sa trljanjem. Zatim,
pacijent legne i trlja svoje grudi i abdomen,
a vi njegove noge. Ovo se po eli moe
ponoviti jedanput-dvaput.
3 tretman treba da traje 24 minuta.
Pacijent bi trebalo da izae iz kade sa
blistavom koom. Ako ne bude tako, znai
da se nije postigao pravi efekat. Posle ga
treba ugrejati, da ne bi nazebao.
5 KUPKA SA URONjAVANjEM
TA JE TO ovo je brzo uronjavanje u
kadu sa hladnom vodom. Voda moe biti
plitka ili moe da ispunjava celu kadu. U
odreenom smislu, plitka kupka je bolja za
veinu ljudi, jer podrazumeva viee
prskanja vodom, a manje pravog kontakta
hladne vode sa telom. Ali, oni koji su
izdrljiviji, mogu da budu u kadi punoj
vode.
NA KOJI NAIN POMAE efekti su isti
kao i kod drugih vrsta tonika i frikcija.
Zapravo, ova kupka je veoma slina
hladnoj plitkoj kupki. Glavna razlika je u
tome to se ovde brzo ulazi u i izlazi iz
vode, te ima slabiji tonini efekat od hladne
plitke kupke.
Slika: NEUTRALNA KUPKA i KUPKA BEZ
PREKIDA
6 GRADUATIVNA KUPKA
TA JE TO
- dugotrajna kupka koja
poinje sa toplom vodom, ija se
temperatura postepeno sniava dok voda
ne postane hladna.
NA KOJI NAIN POMAE - ova metoda
je naroito napravljena za sniavanje
telesne temperature na nain koji je mnogo
bolji nego u sluaju dugotrajne hladne
kupke. Najee se primenjuje protiv
groznica, kao to je tifusna, ali se
primenjuje i kao tonik nad zdravim
osobama.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 poetna temperatura vode u kadi
treba da bude 36 stepeni li vie, to zavisi
od
telesne
temperature
pacijenta.
Temperatura vode treba da bude nekoliko
stepeni nia od one u njegovim ustima, dok
njegova koa treba biti ugrejana pre nego
to se pone sa kupkom.
2 pomozite mu da ue u kadu da legne
na jastuk na naduvavanje ili vreu za
leanje (koja se moe napraviti vezivanjem
i privrivanjem arava za kadu).
3 primenite hladne komprese (obloge
umoene u hladnu vodu) na njegovu glavu.
Ponite da sniavate temperaturu vode.
Postepeno je snizite do 29 stepeni.
4 kada temperatura padne ispod 32
stepena, ili im pacijent oseti jezu, treba ga
neprekidno trljati kako bi se krv zadrala u

koi. To e spreiti ili suzbiti nazeblost. U

istu svrhu na njegovu kimu se moe staviti
vea, uska flaa vrue vode. I njegov puls i
temperatura treba paljivo da se prate
tokom kupke. Treba mu meriti temperaturu
svakih 12-15 minuta.
5 im izae iz kade, obavijte ga
aravom i hitro ga obriite. Ako postoji
rizik od nazeblosti ili jeze, hitro ga trlajte
svojimk rukama sve dok se krv ne vrati u
kou. Ako doe do cijanoze (kada koa
poplavi), nekoliko minuta primenjujte
metodu sa toplim ebetom, a nakon nje,
hladnu frikciju.
-DVANAESTI DEOTUIRANjE
TA JE TO - posebni naini tuiranja
primenjuju se u sanitarijumima za prirodno
leenje, ali i tuiranje kod kue moe imati
sline efekte.
1 TUIRANjE VRUOM VODOM
NA KOJI NAIN POMAE uglavnom se
koristi za pripremu pacijenta pred tuiranje
hladnom vodom.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 ponite sa veoma vruom vodom (3840 stepeni) i postepeno poveavajte
temperaturu na 43-46 stepeni li vie.
Trajanje: izmeu 30 sekundi i 2 minuta.
2 moda bude bila potrebna hladna
kompresa za glavu tokom tuiranja
3 ako nema tretmana koji sledi posle
tuiranja vruom vodom, zavrite ga
naglim sniavanjem temperature vode na
32 ili 29 stepeni.
4 brzo obriite pacijenta pekirima i
aravom. Tretman moete zavriti i
rashlaivanjem pacijenta uz pomo suvog
arava.
2 - TUIRANjE VRUOM VODOM BEZ
PREKIDA
TA JE TO ovo je viesatna primena
finog mlaza vrue vode na odreeni deo
tela.
NA KOJI NAIN POMAE koristi se
kod iijasa, brahijalnog neuritisa, upornog
bola u leima, i slinih stanja. Takoe je
dobra za udove sa bolnim edemom. Nije
bitno da li su prisutni otvoreni irevi i
nezaleene rane.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 ugodno postavite pacijenta na stolicu,
krevet ili strunjau. Iznad njega postavljeni
tu treba da izbacuje fin mlaz vode (ne
prejak). Posebno se mora voditi rauna da
se temperatura vode ne promeni previe
(posebno zbog toga da ga ne opee).
2

odrava
se
gornja
granica
temperature, a tuiranje treba da se
nastavi tokom seldea 24 sata.
3 na kraju obriite pacijenta. Ponekad
se pre brisanja primeni i malo hladne vode
sa tua.

TUIRANjE
HLADNOM
PROHLADNOM VODOM

ILI

temperatura ne menja polako, ve naglo se

prebaci na hladnu.

NA KOJI NAIN POMAE ima tonini

efekat i slui za jaanje tela.

NA KOJI NAIN POMAE cilj je da se

telo rashladi i stimulie. Tako se dobija
blagi tonini efekat. Ova metoda se koristi i
za jaanje tela, jer naizmenina primena
vrue i hladne vode pojaava telesni otpor.

KAKO SE PRIMENjUJE prvo se primeni

tuiranje vruom vodom (gore opisano).
Kada se pacijent dovoljno ugreje, naglo se
promeni temperatura vode sa tua, na to
je hladniju moguu. To iznosi 21-32 stepena
za prohladnu vodu, i 13-21 stepen za
hladnu.
POSEBNE NAPOMENE esto se
primenjuje viestruko tuiranje hladnom ili
prohladnom vodom. Prvo se primenjuje
prohladna voda, a pri svakoj sledeoj
rpimeni, temperatura vode se postepeno
sniava.
4 TUIRANjE NEUTRALNOM VODOM
NA KOJI NAIN POMAE primenjuje
se malaka voda, pre svega, u cilju
smirivanja, oputanja i pripremanja za
spavanje.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 ponite sa temperaturom od 38
stepeni, pa je vrlo polao smanjte na 37 do
34 stepena.
2 tretman obino traje 3-5 minuta
3 dobro obriite pacijenata, bez ikakvih
pritisaka na telo ili nepotrebnih frikcija.
Posle toga ga moete smestiti u topao
krevet na spavanje.
5 GRADUATIVNO TUIRANjE
TA JE TO tuiranje uz vie promena
temperature vode.
NA KOJI NAIN POMAE cilj je da se
telesna temperatura postepeno smanjuje,
sa to manje naglih, jakih efekata.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 primenite dugotrajnu ili energinu
parnu kupku. Stavite hladnu komrepsu na
glavu pacijenta pre nego to se tretman
zavri.
2 zaponite graduativno tuiranjesa
temperaturom od 42-43 stepena, i potom
odmah prebacite na vruu vodu (46-48
stepeni).
3 odravajte tu temperaturu dok se
pacijent ne zagreje i ne oseti spremnim za
hladnu vodu. zatim, snizavajte polako
temperaturu dok ne postane hladna (27-32
stepena).
4 tuiranje treba da traje 2-6 minuta;
posle
toga,
brzo
obriite
pacijenta
aravima i pekirima.
5 najmanje sat vremena posle toga ne
sme biti izloen hladnom vazduhu ili
promaji
6 REVULZIVNO TUIRANjE
TA JE TO slian je gore opisanom
graduativnom tuiranju, s tim da se
temperatura prvo poviava, a onda
sniava. Razlika je i u tome da se

KAKO SE PRIMENjUJE
1 ponite sa temperaturom od 40-42
stepena, a onda je postepeno povisite na
43-46 stepeni ili malo vie do toga. Tako
drite dva minuta.
2 kada se pacijent dobro zagreje, naglo
prebacite na hladnu vodu, temperature 1529 stepeni.
3 nakon 5-10 sekundi, vratite opet
nazad na temperaturu od 40-42 stepena, i
drite tako 1-2 minuta.
4 tako radite tri puta (tri izmene sa
vrue vode na hladnu)
5 brzo ga obriite aravima i pekirima
POSEBNE NAPOMENE pre nego to se
krene sa tuiranjem sa naizmeninom
primenom vrue i hladne vode, treba se
prvo naviknuti na revulzivno tuiranje. Pri
revulzivnom tuiranju, vremenom treba
produiti trajanje primene hladne vode.
7 TUIRANjE SA NAIZMENINOM
PRIMENOM VRUE I HLADNE VODE
TA JE TO nagle promene vrue i
hladne vode.
NA KOJI NAIN POMAE ebergini
tonik i fiziki stimulans. Ne treba se
primenjivati pre nego to se telo navikne
na manje intenzivne vrste tuiranja.
KAKO SE PRIMENjUJE
1

ponite
sa
toplom
vodom
temperature 41-43 stepena. Potom brzo
povisite na najviu moguu, koliko pacijent
moe da podnese.
2 naglo prebacite na skroz hladnu vodu,
i drite tako 15-30 sekundi.
3 vratite ponovo na vruu i drite tako
oko 1 minut, a onda ponovo na hladnu 1530 sekundi.
4 uradite tako 3 puta, i zavrite
tuiranje hladnom vodom.
5 dobro obriite pacijenta aravima i
pekirima, i rashaldite ga suvim aravom.
-TRINAESTI DEOMEOVITE KUPKE
1 PARNE KUPKE, ZAJEDNO
RUSKOM KUPKOM I SAUNOM

SA

TA JE TO primena isparavanja od
vrue vode na kou. Ovo nije primena pare,
jer je njena temperatura toliko visoka da bi
uzrokovala teke opekotine.
NA KOJI NAIN POMAE takozvane
parne kupke izazivaju obilno znojenje. To
umnogome pojaava sagorevanje masti i
ugljenih hidrata, te tako dolazi do
otklanjanja vika kilograma. Zbog toga je
parna kupka veoma korisna kod gojaznosti.

Takoe se primenjuje kod hroninog

reumatizma usled gojaznosti, kostobolje,
Brajtove bolesti, hroninog alkoholizma,
zavisnosti od duvana i arterioskleroze, osim
u teim sluajevima.
OPREZ osim u sluaju da se pre, tokom
i nakon tretmana ne popije dovoljno vode,
moe doi do efekta koji dovodi do oseaja
slabosti. Treba napomenuti da 20-minutna
parna kupka poviava telesnu temperaturu
za par stepeni, kao i krvni pritisak.
Ne primenjivati parnu kupku u sluaju
dijabetesa, valvularnog sranog oboljenja,
ekstremne arterioskleroze, i svih stanja
povezanih sa neuhranjenou.
KAKO NAPRAVI SOPSTVENO veina
kua ne poseduje parna kupatila, ali je zto
mogue napraviti ih:
1 za ovu svrhu se moe napraviti soba.
Zidovi treba da budu od neporoznog
materijala, treba da psotoje drvene klupe, i
pod da ima odvodne cevi. Neki izvor
toplote treba obezbediti van te sobe. Pored
toga, tu ili kada za kupanje treba da budu
u susednoj prostoriji.
2 malo, ali vrlo funkcionalno parno
kupatilo moe se napraviti od polovnog
lima. Zavariva ili bilo ko sa malo vetine u
zavarivanju moe ga napraviti za dan-dva.
Ako ste majstor, neete imati nikakvih
potekoa.
3 - postavite neku staru stolicu na pod.
Neka pacijent sedne na nju. Na njega
stavite neko debelo ebe, koje e da
pokriva deo od njegovog vrata do poda.
Ispod stolice stavite elektrini ajnik. Tri
etvrtine ajnika treba da bude ispunjeno
vuom vodom i trebalo bi da isparava pre
engo to se dole stavi. Stavite hladnu
oblogu na glavu, a stopala u toplu vodu.
tretman treba da traje 20-30 minuta, nakon
ega se izvri hladna frikcija ili tuiranje
hladnom vodom. pobrinite se da cev od
ajnika bude okrenuta ka zadnjem delu
stolice. Sve vreme budite uz pacijenta.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti slike
ispod)
1 najpre primenite toplu kupku stopala,
i pritom dajte pacijentu da popije nekoliko
aa vode
2 parno kupatilo teba da bude spremno.
Ako klupa nije topla, pospite po njoj malo
vrue vode. Zagrejte prostoriju na oko 38
stepeni i preko klupe stavite arav od
pamuka.
3 pomozite da mu legne na lea na
klupu

2 - parno kupatilo ili kuica treba da bude

spremna. Ako je u pitanju prostorija i ako
klupa nije topla, pospite po njoj malo vrue
vode. Zagrejte prostoriju na oko 38 stepeni
i preko klupe stavite arav od pamuka.
3 pomozite pacijentu da legne na lea,
tako da mu glava bude na jastuku na
naduvavanje i taman iznad otvora (kao u
parnoj kuici ili ruskoj parnoj kupki).
4 otvor za glavu je postavljen nie;
pekir umoen u ledenu vodu se stavi oko
vrata ili ga dodiruje preko otvora za vrat.
5 druga hladna, vlana obloga se
stavlja preko slepoonih arterija (koje se
nalaze iznad i malo ispred uiju). Trea
obloga se stavlja preko srca (ponekad je
potrebna kesa sa ledom preko srca).
6 ukljui se para i temperatura
postepeno poveava do 46-49 stepeni.
Jedna mala koliina pare mora stalno da se
izbaci,
kako
bi
se
odrala
visoka
temperatura.
7 paljivo posmatrajte pacijenta; stalno
menjajte one obloge za glavu i vrat. Dajte
pacijentu da pre i sve vreme tokom
tretmana pije vodu.
8 parna kupka treba da traje 10-30
minuta. Obloga umoena u sveu, ledenu
vodu treba da se stavi na glavu pacijenta
tano pred kraj tretmana.
9 tretman zavrite graduativnim
tuiranjem: ponite sa temperaturom od
42-43 stepena, i brzo je povisite na 46-48
stepeni. Kada se pacijent ugreje i oseti
spremnim za hladnu vodu, psotepeno
smanjujte temperaturu dok ne dostigne 2732 stepena. Tu treba da se nalazi blizu
parnog kupatila, a tuiranje treba da traje
2-6 minuta.
DEFINISANjE IZRAZA ta je ruska
kupka, ta sauna, i da li je to isto? U
sluaju saune, osoba sedne na klupu u
prostoriji u kojoj isparava vrela voda
(para). Celo telo je izloeno ispravanju u
toj prostoriji. Dok u sluaju ruske kupke,
sedi se na drvenoj ploi ili klupi, s tim da
glava viri iz jednog malog otvora. Time
njegove telo ima koristi od isparavanja, dok
glava ostaje vani. Oito je da je ruska
kupka bolja u odnosu na saunu, jer glava
ostaje hladnija i plua ispunjena sveijim
vazduhom. Sedea parna kupka ima
osobenosti i ruske kupke i saune. Glava se
nalazi vertikalno van prostora gde je
isparavanje, a pored toga, oprema je i
jeftina i nosiva.

2 SEDEA PARNA KUPKA

Mnoge kue nemaju uslove za pravljenje

parnog kupatila. Ipak, neke imaju parna
kupatila, prostorije ili kuice od lima. Zbog
toga emo ovde izloiti smernice u pogledu
parnih kupatila, koje se mogu koristiti i za
iste takve prostorije i kuice sa malim
prozorom za glavu.

TA JE TO parna kupka na stolici. Kao

takva,
verovatno
je
najjednostavnija
metoda primene parne kupke. A njena
prednost nad kupkom u sauni jeste ta da
glava pacijenta nije izloena vrem
isparavanju.

1 - najpre primenite toplu kupku stopala,

i pritom dajte pacijentu da popije nekoliko
aa vode

NA KOJI NAIN POMAE ovo je

jednostavno montirana i lako nosiva
oprema koja obezbeuje primenu normalne
parne kupke.

TA VAM JE POTREBNO grejna ploa.

ajnik ili lonac sa vruom vodom. arav ili
ebe. Tri pekira. Kesa sa ledom. olja tople
vode (za konzumiranje). Lavor za toplu
kupku stopala. U sluaju potrebe lekovite
parne kupke: ulje od eukaliptusa i nane.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 stavite stolicu gde vam odgovara (ne
daleko od utikaa zbog prikljuivanja grejne
ploe, i tako postavljeno da se niko ne
saplete o kabl i prospe vruu vodu pod
stolicu). Stavite grejnu plou ispod stolice i
na nju paljivo stavite i ajnik ili lonac. Cev
od ajnika treba da bude okrenuta ka
pozadi; ni lonac ni grejna ploa ne bi smeli
da opeku pacijenta ili zapale ebe. Voda u
ajniku bi ve trebalo da kljua. Presavijte
pekir i stavite ga na stolicu. Stavite lavor
sa toplom vodom radi primene tople kupke
stopala. (Ako se dodaje lek u vodu iz
ajnika, stavite sledee sastojke: 1 kaiica
ulja od eukaliptusa i 2 kaiice osuenog
lia nane.)
2 drugi pekir se obavije oko glave
pacijenta, koji se onda svue, sedne na
stolicu i pone sa toplom kupkom stopala.
3 obavijte ebe ili arav (bolje je ebe)
oko njega, tako to ga obavijete oko
ramena i lea, od vrata pa nadole do poda.
Presavijte jedan pekir i podesite mu ga
lepo oko vrata, da bude kao okovratnik,
tako da ebe ili arav stoje na mestu.
Kada pone da se znoji ili kada mu
temperatura u ustima pree 38 stepeni,
stavite mu hlanu kompresu (hladnu vlanu
oblogu) na glavu. Moraete da stalno
menjate hladnu oblogu i da toplu kupku
odravate toplom dodavanjem vode (za
vie informacija o tome videti odeljak
Topla kupka nogu, gde je objanjeno kako
da se doda voda, a da se pritom pacijent
ne opee).
4 svakih 5-10 minuta pacijenta treba
podsticati da popije malo tople vode. Dajte
mu je u olji ili ai sa slamicom.
5 od velikog je znaaja stalno
proveravati telesnu temperaturu i puls
pacijenta. Temperatura u ustima treba da
bude ispod 40 stepeni. Dok je iznad 39
stepeni, proveravajte je svakih 10 minuta,
a kada bude opet ispod 39 stepeni, onda
svakih 5 minuta. Puls proveravajte preko
velike arterije na slepoonici ili na prednjoj
strani vrata; ne sme da pree (140 F??)
otkucaja. Temperatura vazduha unutar
atora treba da bude izmeu 49 i 54
stepena, sve dok temperatura u ustima
pacijenta ne dostigne 39-40 stepeni, kada
bi trebalo ovu prethodnu smanjiti na 40-43
stepena.
6 - na kraju tretmana polako sklonite
lavor, ajnik i grejnu plou. Potom obriite
stopala. Ako smatrate korisnim da se efekti
tretmana pojaaju, stavite pacijenta u
krevet i obavijte ga onim ebetom ili
aravom. Treba da bude dobro pokriven
kako bi se preznojavanje nastavilo.
7 i na kraju, neka se istuira hladnom
vodom ili primenite hladnu frikciju. Neka
onda bude u krevetu 30-60 minuta, tako da
e imati dovoljno vremena da reaguje na

dat hladni tonik. Ako se bude opet znojio,

neka se istuira kad ustane iz kreveta.
Treba da bude izloen velikoj koliini vode
tokom i nakon tretmana.
Slika: PARNA KUPKA
Slika: SEDEA PARNA KUPKA
Slika: RUSKA (PARNA) KUPKA
OPREZ sedeu parnu kupku samo
primenjujte nad zdravim osobama, ali ne
boleljivim ili iscrpljenim.
3 INHALACIJA
INHALACIJA)

PAROM

(PARNA

TA JE TO ovo je primena toplog,

vlanog vazduha na kongestovane nosen
membrane i sinuse tokom prehlade.
NA KOJI NAIN POMAE kada se
nazebe, temperatura respiratornog trakta
se snizi. Posledica toga je prehlada, koja
moe prei u bronhitis ili u otar, suvi
kaalj.
Inhalacija zagreva i umiruje respiratorni
trakt, ublaava zapaljenje i kongestiju u
nazalnim membranama, oslobaa oseaja
golicanja
grla
uz
pomo
vlanog
vazduha, oslobaa izluevine i stimulie
iskaljavanje;
u
ovome
pomae
i
konzumiranje vode, koje ublaava teko
disanje, smanjuje uestalost kaljanja
oputanjem aktivnih miia, poveava
dotok krvi do obolelog podruja, i spreava
preteranu suvou mukoznih membrana.
TA
VAM
JE
POTREBNO

(vaporizer??) ili ajnik sa grliem. Kipua

voda. Jedna stolica ili stoi pored kreveta.
Grejna
ploa
(u
sluaju
dugotrajne
inhalacije). Kiobran. Novine sklopljene u
obliku kupe. Ulje od eukaliptusa (1 kaiica
na pola litra vode) mast Vicks Vapor Rub,
ulje od (wintergreen??), itd. Neki koriste
1-2 kaiice sveeg ili suvog lia od nane
na pola litra vode.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti slike
iznad)
1 stavite kipuu vodu u (vaporizer??)
ili ajnik. Dodajte ulje od eukaliptusa ili
neto drugo u ajnik ili kupu od novina (da
ne bi otar miris ulja izlazio iz ajnika).
Stavite to na stoi pored kreveta ili pod
(zavisi kako vama odgovara).
2 stavite kiobran na krevet i delimino
pokrijte aravom. Stavite kupu od novina
na grli ajnika, s tim da njen gornji, ui
deo bude u kiobranu, ali ne i ka licu
pacijenta. Najbolje bi bilo kada bi ajnik bio
na stoiu, bez one kupe, ili na podu ili
niskoj stolici sa tom kupom. Ili recimo, u
nekoj manjoj sobi, ajnik moe da se stavi
na pod, zajedno sa kupom od novina.
3 leei na jednom delu kreveta,
pacijent moe svoju glavu da stavi u
ator i da udie paru.
OPREZ stalno proveravajte nivo vode u
ajniku. Pazite da se pacijent ne opee na
bilo koji nain. Ne sme da ima promaje u
sobi dok radi (vaporizer??). naroito
budete oprezni ako se ova metoda

primenjuje nad decom. Pazite da ne obore

ajnik i da se tako ne opeku. Ne dopustite
da grejna ploa (elektrino loite) doe u
kontakt sa posteljinom, onom kupom, i
drugim. Oni koji imaju kardiovaskualrnih
problema mogu imati potekoa pri
udisanju pare.
4 RADIJANTNA TOPLOTNA KUPKA
(ELEKTRINA KUPKA)
TA JE TO Kelog je otkrio da ova
metoda moe obezbediti takav intenzitet
suve toplote kakav niejdna druga metoda
ne moe.
Kuica sa elektrinim napajanjem je vrlo
efikasna u leenju akutnih i hroninih
stanja za koje je potrebna terapija protiv
groznice (vetaki izazvano povienje
telesne temperature u cilju veeg dejstva
brlih krvnih zrnaca i eliminisanja toksina i
bakterija). Osobi sa nekim zapaljenjem ili
osobi koja ve ima groznicu, telesna
temperatura bie sniena za nekoliko
stepeni oko 15 minuta nakon zavrene
kupke. Zato je ova metoda veoma korisna
kod blagih groznica, zapaljenja, prehlada,
gripa ili bilo kojeg stanja gde preznojavanje
moe biti od pomoi. Pomae i kod bolesti
zavisnosti (ukljuujui duvan i alkohol), i
sniava krvni pritisak.
TA VAM JE POTREBNO da bi se
postigao pun efekat, potrebno je da
napravite
kuicu
sledeih
dimenzija:
1,5x1,5x1,3 m. To je doovljno za 80 (barefilament??) elektrinih sijalica od 60-100
vati svaka. Stave se u etiri vertikalna reda,
jpo ejdan u svakom uglu. Ta etiri reda su
povezana sa vie razliitih prekidaa. Na
ovaj nain mogu se primeniti razliite
koliine toplote, u zavisnosti od toga koliko
je sijalica upaljeno (pazite da ne doe do
preoptereenja elektrinog kola, tako to
ete jednu polovinu sijalicu prikljuiti ne
jedno kolo, a drugu polovinu na drugo
kolo).
Jedna strana kutije u kojoj se vri tretman
nedostaje, odnosno, to predstavlja vrata.
kada se ue unutra i sedne na stolicu,
preko ulaza se stavlja neko ebe, platno ili
debeli arav. Na vrhu se nalaze dvoja
vrata sa arkama i polukrunim otvorima
na njima. Ona se otvaraju, te se kroz takav
kruni otvor promoli glava.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 nakon to se ue u kuicu i sedne na
stolicu, sve se zatvara i pekir se stavlja
oacijentu oko vrata. Pobrinite se da ga
sijalice ne dodiruju, inae se moe opei.
2 ukljuuju se sijalice i vazduh se
unutra u roku od nekoliko minuta od 20
stepeni zagreje na 52-54 stepena. Zato
toliko? Zato to telo moe da tolerie toliko
jaku suvu toplotu, ali ne moe istu toliku
temperaturu
vode
ili
pare.
Telesna
temperatura e s epopeti na 38-39 stepeni
za oko 20 minuta. Ovaj vetaki izazvan
efekat groznice poveae broj i aktivnost
belih krvnih zrnaca, te e se tako ubrzati
eliminacija bakterija i toksina.

3 do preznojavanja e doi za 5-8

minuta, kada bi trebalo poeti sa
kvaenjem lica uz pomo hladne vlane
obloge. Ona treba da se stavi na elo, oi,
nos i obraze.
4 uvek morate znati kako se pacijent
osea. Kontroliite toplotu uz pomo
prekidaa. Kupku zavrite kada se dostigne
eljena temperatura ili nakon najvie 10-20
minuta.
5 posle toga primenite hladnu frikciju ili
tuiranje hladnom vodom.
5 KUPKA SA OVSENOM KAOM
TA JE TO topla kupka celog tela, sa
ovsenom kaom
NA KOJI NAIN POMAE tru pekira
za kupanje. Pekir za pranje. Krpa za
komresu za glavu. Otira. Lavor sa
hladnom vodom za kompresu. Kapica za
glavu, kako bi kosa ostala suva, i o,5-1 kg
brzokuvajue ovsene kae.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 stavite ovsenu kau na tanku krpu,
zavijte i stavite u kadu, tako da voda tee u
kadu preko nje. Dve treine kad enapunite
vodom temperature 36 stepeni. Voda ne
treba da bude ni previe vrua ni previe
hladna. Voda treba da bude toliko duboka
da dosee do vrata oveka koji bi legao u
kadu. Kada se kada napuni, istisnite ovsenu
kau iz krpe u vodu. voda bi trebalo onda
da postane mleasta i veoma blaga.
2 pomozite pacijentu da ue u kadu (i
da posle izae), jer moe da se oklizne
zbog vode od ovsene kae. Stavite mu
presavijen pekir ispod vrata, kako bi mu
bilo ugodno. Pekirom za pranje mogu se
okupati delovi tela koji nisu uronjeni u
vodu.
3 kada se zavri kupka, pomozite mu da
izae i obriite ga tapkanjem (nemojte ga
trljati).
OPREZ pojedina stanja koe se
pogoravaju kada doe do kontakta sa
vodom.
Slika: INHALACIJA
6 ALKALNA KUPKA SA SODOMBIKARBONOM
TA JE TO kupka celog tela, u koju se
dodaje soda-bikarbona.
NA KOJI NAIN POMAE delimino
anestetiki efekat sode-bikarbone, kada se
primeni na kou, od pomoi je u sluaju
otrovnog brljana, svrabea, koprivnjae,
osipa i opekotina od sunca, ekcema, osipa
usled upotreba droga, uboda mrava i pela,
osetljivosti na biljke (koprive i drugo).
Alkalni faktor pomae u suprotstavljanju
kiselosti kod osipa, ujeda, otrovnog
brljana, itd.

TA VAM JE POTREBNO sodabikarbona ili komercijalna vrsta natrijumbikarbonata

KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 napunite kadu vodom temperature
35-37 stepeni. Dodajte otprilike jednu olju
sode-bikarbone (ili isto toliko komercijalnog
natrijum-bikarbonata)
2 sedei u kadi, pacijent treba da se
neprestano poliva alkalnom vodom po
svom telu. Nakon 30-60 minuta treba da se
sui, ne briui se, a onda da se obrie
tapkajui po koi.
7 ALKALNA KUPKA SA SKROBOM
TA JE TO ovo je plitka kupka sa
rastvorom kukuruznog skroba.
NA KOJI NAIN POMAE jo jedna
vrsta alkalne kupke. Koristi se za istu svrhu
kao i gore opisana kupka sa sodombikarbonom. Moda e mnogi vie voleti
kupku sa skrobom, poto je skrob prirodnija
supstanca za kou nego soda-bikarbona.
TA VAM JE POTREBNO suv skrob,
poput kukuruznog.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 dodajte otprilike jednu olju suvog
skroba u plitku kupku (35-37 stepeni).

2 ostale smernice su iste kao i kod

prethodno opisane metode. Kupka treba da
traje 20-35 minuta ili due.

8 SUNANA KUPKA
TA JE TO jednostavno izlaganje nekog
dela ili celog tela sunevoj svetlosti.
NA KOJI NAIN POMAE doirektna
suneva svetlost ima irok spektar talasnih
energija. Ultraljubiasti zraci su najvaniji i
za leenje i za odravanje dobrog zdravlja.
Dugotrajni toplotni talasi (infracrveni)
takoe su korisni zbog svog toplotnog
efekta.
Ultraljubiasti zraci stimuliu razne
ivotne procese, unitavaju bakterije i
pomau u stvaranju vitamina D u telu.
Ergosterol je jedna vrsta masti u koi koja
moe da apsorbuje odreenu koliinu
ultraljubiastog
zraenja;
tokom
tog
procesa, on se pretvara u vitamin D. Bez
nejga telo ne moe na adekavtan nain da
iskoriava kalcijum iz hrane radi jaanja
kostiju.
Otkriveno je da dua sunana kupka
znaajno pomae kod plune tuberkuloze,
dok ista metoda na veim visinama

(planinskim selima) znaajno poveava

anse za izleenje od ove bolesti.
Spomenute velike visine mogu iznositi i
samo 300 m iznad nivoa mora, ali mogu
biti i do 1800 m.
Pored pline, sunana kupka pomae i
kod tuberkuloze kostiju i zglobova, kao i
kod Potove bolesti (tuberkuloza kime).
I koliina crvenih krvnih zrnaca i koliina
hemoglobina u krvi se poveava uz pomo
ove metode; to poveanje je srazmerno
visini na kojoj se neko nalazi. Na viim
Alpima i Pajks Piku poveanje iznosi 3040% za ova oba veoma vana faktora krvi.
Sunana kupka na planinama takoe
poveava broj limfocita, alkalnost krvi,
respiratorni kapacitet, energiju i oseaj
punine. Takoe sniava krvni pritisak,
znaajno poveava miinu snagu i
definitivno
pojaaa
oseanje
nade,
hrabrosti i razdraganosti. Svi ovi efekti,
samo u manjoj meri, mogu se postii
sunanom kupkom i na manjim visinama ili
na nivou mora. Smog koji postoji na
manjim visinama umnogome suzbija efekte
sunanekupke.
KAKO SE PRIMENjUJE
1 na planinskim visinama moda bude
bilo potrebno 7-10 dana odmora za
prilagoavanje veoj visini. Na manjim
visinama (900 m i nie) to nije neophodno.
2 obino se poinje sa 5 minuta
sunanja dnevno, pa se svaki sledei dan
dodaje jo 5 minuta. U toplijim klimama
treba da se poveava samo po 2-3 minuta.
Invalidi treba da krenu od stopala; prvi dan
5 minuta sunanja, a onda svakim sledeim
se poveava i vreme i veliina dela tela koji
se izlae suncu.
3 nikada se nemojte sunati due od 34 sata dnevno. Ljudima sa plavom kosom
naroito nedostaje zatitini faktor u koi,
tako da oni moraju biti mnogo oprezniji.
4 sunana kupka dovodi do oseaja
topline, ali je treba primenjivati po relativno
hladnijem vremenu, jer toplotna kupka
izaziva depresiju.
Slika: ELEKTRINA KUPKA
9 MORSKA KUPKA
TA JE TO kupanje u okeanu
NA KOJI NAIN POMAE ova metoda
jaa telo na vie naina: pritisci pri
pokretima, hladna voda koja jaa telo, voda
okeana koja sadri tragove minerala
potrebne naem telu. Konzumiranje Nove
Scotie Dulse i norveke morske trave moe
da nas malo snadbe tragovima ovih
minerala, ali i morsko kupanje je takoe
korisno u tom pogledu.
Zanimljivo je da kada bi se nekako mogla
istisnuti sva voda iz naeg tela da bi izalo
oko 40 litara morske vode. videlo bi se da
sadri iste soli koje su rastvorene u
okeanima i da imaju iste odnose sastojaka
(oko 80% natrijuma, 4% kalcijuma, 4%
kalijuma, i drugo; izuzetak je taj to krv

sadri 2% magnezijuma, a morska voda

10%).
UPOZORENjE morska kupka postaje
sve rizinija zbog zagaenja voda, usled
gradskih neistoa i uliva zagaenih reka.
Severna Karolina je poznata po svojim
zagaenim rekama, zbog tamonjih farmi
svinja.
10 KUPKA UZ SUNCE, VAZDUH,
VODU
TA JE TO u severnom Meksiku postoje
centri za prirodno leenje, ispred kojih se
nalaze plitka udubljenja ispunjena vodom.
Tu sednu ili legnu pacijenti, i polivaju se
vodom po celom telu. Kombinovani efekti
sunca, sveeg vazduha i vode na koi,
predsttavlja prijatan tonik za telo. Probajte
to da uradite u spostvenom dvoritu,
jednog toplog letnjeg dana. Koristite neku
pocinkovanu ili plastinu kadu, ili tome
slino.
11 ETNjA PO MORKOJ TRAVI
TA JE TO ovakav jutranji tonik
primenjuje se u pojedinim centrima za
prirodno
leenje.
Isprobajte
ga
u
sopstvenom dvoritu: etajte bosi po travi
rano ujuru, dok je rosa jo uvek tu. Ovo je
tako prijatan tonik, da ete sigurno uivati
u njemu. Naravno, jedan od efekata toga
jeste jaanje stopala. Sreom, travnjaci
postoje po celoj dravi.
12 LETNjE PRSKANjE
TA JE TO deca svakog leta uivaju u
tome; zato im se ne pridruiti? Izaite u
svoje dvorite jednog vrelog letnjeg dana i
prskajte se meusobno vodom sa creva.
Pritisak vode, hladna voda po toplom danu,
vazduh koji struji po koi i lagano vebanje
odlina su kombinacija za izazivanje
energinohg toninog efekta na telo.
-ETRNAESTI DEOKLISTIRANjE
TA JE KLISTIRANJE? u hidroterapiji
re klistiranje se odnosi na in ubacivanja
vode u telo preko neke cevi. Postoji
klistiranje uveta, nosa, oka, grla i drugog,
ali najee je rektalno klistiranje: klizma ili
ispiranje debelog reva. Najvie panje
emo tome posvetiti, ali u treem
potpoglavlju obradiemo i druge vrste
klistiranja.
TA JE KLIZMA I ISPIRANjE DEBELOG
CREVA? voda se ubacuje u debelo crevo
kako bi se izbacili nataloeni otpadni
produkti i toksine supstance. Za ovu svrhu
moe da se koristi ili kesa za klizmu ili
aparat za ispiranje.
TA VAM JE POTREBNO kesa za
klizmu je zapravo flaa sa toplom vodom,
sa gumenom cevi i plastinim epom
(moe s ekupiti u lokalnoj apoteci). Radi
boljeg ienja i otklanjanja toksinih
supstaanci primenjuje se metoda ispiranja

debelog creva. Kesa za klizmu se

primenjuje minut-dva, a onda se stavlja
druga, dok aparat za ispiranje isto ini 20 i
vie minuta.
NA KOJI NAIN POMAE telo
eliminie otpadne produkte prevashodno
putem creva, beike, koe i plua. Kada je
neka osoba bolesna, ona ima u sebi mnogo
vie toksinih supstanci nego zdrava
osoba; bubrezi (koji se proiavaju
konzumiranjem iste vode), creva (klizmom
i ispiranjem), koa (kupanjem) i plua
(udisanjem sveeg vazduha) od velikog su
znaaja za izbacivanje tih otpadnih
produkata. Najvie se izbaci putem urina
(bubrezi i beika) i izmeta (debelo crevo).
Klizma ili ispiranje debelog creva mnogo
pomau telu u tom izbacivanju otpadnih
telesnih produkata.

1 KLIZME: VRUA, TOPLA, MLAKA I

HLADNA
TA VAM JE POTREBNO za klizmu su
potrebne sledee stvari: nokir i pokriva
(ako pacijent ne moe lako da ustaje iz
kreveta), kesa za klizmu sa epom od jake
gume ili plastike, mala rektalna cev, mast
(kao to je vazalin), toaletni papir i novine
ili plastini prekriva.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
ispod)
1 stavite kesu za klizmu ispod slavine i
napunite je mlakom ili malko hladnom
vodom. napunite je do vrha, pritisnite da
izae vazduh i zavijte zatvara (koji je
prikaen na cev dugu 1,5-1,8 m
2 (Pretpostaviemo da se pacijent
nalazi u krevetu dok mu se daje klizma.
Ako klizma moe da se izvri u kupatilu,
ceo
postupak
je
naravno
mnogo
jednostavniji.)
3 pripremite svu opremu tako da se
moe poeti sa klizmom. Presavijte
prekrivae sa pacijenta i pokrite ga
pamunim ebetom. Treba da mu sve
vreme bude toplo, naroito stopalima.
Odea koja nije skinuta ne sme da ga
stee. Tokom tretmana pacijent moe da
lei na leima, na bok, sa kolenima
delimino ili skroz podignutim, ili moe da
sedi.
4 stavite neki materijal od gume ili
plastike (ili novine) ispod pacijenta.
Postavite ga an njegovu levu stranu sa
savijenim kolenima. Pustite da tenost
polako pone da ide kroz cev, a zatim je
stegnite. Tako se izbacuje vazduh iz cevi.
5 otpustite stegu i neka malo vode tee
sve dok je njena temperatura ista kao kod
one iz kese. Zatvorite stegu i stavite malo
masti (vazalina i slino) na vrh cevi (koji ste
pre toga oistili). Zatim neka pacijent ubaci
taj vrh ili ako on ne moe, uinito vi to
umesto njega, na nean nain.
6 neka primi to je vie vode mogue.
To se lake postie ako se protok vode
povremeno zaustavlja stezanjem cevi, dvatri puta tokom klizme. Pitajte pacijenta da li

voda prebrzo ulazi; ako je prebrzo,

postavite kesu nie ili ee steite cev.
7 - neka tenost polako ulazi; drite cev
stegnutom nekoliko sekundi, kada vam
pacijent tako kae. (ako tenost ne moe
da se zadri u telu, postavite pacijenta
blizu nokira dok primenjujete klizmu).
Kada pacijent pseti da je vreme da se
zavri klizma, zatvorite stegu na cevi,
neno izvadite njen vrh i zavite ga
u
toaletni papir. bolje je davati vie puta
manje koliine vode, nego odjednom veu
koliinu.
8 ako je moguno, voda bi trebalo par
minuta da se zadri u telu, pa tek onda da
se izbaci. Postavite ga kod nokira i budite
u pripravosti. Ako ne moe da se opusti da
primi dovoljno tenosti, recite mu da die
duboko i da podigne kolena. Budite uz
njega ako je mnogo bolestan, da biste mu
bili od pomoi tokom tretmana. Proverite
kakvo mu je stanje i kakvi su rezultati
nakon klizme.
9 sklonite zatitu za krevet, presvucite
posteljinu i udobno smestite pacijenta.
Zatim detaljno oistite svu opremu i
odloite je negde.
TEMPERATURA
VODE

koja
temperatura vode treba da bude? Najee
se preporuuje 40 stepeni, ali mogu i druge
temperature; zapravo, 35-37 stepeni (mali
ispod telesne temperature) je idealna, kao
to ete i videti ispod.
Vrua
klizma
(39-43
stepeni)

temperatura varira u zavisnosti od stanja

pacijenta i eljenih rezultata. Pomae kod
oslobaanja od razdraljivosti, bola usled
zapaljenja u rektumu ili prostati, i kod bola
usled hemoroida. Takoe pomae kod
izbacivanja gasova i dijareje smanjujui
rektalni tenezmus. Moe da se koristi kao
preventivna mera protiv dismenoreje. A
koristi se i za zagrevanje i stimulisanja tela
koje je u oku.
Topla i mlaka klizma (35-37 stepeni)
topla klizma je vrsta obine klizme koja se
primenjuje
radi
proiavanja
tela.
Temperatura vode je jednaka ili malo ispod
telesne temperature. Ako je malo nia,
pomae u regulisanju rada creva tokom
klizme. Ali ako traje due ili ako se daje
ee, bolje je primenjivati malko hladniju
vodu, kao kod mlake klizme (27-33
stepena), kako ne bi bilo oputajuih
efekata tople vode, jer kada se crevo
opusti, ne moe da vri pokrete; na taj
nain poinje ono to se zove (enema
habit??).
Hladna klizma (13-32 stepena) voda
temperature 13-21 stepen se smatra
hladnom, a 21-32 stepena prohladnom.
Hladna klizma je jak stimulans za pokrete
creva i treba se vie koristiti u ovu svrhu,
nego za onu od tople klizme. Zbog toga je
odlino sredstvo protiv i (enema habit??)
(cathargic habit??). Ako se primenjuje
10-15 minuta ili se esto ponavlja, korisna
je kod smanjivanja hemoroida. Takoe se
koristi i u sluaju groznice, ali je za tu svrhu
mnogo bolja i efikasnija dugotrajna klizma.
2 ISPIRANjE DEBELOG CREVA

TA JE TO aparat za ispiranje koji slui

da voda ubaci u debelo crevo i potom
izbaci u toaletu, i tako ponavlja tokom
perioda od oko 20 minuta. Mnogo je
praktinije i korisnije nego kesa za klizmu.
TA VAM JE POTREBNO jedna tabla
za ispiranje debelog creva moe se kupiti u
prodavnici.
Detaljnije
informacije
o
pravljenju te table, cevi i gumenog dela
aparata za ispiranje nalaze se na 257-261.
strani knjige vaeg autora Water Therapy
Manual.
KAKO SE PRIMENjUJE (videti sliku
na 258-259. strani knjige Water
Therapy Manual)
1 postavite tablu tako da prednji deo
bude na stolici, a zadnji na WC-olji, sa koja
je podignuta daska. Preko table stavite
presavijeno ebe, koje je zavijeno u
plastini materijal (ili dve crne plastine
kese sa obe strane, tako da se spajaju na
sredini). Iznad tog ebeta, na prednjem
delu table, stavite jastuk, a na zadnjem
delu popreko postavite pekir za kupanje,
koji treba da se podvue sa obe strane.
2 stavite kanticu za ispiranje blizu WColje (idelana visina jeste da dno kantice
bude 40-50 cm iznad vrha cevi). Spojite sve
metalne i plastine delove, tako da voda iz
kantice moe da tee kroz cev. Zatvorite
stegu na cevi.
3 napunite kanticu toplom vodom i
otpustite stegu. im voda pone da tee,
zatvorite stegu. Pobrinite se da prostorija
bude topla, i imajte unapred pripremljen
jedan pekir i jedno-dva ebeta.
4 pomozite pacijentu da legne, tako da
mu glava bude na jastuku, a noge, savijene
i rairene, na zadnji deo table, ba iznad
otvora WC-olje.
5 pacijent treba da bude ugodno
obuen. Stavite pekir popreko donjeg dela
njegove karlice i onda ga pokrite ebetom
(osim ako mu je toplo i bez njega). Moda
vam bude bila potrebna i grejalica u
kupatilu, ako hoete bolje da ga zagrejete.
6 stavite mast na vrh cevi, i ako je
neophodno, vi ga ubacite pacijentu. Zatim
otpustite stegu i neka voda pone da tee.
Pitajte pacijenta da li je voda previe
hladna ili previe topla (najbolje bi bilo kad
i mogao da uzima malko hladniju vodu).
7 ili ostanite pored pacijent ili mu dajte
neko zvono da vas moe pozvati (proverite
da li moete uti to zvono kada se ne
nalazite blizu pacijenta). Ako kantica ima
oko 4 litra, treba da je proveravate svakih
10 minuta. Najbolje je da se ne dopunjava
vie od dva puta. Ako kantica ima oko 20
litara, napunite tri etvrtine vodom;
verovatno neete ni morati da je
dopunjavate.
8 kada se tretman zavri, zatvorite cev i
sklonite pekir i ebe. Pomozite pacijentu
da ustane i ue u kadu ili pod tu.
9 oistite sve i odloite opremu.
Slika: KLIZMA i ISPIRANjE
3 DRUGE VRTSE KLISTIRANjA: ZA
UVO, NOS, OKO, GRLO

TA JE TO i klizmom i ispiranjem se
voda unosi u telo preko jedne cevi. U
hidroterapiji su obe metode podvedene pod
ime klistiranje. Postoji jo nekoliko drugih
vrsta, od kojih emo neke ovde ukratko
opisati, bez ulaenja u detalje:
1 Klistiranje uveta jedna ista
gumena cev se koristi da se voda neno
(neno!) ubaci u spoljpanje uvo. Voda se
nikada ne ubacuje nni pod kakvim
pritiskom! Temperatura vode treba da bude
izmeu 37 i 49 stepeni, u zavisnosti od
eljenog efekta. Izvorv ode treba da bude u
ravni sa glavom. Nikad ne radite nita na
silu, jer esto moe doi do perforacije
bubne opne; ozbiljnije povrede mogu
nastati ako voda uz bilo koliku silu proe do
srednjeg uveta. Glava treba da bude
nagnuta na stranu za vreme primene vode.
Uni kanal treba posle toga da se paljivo
obrie i dri pokrivenim maramicom ili
toplom rukom. Kada je vreme hladno, do
sat vremena nakon primene tople vode na
uvo ne treba izlaziti napolje; a ak i nakon
tog vremena, treba staviti neko malo pare
pamuka u spoljni deo uveta.
Ovime se znatno ublaava bol kod
akutne infekcije uha i uobolje razliitih
uzroka. U slulajevim hroninih gnojnih
zapaljenja
uveta,
ovo
sredstvo
je
nenadmaivo za njegovo proiavanje i
dezinfekciju Kelog.
2 Ispiranje nosa jedan obian pric
od tvre plastike se stavi na gumenu cev,
koja se paljivo ubaci u jednu nozdrvu.
Voda moe lagano da se pusti da tee kroz
jednu, a izlazi kroz drugu nozdrvu, do je
glava pritom nagnuta napred. Kelog kae
da je doao do zakljuka da ovu metodu NE
treba primenjivati, jer moe da izazove
odreene probleme sa uvetom (putem
eustahijevih tuba). On preporuuje da se
koriste (vaporizers??) i (atomizers??).

-PETNAESTI DEOTUEVI (RUNO PRSKANjE)

TA JE TO mlaz vode koji izlazi iz
savitljivog creva. Obolele delove tela
pacijenta prska vodom osoba pored njega.
Pacijent mora biti pokretan (sposoban da
hoda). Ovo NIJE moderno znaenje rei
douche
(tu):
ispiranje
odreenog
telesnog otvora.
POTREBNA OPREMA postoje tri vrste
profesionalnih mlaznica:
1 Mlazni tu prava mlaznica isputa
jak, obilan mlaz vode. nema prskanja.
2 Prskajui tu ova mlaznica je
okruglog oblika poput prskalice za batu.
Njen mlaz vode je slian tuu u vaem
kupatilu.
3 Lepezasti tu ova mlaznica isto
prska, ali zbog svoje ravne povrine, mlaz
je lepezastog ili linearnog oblika.
Umesto prve dve od tri gore navedene
mlaznice moete koristiti neko dobro crevo
za batu. Osim toga, potrebna vam je i
jedna stolice sa otvorom (slino WC-olji).
KAKO SE PRIMENjUJE
Mlazni tu kada je potreban pritisak
vode (jak dodir sa koom), primenjuje se
ova metoda. Hladna voda i taj pritisak
dovode do snanog termikog efekta na
telo. To poveava snagu i stalnost
funkcionisanja
celokupne
cirkulatorne
reakcije.
Prskajui tu primenjuje se kada
pritisak vode nije potreban. Moe da se
koristi i topla i hladna voda, isto kao kod
mlaznog tua, samo to nema jakog
pritiska.

Lepezasti tu ova metoda ima najblai

efekat na kou. Najbolje je da se primenjuje
kada ne elite da postignete tonine efekte
3 Ispiranje oka oi su zatvorene, a tople i hladne vode. Na primer, kada se vrlo
voda se puta da pada na kapke i elo malo hladna voda primenjuje na osetljive
iznad obrva. Kelog smatra da je ispiranje povrine, preko bolnih nerava ili bolnih
oka toplom vodom od velike koristi u delova tela pod zapaljenjem. Prskajui tu,
sluajevima hroninog zapaljenja sluzokoe kada se ukljui na najslabije, slian je ovoj
onih kapaka, ali nam ne kae koju metodi.
temperaturu
koristiti.
Zato,
naravno,
morate biti veoma paljivi kod ispiranja
POSEBNE NAPOMENE postoji 1) pet
zatvorenog oka.
vrsta
osnovnih
vrsta
tueva
(topli,
neutrani,
hladni,
i
revulzivni
i
Ispiranje toplom vodom se pokazalo kao naizmenini), 2) 13 vrsta lokalnih tueva
bolje sredstvo protiv akutnih zapaljenja oka (uzlazni, za glavu, za kimu (dorzalni),
lumbalni, za ramena, za grudi, za gornji i za
od primena hladne vode Kelog.
donji deo stomaka, abdominalni, za
4 Ispiranje grla ovo je isto to i stopala, plantarni, perinealni i analni), i 3)
12 refleksivnih vrsta.
grgoljenje.
U ovom pogledu, primena vrele vode se
preporuuje
za
sluajeve
hroninog
faringitisa uz golicanje mukozne mebrane i
suvou grla, kod suvog kalja, i upale grla.
Grlo treba esto da se proiava Kelog.
Kod svake vrsta klistiranja vano je biti
vrlo oprezan, naroito kada se koristi toplija
voda.

Navedene metode nisu detaljno

opisane
u
ovom
poglavlju
enciklopedije, jer je potrebno mnogo
stranica napisati o njima i jer ih koriste
profesionalci. Veina ljudi ih nikad ne bi
koristila kod kue, te je zato taj dui opis
izostavljen. Ako elite da videti vie
informacija na tu temu, treba da naruite
knjigu od 204 stranice ovog pisca Water
Therapy Manual. Objanjenja u vezi sa tim
nalaze se na 152-175. stranici. Ipak, te

dodatne informacije vam

nisu potrebne.

najverovatnije

-ESNAESTI DEOTABELE SA TEMPERATURAMA

Temperatura
je
bitan
faktor
u
hidroterapiji. Ispod je navedeno nekoliko
korisnih formula za temperature i tabele:
PROSENE TEMPERATURE KUPKI u
svojoj knjizi Rational Hydrotherapy, dr Don
Kelog nam prua podatke o prosenim
temperaturama kupki:
Tu: hladni 10-21 stepen, 16 stepeni;
vru 40-52, 46 stepeni; neutralni 33-36,
35 stepeni
Kropljenje: FALE TEMPERATURE
NAZIVI ZA TEMPERATURNE RASPONE
ljudi na razliit nain oseaju toplotu i
hladnou. Ono to je za nekog prohladno,
za drugog je hladno. Evo nekoliko
uobiajenih
naziva
za
osnovne
temperaturne raspone:
Veoma hladna 0-13 stepeni
Hladna 13-21 stepen
Prohladna 21-27 stepeni
Mlaka 27-33 stepena
Neutralna 34-36 stepeni
Topla 33-38 stepeni
Vrua 38-40 stepeni
Vrela 40 stepeni i vie
TESTIRANjE VODE evo ta kae Kelog
kako se moe brzo proceniti temperatura
vode:
Najpre proverite da li je voda toliko vrela
da se moete opei. Potom je dalje
testirajte:
aka
nije
pouzdana
u
procenjivanju temperature vode, ali se
preciznija procena dobija potapanjem cele
ruke, do lakta, zbog rukava od odee koji
temperaturu ine ujednaenijom. Ako je
temperatura vode toliko visoka da uzrokuje
crvenilo na koi, moemo rei da je voda
vrua. Ako samooseamo toplinu, onda je
topla. Ako je temperatura toliko niska da se
najeite pri kontaktu sa njom, onda je ona
prohladna; malo nia temperatura od toga
spada u hladnu, a ako u roku od nekoliko
sekundi izaziva bol i utrnulost, onda je
veoma hladna. Ako je temperatura toliko
visoka da u njoj ne moemo drati ruku ni
deli sekunde, onda je voda vrela Kelog,
Rational Hydrotherapy, 49. str.
BAZINE TELESNE TEMPERATURE
temperatura varira u razliitim delovima
tela i nije ista tokom celog dana.
Temperatura ispod jezika (oralna) je obino
37 stepeni. Ispod ruke (aksijalna) je obino
37,7 stepeni u 2 sata popodne, a 36
stepeni u 2 ujutru. Temperatura u rektumu
(rektalna) je 0,2-0,3 via od oralne. Telesna
temperatura
je
obino
najvia
u
predveerje, a najnia u 4 ujutru. Promene
u rasponu od 36,4 do 37,2 stepena obino
nisu toliko znaajne, dok pojedini ljudi uvek

imaju temperaturu malo iznad ili malo

ispod normale. Do poremeaja temperature
ee dolazi kod dece nego kod odraslih. A
ako je neka osoba jela ili pila neto hladno
ili vrue, ne treba joj meriti temperatura u
ustima 10 minuta i vie nakon toga.
Evo nekoliko informaicja u vezi sa
telesnom temperaturom: temperatura od
33,8 stepeni je fatalna (osim u sluaju
kolere); na 34,4 stepena dolazi do (algid
collapse??); na 35,5 stepeni nesvestica;
36,6 je ispod normale; 37 stepeni je
normalna temperatura; 38,3 stepeni je
slaba groznica; 40,5 je opasna gronznica,
41 veoma jaka groznica, a 41,7 je
uglavnom
fatalna,
osim
u
sluaju
periodine groznice.
Nebeski Tvorac nam je podario vodu, ne
samo da bismo je pili i kupali se u njoj, ve
i da bi nas izleila kada se razbolimo. Treba
da budemo zahvalni do neba za takav
blagoslov! Zahvaljujte Mu svakoga dana za
to, i za sve ono to vam daje.
NAJOPASNIJE BILjKE
Amanita i destroying angel ove dve
peurke, ija se slika nalazi pored, spadaju
u najopasnije vrtse peurki. Ima ih u
umama i na livadama tokom leta i jeseni.
Pojedine peurke u jestive (ali sadre malo
hranljivih sastojaka, jer su to ipak gljive),
dok su druge otrovne, u manjoj ili veoj
meri. Ali zato, amanita je najvei ubica od
svih njih. Evo ako moete prepoznati zrelu
amanitu: 1) koren u zemlji je u obliku
sijalice (stopalo peurke je slino olji; ipak,
mogue je da ovu peurku otcepite iznad
korena tako da moda neete prepoznati
koja je vrsta). 2) Ima jedan mali prsten na
drci, odmah ispod kapice. 3) Na kapici se
mogu nai male fleke ili take. Amanita ima
bele spore i deo ispod kapice koji nije
prikaen za drku. Fly amanita moe biti
ute
do
narandaste
boje
(ak
i
zelenkaste), dok je death angel (zvana i
destroying angel) uglavnom bele boje. Kad
je re o amanita, boja ne treba da bude
znak raspoznavanja. Kod amanite se prvo
formira mala okrugla kapica koja se deli sa
strana, dok drka unutar nje raste. Tako se
kapica odvaja od prstena i baze. Kada se
pojede fly amanita, do negativnih efekata
dolazi nakon 3-4 sata, a 10-40 sati nakon
konzumiranja death angel (najsmrtonosnije
od svih vrsta amanite). U tom sluaju,
odmah pozovite lekara!
Slika:
OTROVNI BRLjAN I HRAST sa sliek
pored moete videti kako izgledaju lsitovi
od obeju biljaka. Na Istonoj obali, otrovni
brljan raste kao puzavica, dok je otrovni
hrast, na Zapadnoj obali, vrsta drvenastog
buna. Koren otrovnog brljana nije dubok,
ali je zato irok. Obema biljkama najvie
odgovara i malo hlada i malo suneve
svetlosti. U njihovim listovima (kao i listovi
dole opisanog otrovnoj ruja) se nalazi
uljasti kontaktni otrov, koji moe doi do
vas kada dodirnete listove, putem obue ili
preko dima od drvea koje gori. Otklanjanje

otrova: odmah isperite nekoliko puta sa

neuljastim sapunom i vodom (ili 5procentnim
gvoe-hloridom
u
50procentnom alkoholu). Na deo tela koji
svrbi primeniti kuvani puder magnezijum
sulfata (1-2 kaiice na olju vode). Takoe
je za istu svrhu koristan i nutrucionalni
praak od kalcijuma u vodi ili ulju.
Slika:
OTROVNI RUJ drvo ili bun DO7,5
metara visok(o), stablo do 15 cm.
Rasprostranjen po movarnim podrujima
Istone obale. Brojne druge vrste ruja su
otrovne. U sluaju trovanja, postupak je isti
kao ovaj gore dat.
Slika:
BELLADONNA do 2 metra visine. Uprkos
tome to je veoma otrovna biljka, koristi se
i u medicinske svrhe, naalost. Sadri dva
smrtonosna otrova (hioskiamin i hioscin)
koji s ekoriste u medicini. O efektima ovih
otrova videti dole opisanu biljku Jimson
weed.

Ako se odrasloj osobi ubrizga veoma mala

koliina, odmah dolazi do smrti. Jedini
razlog to cigarete ne ubiju oveka odmah
jeste taj to se nikotin polako apsorbuje.
Duvan sadri preko 3000 vrsta otrova.
Uzgaja se kao narkotik jo od 1612. godine
u
Virdiniji.
Konzumiranje
duvana
postepeno unitava razliite organe i uzrok
je najrazliitijim bolestima, i na kraju, smrti.
Slika:
JIMSON WEED do 1,5 m visine. Raste
kao divlje rastinje na Istonoj obali. Svi
delovi ove biljke su otrovni za stoku, konje,
ovce i ljude. ak i kontakt sa njenim
listovima moe uzrokovati tei oblik
dermatitisa (osipa koe). Naalost, koristi
se i u medicinske svrhe. Sadri ista dva
otrova
kao
i
belladonna:
alkaloidni
hisciamin se nalazi u listovima, plodu,
korenu i semenu, a hioscin u korenu. Moe
da uzrokuje glavobolju, vrtoglavicu, e,
muninu, gubitak vida i koordinacije,
besnilo, greve i smrt.
Slika:
FALI PASUS

Slika:
FOXGLOVE 1,5 m visoka. Iako se esto
koristi kao ukrasna biljka, veoma je
otrovna. Njeni lsitovi sadre tri otrova koja
se koriste u medicini: digitoksin, digitonin i
digitalin.
Slika:
DUVAN njmanje 2,5 m visoka biljka.
Jedna od najsmrtonosnijih otrovnih biljaka.

- PRVI ODELjAK OPTI PROBLEMI

aj, duvan, alkohol i preraena i brza

hrana.
Jedan dobar program bolje
ishrane, vie odmora, manje stresa, i
1 UMOR
provoenje vie vremena napolju radei ili
ZAMOR
(slabost,
stanja etajui se 30-60 minuta znaajno e
ojaati vae telo.
zanemoalosti)
Jutarnje tuiranje hladnom
vodom okrepljuje telo.
SIMPTOMI oseanje iscrpljenosti
Moda ste osetljivi na neke
tokom celog ili veeg dela dana.
hemijske sastojke ili hranu. Ljudi su
danas izloeni velikom broju hemikalija.
UZROCI brojni fiziki i hormonalni Probajte stoga da naete uzrok vae
problemi, i problemi sa ishranom. Neki nevolje: u hrani, kui, okolini.
od njih su opisani ispod. Za vie informacija
Nemojte puiti i nemojte biti
videti odelja Hronini zamor.
blizu puaa.
Nemojte konzumirati okoladu,
PRIRODN LEKOVI
gazirana pia, kofein i rafinisanu hranu.
Nekima je potrebno samo
U
svoju
ishranu
ubacite
odmora, sveeg vazduha, izlaganja vitamina C (2000 mg) i magnezijuma
suncu, iste vode, hranliva jela, i (350 mg). Jedite dosta zelenog povra.
osloboenosti od briga.
Svakoga dana pijte dosta vode.
oistite toksine iz tela.
Imajte
veru
u
Boga,
Moda se budete oseali slabo tokom ispunjavajte Deset Boijih zapovesti i
nekoliko dana, ali posel toga ete se vodite to zdraviji nain ivota.
oseati mnogo bolje i snanije.
Preterano
upranjavanje
LEKOVITO BILjE
polnog odnosa slabi telo. Brige crpe vau
ivotnu energiju. Isti uinak imaju kafa,

Sledea biljna formula je od

velike pomoi pri opravku od neke akutne
ili hronine bolesti. Nju ini kombinacija
hranljivih sastojaka
i biljnih tonika.
Pomeajte 30 g perunovog korena, 30 g
lucerke, i po 15 g od sledeih biljaka:
korena maslaka, korena gaveza,
korena tavelja, korena ika, lia od
kopriva i crvene alge (Palmaria Palmata).
Stavite to u nepoklopljen lonac, zajedno sa
jednim litrom vode, i neka se tako krka 20
minuta. Neka se ohladi, pa iscedite. Tenost

ponovo stavite u nepoklopljen lonac i

neka se krka jedn sat ili sve dok se
koliina ne svede na jednu olju.
Pomeajte to sa nesulfurisanim crnim
eernim sirupom i stavite u friider.
Uzimajte jednu kaiicu toga tri puta
dnevno.
Ili, zdrobite i pomeajte gore
navedeno bilje (bez onog postupka
kuvanja) i stavite ih u prazne kapsule ,
te uzimajte 2-4 kapsule uz svaki obrok.
Dobro
promeajte
sledee
bilje: 5 delova kore bele topole, po 1 deo
od kore imirike i (balmony??),
polovina dela ljutia i karanfilia, i
etvrtina dela aleve paprike. Dodajte
med, i stavite jednu punu kaiicu toga u 1
litar prokuvane destilovane vode. pokrijte
to i natapajte 15 minuta. Iscedite i
zasladite radi ukusa.
HIDROTERAPIJA
Vrste tretmana su objanjene
u prethodnom odeljku o hidroterapiji.
Sledei tretmani poveavaju izdrljivost
tela: trljanje vlanom rukom, hladna
frikcija, trljanje hladnim pekirom,
trljanje vlanim aravom, trljanje
morkim aravom, trljanje ledom i
trljanje solju.
U
sluajevima
ogromne
iscrpljenosti: odmor u krevetu odreeno
vreme, pravilna ishrana i graduativne
tonike primene hladne vode.
Videti i odeljke: Zanemoalost,
Sindrom emocionalnog zamora, Hronini
zamor, Aptajn-Bar virus, Neurastenija, kao
i Depresija.
SINDROM EMOCIONALNOG ZAMORA
SIMPTOMI mogui su brojni simptomi:
stalna napetost i stres, zabrinutost, gubitak
interesovanja, nedostatak elje za ivotom,
nesposobnost suoavanja sa svakodnevnim
problemima, psihiki i fiziki zamor, gubitak
samopouzdanja,
strah
od
neuspeha,
panini napadi, oseaj beznaa, promene
raspoloenja, miini grevi, osetljivost na
buku, negativan nain razmiljanja, i stalne
brige.
UZROCI emocionalni stres iscrpljuje
nervni sistem, slabi emocionalnu stabilnost
i umara telo. Takav stres slabi funkcije
unutranjih organa (poput stomaka i jetre),
a zbog toga dolazi do neuhranjenosti i
oslobaanja toksina u organizmu. Glavni
uzroci su zatvor, autointoksikacija,
nedostaci
hranljivih
sastojaka,

negativan stav prema ljudima i okolini, i

negativna rekacija od strane drugih ljudi.
PRIRODNI LEKOVI
uite kako da se opustite, i
vebajte
napolju.
Sve
radite
uz
zahvalnost o poverenje u Boga, verujui da
e On uiniti ono to je najbolje za vas.
Jedite
hranu
sa
dosta
vlakana i hranljivih sastojaka: voe,
povre, klice, itarice, oraasti plodovi,
semenje, mahunarke i sokovi.
Vitamin A (5000 IJ), vitamin
D (1000 IJ), vitamin C (2000 IJ) i vitamin
E (400 IJ) su vani. Dvaput dnevno uzimajte
multivitaminsku tabletu. Pobrinite se da
uzmete dovoljno kalcijuma (2000 mg),
magnezijuma (1000 mg) i kalijuma
(1000 mg).
Za vie prirodnih lekova
videti: Hronini zamor, Aptajn-Bar virus i
Neurastenija.
HRONINI ZAMOR
SIMPTOMI
iscrpljenosti.

neprekidno

oseanje

UZROCI zamor je simptom koji ukazuje

na neku drugu vrstu problema: to nije
bolest sama po sebi. Uzrok hroninog
zamora je obino ishrana sa mnogo masti i
preraenim ugljenim hidratima, zajedno sa
emocionalnim stresom. Sledee stvari
samo jo vie poveavaju iscrpljenost:
droga, produkti od kofeina, penje, alkohol,
loe navike u ishrani.
Hronini zamor moe biti predznak za
probleme koji nisu lako primetnii, poput
anemije, hipoglikemije, dijabetesa, alergije,
loe apsorpcije hrane, kandidijaze, loe
cirkulacije,
hipotiroidizma,
Aptajn-Bar
virusa (ABV), mononukleoze ili raka.
Takoe, uzrok moe biti gubitak telesne
teine, gojaznost i dosada ako je u pitanju
samo nedostatak energije.
PRIRODNI LEKOVI
Pravilno
se
odmarajte,
hranite i vebajte.
Zamor
mogu
izazvati
nedostaci
vitamina
B
kompleksa,
vitamina C (2000 mg), vitamina D (1000
IJ) ili gvoa (50 mg). Potrebni su i:
vitamin A (1000 IJ), pantotenska
kiselina (50 mg), vitamin B12 (1000
mikrograma), folna kiselina (5 mg),
gvoe (50 mg), kalcijum (2000 mg) i
magnezijum (1000 mg). (Acidophilus??)
je veoma koristan pri poboljanju varenja i
produkciji odreenih B vitamina u crevima.
Svakod dana vebajte napolju.
Probajte da se preznojite.
Mnogi strunjaci se slau da
vegeterijanska
ishrana
znaajno
ublaava hronini zamor.
U korisno bilje spada ginseng,
lavanda,
ruzmarin,
trska
(Acorus
Calamus) i sasa.

U mnogim sluajevima od
pomoi je bila kombinacija nekoliko vrsta
antivirusnog bilja. Izaberite neku od
seldeih biljaka: ljuti, ehinaceja, sladi,
matinjak i umbir. Napravite aj od 2-3
kaiice od 2-3 navedene biljke, i pijte 2-3
olje dnevno.
Sok od penine trave je
dobar u sluaju zamora.
Pomau i tretmani sa vodom:
ledena
kupka
stopala,
jutarnje
hodanje
bez
obue
po
travi,
naizmenino
tuiranje
hladnom
i
toplom vodom, metoda trljanja solju i
suva frikcija.
Za vie prirodnih lekova
videti: Emocionalni zamor, Aptajn-Bar
virus i Depresija.
APTAJN-BAR
VIRUS
hroninog zamora)

(Sindrom

SIMPTOMI povratne infekcije gornjeg

dela respiratornog trakta, iscrpljenost,
veliki zamor, bol u grlu, otekle limfne
lezde, bolovi u zglobovima i miiima,
gubitak
pamenja,
manje
groznice,
glavobolje, slaba koncentracija, nono
znojenje, razdraenost i tei oblik depresije.
APV
se
ne
moe
uvek
precizno
dijagnostikovati, jer su simptomi slini kao
kod gripa i drugih virusa. Zapravo, esto se
pogreno dijagnostikuje kao hipohondrija,
depresija ili psihosomatska bolest.
UZROCI sindrom hroninog zamora je
uzrokovan Aptajn-Bar virusom (ABV). On je
rasprostranjen svuda po Americi. Centar za
kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u Atlanti
procenjuje da je na desetine hiljada ljudi
zaraeno njime. Iako nisu svesni toga, ovi
simptomi esto nisu uoljivi.

ABV uzrokuje da telo preterano reaguje,

to dovodi do poptunog iscrpljivanja
imunog sistema.
Aptajn-Bar virus je veoma zarazan i
moe se preneti bliskim kontaktom,
poljupcem, hranom, putem kalja i polnog
odnosa.
Za posebnu dijagnozu postoje testiranja
krvi na antitela protiv kandidijaze i ABV-a.
Ipak, simptomi ABV-a su slini onima od
brojnih
infekija,
anemije,
parazitskih
oboljenja, endokrinih bolesti i side.
PRIRODNI LEKOVI
Antibiotici ovde ne pomau, jer
je ABV virus. Za oporavak je potrebno
vremena, odmora i dobre ishrane. Pije se
dosta vode, najmanje 8 aa dnevno.
Veoma je bitno da creva neometano
funkcioniu. U ishranu treba ubaciti
vlakna.
Povremeno
se
treba
vriti
klistiranje.
Najvanije je da se puno
odmara. Tokom dana treba praviti pauze
za oputanje. Ako moete, probajte da
legnete i odmarate pre svakog obroka.
Svakodnevno vebanje daje
snagu. Postepeno poveavajte uestalost
vebanja. Najbolje je to raditi napolju.
Nemojte biti previe fiziki aktivni, ali
nemojte ni samo malo raditi. Ne moete se
oporaviti ako ostanete u krevetu!
Oprezno troite svoju energiju.
Nemojte preterivati sa radom, pa onda
due vremena nita ne raditi. Moda ste
iscrpli svoje adrenalne lezde.
Delimian ili glavni uzrok
vaeg problema su moda lekovi koje
uzimate.

ISHRANA
Iz svoje ishrane izbacite svu
Ovaj virus je i uzrok infektivne brzu hranu, rafinisanu, preraenu i prenu,
mononukleoze.
Kada
doe
do stimulanse (kafa, aj, gazirana pia, eer)
mononukleoze, osoba postaje mnogo i produkte od belog brana (hleb, pagete, i
bolesna, i takvo stanje traje 2-4 sedmice drugo).
ako se ishrana ne pobolja. Videti odeljak
Verovatno 60% zaraenih ABVMononukleoza.
om ima i kandidijazu (videti odeljak
Kandidijaza). Zbog toga je najbolje da se
ABV je vrsta herpes virusa i povezan je sa jede (acidophilus??) u nekom svom
virusima koji uzrokuju genitalni herpes i obliku. Izbacite eer, alkohol, peurke
zoster.
i
sve
gljive,
plesni,
kvasac,
fermentisanu hranu poput kiselog
Imajte na umu da sindrom hroninog kupusa, sosa od soje, suene peene
zamora mogu izazvati i sledei faktori: oraaste plodove, ips, gazirana pia,
candida albicans, anemija, hronino slaninu, svinjetinu, salamu i sve vrste
trovanje
ivom
usled
postojanja sira.
amalgamskih
plombi
u
zubu,
Dodajte svojoj ishrani malo
hipoglikemija,
nesanica
i zelenia. Hlorofil iz biljaka je najbitniji
hipotiroidizam (svi navedeni problemi su za zdravu ishranu i izleenje. Napravite
opisani u ovoj knjizi).
zelene sokove od isceenog povra i
sokove od ananasa.
Svakoga dana uzimajte 2000
Jednom kada se neko zarazi ABV-om, on
zauvek ostaje u telu. Sreom, kod veine mg vitamina C i 400 mg magnezijuma.
ljudi se razviju antitela protiv njega.
Problem nastaje onda kada ljudi se ljudi
OSTALO
malo razbole ili kada su preoptereeni,
Ne uzimajte aspirin, jer on
iznemogli, te do tada neaktivni ABV napada kod dece moe izazvati Rejov sindrom.
telo. Lake ga je otkriti kada su i druge
U korisno lekovito bilje spada
bolesti
istovremeno
prisutne,
poput crvena detelina koja proiava krv,
artritisa, lupusa, mulitple skleroze, raka i ehinaceja koja pomae lezdama, beli luk
side.
kao antibiotik, i afran za ublaavanje
bolova.

Protiv ABV-a moete se boriti

uzimanjem velikih koliina vitamina C,
posle ega odmah sledi fizika aktivnost.
Za vie prirodnih lekova
videti Emocionalni zamor i Hronini zamor.
Slini
simptomi
kod:
Lajmske
bolesti,
Sindroma
hroninog
zamora i neurastenije.
KANDIDIJAZA
(gljivina
infekcija,
kandida, ustobolja, sindrom hroninog
zamora)
SIMPTOMI lo zadah, zatvor, hronine
infekcije, depresija, umor, udnja za jelom,
gasovi, glavobolje, problemi sa adrenalnim
i tiroidnom lezdama,hijatalna kila, loa
probava, nesanica, psihika smetenost,
neprijatni mirisi, panini napadi i problemi
sa menstruacijom. Kod vaginalne infekcije
prisutan je jak svrabe, uz izluivanje
bezmirisne, bele, siraste tenosti.
UZROCI ovo je infekcija uzrrokovana u
normalnom stanju bezopasnom gljivicom
(saprofita), candida albicans, koja se nalazi
u vaim crevima. Neke se obino nalaze i u
vaim ustima, grlu i genitalnom traktu.
Ipak, ti organizmi podivljaju onda kada
previe
uzimate
antibiotike,
koji
unitavaju normalne bakterije u crevima.
Tako dolazi do znatnog poveanja broja
ovih gljivica. Infekciju uzrokuje grupa
gljivica koje se zovu kandida. Najprisutnija
je Candida albicans, ali ona nije jedina.
ive na vlanim delovima tela, recimo, oko
usta i vagine.
U sluaju vagine, oboljenje nastaje
promenom normalne pH ravnotee, od
blago kisele do vie alkalne.
Stres dovodi do toga da se lui manje
stomane kiseline, te kandida moe da ue
u stomak mesto na kojem je u normalnim
uslovima nikad nema. Posledica toga jeste
da manje svarena hrana ulazi u creva, to
odgovara upravo kandidi koja se tako hrani.
Nekoliko dananjih lekova uzrokuju ovu
infekciju. Zaslaivai i brza hrana
uveavaju problem.
Ova gljivina supstanca se toliko namnoi
da ulazi u krvotok i putuje do rzliitih
delova tela, slabei imuni sistem i
izazivajui brojne probleme.
U usnoj duplji, oboljenje se naziva
ustobolja. Mogu se pojaviti bele mrlje na
jeziku, desnima i unutar obraza.
U sluaju vagine, dolazi do vaginitisa.
Prisutne su velike koliine bele siraste
izluevine i jak svrabe.
Kandida se ne prenosi polnim putem, ali
majke mogu da je prenesu na svoju
novoroenad. Tada bebin jezik pocrveni i
pojave se bele take (obino se primete 8-9
dana nakon poroaja) koje imaju boju
mleka. Na zadnjici moe liiti na osip od
pelena. Videti Deja kandida.

Tri od etiri odrasle ene dobiju bar jedan

napad kandide, jer je predeo vagine
pogodniji za rast gljivica i zato to
dijabetiarke ee obolevaju od kandide
nego dijabetiari.
Moete traiti testiranje krvi na antitela
protiv candida albicans. Takoe se moe
uraditi i test koe, koji je slian TB testu.
Pozitivni rezultat bi potvrdio da imate
kandidijazu, dok negativni test koe nije
pouzdan. Kandidu je teko dijagnostikovati,
jer se ne moe koristiti kulturno tkivo.
Razlog tome je to su ove gljivice sastavni
deo naih creva.
PRIRODNI LEKOVI
TA NE KONZUMIRATI
Pokuajte da se oslobodite
alergija na hranu, hipoglikemije, svih
infekcija i loe probave.
Drva koja se koriste za pret i
loenje mogu predstavljati problem, jer sva
drva sadre gljive.
Nemojte koristiti insekticide,
duvan i parfeme.
Izbegavajte vlane i ubuale
prostore.
Nemojte
koristiti
oralna
kontraceptivna sredstva kada imate
kandidu.
Ne uzimajte antibiotike i
steroide, jer oni unitavaju druge bakterije
i omoguuju kandidi da se previe razvije.
Ne uzimajte pilule za kontrolu raanja i
lekove
bazirane
na
kortizonu,
ukljuujui tu i prednizon.
Ne
konzumirajte
sledeu
hranu: hranu sa eerom, sir, alkohol,
okoladu, fermentisanu hranu, itarice
sa glutenom (penica, ovas, ra,
jeam), meso, turiju, sirove peurke,
sire i bilo koji proizvod sa kvascem.
Gljivice ive na eeru i
ugljenim hidratima. Najbolje je zato
pridravati se vegeterijanske hrane bez
mlenih proizvoda, sa proteinima,
nerafinisanim itaricama i povru. Beli
i crni luk su dosta korisni, ali je najbolji
sirov beli luk. Izbegavajte ivotinjske
proteine,
jer
oni
imaju
veze
sa
abnormalnom
florom
u
crevima.
Izbegavajte itarice sa gljivicama.
HRANA
Drite se ishrane sa malo
ugljenih hidrata 80 g dnevno. Obolela
osoba e verovatno imati elju za takvom
hranom. Ograniite konzumiranje sve
hrane sa gljivicama: peurke, peena
hrana koja sadri kvasac i hrana obogaena
vitaminima (koja se esto pravi od pivskog
kvasca). Samo uzimajte dodatke vitamina B
iz mekinja pirina. Ne konzumirajte
peurke, fermentisanu hranu i pia
(kiseli kupus, sok od umbira, alkohol),
hranu sa plesnima (jogurt, pavlaka,
puter,
sve
vrste
sira),
zaslaene
proizvode i suvo voe. Ne konzumirajte
mlene proizvode (zbog laktoze koja se
nalazi u njima).
Sledea hrana usporava
rast gljivica: beli luk, brokoli, repa,
kelj, ratan, kupus. Moe se jesti i:
proso,
braon
pirina,
cela
zrna

itarice, mahunarke i povre. Moete

jesti bademe i orahe, ali nemojte kikiriki.
Paljivo oistiite svu sveu
hranu, kako bi se otklonile hemikalije ,
sprejevi, bakterije i gljivice. Ubacite vlkna u
svoju ishranu, jer ona pomau da se
proisti debelo crevo.
HRANLjIVE MATERIJE
Ponovo
nastaniti
Lactobaccilus acidophilus. To je dobra
bakterija koja se nalazi u vaim crevima i
koja je unitena uz pomo udesnih
lekova koje ste pre koristili. Laktobacilus je
glavni konkurent kandidi za hranu u
crevima, a i debelo crevo odrava
delimino kiselom sredinom. Primenite
retencionu klizmu sa 120 ml tople vode i 10
milijardi organizama (ispraznite u vodu
dvadeset
kapsula
od
po
500000
organizama). inite to 3 puta sedmino po
10 minuta. Acidofilus je preventivno i
lekovito sredstvo.
Korisni hranljivi sastojci su
vitamini B kompleksa sa dodatkom biotina
(100 mg tri puta dnevno) i B12 rombastih
tableta. Stavljajte 2000 mikrograma tih
tableta ispod jezika 3 puta dnevno, izmeu
obroka. Uzimajte vitamina C za creva (do
5000 mg) i esencijalne masne kiseline
poput ulja od peninih klica (2 kaiice),
ulje od jagorevine, kapsule sa belim
lukom (2 kapsule 3 puta dnevno), itd.
Korisni su i: vitamin A (25000
IJ, 1-2 puta dnevno, tokom jedne sedmice),
B6 (100-250 mg 1-2 puta dnevno), vitamin
E (400-800 IJ dnevno), biotin i sok od
obine aloje (60 ml etiri puta dnevno).

DET LEG
SIMPTOMI

umor,
letargija,
razdraljivost, nemogunost da se zaspi,
problemi sa koncentracijom i donoenjem
odluka, mogue i dijareja i nedostatak
apetita.
UZROCI cirkadijalni ritam kontrolie
va dnevni ciklus spavanja i odreene
telesne funkcije. Putovanje preko nekoliko
vremenskih zona dovodi do poremeaja
vaeg biolokog sata. Na primer, det leg
ete iskusiti ako budete putovali od
Amerike do Australije ili Evrope, jer ste
iznenada primorani da jedete i budite budni
onda kada je ni u vaoj vremenskoj zoni i
kada je vreme za spavanje. Putovanja od
severa ka jugu samo uzrokuju uobiajenu
iznurenost. Putovanje ka zapadu preko vie
od dve vremenske zone esto uzrokuje
iscrpljenost,
manju
budnost,
dezorijentaciju,
razdraljivost,
gubitak
apetita, pospanost tokom dana, bdnost
tokom noi, i mogue zatvor ili dijareju.
PRIRODNI LEKOVI
Pripremanje:
1-3
sedmice
pre
putovanja u predeo sa toplijom klimom,
ponite da jedete vie hrane koju ete jesti
tamo gde budete putovali. Neka vreme za
vae obroke bude priblino onom u mestu
gde idete.

PUTOVANjE
spavajte due pre nego to
krenete na put. Pijte to vie tenosti,
opustite se i budite mirni tokom leta.
Trebalo bi da letite danju, a u no da
LEKOVITO BILjE
stignete, tako da se tada moete jo
Vano:
videti
i
odeljak odmoriti. U avionu moete lako dehidrirati,
Protivgljivino bilje za vane infromacije.
tako da morate piti dosta vode: skoro 1 litar
U korisno bilje ovde spada: svakih 6 sati tokom leta. Nemojte piti
iak, ehinaceja, umbir, ljuti, pelinji kafu ili alkohol, jer su oni diuretici, te
polen, kelp (alga), lobelija, pasiflora, izvlae vodu iz tela. esto ustajte i
tahebo,
bokvica,
brest,
ginko
i hodajte prolazom izmeu sedita, da
ne bi dolo do stavranja krvnih ugruaka u
ginseng.
Imunostimuliue
dejstvo nogama (naroito kada putujete preko
ehinaceje je naroito korisno protiv gljvine Pacifika). Pokuajte da duge letove
infekcije. U jednom nemakom istraivanju, prekinite jednodnevnom pauzom. Ne
kod 60% onih koji su uzimali protivgljivine puite, jer ako to budete radili, ugljenlekove ponovo se pojavljivala infekcija, dok monoksid e ui u vau krv, pa e vam na
se isto desilo kod samo 10% onih koji su visini od 1,5 km (visina na kojoj je kabina
stavljena
pod
pritisak)
nedostajati
uzimali ehinaciju.
Takoe je veoma dobar i beli kiseonika kao na visini od 3 km. Drite se
luk, koji predstavlja antibakterijski i podalje od puaa. Jedite lagane obroke,
protivgljivini antibiotik. Konzumirajte sok izbegavajui jake proteine, rafinisani
od nekoliko enja sveeg luka 2-3 puta skrob i slatke deserte. Ako letite nou,
dnevno. Nije ba lako to progutati, ali je jedite pre nego to krenete, a nemojte
efektivno. Ako pomeate sa argarepom, jesti ono to vam ponude u avionu. Stavite
bie vam jo lake. Sok od brusnice se povez na oi za spavanje i probajte da
takoe bori protiv kandide, tako da moete zaspite. Stvarno funkcionie!
tu dodati i belog luka.
KADA STIGNETE
Ljuti
sadri
antibiotik
izaite na sunce sledeeg
berberin, koji je vrlo efikasan u borbi protiv
gljivica. Korisni antibiotici su i mahonija i dana; to e pomoi da se vae telo
prilagodi. Vebajte malo nakon dolaska.
tahebo.
Vano:
proitati
odeljak etajte napolju po suncu, kako bi se va
Vaginitis, koji je veoma slian ovome. bioloki sat obnovio. A ako putujete od
Tamo ete nai jo prirodnih lekova protiv zapada ka istoku, proetajte se sledeeg
kandide.
Takoe
videti
i
Sindrom jutra, u cilju razmrdavanja tela. Pojedini
hroninog
zamora,
koji ima sline ljudi pokuavaju da ive u skladu sa
vremenom iz njihove asovne zone, ali
simptome.
veina to ne moe. Ne uzimajte pilule za
spavanje kada stignete. To obino

uzrokuje mamurluk ili podnapitost. Uzmite

500 mikrograma tablete sa melatoninom.
Pokuajte da ne donosite
vane
odluke
tokom
perioda
prilagoavanja. Opte pravilo je da je za
svaku vremensku zonu potreban jedan dan
za prilagoavanje. Stoga, budite spremni.
Ako kratko vreme ostajete, ostaniteu
skladu sa svojim vremenom rada.
Ako se putuje samo preko 2-3
vremenske zone, poznato je da je za telo
lake kad se ide na zapad nego na istok,
zato to tada moete vie da spavate kad
stignete. Kad se ide na zapad, dodaju se
sati na svaku vremensku zonu.
*IZAZIVANjE TONINIH EFEKATA
HIDROTERAPIJA

u
odeljku
o
hidroterapiji opisana je primena tople i
hladne vode na kimu to je revulzivna
kompresa koja deluje kao jak stimulasn i
tonik; primenjuje se kod brojnih oboljenja.
Trjanje
vlanom
rukom,
hladna
frikcija, trljanje hladnim pekirom,
vlanim aravom, trljanje morkim
aravom i trljanje ledom, primenjuju se
za pojaavanje cirkulacije i toplote. Prve
etiri metode su najblae i najbolje.
Od koristi su i revulzivno tuiranje i
naizmenino
tuiranje
vruom
i
hladnom vodom.

Tonik od hmelja: po 30 g buua,

hmelja, korena maslaka i 1 kaiica
umbira. Lagano kuvajte 30 minuta koren
maslaka i hmelj u 3,7 litara vode. dodajte
pola kila meda. Ponovo kuvajte i skinite
neistoe. Tu vruu smesu nalite preko
buua i umbira. Dobro pokrijte i potapajte
dok se ne ohladi. Iscedite, stavite u flau i
drite na hladnom mestu.
Generalni tonik: po 15 grama gorike
(lincure), korena (calumba??), koren
sladia, kininovo drvo, 1/3 kaiica
aleve paprike. Krkajte 15 minuta u 1 litru
vode u dobro pokrivenom loncu. Ohladite,
iscedite i uzimajte to na svaka 3 sata u olji
za aj.
Tonik za celo telo: ovo je tonik koji se
svakog dana moe koristiti kao dodatak
ishrani. Poveae vitalnost celog tela,
naroito
otpor
prema
bolestima,
i
sposobnost oporavka od bolesti ili loeg
zdravlja.
Pomeajte
jednake
koliine
sledeih
isitnjenih
biljaka:
koren
saparina, ginseng, Centella asiatica,
Polygonum multiflorum, koren sladia,
bobice
testeraste
palme,
kelp,
stilingija, lucerka i prstohvat aleve
paprike. Stavite to u kapsule i uzimajte 212 dnevno. Vie uzimajte tokom perioda
oporavka, pri loem zdravlju i povienom
stresu.

Sunana kupka i morska kupka

pomau.
Kupka uz sunce, vazduh i vodu,
etnja po morkoj travi i letnje prskanje
od podjednake su koristi.
Treba biti oprezan u primeni gore
navedenih
tretmana
u
sluajevima
boleljivih sooba, dijabetiara i onih sa
sranim oboljenjima. Za vie infromacija o
ovim i drugim vanim metodama videti
odeljak Hidroterapija.

Takoe videti i odeljak Stomani tonik.

*TONINE BILjKE
U starim vremenima nai preci su svakog
prolea istili svoje kue i uzimali proleni
tonik kako bi oistili i podmladili svoje telo
nakon surove zime.

*MAZILA

Proleni tonik: 230 g korena ika, 3

kaiice listova sene, 30 g pasrena ili
svete kore, ekstrakt tenosti, 140 g
glicerina.
Proleni tonik: 1 deo saparine, 1 deo
sasafrasa, polovina (mezereon bark??),
polovina (guaiac??). Napravite dekokt od
toga i krkajte 10 minuta. Doza je polovina
olje ili malo vie , 3-4 puta dnevno.
Proleni tonik: po jedan deo od
sledeeg: sena, bobice kleke, rusa,
saparina, koren maslaka, medvee
groe, nard, koren ika, obini
tavelj.

Mazilo se trlja na kou, kako bi pomoglo

pacijentu da se opusti i da ga osvei.
Primenite jednu od sledeih formula sa
blagom runom frikcijom. Mazilo je obino

deblje od sloja vode na koi, ali je tanje od

neke masti, i obino se primenjuje u vidu
tenosti na telesnoj temperaturi.
2 MUNINA

Stimuliue mazilo: po jedan deo ulja

od karanfilia, ulja od cimeta i ulja od
sasafrasa. Pomeajte i masirajte time
oboleli deo tela.

MUNINA

Oputajue i stimuliue mazilo:

SIMPTOMI lo oseaj u stomaku, slino
teni ekstrakt od 115 g papuaste bolesti kretanja (morskoj bolesti).
orhideje, teni ekstrakt od 115 g lobelije,
30 g ulja od sasafrasa. Dobro izmeajte i
podrobno masirajte oboleli deo tela.

Ulje od kamforovog drveta: kupite

kamfor u apoteci i rastvortite 30 g u 115
ml maslinovog ulja. Ovo ulje je dobro za
uganua, modrice, ublaavanje bola, i
reumatine ili kostoboljne bolove u
zglobovima. Pre upotrebe proverite reakciju
koe na kamfor.

UZROCI brojne stvari mogu uzrokovati

muninu, poput nedostatka nekih od
hranljivih sastojaka, trovanja hranom,
alergija na hranu, trudnoe i raka.
Uestali nastupi munine mogu se pojaviti
zbog alergija na neku hranu. est uzrok
munine su crvi ili zatvor. Videti odeljka o
obe ove stvari.

PRIRODNI LEKOVI
Siretno mazilo za reumatizam: jednu
kaiicu ulja od zimzelenog bilja stavite
u 500 ml jabukovog sireta. Potopite
krpu u tenost, iscedite je i nanesite.
Zimzeleno bilje e dovesti krv u oboleli deo
tela, a sire e ublaiti bol. Pre upotrebe
proverite reakciju koe na zimzeleno bilje.
Moe se primeniti i kod bola u grlu u vidu
isceene komprese, pokrivene suvom
vunenom krpom ili veom arapom, tako
da nimalo vazduha ne moe da proe
tokomcele noi.

- Primenjujte tretmane koji se odnose na

bolest kretanja, naroito formule sa ugljem
i korenom umbira. Isitnjeni koren
umbira je definitivno od pomoi u
otklanjanju munine.

- Ne zaboravite krajnje reenje: slobodno

idite i povraajte. To je najbolje reenje
ako je munina izazvana neim to je pre
toga
pojedeno.
Proitajte
odeljak
Povraanje, gde ete nai dosta korisnih

infromacija. Takoe ete tu nai i

informacije o tome ta treba da radite ako
imate muninu i povraate danima.

- Ako je munina uzrokovana preteranom

fizikom aktivnou, pojedite malo suvog
tosta ili krekera. Ako ste hipoglikemini,
dodajte malo proteina. Za muninu nakon
operacija, uzmite dve kapsule od po 500
mg umbira.

- Dodajte prstohvat umbira u ajeve,

kako biste ublaili muninu. Kompresa sa
umbirom na glavu (od blagog aja) e
otkloniti glavobolju koja prati muninu.

- Pijte blagi aj od ljutia i meda ujutru,

za muninu pri trudnoi. Stavite prstohvat
isitnjenog ljutia u olju prokljuale vode i
dodajte malo meda radi ukusa.

NESVESTICA (Sinkopa)

SIMPTOMI osoba padne u nesvest, bez

svesti je.

UZROCI nesvestica ukazuje na neke

druge
probleme,
poput
histerije,
epilepsije, insulinski ok, iscrpljenost
usled vruine, nedostatak kiseonika,
anemija,
dehidratacija,
opstrukcija
karotidne arterije.

- olja vrueg aja od pitome nane e

otkloniti
muninu.
Dodajte
prstohvat
bosiljka i/ili umbira. Ovaj aj ima jako
antispazmodino dejstvo. Suzbija miine
greve u digestivnom traktu, ukljuujui i
one koji su aktivni tokom povraanja (ali,
velike koliine ovog aja u sluaju trudnoe
mogu dovesti do pobaaja).

PRIRODI LEKOVI

TA ODMAH PREDUZETI
- Evo jedne odline biljne formule protiv
munine: koren umbira sa vrlo malom
koliinom korenom sladia i aleve
paprike. Dr Mouri smatra da je kod mnogih
imalo uspeha. Izgleda da umbir ne
produkuje nikakve toksine supstance, ak
ni kada se koristi u velikim koliinama.

Kada
se
kae
da
je
neto
karminativno,
to
znai
da
godi
stomaku, jer karminativno bilje umiruje
stomane tegobe. Evo nekoliko najboljih:
kamilica, komora, miroija, matinjak
i bilo koja vrsta nane (pitoma nana,
kalsasta metvica, maja metvica).

- proverite puls, otkucaje srca i disanje.

esto pomae kada se malo hladne vode
poprska po licu. Obezbedite vazduh
onesveenoj osobi: olabavite tesnu
odeu, otvorite prozore i vrata, neka se
ostali ljudi udalje, tako da osoba moe
imati vie vazduha. Stimuliite rad srca:
pesnicom blago pritisnite na predeo lea
izmeu ramena. Kada bude mogla da pije,
toj osobi dajte malo hladne vode.

- ako je imate, ispod jezika stavite 8 kapi

antispazmodine tinkture. Ako znate da
ta osoba ima stalno problema sa
nesvesticom, moete unapred pripremiti
tinkturu i drati je pri ruci. Informacije o
tome su u odeljku Antispazmodina
tinktura.

ili

- ponekad je potrebno vetako disanje

kiseonik. im se osoba osvesti,

pokuajte da pronaete uzrok i da reite

problem.

- ako se osoba esto onesveuje, dajte

joj biljni aj od nane, kapice, maje
metvice, rute, imele, ruzmarina i malo
aleve paprike.

- evo koje hidroterapijske metode

pomau onima koji kolabiraju. Opisane su u
odeljku o hidroterapiji: naizmenina
kompresa za lea, hladna frikcija,
vrua klizma, naizmenina kompresa
na srce, metoda sa toplim ebetom
koja se primenjuje 15 minuta i posle
koje sledi hladna frikcija.

- primena tople vode na vrat i

kratkotrajna primena hladne na grudi i lice.
Naizmenina kompresa na lea; pritisak
rukama umoenim u hladnu vodu na grudi
ili krajem hladnog pekira; energina
frikcija, uz ritmino pomeranje jezika
nared-nazad kako bi se osoba probudila.

Iscrpljenost usled vruine manje je

opasna od toplotnog udara, i moe da se
pojavi tek nakon nekoliko dana izlaganja
suncu. Dehidratacija moe dovesti do
gubitka volumena krvi, slabe toplotne
regulacije i oka.

UZROCI uglavnom je u pitanju

istroenost vode (dehidratacija) i ree
nedostatak soli u ishrani (istroenost
soli). Kada se znojimo, gubimo i vodu i so
(natrijum, a i kalijum).

PRIRODNI LEKOVI

ODMAH PRIMENITI

- odmah se sklonite sa sunca, da se

ne telesna temperatura ne bi poviavala i
da telo ne bi vie gubilo vodu i so. Ako
ostanete na suncu, i iako se budete
odmarali i pili tenosti, vaa telesna
temperatura e rasti! Ne vraajte se na
sunce tokom sledeih nekoliko sati!
ISCRPLjENOST USLED VRUINE

SIMPTOMI prvi simptom je uglavnom

e, uz koju ide opta slabost, mlitavost,
umor,
gubitak
apetita,
glavobolja,
vrtoglavica i opti oseaj kao kod gripa, uz
muninu i ak povraanje. Ponekad srce
bre kuce i dolazi do slabije koncentracije.

- u ranim fazama, pijte velike koliine

sokova od povra i voa punih
minerala, kako biste zamenili vodu i
elektrolite izgubljene tokom znojenja. Sama
voda ne moe da zameni elektrolite. orbe
od povra punog kalijuma mogu da
pomognu. Napravite orbu od debelih
krompirovih ljuski.

PREVENCIJA

- planirajte sve unapred, tako da ne

doivite posle toplotni udar. Pijte vodu.
Pijte
pia
sa
razblaenim
elektrolitima. Izbegavajte tablete sa
solju. One prouzrokuju suprotno od onoga
to treba da ine. Poveana koliina soli u
stomaku zadrava tenosti due. Uzimajte
dodatke baziranim na vodi, koji sadre
magnezijum, kalcijum i mangan. Doza
iznosi pola kaiice u 120 ml vode, 3 puta
dnevno.

TOPLOTNI UDAR (Sunanica)

- ne konzumirajte kofein, alkohol ili

duvan. Prva dva ubrzavaju dehidrataciju, a
duvan suava krvne sudove.

- tokom perioda od nekoliko dana,

polako se prilagoavajte suncu, ali
nemojte preterivati. Nemojte raditi tokom
sredine dana. Nosite neku kapu i majicu
svetle boje.

SIMPTOMI telesna temperatura je

veoma visoka (40,5 stepeni ili vie!). Ima
manje znojenja. Jaka glavobolja, uz
peckanje, utrnulost, zbunjenost i bunilo.
Ubrzavaju se puls i disanje. Krvni pritisak
raste.

- polijte vode preko svoje glave i

majice, naroito ako vazduh nije vlaan.
Nastavite da pjete dosta vode.

- kada je napolju vrue, dodajte olje

osuenog matinjaka u 1 litar kljuale
vode. neka tako stoji 30 minuta, potom
iscedite i stavite u friider dok se ne ohladi.
Time se rashlauje telo.

PREPORUKE dr D. H. KELOGA
ISCRPLjENOST USLED VRUINE topla
kupka celog tela, 3-8 minuta; metoda sa
toplim ebetom; vrua klizma, posle
koje odmah sledi hladna frikcija; nakon
toga:
trljanje
hladnim
vlanim
arpavom, i zamotavanje u toplu ebad.

- proitati odeljak Toplotni udar, koji je

drugaiji od prethodno opisanog.

OPASNOST toplotni udar predstavlja

hitan sluaj. Ako se ne tretira kako treba,
moe doi do greva, trajnog oteenja
mozga i ak smrti.

PRIRODNI LEKOVI

- mora se odmah poeti sa metodama

rashlaivanja; ne sme se ekati!

- ako je bolnica blizu, zavijte ga u

ledeni arav i odmah odvezite u
bolnicu. Tokom vonje primenite jo
ledene vode. Najmanje na svakih 10-15
minuta mu merite telesnu temperaturu.
Prestanite sa primenom hladne vode ako
temperatura spadne ispod 38 stepeni.

- ako niste blizu bolnice, stavite ga

BOLEST KRETANjA (bolest kretanja
ledenu kupku i koristite ventilator da ga drumskim
saobraajem,
morska
dodatno rashladite. Ako ne moete bolest)
primeniti ledenu kupku, iskoristite hladan
potok ili jezero, dok ne bude mogla da se
prui medicinska pomo. Dok se nalazi u
hladnoj kupci, trljajte mu ruke, noge,
ake i stopala, kako bi poboljali
cirkulaciju.

SIMPTOMI munina, poveano luenje

pljuvake,
povraanje,
hladan
znoj,
gaenje, bukanje u stomaku. Mogua
vrtoglavica, a ponekad i nesvestica.
PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
TOPLOTNI
UDAR
I
NjEGOVE
KOMPLIKACIJE SUNANICA pojaajte
eliminaciju toplote iz tela. Sa visine
nanosite vodu (16 stepeni ili manje) na
njega, dok ga pritom dva oveka energino
trljaju. Naroitu panju posvetite kimi.
Ledene komprese za glau i vrat.
Nastavite sa tim dok temperatura ne
spadne ispod 38 stepeni. Kada je mogue,
primenjuje
se
hladna
klizma
i
konzumiranje
hladne
vode.
Kesa
ledom se stavlja na glavu i vrat tokom
polivanja
hladnom
vodom.
im
se
temperatura priblii normali, primenite
metodu preznojavanja sa vlanim
aravom.

NAKON
TRETMANA

primena
graduativne hladne vode svakog dana
(toninih frikcija), da bi se telo polako
ojaalo. Glavu treba dobro rashladiti pre
svakog tretmana.

- videti
vruine.

odeljak

Iscrpljenost

usled

UZROK

polukruni
kanali
u
unutranjem uhu opaaju vertikalni poloaj.
Kada ima previe pomeranja naprenazad, pokreta nad kojim nemate kontrolu
(poput vonje kolima, avionom ili amcem),
va senzorni sitem postaje preoptereen.
Poto i vae oi primeuju vertikalnu
ravnoteu, ono to gledte ne uklapa se sa
onim to vai receptori u unutranjem uhu
oseaju. Tako dolazi do zbunjenosti.
Munina se javlja onda kada mozak ne zna
ta da naredi telu da uradi. Time se i
stomak slabi.

Strunjaci kau da munina pri ovom

stanju ukazuje i da sa jetrom neto nije
u redu.

PRIRODNI LEKOVI

- ako ste na moru, lezite i zatvorite oi.

Ako ste u kolima, naslonite glavu pozadi
na sedite, tako da bude malo upravljena
navie. Tako se odmaraju oni polukruni
kanali.

- tablete sa ugljem mogu da pomognu

u smirivanju stomaka. Preporuuju se i
tablete sa umbirom.

- oslonite se nazad i
Probajte da se opustite
gutljaj vode iz olje na
minuta. Nemojte praviti
ili brzo pomerati glavu.

diite duboko.
i uzimajte po
svakih nekoliko
nagle pokrete

- u sluaju munine usled morske bolesti

preporuuje se i aj od listova maline.
Moe se pomeati i sa umbirom. Crna
ne
konzumirajte
produkte
koji
oajnica ublaava muninu.
usporavaju cirkulaciju: nikotin, kofein i
so.

PREVENCIJA

- najbolja je preventiva. Ne jedite

previe preraivanu hranu, ne pijte
alkohol i ne jedite brzu hranu. Nekim
ljudima je bolje ako pre i tokom putovanja
jedu krekere od celog zrna itarice.
Izbegavajte dim i jake mirise hrane.
Rashlaujte se i budite na sveem
vazduhu. Najbolji je hladan vazduh.

- sat vremena pre puta moete uzeti 5

tableta sa ugljem. Druga metoda jeste da
uzimate 2 tablete sa umbirom svaka 3
sata, poev od jednog sata pre puta.
umbir pomae u spreavanju bolesti
kretanja tako to upija kiseline i tako
spreava muninu.

pojedini
preporuuju
dodatke
magnezijuma (500 mg jedan sat pre puta)
i vitamin B6 (100 mg jedan sat pre puta),
radi predupreenja munine.

Evo nekoliko preventivnih sugestija:

- putujte nou. Kada je mrano, ono to

vidite je u manjem konfliktu sa onim to
oseate i vazduh je esto sveiji.

- ako je mogue, neka prozor vude

otvoren, i budite blizu njega, sve vreme
udiui taj svei vazduh.

- sedite mirno i ne razgledajte

previe oko sebe. Gledajte pravo. Ako se
nalazite na mestu vozaa, oseaete (i
imaete) bolju kontrolu nad pokretima.
Nemojte itati za vreme vonje. Drite
pogled na neti u daljini to s ene kree.

- svakog dana tokom 2 sedmice pre puta

uzimajte dodatke vitamina B kompleksa
i vitamin C (2000 mg).

- u cilju smirivanja stomaka pre puta,

koristite neko od sledeg bilja za nerve:
hmelj,
kapica,
kamilica
i
koren
odoljena.

- uhvatite svoje une koljke i

povucite na dole. Tako se pojaava
cirkulacija u unutranje uho i pomae u
spreavanju bolesi kretanja. Radite to esto
tokom puta.

VISINSKA BOLEST

3 PREHLADE

SIMPTOMI lo oseaj u stomaku, kako

se kree
nagore, iznad nivoa mora.
Poseldice su glvobolja, umor, slabost,
nesvestica i jaka e.
KIJAVICA (Preveliko luenje sluzi)

UZROK to je vea visina, sve je

manje ksieonika. Na visini od 2,5 km ima
upola manje kiseonika nego u vazduhu na
nivou mora. Ako se polako penjete, po
nekoliko stotina metara dnevno, vae telo
e se verovatno prilagoditi tom manjku
kiseonika, skoro bez imalo negativnih
efekata. Ali zato brzo uspinjanje vas liava
kiseonika i dolazi do visinske bolesti.
Takoe moete i dehidrirati.

SIMPTOMI curenje iz nosa, glavobolja,

bol u grlu, upala sinusa, gastritis, upala
srednjeg uha i respiratorni problemi.

UZROK kijavica predstavlja preveliko

luenje sluzi usled razliitih infekcija u
nosu, grlu, duniku i bronhijama na
primer, guobolja, veliki kaalj ili alergije.
PRIRODNI LEKOVI

- popijte dosta vode pre nego to

ponete da se uspinjete. Nastavite da je
pijete tokom penjanja. Konzumiranje velike
koliine tenosti je od velikog znaaja!

- ulje od karanfilia je bogato

eugenolom, koji razreuje krv. U drugo bilje
koje sadri eugenol spadaju najgvirc i
majoran.

PRIRODNI LEKOVI

HRANA

- ISHRANA jedite voe o pijte sokove

od voa nekoliko dana.
- beli luk sadri 9 jedinjenja koje
razreuju krv. Zbog toga je odlian za
prevenciju sranih napada i visinske
bolesti. Paradajz, miroija i komora
imaju istu osobinu.

- HRANLjIVI SASTOJCI vitamin A

(5000 IJ), vitamin D (1000 IJ), vitamin C
(2000 IJ) i vitamin E (400 IJ) su od znaaja.
Pobrinite se a uzmete dovoljno kalcijuma
(2000 mg), magnezijuma (1000 mg) i
kalijuma (1000 mg).

- IZBEGAVATI preveliko luenje sluzi je

pratea pojava odreenih bolesti, ali
izbegavanje pojedine hrane e smanjiti
to izluivanje. Pojedine vrste hrane ine
suprotno, kao na primer, prepeena hrana.
Nemojte konzumirati pasterizovano
mleko, belo brano, hranu koaj sadri
eer, hladna pia i meso, ako elite da
smanjite luenje sluzi. Jedite vie sveeg
voa, povra, cela
zrna itarica,
oraaste plodove i mahunarke. Ako ste
spremili i neku kuvanu hranu, prvo
pojedite sirovu. To e pomoi sistemu za
varenje da se izbori sa poveanim teretom
koji mu namee kuvana hrana.

- izbegavajte teko varljivu hranu, jer

ona formira vee koliine sluzi u telu. Svaki
pojedinani alergen, hrana ili neka
supstanca na koju ste alergini, moe
izazvati kijavicu. Ljudi sa Bliskog istoka i
Azije su naroito osetljivi na mlene
proizvode
(85%
njih
ne
poseduje
digestivni enzim laktazu, neophodnog za
varenje mlenog eera, laktoze).

- u druge iritante spadaju: isparavanja,

dim, strana tela, hemikalije, doge,
zainjena hrana, so, biber, alkohol i
loa kombincija hrane.

TOKOM BOLESTI

- stavite jednu kaiicu soli u oko pola

litra mlake vode. rukama zahvatite tu
vodu i udahnite je kroz nos. Radite tako
dok ne izae na usta. Potom neno dunite
kroz nos drei jednu nozdrvu zatvorenom,
pa onda isto tako i sa drugom. Zatim,
ispirajte grlo uz pomo slane vode. ako je
nos i dalje zapuen, skaite malo,
udahnite kroz nos i opet dunite.

- tokom bolesti najvie konzumirajte

tenosti i povremeno sokove od voa. A
onda kada jedete, neka najvie bude
sirove hrane, sa dosta vlakana.
itarice treba da budu cela zrna, poput
braon pirina, prosa i heljde.

LEKOVITO BILjE

- svakog dana najmanje jedanput

primenjujte visoku biljnu klizmu (poput
aja od movarne trave).

- za ienje digestivnog trakta od sluzi

moete uzeti seme bokvice i biljnu
meavinu ika, obine aloje, umbira,
lucerkepasrena, kelpa i bresta.

- enski koren, mirisna trska i

odoljen su dobre proiavajue biljke za
konzumiranje tenosti. Ljuti je odlian.
Stavite punu kaiicu ljutia u oko pola litra
kljuale vode, meajte, ohladite i uzimajte
2-3 gutljaja dnevno.

- u drugo korisno bilje spadaju:

mijakinja, divizma, bokvica, kiseljak,
kora
brlog
hrasta,
gavez,
lie
eukaliptusa, iglice borovca i vranilova
trava.

- biljna formula koja ublaava kijavicu:

jedan deo kore bele topole i dva dela
medveeg groa. Jednu kaiicu stavite
u olju kljuale vode. uzimajte -1 punu
olju 3 puta dnevno.

- iskoristite paru (iz (humidifiier??) u

vaoj sobi) da biste otpuili nos i da moete
lepo
zaspati.
Pomae
i
ulje
od
eukaliptusa.

- obavezno pijte dosta vode. to se

manje pije, vie je sluzi i tee je disanje.

PREVENCIJA vebajte, budite na

sveem vazduhu i zdravo se hranite,
kako kijavica ne bi prela u alergijski rinitis,
astmu ili tuberkulozu. Isperite nos da
kijavica ne bi prela na plua.

- glavobolja esto kod gripa, retko kod

prehlade

OBINA PREHLADA

NAPOMENA sledee preporuke odnose

se uglavnom i na kaalj i grip.

- groznica esta i iznenadna kod gripa,

retka kod prehlade

- zamor jako izraen kod gripa i moe

da traje 2-3 sedmice, a kod prehlade samo
blag zamor

- bolovi po telu esti i neretko jaki kod

gripa, manje kod prehlade

SIMPTOMI

prehlade
su
opta
zapaljenja mukozne membrane disajnih
puteva. Simptomi si iritacija nosa i grla,
voda u oima, groznica, glavooblja, nazeb,
bolovi u miiima i privremeni gubitak ula
mirisa i ukusa.

- curenje iz nosa ponekad kod gripa,

uobiajeno kod prehlade

- kaalj uobiajen kod gripa i moe biti

opasan, a kod prehlade samo blai do
umereni

- bol u grlu ponekad kod gripa, est kod

prehlade
Jaa prehlada moe prei u akutnu ili
hroninu infekciju, poput gripa, upale
krajnika, upale sinusa, bronhijalne kijavice,
hronine prehlade ili slinih virusnih
infekcija.

- videti i odeljak Grip.

Deca koja esto imaju prehlade i grip

moda pate od poremeaja tiroidne lezde.

PREHLADA ILI GRIP? - kako znati da li

je u pitanju ozbiljnija prehlada ili grip? Evo
razlika:

UZROCI u nekom smislu, uzrok su

razliite vrste virusa, ali s druge strane,
neka osoba je prosto samu sebe fiziki
iscrpla, tako da je virus mogao zavlada
telom. Faktori koji smajuju otpor tela prema
virusnim
infekcijama
su:
preveliko
izalaganje
hladnoi,
zamor,
neka
nedavna
ili
trenutna
infekcija,
nedostatak
odmora,
alergijske
reakcije, udisanje ili iritacija od
praine
ili
gasa,
prejedanje,
konzumiranje eera i nezdrava hrana.

itanja u pluima, 9) dolazi do gubitka

daha.

Obina prehlada nije samo neka infekcija

koja se pojavi niotkuda i napadne sluajnog
prolaznika. To ak nije ni bolest. Prehlada
prestavlja lek protiv stanja koje prethodi
bolesti, dok su njeni simptomi pokuaji tela
da se vrati u normalu. Telo tada sprovodi
proleno ienje. Prehlada je posledica
ne ba najzdravijeg naina ivota. Kada se
pojavi, telo se isti od toksina i uz odmor,
omoguava nam da se vratimo u bolju
formu. Prehlada zapravo predstavlja vrstu
blagoslova, jer ljude primorava da se
odmaraju, koji bi u suprotnom prevremeno
poeli da razvijaju onesposobljavajue,
hronine i po ivot opasne bolesti.

Deca sa visokom temperaturom moraju

da posete lekara u roku od 24 sata.

Ako vas peckaju nos i grlo ili vas

svrbi grlo, nemojte ekati da se pojave
kaalj, slabost i groznica!

Virus prehlade moe da menja veliinu i

oblik, tako da ne moe da se stvori
odgovarajua vakcina. Postoji vie od 100
razliitih virusa koji uzrokuju prehladu.
Simptomi traju 7-14 dana, bez obzira na
terapiju. Period inkubacije traje vrlo kratko
(1-3 dana), umesto 10-21 dan kao kod
veine drugih virusa.

PRIRODNI LEKOVI

AKUTNA FAZA

Prehlada uvek zahvata gornji deo

respiratornog trakta (nos, usta, grlo, gornje
bronhije). Ako doe do kongestije u
grudima, prehlada se pretvara u neto
mnogo opasnije!

Ako ne znate kako da se izborite sa

prehladom, bolje je da pozovete lekara,
naroito ako: 1) dolazi do nazeba i gubitka
daha, 2) telesna temperatura prelazi 38
stepeni i traje vie od 3 dana ili ako prelazi
39 stepeni, 3) ima utih i belih takica u
grlu, 4) ako su limfne lezde ispod vilice i
vrata uveane, 5) ima jakih bolova, poput
uobolje, nateklih krajnika, bola u sinusima
ili grudima, 6) ako dolazi do prevelikog
luenja pljuvake zelenkaste boje ili sa
krvlju, 7) ako se veoma teko guta, 8) ima

nemojte
ignorisati
rprehladu
i
nastavljati sa svojim poslovima. im se
pojavi, idite u krevet, pijte sveu limunadu i
odmarajte da biste ozdravili!

- treba to je vie mogue uzimati

vitamina C (do 5000 mg). U akutnim
fazama, 1000 mg vitamina C svakog
drugog sata. Uzimajte i bioflavonoide (200600 mg). Uz vitamin C, male koliine belog
luka su odlini borci protiv klica. Vitamin A
(25000 IJ) tokom par dana. Kalcijum-laktat
ili glukonat (6 tableta). Pivski kvasac.
Vitamin B6 (100 mg). To je prirodni
antihistamin, kao i dobar snabdeva
proteina. Vitamin E (600 IJ). Betainhidrohlorid.
Rombaste
tablete
cinkglukonata. Vitamin F (nezasiene masne
kiseline) smanjuje uestalost i trajanje
prehlada.

- u akutnim fazama kada je prisutna

groznica, nemojte uzimati nikakvu vrstu

hranu i samo pijte svee sokove od povra i

voa, rastvorene u vodi (50:50), uz biljne
ajeve. Pri leenju prehlade cilj je podstai
eliminaciju toksina pute ie kanala, tako da
jedan ne postane previe optereen (preko
urina, creva, znojenja, tuiranja).

- pazite da ne nazebete; odmarajte se u

krevetu; i uzimajte po malo soli, da biste
andoknadili onu koja je izgubljena preko
znoja.

- 3 puta dnevno ispirajte grlo slanom

vodom (pola kaiice soli u ai mlake
vode). Tuirajte se vruom vodom.

- ne uzimajte aspirin (naroito opasan za

decu), jer izaziva unutranje krvarenje. Iako
vam se moda ne ini stranim, ali virus
uzrokuje grip ili ovije boginje, kao i
prehladu. Deca koja imaju neku virusnu
infekciju i koja uzmu aspirin, znaajno
poveavaju rizik od dobijanja Rejovog
sindroma! To je retko, ali fatalno oboljenje
mozga i jetre. Isto se odnosi i na druge
lekove koji sadre aspirin.

- uvajte se depresije, probajte da budete

dobrog raspoloenja. Postoji lekovitog
dejstva u tome. upravite svoj pogled ka
Isusu i molite se Bogu. Neka vam neki va
prijatelj to ee ita obeanja iz Biblije;
razmiljajte o njima. Odmorite se, opustite i
ne brinite. Uzimajte dosta tenosti.

eukaliptusa. Stavite 5 kapi u toplu kupku

ili 6 kapi u olju kljuale vode. Stavite
pekir preko glave i udiite isparavanja.
Pazite da se ne opeete.

- svakodnevno konzumiranje aja od

korena sladia ublaava nadraeno grlo i
kaalj. Moete uzimati i aj od hmelja, da
biste nou lake zaspali.

Ehinaceja (porodica glavoika) znatno

ojaava imuni sistem i snaan je antibiotik.
Ubrzo nakon konzumiranja aja moe doi
do peckanja i utrnua jezika, ali takva
reakcija je bezopasna.

- stavite 2 kaiice sveeg iseckanog

umbirovog korena u olju kljuale vode.
neka se ohladi i pijte to. Sadri nekoliko
antivirusnih jedinjenja.

- aj od ljutia je dolian. Poveava

koliinu krvi koja ide u slezinu, centar
imunog sitema. Ljuti sadri berberin, koji
aktivira bela krvna zrnca (makrofage), koja
unitavaju bakterije, gljivice, viruse i
tumorne elije.

KADA SE POVLAI KRIZA

- kada nestane groznica, moe se jesti

svee voe i povre sa malo kalorija, uz
dosta sokova od sirovih plodova i
biljnih ajeva, malo zaslaenih medom.
Moe se jesti i poneko sirovo semenje i
oraasti plodovi, ali se moraju dobro
vakati.

LEKOVITO BILjE

- biljni ajevi se mogu praviti od ipka,

ljutia, kamilice, pitome nane, bresta,
umbira i efedre. Korisno je i ulje od

- 2 puta dnevno jedite orbu od

krompirovih ljuski. Ljuske, koje su bogate
kalijumom, treba da budu debele oko 1 cm
(bacite sredinu). Kuvajte oko 20-30 minuta,
iscedite, ohladite i jedite orbu. Neka
svakoga dana bude svea.

HIDROTERAPIJA

Postoji velik broj hidroterapijskih

metoda koje se ovde mogu primeniti.
One
su
opisane
u
odeljkuu
o
hidroterapiji.

- primenite toplu kupku stopala sa

slaicom, kako biste pojaali izluivanje i
ublaili kongestiju glave i sinusa.

primenite
toplu
kupku
sa
magnezijum-sulfatom, dok pritom pijete
ajeve za preznojavanje. Stavite 0,5-1 kg
magnezijum-sulfata u kadu sa toplom
vodom. Dok ste unutra popijte 2-3 olje
vrueg aja od svilenice. Odmah nakon
kupke idite u krevet i pokrijte se sa nekoliko
ebadi, tako da moe doi do obilnog
preznojavanja.

- primenite
toplu
umbirom na grudi.

kompresu

PREVENCIJA jednom kada nastane,

prehlada ide svojim putem. Zbog toga je
bolje, mnogo bolje, da se sprei njena
pojava, nego da se lei. Najbolja
preventivna mera jeste iveti zdravo;
pravilno se hraniti; vebati napolju u
dovoljnoj meri radi jaanja tela; i
odmarati se u dovoljnoj meri. Nemojte
nou malo spavati, naroito ne tokom
hladnijih meseci. Ne delite hranu sa nekim
ko je prehlaen. Kada je hladno dobro se
obucite. Nemojte biti na promaji. Ne
izlazite napolje mokre glave.

Mnogi ljudi, koji su naizgled skloni

prehladama, nikad ih ne dobiju, jer su
nauili kako da na vreme prevaziu takve
infekcije. Saznajte koji su rani znaci
prehlade, i im se oni pojave, ponite vie
vremena da provodite u krevetu!

sa

- primenite hidroterapijsku metodu za

trup. Svako vee primenjujte hladnu
oblogu za ceo trup. Cilj je da se stimulie
izluivanje preko koe i znojenje. Obloga
neka stoji najmanje 3 sata tokom noi.

- primenite inhalaciju parom, sa

eukaliptusom, iglicama bora, ikom i/ili
majinom duicom.
KAALj
- primenite hladnu kompresu na vrat i
neka stoji preko noi 1-3 sata. Ona mora,
ali mora, da se osui pre jutra, inae nema
efekta. Ako ne pree u zagrevanu
kompresu, moe samo da pogora bol u
grlu.
SIMPTOMI esto kaljanje, uz ili bez
izbacivanja sluzi.
- primenite slanu vodu za ispiranje,
kako bi se otvorili sinusi. Proitajte odeljke
Kijavica i Grip.

UZROCI est kod prehlada i drugih

infekcija; predstavljaju refleksnu radnju,
kojom se disajni putevi iste od sluzi,
stranih tela, iritanata ili neke vrste blokade.
Kaalj moe biti produktivan i da izabcuje
sluz, a moe biti i suv.

- nekoliko kapi lobelije ispod jezika moe

da opusti miie aktivne pri kalju i da
rastrese sluz. Obavezno pijte dosta vode i
tenosti, kako sluz ne bi postajala deblja.

- pomoi e i primena inhalacije sa

eukaliptusovim uljem svakog dana po 10
minuta

Bronhijalni kaalj je jak i bolan. Infekcijom

sinusa sluz uglavnom silazi niz grlo, te se
javlja kaalj.

Kaalj usled guobolje je glasan i grub,

izbacujui sluz sa potekoama. Oteenje
plunog tkiva, u sluaju zapaljenja plua,
moe dovesti do hroninog kalja. Postoje
jo dve vrste kalja: kod raka plua i
tumora moe doi do blagog kalja koji se
vremenom pogorava i moe biti praen
izbacivanjem krvi. Isto se odnosi i na kaalj
puaa. Ako se duvan ne odbaci, sledi rak
plua.

Ako postoji sumnja

proitajte odeljak o njoj.

PRIRODNI LEKOVI

na

tuberkulozu,

- odlian sirup za kaalj pravi se

meanjem jednakih delova limunovog
soka i meda, sa malo aleve paprike u
aju. Kada je potrebno, uzmite jednu
kaiicu toga.

- kompresa sa alevom paprikom za

vrat: kuvajte 1 litar vode. smanjite jainu
vatru to je vie mogue i dodajte pola
kaiice aleve paprike. ekajte nekoliko
minuta. Zatim potopite pekir u vodu,
iscedite i stavite oko vrata. neka voda bude
topla i tu fomentaciju menjajte na svaka 34 minuta. Drite to pola sata, dok su vam
stopala pritom u vruoj vodi.

- u korisno bilje spadaju: sladi,

smokvini listovi, divizma, verbena,
mahonija, lovorovi listovi, isop i
majina duica.

- pomeajte jedan jak aj od lanenog

semena sa 1-2 kapi eukaliptusovog ulja,
i to pijte polako.

- kad god je prisutna prehlada, neka

vam usta i nos budu isti. Tako prehlada
nee prei na plua. Dodajte 1 kaiicu soli
u oko pola litra tople vode, i to udahnite
kroz nos. Potom lagano izduvajte isto kroz
nos. Ponavljajte dok se nos skroz ne oisti
od sluzi. Dobro isperite grlo i usta uz
pomo slane vode.

TA PREDUZETI
oistite
debelo
crevo
visokom
klizmom. Primenjujte je dok ne dosegne
gornji deo gde poinje popreni deo
debelog creva.

- ako je prisutna munina ili lo oseaj u

stomaku,
uzmite
emetik
da
biste
povraali. Mlaka voda ili voda sa malo
soli uglavnom pomae u tome. popijte to
vie vode moete, i onda stavite prst u
grlo. Ponavljajte to dok se stomak ne
oisti. Posle toga popijte nekoliko olja
vrueg biljnog aja (od alfije, isopa,
hajduke
trave,
enskog
korena,
pitome nane ili kamilice). Kasnije tokom
dana uzmite jo da pijete.

- budite mirni i ostanite u krevetu.

Samo konzumirajte sok od voa ili
limunov sok u toploj vodi. Kasnije pojedite
orbu od debelih belih krompirovih ljuski
(koja se zove i kalijumska orba).

- za kaalj sa izbacivanjem lepljive sluzi:

konzumiranje velike koliine tople
vode; tena ishrana; fomentacija na
grudi svaka 2 sata, uz zagrevanu oblogu
za grudi.

- za bolni kaalj: fomentacija na grudi

svaka 2 sata i zategnut zavoj oko grudi, da
bi se smanjili pokreti, ako je neohpdno.
Revulzivna kompresa 15 minuta svakog
sata ili onoliko esto koliko je potrebno.
Suva pamuna obloga za grudi izmeu
drugih hidroterapijskih metoda.

- za infektivni kaalj: poveajte snagu

iskaljavanja trljanjem i pritiskanjem
grudi rukom potopljenu u ledenu vodu ili
pljeskanjem
grudi
hladnim,
vlanim
pekirom.

HIDROTERAPIJA

Sledee sugestije
hidroterapiji:

su

iz

odeljka

- zagrevana obloga za grudi koja se

menja svakih 6 sati. Ako se temperatura
povisi, menjati je svaka 2-4 sata. Piti velike
koliine vode.

NAZEB

- lena fomentacija, i po malo se pije

topla voda. Obloga za grudi. Hladna
SIMPTOMI znojenje, drhtanje i
kompresa za grlo, uz ispiranje toplom nemogunost da se oseti toplota ak i kada
vodom nekoliko puta dnevno. Inhalacija se stavi vie ebadi.
parom 15 minuta svakog sata, i kada treba
da doe do kalja, pije se po malo pola
ae tople vode.

- za plahovit kaalj bez izbacivanja sluzi:

po malo se pije vrela voda; ispiranje
toplom vodom; inhalacija parom.
Probajte da ne diete kroz usta. Neka
vazduh u sobi bude topao (24-27 stepeni) i
neka se vlai uz pomo pare. uvajte zadnji
deo vrata, grudi i ramena od promaje, i da
ne nazebete tokom tretmana zbog
ispravanja.

UZROCI esto se pojavljuje uz grip i

druge virusne infekcije.

PRIRODNI LEKOVI

- prekrijte odeom i glavu i vrat, i radite

Za
poveanje
produkcije
toplote:
vebe zagrevanja.
Tonine frikcije, poput trljanja vlanom
rukom, hladne frikcije i drugih slinih
metoda.
- ako ne znate uzrok nazeba, deluje vam
neobino, sasvim je mogue da je neto
ozbiljno u pitanju. Odmah ponite sa
programom proiavanja. Idite u krevet;
postite na sokovima od voa i povra
ili limunovom soku. Potopite stopala u
toplu vodu, uite u kadu sa toplom
vodom ili primenite parnu kupku.

- u korisno bilje spadaju: plava verbena,

aleva paprika, kamilica, mahonija,
isop, kapica, pitoma nana, bela vrba i
maja metvica.

- videti i odeljak Loa cirkulacija i

nazeb.

Sledee
hidroterapijske
metode
za
produkciju toplote navedene su od
najsnanijih do najslabijih i uglavnom ih
ine tonici i metode za sniavanje
temperature (za smernice videti odeljak o
hidroterapiji):
graduativna
kupka,
metoda
rashlaivanja
vlanim
aravom, hladna frikcijska kupka.
Dugotrajna mlaka kupka celog tela, 31
stepen temperature. Hladna kupka celog
tela, posle koje sledi kratkotrajna topla
kupka celog tela. Polivanje vodom ili
tuiranje.
Polivanje
mlakom
vodom.
Polivanje
hladnom
vodom.
Hladna
kompresa. Graduativna kompresa. Metoda
preznojavanja. Hladna obloha za glavu i
vrat. Hladna obloga za lea. Hladna obloga
za abdomen. Hladna obloga za srce.
Ispiranje debelog creva hladnom vodom.
Hladna ili mlaka klizma. Konzumiranje
hladne vode primenjuje se svim gore
navedenim metodama. I kupka uz hladan
vazduh.

*POVEATI PRODUKCIJU TOPLOTE

HIDROTERAPIJA

Za
zagrevanje
tela:
Metoda
sa
zagrevanim vlanim aravom, koja
poinje onda kada se telesna temperatura
povisi malo iznad normale, a zavrava se
onda kada pone preznojavanje ceog tela.
Jednom kada se to postigne, za najbolje
rezultate treba primenjivati ovu metodu jo
20 minuta.

Dejstvo hladne vode na termike nerve

najbolja je mera za poveanje produkcije
toplote.
to
je
intenzivnije
dejstvo
(ponekad i to dugotrajnije), bolji su i
eljeni efekti. Najintenzivniji efekti se
postiu ako to dejstvo traje sve dok se
telesna temperatura ne smanji malo ispod
normale. Ali ako previe dugo traje ili se
ponavlja u kratkim intervalima, nema
efekata poveanja toplote.

4 INFEKCIJE

PRIRODNI LEKOVI leenje je slino

kao kod drugih stanja koja su opisana u
ovom poglavlju o infekcijama.

ZAPALjENjE
- vani nutritienti su vitamin C (30006000 mg dnevno), dnevno uzimanje
vitamina B kompleksa, vitamin E (400600 IJ dnevno), beta-karotin (sok od
argarepe, i zeleno i uto povre), ulje od
lanenog semena (2 kaiice) i ekstrakt
semena iz groa.
SIMPTOMI oticanje, vrelina, bol,
osetljivost,
otvrdnue,
smanjena
sposobnost pokreta, groznica, izluevine,
edem, i/ili alergije.

UZROCI usled povrede, istegnua,

artritisa, bakterijske infekcije i raka.
Odreeni deo tela tada reaguje na povredu
ili infekciju. Zapaljenje moe zahvatiti bilo
koji organ ili tkivo.. Kada je unutranje
prirode, esto ima veze sa bakterijama.

- bromelain (supstanca iz ananasa),

kada s euzme na prazan stomak uz malu
koliinu magnezijuma i L-cisteina, ima
antiinflamatorno dejstvo. Kalcijum, kelp i
lucerka su takoe vani. Najvie jedite
sirovu hranu, a nemojte jesti nikakvu
rafinisanu.

- od pomoi su i kane obloge sa

ugljem ili glinom.

- pijte aj od isopa,
verbene, nane i alfije.

Zapaljenje je lekovita reakcija tela, koje

se brani od spoljnih nadraaja (udarac ili
povreda, i drugo). Uglavnom su prisutni
vrelina, crvenilo i oticanje. Groznica s
ejavlja kod teih zapaljenja. Ako se pravilno
ne lei, moe doi do infekcije.

Druge
stvari
koje
mogu
izazvati
zapaljenje jesu okolni toksini, preterana
upotreba lekova, infekcije slobodni radikali i
povrede.

mijakinje,

- stavite kompresu od piskavice ili

kamilice na oboleli deo tela.

- u sluaju dugotrajnijeg zapaljenja i

potencijalne
obamrlosti
(gangrene),
primenite kanu oblogu sa isitinjenim ili
zdrobljenim sveim korenom belog sleza
na oboleli deo tela. Treba da bude to
vrelija i da se menja pre nego to se osui.
Dodajte i brest radi jo boljih efekata.

- evo lekovitog bilja za koja su nauna

istraivanja pokazala da su odline u
ublaavanju
zapaljenja:
borovnica,
bromelain, ehinaceja, avolja kanda,
hrizantema, koren sladia i crni luk.
Takoe i: ljuti, tahebo, crvena detelina
i umbir.

- videti i odeljak Obina prehlada.

Postoje tri glavne vrste gripa: A, B i C.

Najea je A vrsta; virusi se nalaze u
vazduhu i prenose s eputem kapljica
(kijanjem , kaljanjem, ljubljenjem i
korienjem zajendikih aa i pekira). Do
epidemija gripa dolazi svake 1-3 godine,
uglavnom tokom jeseni ili zime. Najvea
epidemija obino doe svake desete
godine, jer tada dolazi do promene vrste
virusa.

GRIP (Influenca)

SIMPTOMI iznurenost, groznica, nazeb,

bol u grlu, glavobolja, bol u oima uz
osetljivost na svetlost, bol u abdomenu,
promuklost, kaalj, uveane limfne lezde,
bol u leima i udovima, esto povraanje i
dijareja. Bolesnoj osobi je hladno i drhti, ali
se i preznojava. Moe doi i do ozbiljnih
komplikacija, poput zapaljenja plua,
infekcije sinusa i infekcije uha.

Poto je u pitanju virusna infekcija, grip

moe da se iznenada javi nakon inkubacije
u periodu od 1-3 dana (najee nakon 48
sati). Stoga, to pre ponite sa leenjem.
to ranije budete leili neku fiziku bolest,
lake i bre e doi do ozdravljenja. Obino
se posle 2-3 dana groznica povlai; a ako
se na pravilan nain saniraju, i drugi akutni
simptomi brzo nestaju, osim kalja, slabosti
i zamora, koji mogu trajati nekoliko dana ili
sedmica.

PRIRODNI LEKOVI

Prvi simptomi su slini onim od obine

prehlade: slabost, glavobolja i bolovi u
rukama, nogama i leima. Moe se oseati
grozniavo, a onda da mu bude hladno. Kod
gripa obino dolazi i do suvog grla, kalja i
velike malaksalosti.

UZROCI grip je veoma zarazna virusna

infekcija respiratornog trakta. Lako s
eprenosi kijanjem i kaljanjem. Njegove
posebne odlike se stalno menjaju, tako da
vakcine nisu od pomoi.

TA PREDUZETI

primenite klizmu im se prvi

simptom pojave. U sluaju groznice,
primenite klizmu sa ajem od maje
metvice zajedno sa do kaiice
tinkture od lobelije na svaka 3-4 sata, dok
temperatura ne spadne. Ovo vai i za decu.

- uzimajte tenosti (sokovi od voa,

supe od povra) da biste nadoknadili
tenost i elektrolite izgubljene znojenjem,
dijarejom, groznicom i povraanjem. Pijte
najmanje 10 aa vode dnevno, da se u
pluima ne bi taloila sluz. Uzimajte
vitamin C zbog creva (3000 mg ili vie,
tokom dana), kao i vitamin A (25000 IJ za
jednu sedmicu) i vitamine B kompleksa.
Vitamin A titi grlo (najbolje je uzimati ga u
vidu karotina: sok od argarepe, i zeleno i
uto povre). Cink (15 mg, 3 puta dnevno).

- ne uzimajte antibiotike, jer oni nemaju

efekta na virus gripa. Ne puite, ne pijte
alkohol i kafu, i ne jedite rafinisanu hranu.

- uzimajte ehinaceju i ljuti, jer grip

moe da uzrokuje sekundarno bakterijsko
zapaljenje plua.

od
pomoi
je
isparavanje
eukaliptusovog ulja. Pogledati odeljak
Obina prehlada za vie informacija.

- korisna lekovita biljka je isitnjena kora

bresta (1 kaiica), koja se pomea sa
kljualom vodom (1 litar) i medom (pola
oljice). Stavite to u iniju i uzimajte jednu
kaiicu svaka 3-4 sata, zbog kalja i bola u
grlu.

- ispirajte grlo slanom vodom, zbog

bola u grlu (1 kaiica soli u oko pola litre
tople vode). Potopite stopala u vruu
vodu, da biste ublaili glavobolju ili
nazalnu kongestiju. Povremeno diite
duboko, da biste osveili i ojaali plua, i
otklonili otpadne produkte.

- vazduh u sobi treba da bude vlaan.

Vazduh neka bude topao, ali i neka
struji, kako bi bilo kiseonika. Ali, ne sme
da bude promaje (da li promaja smeta
pacijentu moete znati kada mu je koa
hladnija od ela ili kada mu je neugodno).
Neka mu bude toplo i neka nosi toplu
odeu za spavanje. Mogu se trlajti lea,
kako bi pacijenti bilo jo ugodnije.

cvetova zove. Preko njih se polije oko

litra kljuale vode, dobro prekrije i dri na
poretu 15 minuta. Potom s eiscedi i brzo
prekrije kako bi ostalo toplo. Uzimajte jednu
punu oljicu svakih 45 minuta dok ne doe
do preznojavanja, a posle toga 2 kaiice
svakih 1-2 sata (deci se daju manje koliine
i zasladi se). Ovaj vru aj e vas osloboditi
kongestije
i
uravnoteie
cirkulaciju
(moete umesto pitome nane staviti
metvicu).

- u kljualu vodu stavite po aku pelena,

alfije, veronike i korena sladia. Drite
tako 30 minuta. Uzimajte punu kaku toga
svakih pola sata ili po malo ujutru i uvee.
Oporavak obino traje 2 dana.

- uzmite sveeg umbira veliine

oko12,5 cm (iz prodavnice zdrave hrane), i
kuvajte ga 5-10 minuta u 2 olje vode. pijte
po jednu olju na svaka 2-3 sata, dok ne
proe grip. Oslobodie vas nazalne
kongestije, poboljati protok krvi, pomoi u
otklanjanju nazeba i bolova, i ublaiti bol u
grlu.

- evo formule dr Holika: sitno iseckajte 12 enja belog luka i dodajte po 3 kapi
tinkture
ehinaceje,
tinkture
ljutia,
tinkture maje ape, prstohvat aleve
paprike, sok od pola limuna, 180-240 ml
soka od paradajza ili povra. Sve to
stavite u blender, zajedno sa 2 kocke leda
(da bi ie bilo ukusnije). Izmeajte i pijte po
malo i polako nekoliko minuta. Pijte 2 puta
dnevno dok ne proe grip.

- kada je vreme da se pree sa tenosti

na hranu, jedite blagu, skrobastu hranu.
U to se rauna suvi tost (da bi se bolje
vakao), banane, sos od jabuka, kuvani
pirina, kuvane itarice i kuvan
- u korisno lekovito bilje spadaju: kora krompir. Jedinte po malo i paljivo.
kininovog drveta, umbir, eukaliptus,
brest, morska kruina, hajduka trava,
bela vrba i pelen.

- tokom epidemije gripa 1918. godine, 20

ljudi u jednoj zemlji jelo je sirov beli luk uz
svaki obrok. Nijedan od njih se nije zarazio
gripom.

- jo jedan lek za grip jeste da se u lonac

stavi po 30 g listova pitome nane i

- hidroterapija tuirajte se vruom

vodom 5 minuta. Brzo se obriite. Zatim,
stavite jedan veliki pekir u hladnu vodu,
iscedite ga i zavijte ga oko svog tela, od
pazuha do prepona. Stavite plastini
materijal oko toga. Lezite na krevet,
pokrijte se vuennim ebetom i ostanite tu
20 minuta ili dok se ne ugrejete. Radite
tako 1-2 dnevno.

aravom;
metoda
preznojavanja
sa
vlanim aravom; konzumiranje velikih
koliina vode; velika klizma 1-2 puta
dnevno.
PREVENCIJA budite oprezni, jer grip
moe biti fatalan, naroito kod dece i
starijih ljudi. Posebno su osetljive slabane i
nedovoljno uhranjene osobe. Ako imate
disajnih
problema
(astma,
emfizem,
zapaljenje plua, i drugo), leite se to je
pre mogue. jedna stvar vodi do druge, sve
dok vas bolest skroz ne iznuri. Grip esto
izaziva infekcije uha, zapaljenje plua i
infekcije sinusa.

BOL U GLAVI, LEIMA I NOGAMA

primena vrele vode na noge, dok ne
doe do preznojavanja, posle koje sledi
hladna
frikcija ili trljanje hladnim
pekirom, pri emu udovi treba da ostanu
veoma ugrejani.

Kod dece koja esto imaju grip treba

proveriti da li pate od hipotiroidizma.
Izmerite mu temperaturu ispod ruke.
GROZNICA metoda preznojavanja
sa vlanim aravom i neutralna kupka;
hladna frikcija, trljanje hladnim pekirom,
konzumiranje
velikih
koliina
vode,
prohladna klizma.

Grip postaje ozbiljan problem, ako ste

promukli, imate bolove
u grudima,
potekoe sa disajem ili izbacujete
ukastu ili zelenkastu sluz. Najbolje je
odmah posetiti lekara, ako to ve niste
uradili. Nemojte primati vakcinu za grip!

GLAVOBOLjA

topla
i
hladna
kompresa za glavu, fomentacija na
lice, i naroito preko oiju (samo oi treba
da budu zatvorene i pokrivene suvim
materijalom).

PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
GRIP I NjEGOVE KOMPLIAKCIJE (vie o
tome u odeljku o hidroterapiji)
MUNINA
stomaka.

kesa

sa

ledom

preko

POJAATI OPTI VITALNI OTPOR I

POMOI U ELIMINACIJI TOKSINA
kupke (celog tela) sa preznojavanjem,
posle koje sledi energina primena
hladne vode (kropljenje hladnom vodom,
POVRAANjE topla i hladna obloga
tuiranja, frikcije); metoda sa toplim za trup; ne uzimati tenosti.
ebetom ili topla kupka celog tela; topla
kupka nogu sa fomentacijama na grudi
ili lea, posle koje sledi hladna frikcija;
trljanje hladnim pekirom ili vlanim

KLIZMA neutralna klizma posle

svakog
pranjenja
creva.
Hladna
abdominalna kompresa, koja se menja
svakih 15 minuta.

ISPIRANjE DEBELOG CREVA vrua

klizma,
vrua
fomentacija
preko
abdomena.

Ako je prisutno neko od dole navedeih

oboljenja, pogledajte odeljke o tome:
bronhitis,
bronhopneumonija,
pleritis,
neuritis, tifusni grip, grip grudnog koa,
zapaljenje
plunog
krila,
(catarrhal
jaundice??), meningitis, nefritis.

- za razliku izmeu tee prehlade i gripa

videti odeljak Obina prehlada. Videti i:
Bol u grlu.

ZAPALjENjE
OKA
ILI
UHA

fomentacija
na
oboleli
deo
tela,
derivativni tretman za noge, topla kupku
nogu, topla kupka celog tela, dugotrajna
primena tople obloge na noge.
VIRUSNE INFEKCIJE

REUMATOIDNA INFLUENCA metoda

sa toplim ebetom tokom 2-3 sata, 1-2
puta dnevno, posle koje sledi paljiva
primena hladne frikcije. Posle nje se suvi
flanel obavije oko tela. Metoda se ponavlja
2 puta dnevno. Fomentacija na posebno
bolna mesta, nekoliko puta dnevno, izmeu
kojih se primenjuje zagrevana kompresa.

GENERALNA METODA borite se protiv

plune i unutranje kongestije odravanjem
toplote i aktivnosti cele kone povrine;
naroitu
panju
posvetite
donjim
ekstremitetima, u cilju odvlaenja krvi iz
kranijalnih i plunih upljina. Metode
preznojavanja
mogu
se
nergino
primenjivati i da se esto ponavljaju ako
posle njih sledi kratka hladna frikcija,
primenjena tako da ne izazove jezu na
povrini tela.

SIMPTOMI groznica, bolovi u miiima,

bolovi u zglobovima, drhtavica i glavobolje.

UZROCI virusi mogu biti naroito

opasni. U virusne infekcije spadaju
prehlada, male boginje, ovije boginje,
zauke, grip, upala krajnika, guobolja,
infektivni hepatitis, mononukleoza, spinalni
meningitis, astma i odreene infekcije
beike.

Antibiotici se
bore
protiv napada
bakterija, ali od njih nema koristi kod
virusnih infekcija. Postoji malo korisnih
antivirusnih lekova. Za razliku od toga,
neverovatno je da nae telo poseduje
jednake odbrambene moi i protiv bakterija
i protiv virusa! Zato pomozite svom telu da
pobedi u bici. Gospod je u nas stavio
snane odbrambene mehanizme protiv
bolesti. Moi emo bolje da ih koristimo ako
budemo iveli po zakonima zdravlja.

PREVENCIJA problem nastaje kada su

napadai jaki i mnogobrojni, a telo slabo.
Zato odravajte telo zdravim. Pravilno se
odmarajte,
vebajte
na
sveem
vazduhu, i neka vam ishrana bude
uravnoteena i bogata hranljivims
sastojcima.

PRIRODNI LEKOVI

- vitamin C (2000 mg) i vitamin B6

(200 mg) su naroito korisni. Za detaljnije
informacije
videti
odeljak
Obina
prehlada.

STAFILOKONE INFEKCIJE

- vitamin A (10000 IJ) je odlian

antioksidant i eliminator slobodnih radikala.
U druge efikasne agense spadaju vitamini
B
kompleksa
i
selen
(500-1000
SIMPTOMI simptomi mogu biti manji,
mikrograma dnevno).
ozbiljniji i po ivot opasni. U njih spadaju
akne,
apscesi,
irevi,
furunkuli,
osteomijelitis,
enterokolitis,
zapaljenje
plua i bakteremija. Uzrok su razliitih
problema, od konih infekciaj do ozbiljnih
- vitamin C (2000-10000 mg dnevno, u unutranjih poremeaja.
odvojenim dozama) stimulie bela krvna
zrnca da se bolje bore protiv virusa.

- cink (30 mg dnevno) je takoe vaan za

imuni sistem naeg tela.

- u korisno lekovito bilje spadaju ljuti,

beli luk, ehinaceja i malina.

UZROCI ove
infekcije
uzrokuju
bakterije iz porodice stafilokoka, koja je
verovatno najbrojnija vrsta bakterije. Pod
mikroskopom izgledaju kao gomila groa.

- vano je i piti dosta vode.

- takoe videti odeljke: Posebne

hidroterapijske metode protiv infektivnih
bolesti, Posebni biljni antibiotici, etiri
snana protivotrova.

Iako su prisutne na koi veine ljudi, kada

se nau unutar tela mogu uzrokovati
ireve, miak i slino na koi. Napadajui
nos, grlo i plua, mogu da oslabe telo i tako
izazovu virusne infekcije poput zapaljenja
plua. Zaraene igle mogu da prouzrokuju
septiki
ok,
infektivni
artritis,
osteomijelitis ili bakterijski endokarditis.

Ove bakterije se mogu uneti i putem

zaraene hrane.

*POSEBNI
BILjNI
ANTIBIOTICI
(Antimikrobno lekovito bilje)

PRIRODNI LEKOVI

- jedite cela zrna itarica i zeleno

povre. Ne jedite nijednu vrstu eera (ni
med), ulja, mlene proizvode i meso.

Paljivo proitajte ovaj tekst i

zapamtite gde se nalazi da biste ga
pronali kada vam zatreba.

- uzimajte vitamin C (1000-5000 mg

dnevno), vitamin E (100-400 IJ dnevno),
betakarotin (15-30 mg dnevno) i cink (15
mg dnevno).

- lekovito bilje naroito korisno kod

stafilokoknih infekcija jesu: sirovi beli luk,
orlovi nokti i liaj Usnea.

- sve rane i posekotine oistite

sapunom i vodom. prelite hidrogenperoksidom, isperite vodom i primenite
ulje od ajnog drveta. Ponovljajte taj
postupak na svaka 2 sata tokom dana i
pred spavanje (ne upotrebljavajte jod ili
alkohol, jer oni unitavaju i zdrave ive
elije). Ranu izlaite sveem vazduhu i
sunevoj svetlosti. Primenite komprese
od toplog aja od ljutia, da bi se kora
vrsto slepila. Menjajte esto arave,
navlaku za jastuk, pekire i odeu, da biste
spreili ponovnu pojavu infekcije.

PREVENCIJA

vano
je
da
odgovarajuom
higijenom,
ishranom,
odmorom,
vebanjem
i
izlaganju
sunevoj
svetlosti, odrite snagu imunog sistema.
Evo lekova koji ojaavaju imuni sistem i
pomau telu da se izbori sa stafilokoknim
infekcijama:

Nijedan antibiotik nije delotvoran protiv

virusnih infekcija, ali sve ovde navedeno
lekovito bilje jeste. Iako su u ovom tekstu
opisani prirodni antibiotici za virusne
infekcije, sledee bilje je jednako efikasno i
protiv bakterijskih infekcija.

PRIRODNI LEKOVI

- ehinaceja sadri properdin, koji jaa

imuni sistem. On je takoe i antibiotik i
deluje kao interferon, antivirusno jedinjenje
koje postoji u samom telu (proitati
upozorenja u vezi sa ehinacejom na
prethodnim stranicama).

- beli luk sadri alicin, jedan od najjaih i

najraspostranjenijih antibiotika u biljnom
casrtvu (ali samo ako se beli luk jede sirov).
Iseckajte sirov luk (ili ga stavite u presu za
luk).i stavite ga u sok ili nanesite na mesto
obolelo infekcijom. Ili moete uzeti ulje od
belog luka ili tablete sa koncentrisanim
lukom. Evo jo jedne uspene formule:
konzervu soka od paradajza (ili limenku V8) stavite u blender sa 3 enja belog luka.
Pijte to tokom celog dana. Ostatak soka
stavite u friider. Kuvanom belom luku
nedostaju antibiotiki elementi. Beli luk je
dobar protiv bakterijskih, virusnih i
gljivinih infekcija.

- ljuti sadri berberin i hidrastin, i

predstavlja rasprostranjen biljni antibiotik.
Berberin je stimulans za imuni sistem
(berberina ima i u korenu imirike i
mahonije, jo dva antibiotika; proitati
upozorenja u vezi sa ljutiem na
prethodnim stranicama).

- ekstrakt iz lista masline je snaan

antibiotik i odlian je protiv virusnih
infekcija, prehlade, artritisa, konih bolesti,
sranih
problema,
i
mnogih
drugih
oboljenja.

- u ostalo lekovito bilje koje ima

baktericidno dejstvo, poreanih od najjaih
bobice
kleke
sadre do najslabijih, spadaju: majina duica,
deoksipodofilotoksin, koji suzbija veliki broj hmelj, vranilova trava i ruzmarin.
virusa (proitati upozorenja u vezi sa
bobicama
kleke
na
prethodnim
stranicama).

- sladi sadri 8 aktivnih antivirusnih

jedninjenja, koji spreava da se virusi
razmnoavaju.
Sladi
ima
najvie
baktericidnih jedinjenja (do 33% na suvoj
bazi). Sadri i saponine, koji oslobaaju
prostor za druga antibiotika jedinjenja
(proitati upozorenja u vezi sa sladiem na
prethodnim stranicama).

umbir
sadri
10
antivirusnih
jedninjenja koja se zovu seskviterpeni.

- ne zaboravite da uvek moete koristiti

ekstrakt iz korena sladia i/ili umbira
(obe boljke su antibiotici), da biste zasladili
i poboljali ukus svom aju od drugih biljnih
antibiotika.

*POSEBNI BILjNI ANTISEPTICI

- i matinjak ima antivirusno dejstvo.

- itaka je jedna ukusna azijska peurka

koja
sadri
lentinan,
antivirusno,
imunostimuliue i antitumorno jedinjenje.

- astragalus je kineska lekovita biljka

koja pojaava funkciju imunog sistema za
prirodno unitavanje (proitati upozorenja
u vezi sa astragalusom na prethodnim
stranicama).

Evo
nekoliko
prirodnih
biljnih
antiseptika koji mogu da unite klice i
ubrzaju izleenje:

- karanfili: njegovo ulje je snaan

germicid. Moe se staviti na desni, kod
zuba. Nemojte gutati ulje.

- zmajeva krv je junoamerika lekovita

biljka koja sadri dimetilcedruzin i taspin;
lani
jednorog
(Chamailirium
oni mogu da lee rane i da se bore protiv luteum): ova dragocena lekovita biljka
virusa.
sadri hemelirin, jedan snani antiseptik.
Pomae u elimaciji pantljiare iz crevnog
trakta.
- eukaliptus sadri hiperosid, kvercetin i
taninsku kiselinu, koji imaju funkciju
unitavanja virusa.

- argarepe: skuvajte ih, zgnjeite i

onda primenite na obolelo mesto, radi
odvlaenja gnoja i izleenja.

- limun: moan antiseptik koji ubija

bakterije. Pomae i kod pega, kada se
nanese na kou.

- majina duica: ova korisna biljka

sadri timol. Malu koliinu stavite na ranu.
Zdrobite je i stavite u kljualu vodu. drite
tako, onda iscedite i primenite u sluaju
uganua i modrica.

- ljuti: ova neprocenjiva biljka sadri

berberin, koji se moe koristiti i kod
infekcija desni i zuba. Pomae i u eliminaciji
crva iz creva.

PRIRODNI
informacije
hidroterapiji.

LEKOVI
pogledati

za detaljnije
odeljak
o

Hidroterapijske metode koje pospeuju

eliminaciju toksina: radijantna toplotna
kupka,
metoda
preznojavanja
sa
vlanim aravom, parna kupka. Veoma
je vano otklanjanje i spiranje znoja.

- crni orah: dobar protiv unutranjih

parazita, infekcija, upale krajnika i za druge
unutranje i spoljne primene.

- listovi kupusa: sadri snani antibiotik

rapin. Stavite tople listove preko ilcerisane
rane, da biste izvukli gnoj.

- smirna: ova lekovita biljka ima odline

antiseptike odlike. Dobra je protiv
dizenterije i za infekcije materice i vagine.
Primenjuje se na desni kod zubobolja i
parodontopatskih oboljenja.

- (queen of the meadow??): ovaj biljni

antiseptik se koristi protiv oboljenja
materice.

- beli luk: mona lekovita biljka koja

sadri alicin. Ulje od belog luka je dobro za
infekcije uha. Zdrobljeni beli luk se koristi
kod mnogih problema.

*POSEBNE
HIDROTERAPIJSKE
METODE PROTIV INFEKTIVNIH BOLESTI

Hidroterapijske metode koje znatno

pojaavaju aktivnost leukocita: sledee
metode pomau u formiranju veeg broja
belih krvnih zrnaca. Kao to znate, BKZ su
glavni borci u telu protiv toksina i
bakterijskih infekcija. Generalna hladna
kupka, zagrevana kompresa, koja se
esto menja. Naizmenina zagrevana
kompresa.

Hidroterapijske metode koje znatno

pospeuju eliminaciju bakterija preko koe
i bubrega: parna kupka, metoda
preznojavanja sa vlanim aravom,
dugotrajna neutralna kupka, kao i
kupke za preznojavanje. Konzumiranje
velikih koliina vode. Poole svake od
ovih metoda sledi hladna frikcija,
trljanje vlanim pekirom ili neka slina
primena hladne vode.

GLjIVINE INFEKCIJE

ISHRANA

- jedite dosta voa, povra, cela zrna

itarica,
mahunarke
i
oraaste
plodove. Tokom leenja infekcije, najbolje
je jesti prevashodno sirovu hranu.
SIMPTOMI

vlane,
ponekad
svrabeljive,
crvene
mrlje
na
koi,
sluzokoi, ispod noktiju, izmeu nonih
prstiju ili unutranjoj strani debelog creva,
vagine ili grla.

UZROCI gljivine infekcije najee

nastaju u vlanoj sredini, toplim delovima
koe, naroito na mestima gde se dodiruje
koa ili koa i nokti, i na povrini debelog
creva, vagine ili grla: atletsko stopalo se
javlja izmeu nonih prstiju; kandidijaza u
grlu ili debelom crevu; kosopasica, poznata
kao tinea infekcija, jeste gljivina infekcija
koe na telu ili glavi.

Ako tokom leenja gljivine infekcije doe

do njenog pogoranja (poput veeg
crvenila i otoka ili groznice), moda ste
postali zaraeni bakterijskom infekcijom,
pored te gljivine.

PRIRODNI LEKOVI

- ne upotrebljavajte sapun na oboleli deo

tela.

- ne konzumirajte duvan, alkohol i

kofein. Ne jedite meso i mlene
proizvode,
eere,
prenu
i
preraivanu hranu. Nemojte jesti nita
masno.

LEKOVITO BILjE

- ljuti sadri berberin, koji unitava

gljivice. Koristi se kod bilo koje vrste
gljivine infekcije. Ljuti primenjujte samo
jednu sedmicu, a potom preite na neku
drugu fungicidnu biljku.

- tahebo je jak fungicid. Pijte 3 olje

dnevno.

- Sanguinaria Canadensis takoe

sadri berberin, i pokazao se kao
snaan fungicid.

Xanthorhiza
simplicissima,
mahonija I imirika isto sadre
berberin.

- ulje od ajnog drveta je odlino za

spoljnu upotrebu, samo ga nemojte
piti.
Nekoliko
puta
dnevno
ga
pirmenjujte da obolelo mesto, ili kao
takvo
ili
razblaeno
sa
malo
destilovane vode ili hladnom ceenog
ulja. Moe se koristiti I ekstrakt crnog
oraha.

- snaan fungicid je ulje od divlje

vranilove trave. Njime i najsnanije
gljivine infekcije uglavnom mogu biti
eliminisane.

- Pseudowintera (horopito) je vrsta

buna sa Novog Zelanda, koji sadri
poligodial, koristan i protiv bakterija i
protiv gljivica. Jo jedna fungicidna
lekovita biljka jeste Licaria purchurimajor, iz Brazila.

- nauna istraivanja su pokazala da

sirovi beli luk suzbija svaku vrstu
gljivine infekcije.

*POSEBNO
BILjE

FUNGICIDNO

LEKOVITO

- ulje od ajnog drveta (zvano i

melaleuka) je vrlo efikasna protiv atlestkog
stopala i kandidijaze. Istraivanja su
pokazala da je bolje od lekova protiv
kandidijaze. U sluaju konih infekcija,
primenite 2-3 kapi na oboleli deo, 2-3 puta
dnevno.
Ako
izaziva
iritaciju
koe,
pomeajte to ulje sa nekim uljem od
povra. Samo nemojte piti ulje od ajnog
drveta, jer moe imati fatalne posledice. To
je jedna od najsnanijih fungicidnih biljaka.
Moda bi prvo trebalo uzeti neku malo
manje jaku (proitati upozorenja u vezi sa
uljem od ajnog drveta na prethodnim
stranicama).

- kamilica je jo jedan moan fungicid. U

estoj je upotrebi u Evropi, naroito protiv
kandidijaze. Napravite jedan jak aj i
primenite ga direktno an obolelo mesto
(proitati upozorenja u vezi sa kamilicom
na prethodnim stranicama).

- ljuti, mahonija, imirika, Coptis i

Xanthoriza
simplicissima
sadre
berberin jedan snaan fungicid i
antibakterijsko jedinjenje.

- tahebo sadri tri fungicidna jedinjenja:

lapahol, betalapahon i ksiloidin.
Evo nekoliko najboljih
biljaka:

fungicidnih

- beli luk je odlian i za spoljnu i za

unutranju upotrebu. Klinika ispitivanja
ljudi koji su uzimali 25 ml (5-6 kaiica)
ekstrakta belog luka dnevno pokazala su
znatnu fungicidnu aktivnost u krvnom
serumu protiv nekoliko vrsta estih gljivica.
Ovaj ekstrakt je jo efikasniji kada s
eprimenjuje spolja za gljivinu infekciju.
Rastopite sirov beli luk u blenderu, stavite
ga na isto platno I nanosite 3 puta
dnevno.

- sladi sadri 25 fungicidnih jedinjenja,

najvie od sveg bilja. Stavite 5-7 kaiica
istinjenog kroena sladia u olju kluale
vode I krkajte to oko 20 minuta. Izvadite
kau i stavite tenost na platno koje se
nanosi na obolelo mesto 1-3 puta dnevno
(proitati upozorenja u vezi sa sladiem na
prethodnim stranicama).

- ulje od kurkume, ak i u malim

koncentracijama, suzbija razvoj gljivica.
Moete
kupiti
komercijalno
ulje
od
kurkume, razblaite ga (1 deo ulja na 2
dela vode) i direktno primenite na obolelo
mesto. Ne gutajte ovo ulje!

- limunova trava. Moete piti 1-4 olje

aja dnevno. Ima lep ukus. Kesice za aj
koje ostanu moete primeniti na obolelo
mesto.

- isitnjena svea ljuska crnog oraha

unitava
kandidu
i
druge
gljivice.
Pomeajte 30 ml tinkture od crnog oraha sa
nekoliko kapi ulja od korena odoljena i
taheba, i 10 kapi ulja od ajnog drveta. To
primenite na oboleli deo tela.

INFEKCIJE HERPES VIRUSOM

SIMPTOMI infekcije koje uzrokuju

nastanak boljnih plikova na ili oko usana i
genitalija. Mali bolni plikovi na koi i
sluzokoi.

UZROCI herpes simpleks virusi (HSV)

su jako zarazni i uzrok su brojnih
poremeaja. Infekcija se prenosi kontaktom
sa plikovima.

Iako je neko moda bio zaraen HSV-om,

to mu ne daje imunost na njega. Virusi
ostaju nekativni u nervima i mogu da se
reaktiviu kada je organizam pod stresom
ili kada je bolestan. Kao i kod mnogih
virusnih infekcija, ee i u teem obliku se
pojavljuju
kod
ljudi
sa
smanjenim
imunitetom, poput ljudi zaraenih sidom.

bila zaraena ovim HSV-om. Infekcije

uglavnom nemaju veih posledica, samo
to pojedina deca sa konom boleu
ekcemom mogu da obole od ekcema
herpetikuma. Nakon prvobitne infekcije,
virus postaje pasivan, s tim da se moe
kasnije u ivotu periodino pojavljivati,
izazivajui groznice na usni. Pojedini
naunici smatraju da je HSV1 povezan sa
pojavom periferne paralize lica.

HSV2 (ili herpes, tip II) obino izaziva

infekcije na genitalijama (videti Genitalni
herpes).

Obe vrste herpesa mogu da napadnu oi,

uzrokujui
herpes
keratokonjunktivitis
(videti Konjunktivitis). Rei je sluaj da
uzrokuju ozbiljna virusna zapaljenja mozga.

Herpes zoster uzrokuje ovije boginje

(varielu)
kod
dece
i
odraslih.
Farmaceutske kompanije bi po svaku cenu
volele da deca primaju vakcine protiv
ovijih boginja, meutim, injenica je da se
deca brzo oporavljaju i da posle stiu
imunitet protiv njih kad odrastu. Ipak, oni
koji kao deca ne prelee ovije boginje, u
opasnosti su da ih dobiju kad odrastu a
tada one postaju vrlo opasna bolest.

Postoji najmanje 7 vrsta herpes virusa.

Dva glavna su HSV1 i HSV2.

PRIRODNI LEKOVI pogledati odeljke u

kojima su opisane posebne vrste infekcija
herpes virusom.

HSV1 (ili herpes, tip I) obino izaziva

infekcije na usnama, ustima i licu (videti
Groznice na usni). Veina ljudi je kao dete

JATROGENE BOLESTI

U
ovom
jedinom
poglavlju
enciklopedije u kojem se govori o
optim infekcijama, treba spomenuti i
dva nova uzroka bolesti:

Jatrogene
volesti

Ameriko
medicinsko
udruenje
ih
naziva
bolestima koje izazivaju lekari. U
asopisu ovog udruenja 26. jula 2000.
godine napisan je tekst posveen ovom
problemu.

Nije lepo sluati o ovome, ali je bolje da

budete svesni problema. U spomenutom
asopisu ne bi ni bio objavljen taj tekst da
nisu hteli da znate za gorui problem.
Lekare
i
njihove
usluge
treba
da
ocenjujemo, iako su i oni samo ljudi, a
povremeno,
savremeni
sistem
brzog
pregledanja jednog pacijenta za drugim
uzrokuje odreene potekoe. Evo nekoliko
rezultata
istraivanja
opisanih
u
spomenutom tekstu:

Institut za emdicinu (IOM) je izneo jedan

izvetaj (pod nazivom Ljudski je greiti),
koji se spominje u ovom asopisu, i u kojem
pie da su milioni Amerikanaca po prvi
put saznali da izmeu 44000 i 98000
njih umre svake godine zog loe
medicinske nege (isto).

Amerika
procenjuje
da
zbog
kombinovanog efekta greaka i nepovoljnih
efekata jatrogene tete /tete koju su
izazvali lekari/, bez poznatog uzroka, umire
12000 ljudi godinje od bespotrebnih
operacija, 7000 od pogreno prepisanih
lekova u bolnicama, 20000 od greaka u
bolnicama, 80000 od bolnikih infekcija, i
106000 od neeljenih dejstava lekova.

To ukupno daje 225000 smrtnih

sluajeva godinje usled jatrogenih
bolesti. Treba primetiti tri prigovora
/upozorenja/. Prvo, veina podataka je
dobijena od pacijenata iz bolnica. Drugo,
ovde se govori samo os mrtnim
sluajevima, ali ne i o neeljenim
dejstvima povezanih sa invaliditetom i
nelagodnostima. I tree, ove brojke
smrtnih sluajeva usled greaka su nie od
onih koje su prisutne u izvetaju IOM-a.

Da su upotrebljavane te druge
brojke, broj smrtnih sluajeva usled
jatrogenih bolesti iznosio bi izmeu
230000 i 284000. U svakom sluaju,
brojka od 225000 ljudi godinje ini da
loa medicinska usluga stoji na treem
mestu glavnih uzroka smrti u SAD-u,
odmah posle bolesti srca i raka.

ak 20-30% pacijenata dobija pogrenu

terapiju (isto). Pogrena terapija je
opasan izraz, jer to znai da ti pacijenti
bolje da nisu ni dobili nikakvu terapiju.

ak i da su ove brojke znatno uveane, i

dalje bi psotojala ogromna razlika izmeu

ovog i sledeeg /etvrtog/ glavnog uzroka

smrtni
/cerebrovaskularna
oboljenja/
(isto).

Jedna druga analiza iz istog asopisa je

procenila negativne efekte na pacijente koji
nisu bili u bolnicama, i ne raunajui
smrtne sluajeve. Dolo se do zakljuka da
je ogroman broj pacijenata toliko
ugroen lekovima i drugim tretmanima
da bi morali jo mnogo puta da
ponovo posete lekara ili odu u bolnicu.
Evo te neverovatne izjave iz spomenutog
asopisa:

bolesti (CDC) i serije lanaka iz novina

Chicago Tribune.

Posetite sajt www.chicagotribune.com

traite broj od 22. jula 2000. godine.

Veoma je vano da shvatite da je naim

bolnicama hitno potrebna vaa pomo!
Najpre emo opisati problem, a potom
emo ponuditi nekoliko reenja. elimo da
nae bolnice budu uspene u svom poslu.
Ipak, to je teko mogue, ako javnost ne
zna u emu se sastoji problem.

U jednoj analizi... /nisu raunati smrtni

sluajevi/ je zakljueno da je izmeu 4% i
18% pacijenata iskusilo nepovoljne
efekte leenja van bolnice, /tako/ da su
morali da ponovo posete lekara ukupno jo
116 miliona puta, da uzmu jo 77 miliona
lekova ukupno, da je bilo 17 miliona hitnih
sluajeva, 8 miliona ostanaka u bolnicama,
Danas u SAD-u ima 900 manje bolnica
3 miliona duih boravaka, dodatnih 199000 nego 80-tih godina. Ta injenica, uz veliko
smrtnih sluajeva i 77 milijardi dolara smanjenje dravnih subvencija za trokove
dodatnih trokova (isto).
pacijenata, dovela je do loih rezultata.

BOLNIKE INFEKCIJE

U Americi trenutno vlada sve vea kriza

po bolnicama. A ako ivite u Kanadi ili
negde preko oekana, nemojte misliti da ste
poteeni. Brojni slini problemi psotoje i u
stranim bolnicama. Sledee informacije
nam stiu iz arhive Centra za kontrolu

Savezni, dravni i drugi podaci od javnog

znaaja ukazuju na to da je 75000
opasnih infekcija, od kojih su se
zarazili pacijenti u bolnicama tokom
200. godine, moglo da se sprei da su
medicinska nega i higijenski uslovi bili bolji.
Ova cifra (75000) predstavlja od 100000
infekcija koje su bile prisutne u bolnicama
pomenute godine. Sve su to infekcije
kojima pacijenti nisu bili zaraeni kada
su dolazili u bolnicu, ve su ih zadobili
upravo u njima.

Ipak, veina tih infekcija esto se moglo

spreiti jednostavnim i jeftinim metodama.
Naalost, u cilju smanjivanja rashoda, ni
to nije uinjeno. Kljuni problem ovde
jeste otputanje velikog broja radnika
iz bolnica i posledina nepanja
lekara,
medicinskih
sestara
i
pomonog osoblja, koji su prenatrpani
poslom.

Ogroman broj tih ljudi postaje

zaraen infekcijama, jer ostaju u
bolnicama, makar i na jedan dan, tako
da im je Centar za kontrolu i prevenciju
bolesti (CDC) dao naziv bolnike
infekcije. Moda poznajete nekog ko je
misteiozno preminuo u bolnici. CDC bi
rekao da je patio od neke bolnike
infekcije
(nozokomijalne
infekcije).
Nozokomijalno znai da je dobijeno u
bolnici. CDC priznaje da je taj izraz
izmislila kako bi bolnice zatitila od
sramote.

Da li ste znali da su etvrti glavni

uzrok smrti u Americi (posle sranih
oboljenja, raka i modanih udara)
bakterije i virusi koji se dobijaju u
bolnicama klice koje pacijenti nisu
imali pre ulaska u bolnicu! To je
neverovatno.

Danas vie ljudi umire od infekcija

dobijenih
u
bolnicama
nego
od
automobilskih
nesrea,
poara
i
utopljvanja zajedno.

Uz pomo analitikih metoda kojima se

koriste epidemiolozi, asopis Tribune je
doao do brojke od 103000 smrtnih
sluejva
povezanih
sa
bolnikim

infekcijama samo tokom 2000. godine.

Iste godine, CDC iz Atlante je na osnovu
podataka od 315 bolnica doao do brojke
od 90000 smrtnih sluajeva uzrokovanih
infekcijama
dobijenih
po
amerikim
bolnicama.

Otkriveno je da su stalna smanjivanja

rashoda,
ukljuivajui
i
otputanje
medicinskih
sestara,
dovela
do
nemogunosti kontrole infekcija i povreda
ili smrti pacijenata.

Od 1995. godine, preko 75% bolnica u

SAD-u
je
oznaeno
da
znatno
prestupaju pravila o higijenskim i
sanitarnim uslovima. To ini ukupno
4350 bolnica, ili 3 od 4 bolnice u dravi.

Kako bi smanjile rashode, amerike

bolnice su do 1995. godine otpustile
25% pomonog osoblja (istaa).

CDC i HHS su izjavili da kada bi se samo

potovalo
pravilo
pranja
ruku
u
bolnicama, spreila bi se smrt i do 20000
paciejnata godinje.

Medicinski instrumenti, napravljeni za

operisanje unutranjih delova tela (kroz
grlo, mokraovod, vaginu, debelo crevo, i
drugo), esto su kontaminirani, te uzrokuju
infekcije.

Svoju odeu na kojoj se prikae klice

lekari nose kui, pa u bolnicu, a ak i u
operacionu salu. U mnogim bolnicama,
radno osoblje svoje odelo nosi kui, pa u
bolnicu odmah sledeeg dana.

Jo jedan ozbiljan problem predstavljaju

neeljena dejstva lekova (ADR) kod
bolnikih pacijenata. Situacija je postala
toliko ozbiljna da je asopis Amerikog
medicinskog udruenja (JAMA) govorio o
ovom problemu u svom broju od 15. aprila
1998. godine. Ovaj problem najee
nastaje jer se pacijentima daje pogrean
lek (ili pogrena doza). U spomenutom
lanku je pisalo:

Kolike su anse da vi ili neko od

vaih
blinjih
dobijete
bolniku
infekciju sledei put kada odete u
bolnicu? Prema podacima CDC-a, anse su
1:16 da dobijete neku veoma opasnu
infekciju koja vas moe fiziki onesposobiti
ili ubiti. Svake godine oko 2,1 milion
pacijenata se zaarazi u bolnicama. To ini
6% od 35 miliona ljudi koji godinje posete
bolnice.

Naim bolnicama je potrebna vaa

pomo. Za to postoji reenje: piite
amerikom senatoru i poslanicima da
rauni budu poslati u Kongres, i da se trai
bolja briga za pacijente. Bolnice su nam
potrebne, ali one moraju biti bezbedne!

Godine 1994. ukupno 2216000

bolnikih pacijenata je patilo od ADRa, a 106000 je umrlo, tako da ADR
spada u peti ili esti vodei uzrok
smrti.
*OPORAVAK

Prema izvetajima CDC-a i asopisa

Tribune, samo tokom 2000. godine, umrlo
je 2160 dece usled bolnikih infekcija koje
su mogle biti spreene.

Nacionalno istraivanje nad 799 bolnica

koje je sproveo Harvard Univesity School of
Public Health otkrilo je da su bolnike
infekcije
direktno
povezane
sa
neadekvatnom medicinskim negom.

Nakon odreene bolesti, koja je bila

manje ili vie opasna, sledi period
oporavka, tokom kojeg telo nadoknauje
svoje gubitke i normalizuje oslabjene
funkcije. Ovaj period oporavka generalno
se odnosi na svaku infektivnu bolest. Evo
nekoliko saveta:

Infuzija ili dekokt sa korenom anelike

pojaae apetit i pomoi e u procesu
varenja. Kuvane ovsene pahuljice e

osveiti i uravnoteiti nervni sistem, i

ishraniti telo. Spirulina e osveiti i
pomoi u obnovljenju sistema. Isitnjeni
koren ginsenga donosi opte okrepljenje.
Sirov ili peen susam je itekako koristan i
hranljiv.

*POSTOPERATIVNI OPORAVAK

Nakon
svake
hirurke
intervencije
potrebno je posebnu panju posvetiti
ishrani. Posle veih operacija, naroito one
na abdomenu, treba da se primenjuju
metode koje e smanjiti zapaljenje i otok, a
pritom da pospei bolje zaleenje rana.
Takve mere ne samo da e ubrzati
oporavak, ve i pomau u spreavanju
nastanka priraslina i veih oiljaka.

Ponite sa gore opisanim reimom

najmanje 2 sedmice pre operacije.
Nastavite sa istim tokom mesec dana
nakon operacije, dodajui bromelain (500
mg 2 puta dnevno, nakon obroka), radi
boljeg varenja proteina.

orba od jema je prilino okrepljujua

i ukusna. Jednu olju jema krkajte u 6
olji vode. Treba da se kuva 2 minuta, pa
da odstoji jo 15 minuta. Iscedite i sklonite
jeam. Pijte tu vodu tokom perioda
oporavka, radi jaanja tela. Ako ste gladni,
moete pojesti preostali jeam, ili ga staviti
u blender sa malo meda.

5 GROZNICA

Povezano: Difterija, Pegavi tifus sa

Stenovitih
planina,
Tifus,
Deije
bolesti

Za
spreavanje
nastanka
oiljaka,
primenite toplo ili vrue ricinusovo ulje
na rez, nakon to se skinu konci.

Vitamin E (400 IJ) umanjuje formaciju

oiljaka. Visokopotentni vitamin C (1000
mg 3 puta dnevno) ublaava infekciju. Ulje
od lanenog semena (1 kaiica dnevno).
Multivitaminski dodatak.

SIMPTOMI

groznica
predstavlja
povienu telesnu temperaturu, iznad
normale. Groznica niej bolest, ve znak da
je prisutna neka infekcija ili bolest.
Groznica je prisutna kod mnogobrojnih
bolesti, od manje do vie opasnih.

U simptome spadaju glavobolja, crveno

lice, bolovi po telu, munina, malo ili
nimalo apetita i ponekad dijareja ili
povraanje. Koa moe biti topla, uz malo

znojenja, ili vrua i suva. Oviena

temperatura nastaje u cilju otklanjnja
infekcije, a znojenje pomae u izbacivanju
toksina. Zato malo poviena temperatura
moe biti korisna za telo u borbi protiv
infekcija. Ako se temperatura ne povisi
previe, pustite je da ide svojim tokom.
Brojni enzimi, antitela i bela krvna zrnca
bolje deluju pri takvoj temperaturi.

Stavljanje previe odee na dete moe

uzrokovati groznicu.

PRIRODNI LEKOVI
NETO VIE O GROZNICAMA
normalna temperatura iznosi izmeu 36 i
37 stepeni, mada to se ralikuje od
pojedinca do pojedinca. Ako temperatura
iznosi 37,7 stepeni ili vie, to je groznica.
Groznica
se
definie
kao
telesna
temperatura od 37 stepeni kada se meri
oralno ili 37,6 stepeni kada se meri u
rektumu. Ne treba se brinuti osim ako
temperatura ne pree 38,8 stepeni kod
odraslih, odnosno, 39,4 kod dece. tada
primenite mlaku kupku i odmah pozovite
lekara. Veina groznica ne prelazi 38,8
stepeni i traje samo par dana.

- ako doe do previsoke temperature (38,

8 stepeni kod odraslih, 39,4 kod dece), telo
odmah treba potopiti u mlaku vodu, da
bi se snizila temperatura. Ako tada
temperatura pree 39,4 stepena, zovite
lekara!

Ako telesna temperatura nije vie od 2,7

stepeni oznad normale, ona ne utie
previe na telesne funkcije. Ali zato, sve
iznad 40,5 stepeni je opasno. Na 41 stepen
nastupaju grevi, a na 42 esto dolazi do
trajnog oteenja mozga.

- ostale sugestije: kese sa ledom na

elo, hladna voda preko runih
zglobova,
prohladne
kupke
i
konzumiranje odreenih biljnih ajeva,
poput hrizanteme, kore kininovog drveta,
i/ili bele vrbe, kao i (meadowsweat??),
morska kruina, evropska zelenika i crni
pelin. Kana obloga od korena ehinaceje
moe sniziti temperaturu. aj od lipe
izaziva preznijavanje, ime se slama
groznica. Dobar je i aj od zove.

Groznice pomau da se unite bakterije i

virusi. Kod beba i male dece pak je
potrebna posebna nega, kako en bi dolo
do napada.

Imajte na umu da groznica nije isto to i

infekcija; i infekcija i groznica moraju da se
lee.

TOKOM GROZNICE

- klizme sa ajem od maje metvice

su
odlian
nain
za
sniavanje
temperature. One je brzo sniavaju i
odravaju takvom. Ublauju i zatvor i
kongestiju,
koji
odravaju
visoku
temperaturu. Primenite ovu klizmu kada
temperatura pree 38, 8 stepeni (39,4 kod
dece starije od dve godine). Ponavljajte to
na svakih 4-6 sati i nastavite tako 2 puta
dnevno sve dok ne spadne groznica. Ne
primenjujte ovu klizmu kod dece male od
dve godine.

- tenosti su naorito blagotvorne. Treba

da se uzimaju 3-5 dana.

- pijte razblaene sokove od voa,

ako je groznica prisutnija od nazeba; jedite
supe od povra i itarica ako je nazeb
prisutniji od groznice. Vrui ajevi
izazivaju preznoijavanje.

- naroito su korisni vitamin C (2000

mg) i sok od limuna, kao i: vitamin A
(25000 IJ tokom samo nekoliko dana),
B kompleks, vitamin B1 (200 mg),
vitamin D (4000 IJ dnevno, ne vie od
mesec dana), kalcijum (2000 mg),
magenzijukm (500 mg) i kalijum (2500
mg).

- tokom groznice dolazi do gubitka

proteina. Potrebno je vie kalorija i
metabolizam vie radi. Potreban je vei
unos tenosti. Kada se gubi tenost, gube
se i natrijum i kalijum. Pijte velike koliine
destilovane vode, i sokove od voa i
povra. Vano je ne jesti vrstu hranu dok
ne proe groznica.

- naroito su korisni sokovi sa dosta

hrnaljivih
sastojaka:
od
cvekle,
argarepe, itd.

- detetu sa groznicom dajte da sie

zaleen voni sok od groa ili jagode.

- nikad ne dajte aspirin deci, jer moe

doi do Rejovog sindroma potencijalno
fatalne neuroloke bolesti.

- potrebno je dosta kiseonika. Pobrinite

se da u sobi bude strujanja vazduha;
otvorite prozor. Izbacite puae iz kue.

vlane
komprese
pomau
u
sniavanju temperature. Stalno ih menjajte
i stavljajte nove kada se ugreju. Primenjujte
ih na elo, rune zglobove i listove na
nogama. Ostali deo tela neka bude
prekriven.

- moe se po koi prskati hladnom

vodom sa esme, kako bi iezao viak

toplote. Zbog rapidnog isparavanja, nije

potrebno da ga obriete pekirom.

- neke ljude hvata drhtavica tokom

groznice. Ako pacijent drhti, neka legne u
kadu sa toplom vodom. To e isto sniziti
temperaturu. Za bebe voda u kupki treba
da bude sobne temperature. Stavite ih
izmeu dva vlana pekira, koja se
menjaju na svaka 2 sata.

- ako je pacijentu vrue, otklonite

prekrivae i odeu, a ako mu je hladno,
dodajte.

- u mediteranskim oblastima protiv

groznice se koriste sok i pia od limuna.
Limun rashlauje. Uzimajte koliko hoete
vrueg aja od limuna sa malo meda.

- ako imate groznicu, dodajte pitome

nane u biljne ajeve za sniavanje
temperature, kao to su aj od: vrbe,
umbira, zove i (meadowsweat??). Sve
su to odline biljke protiv groznice. Jo neke
od njih su: ehianceja, beli luk, smola
smirne, koren sladia i ljuti. Mogu se
koristiti pojedinano ili zajedno.

- aj od plave verbene je odlian za

preznojavanje,
ime
se
temperatura
pacijenta sniava.

- za ublaavanje groznice pijte aj od

hrizanteme. Za veu groznicu pijte vru
aj od umbira.

- aj od maje metvice (tonik za nerve)

moe se koristiti za klizmu, radi oputanja
pacijenta i smanjivanja groznice. aj od
maslaka se dugo primenjuje protiv
groznice.

- konzumiranje jemene vode pomae

pacijentima sa visokom temperaturom.
Poto nema tetnih efekata, dobra je za
zapaljenja u grudima i crevima. Moete i
skuvati pirina sa dosta vode, pa piti tu
vodu.

- ameriki Indijanci koriste alevu

papriku za smanjenje temperature. Doda
se prstohvat u bilo koje biljno pie.
Povratie krv u stomak i tako ublaiti
groznicu.

PONOVNA POJAVA ako simptomi

groznice slini onim kod gripa ponud a se
ponovo pojavljuju, to moe ukazivati na
dijabetes kod dece odnosno, Aptajn-Bar
virus kod tinejdera i odraslih.

- sok od argarepe, cvekle i

krastavca proiava bubrege i sniava
temperaturu.

- iznenadna pojava groznice od 37,2-37,6

stepeni moe biti uzrokovana alergijom na
neku hranu.

NAKON GROZNICE

PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
RAZLIITE VRSTE GROZNICA (vie o
ovome u odeljku o hidroterapiji)

GROZNICE (AKUTNE): KOMPLIKACIJE

u ovom odeljku opisane su brojne
komplikacije koje obino idu uz grozniava
stanja.

- kada proe groznica, pobrinite se da ne

nazebete

- nakon to se povue groznica, jedite

GASTRITIS fomentacije na svaka 3
lako varljivu hranu: mleko od soje, sata,
izmeu
kojih
se
primenjuje
kalijumsku orbu (supa od debelih zagrevana kompresa na 16 stepeni, koja
krompirovih ljuski), dvopek, peeni se menja svakih 30 minuta.
beli krompir, prirodni braon pirina i
veoma zrele banane.

Dr R. T. Tral je izjavio sledee: Groznice

same po sebi traju odreeno vreme i onda
se povuku uz naglo pojaavanje simptoma
ili njihovim potpunim nestankom. Tada
poinje period oporavka. Ova promena se
zove kriza, a dani tokom kojih ona traje
nazivaju se kritikim danima, koji iznose 3,
5, 7, 9, 11, 14, 17 i 20 dana Hydropathy
Encyclopedia, 79. str.

ENTROKOLITIS velika vrua klizma

(37,7 stepeni), posle koje sledi neutralna
klizma
(35
stepeni),
nakon
svakog
pranjenja
creva.
Fomentacije
na
abdomen na svaka 3 sata, izmeu kojih se
primenjuje zagrevana kompresa na 16
stepeni, koja se menja svakih 30 minuta.

PERITONITIS vrua klizma, 3 puta

dnevno. Fomentacije na abdomen na
svaka 3 sata, izmeu kojih se primenjuje
zagrevana kompresa na 16 stepeni, koja
se menja svakih 30 minuta.

PERIKARDITIS I ENDOKARDITIS 30minutna fomentacija svakih sat vremena,

psole koje sledi primena kese sa ledom ili
hladne komprese koja se sklanja na 5
minuta svakih 15 minuta. Tople obloge za
kukove
i
noge,
ako
je
hladno
ekstremitetima.
Hladna
frikcija
za
odravanje cirkulacije na povrini.

PLEURITIS fomentacija od 15 minuta

dok ne prou bolovi. Ponavljajte to na
svaka 3 sata. Izmeu dve primene dobro
zatiena zagrevana kompresa. na grudi
se zatee zavoj ako je potrebno zbog
bolova.

NEFRITIS, ALBUMINURIJA metoda

sa toplim ebetom od 30-60 minuta, 1-3
FLEBITIS, ARTRITIS metoda sa dnevno, psoel koje sledi hladna frikcija.
toplim ebetom, psole koe sledi hladna Zatitite kou i odravajte enrginu
frikcija, s tim da se pazi na oboleli deo cirkulaciju na povrini. Velika klizma 3 puta
tela. Ili 15-minutna primena tople obloge dnevno; konzumiranje velikih koliina vode;
na oboleli ud na svaka 3 sata. Nakon 30-minutna fomentacija na donji deo lea
primene toplog treba da sledi zagrevana na svaka 4 sata. Izmeu dve primene
kompresa, koja se menja nakon sledee zagrevana kompresa; kesa sa ledom na
primene tople obloge i ostavlja da stoji do predeo ispod grudne kosti.
idue.

LARINGITIS

inhalacija
parom.
Fomentacija za grlo svaka 3 sata sa
zagrevanom kompresom izmeu dve
primene. Menjajte je svakih 15 minuta, a
kasnije, na svakih sat vremena. Derivativne
metode za noge: tople kupke stopala,
tople obloge za noge, zagrevane
obloge za noge. Ponavlja se 3-4 puta
dnevno. Fomentacija od 15 minuta na
svaka 3 sata, sa dobro zatienom
zagrevanom kompresom izmeu dve
primene, koja se menja jednom u sat
vremena. Derivativni tretman za donje
ekstremitete. Inhalacija parom od 15
minuta svakih sat vremena.

BRONHOPNEUMONIJA - Fomentacije
na grudi na svaka 2 sata, izmeu kojih se
primenjuje zagrevana kompresa na 16
stepeni, koja se menja svakih 30 minuta.
Metoda sa toplim ebetom od 15
minuta,
posle
koje
sledi
metoda
zagrevanja ili preznojavanja. Primenjuje
se 1-3 puta u 24 sata.

EDEM isti tretman kao kod gore

opisanog nefritisa i albuminurija, uz 15minutnu primenu hladne komprese
preko srca, na svaka 2 sata.

DELIRIJUM ledena kapa, ledeni

okovratnik i metoda zagrevanja sa
vlanim
aravom
od
1-2
sata.
Dugotrajna mlaka ili neutralna kupka.

PARALIZA

naizmenina
primena
ledene
kape,
leda
na
kimu
i
trominutne
fomentacije
vsakih 15
minuta, ponavljajui 4 puta, na svaka 4
sata.

- videti odeljak o Groznicama, kao i

Problemi u detinjstvu (ovije boginje,
difterija, male boginje, zauke, arlah, i
drugo).
GREVI ledena kapa; primena leda
na kimu; topla obloga na kukove i
noge. Topla kupka celog tela na 40
stepeni u trajanju od 5-8 minuta, uz
primenu leda na glavu i vrat.

APSCES 15-minutna fomentacija na

svaka 2 sata, izmeu kojih se primenjuje
zagrevana kompresa na 16 stepeni, koja
se menja svakih 15-30 minuta.

VISCERALNO ZAPALjENjE 15-minutna

velika vua fomentacija preko obolelog
dela, na svaka 2 sata, izmeu kojih se
primenjuje zagrevana kompresa na 16
stepeni, koja se menja svakih 15 minuta
tokom akutne faze. Kasnije se fomentacija
primenjuje 3 puta dnevno, uz stalnu
primenu zagrevane komprese izmeu
dve fomentacije.

BOGINjE (Variola)

SIMPTOMI potrebno je 12-14 dana da

se bolest razvije nakon to se dobije.
Nekoliko dana nelagodnosti praeno je
jakim
nazebom,
jakom
glavoboljom,
stranim bolovima u leima i nogama,
povraanjem, groznicom, gubitkom apetita
i ponekad grevima.

Onda se groznica smanji, a nastupi osip.

Bol nestaje, ali ova veoma zarazna bolest i
dalje moe da se prenese.

(THREATENED??)
GANGRENA

naizmenina komrpesa na svaka 3 sata, i

zagrevana kompresa ili primena suve
toplote izmeu dve naizmenine komrepse.
Osip u poetku ine tvrde crvene
bubuljice, koje se pojavljuju najvie na elu,
vratu i runim zglobovima. Postepeno se
ispunjavaju
istim
serumom,
postaju
plikovi, udubljuju se u sredini i potom
ispunjavaju gnojem (pa se zovu gnojnice).
TIFUSNO STANjE sterilisana hrana,
konzumiranje
velikih
koliina
vode,
svakodnevna
neutralna
klizma
(35
stepeni), dugotrajna neutralna ili mlaka
kupka i graduativna kupka.

UZROCI nehigijenski uslovi ivota i loa

ishrana. Ova bolest je vrlo zarazna.

PRIRODNI LEKOVI

- zovite lekara

- ako ima bolova u leima i nogama,

vrue fomentacije mogu delimino da ih
otklone

- ako je prisutan svrab na koi, okupajte

pacijenta ajem od korena ljutia,
korena obinog tavelja ili korenom
ika. Druga formula: pomeajte 30 g
ljutia i 270 ml ulja od lanenog semena,
i primenite to kad god elite.

- ako je hladno u ekstremitetima,

zagrejte ih flaama sa vruom vodom.

- neka pacijent lei u krevetu i prozori

neka budu zamraeni, ali da i dalje ima
- za drugu groznicu primenite iste lekove
strujanja vazduha i da bude stalna
umerena temperatura ne vea 21 kao za prvu; radite to na isti nain ako je
prvi put bilo dobro uraeno.
stepena.

- pacijent treba da bude na postu sa

sokovima. Tokom faze groznice, dajte mu
da pije dosta limunade, bez zaslaivanja.

- otvorite plikove ubodom sterilizovane

igle 4 dana nakon to se pojave na glavi.
Zatim ih isperite hidrogen-peroksidom.

- primenite visoke biljne klizme, radi

proiavanja creva. Meutim, tokom
drugog do etvrtog dana, kada pone da se
pojavljuje osip, ne dirajte stomak i creva.
Tokom tog perioda ne uzimejte jake
emetike i purgative.

- pranje plikova ajem od ljutia esto

spreava nastanak rupica. Jo jedna
formula jeste da se primeni meavina tog
aja i vazalina. Ili da se koa pere ajem
od obinog tavelja i ljutia.

- kada je koa vrua i suva, dajte mu da

pije tenosti svakih sat vremena, dok
ne doe do preznojavanja.

- kada mu je koa vrua i suva, stavite

jednake delove svilenice i umbira (ili
hajduke trave i odoljena) u olju
kljuale vode. Neka se krka 20 minuta.
Pije se puna olja na svakih sat vremena ili
dok en doe do preznojavanja.

- ako temperatura pree 39 stepeni,

smanjite je kvaenjem malkom vodom i
mlakim klizmama. Primenite metodu sa
vlanim aravom, kako bi se pacijent
ugrejao. Sve dok se temperatura ne snizi
dovoljno, menjajte arav im se ugreje.

- tokom groznice ne jedite nita osim

ovsene kae ako budete imali jak apetit.

- posle toga treba da slede lagani obroci

sa orbom od povra, ovsenom kaom i
vonim sokovima.

- prevencija: da biste izbegli dobijanje

boginja, pravilno se odmarajte, paljivo
jedite laganu i zdravu hranu, i
proiavajte
organizam
visokim
klizmama.

- za krae trajanje bolesti: tople kupke

primenjene pre i nakon dobijanja boginja
uinie kou aktivnom i skratiti njeno
trajanje.

PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
BOGINjE I KOMPLIKACIJE (vie o ovome
u odeljku o hidroterapiji)

OPTE sterilna hrana u manjim

koliinama; konzumiranje vode. videti
odeljak arlah. Izgradnja opteg otpora.

BOL U LUMBALNOM PREDELU (DONjI

DEO LEA) fomentacija ili topla
obloga za trup na svaka 3 sata.
Zagrevana
kompresa
izmeu
dve
primene, koja se menja svakih 30-40
minuta.

ZAKASNELA POJAVA OSIPA metoda

sa toplim ebetom ili topla kupka posle
koje sledi metoda preznojavanja sa
vlanim aravom.

GROZNICA graduativna kupka;

dugotrajna
mlaka
kupka;
metoda
rashlaivanja vlanim aravom; hladna
klizma uz istovremenu fomentaciju na
lea, ako je neophodno da bi se spreio
nazeb; velika rashlaujua kompresa.

ZAGNOJENjE dugotrajna ili neprekidna

neutralna kupka.

MUNINA I POVRAANjE kesa sa

OTICANjE LICA 5-minutna vrua
ledom preko stomaka, topla i hladna kompresa na lice svakih sat vremena;
obloga za trup.
hladna kompresa izmeu dve primene na
16 stepeni, koja se menja svakih 20
minuta.

ZATVOR svakodnevna hladna klizma,

svakodnevno ispiranje debelog creva (21
stepen).

DIJAREJA klizma na 35 stepeni, nakon

svakog
pranjenja;
fomentacija
na
abdomen; hladna kompresa koja se
menja na sat vremena.

STVARANjE JAMICA rashlaujua

kompresa sa oblogom crvene boje, da
pokriva celo lice; crvene zavese na
prozorima.

GLAVOBOLjA I DELIRIJUM ledena

SIMPTOMI nekoliko sati ili dana nakon
kapa, ledeni okovratnik; vrua i hladna dobijanja bolesti esto poinju iznenadni
kompresa za glavu.
grevi u leima, nogama ili rukama. sto
dolazi do stalnog povraanja. Toliko se
tenosti izgubi da obolela osoba postaje
mnogo edna, a njegova koa suva. Stolica
postaje razreena i sadri male bele
grudvice.

KONTRAINDIKACIJE nakon to se
pojavi osip, nemojte primenjivati metodu
trljanja vlanom rukom, hladnu frikciju i sve
frikcijske kupke.
UZROCI najee se javlja u predelima
vrue, tropske klime. Glavni uzrok jesu
nehigijenski
ivotni
uslovi.
Muve,
bubavabe, mravi i mievi su prenosioci
bolesti.

GENERALNA METODA odravajte

temperaturu niskom i aktivnost koe na
visokom nivou uz pomo dugotrajnih
neutralnih i mlakih kupki. Eliminacija
toksina se ubrzava konzumiranjem velikih
koliina
vode.
spreite
visceralne
komplikacije stalnim stavljanjem hladnih
obloga na glavu i stalnim menjanjem
hladne
abdominalne
komprese.
U
konfluentim sluajevima, opta septikemija
se spreava dugotrajnim kupkama celog
tela.

Ako je bilo koji od navedenih problema

prisutan,
pogledajte
sledee
odeljke:
Bronhopneumonija,
Endokarditis,
Laringitis, Nefritis, Zapaljenje oka.

Bolest se ne moe dobiti ako se pije

prokuvana voda i jede prokuvana hrana.
voda i mleko moraju da prokuvaju. Povre i
voe mora da se dobro opere, na nekoliko
sekundi potopi u kljualu vodu, i onda
oljuti.

PRIRODNI LEKOVI

- zovite lekara

KOLERA (Cholera Morbus)

- neka pacijent ostane miran u krevetu

i neka pije tenosti da bi nadoknadio
gubitke usled povraanja i groznice. Od
koristi razblaeni aj od pitome nane ili
klasaste metvice. Neka popije oko pola
litra, a onda treba da se stavi prst u grlo,
da bi se ispovraao. Tako se stomak
proiava (to ne treba raditi ako je
pacijent previe slab). Nakon toga mu dajte
vru aj od pitome nane, za smirivanje
stomaka.

- ako se povraanje nastavi, ponovite

postupak.

- dobar je i aj od ljutia.

POVRAANjE kesa sa ledom preko

stomaka,
jastuci
sa
ledom,
ledena
kompresa za grlo, lena fomentacija, vrua
i hladna obloga za trup.

- primenite klizme sa korom bele

topole, movarne trave i divlje trenje.

- vrue fomentacije preko stomaka i

celom duinom kime.

- 5 minuta krkajte 2-3 kaiice

karanfilia u litra sojinog mleka.
Uzimajte po vruu kaiicu toga na svakih
15 minuta.

DIJAREJA vrua klizma nakon svakog

pranjenja creva; 20-minutna fomentacija
na abdomen na svaka 2 sata, izmeu kojih
se zagrevana kompresa primenjuje na 15
stepeni, koja se menja svakih 30 minuta.
Ako je temperatura iznad 38,8 stepeni,
primenjuje se dugotrajna neutralna kupka
ili metoda sa toplim ebetom, posle koe
sledi hladna frikcija ili trljanje hladnim
pekirom.

- infuzija sa ajem od kopriva pomae

kod kolere i dizenterije.

- svu stolicu i izluevine treba spaliti ili

dezinfikovati. Ne sme nita da se dira to je
bilo u kontaktu sa pacijentom. Oni koji mu
pomau moraju stano da peru ruke.

- ishrana sa ovsenom i brestovom

kaom
je
istovremeno
hranljiva
i
umirujua. Radi unosa proteina, kombinujte
prethodno sa sojinim mlekom.

KOLAPS 15-minutna metoda sa toplim

ebetom, posle koje sledi hladna frikcija.

SLABO SRCE kesa sa ledom preko

srca.

PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
KOLERU I NjENE KOMPLIKACIJE (vie o
ovome u odeljku o hidroterapiji)

MOMENTALNA PRIMENA pruite

odmor stomaku i crevima tako to neete
unositi hranu. Odmarajte u krevetu.
MALARIJA

- neka pije aj od ljutia.

SIMPTOMI drhtavica traje nekoliko

sati, uz obilno znojenje u trajanju od 1-3
dana.

UZROCI postoje 4 vrste parazita koje

malarini komarac moe da ubaci u na
krvotok. Ako oboljenje postane hronino
(ponovo se pojavljuje), dolazi do opte
slabosti, anemije i uveanja slezine.

- hladan ekstrakt, dekokt, prah ili ekstrakt

od siritare unitava protozoe koje
uzrokuju malariju. Dekokt od kore crne
johe sniava temperaturu. Dekokt od kore
kvasija se preporuuje kod tropksih
groznica.

- aj od kore kininovog drveta sniava

temperaturu i snano deluje protiv
malarije. Primenjujte hladan ekstrakt ili
infuziju kore. Iz nje se dobija kinin, samo
to kininovo drvo nema tetnih efekata kao
kinin (koji se dobija vetakim putem).

- jednako dobra biljka je kora vrbe

(razliite vrste). Gorka je kao kinin, isto
ublaava bolove i sniava temperaturu.
(Meadowsweet??) takoe sadri salicin
efektivnu supstancu iz vrbe.
Tei sluajevi mogu mnogo da iscrpe
oveka. Naroito smrtonosan oblik malarije
zove se (blackwater fever??). Koa
postaje ukasta, a urin sve tamnije boje
(zbog izluivanja krvi u urin). Retko ko
preivi ovu bolest.

- svakog dana uzimajte 2-3 kaiice

cvetova zove sa ajem, za grozniavu
drhtavicu. Radi jaeg efekta i boljeg ukusa,
u svaki biljni aj moete dodati pitome
nane.

- artemisinin je u kineskom narodu

vekovima upotrebljavan protiv malarije.
PRIRODNI LEKOVI zovite lekara.
Postoje dva glavna naina leenje malarije:
- videti odeljak o groznicama za dodatne
informacije.
- prvi nain je uzimanjem kinina. To je
ekstrakt iz kore kininovog drveta. Kinin
uglavnom neutralie malariju, ali moe doi
do manjeg ili veeg oteenja sluha.

- drugi nain je primena vrue i hladne

vode na obolelu osobu. Za ovo je potrebno
dosta truda. Rezultat je podjednako dobar,
s tim da nema oteenja sluha.
TIFUSNA GROZNICA
- tokom groznice, primenjujte hladnu
vodu (metode rashlaivanja vlanim
aravom, kvaenje prohladnom vodom, i
drugo), a tokom drhtavice, primenjujte
vruu vodu (vrue obloge).

SIMPTOMI simptomi se javljaju 1-4

sedmice nakon to klice uu u telo. Prvo
dolazi do umora i opte slabosti, a zatim i
do potencijalne glavobolje i krvarenja iz
nosa. Temperatura se poveava iz dana u
dan, sve dok do kraja sedmice ne dostigne
40 stepeni. Temperatura je uvek mnogo
via uvee nego ujutru. Apetiti je slab, jezik
je belkast ili ukast, a zubi i usne
braonkasti. Prisutne je ili dijareja ili zatvor,
dok su stolice este. Abdomen je naduvan.

UZROCI tifusna groznica je akutna

infektivna bolest uzrokovana tifusnim
bacilom. Klice ulaze u telo preko hrane ili
pia, koji su direktnim ili indirektnim putem
bili zaraeni izluevinama iz creva ili
bubrega pacijenta koji je ima tifusnu
groznicu.

Ako se telo odrava istim, jede ista

hrana i pije ista voda, ne moe doi do
pojave tifusa.

- primenjuje se topla kupka najmanje

jedanput dnevno. Neka ostane u kadi to je
due mogue (30 minuta ili vie). Ako je
pacijent slab ili e se onesvestiti, stavite
mu
hladne obloge na glavu i grlo.
Tretman zavrite trljanjem hladnim
pekirom ili metodom prskanja.

svakodnevno
klizmu

primenjujte

visoku

- dobri su aj od crvene deteline i aj

od ljutia. Dodajte jednu kaiicu cvetova
crvene deteline na olju kipue vode. pijte
5-12 ilja dnevno.

- pijte vru aj od ehinaceje dok ne

doe do preznojavanja; onda pijte na
svakih sat vremena dok se organizam ne
oslobodi nagomilanih toksina. Ehinaceja
ojaava odbranu od infekcija i stimulie
procese detoksifikacije jetre i bubrega.

za
kongestiju
sa
nervnom
razdraljivou i tifusnim delirijumom,
uzimajte esto meavinu Cypredium
pubescens (vrsta orhideje) i aleve
paprike.

- pijte aj od svilenice kada je koa suva

i vrua. U sluaju dijareje, pijte aj od kore
divlje trenje.
PRIRODNI LEKOVI

- zovite lekara

- stavite pacijenta u krevet; treba da ima

vazduha u sobi, da bude umereno toplo i
treba da pije dosta vode.

- ishrana se sastoji od vonih sokova i

orbi od povra. Svi pacijenti sa tifusnom
groznicom moraju da jedu sirov beli luk.

- sok od pomorande i ovsena kaa

su veoma hranljivi. Napravite orbu od
nekoliko vrsta povra (argarepa, celer,
zeleni i malo crnog luka), i neka bude
tena.

pratite
groznicama.

uputstva

iz

odeljka

UTA GROZNICA

SIMPTOMI bolest poinje 3-6 dana

nakon ujeda komarca. Simptomi se
pojavljuju naglo (tokom neliko sati), uz
rapidno povienje temperature na 39
stepeni i vie. Lice se zacrveni i otekne.
Dolazi do jakih bolova u glavi, niz kimu i u
nogama. Na poetku bolesti, puls je
ubrzan.

UZROCI izaziva je virus, a prenosi se

ujedom komarca Aedes aegypti ili nekom
od slinih vrsta. Retko se pojavljuje u
Severnoj Americi, ali je ga zato ima u
Srednjoj i Junoj Americi. Treba da se koristi
mrea protiv komaraca.

PRIRODNI LEKOVI

- proitajte odeljak o groznicama i

primenite
tamo
date
instrukcije
za
kontrolisanje visoke temperature (iznad 39
stepeni). Snizite je nenim kvaenjem
mlake vode po celom telu.

- primenite visoku klizmu (poeljno sa

slanim rastvorom) i stavite pacijenta u
krevet. Ne treba da jede hranu 3 dana,
ve umesto toga, iscedite mu 2-3 limuna u
litar vode, i neka pije 2 litra nezaslaenog
soka 2-3 puta dnevno. Neka pije i neki
biljni aj (iz odeljka o groznicama).

- ako je povraanje toliko ozbiljno da se

voda ne moe zadrati u stomaku,
primenjujte klizmu na svaka 2 sata sa oko
litra mlake vode i pola kaiice sodebikarbone rastvorene u njoj. Polako
primenjujte ovu klizmu.

- ako je prisutno mnogo sluzi, dajte mu

neki emetik.

- etvrtog dana dajte mu laganu hranu.

Primenite fomentacije na kimu, uz toplu
kupku stopala i hladnu kompresu na
glavu, 2 puta dnevno.

- da ne bi dolo do oteenja jetre,

nemojte konzumirati duvan, alkohol, droge,
previe soli, kuvanu, prenu i rafinisanu
hranu, itd.

PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
UTU
GROZNICU
I
NjENE
KOMPLIKACIJE (vie o ovome u odeljku o
hidroterapiji)

ODRAVANjE
OPTEG
VITALNOG
OTPORA kratkotrajne primene tople
vode, posle kojih sledi hladna frikcija ili
trljanje vlanim pekirom, na svakih 3-6
sati.konzumiranje velikih koliina vode;
prohladna klizma 2 puta dnevno, a ee
ako povraanje ne prestaje due vremena.

IZBACIVANjE TOKSINA dugotrajna

neutralna kupka, konzumiranje vode i
klizme.

NAZEB primena suve

konzumiranje tople vode.

obloge

Kesa sa ledom preko grudne kosti. Led na

kimu. Fomentacija preko stomaka.

GLAVOBOLjA ledena kapa i vrue i

hladne komprese za glavu.

ZATVOR
dnevno.

hladna

klizma

puta

BOLOVI U BEDRIMA I NOGAMA

tople obloge za kukove i noge, za trup i
fomentacija preko donjeg dela lea.

DELIRIJUM ledena kapa, metoda sa

vlanim aravom, do faze zagrevanja.

CEREBRALNA KONGESTIJA ledena

kapa ili ledeni okovratnik. Tople obloge za
noge. Dugotrajna neutralna kupka.

ALBUMINURIJA 15-minutna lena

fomentacija na svaka 2 sata, izmeu kojih
se primenjuje dobro zatiena zagrevana
kompresa;
30-minutna
metoda
sa
toplim ebetom, posle koje sledi kratka
hladna frikcija i uvjanje u suvu ebad, na
svaka 4 sata. Kesa sa ledom preko
grudne kosti. Neprekidna primena vlane
abdominalne obloge, koja se menja
svaka 2-3 minuta. Konzumiranje velikih
koliina vode i klizma 2 puta dnevno.

KOLAPS metoda sa toplim ebetom,

vrua klizma, hladna frikcija, hladna
kompresa preko srca, fomentacija preko
srca od 30 sekundi, i ponovo 10-minutna
hladna kompresa.

UZNEMIRENOST
STOMAKA

fomentacija preko stomaka na svaka 2

sata,
izmeu
kojih
se
primenjuje
zagrevana kompresa na 15 stepeni, koja
se menja svakih 20 minuta. Kesa sa
UTICA dugotrajna neutralna kupka;
ledom na predeo iznad stomaka. Vrue i
hladne komprese preko stomaka i vrue i velika vrua klizma 2 puta dnevno;
konzumiranje velikih koliina vode; 15hladne bologe za trup.
minutna fomentacija preko jetre na svakih
3-6 sati, izmeu kojih se primenjuje
zagrevana kompresa.

POVRAANjE ledeni jastuci. Ako je

neophodno, ne jedite tenu hranu, ve i
tenosti i hranu uzimajte preko klizme.

GREVI kratka topla kupka, tokom ili

posle koje sledi polivanje hladnom

vodom po glavi i kimi. Naizmenina

lena kompresa, metoda zagrevanja sa
vlanim aravom.
UZROCI ova bolest je najvie
zastupljena u tropskim delovima sveta.
Svake godine oko 40-80 miliona ljudi,
ukljuujui mnoge ljude iz Amerike i Evrope
koji putuju, zarazi se ovom boleu.
Povremeno se pojavi i u Severnoj Americi.
KOMA naizmenina lena kompresa
ili kvaenje lea; vrua klizma; hladna
frikcija; ledena kapa.

Virus prenosi komarac Aedes aegypti,

kojeg ima po ruralnim i prigradskim
oblastima. Obino napada tokom dana.
GENERALNA PRIMENA od samog
poetka se protiv visceralne kongestije
borite odravanjem toplote i aktivnosti
koe. Konzumiranje velikih koliina vode i
klizme e pospeiti izbacivanje toksina, dok
e stalno ponavljanje hladnih frikcija
stimulisati vitalni otpor.
Bolest se uglavnom dijagnostikuje na
osnovu simptoma, samo to ne postoji
tano odreena terapija, ve se treba
odmarati i piti dosta tenosti. Za oporavak
je obino potrebno nekoliko sedmica. Posle
napada denge groznice stie se imunitet na
oko godinu dana. Ne postoji vakcina protiv
ovog virusa.

DENGA GROZNICA

PRIRODNI LEKOVI

SIMPTOMI simptomi se pojavljuju 4-10

dana nakon ujeda komarca Aedes aegypti.
Pojavljuju se naglo, uz rapidno povienje
temperature, koja u teim sluajevima
dostie 41 stepen. Lice se nagomilava
krvlju i dolazi do jakih bolova u onim
jabuicama, glavi, donjem delu lea i
zglobovima. Puls je relativno spor, a krvni
pritisak nizak. Nakon 1-3 dana temperatura
se ponovo povisuje, i ponovo se javljaju
bolovi i depresija, samo to je taj drugi
period bolesti krai. Tada se javlja osip po
celom telu, koji lii na boginje. Period
oporavka dugo traje, retko dolazi do smrti.

- zovite lekara

- pacijent treba da bude u krevetu, a

hrana da mu bude lagana. Pije se dosta
vode i vre se klizme.

- ako temperatura pree 39,4 stepeni,

snizite je prohladnim klizmama ili
kvaenjem malkom vodom. Olakanje
mogu doneti vrele fomentacije preko
bolnih delova tela. Zbog glavobolja, staviti
kesu sa ledom na glavu.

- nakon to prou akutni simptomi, antigene

(alergije)
ili
kada
napada
svakodnevne hladne frikcije ili trljanje sopstveno tkivo (multipla skleroza).
solju ubrzae oporavak od bolesti.

- ljudi koji putuju u predele gde je denga

groznica uobiajena pojava, treba da
koriste sprejeve protiv komaraca i da
nose odeu koja pokriva ruke i noge.

- veoma korisne informacije moete nai

u
odeljcima
o
groznici
i
biljnim
antibioticima.

OSLABLjENI
IMUNI
(Poremeaji imunog sistema)

U
autoimune
poremeaje
spadaju
najrazliitija stanja, od reumatoidnog
arttritisa pa sve do oboljenja bubrega.
Stalan stres, hronine alergije i hronine
infekcije mogu da iscrpe imuni sistem.
Medicinski
lekovi, poput
kortizona,
prednizona
i
hemoterapije,
uzrokuju
imunodepresiju! uvajte ih se! U ostale
uzroke slabljenja imunog sistema spadaju
vakcinacija
i
imunizacija
protiv
uobiajenih deijih i epideminih bolesti.
Najvea rtva slabljenja imunog sistema
jeste tiroidna lezda. Ona je veoma vana,
jer stvara tzv. T-elije pomagae.

SISTEM

SIMPTOMI imuni sistem je taj koji se

bori protiv infekcija; on to ini uz pomo
odbrambenih mehanizama protiv bakterija.
Njegova antitela i antitoksini prepoznaju
strana tela i alju bela krvna zrnca da ih
napadnu. Kada je imuni sistem oslabljen,
ovek tee izlazi na kraj sa Aptajn-Bar
virusom, kandidijazom, alergijama na
hranu, artritisom, multipla sklerozom,
rakom, itd. Tada infekcije lake nastaju.
ovek je skloniji prehladama, infekcijama i
virusima.

UZROCI postoje dve vrste poremeaja

imunog sistema: prva vrsta je slabost
imunog sistema kada telo nema dovoljno
odbrane da se suprotstavi odreenom
patogenu, te ga bolest preuzima. Sida i
kandidijaza su primer za ovo. Dok drugu
vrstu predstavlja preterana reakcija imunog
sistema, kada je telo hipersenzitivno na

Dugotrajan
stres,
izlaganje
toksinim hemikalijama i zraenje
mogu da oslabe imuni sistem. Tee
infekcije mogu biti i uzrok i posledica
takvog stanja. Primer za to su alergije
(zbog poremeaja imunog sistema) koje
prate tee sluajeve reumatine groznice,
hepatitisa, mononukleoze i drugih akutnih
virusnih i bakterijskih oboljenja. Nedostatak
odmora predstavlja jo jedan uzrok.

Uzrok
moe
biti
i
nedostatak
odreenih hranljivih sastojaka. Pojedini
strunjaci za prirodno leenje smaraju da
se svaka vrsta infektivne bolesti moe
okarakterisati kao problem sa imunim
sistemom.

Uzimanje aspirina je povezano sa

Rejovim sindromom, astmom, roenjem
bebe sa malom teinom i defektima pri
roenju. Meso sadri hormone, antibiotike i
bakterije koi izazivaju bolesti. Alkohol,

nikotin, kofein, okolada i ishrana sa

dosta
eera
slabe imuni
sistem.
Zagaenje vazduha je jo jedan problem
(idite iz gradova!). I od hipotiroidizma
moe oslabiti imuni sistem. Narkotici
(marihuana, kokain i morfinske droge) su
jo jedan od uzronika., kao i amalgamske
plombe od ive za zube.

PRIRODNI LEKOVI

- jedite to vie sveeg voa i povra.

Odgovarajuu dozu proteina uzimajte iz
povra, a ne mesa. Jedite brokoli, prokelj,
kupus, crni luk, beli luk i slinu hranu.
Jedite cela zrna itarica, oraaste
plodove i mahunarke. Nemojte jesti
rafinisanu hranu. ivite uravnoteenim
nainom ivota, u dovoljnoj meri se izlaui
suncu i vazduhu, i imajui dovoljno
odmora.

- naroito su korisne velike doze vitamina

A
u
obliku
soka
od
argarepe
(betakarotin),
koje
su
zajedno
sa
vitaminom C (2000 mg) moda najvaniji
vitamini za imuni sistem. Esencijalne
masne kiseline (2 kaiice ulja od
lanenog semena), cink (15 mg 3 puta
dnevno), selen (300-900 mikrograma),
germanijum (50 mg dnevno).

LUPUS
(Sistemski
eritematozus)

lupus

SIMPTOMI lupus obine poinje

iznenada uz groznicu, zamor, artritis i/ili
bolove u zglobovima. esto se pogreno
dijagnostikuje kao reumatoidni artritis.
ene u 30-tim godinama ine 90% obolelih
od lupusa. U druge simptome spadaju:
karakteristian osip na licu u obliku leptira,
tei gubitak kose i takasta oteenja koe.
Ovaj osip se prostire preko nosa i obraza, u
obliku nekog leptira (iri se usled suneve
svetlosti).

Oteenja koe ine mali ukasti vorii.

Ostavljaju oiljke nakon svog nestanka.
(Lupus je latinska re za vuka, koja se
odnosi na grubi izgled koe.)

Uglavnom
su
prisutni
oboljenje
bubrega (kod 50% obolelih) i manja
koliina belih krvnih zrnaca.

- vitamini B kompleksa, naroito B6

(300 mg), B12 (1000 mikrograma), folna
kiselina
(2000
mikrograma),
pantotenska kiselina (50 mikrograma) i
vitamin E (400-800 IJ).

- u imunostimuliue bolje spadaju:

koren ehinaceje, maslaak, crvena
detelina, kelp, beli luk, astragalus i
lucerka.

Zato dolazi do upale zglobova i/ili krvnih

sudova, koji utiu na brojne druge delove
tela.

Ponekad u prve simptome spadaju stanja

slina artritisu, uz oticanje i bolove u
zglobovima i prstima. Tei sluajevi mogu
uticati na mozak i srce.

- u korisno bilje spadaju ehinaceja,

juka, crvena detelina, tahebo i ljuti.

Ponekad je i centralni enrvni sistem

napadnut; od toga moe doi do duboke
depresije, amnezije, napada ili psihoze.

UZROCI lupus je inflamatorna (i

autoimuna) bolest vezivnog tkiva. Spada u
autoimune bolesti, jer organizam napada
samog sebe.

Ultraljubiasti zraci sunca mogu da

uzrokuju prvi napad. Stres, poroaj,
umor, infekcija, hemikalije i odreene
vrste lekova isto mogu biti uzrok.

- drite se proiavajue ishrane za

artritis (odeljak o artritisu).

- 70% ishrane treba da ini svea

hrana. jedite kalijumsku orbu (supu od
debelih krompirovih ljuski). Ne jedite masti,
osim ulja od lanenog semena (jer sadri
dosta omega-3-kiselina).

- svaki dan pijte 2-3 olje aja od

taheba.

NE KONZUMIRATI

- nemojte jesti klice lucerke, jer one

sadre kanavain, koji u vaem telu
zamenjuje arginin. Sam kanavain moe da
izazove neki sindrom slian lupusu. Ima ga
samo u semenju i klicama lucerke, nema
ga na vrhovima (tablete sa lucerkom
neutraluu ovu bolest).

PRIRODNI LEKOVI dr Maks Gerson je

svoje pacijente sa lupusom leio dobro
osmiljenom i vrlo hranljivom dijetom, koju
su inili sokovi od voa i povra, i
dodaci vitamina i minerala. Promena u
ishrani je morala biti potpuna ili ne bi
- ne konzumirajte biljke iz porodice
dolazilo do poboljanja. Sve vrste mesa, pomonica (plavi patlidan, paradajz,
sosova,
masti,
rafinisane
hrane, duvan). Ne jedite proizvode od eera i
prene hrane, gaziranih pia, kofeina, hranu sa mnogo skroba.
alkohola i drugog, nisu mogle da ine
Gersonovu ishranu. Ishrana se sastojala od
vrlo malo masti i soli (to je pomagalo
oslabljenim bubrezima).
- ne uzimajte pilule za kontrolu
raanja, jer one mogu da pogoraju stanje
kod lupusa. Ne uzimajte kortikosteroide,
jer oni oslabljuju kosti i imuni sistem.
Ne
uzimajte
penicilin,
alergenske
komzmetike proizvode i ne izlaite se
ultraljubiastim
zracima
(naroito
ne
fluorescentnom svetlu i jakoj sunevoj
svetlosti).
- od velike je koristi post sa sokovima
od povra

- odmarajte se i vebajte

- 10% uzroka lupusa ini uzimanje

medicinskih lekova (New England Journal of
Medicine). Isto vai za zagaivae,
aditive, hemikalije i odreenu vrstu

hrane. Kada su uzrok lekovi, bolest

uglavnom ne utie na bubrege i nervni
sistem. Lupus nije toliko opasan tada i
nestaje ako se taj lek vie ne uzima.

U druge simptome spadaju: kvarenje

zuba, bolovi u zglobovima, digestivni
problemi, suv nos, suva koa, problemi sa
pluima, iritacije na vagini, miina slabost,
problemi sa bubrezima, gorenje na jeziku
i veliki zamor.

- paraziti imaju veze sa lupusom.

Paraziti izluuju tenosti koje ometaju
telesne funkcije. Sa izleenjem se ne moe
poeti dok se krv ne proisti i paraziti ne
odstrane.

- jo jedan uzronik mogu biti alergije.

Proverite i neutraliite ih. Evo nekoliko
moguih uzroka alergija: govedina, kravlje
mleko, penica, kukuruz, amonijak, sprej za
kosu, formaldehid, parfem, etanol, pesticid.
Izbegavajte sve vrste kofeina i stres.

- ljudi sa Rejnoovom boleu moraju da

ive oprezno, jer su skloni dobijanju lupusa.
Lupus se ponekad pogreno dijagnostikuje i
zameni sifilisom. Lupus nije isto to i sida.
Sida unitava imuni sistem oveka, a kod
lupus imuni sistem unitava sopstveno telo.

UZROCI egrenov sindrom je hronina

autoimuna bolest koju je prvi otkrio vedski
lekar Henrik egren 1933. godine.

Poto spada u autoimune bolesti, ovaj

sindrom podstie imuni sistem da radi
protiv samog sebe, unitavajui lezde koje
lue sluz, poput pljuvanih i suznih lezda.

Iako nije opasan po ivot, sindrom je

progresivan, izaziva slabost, i moe trajno
da oteti usta i oi ako se simptomi ne lee.

EGRENOV SINDROM

SIMPTOMI brojni simptomi su povezani

sa ezdama koje lue sluz i koje ne
funkcioniu kako treba: suva ili osuena
usta, gorenje u grlu, potekoe sa
vakanjem i gutanjem, suve oi i oseaj
kao da se neka opna nalazi na oima.

Kada je sindrom sam, zove se primarni,

a kada postoji jo neka bolest pored njega,
onda se zove sekundarni. U te druge
bolesti spadaju: reumatoidni artritis, lupus,
polimiozitis (upala miia), skleroderma
(debljanje
i
otvrdnjavanje
koe)
ili
poliartritis (zapaljenje arterija).

Svaki ovek bilo kog uzrasta moe dobiti

ovu bolest. U SAD-u od nje pati oko 200000
do 4 miliona ljudi, od kojih 90% ine ene.

progesteronsku kremu i maite je na

abdomen.

Poto simptomi obuhvataju brojne delove

tela, lekari i zubari esto lee simptom koji
spada u njihovo polje rada, sa malo ili bez
ikakvih posledica.

Postoje testovi za dijagnozu ove bolesti.

Njen uzrok se za sada ne zna. Ni do danas
nije pronaen lek. Dole opisani tretmani
vie olakavaju osobi da ivi sa takvim
problemom nego to ga reavaju. Ipak, ako
se time mogu spasti oi ili neki unutranji
organ, onda se isplati.

PRIRODNI LEKOVI vie o ovoj bolesti

moete
saznati
kontaktiranjem
Nacionalnog
udruenja
za
egrenov
sindrom (National Sjogrens Syndrome
Association), P.O. Box 42207, Phoenix, AZ
85023 (Ph: 800-395-NSSA); besplatno e
vam poslati literaturu. Ili kontaktirajte
Fondaciju za egrenov sindrom (Sjogrens
Syndrome
Foundation),
333
North
Broadway, Suite 2000, Hericho, NY 11753
(Ph: 516-933.6365).

- za oi, stavite kaiice soli iz

prodavnice zdrave hrane (ili morske soli)
u olju vode; kad prokljua neka se hladi
dok ne postane mlaka. Po malo od toga
stavljajte na oi to ee. Ne koristite so iz
prodavnice, jer ona sadri aluminijum koji
moe
da
oteti
oi.
Uzimajte
emulzifikovani vitamin A (5000 IJ) i
Candida utilis. Pomae i aj od ljuske
crnog oraha.

- videti i odeljak Suvi suzni kanali.

7 STARENjE

STARENjE

- oni e vam rei da su vetake suze

(kapi
za
oi),
melemi,
masti
i
antiinflamatorni
lekovi
preporueni
tretmani. Jedna osoba koja je imala ovu
bolest i koja je redovno uzimala prirodne
lekove rekla je sledee vaem autoru:
SIMPTOMI
starenja.

ene sa ovim problemom proizvode

previe estrogena u poreenju sa
koliinom progesterona. Zato uzmite

uobiajeni

simptomi

TA PREDUZETI neki ljudi bre stare

od drugih. Uzrok moe biti nasledni faktor
ili neka onesposobljavajua bolest. Ipak,
postoje i drugi razlozi.

- vebanje je vano. Bez njega dolazi do

gubitka kotane i miine mase, odnosno,
do neizbene fizike degeneracije. etajte
napolju svakog dana! ivot vam od toga
zavisi. Diite duboko. Budite pozitivni i
raspoloeni tokom etnje. Drite glavu
gore i uivajte.

- idite u krevet na vreme. Ako ne

moete da zaspite tokom noi, pomolite
se i zahvalite Bogu zbog svega to vam
daje. Izaite napolje i duboko udiite svei
noni vazduh. Posle toga s evratite u krevet
i zaspaete.

- osoba koja je negativno nastrojena ili

depresivna bre stari. Oraspoloite se,
okrenite se Bogu i predajte mu svoj ivot u
Njegove ruke. Ispunjavajte Deset Boijih
zapovesti i poverite Mu se. Budite u mru sa
Hristom. U Njemu naite svoju snagu i
nadu.

- kako starite, moda bude bilo sve tee

da se nosite sa stresom. Bog vam i u tome
moe pomoi.

- naite nekog kome moete da

pomaete, da mu piete ili da se molite za
njega.

vitamin A uzimati u obliku betakarotina:

sok od argarepe, zeleno i uto povre).
Pojedini lekari sugeriu da je gubitak sluha
predznak kasnijeg sranog oboljenja.

- stariji ljudi ne mogu da apsorbuju

hranljive sastojke jednako dobro kao mlai
ljudi. to s eodnosi na vitamine, minerale i
aminokiseline. Enzimi i koenzimi se ne
produkuju u obilnim koliinama kao pre.
Zato su dodaci hrani potrebniji nego
ranijih godina.

- jedite zdravu, hranljivim sastojcima

bogatu hranu, ali se nemojte prejedati.
Ne moete da radite naporno kao pre.
Recimo, eksperimentalnim pacovima je
davana hrana sa mnogo manje kalorija, pa
su poiveli 50% due vremena.

- konzumiranje manjih obroka jeste

jedna od glavnih tajni za dugovenost.
Smanjite kilau i odravajte manju
telesnu teinu. Viak kilograma utie na
mnogo brzo starenje.

- jedite velike koliine sveeg voa i

povra. Jedite cela zrna itarica,
oraaste plodove i mahunarke. Vano je
da hrana ima dosta vlakana. Ako niste
gladni, nemojte jesti mnogo. Svakog dana
pojedite jednu veu salatu. to su lsitovi
biljke zeleniji, to vie antioksidanata sadri.
Brokoli su odlini za to.

- krtost i tronost kostiju posledica su loe

apsorpcije kalcijuma. Pobrinite se da
dovoljno uzimate kalcijuma (2000 mg),
vitamina D (1000 IJ) i bakra (4 mg).

- svakog
argarepe.

ISHRANA

- uz starenje moe doi i do gubitka

sluha. Probleme sa sluhom mogu da
izazovu ishrana sa previe masti i
nedostatak vitamina A (najbolje je

dana

pijte

sve

sok

od

- ako je mogue, pijte samo izvorsku ili

prokuvanu destilovanu vodu. Pijte to
vie vode, jer e vas ona zatiti kasnijih
oboljenja srca i krvnih sudova.

- to se vie stari, vea je oksidacija

- prestanite da puite, pijete i da ivite
elija. Zato uzimajte vitamin E (400 IJ), na visokoj nozi. Ne konzumirajte kofein i
vitamin A (betakarotin) i C (2000 mg), rafinisanu hranu.
koji su isto antioksidanti. Svakog dana pijte
po 2 antioksidantna biljna aja (od
matinjaka, pitome nane, majine duice,
alfije).
- ako je mogue, ne uzimajte nikakve
medicinske lekove, jer ete biti sreniji bez
njih.
- vitamini B kompleksa su potrebni za
dobro funkcionisanje mozga, varenje,
auditorne nerve i fiziku izdrljicost.

- vitamin C (2000 mg) u vaoj ishrani

smanjie rizik od modanog udara i
pucanja krvnih sudova. Jaa telo, pospeuje
zaleenje rana i bori se protiv infekcija.

- pobrinite se da uzmete dovoljno

minerala.
Uzimajte
dodatke
vitamina/minerala, tako da unesete
dovoljno kalijuma, magnezijuma, selena i
cinka.

FORMULA
TINKTURU

ZA

ANTISPAZMODINU

- jedite po malo (Nova Scotia dulse??) i

Ova specijalna biljna formula je za
norveke kelpe svakog dana, da biste uneli unutranju upotrebu veoma korisna u borbi
tragove onih minerala.
protiv
epilepsije,
greva,
tetanusa,
delirijum tremensa, sinkope, histerije i
nesvestice. Veoma je efikasna protiv
greva u stomaku, ujedan zmija, pioreje,
ustobolje, upale sinusa, difterije i drugih
- u korisno lekovito bilje spadaju: problema sa grlom. Za takve probleme grlo
ginseng, ehinaceja, aleva paprika, tahebo, se ispira ovom formulom. Kod guobolje,
glog i brazilski ginseng.
uzimajte je sa punim kaiicama tople
vode, ponavljajui tako svakih 10-15
minuta, dok ne doe do povraanja.
- beli luk pomae srcu i imunom sistemu.

NE KONZUMIRATI

- procesi starenja se ubrzavaju loim

nainom ivota, nezdravom hranom i
piima, i opasnim aktivnostima. Neki ljud
pre vremena ostare.

Za spoljanju primenu dobra je protiv

svih vrsta otoka, greva, reumatizma, bol u
leima, itd. Odino je protiv tetanusa.
Stavite tinkturu izmeu zuba, tako da
dodirne jezik, i vilica e se otkoiti u roku
od nekoliko minuta. Ako beba ima greve,
stavite svoj prst u tinkturu pa u njena usta;
skoro istog trena e nestati grevi. Kod
male dece tenost maite u isto vreme po
vratu, grudima i izmeu ramena. Lobelija
momentalno
oputa
pacijenta.
Aleva
paprika zagreva i stimulie krv. Kapica i
odoljen smiruju nerve i spreavaju prsnue
malih krvnih sudova.

Kako
se
tinktura:

sprema

antispazmodina

Pomea se po 30 g od sledeih isitnjenih

biljaka: seme lobelije, kapica, (skunk??)
kupus, smola smirne, enski koren i 15 g
aleve paprike.

Pripremite oko pola litra kljuale vode i

isto toliko jabukovog sireta. Krkajte bilje
u vodi koja je stavljena da kljua 30
minuta, iscedite, dodajte sire i stavite u
flau za kasniju upotrebu.

Alternativna formula, koja se koristi u

Engleskoj, izgleda ovako: po 15 g od
isitnjene lobelije, semena lobelije, kapica,
(skunk??) kupus, smola smirne i aleve
paprike.

- DRUGI ODELjAK KOA

Za
vie
problemima
problemima
trudnica.

informacija
o
konim
videti
odeljke
o
kod odojadi, dece i

1 RANE, MODRICE
KONI PROBLEMI
PRIRODNI LEKOVI

PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
KONE PROBLEME I KOMPLIKACIJE (za
vie informacija videti odeljak o
hidroterapiji)
OPTA NEGA KOE stanje vae koe
predstavlja ogledalo vaeg naina ivota.
Jedite, radite, odmarajte se, vebajte
pravilno i vodite rauna o svojoj jetri.
Ne konzumirajte ulja, masti i prenu
hranu. Tuirajte se hladnom vodom
svakog jutra, a toplom svake veeri.
Koristite manje sapuna, i nikad ne
koristitie jake sapune.

KONA OBOLjENjA od koristi su

kratke hladne kupke celog tela, mada
ima ljudi koji ne mogu da ih podnesu.
OPEKOTINE

parna
kompresa.
Hladna
kompresa
za
ispiranje
(prohladna vlana obloga preko obolelog
dela radi smanjivanaj toplote, ili se prska
voda po njemu radi jaeg efekta
rashlaivanja). Ako su opekotine teeg
stepena, primenjuje se dugotrajna ili
neprekidna neutralna kupka.
SUVA KOA metoda preznojavanja
sa vlanim aravom, trljanje ulja po
koi, hladna frikcija, trljanje hladnim
pekirom, trljanje vlanim aravom,
parna kupka, kupka vruim vazduhom,
elektrina kupka, sunana kupka.
OSIP - ako je koa u ljuspicama,
primenjuje se alkalna kupka (sa sodom
bikarbonom ili ovsenom kaom). Ako je
vlana i iritantna prohladna parna
kompresa ovlaena rastvorom sa sodom
bikarbonom (30 ml u oko 4 litra. Ako je
koa zadebljala, kao u sluaju hroninog
ekcema

vrua
ili
naizmenina
kompresa ili prskajui tu od 10-15
minuta, 3 puta dnevno. Ako je koa dosta
oteena (pemfigus, steene boginje, tee
opekotine) neprekidna neutralna
kupka celog tela, dok se koa ne izlei.
ERITEM prohladna parna kompresa
ili irigantna kompresa.
ZNOJENjE
STOPALA

revulzivno
tuiranje
stopala,
uz
to
vie/nie
temperature,
naizmenina
kupka
stopala, zagrevana kompresa na stopala
tokom noi, a hladna frikcija stopala
ujutru kada se ustane.
NEAKTIVNA
KOA
metode za
preznojavanje, posle kojih sledi hladna
kupka.
POJAANA CIRKULACIJA I TONUS
KOE kratke metoda za preznojavanje,
posle kojih sledi kratka primena hladne
vode, poput trljanja vlanim aravom,
plitke kupke ili tuiranja hladnom vodom.
Svakog dana jutarnja hladna kupka, trljanje
hladnim pekirom, tuiranje hladnom
vodom ili plitka kupka sa trljanjem.
SVRABE dugotrajna neutralna
kupka, konzumiranje velikih koliina vode,
velika klizma svakodnevna aseptina
ishrana.
PRESAENjE
DELOVA
parafinska kupka

KOE

LJUSPASTA
KOA

svakodnevna
alkalna kupka sa sodom-bikarbonom 15
minuta do sat vremena.
MODRICE (Nagnjeenje)
SIMPTOMI iako nema oteenja koe,
potkono tkivo jeste oteeno. Posledice su
bol i otok, i ponekad crni ili plavi tragovi.
UZROCI modrice se pojavljuju kada se
povredi koa, a da pritom ona nije
oteena. Krvni sudovi su se rasprsli, te se
krv razlila po okolnom tkivu, ukljuujii i
kou.
PRIRODNI LEKOVI
- to je pre mogue stavite kesu sa
ledom na modricu I drite 30 minuta. Ako
se tako uradi, nee doi do otoka. esto
sam otok napravi vie tete nego modrica.
Kasnije primenite kanu oblogu sa
zeleniem (vlanu ili suvu) ovsenom
kaom, peninim mekinjama, gaveza
Ili uglja. Zdrobite ugalj, stavite ga u
platno, potopite u toplu vodu I drite na
modrici nekoliko sati. Ponavljajte postupak
dok se oboleli deo malo ne popravi.
- jedno istraivanje je otkrilo da je
stavljanje bromelaina na modrice kod
boksera ubrzavalo izleenje. Oni koji su
stavljali bromelain brzo su se oporavljali
(isti bromelain moe se kupiti u prodavnici
zdrave hrane; u ananasu ima 14%
bromelaina).
- uzimajte 150-400 mg bromelaina na
prazan stomak 3 puta dnevno, zbog
modrica, otoka i brojnih sportskih povreda.
- uzimajte vitamin C (2000 mg) i
bioflavonoide (100 mg), kao i vitamin E
(400 IJ), selen (500 mikrograma) i cink (30
g).
- korisno lekovito bilje: gavez se za
modrice koristio jo od doba Stare Grke.
Listovi peruna obino otklanjaju crne i
plave tragove modrica u roku od dan-dva.
Stavite sirov krompir na modricu ili
masnicu na oku. Leska se koristila u starim
amerikim kolonijama za leenje modrica.
Napravite lopticu od nje i stavite je preko
modrice. Petrovac i hajduka trava se
vekovima koriste protiv modrica.
- evo kane obloge za modrice: po 4 dela
isitnjenog bresta, (wild indigo??), 2 dela
smole od smirne i 1 deo isitnjenog
jasena. Stavite vodu i meajte dok ne
postane smesa, zajedno sa jednim dobrim
pivskim kavscem. Primenite na oboleli deo
tela i prekrijte.
- jo jedna kana obloga: umoite vlani
braon papir u crni eerni sirup i stavite
preko modrice.
- jo kanih obloga: hleb se pomea sa
vodom ili mlekom. Smesa (arrowroot??)
i vode ili kukuruznog skroba i
ricinusovog ulja. Skuvana brestova
kora. Izrendan sirov kupus. Iseckan i
skuvan crni luk. Sirov krompir.

- hidroterapija: jedan pekir za pranje

potopite u vrelu vodu, ali ne toliko vrelu da
moe da opee, i drugi pekir u vodu sa
kockama leda. Iscedite oba, stavite i drite
prvi 3 minuta, a onda drugi 30 sekundi.
Ponovite ovo 4 puta, s tim da pekire svaki
put potapate u vodu.
PREVENCIJA
- ojaajte krv i krvne sudove hranljivom
dijetom, bogatu zelenim povrem i
sveim voem. Heljda je dobra, kao i
sokovi od povra, poput argarepe,
celera i cvekle. Jedite cela zrna itarica,
oraaste plodove i mahunarke.
- uzimajte vitamin C zbog creva
(pobrinite se da unesete i bioflavonoide) i
vitamin E (800-1200 IJ). Izaite malo na
sunce da biste dobili vitamin D. Ljudi
kojima nedostaje vitamina C lake dobijaju
modrice od drugih, jer su njihovi krvni
sudovi slabiji. Za celovitost elija vani su i
bioflavonoidi.
- videti i sledei odeljak.

izlaganjem suncu). Brinite o sebi i nemojte

se udarati o neto!
- u korisno bilje spadaju: iak, obina
aloja, aleva paprika, kelp i kora belog
hrasta.
- dobri su i crni luk, lucerka i ipak.
RANE, POSEKOTINE, OGREBOTINE
SIMPTOMI I UZROCI posekotine,
ogebotine i oteena koa usled povreda i
padova.

PRIRODNI LEKOVI
- ako je rana mala: neka krv tee
kratko vreme dok istite ranu. Tako e
se bolje oistiti. Ali ako je rana vea, onda
morate prvo da zaustavite krvarenje,
pa da oistite ranu. Povrinske posekotine
mogu se istiti sapunom, vodom i
troprocentnim hidrogen-peroksidom.
- isitnjeni koren ljutia pomae da se
zaustavi krvarenje i doe do izleenja.
- rane se mogu ispirati sa nekoliko biljnih
tenosti ili kanih obloga, poput obine
LAKO DOBIJANjE MODRICA (Ehimoza) aloje, gaveza, bokvice i ajnog drveta.
- istovremeno pritisnite ivice rane i
SIMPTOMI esto i lako dobijanje stavite flaster (onaj u obliku leptira)
modrica u odnosu na druge ljude.
preko, ili neto tome slino. Po jedan
stavite na svaka 2,5 cm. Preko male rane
UZROCI hrana sa malo vlakana, se moe staviti flaster ili gaza koja se
voa i povra. Drugim reima, rafinisana dobro zategne, ali ne previe, da se ne bi
hrana poput kafe, aja, proizvoda od belog zaustavila cirkulacija krvi.
brana i gaziranih pia.
- za zaustavljanje
krvarenja

direktno pritisnite ranu. Ako je poseena

- neki ljudi lake dobijaju modrice od arterija, krv e prskati uz vsaki otkucaj
drugih. To moe da ukazuje na neki srca. Ako je poseena manja arterija, treba
poremeaj u bubrezima ili jetri.
da je direktno pritisnete prstom uz pomo
- i anemija i alergije mogu da izazovu nekog istog platna. Kod veih arterija
moda bude bilo potrebno da se stavi
modrice
- drugi faktori koji utiu na to su: viak steza, radi kontrole dok ne stigne pomo.
kilograma, menstruacija i menopauza. Ali, ne koristite steza osim ako ba
- este i velike modrice mogu biti morate; oni mogu biti opasni ako se dre
uzrokovane leukemijom. Mali crvenkasti previe vrsto ili predugo. Potapanje rane u
otoci ispod koe koji ne zarastaju i lie na ledenu vodu takoe moe da zaustavi
krvarenje.
modrice mogu ukazivati na sidu.
- ako krv prekrije zavoj, stavite novi preko
- aspirin zrokuje unutranje krvarenje i
moe da povea tragove modrica na koi. njega. Ako direktni pritisak ne reava
Takoe
se
uvajte
lekova
protiv problem, podignite ud iznad ravni srca i
zgruavanja krvi, protiv zapaljenja, pritom nastavite sa pritiskom uz pomo
antidepresanata i lekova protiv astme. prsta.
- ako kasnije doe do zapaljenja ili
Alkohol i teke droge slabe faktore
crvenila na mestu posekotine, napravite
zgruavanja.
jak aj od neotrovne zelene lekovite biljke
(najbolji je isitnjeni ljuti), i potapajte ranu
PRIRODNI LEKOVI
u taj vru aj svakog dana po sat vremena
- pokuajte da promenite svoje navike dok ne doe do izleenja. Ponovo stavite
koje su u vezi sa gore navedenim zavoj nakon svakog tretmana.
uzrocima.
- ako je neki prst ili neto drugo
- jedite voe iz porodice agruma skroz odseeno, i ako pritom nema nikog
svakog dana, ukljuujui njihov unutranji i da pomogne, brzo stavote odseeni deo na
beli deo ispod kore, gde ima bioflavonoida. svoje mesto i drite ga uvijenim u neto
- poboljajte svoju ishranu. Uzimajte dok ne stigne pomo. esto dolazi do
tablete
sa
lucerkom
i
dodatke izleenja. Idite u najbliu bolnicu za hitne
vitamina/ minerala 2-3 puta dnevno.
sluajeve.
- stalno dobijanje modrica ukazuje da
faktori zgruavanja krvi u telu nisu snani.
Zbog toga uzimajte vie vitamina K (140
mikrograma). Jo jedan prirodni faktor
zgruavanja jeste vitamin D (dobija se

- uzimajte vitamin C oralnim putem

zbog rada creva (1000-5000 mg).
- primenjujte ulje od ajnog drveta na
svaka 2-3 satam radi spreavanja infekcije.
Da biste ubrzali zaleenje, primenite
lokalno neto od sledeeg: vitamin E (600
IJ; smanjuje i stvaranje oiljaka), sve sok
od obine aloje ili kana obloga sa
gavezom.
- videti i odeljak Krvarenje.
HEMATOM
SIMPTOMI I UZROCI hematom
predstavlja nagomilavanje krvi u tkivima
izvan krvnih sudova. Ovde je re o
sudovima odmah ispod koe. Oni su
uzrokovani povredama, modricama i esto
udarcima koji prikljetuju kou.
PRIRODNI LEKOVI sledee lekovito
bilje, kada se stavi na hematom, pospeuje
reapsorpciju i ublaava lokalno zapaljenje:
- primenite tinkturu od arnike. Ovaj lek
je u irokoj upotrebi u Evropi, koriste ga
lekari i farmeri za modrice i hematome.
Ova boljka je samo za spoljnu upotrebu.
Nemojte je progutati.
- detelina kamenjarka (ranjenica) je
odlina za leenje rana, modrica i
hemtoma.
- komprese sa (Solomons Seal??) ne
samo da kou na licu ini lepom, ve i
reapsorbuje hematom.
- kana obloga od sveeg zgnjeenog
lia
(sanicle??)
takoe
pospeuje
reapsorpciju hematoma.
INTERTRIGO
SIMPTOMI osip koe izazvan trljanjem
dve susedne kone povrine (prepone,
grudi, pazuh ili unutranji deo butina).
UZROK bakterije i gljivice u tim
predelima mogu da se razviju i da izazovu
ulceraciju. Najee napada ene sa
vikom kilograma koje se obilno znoje ili
koje pate od inkontinencije mokrae. Kod
dijabetiara moe se razviti u sekundarnu
infekciju.
Najee
se
pojavljuje
u
predelima sa toplom klimom i tokom
letnjih meseci.
LEENjE
- odrvajte kou istom, suvom i bez
frikcija. Koristite samo prirodne sapune,
dezodoranse i druge produkte za kou
bez hemikalija. Moete ih kupiti u
prodavnicama zdrave hrane.
- za suvou koe moe se iskoristiti
skrob. Samo nemojte nikad koristiti puder
sa talkom (puder za bebe), jer je talk vrsta
meke stene koja moe da izazove rak. Ne
primenjujte ga na svoju kou, telesne
otvore ili bebu.

poboljajte
ishranu
i
opte
zdravstveno stanje. Jedite produkte od
belog luka i acidofila.
- nemojte jesti eer i rafinisanu
hranu, jer oni ishranjuju bakterije.
- nemojte predugo sedeti u jednom
poloaju.
Nosite
laganu
pamunu
odeu. Pobrinite se da odea ne vri trenje
o kou.
- u korisno lekovito bilje spada aj od
kamilice. On umiruje kou, bori se protiv
bakterija i pomae da doe do izleenja.
Dobar je i gel od obine aloje, a ulje od
ajnog drveta e ubrzati izleenje.
OTOK
SIMPTOMI otok se moe pojaviti na
razliitim delovima tela.
UZROCI modrice, uganua, infekcije,
artritis ili edem.
PRIRODNI LEKOVI
- uzimajte bromelain (proteolitiki enzim
iz sveeg ananasa), ili u boliku tablete ili u
obliku sveeg soka od ananasa. Bromelain
blokira produkciju kinina jedinjenja koja
se stvaraju tokom zapalejnja koej uzrokuje
otok i bol. Uzimajte 400-500 mg na prazan
stomak, 3 puta dnevno.
- napravite aj od kamilice, gaveza,
kore belog hrasta, crnog pelina,
miroije ili vranilove trave. Pijte ga i
primenjujte na otok.
- kontrastna kupka ili tu moda moe
da pomogne. Primena samo hladne vode
isto ini. Pomae i kana obloga od
sirovog krompira.
- stavite ledeni okvratnik (kesu sa
ledom) preko obolelog dela tela.
- za otok izazvan artritisom stavite
umbir na njega. Jedan istraiva ke
zakljuio da je umbir bolji u ublaavanju
artritinog otoka, bola i stvrdnutosti od
nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
- arniku (planinska bela rada) esto
upotrebljavaju
sportski
lekari
za
ublaavanje otoka.
- Kinezi vekovima koriste aj od
kukuruzne svile za smanjivanje otoka.
- maslaak e poput kukuruzne svile da
otkloni viak tenosti iz otoka.
OILjCI
SIMPTOMI I UZROCI elite da
smanjite stvaranje oiljka nakon neke
posekotine ili rane, ili elite da smanjite ve
psotojei oiljak. Oiljno tkivo moe da se
pretvori u keloide velike, vrste izrasline
na koi. One su bezopasne, ali ne izgledaju
lepo, osetljive su i ponekad svrbe. Rizik od
keloida je nroito izraen kod ljudi tamnijeg
tena.
PRIRODNI LEKOVI
ZA SMANjIVANjE OILjKA

- preporuuje se vitamin E (400 IJ), i za

unutranju i za psoljnu upotrebu. Otvorite
kapusle sa vitmainom E i stavite to na
oiljak. U kod pojedinih sluajeva dolo je
ak i do smanjenja starih oiljaka, a
ponekad moe doi i do njihovog nestanka.
KAKO NE DOBITI OILjKE
odmah
stavite
nekoliko
kapi
nerazblaenog esencijalnog ulja od
lavande na deo koe. Ili ga pomeajte sa
gelom od obine aloje, nanesite i
prekrijte sterilnom gazom.
- da biste ubrzali izleenje i da ne doe
do stvaranja oiljka, primenite lokalno
jednu ili vie stvari od sledeih: vitamin E,
sve sok od obine aloje ili kanu
bologu sa gavezom. Od navedenog,
vitamin E je naroito dobar za kasnije
stvaranje oiljaka. Primenite vitamin E
lokalno (na oboleli deo) i svrstajte ga u
ishranu. Probuite kapsulu sa vitaminom E i
pustite da ulje iscuri preko posekotine ili
oiljka.
- oistite i pobrinite se za svaku
ranu, da bi mogle pravilno da se zalee.
Zatvorite poderotine flasterom (onaj u
obliku leptira). To e smanjiti stavranje
oiljaka. Ne dirajte koricu od rane. Neka
proces izleenja tee svojim prirodnim
tokom. Hranite se zdravo. Budite neni
prema predelu sa ranom koja se zaleuje,
dok trljate kou, kupate se, itd.
PRIRASLINE
SIMPTOMI I UZROCI to je oiljno tkivo
nastalno nakon hirurkih operacija, kada je
ejdno tkivo vezano za drugo. Moe biti
bolno i moe da ogranii pokrete tela.
PRIRODNI LEKOVI
ZA SMANjIVANjE PRIRASLINA
- nakon operacije, skidanja konca i
zarastanja rane, moete masirati taj deo
tela
da
biste
spreili
nastanak
priraslina.
Stavite prste (ne vrhove prstiju, ve deo
sa kojeg se uzimaju otisci prstiju) sa obe
strane reza. Zatim, bez dizanja, neno ih
pomerajte u krug.
Normalno tkivo moe sa lakoom da klizi
u bilo kojem pravcu. Ali zato u sluaju
priraslina, bie mnogo veeg otpora. Ti
pokreti klizanja e nestati.
Nemojte da inite nita na silu, preko te
granice. Ve samo doseite do nje
stalno, po nekoliko minuta svakog ili
svakog drigog dana. Samo nastavite sa
nenim masiranjem. Sve dok operisani deo
tela ne bude skroz zaleen (nakon 2-3
sedmice), nikad ne masirajte i slino preko
samog reza.
- kineski lek je masaa biljnim ajem
tigrove masti na predelu prenika oko 2,5
cm, ali nikad preko reza. Sve dok rez ne

bude potpuno zaleen, radite ovo 5 minuta

svakog dana stalno pravite krune
pokrete u blizini reza i dalje od njega.
- videti i odeljak Oiljci.
PRESAENI DELOVI KOE
SIMPTOMI I UZROCI koa je presaena
i elite da dobro zaleite taj deo tela i
ublaite bolove.
PRIRODNI LEKOVI pogledajte tekst
Parafinska
kupka
iz
odeljka
o
hidroterapiji. Ovaj jednostavan kuni lek je
idealan za ovakav sluaj.
2 PEATI, IREVI, OPEKOTINE
PLIKOVI
SIMPTOMI okrugle take na koi,
ispunjene tenou. To su male oblasti koe
raspadnutih elija, u kojima je iscurela
tenost i odvojila spoljni sloj koe od
potkonog tkiva.
UZROCI najee su uzrokovani
noenjem razliite ili neprikladne obue, i
preteranim korienjem alata.
PRIRODNI LEKOVI
- da li treba da se plik probui i da se
pusti da tenost otekne? Ne, najbolje je ne
dirati ga, jer u suprotnom je vea ansa da
se inficira.
- ipak, ako plik pukne, ne skidajte koicu,
jer ona vas titi dok ne doe do izleenja.
- od velike koristi za bebe sa plikovima i
osipom, uzrokovanim visokim sadrajem
amonijaka
u
njihovom
urinu,
jeste
ubacivanje aminokiseline metionina u
njihovu ishranu. Jedna druga aminokiselina,
lizin, pomogla je u leenju grozniavih
plikova, kada se davala u dozi od 500 mg
dnevno. Takoe, ee menjajte pelene
bebi.
- stavite led na plik ili nanesite hladnu
oblogu, da biste ublaili bol i svrabe.
- primenite aj od kotice breskve na
plik.
u
izleenju
pomae
primena
esencijalnog ulja od lavande. Ovo je
jedno do retkih esencijalnih ulja koje se
sme primeniti na kou, a da se pre toga ne
razblai. Primenjujte ga 2-3 puta dnevno
dok plik ne nestane.
- biljni sok iz drke maslaka je pun
vitamina A. Ako imate maslake u svom
dvoritu koji prskani insekticidima, uzmite
nekoliko , iscedite beli, mleasti sok na plik
i pokrijte to oblogom. Primenjujte svakog
dana po jednom, dok ne doe do izleenja.
(Pojedini ljudi su osetljivi an taj sok. Ako ste
i vi, brzo isperite taj deo tela i vie ne
stavljajte sok.)
PEATI, APSCESI I GNOJ

SIMPTOMI u pitanju su peati na

koi koji nee da nestanu, kao i veliki
apscesi sa gnojem, koji zato to se ne lee
postaju otvorene kone ranice. Dolazi do
zapaljenja oteenog dela tela, koji postaje
osetljiv. Moe doi i do smenjivanja
groznice
i
nazeba.
Videti
odeljak
Furunkuli.
Apsces moe nastati na povrini koe ili
unutar tela: u sinusima, zubima, desnima,
krajnicima, pluima, mozgu, abdominalnom
zidu, crevnom traktu, grudima, bubrezima,
itd.
UZROCI loa higijena, nezdrava
ishrana,
malaksalost,
nedostatak
odmora, zabrinutost, iscrpljenost, kao i
toksino trovanje. Moe biti uzrokovano i
inficiranom ranom, nekom boleu,
smanjenim
telesnim
otporom,
odreenim lekovima, alergijama na
hranu,
stresom
ili
rafinisanom
hranom. Lekovi koji sadre saumpor
mogu da izazovu pojavu furunkula.

vitamine B kompleksa i vitamin E (400

IJ). to vie se odmarajte u krevetu i pijte
to vie tenosti, da bi se organizam
proistio. Iistite creva primenom klizme
jedanput
sedmino.
Budite
na
vegetarijanskoj ishrani ne jedite
hranu sa puno skroba, okoladu,
slatkie
i
previe
zasienih
ili
hidrogenizovanih masti.
- budite na postu sa tenostima
(najbolji su voda i voni sokovi) tokom 2472 sata i pritom to vie odmarajte u
krevetu. Tako e se organizam oistiti i
pripremiti za dobru ishranu. Time se takoe
smanjuje viak telesne teine. Tuirajte se
naizmenino hladnom i vruom vodom
svakog jutra i veeri (ili prohladne kupke
svake veeri). Pijte destilovanu vodu sa
sveim sokom od limuna, plus 3 olje aja
od ljutia ili ehinaceje, svakog dana.
- ishrana bogata nutritientima, sa
odgovarajuim vitaminima i mineralima,
potrebna je da bi se ispravili problemi
nastali u telu koji su doveli do stanja sa
apscesima. Dobri su i: beli luk i kelp.

KANE OBLOGE
- kana obloga od kore bresta i
lobelije deluje umirujue i pomae kod
izleenja. Primenite med na oboleli deo
tela. Smatra se da med unitava bakterije
tako to izvlai vlagu iz tih apscesa. Moete
ih oistiti primenom hlorofilne vode
nekoliko puta dnevno.
- oko mesta zapaljenja zavijte zgnjeenu
mokru bokvicu. Privrstite je nekim
PRIRODNI LEKOVI
- za peate koji nee da se zalee: plastinim materijalom. Na isto mesto ili
vitamin E (200 IJ dnevno). Na gazu stavite ono sa otokom moete primeniti veliku u
meavinu sveeg lia gaveza i korena ili vodu potopljenu kompresu sa leskom.
- na takve otvorene kone ireve moete
kae od sirovog belog luka, i to
staviti i biljne kane obloge sa
primenjujte 8-10 sati.
- za ir na koi (furunkul ili prit) videti kamilicom, kadificom, arnikom, belom
radom, (snake root??) i/ili leskom. Od
ispod opisane smernice za apsces.
koristi su i: aj od crvene deteline i sok
- za povrni apsces: oistite zaraeni od argarepe i cvekle, kao i koren
deo tela sapunom i vodom. Stavite ika, aleva paprika i tavelj. Kamilica
vrue komprese na njega, da bi sredina je u irokoj upotrebi u Evropi za leenje
postala mekana (vrue komprese ili kese sa ranica na nogama. Ulje od ajnog drveta
ledom takoe ublaavaju bol, a vrue je odlian, ali treba da se razblai (nikad ne
komrpese i pospeuju izleenje). Moe se pijte nijedno biljno ulje).
koristiti kana obloga sa troprocentnom
- krkajte nekoliko kotica breskvi,
bornom kiselinom ili kompresa sa
magnezijum-sulfatom
(rastvorite operite inficirani deo biljnim ajem i
kompresu
sa
sokom
od
magnezijum-sulfat u vruoj vodi i primenite primenite
u vidu komrpese tokom cele noi). Moe se breskvinih kotica.
- od ljutia, smirne i gaveza moe da
koristiti i ehinaceja ili kana obloga sa
glinom. Neki koriste kanu oblogu sa se napravi smesa koja e zaleeti skoro
lanenim semenom u cilju omekavanja svaki ir.
apscesa. Ili e se sam otvoriti ili kad
sazri, otvorite ga sterilnom iglom. Potom
ga proistite uz pomo prica sa istom
AFTE
vodom ili nekim od gore navedenih
rastvora. Ako i dalje ostaje gnoj ili mrtvo
SIMPTOMI mali ovalni ili okrugli beli
tkivo, primenite troprocentni hidrogen- ulceri koji mogu biti jako bolni. Pojavljuju se
peroksid. Vremenom e se upljina na jeziku, desnima, sa unutranje i spoljne
popuniti i zaleiti.
strane usana, i unutar obraza.
irevi na nogama su poseban problem. To
su otvorene ranice na nogama koje se
ee javljaju kod ljudi sa proirenim
venama. Loa cirkulaija krvi uzrokuje da
kono tkivo pukne. Sledee metode mogu,
a i ne moraju, pomoi pacijentu sa takvim
problemom u cirkulaciji.

HRANA I NUTRITIENTI
- uzimajte oralno vitamin C zbog rada
creva (uzimajte to vie, ali da ne doe do
dijareje, kojom se izbacuje viak). Uzimajte
vitamin A (najbolje u vidu karotena: sok
od argarepe, i zeleno i uto povre),

U poetku lii na crvene tople take koje

postaju poput ira i okruene su utom
linijom. Posle toga se pojavljuje ukasta
meavina tenosti, bakterija i belih krvnih
zrnaca. esto moe da pee ili pecka

tokom 1-3 dana, pre nego to se pojave

afte.
Afte se razlikuju od grozniavih plikova,
jer kod njih plikova nema.
UZROCI grka re aphthae znai
upaliti. Za mogue uzroke se smatraju
alergije, stres, nedostaci vitamina,
endokrina
neravnotea
i
virusne
infekcije.
Vea je ansa da ih imate ako su ih i vai
roditelji imali. Uglavnom se ne javljaju do
20. godine, a jednako ih ima i kod ena i
kod mukaraca. Kod starijih ljudi su ree
zastupljene. Obino se zalee same od
sebe u roku od 1-2 sedmice. Postoji
podatak da ih je ak 40% odrasle
populacije nekad imalo. Pojedini ljudi ih
stalno dobijaju. Dok ljudi sa Kronovom
boleu (oboljenje digestivnog trakta) su
skloniji od drugih da ih dobiju. Uzrok mogu
biti vakcine i antibiotici.
esto su tada prisutni i gastro-intestinalni
simptomi, tako da alegije na hranu
neretko mogu biti uzrok. Najei problem
predstavljaju: agrumi, jabuka, zaini
(naroito cimet), kisela ili posoljena
hrana, orasi, kim, okolada, kafa,
ostrige.
U ostale uzroke spadaju: loi vetaki
zubi, loe plombe i proteze.
PRIRODNI LEKOVI
- im osetite prvo peckanje, ponite sa
uzimanjem 500 mg vitamina C sa
bioflavonoidima (50 mg) 3 puta dnevno,
tokom 3 dana.
- jedan od najboljih tretmana jeste
primena isitnjenog ljutia ili vlane kesice
za aj od ljutia na aftu. Time se moe
ublaiti i bol.
- isperite usta vruom vodom da biste
privukli lekovitu krv i ublaili bolove. Ovo je
jednostavna hidroterapijska metoda.
- nekoliko puta dnevno iscedite na aftu
ulje sa vitaminom E (iz kapsule).
Primenite sodu-bikarbonu na isto mesto.
- cink (30 mg) pomae u brem
izleenju, dok smirna i lesak popravljaju
nanetu tetu. Dobri su movarna trava i
iak.
- grgoljite u ustima sok od hlorofila ili
penine trave. Ispirajte usta sokom od
obine aloje 3 puta dnevno.
- na Srednjem zapadu Amerike na afte
nanosi se malo cerumena (une smole).
- na prvi znak afti, nanesite tabletu sa
aktivnim ugljem i drite je dok ne poe
bol ili peckanje (15-20 minuta). Ugalj
apsorbuje
virus,
zaustavljajui
dalji
razvitak.
- stavljajte po kap crnog eernog
sirupa na afte nekoliko puta dnevno.
Stavite po kap troprocentnog hidrogenperoksida na svaku aftu ili ga razblaite (3
dela vode, 1 deo peroksida) i stavite u usta.
Potom ga ispljunite i isperite usta vodom.

PREVENCIJA
- afne mogu biti uzorkovane tenou
za ispiranje usta, agrumima, kafom ili
odreenom vrstom hrane naroito
previe zainjenom hranom i kolaima.
Nemojte puiti ili vakati burmut!
- nedostaci folne kiseline (20 mg) i
vitamina B12 (1000 mikrograma) mogu biti
uzrok. Crni luk smanjuje broj afti. Ubacite
ga u svoju ishranu. Pomau i: lizin, folna
kiselina i vitamin B12.
- ne jedite meso 2 sedmice. Meso
poveava kiselost u telu. Prestanite da ga
jedete uopte i manje su anse da dobijete
afte.
- ne jedite eer i rafinisanu hranu.
Kod pojedinih ljudi uzrok su i agrumi.
- pazite da ne povredite unutranji ili
oklni deo usta. Nemojte jesti vrstu hranu
poput eernog slatkia od kikirikija.
Koristite meku etkicu za zube, bez
paste.
- nemojte se ugristi za jezik ili obraz, to
jest, nemojte priati ili pomerati glavu dok
neto jedete.
- analiza dlake sa glave e pomoi u
odreivanju vae mineralne i pH ravnotee.
Odravanjem te ranotee spreava se
pojava afti.
- ako ih stalno dobijate, onda postoji neki
problem. Paljivim proverama, trebalo bi da
saznate uzrok. Na primer, kod nekih ljudi
taj
problem
predstavlja
nedovoljno
konzumiranje
slatke
hrane,
ak
i
prirodnog slatkog voa.
-budite na oprezu! Ako imate afte koje
nee da se zalee, posetite zubara. Postoje
odreena oboljenja koja poinju sa aftama
ili grozniavim plikovima, ali su mnogo
opasnije.
- videti i odeljke: Grozniavi plikovi, kao
i Sifilis, koji obino pone da se javlja oko
usta. Iapk, tvrdi plik kod sifilisa razlikuje se
dosta od afti i grozniavih plikova.
GROZNIAVI
PLIKOVI
(Herpes
simpleks tip I)
SIMPTOMI prisutne su tanke upaljene
bubuljice koje se obino pojavljuju na istim
mestima, najee blizu usta, ali ponekad i
na desnima ili venjai oka (unutranja
povrina onog kapka). Uglavnom se javlja
na granici spajanja koe i sluzokoe. Prvo
se pojavljuje lokalna osetljivost sa malim
otokom. Potom se taj otok pretvara u plik, a
moe i da se pojaa osetljivost tog dela i da
se oblinji limfni vor uvea. Oko 48 sati
kasnije, plik biva pokriven koricom. Poekad
doe do curenja gnoja, to oteava
hranjenje. Grozniavi plikovi se pojavljuju
3-10 dana nakon dobijanja virusa, i mogu
da traju i do 3 sedmice, mada obino traju
samo 7-10 dana.
UZROCI ovo je infektivna bolest koju
izaziva herpes simpleks (virus herpes
simpleksa 1, Herpes virus hominis).
Uzrokovana je dugovenim virusom koji se
dobija poljupcem ili korienjem tue ae

za pie, i tome slino. Ali, za prktine svrhe,

postoje i drugi neposredni uzroci.
Neki ljudi nikad ne obole od ove bolesti,
dok je drugi esto imaju. Stres predstavlja
znaajan uzrok. Jo jedan je preveliko
konzumiranje eera. Kod nekih ljudi uzrok
moe biti ultraljubiasto svetlo ili kisela
hrana. Kod pojedinih ena u pitanju je
poetak menstruacije. Takoe, uzroci su
konzumiranje alkohola i nezdrava hrana.
lokalna iritacija moe biti poetni uzrok.
Kod nekih se bolest pojavljuje uz groznicu,
infekciju ili prehladu nakon izlaganja suncu
i vetru, ili kada je imuni sistem slab.
Ako je pojava grozniavih plikova
uestala, moda je u pitanju problem sa
tiroidnom lezdom.
Oni lie po malo na gore opisane afte, ali
se razlikuju, jer stvaraju plikove, mogu da s
epojave na bilo kom delu tela, naroito oko
usta i genitalija, i uzrokuje ih virus herpes
simpleksa 1, dok za afte nismo sigurni da li
je bakterijskog ili virusnog porekla.
PRIRODNI LEKOVI
- jedite to vie sirovog povra.
Ojaajte
imuni
sistem
hranom
sa
nutritientima.
- primenjujte led 15-20 minuta na prvu
naznaku peckanja. Ako je mogue, radite to
esto.
U
meuvremenu,
primenjujte
vitamin E. uzimajte vitamin A u
dovoljnim koliinama (50000 IJ za nekoliko
dana) i vitamine B kompleksa. Vaan je i
cink
(rombaste
tablete
sa
cinkglukonatom). Rastvorite ih u ustima na
svaka 3 sata tokom 2 dana, ili uzimajte 2030 mg dnevno. Svakog dana uzimajte
2000-3000 mg aminokisleine lizina, dok ne
proe bolest. On je efikasan protiv virusa.
- zatitie usne od opekotina od sunca i
vetra. Vebanje i pravilan odmor jaa
imuni sistem, tako da se moe lake
odupreti ovoj bolesti. Pijte dosta vode.
- od koristi su i: ljuti, ehinaceja,
crvena detelina, astragalus i tahebo.
Oni, zajedno sa tinkturom od crnog oraha,
jaaju imuni sistem i unitavaju viruse.
Matinjak
(ili
led)
ublaava
bol.
Matinjak sadri polifenole i spreava
izbijanje bolesti.
- nemojte jesti hranu koja sadri mnogo
arginina
(okolada,
kikiriki,
orasi,
semenje, meso i riba).
- ako vam ne smetaju previe, nediranje
grozniavih plikova nije loa ideja.
- imajte poverenja u Boga i nemojte
brinuti za sve. Hranite se bolje, etajte
napolju i dobro se odmorite preko noi.
Istraivanja
su
pokazala
sigurnu
povezanost izmeu stresa i grozniavih
plikova.
- videti i odeljak Afte.
FURUNKULI I PRITEVI

SIMPTOMI svrabe, manji bolovi i

lokalni otok, esto na glavi, butinama, licu
ili pazuhu. U roku od 24 sata javlja se
crvenilo i gnoj. Moe doi i do groznice i
oticanja oblinjeg limfnog vora. Ovi irevi
na koi su osetljivi, crveni, bolni i iznenada
se pojavljuju.
UZROCI to su mali otoci ispunjeni
gnojem. Medicinski naziv za njih jeste
furunkul. Obino ih izaziva stafilokokna
infekcija:
hemolitika
bakterija
Stapphylococcus aureus.
Za razliku od njih, pritevi su viestruki
irevi na koi koji esto meaju i uveavaju.
Poinje kao bolna, lokalna infekcija,
stvarajui delove tela ispunjene gnojem u
dubljim slojevima koe. Oni se sporije
zaleuju od furunkula, ali se na slian nain
lee.
Ovo je zarazna bolest. Ne dozvolite da
gnoj (koji sadri i mrtve elije i ive
bakterije) ostane negde na koi! Kada se
tako proiri, stvaraju se pritevi. Prit koji
se nalazi na oku zove se miak.
Neleeni irevi na koi imaju tendenciju
da izlue svoje otrove i nestanu u roku od
10-24 dana. Ali ako se lee, nema tog
izluivanja i nisu toliko opasni.
Imajte na umu da ako telo pokuava da
izbaci otrov (naroito sumpor!), putem
koe, moda budete imali te ireve due
vremena. Telo tada pokuava da se oisti
od onoga to je loe. Neorganski sumpor
ima naroitu tendenciju da s epojavi u vidu
konih ireva.
PRIRODNI LEKOVI
budite
na
jednom
kratkom
proiavajuem postu, da bi se
organizam oslobodio neistoa. Problem
mogu
biti
toksinim
ali
i
trovanje
hemikalijama. Primer za to jeste sumpor.
Kad god ue u telo, on pokuava da izae
(ne putem creva ili bubrga) putem koe.
- dok ste na postu sa sokovima tokom
nekoliko dana, moete dnevno popiti 3
olje nekog biljnog aja ili 1 ili vie od
sledeeg bilja: gavez, cvetovi crvene
deteline, koren tavelja, mijakinja,
bokvica i kora divlje trenje.
- svako vee primenjujte kanu oblogu sa
sirovim
krompirom
i
lanenim
semenom. Ako kanu oblogu primenjujete
tokom dana, uzmite belo brano od
celog zrna i uvrstitega medom, tako da
ne curi sa strana.
- primenite na ir vlagu i toplotu (ist
pekir, platno ili gaza umoeno u toplu
vodu) 3-4 puta dnevno. Ublaie bol i brzo
e smanjiti ir. Nemojte ga dirati, niti
razmazivati gnoj. Nemojte raditi vebe
zbog kojih ete se oznojiti, dok ne doe do
izleenja. Zatitite taj deo tela, ali ne
flasterom. Kod teih sluajeva moa bude
potrebno odmaranje u krevetu.

- ceenje ira moe uzrokovati da

zarazna bakterija ue u krvotok. Umesto
toga, primenite vruu kompresu da se ir
bre zalei. Primenjujte vrue i hladne
komprese, kako bi gnoj izaao. Potopite
krpu u vruu vodu, iscedite, stavite na ir i
drite 10 minuta. Zatim isto uradite samo
sa hladnom vodom. ponavljajte tako 3 puta
uzastopno, 2 puta dnevno.
- odravajte kou istom tako to ete je
prati nekoliko puta dnevno. Predeo oko
ira se moe sterilisati paljivim trljanjem
alkohola od 70%. Ili primenite rastvor sa 1
kaiicom izbeljivaa i 1 litra vode.
- pomeajte med sa branom i direktno
nanesite na ir. Umesto toga moe se
staviti glina, ugalj i/ili hlorofil.
- ostale kane obloge: rasecite maslinu i
primenite je vruu. Ovo je naroito od
pomoi kod ireva na desnima. Mnogi
Evropljani stavljaju iseckanu rotkvu na vee
ireve. Ameriki Indijanci su upotrebljavali
brest. Dodajte prohladnu vodu isitnjenoj
bilci i napravite smesu. Stavite mokre
listove kupusa preko, i menjajte ih kad se
ugreju. Kane obloge sa crnim lukom.
Komrpese sa uljem od ajnog drveta.
- primenite ulje vitamina E na oboleli
deo. Uzimajte tablete sa belim lukom 1-3
puta dnevno.
- pojedini irevi na koi su veliki i teko
nestaju. To znai da postoji otrov u telu koji
pokuava da izae. Znaajno e pomoi
odmor u krevetu, kratkotrajan post,
posle koje sledi hranljivim sastojcima
bogata lagana hrana.
- u ostale korisne biljne ajeve spadaju:
slama od ovasa, ljuti, maslaak i
koren ika.
- uzimajte aj od ehinaceje i ljutia 3
puta dnevno, dok ir ne nestane Oni
unitavaju bakterije.
- ne istiskajte ireve, jer se tako ire!
Detaljno perite odeu i posue.
- najopasniji ir na koi jeste onaj koji se
nalazi u blzini nosa, jer moe da dovede do
unutranej infekcije. uvajte se crvenih
tragova ira ili pojave groznice ili nazeba.
Kao to je iznad napisano, primenjujte
vrue komprese dok ir ne proe. Zatim
naizmenino upotrebljavajte vruu i hladnu
vodu, da biste ga osuili. Kontaktirajte
lekara.
- videti i odeljak o apscesima.
RANE OD LEANjA (Hronina rana
izazvana pritiskom, dekubitus)
SIMPTOMI duboke rane na koi,
naroito na butinama, kukovima, krstima,
ramenima, lopaticama, laktovima i petama.
UZROCI ove rane nastaju usled
predugog leanja na krevetu, poto u tom
sluaju postoji stalan pritisak na koate
delove tela. ovaj problem najee imaju
stariji ljudi koji su zbog bolesti vezani za
krevet, ljudi bez svesti i paraplegiari.

Oni obino imaju visoku pH vrednost

(previe alkalnog) i nedostatke vitamina A,
B2 (riboflavina), E i C, kao i cinka.
PRIRODNI LEKOVI
ZA OTKLANjANjE RANA
- primenite kanu oblogu sa medom ili
eerom. To e pomoi da se izvuku otrovi.
Moe lokalno da se primeni mast sa cinkoksidom,
obina
aloja,
ulje
od
peninih klica ili gavez. Napravite
smesu od zdrobljenih listova gaveza i
bresta, pa time pokrijte rane. Ispirajte
rane 3-4 puta dnevno ajnom meavinom
(leska i smirna ili ljuti). Pomeajte u
jednakim koliinama isitnjene listove
gaveza i bresta, dodajte vodu, napravite
smesu, stavite na platno i nanesite na
rane. Moe da stoji preko noi. Kada se
osui, poprskajte malo isitnjenog ljutia ili
ehinaceje radi dezinfekcije. Prekrijte to
pamukom ili vunom (ne sintetikom
tkaninom).
- poboljajte ishranu. Ovo je kljuna
stvar u leenju ovog oboljenja. Pijte dosta
tenosti, ak i onda kada niste edni i
tokom noi. Ne jedite rafinisanu, prenu i
brzu hranu, kao ni meso. U ishranu teba
da ubacite dosta vlakana. Ovsene mekinje
su naroito dobre. Creva treba da se
prazne svakog dana. Smanjite svoj pH
konzumiranjem kisele hrane. Brusnice su
idealne. Nikad ne pijte sire!
- pospite deblji sloj kristalnog eera
po otvorenoj rani i prekrijte nekim
zategnutim materijalom. Stavite sirov
med na gazno jastue, pa preko rane. Bilo
koja od ove dve metode e verovatno
doneti izleenje u roku od 2 sedmice.
Kvasite
je
hidrogen-peroksidom
ili
sveim sokom od zrelog krastavca.
Pospite ranu kukuruznim skrobom.
Primenite gel od obine aloje.
PREVENCIJA mnogo je lake spreiti
nego leiti ovo oboljenje. Otklanjanje
pritiska pri prvim znacima crvenila obino
suzbija pojavu rana. Za krevet koristite
zatitni duek, masirajte kou radi
stimulisanja cirkulacije. Nemojte da vam
koa bude mokra. Odravajte kou suvom
i istom (naroito ne sme urin da bude na
koi). Redovno premetajte pacijenta
sa jedne na drugu stranu. Pazite na znake
crvenila. Povremeno izlaganje suncu ima
blagotvorno dejstvo. Svakodnevna kupka
kvaenja sa blagim biljnim sapunom
(nikad ne koristite jake sapune). Krevet
mora biti ist, a aravi bez nabora.
Prekrivai od ovije koe pomau da se
teina ravnomerno svuda rasporedi. Od
pomoi mogu biti vazduni i vodeni dueci.
Lagana odea dozvoljava vazduhu da
doe do koe (najbolji je pamuk). Ako
pacijent moe da sedi, neka tako radi 3-4
pta dnevno. Ponekad mu stavite jastuk za
oslonac. Nena masaa vazalinom delova
tela koji su pod pritiskom.
- neka ishrana bude uravnoteena i
zdrava. Treba da se pije dosta sokova od
zelenog povra i argarepe. Uzima se

vitamin A (pola beta-karotina), vitamine

B kompleksa, vitamin C (1000 mg),
bioflavonoidi i vitamin E (400 IJ), kao i
bakar (4 mg) i cink (20 mg).
- primenjujte ulje vitamina E na kou.
- od velike pomoi je naizmenina
komrpesa.

buite plikove i nikad ne stavljajte

meleme ili puter preko opekotina. Pazite
na znake infekcije, mirisa, gnoja ili jakog
crvenila.Korisne su hladne kane obloge
sa glinom.
- za opekotine gore od rugog stepena
potrebna je ishrana sa dosta proteina i
5000 kalorija dnevno. Poveajte unos
tenosti. Takoe su vani i vitamini A, B,
C, E i F. Kalcijum i magnezijum pomau
OPEKOTINE
u raspolaganju proteina za izleenje.
- od velike koristi protiv bolova jeste
SIMPTOMI postoje opekotine prvog primena ulja vitamina E i prskanje jedno,
(crvenilo), drugog (crvenilo i plikovi) i dvo- ili troprocentnog rastvora vitamina C
treeg stepena (itava koa i deo potkonih na svaka 2-4 sata. To ublaava bol i
miia su uniteni). U sluaju treeg ubrzava izleenje. Uzimajte oralno1000 mg
stepena odmah idite kod lekara ili hitnu vitamina C svakoga dana.
slubu. Jo goe od toga je etvrti stepen, te
- pacijent treba to ee da die
umesto vlanog mesa, opeeni deo tela je
duboko. Treba mu kiseonika kako bi
suv i ugljenisan.
opekotine zarasle.
- sve sok od obine aloje je odlian za
UZROCI oteenje koe i tkiva usled bre izleenje opekotina. Ali, njega je
povrede toplotne, hemisjke, elektrine ili mogue primeniti samo ako gajite aloju,
radijantne prirode. Opekotina prvog kojoj moete da iseete listove.
stepena: obino od sunca ili vode.
- izvanredan lek za opekotine je
Opekotina drugog stepena: uglavnom
od vruih metalnih predmeta, kontakta sa esencijalno ulje od lavande. Tu se nalazi
vatrom ili teih opekotina od sunca. Trei po 30 ml destilovane vode, leska i 25
stepen: opekotine od vruih tenosti, para kapi lavande iz staklene boce za sprej
iz lonca, od elektrine struje ili vei kontakt (najbolje da je staklo tamno). Stavite u
sa vatrom (opekotine trreeg stepena friider. Kasnije promukajte i nanesite
najee nisu bolne, jer su uniteni nervi). sprej na opekotinu. Nemojte ga koristiti ako
Svake godine 2 miliona Amerikanaca se je koa oteena, ispucala.
- napravite smesu od ulja peninih
opee, 50000 zavri u bolnici, a 5000 njih
klica i meda (u blenderu pri maloj brzini).
umre. Zato budite oprezni.
Potom dodajte listove gaveza, da bi
smesa bila gua. To primenite na
PRIRODNI LEKOVI
opekotine, a ostatak stavite u friider.
- prvi stepen: na opekotinu 2 puta
- uzimanje ehinaceje stimulie reakciju
dnevno nanosite meavinu jednakih delova imunog sistema. Jo od drevnih vremena,
belog sireta i vode. moete primeniti zgnjeeni beli luk se primenjivao direktno
lokalno i obinu aloju, aj od ajnog na opekotine. Sok od bokvice je u irokoj
drveta ili ulje vitamina E. U bolnicama upotrebi protiv opekotina.
se koristi taninska kiselina za povrinske
- opekotine izazivaju brzu dehidrataciju
opekotine koje su poele da se zaleuju.
Kod kue, sa efikasnou moe se koristiti tela. Ako je re o manjoj opekotini, dajte
aj od kore belog hrasta. Primenjujte pacijentu da pije vode. dodajte malo i
aleve paprike, zbog oka. Komprese ili
lokalnu u vidu aja i vlane komrpese.
obloge sa ledenom vodom ublaavaju
drugi
stepen:
primenite
ulje bol.
vitamina E ili cink-oksid. Uzmite vitamin
C zbog creva. Primenite obinu aloju
- ako ste se isprskali vruom mau
nakon to pone proces izleenja.
- trei i etvrti stepen: odmah idite ili supom, najpre otklonite uprljanu odeu.
kod lekara! Ne pokuavajte da otklonite Potom sperite mast sa koe. Stavite taj deo
deo odee koji se zaglavio u opeenom tela u hladnu vodu. Ako je odea prilepljena
delu tela. Primenite obinu aloju nakon za kou, posipajte vodu preko odee, pa
otiite u bolnicu. Ne pokuavajte u tom
to pone proces izleenja.
sluaju da otklonite odeu sa koe! Ne
opekotinu ne stavljajte puter, med ili ljuske
JO POMOI
od povra. Ako tako uradite, vrelina e se
- potopite obloge u vodu, tako da zadrati na tom mestu. Supstance sa
vrua obloga ne pogora opekotine. mau mogu da izazovu infekciju. Ne
Primenjujte hladnu oblogu dok ne buite plikove. Zavoji neka budu labavi.
proe bol.
Ponite odmah da prstima neno pomerate
- odmah primenite hladnu vodu ili okolni deo opekotine. Tako e koa ostati
hladnu vlanu oblogu, zbog bola i otoka. elastina i krv e se vratiti u taj deo tela.
Odmah potopite taj deo tela u hladnu vodu
- za otklanjanje vrueg katrana,
(ne u led ili ledenu vodu!) dok ne proe bol. voska
ili
istopljenog
plastinog
Kod prvog stepena e spreiti pojavu materijala primenite ledenu vodu, da bi
plikova, a kod drugog e smanjiti oteenja. vrua supstanca ovrsla. Ali posle toga ne
Prekrijte opekotinu da smanjite rizik od sme da se primenjuje ledena voda, ve
infekcije. Primenite meavinu maslinvog samo hladna. Kod opekotina od ksielina i
ulja i sode-bikarbone. Podignite taj deo hemikalija primenjujte sodu-biakrbonu ili
tela i drite ga van domaaja sunca. Ne jabukovo sire sa toplom vodom, 5 minuta

jedanput dnevno. Neka deo tela sa

opekotinom bude podignut, da bi se
smanjio otok i pomoglo izleenje, i neka
bude malo pokriven, da ne bi dolo do
bakterijske infekcije.
- sledee hidroterapijske metode za
opkeotine su opisane u odeljku o
hidroterapiji: kesa sa ledom, neutralna
kupka celog tela, parna kompresa i
prohladna irigantna kompresa. Vee
opekotine mogu biti leene dugotrajnom
ili neprekidnom neutralnom kupkom.
Za stare opekotine moe se primeniti
parafinska kupka. Ove metode su od
velike pomoi kada zatrebaju.
OPEKOTINE OD SUNCA
SIMPTOMI prvi stepen: crvenilo koe i
moguna slabija groznica. Drugi stepen:
crvenilo i vodenkasti plikovi. Trei stepen:
oteenje potkonih elija i isputanje
tenosti. Dolazi do osipa i oteenja koe,
putem kojih bakterije mogu da uu i
izazovu infekcije.
UZROCI

predugo
izlaganje
ultraljubiastim zracima koji prvo izgore
kou, a onda i dublje delove. Oni mogu da
prolaze i kroz oblake, tako da se uvajte i
tokom maglovitih dana. Opekotine od
sunca su opasne. One menaju vau kou i
poveavaju rizik od kasniejg nastanka raka.
Mnogi lekovi iz apoteka za opekotine od
sunca otklanjaju bol, ali skoro nita ne
pomau telu da se izlei. Prirodne metode
su bolje.
PREVENCIJA ne izlaite se suncu
tokom dueg vremenskog perioda izmeu
10 ujutru i 2 popodne, kada je najvea
koncentracija
ultraljubiastih
zrakova.
Odbijanje svetlosti od snega, vode, metala,
peska, belih povrina i onih od aluminijuma
mogu da pojaaju tetan efekat.
- stavite kremu za sunanje oko 30
minuta pre nego to izaete napolje (SPF
15 ili vei). Zatitite usne, ruke, ui i zadnji
deo vrata. Ako je potrebno, ponovo je
stavite nakon kupanja ili kad se oznojite
(imajte na umu da ta krema sadri
supstance koje vae telo ne bi trebalo da
apsorbuje, ali je neizbeno da se to desi).
- postepeno se izlaite suncu,
poinjui sa samo par minuta (nikad preko
15 minuta). Kad god je mogue, nosite
neku zatitnu odeu, kaket, a od
pomoi su i dugi rukavi. Ako nosite
naoare za sunce, neka budu neke koje
tite vae oi od obe vrste ultraljubiastih
zrakova (A i B).
PRIRODNI LEKOVI
DRUGI ILI TREI STEPEN OPEKOTINA
OD SUNCA

- trei stepen je opasan. Idite kod lekara.

Od pomoi su hidroterapijske metode.
Odravajte
miie
gipkim.
Jaka
opekotina od sunca moe da uzrokuje vrstu
kontrakcije odreenog miia.
- i za drugi i za trei stepen preporuljivo
je jesti hranu sa dosta proteina. Mnogo
tkiva mora da se popravi, jer se vae telo
napinje tokom rada. Pijte dosta tenosti.
PRVI ILI DRUGI STEPEN
posipajte
hladnu
vodu
preko
opekotine. Lezite u prohladnu kupku.
- stavite suvu ovsenu kau u neku
kesicu i posipajte prohladnu vodu preko
nje. Izbacite sadraj iz kesice i primenite tu
vodu u vidu kompresa, na svaka 2-4 sata.
- masirajte oboleli deo obinom alojom
ili uljem od ajnog drveta. Gel iz
unutranjeg dela lista obine aloje takoe
ubrzava izleenje opekotina dobijenih od
zraenja.
- evo i drugih sugestija: mogu se koristiti
kane obloge sa glinom. U svrhu
privremenog olakanja, potopite u vodu
krpu sa leskom i esto je primenjujte. Za
manja podruja, primenjujte vatu. Nanosite
i obian jogurt. Napravite smesu od
kukuruznog skroba i vode, pa to
primenite. Kesa sa ledom moe da ublai
bol. Spavajte to vie.
- pomeajte olju obranog mleka sa 4
olje vode (sa kockama leda u sebi). Na
svakih nekoliko sati primenjujte kompresu
sa ovim rastvorom tokom 15-20 minuta.
- esto se primenjuje i hladan krastavac
za opekotine. Isceite ga, otvorite i
primenite.
Primenite
sirovi
plavi
patlidan. U Australiji on se koristi pri
leenju od raka koe. Primenite bokvicu.
Ona sadri alantoin koji lei oteene elije
koe.
- najvie od svega strunajci preporuuju
stavljanje ulja vitamina E na kone
opekotine.
- ne primenjujte nita to sadri alkohol,
mineralno ulje, boje ili vosak.
- ako su opekotine na nogama,
podignite ih iznad ravni srca.
- opeena koa e biti osetljiva narednih
3-6 meseci, te zato pazite.
RANE NA NOGAMA
delovima koe)

(i

na

drugim

SIMPTOMI otvorene ranice koje se

pojavljuju po nogama (mogu se pojaviti i na
drugim deloviam tela).
UZROCI javljaju se kada je cirkulacija
krvi u nogama loa. Kono tkivo ima
tendenciju ka nagrizanju i ranice mogu da
nastanu. Najee ih dobijaju osobe sa
proirenim venama, tromboflebitisom i
drugim
stanjima
uzrokovanim
loom
cirkulacijom.

Neka arterosklerotina masa ili embolija

moe da zaepi arteriju i da uzrokuje
pojavu ira na arteriji u koatim delovima
stopala i lanka. Kada vene na nogama
prestanu da funkcioniu kako treba, dolazi
do staze vena, i tako nastaje venski ir. Kod
dijabetesa moe doi do loe cirkulacije i
da se pojavi dijabetiki ir na koi.
PRIRODNI LEKOVI
- jedite hranljivim sastojcima bogatu,
laganu
hranu,
sa
odgovarajuim
vitaminima i mineralima. Vei deo te
hrane treba da bude sirov. Od znaaja su
lisnato tamnozeleno povre i beli luk.
- ne konzumirajte meso, alkohol i
nikotin!
- napravite malo manje od 4 litra aja od
ljutia (jai nego to obino pijete). Nakon
to izvadite bilje, drite noge u njemu sat
vremena. Nakon toga suite noge 10
minuta. Primenite maslinovo ulje na i oko
ira. Psopite malo i isitnjenog ljutia. Ako
je potrebno da ranu zatitite od insekata,
stavite labavu gazu preko tako da vazduh
moe da struji. Polako e doi do zaleenja.
Moda bude bilo potrebno dva meseca. Ali,
ne uzimajte ljuti due od jedne sedmice, a
nemojte uopte ako imate glaukom,
dijabetes ili kardiovaskularne probleme.
- odravajte ranicu istom da ne bi dolo
do infekcije.
3 KONE MRLjE
MLADEI
porekla)

(i

mrlje

nepoznatog

UZROK veina njih je bezopasna. Ali,

oni koji su ravni ili skoro ravni, vei od
gumice za olovku i iarani, treba proveriti.
Ako ve postojei malde postane plav, beo
ili crven, i pone da krvavi ili se razviju u
krastu, proverite ta je u pitanju. Moe biti i
rak koe.
PRIRODNI LEKOVI da biste se
oslobodili mogueg raka koe (pre nego to
proe dovoljno vremena da zaposedne
organizam), privrstite tanak sloj belog
luka uvee i neka ostane tako preko noi.
Radite to 2-4 dana. Mrlja e otpasti. I dok
se zaleuje, izrae novo meso na to
mesto.
- za vie informacija videti odeljak Rak
koe.
AKNE (Acne Vulgaris)
SIMPTOMI miteseri, bubuljice, pritii,
upaljeni i inficirani vorii, plikovi, ciste.
Nastaju na mestima gne su lojne lezde
brojne: lice, vrat, grudi i lea. Moe doi i
do proirivanja pora i stvaranja oiljaka.
UZROCI lojne lezde se nalaze u
svakom folikulu dlake, stvarajui loj kojim
se koa podmazuje. Neki od njih se
zaepi, bakterije se umnoe i pone

zapaljenje. Ovo se deava u periodu

adolescencije (izmeu 12. i 24. godine),
kada se androgeni (muki hormoni) izluuju
u veim koliinama i kod deaka i kod
devojica. Pojedini ljudi celog ivota imaju
akne.
U ostale uzroke spadaju: nezdrava
hrana,
oralna
kontraceptivna
sredstva,
kozmetiki
rpeparati,
alergije, stres i naslee.
Do osipa koe esto dolazi zbog
preteranog konzumiranja mesa, belog
eera, denaturisanog brana, jaja i
stimulanata (ukljuuji zaine), ili
nedovoljnim unoenjem zdrave hrane
poput sveeg povra, celog zrna
itarica, voa, oraastih plodova i
mahunarki. Kona oboljenja su esto
prisutna zajedno sa bolestima plua ili
debelog creva.
Akne mogu izazvati jaja, kikiriki, orasi,
kola pia i okolada. I mleko je est uzrok
kad je u kombinaciji sa eerom i jajima
u vidu slatkia i sladoleda.
Problem postaje gori kada loj sa konim
pigmentima zaepi pore tada se
javljaju miteseri. Ako loj ispuni dublje
delove koe, javljaju se bubuljice.
Do 1950. godine kanadski Eskimi nikada
nisu imali akne. Kada su poeli da
konzumiraju modernu hranu, akne su
postala redovna pojava.
Akne
su
retko
uzrokovane
teim
hormonalnim poremeajima usled tumora
u adrenalnim lezdama ili jajnicima. U
druge simptome ovakvog oboljenja spadaju
preterani rast dlaka na licu i neredovni
menstrualni ciklusi.
PRIRODNI LEKOVI
OPTI
- vana je higijena. Perite kou i
odravajte je istom. Ne dozvolite da bilo
koja vrsta ulja bude blizu inficiranog
dela tela. Perite ili tapkajte lice sokom od
limuna 3 puta dnevno. esto perite kosu
amponom.
- ne istiskajte bubuljice i ostalo. Miteseri
moraju da se otklone (ne prstima) sa
instrumentom posebno dizajniranim za to.
Odravajte ruke istim i nemojte dirati
lice. Ne dirajte oboleli deo rukama, osim
ako ih niste detaljno oistili. Videti odeljak
Miteseri.
- redovno perite navlaku za jastuk
deterdentom koji ne sadri hemikalije
(vetake boje i aromu).
- svakog dana rano ujutru lice izlaite
suncu. Budite na sveem vazduhu.
vebajte svakog dana i dosta se odmarajte,
kako biste eliminisali toksine iz tela.
- nemojte iritirati kou. Nemojte uzimati
odeu koja e da teti oboleom delu tela.
nemojte predugo drati telefon uz obraz.
Ne dozvolite svojoj kosi da dodiruje lice,

tako da znoj i bakterije sa kose ne dou do

njega.
- uzbegavajte stres, jer on moe izazvati
hormonalne promene.
- ne stavljajte ulja na lice, masne kreme i
kozmetike
preparate.
Nemojte
se
minkati. Ako ba ne moete bez minke,
koristite prirodne produkte bazurane na
vodi. Nakon svake upotrebe operite i
potopite u alkohol etkice za minku i
ostalo.
- nemojte koristiti oralne i (topical??)
steroide. Oni e pogorati problem.
- mukarci treba da se briju iletom u
smeru rasta dlake. Brijai mogu da naprave
oiljke.
POSEBNE PRIMENE
- stavljajte naizmeninu oblogu na
oboleli deo, radi proiavajue cirkulacije.
- natrjajte sok od limuna uvee, a
isperite ga sutra ujutru.
- primenite belu glinu (iz prodavnice
zdrave hrane), neka se osui i tako 3 puta
dnevno. Nakon toga jedanput sedmino.
- pomeajte 1 deo jabukovog sireta sa
10 delova kvalitetne vode. Primenite to na
oboleli deo tela. time se ujednaava pH
vrednost koe.
- kod oiljaka od akni, stavite sve
ananas na oiljke radi enzimske terapije; i
uzimajte 750 mg bromelaina dnevno.
- evo nekoliko dodatnih kanih obloga sa
hranom: kuvajte ovsenu kau u mleku
dok ne zadeblja i ne ohladi se, pa
primenite. Druga metoda je da se kuvaju
argarepe u to manjoj koliini vode.
izgnjei se, ohladi i primeni. Ili se moe
primeniti iseckan zreli paradajz, izmeljen u
blenderu, i pomean sa 1 kailicom suve
ovsene kae i 1 kaiicom soka od
limuna.
- ako se akne ne otklanjaju, primenjujte
parnu kupku 2-3 puta sedmino. Nakon
toga, u cilju prevencije, primenjujte je
jedanput sedmino.
ISHRANA - pravilna ishrana je od
ogromnog znaaja.
- pijte 6 aa iste vode dnevno.
- pomeajte po 30 ml soka od cvekle,
celera i paradajza. Uzimajte ga 2-3 puta
dnevno. U cilju generalnog proiavanja
krvi, uzimajte ga nekoliko puta sedmino.
izbacite
sve
rafinisane
i/ili
koncentrisane eere iz ishrane.
- neka vam ishrana bude zdrava i
uravnoteena.
- izbacite sve zasiene masti iz hrane,
kao i: brzu, prenu i rafinisanu hranu,
mlene proizvode, gazirana pia,
kofein, alkohol i duvan. Ne jedite hranu
koja sadri transmasne kiseline (mleko,
mleni proizvodi, margarin, puter, i druga
vetaka hidrogenisana ulja od povra).
- poveajte unos sirovog povra. to ga
vie budete jeli, bre e koa zarastati i
zaleiti se. Jedite velike koliine voa koja
nisu agrumi, sokova od sirovog
povra, kuvano povre, salate, cela
zrna itarica, mahunarke i po malo

semenja i oraastih plodova. Moe i

malo morske trave (zbog joda) i seme
bundeve (zbog cinka).
- dva obroka od cvekle i sok od cvekle
sedmino i/ili 2 ae soka od argarepe
dnevno navodno otklanjaju akne u roku od
par sedmica.
- jedite hranu sa dosta vlakana. Tako
se debelo crevo proiava od toksina.
- kratak post sa sokovima od povra
tokom 1-3 dana, zajedno sa klizmama. Bilo
bi dobro to initi svake 2-4 sedmice, dok
koa ne postane potpuno ista.
- uvajte se sve uljaste hrane, koja
sadri zasiene masti. U to spadaju puter
od kikirikija, sir, mleko i pavlaka. Mala
koliina nezasienog ulja od povra moe
da proe.
POSEBNI NUTRITIENTI nedostaci
odreenih hranljivih sastojaka povezani su
sa aknama.
- niacinamid je vaan za obnovu koe,
jer poveava dotok svee krvi do povrine.
- vitamin C, 500-1000 mg, 3 puta
dnevno.
I
uzimanje
200-1000
mg
bioflavonoida u rasporeenim dnevnim
dozama brzava zaleenje
i spreava
irenje akni.
- vitamin E, 200-400 IJ dnevno, jer
spreava da nestane vitamina A iz tela.
- vitamin A (najbolje u obliku karotina:
sok od argarepe, i zeleno i uto povre).
ene koje su u godinama kada mogu raati
decu ne treba da uzimaju velike koliine
vitamina A.
- uzimajte po jednu tabletu dnevno
vitamina B kompleksa, i do 300 mg
vitamina B6, niacina i pantotenske
kiseline,
u
rasporeenim
denvnim
dozama, ne due od mesec dana. Uzimanje
B6 u malim koliinama tokom meseca je
naroito korisno za akne koje se upale
tokom menstrualnog ciklusa.
- hrom, 400-600 mikrograma dnevno i
kalijum 99 mg dnevno.
- cink, 30 mg dnevno tokom nekoliko
meseci, a posle toga 15 mg dnevno. Pored
toga to efikasno suzbija bakterije, pomae
izleenju i od ogromnog je znaaja za rad
lezda. Po jednom istraivanju zakljueno je
da je cink oralni antibiotik.
- previe joda moe stimulisati lojne
lezde da proizvode prevoe loja.
- vane su esencijalne masne kiseline.
Najbolje je ulje od lanenog semena.
- ako se smanji uzimanje mleka i mlenih
proizvoda, uzimajte 800 mg kalcijuma
dnevno, da biste odrali pH ravnoteu tela.
- uzimajte 1-2 kaiice pivskog kvasca i
2 lecitinske kapsule dnevno.
- nakon svakog obroka uzimajte 2
tablete sa aktivnim ugljem tokom 2
sedmice, a nakon toga 2 tablete dnevno.
Kliniki testovi su dokazali da ova metoda
daje dobre rezultate. Nemojte ih previe
dugo uzimati, jer tako moe da se smanji
apsorpcija hranljivih sastojaka.

BILjNE FORMULE za unutranju

upotrebu evo nekoliko biljnih formula
koje preporuuju vodei herbalsiti:
- napravite aj od po jednog dela ika,
maslaka, sasafrasa, (sarsaparilla??) i
polovine dela sladia. Krkajte 30 mg bilja
u oko pola litra vide 30 minuta. Pijte jednu
olju, 3 puta dnevno.
- pomeajte sledee bilje u jednakim
delovima: koren (elecampane??), listovi i
cvetovi zove, koren pirevine, bobice
kleke i dobriica. Potopite jednu kaiicu
u pola olje kljuale vode. pijte -1 olje
dnevno, nezaslaen, po gutljaj se uzima,
tokom dueg vremenskog perioda.
- uzmite jedan dobar proiiva krvi
poput jednog dela crvene deteline i
kelpa, 2 dela ehinaceje, jednog dela
korena maslaka, ika, crvene deteline
i polovine dela sladia. elatinske kapsule
napunite isitnjenim delovima i uzimajte po
2 kapsule dnevno, dok se ne pobolja vae
stanje.
- u posebno lkeovito bilje spadaju:
mijakinja, ehinaceja, iak, maslaak,
kora belog hrasta, avelj, crvena
detelina i odoljen. Uzimajte po 1-2
kapsule neke od ovih biljaka dnevno, tokom
otrpilike jedne sedmice. Ili pijte po malo 1-2
olje aja (takoe moete i posuti malo
soka po oteenjima koe).

prisustva klica. Obino nema svrabea ni

bolova, ali nisu lepog izgleda.
UZROCI kanal lojne lezde se zaepi
delimino osuenim lojem i prainom ili
prljavtinom u manim ili veim koliinama.
Najvie je ljudi izmeu 12 i 30 godina koji ih
dobijaju.
Dodatni
faktori
su
problemi
sa
varenjem, zatvor, slabiji rad tiroidne
lezde i anemija.
Iako ih ne izazivaju klice, miteseri se
mogu inficirati.

PRIRODNI LEKOVI
- veoma neno istisnite vidljive mitesere
uz pomo instrumenta za njihovo
otklanjanje (ima ga u apotekama). Nikad
to nemojte raditi prstima. Potom to
isperite blagim sapunom i vodom.
- suneva svetlost unitava bakterije
na povrini koe, na taj nain privremeno
reavajui ovaj problem. Ali ona moe i da
stimulie rad lojnih lezda , te da kasnije
pogora stanje.
- nemojte se prejedati. Nemojte jesti
masnu i prenu hranu, sladoled, krem,
puter, margarin, okoladu, kolae,
slatkie i hranu sa dosta skroba.
- jedite hranu bogatu povrem, ali
BILjNE
FORMULE

za
spoljnu
nemojte jesti kukuruz. Jedite samo
upotrebu
- primenite rastvor ljutia i smirne na umerene koliine hrane sa proteinima
(oraasti plodovi i mahunarke). Uzmite
oboleli deo.
doatke vitamina i minerala. Vaan je
- aj od aparala (estara) i gaveza je vitamin A.
dobar za ispiranje lica.
nemojte
konzumirati
alkohol,
- primenjujte ulje od ajnog drveta na duvan, kafu i kakao.
ranice 3 puta dnevno.
- dobro se odmarajte nou i redovno
- lekovito bilje koje se moe primeniti na praznite creva.
kou je: koren maslaka, ehinaceja,
- vebajte napolju, ali nemojte se
lucerka, aparal i crvena detelina.
preznojiti.
- kanu oblogu od aparala, maslaka
- ne stavljajte kreme, ulja ili masti na
ili korena tavelja sa vruom vodom,
primenite ohlaenu an oboleli deo, i neka lice. Ne dirajte ga rukama.
- perite kosu 2-3 puta sedmino.
tako ostane tokom nekoliko sati. Potom
isperite mlakom vodom.
- inhalacija: stavite jedan deo listova
STARAKE PEGE (Lentigo)
eukaliptusa i 2 dela cvetova zove u oko
pola litra kljuale vode u neki sud. Pokrijte
glavu pekirom i nagnite se nad sudom sa
SIMPTOMI starake pege su ravne
aromatinom parom.
braon fleke koje se pojavljuju po koi.
- evo jo jedne saune za lice. Pokrijte Najuoljivije su na gornjem delu aka.
glavu pekirom i nagnite se nad sudom iz
koje isparava aj od crvene deteline,
UZROCI starake pege nisu isto to i
listova jagode i lavande.
obine pege. Pege nastaju zbog pigmenta
- krkajte 30 minuta 240 ml olje sa melanina koji reaguje na sunevu svetlost
jednom kaiicom hajduke trave, zatim kod ljudi sa koom svetlije boje. Dok
to sipajte u vrelu vodu koja isparava i starake pege nastaju usled nagomilavanja
nagnite se nad sudom, oko 30 cm iznad. ceroidnog pigmenta u koi starijih lljudi.
Pazite da se ne opeete.
Ove
starake
pege
su
spoljna
manifestacija
jake
unutranje
MITESERI
destrukcije
od
stane
slobodnih
radikala. Dolazi do preoksidacije masti u
SIMPTOMI mali vorii slini loju koji elijama, umesto u jetri. Slobodni radikali
se javljaju na porama usled nagomilavanja stvaraju otpadne produkte u svim telesnim
praine, masti i bakterija. Crne su boje na elijama, ukljuujui mozak i jetru. Uzroci
vrhu, vie zbog oksidacije nego zbog su loa ishrana, konzumiranje uegle
masti, nedostatak fizike aktivnosti,

preterano
izlaganje
autointoksikacija
i
funkcionisanje jetre.

suncu,
slabo

sadri manje prirodnih ulja. Tada dolazi do

problema. Ipak, reenja ima kod uzroka koji
su navedeni ispod.

Izlaganje
sunevim
ultraljubiastim
zracima takoe ima veze sa ovim
problemom. Posledica toga je da jedna
posebna vrsta elija melanociti stavraju
previe boje.

PRIRODNI LEKOVI
- ako imate ovaj problem, postoji
nekoliko stavri koje moete uiniti da biste
to spreili ili ublaili.
- voda otklanja ulja sa koe. Posebna
vrsta vode je naroito tetna po tom
pitanju: voda sa sapunom. Voda kojom se
pere posue ne samo da otklanja ulje sa
tanjira, ve i sa vae koe. To je jedan od
razloga zato su vae ake ispucale, ali ne i
cele ruke! Kada perete ruke, perite samo
dlanove, a ne i gronji deo aka, koji se
bre sui jer je tu koa tanja.
- nakratko potopite ruke u toplu vodu
(bez sapuna). Dok to radite, deo vode e
upiti suva koa. Zatim ih obriite
tapkanjem i neno istrljajte sa malo
biljnog ulja.
- ono to je na vaoj koi telo upija u
sebe. Zato se pazite svih vrsta krema i
losiona iz prodavnica. Proizvoai istih
nisu u obavezi prema UHL (FDA) da ih
opskrbe hranljivim sastojcima. A telo upija
sve te proizvode i mora dase izbori sa
njima.
- masirajte ruke sa nekoliko kapi
glicerina
ili
maslinovog
ulja
u
kombinaciji sa nekoliko kapi ulja od
limuna (ima ih apotekama), pre spavanja.
- stavite ulje na ruke pred spavanje i
navucite pamune rukavice na njih.
- ventilatori sa vruim vazduhom mogu
da osue ruke. Koristite pekir umesto
takvih sprava.
- nosite bele pamune rukavice dok
radite neto. Kod teih poslova, koristite
kone rukavice. Ako je mogue, ne
koristite najlonske rukavice, jer e one
samo
pogorati
problem!
Plastika
zarobljava vlagu unutra i onemoguava
koi da die.
- koristite neku etku sa duom drkom
za pranje posua.
- dobro izmeljite nekuvanu (ili kuvanu)
ovsenu kau. Stavite je na ruke da bi koa
smekala i zaleila se. Moete je dodati i u
kupku.
- primenite gel iz listova obine aloje,
radi leenja ispucalih ruku, usana i manjih
opekotina.
- pomeajte sok od sveeg praziluka sa
biljnim uljem, i to namaite na ruke.
- videti ispod odeljak Ispucale usne.

PRIRODNI LEKOVI
jedite
visokokvalitetnu
hranu
(naroito
zeleno
lisnato
povre),
proistite krv, ishranjujte lezde redovno
praznite creva. Vebajte i um i telo.
Odravajte imuni sistem jakim. Uzimajte
dodatke ishrani. Pijte dosta vode.
- od ogromne pomoi je vitamin E (8001200 jedinica dnevno), jer on moe da
uniti slobodne radikale. Uzmiajte i
vitamin A u vidu beta-karotina. Svaki dan
uzimajte dodatke vitamina B kompleksa,
kao i dodatni B2 vitamin. Svakoga dana
uzimajte ekstrakt semene grejpfruta.
- jedite hranu sa kvalitetnim proteinima i
nemojte jesti staro semenje i oraaste
plodove. Ulje u njima je moda ueglo. Ne
konzumirajte meso i mleko. Od masti
konzumirajte samo nezasiene masne
kiseline.
- pijte dosta vode, koja treba da bude ili
ista ili destilovana. Vebajte duboko
disanje. Nauite kako da se opustite.
- ne konzumirajte belo brano, beli
eer, alkohol, kofein, so, duvan, dim
od cigara, hidrogenisana ulja, prenu
hranu, hemikalije, lekove. nemojte se
prejedati.
- sr vae ishrane neka ine brokoli,
kupus, voe, cela zrna itarica,
oraasti plodovi, ovas, semenje i soja.
Vano je da se ishrana sastoji iz dosta
vlakana.
- upranjavajte kratak post da biste
proistili jetru.
- nemojte se previe izlagati suncu.
- ne koristiite komercijalne kreme za
kou
ili
proiavanje.
Koristitie
maslinovo ulje i vlanu oblogu, pa posle
toga isperite sokom od limuna i vodom.
- primenite ulje od limuna. Ono je vrsta
izbeljivaa, tako da pege mogu da izblede.
Uzimajte gotu kolu (Centella Asiatica) za
istu svrhu. Utrljajte gel od obine aloje,
mleni sok iz stabljike maslaka, sloj
crvenog luka, sve sok od ananasa, sok
od limuna i aj od korena gaveza.
- uzimajte iak, areni kalj i crvenu
detelinu, radi proiavanja krvotoka.

ISPUCALE USNE
4 NAPRSNUA,
SVRABE

PUCANjE

KOE,

ISPUCALE RUKE
SIMPTOMI crvene,
ispucalom koom.

suve

ruke

sa

UZROCI slaba vlanost tokom jeseni i

zime sui i iritira kou. Koa starijih ljudi

SIMPTOMI naprsle i ispucane usne.

UZROCI slaba vlanost, suneva
svetlost, vetar, niske temperature i
nedostatak loja na usnama. Pored
ovoga, postoji nekoliko drugih faktora koje
moete kontrolisati:
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA

- vitamini B2, B6 i pivski kvasac

pomau
ispucalimusnama.
Nedostatak
vitamina B2 izaziva brazdanje, ljutenje i
pucanja usana, te se na njenim krajevima
javljaju pukotine (kelitis), i vremenom
dolazi
do
suavanja
gorne
usne.
Nedostatak vitamina B6 dovodi do ranica
na usnama.
- folna (400 mikrograma i pantotenska
kiselina (100 mg), zajedno sa drugim
vitaminima B grupe, esto spreava pojavu
ranica na usnama i sline probleme.
- primenite vitamin E iz izbuene
kapsule radi zaleenja usni. Uzimajte i 400
IJ dnevno.
- kalcijum odrava celovitost elija, dok
nezasiene masne kiseline (najbolje je ulje
od lanenog semena) i magnezijum
pomau u njegovoj apsorpciji. Uzimajte
1000 mg kalcijuma, 500 mg magneezijuma
i 1 kaiicu ulja od lanenog semena.
- uzimajte jake dodatke vitamina i
minerala.
DRUGI NAINI LEENjA
- nemojte lizati usne. Tako se isuuju.
Povremeno stavljajte po malo biljnog ulja
na njih.
- usne su suve ako ne pijete dovoljno
vode. Pijte najmanje 8 aa vode dnevno.
- pasta za zube isuuje usne. Umesto
toga koristite etkicu i sodu-bikarbonu.
- hronina pojava ranica na usnama moe
biti uzrokovana alergijskim reakcijama
na hranu, sastojke vakaih guma,
kozmetikih preparata, tenou za
ispiranje usta ili pastom za zube.
Eksperimentiite sa ovim stvarima, pa
saznajte sami ta je uzrok.
- trljajte prstom niz svoj nos, a potom
preite na usne. Tako e se prirodna ulja
vratiti u njih.
- obrok zavrite malom koliinom
lecitina (koji je ionako potreban vapem
mozgu, nervima i krvni sudovima). Kada ga
uzmete, stavite i malo na usne.
- ne koristite masti za usne, jer one
uglavnom
sadre
jake
antiseptike
hemikalije. Umesto njih, koristite kakao
puter. On e pomoi da se usne rehidriu.
- nanostite pelinji vosak ili koru
krastavca na suve usne, da biste ih
podmazali.
- pomeajte 30 kapi esencijalnog ulja
od lavande (da ne bi dolo do upale), 16
kapi esencijalnog ulja od sandalovog
drveta (da bi se ovlaile usne) i 60 ml
kakao putera ili ulja od lanenog
semena. to ee stavljajte to na usne.
- stavite jedan sud otporan na toplotu u
lonac sa kljualom vodom. Pomeajte 3
kaiice maslinovog ulja sa jednom
kaiicom istopljenog pelinjeg voska ili
parafina. Ovaj melem za usne stavite u
manje sudove sa dobro privrenim
poklopcima. Ako se stvrdne previe,
zagrejte ga izand vrele vode i ubacite
nekoliko kapi maslinovog ulja.
- kada pijuckate toplu vodu, to povlai
krv i usne upiju vie vode. uzimajte po 1-2

gutljaja tople vode a svakih 10 minuta,

tokom dana.
- videti i iznad opisan odeljak Ispucale
ruke.
SUVA KOA, NAGRIZANjE KOE
SIMPTOMI koa je previe suva i
postoji tendencija ka nagrizanju koe
(ee je tokom zime).
UZROCI gubitak i vode i loja u koi.
Moe se uiniti da ne predstavlja veliki
problem, ali moe ukazivati an neto
mnogo
ozbiljnije:
nedostatak
esencijalnih masnih kiselina, to posle
moe
dovesti
do
kardiovaskularnih
oboljenja (ok, srani napad, i drugo). Suva
koa moe biti i znak slabe funkcije
tiroidne lezde.
Ako uzimate dodatke vitamina A u
koliinamam veim od 100000 IJ dnevno,
suva koa moe biti prvi znak predoziranja
istim. Opasno je uzimati mnogo vitamina A!
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA I NUTRITIENTI
- jedite hranu bogatu povrem, voem,
itaricama,
semenjem,
oraastim
plodovima i mahunarkama. Hrana sa
dosta sumpora (beli luk, crni luk,
pargla) pomae u odravanju koe
glatkom i mladolikom.
nemojte
konzumirati
masti
ivotinjskog porekla, hidrogenisana
ulja i prenu hranu, kao ni zagrevana
ulja.
- ne konzumirajte eer, okoladu,
alkohol, brzu hranu i kofein.
- reenje ovog problema nisu kreme za
kou (koje sadre vazalin i aluminijum), ve
konzumiranje vee koliine nezasienih
masnih kiselina. Njih sadre nekuvana
biljna ulja, poput ulja od peninih klica,
lanenog semena, susama, kukuruza ili
soje. Ulje treba da bude sasvim svee.
Nikad ne koristite uegla ulja, jer unitavaju
vitamin E iz jela. Uzimajte dodatke
vitamina E (800-1200 jedinica dnevno).
- ako ne uzimate dodatke vitamina A,
ponite sa umerenim koliinama (ne vie
od 25000 IJ dnevno tokom nekoliko dana.
Pomae i sok od argarepe (ili 15 mg
betakarotina dnevno).
uzimajte
dodatke
vitamina
B
kompleksa , vitamina C (1000 mg 2-3
puta dnevno) i cinka (15 mg dnevno).
- izbacite iz ishrane sve vrste masti i
druge zasiene masne kiseline. Umesto
njega stavljajte 1 kaiicu nekog dobrog
ulja (najbolja su ulja od lanenog semena
i ulje od peninih klica) na hranu nakon
to je spremite.
HIDROTERAPIJA
- pomae prskanje vodom. Prskajte lice
laganim mlazom vode najmanje 3 puta
dnevno. Radi boljeg efekta, u vodu dodajte
obine aloje ili neko esencijalno ulje.

Ako dodate to ulje, nemojte se prskati po

oima.
- tuirajte se svakoga dana mlakom
vodom,
pritom
to
ree
upotrebljavajui
sapun.
Nemojte
koristiti vruu vodu.
- pospite 2 olje sitno izmeljane ovsene
kae u kadu sa toplom vodom. Stavite
malo ovsene kae na oblogu, i nanesite je.
Ona veoma umirujue deluje na kou.
- u sluaju svrabea, dodajte sire u
kupku i uzimajte 2 kaiice biljnog ulja
dnevno. U korisno lekovito bilje spadaju:
hajduka trava, ljubiica i mauran.
Radi osveenja koe, masirajte je suvom
etkom.
- dodajte 2-3 kap esencijalnog ulja od
lavande u toplu vodu i primenite toplu
kompresu na lice. To e osveiti kou i
stimulisati vodu i lojne lezde. Koristite
samo pekir za pranje sa kojeg su detaljno
isprani ostaci sapuna i deterdenta.
Nagnite se nad lavaboom, potopite pekir u
vodu, stavite ga na lice i vrat i drite tako
nekoliko sekundi. Uradite to 10 puta.
- odreeno lekovito bilje sadri sluz i godi
suvoj koi. Pomeajte jednake koliine
korena belog sleza, semena komoraa,
osuene bokvice i listova ljubiice.
Krkajte, iscedite i pijte po malo litar aja
dnevno.
- odlina maska za lice se pravi od
spljeskanog zrelog avokada ili avokada i
zrele banane. To e pruiti dosta vlage
previe
suvoj
koi,
nakon
njenog
proiavanja. Nanesite je na lice i vrat (ne
preko oiju). neka stoji 10-15 minuta, i
potom isperite.
OSTALO
- pijte dovoljno vode. Ako je potrebno,
istrljajte se sa malo ulja po telu nakon
kupanja.
Izbegavajte
komercijalne
losione i zasiene masti, jer sve njih telo
upija. Nemojte se previe izlagati suncu.
- prestanite sa konzumiranjem kafe i
alkohola, jer su to diuretici, to znai da
izvlae vodu iz tela. Puenje ili udisanje
duvanskog dima sui i nabora kou.
- u sluaju nagiene koe, nosite
pamunu odeu. Dobra je i australijska
vuna (vuna koja ne grebe). Perite
unutranji deo nove odee pre nego to je
obuete. Ne nosite grubu odeu odmah
do
koe,
i
nita
od
sintetikog
materijala.
- koristite sapun koji sadri kako puter,
kokosovo ulje ili neko drugo biljno ulje. Oni
ne proiavaju, ali deluju umirujue na
kou.
- neka u kui bude malo prohladnije,
pa nee biti toliko suvo. Stavite lonac sa
vodom
na
poret
ili
koristitie
(humidifier??), da bi bilo vlanosti u kui.

UZROCI izmeu ostalog, svrabe mogu

izazvati: alergije, osip, ovije boginje,
koprivnjaa, opekotine od sunca,
dijabetes, anemija ili slaba funkcija
lezda.
PRIRODNI LEKOVI
- dodajte 2 olje jabukovog sireta u
kupku, radi ublaavanja svrabea. Ili ga
primenite direktno na deo tela koji svrbi,
osim kad je u pitanju predeo oko oiju ili
genitalija. U sluaju svrabea vagine,
ispirajte je razblaenim siretom videti
odeljak Vaginitis.
- potopite pekir u ledenu vodu i
nanesite preko dela tela koji svrbi.
Ponavljajte po potrebi. Ili primenite kesu
sa ledom. Ako vas celo telo svrbi, uite
lagano u kadu sa hladnom vodom i
ostanite unutra dok se ne budete oseali
bolje. ili trljajte se kockom leda.
- nakon kupke u kadi, nanesite tanak sloj
ulja na telo. Tako e voda ostati
zarobljena izmeu ulja i koe.
- nosite odeu od pamuka ili
australijske vune, a ne od sintetikog
materijala. Ne nosite usku ili oskudnu
odeu.
- primenjujte svee isceeni sok od
limuna (razblaen za predeo genitalija).
- pospite nekuvanu, izeljanu ovsenu
kau u kupku ili primenite kompresu sa
ovsenom kaom na deo tela koji svrbi.
Deluje veoma umirujue i oslobaa
svrabea od otrovnog brljana, koprivnjae
i drugih alergijskih reakcija. Nemojte se
oliznuti u kadi!
- potopite oblogu u hladno mleko i
primenite. Primenite ulje od anisa na
oboleli deo, da biste unitili vai i sline
insekte.
primenite
melem
od
bresta.
Pomeajte pola olje maslinovog ulja i 3
kaiice isitnjenog bresta. Zagrevajte to 5
minuta i doajte 2 kaiice kako putera.
Kada se pretvori u kau, kuvajt ejo 10
minuta. Iscedite kroz gazu, stavite u
odgovarajuu iniju, pa u friider da se
stvrdne. Traje 2 meseca.
- stavite prst u vlanu so i trljate oboleli
deo. Prvo ete osetiti neto kao peckanje, a
onda hladno. Na kraju e svrabe prestati.
-pomeajte ulje od kleke i uti vosak.
Primenite na kou u sluaju ekcema i
psorijatinih oteenja koe.
- izbegavajte naporne vebe zbog
kojih dolazi do znojenja. Ne koristite
sapun,
vruu
vodu
i
abrazivna
sredstva za ienje, koji povreuju ili
otklanjaju prirodna ulja. Izbegavajte
nagle
promene
u
temperaturi
i
emocionalna uzbuenja.
UGA

SVRABE
SIMPTOMI koa svrbi i imate elju da
se eete. eanje samo pogorava stanje.

SIMPTOMI svrab po telu koji se

pojavljuje, nestaje, pa se ponovo vraa.
Najee su u pitanju predeli izmeu
prstiju, ake, runi zglobovi, laktovi, pazuh,

struk i stopala. Koa iznad vrata je retko

napadnuta, osim kod male dece. kod
mukaraca moe se javiti i na monicama i
penisu. Kod ena najee je re o
bradavicama. Najgore vreme je pozno leto i
rana jesen. Simptomi se javlaju 2-6
sedmica nakon zaraze, uz jak svrab. Na
koi se pojavljuju brdaca sive boje ili boje
koe. Grinje je najaktivnije tokom noi u
toplim krevetima.

- kurkuma se vekovima koristi u Aziji za

ubijanje grinja. Napravite smesu i nanesite
je na oboleli deo, dok odeu i posteljinu
kuvajte u vodi.
- radi ublaavanja svraba, primenite
prohladnu kupku, kupku sa skrobom ili
ovsenom kaom (videti uputstva iz
gornjeg odeljka o suvoj koi i svrabu).
Pomeajte isitnjeni kalcijum sa malo ulja i
to primenite na kou. Gel od obine aloje
sadri bradikininazu, koji deluje umirujue.
UZROK uga je infektivno kono
- ljuska crnog luka sadri 3%
oboljenje koje izaziva mikroskopsko grinje kvercetina, koji deluje umirujue na kou
Sarcoptes scabiei. Male je veliine, ali je koja svrbi. Kuvajte 6 lukova 15-20 minuta u
ipak tu sa vama. Ovo osmonogo grinje litru vode. kada se ohladi, primenite tu
izraste za 10-14 dana i ivi oko 30 dana, pri tenbost na oboleli deo. Jak rastvor od aja
emu sve vreme izlee jaja u kanalima pod od vratia ubija grinje.
koom. Izleu se za 4-5 dana. Deca koja su
- napravite 2 litra aja od meavine
zaraena ih obino imaju oko 20. ako sledeeg bilja: pitome nane, metvice,
otpadnu sa tela, ive 36 sati do 8 dana.
ruzmarina, alfije, klasaste metvice i
majine duice. Stavite ga u kupku i
uga zahvata sve drutvene slojeve. okupajte se. Deluje umirujue na kou i
Potreban je samo jedan kontakt, poput unitava grinje.
rukovanja, da bi se prenela. Moe se
- jedite hranu koja sadri dosta cinka
preneti i preko odee i posteljine. ee je (soja, seme suncokreta, cela zrna itarica,
prisutna kod starijih adolescenata i mlaih kvasac, penine mekinje i crni eerni
ljudi, i vie kod devojica nego kod deaka. sirup).
Moe se dobiti i dodirivanjem nekog
- ne konzumirajte rafinisanu, prenu
psa, drugih ivotinja ili njihovih i nezdravu hranu, kao ni eer,
stanita. Naroit problem predstavlja u okoladu, gazirana pia, alkohol i
domovima za stare i tome slino. Toplota duvan.
stimulie aktivnost grinja.
- redovno secite nokte i nemojte se
eati.
uga se moe dijagnostikovati jedino
- napomena: ne koristite lindan i kvel. Te
mikroskopskim pregledom sastruganog hemijske supstance mogu biti apsorbovane
dela koe. Ako jedna osoba ima ugu, u telu i mogu izazvati greve.
trebao bi svi u porodici da se podrvrgnu
leenju. Obino je prvo dobiju deca mlaa
od 15 godina. Najbolje je da se svi lanovi
OJED
porodice lee odjednom.
PRIRODNI LEKOVI
- pomeajte (flowers of sulfur??) sa
vazalinom. Sumpor je otrov, te ga
nemojte progutati! Pored toga, ostavlja
fleke na odei i nema lep miris. Za decu se
koristi meavina sa 5% sumpora (5%
sumpora, 95% vazalina), a za odrasle 10%.
Spremite kupku sa toplom vodom i
okupajte se pre primene ove smese.
Primenjujte je pred spavanje 3-5 noi
uzastopno. Pokrijte se od vrata do nonih
prstiju. Neka neko drugi za vas to primeni,
da biste ostali pokriveni (sumpur ostavlja
fleke ne odei).
- tokom tog perioda esto perite odeu,
u vruoj vodi temperature 60 stepeni.
Grinje ne moe da opstane na temperaturi
iznad 50 stepeni due od 5 minuta. I
peglanje odee peglom ih isto moe
unititi.

SIMPTOMI

vlaan
predeo
na
preponama sa crvenilom od infekcije i
svrabom.
UZROCI gljivine infekcije se najee
pojavljuju na vlanim delovima tela. ovoje
gljivina infekcija koja zahvata predeo
spajanja vaih nogu i trupa.
Ako tokom leenja doe do pogroranja
infekcije (poput jaeg crvenila, otoka ili
groznice), to moe znaiti da je prisutna
bakterijska infekcija pored psotojee
gljivine.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- jedite hranu bogatu voem, povrem,
celim
zrnima
itarica,
oraastim
plodovima i mahunarkama. Tokom
perioda leenja infekcija, najbolje je jesti
prevashodno sirovu hranu.
- ne konzumirati duvan, alkohol,
kofein,
kao
ni
meso
i
mlene
proizvode, eere, prenu i rafinisanu
hranu. Nemojte jesti nita masno.

DRUGI NAINI LEENjA

- metvica je poznata i pod nazivom
buhaa, poto je efikasna protiv buva.
Stari Rimljani su je koristili u tu svrhu.
Primenjite jak aj od metvice dorektno an
oboleli deo.
- dodajte 2 kapi ulja od ajnog drveta
LEKOVITO BILjE
i/ili listova bokvice u 2 kaiice biljnog
- ljuti sadri berberin, koji unitava
ulja, pa to primenite na oboleli deo. Poput gljivice. Moe se koristiti protiv svih vrsta
metvice, unitie grinje i ublaiti svrab.
gljivinih infekcija. Moe se piti pie od

ljutia ili da se primeni spolja. Ljuti

koristite samo jednu sedmicu; posle njega
preite na neku drugu fungicidnu biljku.
- tahebo ima jako fungicidno dejstvo.
Pijte 3 olje dnevno.
- i (bloodroot??) sadri berberin, i
pokazao se kao efikasan fungicid.
- (yellowroot??), imirika i mahonija
isto sadre berberin.
- primenite na oboleli deo meavinu
ljutia i taheba.
- ulje od ajnog drveta je odlino za
spoljnu upotrebu, ali ga nemojte piti.
Primenjujte ga nekoliko puta dnevno, ili
nerazblaeno ili razblaeno sa malo
destilovane vode ili hladno ceenim uljem.
Moe se koristiti i ekstrakt crnog oraha.
- kavakava (horopito) je vrsta buna iz
Novog Zelanda, koja sadri poligodial,
korisnog i protiv gljivica i protiv bakterija.
Jo jedna fungicidna biljka je Licaria
puchuri-major iz Brazila.
OSTALI NAINI LEENjA
- odravajte kou suvom i istom.
Oboleli deo to vie izlaite vazduhu. Vaa
odea treba da bude ista.
- videti i odeljke Kandidijaza i Atletsko
stopalo.
TINEA
SIMPTOMI - male, ravne, crvene,
pomalo izdignute ranice prstenastog ili
ovalnog oblika, i mogu biti pokrivene
koricom, suve, ljuspaste ili vlane. Sredina
tih ranica se zaleuje, ali se ire spolja.
Posledica toga je infekcija. Mogu biti
prisutni svrab, peckanje ili bol. Oteenja
koe su krunog oblika. esto su tu i
plikovi.
Kada se pojavi na glavi, opada po manji
deo kose krunog oblika. I prsti mogu
oboleti.
UZROCI - tinea je veoma zarazna bolest,
jer je izaziva parazitska gljivica. Mogu da se
zaraze i deca i odrasli, a uzrokovana je
nehigijenskim
uslovim
ivota.
Odravajte ruke istim! Dirajte psa, pa
posle svoje lice, i zaaliete zbog toga.
Tinea brade (lica) due traje nego tinea
na glavi. Na ostalim delovima tela ju je
najlake otkloniti.
Pse,
make,
zeevi,
kontaminirana odea su
bolesti.

deca
i
prenosioci

Postoji nekoliko vrsta ove bolesti, od kojih

su svi gljivinog porekla:
Tinea na glavi na glavi ili licu.
Najuoljivija je vrsta, veoma zarazna i esto
je imaju deca koja idu u kole. Neretko
izaziva elavost, koja postaje trajna gljivice

unite koren dlake. Moe da se prenese u

nehigijenskim uslovima, s deteta na dete,
preko etki za kosu, frizerskog pribora,
kape i seditima u pozoritima.
Tinea na trupu ovo se odnosi na ojed i
prenosi se kontaktom sa ljudima ili
njihovom odeom. Mogu je preneti i psi i
make.
Tine na noktima gljivice rastu ispod
noktiju na nonim ili runim prstima. Nokti
zadebljavaju, menjaju oblik, krti su, bez
boje, kredasti, sa takicama ili izdubljeni.
Ova vrsta tinee se teko otklanja.
Tinea na stopalima poznata i kao
atletsko stopalo. Videti odeljak posveen
tome.
PRIRODNI LEKOVI
- vani su vitami A, vitamina E i cink.
- primenite uljtraljubiasto svetlo na
oboleli deo, najmanje 6 minuta dnevno.
Ako koristite lampu, ne pribliavajte je vie
od pola metra, i neka traje samo 10-20
sekundi.
- nekoliko puta dnevno primenjujte
jabukovo sire.
- jednako korisno su i: ricinusovo ulje,
aj od ljutia i boraks. Trljajte oboleli deo
boraksom i ricinusovim uljem.
- trodnevni post na agrumima je veoma
koristan, jer svakodnenvno proiava
creva. Nakon toga krenite sa dijetom
bogatom hranljivim sastojcima.
- jedite dosta belog luka. Stavljajte
svei, iseckani sirov beli luk na oboleli deo
3 puta dnevno. Ovo je odlian lek.
Izmeajte belog luka i malo vode, pa
nanensite u vidu komprese ili kane obloge.
Ali, ovaj lek je previe jak da bi se
primenjivao za predeo izmeu stopala. Nii
slojevi koe mogu da izgore. Moete
koristiti i ekstrakt crnog oraha. Perite
oboleli deo sokom od belog luka ili
pelena.
- uzimajte 2 kapsule aparala ili pelena
dnevno,
- napravite jak aj od jednakih delova
bokvice i tavelja, te esto primenjujte na
oboleli deo.
- glava se moe prati sa (tar soap??) i
boraksom. Svako jutro i vee ovlaite
oboleli deo ljutiem (1 kaiica) i
smirnom (pola kaiice), koji su bili
potopljeni u kljualoj vodi.
- biljni ajevi mogu se i piti: od ljutia ili
bokvice, 2 puta dnevno. Dobar je i beli
luk.
- napravite melem od jednakih delova
korena ika, aparala,
pelena
i
mijakinje. Primenite na oboleli deo. Od
istih biljaka moe se spraviti aj za
unutranju upotrebu, radi borbe protiv
gljivica.
- primenjujte nerazblaeni sok od
limuna na svakih nekoliko sati. Odrasli
treba da piju rastvor sa jednom kaiicom
ljutia u olji vode, 2 puta dnevno.

- odravajte kou istom i suvom. Tinea

se pojavljuje u vlanim predelima tela.
esto se kupajte, ali se svakog puta
dobro obriite. Trljajte se pekirom
hitro, da biste otklonili sloj mrtvih elija
koe koje tinea u poetku napada.
- nemojte se eati. Neka vam nokti
budu kratki, da se ne biste sluajno i
proirili infekciju.
- za otklanjanje krasti: potopite oboleli
deo u slani rastvor. Druga metoda je da
primenjujete vlane obloge 10-15 minuta,
3 puta dnevno.
- za nokte: secite nokte i grebite
oboleli deo. Probajte da odstranite to vie
nevezanog
materijala
ispod
noktiju.
Primenjujte sire uz pomo tapia za ui 2
puta dnevno. Samo tako radite, iako moda
bude bilo potrebno nekoliko meseci za
izleenje. Najtee je izboriti se sa
gljivicama na noktima.
- za glavu: svakog dana perite kosu i
neka bude kratka, mada ne mora glava da
bude elava. Ako kosu kratite kod kue,
odseene delove spalite. Nakon upotrebe,
kuvajte
makaze,
ealj,
i
drugo.
Steriliite odeu. Klos preporuuje pranje
kose sa (tar soap??) i boraksom. A svako
jutro i vee okvasite oboleli deo rastvorom
od 1 kaiice ljutia i pola kaiice
smirne, potopljenih u oko pola litra
kljuale vode.
- toplota i vlanost podstiu rast
gljivica. Zato je najbolje da dete pazi da se
ne preznoji i da mu ne bude previe vrue
tokom perioda infekcije. Ako postoje
modrice ili poderotine na koi, gljivicama
je lake da uu u telo.
- imajte na umu da se parazitna gljivica
(kao to su sve vrste tinee) najlake
pobeuje
zaustavljanjem
protoka
vazduha.
- videti i odeljke: Atletsko stopalo, poto
je to vrsta tinee, kao i Fungicidno lekovito
bilje.
5 IZRASLINE
- vieti i odeljak o tumorima i raku
BRADAVICE (Papiloma, veruge)
SIMPTOMI I UZROCI sa izuzetkom
plantarnih bradavica (koje su ravne), one
su uvek ispupene. Na mestima gde stalno
postoji
kontakt,
mogu
da
zadaju
neprijatnosti, pa i bol. Venerine (genitalne)
bradavice su pojedinane ili grupa mekih
ispupina, koja liina na karfiol. ee se
javljaju kod adolescenata koji proivljavaju
hormonalne promene, naroito uzrasta
izmeu 12 i 16 godina, dok 70% ine oni od
10 do 39 godina. Postoje 3 osnovne vrste
bradavica:
1 Zarazne bradavice zovu se i
virusne bradavice. To su benigne kone
bradavice (verruca vulgaris) koje se zovu i
obine bradavice, a javljaju se akama,
rukama, licu ili telu. Tvrde su, okruglog ili
nepravilnog oblika, tamne ili boje koe,
veliine vrrha igle do zrna pasulja. Najee
ih ima na akama, licu, kolenima i glavi, na

mestima gde se koa trlja o odeu, itd.

Moe ih biti i u grlu i mogu da izazovu
promuklost. ire se kada se diraju. Na licu,
mogu se rairiti brijanjem.
Posoje 3 vrste ovih obinih bradavica:
ravne bradavice. Ravnog su oblika i boje
koe. Ima ih na runim zglobovima,
gornjem delu ake, licu, i mogu da svrbe.
Bradavice na prstima su izrasline tamne
boje sa prstolikim izboinama. Filiformne
bradavice su duge, tanke izrasline na
onim kapcima, pazuhu ili vratu. esto se
javljaju kod gojaznih i sredovenih ljui.
2 Plantarne bradavice jo jedna
vrsta koja s epojavljuje na tabanu. Ovo su
zapravo benigni epitelijalni tumori koje
izaziva jedan virus.
3 Venerine bradavice ove
bradavice (condylomatum acuminata) se
mogu javiti na stidnici i penisu. Venerine
bradavice izaziva humani papiloma virus
(HPV), kojeg ima 35 vrsta. To su ruiaste
bradavice u obliku karfiola, na genitalijama
mukaraca i ena. Ove bradavice kod ena
mogu prerasti u rak grlia materice ili
genitalnog dela. Moraju se odstraniti! Jedno
istraivanje je pokazalo da one poveavaju
rizik od raka grlia materice za 200
procenata! Period inkubacije obino traje 3
meseca. Moe da se prenese na druge i pre
nego to obolela osoba shvati da ih ima.
Nemojte upanjavati polne odnose dok
imate ove bradavice.
Lekari koriste teni azot, korozivne
salicilne kiseline i operacije da bi otklonili
bradavice.
PRIRODNI LEKOVI
- kao to je sluaj i sa drugim
infekcijama, bradavice se javljaju
zbog
oslabljene
vitalnosti
i
otpora
organizma. Jedite zato zdravu hranu,
odmarajte se pravilno, vebajte na
sveem vazduhu i diite duboko.
Ojaajte celo svoje telo.
ISHRANA I NUTRITIENTI
uobiajene
metode
otklanjanja
bradavica (operacija, kiseline, paljenje,
elektroterapija ili zaleivanje) esto dovodi
do njihovog ponovnog pojavljivanja. Treba
se usredsrediti na uzrok. Poboljajte
ishranu i jedite hranu bogatu vitaminima
A, B, C i cink. Nedostatak bilo ega od
navedenog poveava rizik od virusnih
infekcija.
Takoe,
poveajte
unos
aminokiselina koje sadre sumpor, kojih
ima u pargli, agrumima, belom i
crnom luku. Jedite sirov beli luk.
OTKLANjANjE BRADAVICA poto
razliitim ljudima odgovara razliit nain
leenja, da navedemo mnoge od takvih.
Smatra se da nijedna vrsta leenja
bradavica nije 100% efikasna.

- stavite tanke slojeve belog luka na

bradavicu. Pokuajte da luk ne dodiruje
zdrav deo koe. Privrstite ga oblogom i
trakom , i neka ostane tako preko noi.
Radite to 2-3 veeri. U roku od jedne
sedmice bradavica e otpasti.
- primenjujte ricinusovo ulje na
bradavicu pola sata, 3 puta dnevno tokom
3 sedmice.
- drite bradavicu pokrivenom medom
tokom 15 dana.
stavljajte
po
jednu
kapljicu
hlorovodonine kiseline na bradavicu
jedanput dnevno tokom 8 dana.
- to vie rastvorite natrijum-karbonata
(sode) u vodi, ali da ostane rastvor.
Nanosite to na bradavice po 2 minuta 4
puta dnevno, i ostavite da se osui na
vazduhu. Veoma velike bradavice su bile
ovako izleene.
- napravite smesu od ricinusovog luja i
sode-bikarbone, primenite na bradavicu,
prekrijte i drite tokom cele noi. Nemojte
je dirati, ve je pustite da otpadne u roku
od 3-6 sedmica.
- primenite formulu sa gvoem, poput
(Ironite??) ili tinkture od crnog oraha.
- primenite isitnjeni vitamin C u vidu
paste i prekrijte.
- potopite bradavicu u koncetrovani
rastvor sa slanom vodom: 1,5 kaiica
soli na polovinu olje vode jednaka je 30procentnom rastvoru. Potapajte bradavicu
20 minuta uto, 2-3 puta dnevno tokom
nekoliko sedmica.
- u toku jedne studije, potapanje
bradavice 30-90 minuta u vruu vodu (4548 stepeni) 2 puta sedmino otklonilo je
polovinu bradavica.
- evo jo nekoliko drugih vrsta leenja:
sok od zelenih maslina, odnosno, sok od
jo nezrelih maslina otklonie bradavice.
Primena biljnog soka iz mleike nekoliko
puta dnevno. Sve sok od ruse. Isecka se
sirov paradajz, natrlja i tako primenjuje
nekoliko puta dnevno tokom nekoliko
sedmica. Sok od mijakinje. Ulje od
(sassafras??). Sok od nevena. Sok od
zelene papaje. Obina aloja. Kompresa
sa crnim lukom i solju. Sok od kupusa.
Ulje od peninih klica. Sve sok od
ananasa. Izgnjeen keu orah. Nanesite
sok od kisele jabuke. U Engleskoj se
primenjuje sok iz stabljike maslaka.
Sempervivum je jedna sona batenska
biljka sa debelim mesnatim listovima koji
sadre
velike
koliine
supermalata
kalcijuma, koji otklanja bradavice. Sok od
potoarke. Ricinusovo ulje. FDA je
odobrila upotrebu salicilne kiseline za
otklanjanje bradavica, a nje ima mnogo u
vrbi.
- za plantarne bradavice (bradavice na
tabanima) primenite kanu oblogu sa
bokvicom (od lsamog lista). Druga metoda
jeste da nanesete unutranji beli deo kore
banane i da tako drite ili trljate 2-4 puta
dnevno tokom 5-7 dana. Menjajte koru
svakog dana nakon to operete oboleli deo.
Jednom sedmino debeli spoljni sloj mrtvih
eija nestaje. Maksimalno potrebno vreme

za kompletan nestanak je 6 sedmica, bez

ponovnog pojavljivanja tokom 2 godine.
- radi spreavanja pojave bradavica,
smanjite
koliinu
proteina
koju
konzumirate. Veina ljudi ih jede previe.
IZRASLINE (Masne ciste, steatomi)
SIMPTOMI spororastue benigne,
cistine, potkone izrasline koje line na
tumor. Sadre lojni materijal (koni loj i
proteine) i esto se javljaju na glavi, uima,
leima ili monicama. Veliine od zrna
graka do loptice za golf, bezbolne su,
izgledaju meko, ali su tvrde. Tu spadaju i
bubuljice. Mogu se inficirati bakterijom i da
postanu pascesi.
PRIRODNI LEKOVI
- napravi se mali rez nadonjoj ivici ciste.
Iznutra se sve izbaci uz pomo hidrogenperoksida. Ako je cista velika, zid mora da
se odstrani da se ne bi stalno punila. Potom
se stavi sterilna gaza preko i unutra, koja
se menja svakoga dana, kako bi se cista
suila tokom 7-10 dana.
- primenite ljuti ili ulje od ajnog
drveta, zbog infekcije. Primenite biljni aj
od leske ili kore belog hrasta radi
upijanja loja iz ciste.
- da se ne bi razvijale i ponovo
pojavljivale, jedite laganu hranu, bez
mnogo proteina. Nemojte konzumirati
masti, naroito ne zasiene masti i svu
prenu
hranu,
sir,
okoladu,
puter,
margarin i mlene proizvode, kao ni duvan,
nikotin i produkte sa kofeinom.
- videti i odeljke Bradavice i Rak koe.
6 OSTALI
KOOM

MANjI

PROBLEMI

SA

ULjASTA KOA
SIMPTOMI preterano uljasta koa,
blistav izgled i tendencija ka nastanku
mitesera i mrlja.
UZROCI lojne lezde, koji proizvode loj
na kou, ine to mnogo vie nego to treba,
a i sam loj nije dobar. Viak loja zatvara
pore. Naslee je jedan od faktora, ali
ishrana i hormoni utiu na to. Izluivanje
lojnih lezda moe biti pojaano stresom,
promenama u hormonalnoj aktivnosti,
toplim vremenom, trudnoom ili uzimanjme
odreenih vrsta pilula za kontrolu raanja.
elo, nos, brada i gornji deo lea imaju
vie lojnih lezda, pa su ti delovi tela
najizloeniji problemu. Uljasta koa je
najuestalija kod tinejdera.
esto je uzrok preveliko konzumranje
loeg ulja ili samo nedostatak onog koje
valja.
PRIRODNI LEKOVI

ISHRANA I NUTRITIENTI
- svakog dana uzimajte 1-3 kaiice ulja
od lanenog semena. Ono je odlino ulje
koje upravo vama treba.
- radi zdravije koe, jedite dosta sveeg
voa, povra, oraastih plodova, celih
zrna itarica, mahunarke i semenje.
- konzumiranje jedne kaiice zrnastog
lecitina dnevno pomae u emulzifikovanju
(razbijanju i izbacivanju) zasienih kiselina
u vaem telu.
- konzumiranje
crvenog
mesa
i
mlenih proizvoda ubacuje pogrenu
vrstu ulja (zasiene masti) u vae telo.
Posledica toga je uljasta koa, zatvorene
pore i kone mrlje.
- odravajte kou istom. uvajte se
kozmetikih preparata. Oni pogoravaju
problem, koji moda u suprotnom ne bi ni
postojao.

UZROCI koa je postala previe kisela

zbog nezdrave ishrane, preteranog rada i
nedostatka odmora. Znoj se zaglavljuje u
poramai iri na susedno tkivo, na taj nain
ga iritirajui.

PRIRODNI LEKOVI
- budite u hladu, suve koe, nosite
laganu pamunu odeu i izlaite
oboleli deo tela na vazduh. Tako e osip
verovatno nestati sam od sebe za 3-4
dana.
- jedite zdraviju hranu, pravilno se
odmarajte, nemojte jesti meso i
rafinisanu hranu. Nemojte puiti ni piti
alkohol.
- primenite alkalnu kupku sa sodombikarbonom. To pomae protiv kiselosti
kod
osipa.
Napunite
kadu
vodom
temperature 35-37 stepeni. Dodajte olju
OSTALE
STVARI
KOJE
TREBA sode-bikarbone. Sedite u kadu i bez prekida
posipajte vodu po sebi. Nakon 30-60
PREDUZETI
- dva puta dnevno se perite minuta ustanite i delimino osuite telo bez
sapunom. Njime se otklanja loj. Vrua brisanja. Potom se obriite tapkanjem sa
voda sa sapunom je jo bolja. Beli Ivory pekirom i izaite iz kade.
- stavite olje listova pitome nane
sapun bolje isuuje kou od bilo kog
drugog. Za otklanjanje ostataka sredstava na tanko paltno, napunite kadu prohladnom
za ienje i prljavtine sa uljaste koe, vodom, potopite nanu na 3-5 minuta, uite
primenite blagi astrigentni biljni aj, na i kupajte se 5-10 minuta. Radite ovo koliko
primer, od hajduke trave, alfije ili god vam je potrebno, da biste otklonili
svrab.
pitome nane.
- neki ljudi koriste maske od blata za
otklanjanje loja. Glina bele ili ruiaste boje
je najbolja za osetljivu kou.
ROZACEA (Akne)
- nemojte puiti. Time se poveavaju
pore na koi i generalno oslabljuje koa.
SIMPTOMI crvenilo na koi, uglavnom
- ako imate neke delove koe previe na elu, nosu, obrazima i bradi. Na nosu
uljaste, a neke previe suve, leite ih mogu da se pojave bubuljice, koje su
odvojeno. Videti odeljak Suva koa.
osetljive na dodir. Grupa malih krvnih
sudova blizu povrine koe se uvea, to za
Sreom, uljasta koa sporije stari od suve posledicu ima bubuljiasto crvenilo sa
koe i stvara manje bora, tako da na neki malim ispupenjima. Dolazi do pojave (Red
spider veins??) (telangeiktaza) i (cherry
nain imate sree.
angiomas??) (crvene takice izazvane
malim tumorima u proirenim krvnim
sudovima). Na ovaj problem se mogu
MILIARIJA
pridodati i bubuljice. Samo oboljenje moe
nestati ili zauvek da traje. Ertko su prisutni
SIMPTOMI osea se vrelina i bockanje miteseri i izrasline.
na koi.
esto poinje sa uestalim rumenilom ili
UZROCI toplo vreme, suva koa, crvenilom na licu. Najee je vidljivo na
znojava koa.
nosu i obrazima. Moe se osetiti peckanje
ili naprijatnosti u oima.
PRIRODNI LEKOVI
- perite koi 2 puta dnevno blagim
UZROK rozacea je kono oboljenje koje
sapunom. Nakon kupke, primenite pola se obino javlja tokom 40-tih godina i koje
kaiice sireta u ai vode. uzimajte moe postati hronino. Vano je pokuati
oralno vitamin C (1000 mg ili vie).
da se napadnu uzroci takvog stanja koji su
usko povezani sa ishranom i nainom
ivota.
TOPLOTNI OSIP
Ljudi koji se lako zarumene u licu imaju
SIMPTOMI koni osip koji svrbi moe vee anse da dobiju ovo oboljenje. Najvie
se javiti za vreme vrelih letnjih dana. ih imaju belkinje starosti 30-50 godina.
Prisutna su mala crvena ili ruiasta Kada ga mukarci dobiju, izgled lica je
ispupenja nalik plikovima, koji mnogo gori, a nos je esto uvean i stvrdnut
svrbe na predelu grudi, lea i ak ispod (rinofima). Sredoveni i stariji ljudi najvie
pazuha ili prevojima na laktovima ili oboljevaju.
preponama.

PRIRODNI LEKOVI
- alkohol, stres, prevelika hladnoa
ili vruina, suneva svetlost, vrue
tenost, eer ili zainjena hrana mogu
da doprinesu nastanku ovog oboljenja.
Nemojte konzumirati trans masne kiseline
(margarin,
masti,
hidrogenizovana
biljna ulja). Smatra se da problem
predstavlja nedostatak vitamina B
kompleksa, zajedno sa loom ishranom,
to jest, zbo velike koliine brze hrane.
Alkoholiari,
koji
stalno
pate
od
nedostatka tih vitamina i ne hrane se
zdravo, esto imaju crvenilo na licu.
- svakog dana uzimajte 25 mg vitamina
B2, 1000 mg vitamina C, 400-800 mg
bioflavonoida, 400 IJ vitamina E i 15 mg
cinka.
- postite nakratko jednom ili dvaput
meseno, da biste oistili organizam. Jedite
zdravu hranu.
- kada se umijete, prohladnom vodom
isperite lice, u koju ste pre toga kuvali
krompir. Ili primenite meavinu od pola
olje vode i jedne kaiice jabukovog
sireta.
- po 5 minuta svako vee masirajte
maslinovim uljem predeo od nosa do
uiju krunim pokretima.
- izbegavajte naporno vebanje koje
izaziva preznojavanje, izlaganje toploti
sunca, vatru na otvorenom, rernu i
isparavanja ka licu, jer sve to moe da
proiri kapilare na njemu. Pazite se nazeba
od leda, losiona za posle brijanja,
osveivaa koe, jakih sapuna i
grubog
trljanja
koe (briite
se
tapkanjem pekira). Nemojte piti vrue
tenosti. Nemojte vriti frikciju nad licem,
pa ni odeom (rolka i slino) koja ga
dodiruje.
- nemojte koristiti komercijalne kreme
za kou i kozmetike preparate sa
mau. Redovno perite navlaku za
jastuk deterdentom koji nema hemikalije.
UVEANE PORE
SIMPTOMI vee pore na licu i koi, koje
ne izledaju lepo i odaju utisak preranog
starenja.
UZROK upotreba nikotina u bilo kojoj
svojoj formi.
PRIRODNI LEKOVI
- prestanite da verujete onim reklamama
koje prikazuju lepe ljude kako pue. Ti lepi
ljudi i ne pue. Kada bi reklame prikazivale
enu koja pui 10 godina, niko ne bi
kupovao njihove proizvode.
- ako elite da izgledate lepe, odbacite
sve produkte duvana i nemojte
pasivno udisati duvanski dim. Nemojte
piti gazirana pia, niti jesti eer,
okoladu, ips i drugu lou hranu.
Zaponite sa jednim dobrim reimom
ishrane,
vebanjem
i
odmorom.
Uzimajte dodatke vitamina/minerala,

ukljuujui vitamine A, C i cele B

grupe.
BORE
SIMPTOMI bore na licu. Koa nam
govori kakvo je telo. Ako vam je koa
zdrava i mladolika, to je dobar znak da je i
telo iznutra zdravo.
UZROK koa je izgubila na elastinosti i
popustljivosti. Postaje sve deblja i suvlja.
Neizbene su za starako doba. Ali, postoje
naini kako spreiti da se bore ne dobiju
pre vremena.
PRIRODNI LEKOVI
- izbegavajte sunce. Nemojte nositi
kone izme. One izazivaju naboranje
koe isto kao i sunce. Kada ste na suncu,
nosite eir. Pazite se opekotina od
sunca.
- pazite da hrana koju jedete bude
zdrava. Vebajte, pijte dovoljnu koliinu
tenosti i pravilno se odmarajte.
- bore nastaju zbog promena koalgena,
proteinskog elijskog cementa koji ini
fibrozni deo koe, tanije, oko jedne treine
od ukupne koliine proteina u telu i 70% od
ukupnog vezivnog tkiva. bez vitamina C
ne moe da se proizvodi kolagen, tako da
otpoinje proces raspada.
- vitamin A je vaan za zdravu kou.
Svakog dana pijte sve sok od argarepe.
- kakao puter se topi na telesnoj
temperaturi i vraa vlanost suvoj koi,
naroito oko oiju (vranino stopalo),
krajeva usta i na vratu (urei vrat).
Kokosovo ulje pomae na slian nain,
dok je maslinovo ulje vekovima korieno
za ovu svrhu.
- stavite krike hladnog krastavca na lice,
radi otklanjanja bora. Stavite izgnjeeni
tut na lice i sperite ga nakon 15-30
minuta.
- uzmite raspria od 240 ml i najmanje 3
puta dnevno se prskajte istom vodom
po licu. U kui ne sme da bude suvo;
stavite sud sa vodom na poret.
- nemojte masirati lice. Tako moe doi
do pucanja kolagenih vlakana na koi.
- pritisak lica na jastuk stvara jo vie
bora. Nemojte praviti grimase na licu dok
vodite razgovor, da se ne bi nove bore
pojavljivale.
- nemojte puiti i piti alkohol. Duvan
izaziva dramatino starenje koe! Puenjem
ena od 25 godina lii kao da ima 35!
Takoe se duvanom smanjuje dotok krvi u
lice i kou.
- okvasite lice i zatim nanesite malo
biljnog ulja. To pomae da voda i ulje ue
u vae kone elije.
- masirajte lice kao se to radi na Bliskom
istoku. Tako se vebaju i jaaju facijalni
miii i koa.
Sada, nemojte se smejati, imamo jo
nekoliko predloga za vas:

- radi omekavanja i ishranjivanja koe,

na
lice
nanesite
pola
izgnjeenog
avokada. Neka stoji dok se ne osui.
Avokado sadri esencijalna ulja i odlian je
omekiva za one sa suvom koom.
- za smanjivanje podbulosti ispod oiju,
stavite na njih krike hladnog krastavca i
drite tako 10 minuta.
- da biste otklonili mrtve elije sa koe
lica, nanesite izgnjeeno groe. Ono
sadri alfa-hidroksilnu kiselinu aktivni
sastojak losiona za kou za koji nije
potreban recept.
- za otklanjanje mrtvih elija sa koe lica i
poboljanje njenog izgleda, Japanke neno
masiraju lice suvim sitnozrnim pirinem.
- za proiavanje pora, namaite
izgnjeeni paradajz po licu.

ili (wild alum root??), neka se krka 20

minuta, pospite to u kadu sa prohladnom
vodom, i uite u nju.
- krkajte jednu kaiicu ljutia u oko
pola litra kljuale vode. pijte 2 olje
dnevno, pred spavanje.
- redovno praznite creva i odravajte ih
istim.
Ako
je
neophodno,
korisite
laksativne biljne ajeve i biljne klizme.
- moda budete oseali vrelinu po neki
put, zbog slabe aktivnosti tiroidne lezde.
Ako imate problema sa njom, odjednom e
vam biti vrue.

NONO
ZNOJENjE
znojenje, Hiperhidroza)

UZROCI I LEENjE apokrine znojne

lezde izluuju tenost koja nema miris
tokom nekoliko sati, sve dok im bakterijsko
dejstvo ne da taj miris. Ove lezde poinju
da rade od puberteta i aktivnije su kod
mukaraca nego kod ena. Veina njih se
nalaze ispod ruku.

(Preterano

SIMPTOMI znojenje tokom spavanja,

koje izgleda abnormalno. Znojenje se moe
javiti iznenada po celom telu.
UZROCI uzrok moe biti manjak
vazduha u sobi. Telo moda izbacuje
toksine iz sebe, pa mu je potrebna pomo.
Ili moda imate problema sa tiroidnom
lezdom.

TELESNI MIRIS (Bromhidroza)

SIMPTOMI izluivanje znoja neprijatnog
mirisa.

PRIRODNI LEKOVI
- znoj se nagomilava kada se telo ne pere
esto sapunom i vudom. ee perite telo,
naroito aksijalne delove (ispod ruku i
prepone), i svakodnevno menjajte donji
PRIRODNI LEKOVI
ve. Pobrinite se da vam odea bude ista i
- manjak sveeg vazduha u spavaoj sobi od prirodnog materijala. Pamuk i vuna
moe
uzrokovati
abnormalno omoguavanju apsorbovanom znoju da
preznojavanje. Pobrinite se da bude ispari sa tela.
strujanja vazduha kroz sobu u kojoj
- neprijatni miris nogu moe biti
spavate. Ne mora ga biti previe, ali je uzrokovan nemenjanjem arapa dovoljno
potrebno bar malo strujanja svereg esto ili zbog gumene ili plastine obue.
vazduha. Ponekad moda ima dovoljno Tada e vae stopala mirisati poput starih
vazduha, ali kada ga izdiete, on moe guma. Problem je moda u vaoj obui, a
ostati u duplji koja se napravi zbog ne stopalima. Mnogo ljudi nosi upravo
posteljine. Otvorite prozor i diite na takvu obuu, jer je jeftinija od kone.
usta.
Tada
e
va
mozak
osetiti
- telesni mirisi mogu biti uzrokovani i
oputenijim i spremnijim za spavanje.
nagomilavanjem toksina u telu koje
- ako ne ivite i ne hranite se zdravo, pokuava da ih izbaci. Da li se prejedate ili
uzrok oboljenja moe biti preoptereenost jedete nezdravu hranu? Da li ostajete do
toksinima. Nemojte konzumirati meso, kasno uvee, puite cigare ili pijete
so, duvan i brzu hranu.
alkohol? Preko noi primenite metodu sa
- svakog dana pijte 60 ml zelenog vlanim aravom. To e pomoi da toksini
soka (pomeajte zelene biljke sa sokom izau iz oveka koji jede mnogo mesa. Do
od ananasa ili jabuke). Jedite veeru jutra arav e postati napunjen izbaenim
najkasnije 4 sata pre spavanja. Jednom toksinimapostite jednom sedmino na
sedmino
upranjavajte
post
na sokovima, sokovima od povra ili vodi.
destilovanoj vodi ili sokovima od voa i Kupke sa magnezijum-sulfatom pomau da
se toksini izbace iz tela. svakodnevno je
povra.
uvee
primenjujte
kupke
sa primenjujte tokom jedne sedmice, a zatim,
magnezijum-sulfatom (dve olje u kadi smanjite na jednom sedmino.
- telesne mirise moe uzrokovati i
sa
vodom),
a
ujutru
tuiranje
dovoljno
nezasienih
vruom/hladnom vodom. kada proe nekonzumiranje
faza nonog znojenja, ujutru primenite 10- masnih kiselina (kvalitetnih biljnih ulja) i
minutnu prohladnu kupku, da biste cinka.
osveili organizam.
- pijte dosta vode. uzimajte hlorofil (1
- alternativna metoda je da primenite kaiice 2-3 puta dnevno). Njega upijaju
kvaenje vruim slanim rastvorom, pre creva i dovodi se u krvotok, te otklanja
spavanja. Dve kaiice soli idu na litar mirise iz tela.
vode. dobra je i vrua kupka posle koje
- ugledajte se na lovce, koji koriste sapun
sledi trljanje solju.
od borovine, da im ivotinje ne bi osetile
- kuvajte litar vode, iskljuite vatru, miris. Dobar je i nekada uven glicerinski
dodajte jednu kaiicu kore belog hrasta sapun.

- jo jedan uzrok telesnih mirisa jeste

preterana seksualna aktivnost.
- generacijama se po psima posipao sok
od paradajza po psima, zbog njihovog
mirisa. Pojedini ljudi su otkrili da se taj sok
moe sipati u kadu sa vodom, sedne se u
nju, istuira i izae a i miriu dobro!
- i korijander i sladi sadre 20 hemikalija
sa antibakterijskim dejstvom. umbir
sadri 17, dok sladi 33% bakterijskih
jedinjenja na bazi suve mase. Isitnite jednu
od bilajak ili sve, pa ih natrljajte na predeo
ispo ruku.
- istrlajte sodu-bikarbonu ispod ruku. Ona
momentalno neutralie kiselastu tenost
koja je potrebna bakterijama.
- ljuti moe da uniti bakterije u
crevima, ime e se smanjiti telesni mirisi.
- telesni mirisi mogu biti uzrokovani
oboljenjem jetre, dijabetesom, hroninim
zatvorom i odreenim vrstama parazita.
Miris tela je neprijatniji kod ljudi koji jedu
meso nego kod vegeterijanaca.
OSIP KOE
SIMPTOMI crvenilo razliite vrste na
koi,
sa
potencijalnim
ispupenjima,
ljuspama i zadebljanjima.
UZROCI u naem savremenom drutvu
koni osip moe da ima mnogo uzroka:
reakcija na hemikalije, sunce, vazduh, ujedi
insekata, alkohol, deterdenti i frikcija.
Osip kod dece se jvalja esto zbog hrane,
poput
okolade,
kikirikija,
mlenih
proizvoda,
penice,
jaja
ili
mesa.
Procenjeno je da je 75% osipa koe kod
dece uzrokovano osetljivou na jaja,
kikiriki i mleko.
PRIRODNI LEKOVI
- momentalno olakanje od mnogih vrsta
osipa dobija se nanoenjem obloge
umoene i isceene iz prohladne vode, koja
se dri 10 minuta. Ponavlajte primenu kad
god vam zatreba.
- jo bolje je da oblogu potopite u aj od
gaveza ili kalcijumsku vodu. da biste
napravili ovu vodu, treba da uzmete kaiku
isitnjenog
kalcijum-glukonata
(iz
prodavnice zdrave hrane) i pomeati je sa
oljom vode. jednako dobro deluje i voda sa
ovsenom kaom.
- ispiranje ajom od kamilice pomae u
ublaavanju osipa. Mnoge vrste istog
ublaava i kana obloga od maslaka,
tavelja i aparala.
ERITEM MULTIFORM
SIMPTOMI brojne crvene takice
rasporeeno simetrino po celom telu.
Mogu se uveati i stvoriti crvene prstenove
sa ruiastom sredinom, koji se zovu
metasta oteenja koe. U sredini njih
moe s epojaviti i pilk, kao i svrab. U ostale
mogue simptome spadaju: upaljena, bolna

oteenja koe oko nosa i usta, groznica,

glavobolja, bol u grlu i povremena diajreja.
Retko doe do jakog zapaljenja i ulceacije
sluzokoe po celom telu.
UZROCI uzrok je uglavnom nepoznat,
ali infekciju moe pokrenuti virus poput
herpes simpleksa, koji izaziva i grozniave
plikove. U druge faktore ubrajaju se
odreene vrste lekova, kao to su
sulfonamidni antibiotici; fenitoin; rak;
terapija zraenja; ili vakcine, poput one za
poliomijelitis.
PRIRODNI LEKOVI
- da li se osip pojavio iznenada nakon
uzimanja nekog leka? Ako da, onda je to
verovatno uzrok, te morate prestati sa
uzimanjem tog leka. Ili ponite sa prirodnim
lekovima ili pitajte lekara da vam da neki
drugi lek. Iako sve vrste lekove obavezno
tete organizmu, ne izaziva osip svaki od
njih.
- videti odeljak ispod Osipi izazvani
lekovima.
(PITYRIASIS ROSEA??)
SIMPTOMI postepeno se pojavljuje blagi,
ruiasti osip. Prvo se javlja ovalna fleka
prenika 2-6 cm poznata pod nazivom
heraldna fleka, koja lii na tineu. Tri do
deset dana kasnije pojavljuje se vei broj
manjih, ovalnih, ruiastih, ravnih taki
prenika 1-2 cm, prvo na trupu, onda preko
abdomena, ka bedrima i rukama, pa sve do
vrata. Nakon jedne sedmice moe se
pojaviti i ljuspasti deo na ivicama fleka.
Povremeno dolazi do blagog svraba. Retko
obole stopala, ake i glava.
UZROCI uzrok nije poznat, mada su
moda u pitanju hemikalije iz hrane,
bazduha ili vode. Najvie zahvata mlae
ljude.
Ovaj osip nije opasan, obino nestaje u
roku od 6-8 sedmica bez leenja, i teko da
e se ponovo pojaviti.
Razlog zbog kog je ovde opisan jeste taj
da biste ga mogli prepoznati. Jer osip moe
ukazivati i na psorijazu ili ekcem, koji su
opasni.
DISKOIDNI ERITEMSKI LUPUS (DLE)
SIMPTOMI crvene ljuspaste fleke koje
svrbe i koje se obine pojavljuju na licu,
glavi i iza uiju. Tokom godina, DLE se moe
povui i kasnije ponovo pojaviti, manjeg ili
veeg stepena ozbiljnosti. Poneka moe
zahvatiti i druge organe tela. Kod nekih
osip moe nestati i za sobom ostaviti
oiljke, gde je koa tanka i bezbojna. Ako se
pojavi an glavi, posledica moe biti trajni
gubitak kose i elavost na pojedinim
mestima.

UZROCI DLE je autoimuni poremeaj,

koji se najee javlja kod ena starosti
izmeu 25 i 45 godina. Uticaja moe imati i
nasledni faktor. Izlaganje sunevoj svetlosti
moe izazvati osip ili pogorati njegovo
stanje.

korica kada zarastaju. Generalno se prvo

pojavljuju na trupu, a onda posle 1-2 dana
javlja se groznica i glavobolja. Potom se iri
na lice i ekstremitete. Prisutan je jak
svrabe. Prevashodno se javlja kod dece.
Videti odeljak Ovije boginje.

Kod svakog desetog javlja se sistemski

eritemski lupus. Napada brojne delove tela,
ukljuujui plua, bubrege i zglobove.

Male boginje (rubeola) posle

nekoliko dana groznica, kaljanja, kijavice,
curenja
iz
nosa
i
potencijalnog
konjunktivitisa, ispupeni crveni osip s
ejavlja najpre na elu, vratu i uima, a
potom iri na ostale delove tela. dok se
tako iri, groznica se obino povlai.
Ponekad se javljaju male crvene take u
unutranjosti obraza, ija je sredina bele
boje. Videti Male boginje.

PRIRODNI LEKOVI
- ako ovaj problem ima jo neko u vaoj
porodici, najbolje je da se ne izlaete
previe sunevoj svetlosti.
- jedite zdravu hranu i uzimajte dodatje
vitamina/minerala. Fiziki problemi mnogo
tee zadese one koji upranjavaju zdrav
nain ivota.
POVREDE OD UBODA IGLE
SIMPTOMI sluajno ste kou proboli
upotrebljavanom potkonom iglom.
UZROCI iako moe izazvati samo mali
bol ili krvarenje, koriena igla (koriena
znai da ju je neko pre vas ve upotrebio)
moe biti opasna.
Ovakve povrede moraju da se ispitaju, jer
se igli moe nlaziti HIV vrisu koji izaziva
sidu, ili virus hepatitisa B. Takvi sluajevi
mogu se javiti meu medicinskim osobljem
ili kod onih koji poseuju javna mesta i
pronau baen pric. Ali, oni koji uzimaju
uline droge su obino zaraeni zbog ve
koriene igle. Oni esto i svesno sami
sebe bodu tuim pricem.
PRIRODNI LEKOVI
- nikad ne vraajte pric iz pakovanja iz
kojeg ste ga uzeli, ve paljivo odloite sve
delove u kantu odreenu za tu svrhu.
- ako se ubodete korienom iglom,
morate uraditi testove da biste videli da li
ste se zarazili HIV-om ili hepatitisom B.

*ERUPTIVNA
I
OSIPNA
KONA
OBOLjENjA
(simptomi
kod
23
oboljenja)
SIMPTOMI eruptivna oboljenja su
kona oboljenja kod kojih se javljaju
odreene takice, u medicini pojava
poznata pod imenom osip. Kod osipnih
oboljenja pojavljuju se ospice, boginje po
telu. A kod nekih bolesti prisutna su oba
lsuaja.
Evo komparativne liste nekoliko od takvih
vrsta oboljenja:
SEDAM KONIH OBOLjENjA
NAJVIE NAPADAJU DECU:

KOJE

Ovije
boginje

male,
okrugle
bubuljice, nad kojim se formiraju plikovi i

Male boginje (rubela) umor, kaalj,

glavobolja, blaga groznica, bolovi u
miiima i ukoenost vrata. Obino se
ruiasti osip razvije nakon 5 dana, prvo na
licu i vratu, a onda i na ostalim delovima
tela. videti odeljak Rubela (crvenka).
arlah povraanje, bol u grlu,
glavobolja, jaka groznica. Drugog dana se
na belom jeziku pojavljuju pocrvenela
ispupenja, naroito na vrhu i sa strana.
Zatim se osip iri na grudi, i ostale delove
tela. videti arlah.
Erizipel crvenilo, bezbojnost koe,
plikovi i oticanje uglavnom na licu. Koa je
ajrko crvena ili ruiasta, i izgleda sjajna.
Svrbi i pee. Postoji jasno razgranienje
izmeu obolelog i zdravog tkiva. mogu s
epojaviti plikovi. Oteknuti deo je vrst i
vru. Tei da se proiri na sve delove tela.
Lice obino otekne. Oi su zatvorene, a
usne i ui su zadebljane i pod groznicom.
Vdeti Erizipel.
Tinea male, okrugle, crvene take koje
svrbe prenika oko 0,6 cm, sa blago
izdignutim, ljuspastim ivicama. Kako se
ire, sredina je istija i formira se
crvenkasti prsten.
Impetigo crvenilo kod posekotina ili
modrica, uz otoke sline plikovima. Tenost
je boje slame. Ako se ne eu, oteenja
koe u roku od 4-6 dana formiraju koricu
boje meda, i polako se zaleuje. Koa ispod
nje moe da izgubi boju i da se ne povrati
mesecima. eanje dovodi do veih
oteenja. Videti Impetigo.
Videti i sledee odeljke: Tonzilitis,
Adenitis, Streptokona grlobolja, Gnojno
zapaljenje
krajnika,
Krajnici,
Zauke,
Difterija, Veliki kaalj, Reumatska groznica i
Rejov sindrom.
ESNAEST KONIH OBOLjENjA KOJE
NAPADAJU ODRASLE:
Ekcem
(dermatitis)
mrljasta
ljuspasata zadebljanja koe koja esto
svrbe. Moe doi do promene boje koe.
Moe se javiti bilo gde na telu. Videti
Ekcem.
Mononukleoza

crveni
osip
sa
ispupenjima, uz bolove, glavobolju, bol u

grlu, blagu groznicu i stalan zamor. Videti

Mononukleoza.
Lajmska bolest crveno kruno
oteenje koe koje se iri kako se sredina
zaleuje. esta je pojava osipa sa manjim
ispupenjima. Mogu biti prisutni i simptomi
slini kao kod gripa (drhtavica, groznica,
munina). Videti Lajmska bolestKandidijaza (gljivina infekcija)
vlane crvene fleke koje mogu da svrbe,
obino na mestu gde se dve kone povrine
dodiruju. Kod beba je to zapaljenski osip
zbog pelena. Videti Kandidijaza.
Koprivnjaa osip koji se iznenada
pojavljuje i lii na kou kada se najei,
take i crvene masnice koje mogu da
svrbe. Prekrivaju povelike delove tela.
videti Koprivnjaa.
Atletsko stopalo ljutenje, pucanje
koe, i upaljeni plikovi izmeu nonih
prstiju. esto je prisutan jak svrab i
peckanje. Videti Atletsko stopalo.
Psorijaza srebrnasti, ljuspasti belezi,
obino na glavi ispod kose ili na uima,
rukama, nogama, kolenima, laktovima i
leima, a moe i na drugim delovima tela.
Videti Psorijaza.
Herpes zoster grupe malih, bolnih
plikova osetljivih na dodir, koje vremenom
prekrije korica, i onda otpadne. Javlja se
obino na abdomenu ispod rebara, ali moe
i bilo gde drugde. Mogu biti prisutni i
bolovi, drhtavica i groznica. Videti Herpes
zoster.
Rozacea mala zacrvenela ispupenja i
bubuljice, obino na nosu i na sredini lica.
Iako lii na akne, spada u hronina
oboljenja. Javlja se uglvnom kod ljudi
starijih od 40 godina. videti Rozacea.
uga uporan osip sa svrabom, sa
crvenim grumeniima koji mogu postati
suvi i ljuspasti. Fine, talasaste crne linije idu
van ponekih ispupenja. Obino ih ima
izmeu prstiju, podlaktica, runih zglobova,
grudi ili genitalija. Videti uga.
Seborea ukaste, masne mrlje na koi
koje postaju ljuspaste i formiraju koricu.
Obino ih ima na glavi, licu, i/ili grudima, ali
i bilo gde drugde. Videti Seborea.
Leukodermija (vitiligo) gubitak boje
koe, naroito kod ljudi sa crnom koom ili
tamnom puti. Javljaju se bele fleke koje su
okruene delovima koe sa tamnijom
bojom.
Keratoza (ajkulina koa) gruba
najeena koa na laktovima, leima,
rukama, bedrima i zadnjici. Na dodir se
osea kao da je mirgla. Videti Keratoza.
Lupus vulgaris veliki zamor i
depresija; grubi, crveni delovi koe;
hronina pojava gljivica na noktima; blaga
hronina groznica; simptomi reumatoidnog
artritisa. Videti Lupus.

Alergija na hranu ili lekove

uglavnom se pojavljuje crvenkast ili
ruiast ravan osip, ponekad uz svrab i/ili
otok. Videti Alergije.
Otrovni brljan/hrast/ruj crveni osip
sa jakim svrabom i plikovima koji cure.
Ponekad ima samo malo takica koje svrbe.
iri se eanjem. Videti Otrovni brljan.
7 GLAVNI KONI PROBLEMI
GLAVNA KONA OBOLjENjA
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
GLAVNA KONA OBOLjENjA I NjIHOVE
KOMPLIKACIJE (o primeni hidroterapijskih
metoda videti odeljak o hidroterapiji)
PROMRZLINE naizmenina kupka
stopala, revulzivno tuiranje stopala,
naizmenini tu, topla kupka stopala, posle
koje sledi kupka stopala pod tekuom
(hladnom) vodom, obloge za stopala.
OPEKOTINE

parna
kompresa,
prohladna irigativna kompresa (stavi se
prohladna vlana obloga da bi se smanjila
vrelina ili vodom se prska radi pojaavanja
efekta
rashlaivanja);
ako
su
tee
opekotine dugotrajna ili neprekidna
neutralna kupka.
ERITEM - prohladna parna kompresa,
irigativna kompresa (objanjena odmah
iznad), neutralna kompresa.
SVRABE dugotrajna neutralna
kupka, konzumiranje velikih koliina vode,
velika klizma, svakodnevna septina
ishrana.
OSIPI ako je suv i ne iritira, primenite
dugotrajnu neutralnu kupku. Ako je
ljuspast alkalna kupka (sa sodombikarbonom ili ovsenom kaom). Ako je
vlaan i iritira prohladna parna
kompresa sa rastvorom sode-bikarbone
(30 ml na 3,7 litara). Ako je koa
zadebljala, kao kod hroninog ekcema
vrua ili naizmenina kompresa ili
mlazni tu tokom 10-15 minuta, 3 puta
dnevno. Ako je koa mnogo oteena (kao
kod pemfigusa, konfluentnih boginja i teih
opekotina) neutralna kupka celog tela
bez prekida dok se koa ne zalei.
(Autorova zabeleka: Jedan od radnika
Detra Klosa mi je rekao da je Klos
primenio kupku bez prekida sa vodom i
ljutiem nad svojim sinom, kada se ovaj bio
povredio u automobilskoj nesrei.)
UTICA konzumiranje velikih koliina
vode, velika klizma 2 puta dnevno, 15minutna vrua kupka za preznojavanje,
poput radijantne kupke, parne kupke, tople
kupke celog tela, metode sa vlanim
aravom, posle koje sledi neutralna kupka.
Primenjujte je jedanput ili dvaput dnevno,
ako pacijent nije previe slab. U svrhu
optih toninih efekata, primenite hladnu
frikciju ili trljanje hladnim pekirom 2

puta dnevno. Naizmenina kompresa na

predeo jetre 2 puta dnevno, a izmeu dve
primene zagrevana kompresa preko
jetre ili topla abodminalna obloga
pokrivena flanelom.

problem, da elite da ga se reite! Zato

izbegavajte prainu, industrijske hemikalije,
gasove, dim, sprejeve, boje, rashladna ulja,
lakove i rastvarae.
- izbegavajte sredstva za ienje,
kozmetike proizvode, benzokain i
SUVA KOA kratka kupka za antihistamine. Oni uzrokuju laergije,
preznojavanje, poput radijantne kupke, zaepljuju lojne lezde i izazivaju dermatitis
parne kupke, kupke sa vruim vazduhom, i akne. Ne koristite gumene rukavice za
tople kupke celog tela, metode sa toplim kune poslove, jer e vaa koa upiti
ebetom,
suve
obloge,
metode hemikalije koje se nalate u njima.
preznojavanja sa vlanim aravom, posle
- ne koristitite vazalin i druge masti.
koje sledi hladna kupka, a u zavisnosti od One spreavaju znojenje i pojaavaju
opteg stanja pacijenta. Nakon toga sledi svrab. Nemojte se eati, jer e se stanje
masaa sa frikcijom.
samo pogorati.
stanje
se
moe
pogorati
i
HIPERHIDROZA

parna
kupka, emocionalnim stresom, napetou i
Pazite
se
prehlada
i
radijantna kupka za preznojavanje, psole zamorom.
koje sledi revulzivno tuiranje lea, i respiratornih infekcija, jer oni smanjuju
telesni otpor i pogoravaju ekcem.
tuiranje celog tela hladnom vodom.
Izbegavajte
ljude
sa
grozniavim
PREZNOJAVANjE STOPALA revulzivno plikovima, jer se u njima nalazi virus koji
tuiranje stopala, sa to veom, odnosno, moe izazvati ozbiljna kona oteenja, ako
niom temperaturom vode, naizmenina imate dermatitis.
- evo nekoliko vrsta alergije za koje
kupka stopala, zagrevana kompresa na
stopalima tokom noi, a ujutru hladna strunjaci kau da naroito izazivaju
dermatitis: kravlje mleko. Ili prestanite da
frikcija stopala.
pijete kravlje mleko ili ga zamenite kozjim.
Penini gluten (protein u penici).
Psotoje druge itarice koje moete jesti.
EKCEM
(Dermatitis,
Atopini Nikl. Strunjaci ga nazivaju osipom od
dermatitis)
nikla. ene sa probuenim uima i
stavljenim niklom u njih mogu da dobiju
SIMPTOMI dermatitis ili ekcem je razliite vrste osipa po telu, naroito kada
kono oboljenje koje se prepoznaje po bilo koji drugi metalni nakit dodirne kou.
crvenilu koe, zadebljanosti i svrabu kada Uzgred reeno, svaki zlatni nakit sa manje
se dodirne koa, nastanku suvih, mrljastih od 24 karata ima malo nikla u sebi.
ljuspica, i ljutenju koe.
- pazite se kupki sa sapunicom, i tome
slino. Nikada kupka ne sme da bude sa
UZROCI I LEENjE kone probleme vruom vodom. Nakon kupanja se ne
mogu izazvati brojne stvari. One su trljajte, ve briite se tapkanjem.
nabrojane
ispod
pod
naslovom
- osip kod dece: koni osipi kod dece
Izbegavati.
mogu biti uzrokovani jedenjem jaja,
kikirikija,
mleka,
penice,
ribe,
Zanimljivo je da se gubitak kose piletine, svinjetine ili govedine. Jaja,
(alopecija)
obino
povezuje
sa kikiriki i mleko ine 75% svih osipa kod
dermatitisom,
naroito
ako
ishrani dece.
pacijenta u to vreme nedostaju nezasiene
- bez obzira za je uzrok, nemojte jesti
masne kisleine.
penicu, ra, ovas, jeam 6 sedmica.
Nakon toga polako vraajte u ishranu jednu
- ako se dermatitis ne lei, moe doi do po jednu itaricu, i vidite kakvog efekta to
takvog slabljenja organizma, da e se ima na dermatitis.
- ako znate kako, nakon svakog obroka
pojaviti mnogo ozbiljnije infekcije. Jer uz
kono oboljenje na vaim crevima se moete uraditi proveru pulsa, da biste
javljaju oteenja koja mogu znatno da pokuali da odredite koja vrsta hrane
smanje mogunost varenja i apsorpcije uzrokuje ubrzavanje otkucaja srca. Ona
koja tako ini predstavlja problem. Videti
hranljivih sastojaka!
- injenica je da 13% ljudi sa teim odeljak Proveravanje pulsa.
nemojte
konzumirati
mlene
oblikom dermatitisa kasnije dobije i
proizvode, belo brano, prenu hranu,
kataraktu.
preraene masti, i eer. Izbegavate
antiperspirante, jer oni sadre metale.
PRIRODNI LEKOVI
Koristite pamuni donji ve. I vetaki
IZBEGAVATI
- dermatitis je zapaljensko oboljenje koe nokti mogu uzrokovati osip na koi. Uvek
koje ima tendenciju da se stalno iznova koristite beli toalet-papir, jer oni obojeni
pojavljuje. Dermatitis je zapravo alergija mogu izazvati osip. Budite sigurni da ste
pranja
odee
dobro
isprali
koja moe biti uzrokovana parfemima, nakon
kozmetkim
preparatima,
gumom, sapunicu sa nje. Smanjite unos eera i
lekovitim
kremama,
melemima, soli.
- alergija na kravlje mleko je najei
otrovnim brljanom ili kontaktom sa
legurama metala (ukljuujui nikl, uzrok dermatitisa u ranom detinjstvu. Dete
srebro i zlato). Odreena vrsta hrane moe dobiti mleko od svoje majke. Ne
moe predstavljati problem. Ako iritant i jedite hranu koja sadri sirova jaja, jer ona
dalje bude bio u stalnom kontaktu sa imaju u sebi avidin jedan protein koji se
koom, dermatitis se moe proiriti i vezuje za biotin i spreava apsorpciju istog
pogorati. Oito je da ako imate ovaj koji lei kone probleme.

TA TREBA RADITI
- nedostatak bilo kojeg vitamina B
kompleksa moe uzrokovati dermatitis.
Jo
jednu
vanu
komponentu
ine
nezaiene masne kiseline (najbolje je
svakog dana uzimati 1-2 kaiice ulja od
lanenog semena). Ako ih ne unesete u
dovoljnim koliinama, svrbee vas gde god
da dodirnete po koi. Od velikog znaaja su
i vitamin A i dovoljna koliina proteina.
Jo jedan siguran uzrok jeste nedostatak
selena.
- antioksidanti pomau da oteena koa
zaraste. Najbolji su betakarotin (12-18 mg
soka od argarepe dnevno), vitamin C
(3000 mg dnevno), vitamin E (600-800
mg dnevno) i cink (20-30 mg dnevno).
- ako elite da se ugodno oseate,
okupajte se u kupki sa ovsenom kaom.
Stavite 2 olje ovsene kae u kadu sa
mlakom vodom. ostanite unutra 20 minuta
i kada izaete, oseaete se lepo! Nemojte
se okliznuti u kadi!
- umesto sapuna stavite ovsenu kau u
neku krpu, zavijte je na oba kraja,
umoite u vodu i operite se.
- i zimi i leti odravajte relativnu
vlanost iznad 40%. Nemojte nositi
paperjastu i grubu odeu, ve meku,
olabavljenu i pamunu. Otarasite se
papernatih jastuka i igraaka, i pasa i
maaka sa dugom dlakom. Redovno
vebajte.
- nauna istraivanja su dokazala da je
sledee lekovito bilje odlino za leenje
ekcema: kamilica, ginko, koren sladia
i leska.
- pomeajte isitnjeni koren ljutia i ulje
vitamina E, pa stavite na oboleli deo. To
e ublaiti svrab.
- ulje od jagorevine i vitamin B6
(piridoksin) su pomogli maloj odojadi sa
dermatitisom.
- jo jedna korisna metoda je kupka sa
ovsenom kaom, radi ublaavanja svraba
tokom perioda reavanja glavnog uzroka.
Dve olje koloidne (isitnjene) ovsene kae
stavite u kadu. Koloidna ovsena kaa se
moe uzeti u apoteci. Nemojte se okliznuti
u kadi!
- lekovito vilje koje moe pomoi: gavez,
maslaak, crvena detelina, tahebo,
bokvica,
mijakinja,
kore
ika,
hajduka trava i listovi jagode. Moe se
piti aj napravljen od njih ili da se primeni
na oboleli deo.
- u oko pola litra kljuale vode pola sata
krkajte po jednu kaiicu korena ika,
hajduke trave i korena tavelja.
Iscedite, dodajte 450 g kokosovog ulja, i
nastavite da kuvate i meate dok se ne
stvori kaa. Koristite ovo za ekcem.
- videti i odeljke Seboreja, Osipi od
lekova i Kona oboljenja.
SEBOREJA (Seboreini dermatitis)
SIMPTOMI ljuspasti delovi koe,
najee na glavi, licu i grudima, ali mogu
biti i na drugim mestima. Moe a i ne mora
da svrbi. ine ga mala ispupenja ili mrlje.
Oboleli deo koe moe biti ukast i/ili
masan, ili suv i ljuspav. Iako se moe javiti

kod svih ljudi, najee zahvata odojad

(infantilna seboreja) i sredovene ljude.
UZROCI ovo oboljenje predstavlja
poremeaj lojnih lezda koe. U uzroke
spadaju: stres i zabrinutost, nedostaci
hranljivih sastojaka (naroito vitamina
A i bitoina), naslee, toplo vreme,
uljasta koa, akne, rozacea, psorijaza,
Parkinsonova bolest i sida.
PRIRODNI LEKOVI
- kupka sa ovsenom kaom je odlina.
Videti prethodni odeljak o ekcemu za vie
informacija.
- pre svega jedite sirovu sveu hranu, a
nemojte jesti mlene proizvode, belo
brano, okoladu, morsku hranu i bilo
ta to sadri eer ili sirova jaja.
Postite 1-2 puta meseno. Uzimajte
vitamine A, C i B kompleks. Ishrana da
bude bez glutena.
- ne koristite komercijalne masti za
seboreju, iritirajue sapune ili hemijske
ampone za kosu (kakva i veina jeste).
Koloidno srebro je korisno u ublaavanju
seboreje.
- nemojte pritiskati niti dirati kou.
- videti odeljak Ekcem iznad.
KOPRIVNjAA (Urtikarija)
SIMPTOMI moe se iznenada javiti jak
svrab. Javljaju se izdignua koe (crveni
delovi koe sa sredinom bele boje, koji
svrbe), kao i oticanje oiju. to vas tera da
se eete, te svuda po telu otiete i svrbi
vas. Jak svrab koji se javi moe nestati u
roku od nekoliko minuta, sati ili dana.
UZROCI poznata i kao koprivnjaa,
urtikarija je osip koji izaziva jak svrab i
moe da zahvati celo telo ili samo njegov
manji deo. Iako obino traje nekoliko sati,
hronina urtikarija moe trajati mesecima. I
akutni i hronini oblik ovog oboljenja moe
ponovo da se pojavi nakon ozdravljenja.
Ponekad se javlja u
angioedem oticanje
uglavnom na licu i usled
Takvo stanje moe biti
Posetite lekara.

isto vreme kad i

telesnog tkiva
alergijske reakcije.
opasno po ivot.

Ali, urtikarija moe biti i jedan od prvih

simptoma anafilaktinog oka ozbiljna i
potencijalno smrtonosna alergijska reakcija
na odreenu supstancu. Posetite lekara.
Uzrok moe biti kontakt sa koprivama,
koje isputaju otrov u kou (videti odeljak
Osip od koprive). Ali ei uzrok je neka
druga tvar: penica, mleko, jaja, okolada,
oraasti plodovi i drugi alergeni od hrane.
uzrok moe biti i neka vrsta leka, ako i ujed
ili ubod nekog insekta.
Kada se po prvi put pojavi kod odraslih
teko je ustanoviti uzrok. Manje je
zastupljena kod starijih ljudi, a ponekad
uticaja moe imati naslee.

Akutni oblik urtikarije obino nestaje bez

leenja u roku od nekoliko sati.
Koa reaguje na alergije, fizike iritacije,
stres i emocije. Posebne kone elije
poinju da lue histamin, koji uzrokuje da
unutranji krvni sudovi isputaju tenost u
najdublje delove koe.
Produkti od mesa, mleka i ivine (naroito
zamrznuta i brza hrana) est su uzrok
urtikarije. Razlog tome su hemikalije,
antibioici i hormoni koji se daju ivotinjama
koje se uzgajaju na farmi.
Oko 15-20% Amerikanaca tokom svog
ivota dobije urtikariju, uglavnom tokom
mladalakog doba.
Dodirivanje listova koprive koja ari moe
izazvati privremeni osip. videti Osip od
koprive.
Vano je prepoznati uzrok napada, da
biste ga mogli izbei ubudue.
PRIRODNI LEKOVI
MOMENTALNA POMO
- svaka alkalna supstanca bi trebalo da
pomogne kod svraba. Stavite pastu od
kalcijum-glukonata na kou ili primenite
mleko,
kalaminsku
meavinu
ili
magnezijumovo mleko.
- ublaavanje svraba pomae ovsena
kaa ili kupka sa mekinjama. Stavite 1 kg
etara u vreu od tkanine i sedite u vruu
kupku (40-41 stepena). Nemojte se
okliznuti!
- meavina kalijum-bitartrata i vode moe
da se primeni na oboleli deo.
- momentalno pomau i hladne komprese
ili prohladne kupke.

u suenom vou), tartrazin (boja za hranu i

u acetil-salicilnim kiselinama), saharoza
(vetaki zaslaiva), salicilati (zaslaivai i
prezervativi), tiamin hidrohlorid (lekovi za
kaalj), dlake od ivotinja, pljuvaka psa,
barbiturati,
rak,
listovi
eukaliptusa,
hipertireodizam,
insulin,
jod
(u
antisepticima
i
bojama),
kozmetiki
proizvodi,
trankvilizatori
i
fenacetin
(ublaiva bolova).
- u sekundarne faktore spadaju oteenja
kime, zastoj proticanja limfe, neravnotea
izmeu povrinske i duboke cirkulacije krvi
i iscrpljenost adrenalnih lezda.
- kod osetljive dece urtikariju mogu
izazvati ujedi insekata.
- jo jedan faktor je prerano odvikavanje
deteta od mleka iz majine dojke, kao i
uticaj suneve svetlosti. Urtikarija se javlja
nakon 30-minutnog izlaganja suncu.
itanjem gornjeg teksta ini se da su
glavni uzroci najee fizika reakcija na
supstancu koje telo ne moe da podnese.
ivimo u dobu hemije. Ne moemo iveti a
da ne udiemo opasne gasove.
- ne konzumirajte steroide, alkohol i
preraenu hranu.
- do staze limfe i loe cirkulacije moe
doi usled slabog funkcionisanja koe,
slabe fizike aktivnosti ili sveeg vazduha, i
slabog izluivanja. Ali, na vrhu spiska s
enalazi unos otrovnih supstanci.

ZAUSTAVITI
PONOVNU
POJAVU
KOPRIVNjAE
- pored pronalaenja uzroka hemijske
prirode, dugotrajan post se generalno
smatra najboljom metodom za suzbijanje
ponovne pojave koprivnjae. Time se telo
proiava i lake mu je da se izbori sa
hemikalijama
koje
nas
svakodnevno
napadaju. Post pomae crevima i drugim
DUGORONA REENjA probajte da organima da se izlee. Toksini e biti
pronaete uzrok ili uzroke ovog problema i izbaeni i tela i creva e ponovo poeti da
izbacite ga iz svoje ishrane i okoline.
normalno funkcioniu. Obloge za trup mogu
- evo nekoliko stvari koje mogu dovesti pojaati znojenje, a pomau i umerene
do urtikarije: stres, alergije na hranu sunane kupke.
(mleko, penica, jaja, kikiriki, koljke,
- pravilo je da svaki post ne traje due od
svinjetina, crni luk, okolada, neke vrste 1-3 dana. Ako imate viak kilograma,
voa), hlor u vodi, iscrplejnost adrenalnih preporuljiv je dui post. A ako ste mravi,
lezda i/ili kongestija jetre usled alergije, nikad ne prekoraujte tri dana; zaista je
nedostatka hlorovodonine kisleine, boja za tada jedan obrok dnevno ili jednodnevni
hranu, prezervativa, zaina, zaslaivaa, post dovoljan za slabane osobe. Post na
kolornih agenasa, alergija na lekove, stanja sokovima od argarepe, cvekle i zelenog
kiselosti,
ubodi
insekata,
hroninih povra je u tom sluaju bolji od strogog
infekcija, penicilina u mleku koje pijete, posta samo na vodi.
aspirina, kafe, alkohola i duvana.
- primenjujte i klizme tokom i nakon
- evo jo nekoliko stavri koje kod posta, dok se ne psotigne efekat suzbijanja
pojedinih ljudi izazivaju urtikariju: aspirin, koprivnjae. Odravajte dobar rad creva
antimon, ili bizmut (u razliitim legurama posle toga.
metala), antipirin ili fenacetin (ublaivai
- vane su i promene u ishrani. Obavezno
bolova),
barbiturati,
BHA
ili
BHT uzimajte dodatke u vidu vitamina A, B
(prezervativi), fenobarbital ili hloral hidrat kompleksa, B6, B12, C i kalcijuma. Moda
(sedativi), hlorpromazin i meprobamat vam uz obroke bude bila potrebna i
(trankvilizatori), fluor (produkti za zube i hlorovodonina kiselina. Ogromne koliine
fluorisana
voda),
boje
za
hranu, vitamina C (2000 mg na svaka 4 sata) kod
griseofluvin (fungicid), insulin, ekstrakt veine
ljudi
spreava
pojavu
ovog
jetre, mentol (u parfemima, okoladicama, oboljenja. Uzimajte 500 mg kvercetina 2
cigaretama), iva (plombe za zube), puta
dnevno.
On
poseduje
dobro
morfijum, penicilin, pilokarpin (lek za antihistaminsko dejstvo.
glaukom), prezervativi, prokain (anestetik
- postoji jo jedan znaajan uzrok:
poznat kao novokain), kinin (voda sa nedostatak nezasienih masnih kiselina.
kininom i lek za malariju), reserpin (lek za Najbolji izvor je ulje od lanenog semena ili
srce), sulfiti (prezervativi za hranu, naroito ulje od peninih klici. Pored toga to samo

takva ulja treba da koristitie u ishrani, ulje

od peninih klica moete i nanositi na
oboleli deo tela.
- ako koprivnjaa traje nekoliko sedmica
ili meseci, najvanije je da se pronae
uzrok problema, da bi mogao da se
eleminie.
- hronina koprivnjaa moe imati veze
sa kandidijazom.
Ako doe do ozbiljne anafilaktine
reakcije, bolesnika odmah odvedite u
bolnicu. Najbolje je ne dopustiti da doe do
takve krize. Reite problem pre nego to
koprivnjaa izazive takav hitan sluaj.
OSTALE SUGESTIJE
- primenite vru tu. Voda da bude to je
mogue vrelija. Tako se oslobaaju
antihistamini koji napadaju koprivnjau na
povrini koe.
- (jewelweed??) je odlina. Sadri loson
koji deluje protiv koprivnjae. Napravite aj
i primenite ga na oboleli deo.
- sledee lekovito bilje ima dobro
antihistaminsko dejstvo: kamilica, divlja
vranilova
trava,
bosiljak,
ehinaceja,
komora i hajduka trava.
- 6 minuta krkajte oko 250 g umbira u
oko 3,7 litara vode. stavite to u vruu
kupku, a nakon nje se isperite ajem od
kamilice, ovo deluje kod nekih ljudi.
- pijte aj od semena ika, jer je on
diaforetik, te iznutra otvara pore na koi.
Takoe ispirajte oboleli deo jakim dekoktom
2-3 puta dnevno. Primenjujte mast od
mijakinje, kao i kupku sa mijakinjom.
- za izbacivanje toksina sa koe primenite
vruu kupku sa oko pola kila sodebikarbone ili magnezijum-sulfata, koji se
dodaju u vodu.
- moe se primeniti i gel od obine aloje.
Pomae noenje lagane pamune odee.
Moda je u pitanju kandidijaza.
- dok vrue kupke izbacuju toksine, dotle
hladne kupke deluju umirujue na kou.
Istuirajte se prohladnom vodom pri prvoj
naznaci koprivnjae.
- videti i odeljak Osip od kopriva.
OSIPI IZAZVANI LEKOVIMA
SIMPTOMI brojne razliite vrste osipa.
Pojedini lie na druga oboljenja, poput
lichen planus-a i multiformnog eritema.
Ipak, kod veine se javljaju izdignua koe
po celom telu. Moe biti prisutan jak svrab i
ponekad oteano disanje. Ili se desi da
osoba kolabira i da se mora odvesti u
bolnicu.
UZROCI medicinski lekovi esto
izazivaju osip po celom telu, jer ono eli da
se brzo otarasi otrova iz njih. Zato se u
pojedinim sluajevima oni izbacuju preko
koe, dok kod drugih preko bubrega, kada
se mogu javiti oboljenja istih.
Lekovi koji najee izazivaju osip jesu
antibiotici, poput penicilina. Takvi osipi
obino se pojave nekoliko dana nakon to
je lek uzet, ali se ponekad i ne pojave dok
se ne prestane sa uzimanjem istog. Osip

moe da ne nestane sedmicama nakon to

se prestalo sa uzimanjem leka.
PRIRODNI ELKOVI
- ako dobijete osip odmah nakon to ste
uzeli lek, lekar e vam rei da odmah
prestanete sa uzimanjem tog leka. Mogue
je da je uzrok uzimanje dva ili vie
medicinska leka istovremeno, ili se uzimaju
rekreacioni lekovi.
- obavestite svog lekara o svojim
problemima sa odreenim lekovima. Ako
neki lek kod vas izaziva ozbiljne fizike
probleme, mogli biste na sebi da imate
nekakvu etiketu o upozorenju za taj lek.
- videti i odeljak Multiformni eritem.
IMPETIGO
Ektima)

(Impetigo

Contagiosa,

SIMPTOMI I UZROCI posekotine,

poderotine, ujedi i ubodi insekata stvaraju
slobodan prolaz bakterijama. Pojavljuje se
crvenilo uz otok koji lii na plik. Tenost je
boje slame. Ako se ne ee, oteenje
nestaje u roku od 4-6 dana, i formira se
korica boje meda koja polako zarasta. Koa
ispod moe da izgubi svoju boju i da
mesecima
ostane
bleda.
eanjem
uglavnom dolazi do veih oteenja koe i
infekcija se iri. Najee se javlja na licu,
pa na akama i rukama, i na kraju na
stopalima i nogama.
Impetigo je kono oboljenje koje izaziva
streptokoka. Najvie se javlja kod dece
(naroito one uzrasta 2-8 godina i
neuhranjene dece), i to tokom letnjih
meseci. Ljudi iz siromanijih drutvenih
slojeva koji ive zbijeni na jednom mestu
imaju najvie ansi da se zaraze. Imeptigo
se mora shvatiti ozbiljno. Ako se zanemari,
moe izazvati ireve, ulcere i druge
komplikacije na koi. Ako se ne lei moe
doi do infekcije dubljih delova koe.
PRIRODNI LEKOVI
- impetigo je zapravo jedan od prvih
znakova slabosti imunog sistema, koji
dozvoljava na se na koi razvijaju
organizmi, to jest, neko oboljenje. Stoga se
imuni sistem mora ojaati.
- potrebna je pravilna ishrana, kao i
odgovarajui higijenskiuslovi ivota.
- kod nekih alergije na hranu (poput
mleka,
penice,
soje)
ili
kontaktni
dermatitis (deterdenti na odei) slabe
imuni sistem, omoguavajui nastanak
impetiga.
- neophodna je stroga higijena radi
spreavanja prenosa infekcije na druge
delova tela ili druge ljude.
- vitamin A je neophodan za zdravu kou.
Dajte detetu dovoljno multivitaminskog
dodatka. Uzmite vitamin C zbog rada creva.
- primenite na oboleli deo bornu kiselinu i
lekovito bilje poput gaveza, ljutia ili
ehinaceje.
- nanesite ulje od belog luka isceen iz
kapsule.
- korisno je da se svakoga dana kupate u
vodi sa sapunicom, na svaka 4 sata. Kod
teih sluajeva moda je potrebna malo
slanija voda ili primena hidrogen-peroksida

(3 dela vode na 1 deo troprocentnog

peroksida).
Na
korice
primenjujte
potopljene ili tople komprese.
- otklanjanje korice doprinosi brem
zaleenju. Za teko otklonive kraste moda
bude bio potreban rastvor sa jednom
kaiicom izbeljivaa u jednom litru vode.
mala koliina deterdenta za pranje sudova
kada se doda u ovaj rastvor pomoi e mu
da prodre bolje.
- nakon otklanjanja korica, primenite
naizmeninu kompresu: vrua kompresa
(43-46 stepeni) tokom 3 minuta, pa hladna
kompresa isceena iz ledene vode tokom
30 sekundi, i tako se svaki put menja po 5
puta. Preko noi se moe drati kana
obloga sa ugljem.
- koristite papirne, a ne platnene
maramice. Svako treba da ima sopstvene
pekire. esto perite ruke. Dok infekcija
traje, neka vam nokti budu kratki i isti.
Svakodnevno menjajte navlaku za jastuk i
posteljinu, i kuvajte ih sve 10 minuta. Ako
je mogue, dete izolujte.
- od pomoi su izlaganje vazduhu i suncu,
ali nemojte plivati.
- ako se impetigo pojavi na glavi, skratitei
kosu da bi se mogao leiti.
- videti i odeljak Kona oboljenja.
HERPES ZOSTER
SIMPTOMI otar bol sa peckanjem du
nervnog puta na nekom mestu u telu, koji
traje 3-4 dana. Nekoliko dana kasnije se
pojavljuju jarko crveni plikovi na mestu gde
je bio bol. Ti plikovi su veoma bolni i mnogo
svrbe. Kasnije ispupenja prelaze u plikove,
potamnjuju i stvara se korica. Ovo nije
obian osip, ve viruna infekcija nerava.
Najee se javlja na koi abdomena, ispod
rebara i iznad pupka, ali moe i na bilo kom
drugom delu tela, it o kod ljudi starijih od
50 godina.
Pazite ako se herpes zoster pojavi u
blizini oka! Ronjaa se moe inficirati i
moe doi do slepila. Bilo bi dobro da u
takvom sluaju odete kod specijaliste za
oko.
UZROCI

infekciju
ine
okrugle
nagomilane takice od virusa koji izaziva i
ovije boginje kod dece. Ali, kod odraslih
izaziva mnogo opasnu infekciju.
ta je uzrok napada virusa? Poznato je da
uzrok mogu biti otrovne supstance u hrani,
metali, lekovi i druge toskine sustance.
Recimo, rizik se poveava uzimanjem
lekova protiv raka. Sve to slabi imuni
sistem moe dovesti do ovog oboljenja.
Jednom kada se pojavi, bolovi mogu trajati
mesecima ili godinama. Zato je bolje
spreiti napad.
Posebna napomena: Industrija lekova
podstie obaveznu vakcinaciju dece protiv
ovijih boginja. To je opasan in i ne treba
se
njemu
podvrgnuti!
Morate
se
suprotstaviti tome! Ovije boginje u
detinjstvu
ne
predstavljaju
nikakvu
oapsnost, a time se i moete zatiti od
herpes zostera u odraslom dobu. Ali ako se

dete vakcinie protiv ovijih boginja (to

znai da ih nee dobiti), daleko su vee
anse da ima herpes zoster kada odraste
(videti knjigu ovog autora Vaccination
Crisis za vie informacija, i o nainima da
se izbegne vakcinacija dece. opis je dat na
kraju ove enciklopedije).
PRIRODNI LEKOVI
- ogromne koliine vitamina C (1000 mg
3 puta dnevno, i 200 mg 5-6 puta dnevno),
rutin i vitamini B kompleksa. Pored toga,
uzimajte vitamin F, aklcijum i lecitin.
Aminokiselina lizin moe pomoi kod
spreavanja herpes virusa da se proiri.
Ishrana mora da se sastoji od sveeg voa i
povra, pivskog kvasca, braon pirina i
celih zrna itarica. Obavezno jedite
dovoljne koliine proteina (mahunarke i
oraasti plodovi).
- primenite neto ili sve do sledeih
stvari: ulje od ajnog drveta sa bokvicom,
kalaminom
ili
drugom
kalcijumskom
smesom. Kalcijum uvek godi koi sa
osipom. Nanesite ulje vitamina E iz kapsule
na oboleli deo. Uzimajte 500 mg lizina 2
puta dnevno.
- umoite oblogu u hladnu vodu i
nanesite je. to hladnija, to bolja.
Izbegavajte sve to e doneti vrelinu vaoj
koi sa plikovima.
- svaki dan stavljajte jabukovo sire.
Vrue kupke 2-3 puta sedmino, kao i
kupka sa skrobom (jedna olja kukuruznog
skroba ili koloidne ovsene kae u kadu sa
vruom vodom; ova ovsena kaa se moe
kupiti u apoteci). Nemojte se okliznuti u
kadi!
- esto praznite creva. Lagana hrana i
post na povru e takoe pomoi da se telo
proisti i ojaa. Nosite samo pamunu
odeu dok traje oboljenje.
- potapkajte inficirani deo tela hidrogenperoksidom, da biste ga oistili. Ako je bol
prisutan i nakon to plikovi nestanu, stavite
led.
- primena aleve paprike blokira nervne
signale za bol koji se nalaze odmah ispod
koe. Ova metoda funkcionie tako dobro
da ju je FDA odobrila za sastojak
komercijalnih krema.
- primena sladia kod nekih ljudi
neutralie bol i zapaljenje u roku od 3 dana.
Pijte blag aj i primenjujte jak na oboleli
deo.
- izbegavajte promaju. Po malo izlaite
suncu oboleli deo. Kada se kupate, plikove
neno perite i nemojte ih dirati ili eati.
- upozorenje: ako se herpes zoster pojavi
na elu, vrhu nosa ili blizu oiju, konsultujte
se sa oftalmologom, jer takvi sluajevi
mogu dovesti do slepila.
- videti i odeljak Kona oboljenja.
PSORIJAZA
SIMPTOMI - srebrnasti, ljuspasti belezi ili
crvenilo, na glavi, rukama, nogama,
kolenima, laktovima, uima i leima.
Smenjuju se periodi zapaljenskih reakcija i
trenutnog olakanja. Najvie se javlja
tokom zimskih meseci, a ponekad su
potrebni meseci ili godine da nestane. Kod
nekih starenje pozitivno utie, kod drugih

negativno. Najuestalije se javlja kod ljudi

uzrasta izmeu 15 i 25 godina. Nije zarazno
oboljenje. Najvie napada ljude sa belom
bojom koe.
UZROCI ini se da se kone elije
ponaaju van svake kontrole. Umesto koa
da se obnavlja na svakih 28-30 dana, nove
elije dostiu gronji sloj koe za 3 dana.
Tako se stvaraju izdignuti delovi koe,
dermatoze, koji su crvene boje i esto
svrbe. elije se razvijaju i umiru. Ali zbog
toga to prevelik broj elija tako ini, one
imaju izdignut, srebrnast izgled.
Psorijaza
moe
imati
veze
sa
konzumiranjem pogrenih vrsta masti.
Napadi su povezani i sa stresom,
bolestima,
hirurkom
intervencijom,
posekotinama,
odreenim
virusnim
i
bakterijskim infekcijama, opekotinama od
sunca, otrovnim brljanom ili otrovnim
hrastom. Isto ine i lekovi poput hlorokina,
litijuma i betablokera. Nemojte konzumirati
steroide, alkohol i preraenu hranu. Moda
je ovde umean i faktor naslea. Prethodna
imunizacija se pokazala kao uzrok ovog
oboljenja kod pojedinih ljudi. razliiti
emdicinski lekovi koji se preporuju protiv
psorijaze
imaju
potencijalno
opasne
neeljene efekte.
Ne postoji garancija da se moete
potpuno otarasiti psorijaze. Nemojte pak
gubiti vreme na razmiljanju o tom
problemu, jer onda moe doi do stresa koji
e samo pogorati stanje.
PRIRODNI LEKOVI
- poveano konzumiranje ivotinjskih
proteina
moe
da
uzrokuje
irenje
psorijaze, dok smanjenje konzumiranja istih
ima suprotan efekat. Razmislite o tome da
postanete vegetarijanac. Problem mogu biti
i sokovi od limuna.
poto je psorijaza metaboliko
oboljenje, dobar nain da se zapone
leenje jeste proiavajui post sa
sokovima, 2-3 puta tokom prve sedmice.
Post se moe ponoviti nakon 4 sedmice. U
meuvremenu treba biti na izuzetno
hranljivoj dijeti. Svu nezdravu hranu treba
odbaciti. Proverite i odbacite hranu na koju
ste alergini. uvajte se mleka i penice.
Bilo bi dobro ne konzumirati ih 6 meseci.
Ishrana neka vam bude od 50% sirove
hrane, sa dosta voa i povra. Jedite cela
zrna itarica, mahunarke i oraaste
plodove.
- ne konzumirajte masti (puter, mleko,
krem, jaja, meso), preraenu hranu, belo
brano, eer i voe iz porodice citrusa.
Mleko, sir, jaja, meso i ivina sadre
arahonsku kiselinu koja uzrokuje da kona
oteenja psorijaze postanu crvena i
oteena. Ulje od jagorevine (1 kapsula 3
puta dnevno) ima suprotan efekat od ove
kiseline. Ulja uzimajte iz prirodne hrane,
poput lanenog semena, susama i soje. Ulje
od lanenog semena sadri jednu supstancu
koja ublaava psorijazu. Svakog dana
tokom 2 meseca uzimajte 3-4 kaiice zrna
lecitina.
- vitamini A, B, C i D pomau koi i
ublaavaju psorijazu. Vani su i kalcijum,
magnezijum i cink.

- samo ljuspe i koni ostaci smeju da se

otklone. Poto je koa kod psorijaze suva,
moete na nju naneti vazalin ili biljno uje.
- smanjite kilau ako imate viak
kilograma, jer je to mnogima pomoglo kod
psorijaze.
- jak stres moe da pogora stanje.
probajte da povratite smiren i pozitivan
pogled na svet. Psorijaza se obino
pogorava kad imate neku infekciju pored
nje.
- izlaganje suncu ili uljtraljubiastim
zracima smanjuje ljuspanje i crvenilo. Uz
redovno izlaganje sunevoj svetlosti 95%
obolelih od psorijaze poboljaju svoje
stanje. ali, imajte na umu da preterano
izlaganje ultraljuiastom svetlu izaziva rak
koe. Suneva svetlost zasigurno pomae
veini.
- nije loe razmisliti o tome da se
preselite u predeo sa toplijom klimom, jer
se stanje naroito pogorava tokom zime.
Ako ivite u mestu sa hladnijom klimom,
tokom zime odravajte veu vlanost u
kui.
- plivanje u okeanu blagotvorno deluje na
psorijazu. Kupanje u zagrejanoj kupki je
takoe dobro, ali moe da pojaa svrab.
Nekoliko puta dnevno na oboleli deo
nanosite morsku vodu. redovno kupanje u
okeanu, uz sunevu svetlost, znatno
ublauje psorijazu. (Zamena: 0,5-2 kg
morske soli (iz rodavnice zdrave hrane) se
rastvori u vodi za kupanje. Ako iamte jo
jednu kadu, moete da ostavite vodu u nju
i da se u njoj kupate povremeno (ako
psotoji nain da je zagrejete)).
- krema koja sadri kapsikum (aktivni
sastojak aleve paprike) smanjuje i ljuspanje
i crvenilo, ali moe da izazove peckanje,
arenje i svrab. Ova hemikalija ublaava
bol delovanjem na sanzitivne nerve. Prvih
nekoliko puta moe biti peckanja, ali se
posle toga smanjuje.
- primenite kremu sa vitaminom D3
- meavina mleka iz semena kalja,
korena maslaka, korena mahonije, tavelja
i belog luka (pomeanih u aju) uglavnom
neutralie psorijazu u roku od 1-3 meseca.
- anelika sadri psoralene, koji deluju
protiv psorijaze. Napravite aj od nje i pijte.
Psoralene sadre i: argarepa, celer,
maslina, komora i pakanat.
- namaite zgnjeeni avokado na obolele
delove tela. Ima umirujue dejstvo. U
Evropi se koristi kamilica za leenje
psorijaze, ekcema, i koe koja je suva i
ljuspasta. Primenite je spolja (ova lekovita
biljka spada u proodicu ambrozija, tako da
moe izazvati reakcije kod vas).
- sladi sadri glicirizinsku kiselinu koja
ima bolje dejstvo od hidrokortizona, koji se
koristi za leenje psorijaze i ekcema.
Primenite ga direktno na oboleli deo.
(Sarsaparilla??) sadri saponine koji se
vezuju za endotoksine i lee psorijazu.
- za ublaavanje svraba, ubacite nekoliko
punih aka ovsene kae u toplu kupku ili
privrstite na gazu, kako biste spreili da
lepljiva kaa zaepi kanale.
- napravite jak dekokt od po 250 ml soka
od crnog lika i glicerina, i oko jednog litra
semena ika. Pomeajte, stavite na
oblogu, nanesite na oboleli deo, pokrijte
plastinim materijalom i zalepite trakom.
Menjajte oblogu 2-3 puta dnevno. Takoe,

pijte i 1 kaiicu istog 3-4 puta dnevno, dok

psorijaza ne proe.
Dr Don Pagano je 30 godina proveo
uspeno leei ljude od psorijaze. On kae
da je psorijaza uzrokovana (leaky gut
syndrome??), ime je toksinom materijalu
omogueno da proe kroz zidove creva sa
kiselom sredinom. Evo njegove formule:
Pijte 6-8 aa vode dnevno. Dva puta
dnevno jedite izdinstane masline, jabuke,
suvo groe, kajsije, kruke, breskve i suve
ljive. Uz pomo njih e se oistiti creva.
Umereno vebajte napolju 30-40 minuta
dnevno. Istrljajte ricinusovo ulje na deblja
kona oteenja, a primenite meavinu
maslinovog i ulja od kikirikija na tanja.
Prestanite sa upotrebom svih vrsta
antiperspiranata, jer oni blokiraju normalno
izluivanje znoja.
Tada e vea koliina toksina biti
izbaena iz tela, to e prouzrokovati
peckanje i svrab. Spremite mlaku kupku sa
jednom oljom jabukovog sireta (ako koa
nije oteena usled eanja), 2/3 olje
isitnjenog ovasa i 1/3 olje kukuruznog
skroba. Moete dodati i oko pola kila sodebikarbone. Kupajte se u tome 15-20 minuta
dnevno, kako biste umirili nervne zavretke
na jedan izvanredan nain.
Oko 70-80% ishrane treba da ine voe i
povre, ukljuujui dosta zelenog lisnatog
povra. Crevima znatno pomae vea
koliina vlakana. Ne konzumirajte meso,
koljke, puter, margarin ili hidrogenizovane
masti (iz veine preraenih namirnica), kao
ni bilo ta iz porodice velebilja (paradajz,
krompir, patlidan, biber, paprika, duvan),
ukljuujui keap, picu, itd. Ne jedite ni
preraenu, dimljenu, prenu i rafinisanu
hranu, kao ni turiju. Nikakvu preraenu
hranu sa kokosovim ili palminim uljem. Bez
slatkia, okoladica, kolaa i pita. Svakog
dana uzimajte 4-6 kaiica ulja od lanenog
semena.
Omega-3-kiseline
u
njemu
pomau u leenju creva.
Unutranji deo creva proistite brestom.
Tri puta dnevno, 5 dana sedmino uzimajte
po jednu kaiicu zrnastog lecitina.
Dodajte pola kaiice isitnjenog bresta u
jednu olju tople vode. Neka se krka tako
15 minuta, i potom popijte. Nemojte jesti
sledeih 30 minuta. Pijte ovo sledeih 10
dana, a posle toga svaki drugi dan, dok
psorijaza ne proe. I uti afran pomae u
proiavanju creva, poto izbacuje toksine
iz jetre i bubrega. Sipajte kljualu vodu u
olju sa kaiice afrana, i neka stoji tako
15 minuta. Pijte to 5 dana sedmino dok ne
proe
psorijaza.
Prestanite
sa
konzumiranjem ako budete stalno mokrili i
ako budete imali problema sa beikom.
- videti i odeljak Kona oboljenja"
ERIZIPEL
SIMPTOMI crvenilo, odsustvo boje,
plikovi i otok, najee na licu, uz jaku
groznicu i druge simptome akutnih

oboljenja. Koa je jarko crvena ili ruiasta,

i izgleda sjajna. Javlja se i peckanje i svrab.
Postoji jasna granica izmeu oboleog i
zdravog tkiva. mogu se pojaviti i plikovi.
Oteeni deo je vrst i vru. ak i kod
sluajeva koji nisu previe opasni esto
dolazi do oticanja lica. Oi su zatvorene, a
usne i ui zadebljale i pod groznicom.
UZROCI erizipel je opasan, a kod beba,
starijih ljudi i ena koje tek to su rodile
bebu, moe biti smrtonosan. Moe izazvati
pobaaj kod trudnica. Oito je da je erizipel
veoma opasna bolest.
PRIRODNI LEKOVI
ODMAH PRIMENITI treba da pozovete
lekara. Ako ga pozovete, dok ne doe, na
obolelle delove tela pacijenta stavite kese
sa ledom ili ledene komprese (20 minuta se
dre, pa 10 minuta odmara). Hladne
komprese na glavu ublauju glavobolju.
DRUGE VRSTE POMOI
- primenite program proiavanja tela uz
pomo posta na sokovima od voa i povra,
uz oprezno uzimanje hranljive dijete.
- pored tene dijete, mora da se pije
najmanje 3 litra vode dnevno.
- pazite se zatvora. Creva treba da se
prazne 3 puta na dan, ili se primenjuje
klizma.
- ne perite se sapunom i vodom. koristite
samo rastvor borne kiseline.
- u korisno lekovtio bilje spada: bokvica,
tavelj, mijakinja, koren ika, kamilica,
divizma i hajduka trava. Stavite bilje u
litar kljuale vode. Potopite krpu u
prohladnu vodu i neno dodirujte obolele
delove, ali nemojte trljati. I aj od
mijakinje je odlian. Stavite jednu kaiicu
na pola litra kljuale vode.
- jo jedno dobro sredstvo za pranje koe
jeste meavina jednakih delova smole od
smirne, ehinaceje, leske i ljutia. Pomeajte
i stavite jednu kaiicu u pola litra kljuale
vode. neka se krka pola sata, potom
iscedite i primenite preko pamunog
materijala.
- hladna kana obloga sa brusnicom
ublaava
peckanje.
Neno
primenite
rastvor od limunovog soka i vode u
srazmeri 50:50.
pokrijte
oboleli
deo
izrendanim
krompirom. Sloj treba da bude debeo oko
0,5 cm. Kada se osui, sklonite ga i stavite
novi.
PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
ERIZIPEL I NjEGOVE KOMPLIKACIJE za
vie
informacija
videti
odeljak
o
hidroterapiji.
GENERALNA PRIMENA hladna frikcija
ili trljanje vlanim pekirom na svaka 3
sata.
LOKALNO
ZAPALjENjE I IRENjE
OBOLjENjA hladna kompresa tokom
ranih faza bolesti, koja se menja pre nego
to se ugreje. Posle toga se daje u reim
intervalima. Izbegavajte kese sa ledom i
ledene komprese koje poveavaju rizik od
otpadanje jednog dela tkiva. fomentacije

tokom 2-5 minuta na svaka 2 sata. Ledeni

okovratnik kada oboli koa na glavi ili licu.

okruene
bojom.

GROZNICA

graduativna
kupka,
dugotrajna neutralna kupka, rashlaujua
klizma, rashlaujua metoda sa vlanim
ebetom.

UZROCI koa vie ne proizvodi

melanin, pigment za tamne boje. Najee
se deava kod ljudi koji imaju problema sa
tiroidnom lezdom. Moe se javiti i
prerano seda ili bela kosa. Sve to ukazuje
na nedostatak vitamina B kompleksa.

STALNA DRHTAVICA suva obloga i

konzumiranje tople vode.
POVRAANjE kesa sa eldom preko
stomaka, primena tople i hladne obloge na
trup.

delovima

koe

sa

tamnijom

Kada je leenje efikasno, pojavljuju je

takice pigmenta u sredini belih fleka koje
se vremenom ispune. Ipak, malo je
sluajeva kod kojih je skroz povraena boja
koe. Vitiligo se teko pobeuje.

PERIKARDITIS,
ENDOKARDITIS

PRIRODNI LEKOVI
fomentacija na predeo srca tokom 30
- dodaci vitamina B kompleksa, uz
sekundi, posle koje sledi kompresa na
predeo srca, sa temperaturom od 16 naglasak na dve vrste B vitamina:
paraaminobenzonsku kiselinu (PABA, 100
stepeni; menja se na svakih pola sata.
mg 4 puta dnevno, ali ne vie od 400 mg
GENERALNA PRIMENA tokom rane dnevno) i pantotensku kiselinu. Moda
faze bolesti kada se javlja blago crvenilo i budu potrebne i injekcije PABA-e. Takoe
dok
se
zapaljenje
iri,
primenite uzimajte i hlorovodoninu kiselinu ako
rashlaujue obloge, koje se menjaju na bude bilo potrebno. Drugi korisni nutritienti
svakih nekoliko minuta (3-5 minuta), su vitamin A, B kompleks, magnezijum,
onoliko esto koliko je potrebno da se cink i bakar.
- jedno istraivanje je pokazalo da je
fomentacija ugreje. Primenite i fomentaciju
koja nije previe vrua na svakih 1-2 sata, koliina folne kiseline i vitamina B12
kako biste spreili preterano rashalivanje. niska kod ljudi sa ovom boleu. Velike
Kada oboleli delovi tela postanu blago doze folne kiseline (1-10 mg dnevno) i B12
crveni i kada doe do njenog naglog irenja (1000 mikrograma na svake 2 sedmice)
po telu, primenite zagrevanu kompresu, dovele su do poveane pigmentacije
menjajui je svakih 15-30 minuta. Trajanje (normalne boje koe) u roku od 8 meseci.
- i aminokiselina L-fenilalanin (50 mg po
se
produava
srazmerno
povlaenju
kilogramu telesne mase), zajedno sa
groznicei zapaljenja.
terapijom ultraljubiastih zraka, znatno
Ako postoji bilo koji od navedenih pomae, naroito kod dece. ali, nemojte
problema, videti i odeljke o: miokarditisu, koristiti UV lampe i solarijume!
- mnogima sa vitiligom nedostaje
artritisu, akutnom nefritisu, delirijumu.
stomane hlorovodonine kiseline. Ako
je prisutno peckanje, nemojte je vie
uzimati (pri normalnom stanju, u stomaku
KERATOZA (Ajkulina koa)
se proizvodi onoliko hlorovodonine kiseline
koliko je ima u 20 tableta od 650 mg. Ali
SIMPTOMI - gruba najeena koa na niko ne sme da uzima vie od 650 mg.
laktovima, leima, rukama, bedrima i Nemojte uzimati hlorovodoninu kiselinu
zadnjici. Na dodir se osea kao da je ako imate goruicu.
mirgla.
- samo se za dve lekovite biljke zna da
pomau kod leukodermije: najbolja je
UZROCI gomilanje tvrdog granularnog (khella??) (Amni visnaga). Njen aktivni
loja i keratina koji zaepljuju folikule dlaka. sastojak stimulie repigmentaciju koe.
Mnogi lekari tvrde da je ovo normalno Uzimajte 120-160 mg dnevno, ali budite
stanje,
ali
ono
zapravo
predstavlja oprezni, jer postoje i sporedni efekti
nedostatak vitamina A i cinka.
(munina, nesanica). Druga lekovita biljka
jeste kantarion. On pojaava reakciju koe
na sunevu svetlost, te tako se produkuje
PRIRODNI LEKOVI
- uzimajte dodatke vitamina A; trebalo boja na njoj. Ne koristiite ovu biljku tokom
bi 25000 jedinica dnevno. Ipak, imajte na trudnoe i dojenja.
- nemojte konzumirati sir, kvasac,
umu da vitamina A moe biti opasan. Poto
je rastvorljiv u masti, ovaj vitamin se lako vino i ukiseljenu haringu.
skladiti u telu. Nikad ne uzimajte preko
30000 jedinica dnevno, i uzimajte samo
tokom ogranienog vremenskog perioda.
CELULITIS
- uzimajte 15 mg cinka 3 puta dnenvo, 5
mg esencijalnih masnih kiselina 3 puta
SIMPTOMI ovo je bakterijska infekcija
dnevno.
koe i potkonog tkiva, koja uzrokuje
crvenilo, otok, bol i osetljivost.
LEUKODERMIJA (Vitiligo)
SIMPTOMI - gubitak boje koe, naroito
kod ljudi sa crnom koom ili tamnom puti.
Kod Evropljana se slabije uoavaju.
Uglavnom se javljaju se bele fleke koje su

UZROCI deo koe i potkonog tkiva se

inficira u kontaktu sa bakterijom koja je
ula
kroz
neku
malu,
verovatno
neprimetnu, ranu. Infekcija izaziva crvenilo
bol i otok, i najee napada noge. Kada se
pojavi na glavi, predstavlja nelokalizovano

zapaljenje bez gnojenja. Simptomi se

psotepeno pojavljuju tokom nekoliko sati.

- 3 puta dnevno uzimajte 500-1000 mg

vitamina C, 400-800 IJ vitamina E i 1-2
kaiice ulja od lanenog semena.
- u ishrani neka bude to manje masti.
Posebno su stariji ljudi izloeni riziku od
celulitisa, jer veina njih ima slabu Nemojte jesti meso i ribu, rafinisane vrste
cirkulaciju, koja dovodi do edema i ulcera eera i skroba, kao ni biljke iz
na nogama. Tako se poveava rizik od porodice pomonica (patlidan, paradajz,
infekcije. U ostale koji lako mogu dobiti paprika, duvan).
celulitis spadaju narkomani i dijabetiari.
- izbegavajte pilule za kontrolu
Neleeni celulitis moe izazvati septikemiju raanja,
kortikosteroide,
penicilin,
jednu opasnu infekciju krvi. Do celulitisa alergenske
kozmetike
proizvode,
moe doi ako imate stalne probleme sa ultraljubiaste zrake. Sve od navedenog
cirkulacijom ili imunim sistemom.
moe uzrokovati pojavu lupusa. Izbegavajte
fluorescentno svetlo, jer ono pogorava
simptome lupusa. Odbacite
alkohol,
PRIRODNI LEKOVI
- ako je inficirana noga, treba je drati kofein i eer.
- u korisno lekovito bilje spadaju crvena
izdignutom, da bi se ublailo oticanje.
tahebo
i
hrizantema.
- primenjuje se lekovito bilje na kou, da detelina,
enmojte
koristiti
tokom
bi se otklonile neistoe. Za izbacivanje Hrozantemu
vika tenosti i proiavanje krvi, koriste trudnoe. aj od korena sladia moe da
se interno. Moe se koristiti maslaak, koji ublai simptome lupusa. On je bolji od
poboljava funkciju jetre i spreava imunodepresivnih lekova, poput steroida.
unutranje trovanje. Napravite infuziju od Ali, ako se previe koristi, sladi moe da
povisi krvni pritisak.
sveeg soka listova i korena.
- infuzija od listova i/ili pupoljaka bele
breze takoe otklanja neistoe koe. Od
AKTININA KERATOZA
dekokta rizoma i bodljikave veprine
(Ruscus aculeatus) napravite losion ili
kompresu. To e osveiti tkiva, podstai
SIMPTOMI take koje su suve, crvene i
vensku cirkulaciju i ublaiti celulitis.
ljuspaste. Najee se javljaju na licu, vratu
i gornjem delu ake.
LUPUS
VULGARIS
(Lokalna
tuberkuloza koe, Eritemski lupus)
SIMPTOMI oboljevaju zglobovi i krvni
sudovi, te se javljaju simptomi kao kod
artritisa. Dolazi do zapaljenja bubrega i
limfnih vorova, a kod teih sluajeva, i do
degeneracije srca, mozga i centralnog
nervnog sistema. Mogu oboleti bubrezi i
koa.
UZROCI lupus je tiian primer
autoimune bolesti kod koje telesni imuni
stsem napda sopstveno vezivno tkivo.
Devet puta vie je zastupljen kod ena
nego kod mukaraca, i postaje opasan po
ivot kada obole i bubrezi. Re lupus
znai vuk, jer kod nekih ljudi izaziva
poseban izgled koe na obrazima i nosu.
Konvencionalna medicina ne zna ta da
radi sa ovom boleu. Ali zato prirodni
lekovi mogu pomoi da se obnovi imuni
sistem. Oni koji ih primenjuju mogu se
oseati gore tokom 1-2 meseca, dok se
toksini ne izbace iz tela.

UZROCI to su oteenja koja nastaju

zbog viegodinjeg preteranog izlaganja
suncu. Mogu izgledati poput starakih
pegi, ali je u pitanju aktinina (solarna)
keratoza. Te pege mogu biti prekancerozne.
Zapravo, one postaju maligne u oko 25%
sluajeva. Kasnije mogu postati tvrde na
dodir i sivkaste ili braon boje.
PRIRODNI LEKOVI
PREVENCIJA ishrana sa malo masti
smanjuje rizik od aktinine keratoze. Ljudi
ija ishrana sadri samo 21% masti imaju 5
puta manje rizika da obole od onih koji jedu
mnogo masti.
SKLERODERMA
SIMPTOMI I UZROCI zadebljavanje i
otvrdnjavanje
vezivnog
tkiva
koe,
zglobova i unutranjih organa. To je redak
autoimuni poremeaj, vie karakteristian
za stanovnike Afrike. Koa na prstima i
akama se moe zadebljati, oteknuti ili se
skupiti. Bolest se naziva i multipl skleroza
(objanjena u kasnijem poglavlju).

PRIRODNI LEKOVI
pratite
program
proiavanja
PRIRODNI LEKOVI vidite poetni
preporuen kod artritisa.
odeljak o ishrani, vitaminima i kineralima.
- pijte oko 1,5 litra vode dnevno. Svea
hrana treba da ini 60-75% vae ishrane.
Svakog dana jedite kalijumsku orbu (od
-TREI ODELjAKdebelih krompirovih ljuski), tokom mesec
dana, zatim svaki drugi dan tokom
1 EKSTREMITETI (i Klaudikacija)
sledeeg meseca, i na kraju, jednom
sedmino tokom treeg meseca. Svakog
UTRNULOST UDOVA
dana pijte 1-2 ae soka od obine aloje,
kao i 4 kaiice ulja od lanenog semena.
Uzimajte tablete lucerke, zbog vlakana i
SIMPTOMI gubi se oseaj dodira na
dodatnih minerala. Jedite beli luk, kao i nonim i runim prstima, rukama i nogama.
ananas, da biste ublaili zapaljenje.
Koristite antialergijske sapune.

UZROCI

pored
teih
nervnih
poremeaja, ovo privremeno stanje moe
se javiti usled stezanja nerva ili dotoka krvi
koja vodi do odreenog ekstremiteta.
Ipak, moe biti i znak neeg opasnijeg.
Ako ovaj problem ne nestane ubrzo,
proverite listu poremeaja pod naslovom
Paraliza u devetom odeljku (Neuromentalni poremeaji) ili zovite svog
lekara.

neinfektivna gangrena. Tkivo tada utrne,

nema kiseonika i odumire. Ako se na vreme
pone, moe se izleiti. (Vlana gangrena
je drugaija. Posledica je inficirane rane
koja spreava izbacivanje vode i liava taj
deo tela od ksieonika i krvi. Za to je
potreban drugaiji vid leenja. Posetite
lekara.)

PRIRODNI LEKOVI
KADA STE NAPOLjU
- da bi se ruke zagrejele, treba da se
PRIRODNI LEKOVI
stave ispod pazuha. Treba i da se
- izbegavajte tesnu odeu i nezgodne sklupa, kako bi se toplota zadrala. Ne
sme se biti na vetru i ne sme se
poloaje tela.
- pobrinite se da unesete dovoljne omokriti. Ne sme da se ni pije ni pui,
koliine
vitamina
B
kompleksa, jer tako se spreava cirkulacija krvi u
ekstremitetima. A alkohol jo prua laan
ukljuujui vitamin B6.
- hidroterapijska metoda korisna za oseaj toplote, dok je zapravo odbacuje.
- ako ste napolju, treba ostati u kolima
utrnule, golicave none prste je lena
fomentacija, zajedno sa kvaenjem ili kamionu, dok ne stigne pomo. Ne
vruom ili vruom i hladnom vodom po sme da se skida obua, dok uslovi ne
budu bezbedni za tako neto. Stopala su
udovima.
moda otekla, pa posle obua ne moe
ponovo da se obuje. Ako je potrebno due
vreme hodanja do bezbednog mesta,
HLADNI UDOVI
nemojte ugrejavati stopala dok ne stignete
tamo.
SIMPTOMI ake i stopala su esto ili
- nemojte trljati led na oboleli deo!
uvek hladne.
Tako se samo jo vie izvlai toplota. U
poetku,
moete
trljati
oblogom
PRIRODNI LEKOVI
umoenu u hladnu vodu ili sneg.
- dobro se obucite kada je hladno.
- odmah idite u neku toplu prostoriju.
Savremeni
trendovi
oblaenja
esto
podrazumevaju neprikladno odevanje ruku
LEENjE NA POETKU
i nogu. Zato se dotok krvi povlai iz udova i
- pokrijte pacijenta neim toplim u
ide ka trupu. Ovakva loa cirkulacija moe toploj prostoriji, da bi se promrzline
dovesti do oboljenja u grudima, crevima i postepeno ugrejale.
abdominalnim organima.
- nastavite oprezno! Zagrevanje treba da
- da li na ispravan nain ishranjujete se radu polako! Brzo zagrevanje iri krvne
svoje nerve? Uzmite dodatke vitamina B sudove blizu koe, jo vie sniava krvni
kompleksa, ukljuujui niacin i B2. pritisak i alje vie hladne krvi u ostatak
uzimajte i ribonukleinsku kiselinu.
tela.to je pre mogue stavite pacijenta u
- moda vam je oslabljena funkcija kadu sa malko toplom vodom (37-43
tiroidne
lezde.
Videti
odeljak stepeni). Poto je oboleli deo utrnuo, nee
Hipotireodizam.
osetiti toplotu.
- ako vam akama i/ili stopalima
- ne primenjujte viu temperaturu od
iznenada postane hladno, i ponu da bele, gore navedene, jer je koa utrnula, te moe
moda imate Rejnoovu bolest.
doi do opekotina, a da ih niko ni primeti.
Osim u sluaju da nemate nita drugo,
nemotje se koristiti suvom radijantnom
toplotom (poput toplotne lampe ili logorske
PROMRZLINE
vatre). Koa pod promrzlinama moe se
SIMPTOMI prva naznaka je peckanje, lako opei, jer ne osea toplotu. ivo tkivo
psole koje sledi crvenilo. Zatim dolazi do odumire. Zato brzo utoplite taj deo tela.
bledila i utrnulosti odreenog dela tela Nemojte dozvoliti da se ponovo
(uglavnom prsti na nozi, rukama, obrazi, smrzne. Premestite pacijenta u topliju
nos ili ui). Ako se ne lei odmah, moe sobu, i stavite ebad preko njega. Dajte mu
da pije tople tenosti, ali ne alkohol.
doi do odumiranja tkiva i gangrene.
Izbegavajte sedative, trankvilizatore i
UZROCI re je o deliminom ili lekove protiv bolova, jer oni usporavaju
potpunom smrzavanju odreenog dela tela. telesne procese.
- za promrzline namaite (ali ne trljajte)
Mrznica je povrinska promrzlina
koja
ostavlja kou, vrstom, belom i hladnom. toplo maslinovo ulje. Ako je dolo do
Nakon 24-72 sata moe doi do ljutenja i bakterijske infekcije, namaite med da
plikova, i ponekad do osetljivosti na hladno. biste je zaustavili.
- pokvasite oboleli deo vodom u kojoj
Za razliku od njih, dublje promrzline se kuvao krompir. Primenite kupku
izazivaju nastanak tvrdog, hladnog i belog stopala ili aka, ali pritom pomno pazite
predela koji je bezbolan dok je zaleen. koliko je voda topla. Neno trljajte
Kada se deo tela ugreje, postaje crvenkast, zamrznutu kou sirovim crnim lukom,
krikama
krompira
ili
sirovim
oteen i moe biti poprilino bolan.
rotkvama koje su rastopljene. Za
ublaavanje bola, prekrijte predeo kuvanim
Kada koa postane toliko hladna da se zgnjeenim krompirom ili repama na
protok krvi zaustavlja, javlja se suva, sobnoj temperaturi.

- neno gladite bubrege ka sredini

lea.
Primenite
naizmeninu
hidroterapijsku metodu sa toplom i
prohladnom vodom. Nemojte koristiti
flae sa vruom vodom, fen ili
toplotne jastuke. Potrebno je samo
postepeno zagrevanje.
- ako je sluaj ozbiljniji, zavijte obolelio
deo u gazu, da ne bi izali plikovi.
Podignite noge. Ne trljajte plikove.
- ako je sluaj veoma ozbiljan, potopite
obolele delove tela u toplu vodu i veoma
neno ih masirajte pod vodom 5-10
minuta.
- kada se sve to primeni na promrzline,
stavljajte gel od obine aloje preko njih 4
puta dnevno, da biste ubrzali izleenje i
spreili trajno oteenje. Gel uzmite iz
iseenog lista ili ga kupite. Ili nanesite
unutranji deo kore patlidana.
- nakon dve sedmice, jedite hranu
bogatu proteinima, uz dosta celih zrna
itarica.
PREVENCIJA
- pre nego to izaete napolje na
hladnou, stavite alevu papriku u obuu.
U zemljama treeg sveta ovo je esto
upotrebljavan lek za promrzline. Ako je i
progutate
malo,
cirkulacija
krvi
do
ekstremiteta
e
se
ubrzati.
Prazne
elatinske kapsule napunite sa kaiice
isitnjene aleve paprike. Nekoliko njih nosite
sa sobom, i uzimajte jednu dnevno.
- oblaite se toplo, nosite laganu,
vieslojnu odeu od vune. Spoljni deo
odee treba da bude dobro zaniren i
da ne proputa vodu. zatitite svoju
glavu, lice, ui, ake i stopala. Nosite
debelu skijaku kapu (najbolje od
vune), rukavice (vunene su toplije),
arape koje upijaju vlagu i donji ve.
(Najmanje 1/3 izgubljene telesne toplote
dolazi od glave.) Ako je mnogo hladno,
moda vam dudu bile potrebne zatitne
naoare, da biste zatitili oi.
- ako se omorkite, odmah svucite sa sebe
tu vlanu odeu ili stojite ili sedite blizu
jakog izvora toplote. Ostanite u kui ako je
napolju mnogo hladno i vetrovito.
- uzimanje ogromnih koliina vitamina C
(1500 mg na svakih 30 kg telesne teine),
uz bioflavonoide, podeljene u dnevnim
dozama, pomae telu da odri normalnu
temperaturu, i sprei nastanak promrzlina i
hipertermije.
- ako ne moete da izbegnete hladnou,
trljajte prste, pokrijte lice i kreite se
ili skaite. Nemojte puiti ni piti.
- na spavanju se dobro pokrijte
ebetima. arav od flanela stavite preko
krznenog ebeta ili vunenog dueka,
uzmite toplu kapu, obucite pidamu i
arape. A ako je mogue, koristite
elektrino ebe. Mogu se kupiti naroito
tople spavae vree.
- bilo da ste budni ili spavate, sobna
temperatura ispod 21 stepena moe
biti veoma opasna, osim ako ste dobro
obueni, to jest, pokriveni.
HIPERTERMIJA
SIMPTOMI

snienje
telesne
temperature. Ako je temperatura ispod

35,5 stepeni, moe biti u pitanju

hipotermija. U druge simptome spadaju
zbunjenost,
dezorijentacija,
pospanost,
nerazgovetan govor, plitko i veoma sporo
disanje, slab puls, slaba koordinacija miia
i nekontrolisano drhtanje.
Kod teih sluajeva temperatura moe
pasti ispod 29 stepeni, miii postaju kruti,
udovi ruiasti i moe doi do gubitka
svesti.
UZROCI ovo je snienje temperature
celog tela. ali, poto se esto odnosi na
ektremitete, ubacili smo je u ovaj odeljak.
Primenjuje se isti nain leenja kao kod
iznad opsianih promrzlina. Stariji ljudi su
naroito ranjivi.
Temperatura pada ispod normale i tako
stoji odreeno vreme, to za posledicu ima
stanje slino kao kod promrzlina. Ako se ne
lei, moe doi do jakog utrnua i gubitka
funkcija. Posledice mogu biti prehlada, grip
i infekcija.
PRIRODNI LEKOVI
- pratite smernice iz odeljka Promrzline.
PRIT NA PRSTU
SIMPTOMI otok na apscesu palca ili
nekog drugog prsta na ruci (ili nozi), uz
pulsirajui bol i jaku osetljivost. Na prvi
pogled moe liiti na infekciju ili zapaljenje
prsta.
UZROCI klice koje izazivaju infekciju
obino se unesu pod kou putem uboda
igle, trna, komadia drveta ili nekim drugim
otrim predmetom. Zapaljenje i gnoj zalaze
duboko do tetiva, omotaa tetiva ili ak do
kosti.
Ako se prit na prstu ne lei oprezno i ne
proisti na odgovarajui nain, tetiva ili
kost moe da se oteti. Posledica je trajna
obogaljenost dela tela. tavie, ako se
gnoj ne izvue, infekcija moe da se proiri
na aku i da doe do jo vee
obogaljenosti. Ili bi se infekcija proirila na
krv, te dolo do trovanja krvi. Videti odeljak
Trovanje krvi.
PRIRODNI LEKOVI
- zovite lekara da vam izbui i proisti
prit na prstu. Mora se izvriti duboko
ienje kroz meso, uz jake bolove. Za to
moda bude bila potrebna i anestezija.
- alternativan lek, koji je pre korien
tokom rata, jeste upotreba kerozina:
kerozin se zagreje, u njega potopi oboleli
deo i tako dri 10-15 minuta, 4-5 dnevno.
Tako e nestati prit.
- za ublaavanje bolova, nanesite pare
limuna. Ako se prit nalazi na kraju prsta,
napravite malu rupu na limunu i stavite ga
na prst. A ako se nalazi na nekom drugom
delu, stavite deblju kriku. Ovo moe reiti
problem ako vam kerozin nije dostupan.
- Detro Klos preporuuje kanu bologu
od jednakih delova bresta, (ladys
slypper??) i lobelije.

- dr Kristofer kae da treba da se 20

minuta kuvaju koreni od jednakih delova
plave perunike i kukureka, u jednakim
delovima mleka i vode. Zatim se prit
potopi u to vreliju tenost i dri 20 minuta.
Posle toga se koreni veu za prst i dre sat
vremena.
ERITROMELALGIJA
SIMPTOMI poremeaj na koi, praen
povremenim peckanjem i pulsiranjem, na
bilo kojem ekstremitetu, a naroito
stopalima.
UZROCI iako je u pitanju nervno
oboljenje, nalazi se u ovom odeljku jer
najvie zahvata ekstremitete.
PRIRODNI LEKOVI
- pacijent treba da se odmara. Oboleli
delovi tela se izdignu. Stavite hladnu
kompresu na njih, i menjajte ih na svakih
20-30 minuta. Primenite graduativne
tonine frikcije (poput trljanja vlanom
rukom, hladne frikcije ili trljanje
hladnim pekirom). Za vie informacija o
ovim
metodama
videti
odeljak
o
hidroterapiji.
GANGRENA
SIMPTOMI koa tamni i ili ostaje meka
i vlana ili postaje suva i smeurava se. Na
kraju poinje da se ljuti. Kako vlana
gangrena napreduje, tkivo od ruiaste
boje prelazi u tamnocrvenu, pa u sivozelenu ili ljubiastu. Simptomi suve
gangrene su stalan bol, hladnoa i mogua
utrnulost obolelog dela.
UZROCI tkivo zahvaeno gangrenom
odumire ako ne lei na vreme.
Suvu gangrenu izaziva prestanak dotoka
krvi. Nedostatak krvi i kiseonika uzrokuje
da tkiva odumiru. Nema bakterijske
infekcije. Najee se javlja na prstima
ruku, nogu, nosu ili uima. Ako se ne lei,
gangrenozni deo tela mora da se amputira,
ali osoba nee umreti. U uzroke spadaju
promrzline,
otvrdnjavanje
arterija,
slaba cirkulacija, Rejnoova bolest,
dijabetes, povrede ili blokada u
krvnim sudovima.
Vlana
gangrena
(zvana
i
gasna
gangrena) uzrokovana je ranom, koja se
inficira
usled
nedostatka
kiseonika.
Bakterije su prisutne. Ako se ne lei, osoba
pada u ok i umire u roku od nekoliko dana.
PRIRODNI LEKOVI konsultujte se sa
lekarom. Pored primarnog tretmana za
grangrenu (videti odeljak Promrzline),
sledee sugestije mogu biti od pomoi:

kao i vitamina C (2000-5000 mg dnevno)

dok bolest ne proe. Pijte to vie
kvalitetne vode i zelenih pia.
prestanite
da
konzumirate
nezdravu hranu, meso, duvan, alkohol,
a so skoro nimalo nemojte uzimati.
- svaki dan primenjujte klizmu sa
semenom bokvice isitnjene u vodi, radi
dobrog funkcionisanja creva.
- ako je koa suva, blago trljajte po
njemu ulje od peninih klica ili
maslinovo ulje. Kada gnoj pone da curi,
paljivo
natapkajte
topli
hidrogenperoksid, i zatim paljivo oistite.
- ili se etajte ili masirajte oboleli deo
tela (obino noge) da biste poboljali
cirkulaciju.
- primenite prohladne kupke za
ekstremitete ili celo telo. Za dezinfekciju
moe se koristiti aj od aparala ili
jabukovo sire koje se stavi u vodu (1
kaiica po litru). Takoe su veoma korisne
i
nazmenine
kupke
stopala
ili
fomentacije, radi poboljanja protoka krvi.
- helaciona terapija moe da pomogne
kod leenja gangrene.
Ako
imate
otvrdnjene
arterije
ili
dijabetes, posebno se potrudite pri leenju
ovog stanja.
Ako povreen deo postane crven,
oteknut, bolan ili isputa neki miris,
kontaktirajte lekara.
REJNOOVA BOLEST
SIMPTOMI

male
arterije
u
ekstremitetima se suze. ake i stopala su
mnogo osetljivi na hladnou i odjednom se
samo
kontrahuju.
Nedostatak
oksigenovane krvi uzrokuje da prsti na
rukama i nogama postanu belkasti ili
plavkasti. Kao posledica, oboleli deo se
moe privremeno smanjiti!
Ako se nita ne lei, mogu se pojaviti
irevi, koji jo vie oteuju tkivo i izazivaju
hroninu infekciju predela ispod i u blizini
noktiju.
Najee oboljevaju ake, ali se moe
javiti i na prstima ruku, kao i prstima nogu,
nosu, jeziku, obrazima, uima ili bradi.
Zbog krvne plazme u poetku moe doi do
pojave bele boje obolelog dela tela. Moe
se javiti peckanje i potom oticanje, koje
moe biti bolno. Onda se moe javiti bledo
crvena boja, kada se krvni sudovi ponovo
raire i svea krv se vrati u oboleli deo.
Napadi obino ne traju dugo. Ali kod onih
sluajeva u kojima traju dugo, moe se
pojaviti gangrena.

UZROCI napad hladnoe uglvnom je

uslovljen
izlaganjem
hladnoi
ili
emocionalnom uznemirenou, kao i
- ishrana neka vam bude bogata kada se ruke na trenutak ubace u
hranljivim sastojcima i proteinima, da friider, kada dolazi neki teak ispit u koli
biste obnovili tkiva. jedite i kelp, da biste ili kada doe do verbalnog konflikta.
ojaali tiroidnu lezdu. Pijte sok od Posledica toga je grenje malih arterija.
argarepe.
Uzimajte
25000
jedinica
vitamina A dnevno u toku jedne sedmice,

Moda bude bilo tee prepoznati glavni

uzrok oboljenja. Uzroci mogu biti visok
krvni
pritisak,
lekovi,
oboljenje
vezivnog tkiva, zapaljenje arterija ili
vibracija alata, koja povreuje krvne
sudove. Kod nekih problem je u lokalnoj
preosetljivosti na hormone, koja uzrokuje
suavanje krvnih sudova.
Pojedini su mesecima ili godinama iveli
u
hladnim
i
loe
zagrevanim
sredinama, te se tako razvio problem.
Probajte da se ne odmarate i ne spavate u
jako hladnim prostorijama. Uzrok takoe
moe biti nepokrivenost udova tokom
hladnog vremena i dueg vremenskog
perioda. I ene i mukarci treba da
pokrivaju svoje udove tokom zime.
Uzrok mogu biti i alergije na hranu,
rafinisana ili nezdrava hrana bogata
skrobom, a siromana zelenim biljem,
vitaminima i mineralima.
Antihipersenzitivi, lekovi na bazi
Claviceps-a, (channel blocker??) i alfai betaadrenergini blokeri mogu sito biti
uzrok.
Postoje dva oblika ovog oboljenja:
1) Rejnoov fenomen uzrok mogu biti
razni telesni poremeaji. Javlja se kod
oba pola i uglavnom kod starijih od 30
godina. Simptomi ovog fenomena mogu
zahvatiti samo jedan deo tela.
2) Rejnoova bolest primarna bolest koja
se javlja uglavnom kod ena, najee
tokom tinejderskog doba ili u ranim
dvadestim, ali moe i bilo kada tokom
ivota. Obino napada obe strane tela
istovremeno.
Uestalost napada je od velikog znaaja.
Oni mogu biti retki ili se mogu javljati
nekoliko puta dnevno. Slabiji napadai traju
samo nekoliko minuta, a jai po nekoliko
sati. Izmeu napada, ruke su u poetku
normalnog izgleda, ali kasnije postaju blago
plavkaste. Vremenom napadi postaju sve
ei i due traju.
U kasnijim godinama, ruke e sve vreme
biti blago plavkaste. Prsti postaju oteeni.
Koa bledi, gubi boju, blistava je, zategnuta
i glatka. Nokti se skupljaju i deformiu. U
poodmakloj fazi bolesti, lo dotok krvi moe
da oslabi prste na rukama i nakodi oseaju
dodira. Gubi se oseaj i moda bude bilo
teko da se izvode prefinjeni pokreti. U
obolelom delu je vei rizik od pojave
infekcija i gangrene.
Moda je umesto Rejnoove u pitanju
Birgerova bolest nervni poremeaj koji
vremenom prekida aktivnost enrvnih
puteva do ekstremiteta. Glavni uzrok je
konzumiranje
proizvoda
od
duvana.
Birgerova bolest predstavlja postepeno
prekidanje dotoka nervnih impulsa, dok je
Rejnoova bolest povremen prekid dotoka
krvi.

Moe biti samo simptom skleroderme

retkog i tekog oboljenja otvrdnjavanja
koe i oteenja unutranjih organa. Ili
moe biti u pitanju klaudikacija, kada se
suavaju arterije u nogama.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- pijte dosta vode, ali nemojte gazirana
pia.
- jedite hranu sa dosta vlakana, u koju
je ukljueno i malo semena bokvice, radi
proiavanja debelog creva. Jedite lagano
kuvane itarice i hranu sa malo proteina.
- uzimajte vitamin E (80-1200 jedinica
dnevno), nezasiene masne kiseline
(ulje od peninih klica, i drugo), triptofan,
kao i kalcijum (2000 mg dnevno) i
magnezijum (1000 mg dnevno). Neka
bude dovoljne koliine gvoa u vaoj
ishrani.
- pospite malo aleve paprike po hrani,
da biste poboljali cirkulaciju. U ostalo
korisno bilje spadaju beli luk, ginko,
umbir, ekstrakt ginka bilobe i tahebo.
- jedite toplu supu sa alevom paprikom,
belim lukom i umbirom. Aleva paprika
je svuda poznata po tome to dobro
zagreva organizam. Jedno sitraivanje je
pokazalo da beli luk poboljava dotok krvi u
noge. Dok kineski herbalisti koriste umbir
za leenje hladnih prstiju na rukama i
stopala.
- pospite aleve paprike u obuu, da bi
vam stopalima bilo toplije.
- nemojte jesti masnu, prenu i brzu
hranu. Najmanje 50% vae ishrane treba
da bude sirova hrana. Izbegavajte hranu
koja vam ne godi (onu koja izaziva
alergije). Ne uzimajte kofein (kafa, aj,
gazirana
pia,
okolada),
jer
on
smanjuje dotok krvi. Ishrana neka vam ne
sadri mast i eer. eer, poput
triglicerida, poveava viskoznost krvi. Ne
koristite zaine za hranu.
- ne konzumirajte nijeda proizvod od
duvana, kao ni alkohol. Nikotin suava
krvne sudove i stvara naslage u njima,
ime se smanjuje protok krvi. Nemojte ni
ak biti u sitoj prostoriji sa puaima.
OSTALE SUGESTIJE
- vano je da odravate toplim ake i
stopala. Ne bi bilo loe kada biste iveli u
mestu sa toplijom klimom. Uvek se
dobro obucite i tokom hladnog vremena
uvek nosite rukavice (uz vunene evam
biti jo toplije). Nosite cipele. Nemojte
hodati bez njih kada je prohladno, ak ni u
kui. Zimi nosite dva pra toplih arapa.
Rukavice i cipele treba da budu ve tople
pre nego to ih stavite, poto je teko
zagrejati ih ako imate Rejnoovu bolest.
Cipele treba da imaju prostor za vazduh,
kako vam stopala ne bi postala vlana i
hladna. Vano je da po hladnom vremenu
nosite toplu kapu. Nepokrivena glava
izbacuje mnogo toplote.
- izbegavajte kontakt sa hladnim
predmetima, ak i tokom kratkog
vremena. Za pripremanje jela koristite
mlaku, a ne hladnu vodu.
- kada nastupi napad, oboleli deo
potopite u toplu (ne vruu) vodu, ali da ne
bude toplija od 32 stepena. Zato ne

toplija? Zato to tokom napada koa se lako

moe opei, a da to i ne osetite.
- masiranje aka i rpstiju na rukama
svako vee pomae u ublaavanju napada,
stimulisanjem cirkulaije krvi u obolelom
delu tela.
- stresne situacije izauivaju grenje
krvnih sudova. Izbegavajte takve situacije.
Budite mirni, razdragani i oputeni.
Planirajte sve unapred i nemojte da vas
vreme pritiska. Imajte poverenja u Boga i
verujte da On brine o vama. Intenzivno
vebanje napolju ojaae telo, a i opistie
ga. Fizika aktivnost neutralie efekte
stresa.
- medicinski lekovi za Rejnoovu bolest
izgleda da ne pomau. Neeljeni efekti
prevazilaze one pozitivne (lekovi na bazi
Claviceps-a,
beta-blokeri,
citotoksini
agensi, i drugi). Ne uzimajte pilule za
kontrolu raanja.
- nemojte rukovati spravama zbog
kojih podrhtavaju ruke. Po jednom
istraivanju, 50% ljudi koji su radili sa
mehanikom builicom patilo je od
Rejnoove bolesti, dok samo 5,6% obine
populacije ima isti problem. U spomenute
sprave spadaju: motorna testera, drobilice,
alat za obradu kamena, reze i kucaa
maina.
- sunana kupka je korisna jer jaa i
telo i krv.
jedan
lekar
(Donald
Mekintir)
preporuuje da se povremeno ruke vrte u
krug, 80 okreta po minutu, kako bi krv
dospela u ruke. On kae da to treba raditi
poput bacaa u bejzbolu: zamahne se
rukom iza lea i potom naglo izbaci napred.
Otkriveno je da oni koji imaju problema sa
leima mogu da zamahuju rukama skroz
ispred tela, sa istim blagotovornim
efektima po ake (napred od trupa i nazad
ka boku).
- evo nekoliko praktinih saveta za
hladno vreme: pre nego to krenete na
posao, ukljuite kola, greja i zagrejte ih.
Mesto parkiranja kola neka vam bude blizu
mesta na kojem radite. Obucite se toplo
kada idete napolje, ukljuujui toplu kapu i
rukavice. Kupite termalne rukavice i
arape. ak i kad ste u kui ili negde,
obucite se dobro ako bude bilo potrebno.
Probajte da ne dodirujete hladne metalne
povrine golim rukama. Prekrijte spoljnu
bravu od vrata i kljueve svojih kola nekim
guemnim
amterijalom.
Ruke
perite
mlakom, a ne hladnom vodom. proverite da
li uzimate neke lekove koji imaju veze sa
cirkulacijom. Ne pijte hladna pia. Pijte
dosta tenosti, da biste odrali dobra krvni
volumen i cirkulaciju.
- videti i odeljak ispod Birgerova bolest.

Stanovnici Azije i Jevreji pate od ove

bolesti ee od drugih. A na jednu enu
dolazi 75 mukaraca sa istim problemom.
Najee se javlja kod ljudi starosti izmeu
20 i 45 godina. Smenjuju se periodi
pogoranja stanja i privremenog odustva
bolesti.

BIRGEROVA
(Thromboangiitis obliterans)

BOLEST

U oko polovini sluajeva obe ruke obole.

Veoma retko obole stopala i prsti na njima.

SIMPTOMI stalan oseaj hladnoe u

ekstremitetima esto je prvi simptom, ali
mogu biti prisutni i utrnulost, peckanje i
bolovi. Kada due vremena nisu izdignute,
noge mogu postati plavkaste boje. Problem
uglavnom poinje od stopala. Ali, moe, i
hoe, da se pojavi na akama, i vremenom,
po celom telu, ako se uzrok ne otkloni.

Promene se zbivaju veoma sporo, tokom

vie meseci ili godina. ee se javlja kod
mukaraca, dijabetiara starijih od 50
godina, epileptiara i onih koji piju alkohol.

UZROCI ovo je zapaljenje zida krvnih

sudova, uz zgruavanje krvi i zadebljavanje
zidova. Vremenom se potpuno zatvore.
Glavni uzrok je upotreba proizvoda od
duvana. Skoro nikad nepua dobije
Birgerovu bolest.
PRIRODNI LEKOVI
- prestanite sa upotrebom nikotina u
svim njegovim formama. On vas ubija na
vie naina.
- koristite tretman oznaen za Rejnoovu
bolest. etanje je jedna od najboljih vebi
za poboljanje dotoka krvi ka nogama.
- lezite na krevet i podignite noge.
Drite tako 1-2 minuta ili dok ne poblede.
Zatim sednite na kraj kreveta i noge neka
budu dole dok ne dobiju ruiastu boju.
Ponavljajte ovo 5 puta, 3 puta dnevno.
- nemojte sedeti due vremena na
jednom mestu, a da povremeno ne
ustajete i etate. Spavajte na vrstom
dueku. Nikad ne ukrtajte noge.
Pre 40 godina ovaj autor je itao istinitu
priu koju je zapisao jedan lekar. Doao mu
je neki ovek sa ozbiljnim fizikim
problemom. Ovaj lekar je dijagnostikovao
Birgerovu bolest. Upozorio ga je da ako ne
prestane da pui, da e izgubiti jedan ud.
Nekoliko godina kasnije, lekar se etao
ulicom, i utom uo neki glas: Drue,
moe li da mi zapali cigaru? Zapanjen,
lekar je pogledao oko sebe, a onda dole, i
video istog onog oveka. Bio je na
invalidskim kolicima, bez ruku i nogu,
traei enkog da mu stavi cigaretu u usta i
zapali.
- videti odeljak Rejnoova bolest.
DIPITRENOVA KONTRAKTURA
SIMPTOMI zadebljanje i skraivanje
tkiva dlana ruke, to za posledicu ima
deformitet prstiju na rukama.
UZROCI kod Dipitrenove kontrakture
fibrizno tkivo dlana ruke postaje deblje i
krae. Posledica toga je da se jedan ili vie
prstiju, najee domali ili mali, saviju ka
dlanu. Ponekad dolazi do pojave bolnog
grumena i koa se skupi.

PRIRODNI LEKOVI
- pre 50 godina naunici su otkrili da
uzimanje vitamina E ublaava poseldice

Dipitrenove kontrakture. Nekoliko studija je

potrvdilo da je 200-2000 IJ dnevno tokom
vie meseci itekako korisno. Ukupno ima
vie pozitivnih rezultata nego negativnih,
od
sprovedenih
istraivanja.
Ipak,
istraivanja se vie ne obavljaju, jer
farmaceutske firme ne mogu da zarade
prodajui vitamin E. bolest napreduje
veoma polako. Uzimanje velikih doza
vitamina E e sigurno pomoi. Oito ne
postoji toksina ovog vitamina. Verovatno
ga moete svakoga dana uzimati koliko god
elite.
- vebajte prste i radite vebe istezanja.
ELEFANTIJAZA
SIMPTOMI zadebljana, pomodrela,
crvenkasta, tuberkulozna i neosetljiva koa.
Uglavnom zahvata donji deo nogu, ali moe
i stopala, ruke, grudnu kost, grudi i vulvu.
Praeno je velikom slabou i sa nekoliko
morbidnih simptoma, ukljuujui jako
preznojavanje i izbuljene oi neobinog
izgleda.

Krhki sa vertikalnim ili horizontalnim

brazdama: vitamini B grupe
Odsustvo lunula (beo deo notkiju u boliku
polumeseca): nedostatak proteina.
Tanki, ravni i ak u obliku meseca
(konkavni ili u obliku kaike) nokti:
nedostatak gvoa.
Bleda koa ispod noktiju: anemija
Slab rast noktiju: nedostatak cinka
Previe suvi, veoma zaokrugljeni i
iskrivljeni krajevi noktiju tamne boje:
nedostatak vitamina B12
Odvajanje
noktiju:
nedostatak
hlorovodonine kiseline i aminokiselina
Okrnjeni nokti: nedostatak gvoa,
kalcijuma i cinka
Zanoktice: nedostatak proteina, folne
kiseline i vitamina C.
Bele trake na noktima: nedostatak
proteina.
Beli nokti: oboljenje jetre, prevelika
koliina bakra.
Bele take: nedostatak cinka, slabost
tiroidne lezde, nedostatak hlorovodonine
kiseline
Gljivice
ispod
noktiju:
nedostatak
laktobacila u debelom crevu
Plavkasti nokti: hronina oboljenja plua
(nedostatk kiseonika)

UZROCI elefantijaza je naziv za vrst,

nalik na gumu, otok koji se polako razvija
na razliitim delovima tela. Jedna ili dve
vrste (filarial??) crva mogu uzrokovati ovo
PRIRODNI LEKOVI
oboljenje:
Wuchereria
bancrofti
i
nadoknadite
gore
navedene
Wuchereria malayi. Nesazrele parazite
prenose razne vrste komaraca. Najee nedostatke koji se odnose na vas
nog obole. Zbog njihove veliine, oboljenje
- unesite dovoljnu koliinu proteina iz
je nazvano po slonovima (elephant).
hrane,
ukljuujui
pivski
kvasac,
kalcijum i silicijum-dioksid. A ako je
Uveanje se deava zbog hronine neophodno, dodajte i hlorovodoninu
opstrukcije izbacivanja vode iz limfe. Dublji kiselinu.
- voda uzrokuje oticanje noktiju. Nakon
delovi koe i potkona vezivna tkiva se
znatno udebljaju, koa se nabira i isputa suenja nokti mogu postati labavi i krti.
Pored toga, nemojte potapati prste u vodu
limfu kada se probui ili posee.
sa deterdentom.
- nikad ne secite zanoktice, jer se tako
Ljudi koji putuju u tropske zemlje,
naroito Afriku i jugoistonu Aziju, mogu da teti noktima i poveava rizik od infekcije.
Ne gurajte ih nazad.
dobiju ovu bolest.
- krti nokti su esta pojava kod
tinejdera, trudnica i kod alerginih na neku
PRIRODNI LEKOVI
- dr R. T. Tral preporuuje sledee hranu. Problem je u slaboj apsorpciji hrane
prirodne lekove za ovo stanje. Ishranu na ili nedostatku nekih hranljivih sastojaka
esencijalne
masne
obinom povru, vou i itaricama, bez (nezasiene
aminokiseline,
kalcijum,
imalo mesa ili ribe bilo koje vrste. kiseline,
Strogo odravanje higijene, uestale gvoe ili cink).
- zanoktice nastaju usled nedostatka
prohladne ili mlake kupke celog tela,
neke od esencijalnih masnih kiselina.
kao i konzumiranje velikih koliina vode.
Nanesite direktno na njih ulje od vitamina
E ili obinu aloju, da biste spreili dalje
pucanje noktiju i smanjili rizik od infekcije.
2 NOKTI
Naroito su esta pojava kod ena koje
dugo vremena dre ruke u vodi ili grickaju
PROBLEMI SA NOKTIMA (Nokti na nokte.
Odravajte
nokte
kratkim.
ruci i nokti na stopalima)
Povremeno istrljajte biljno ulje u ruke.
- ako neki put imate elju da grickate
SIMPTOMI I UZROCI vai prsti na nokte, nosite odeu sa depovima, tako da
rukama vam pokazuju u kolikoj meri se im vas mine elja za tim, vi stavite ruke
hranljivi sastojci apsorbuju. Slaba ishrana u depove.
utie na nokte. Iako su nokti sastavljeni
najvie od proteina, i drugi hranljivi sastojci
su potrebni. Evo nekoliko simptoma usled
URASLI NOKTI
nedostatka nutritienata:
SIMPTOMI nokat (obino na palcu
Slab rast noktiju: cink
noge) je urastao u susedno meko tkivo.
Suvi, krti nokti: proteini, vitamin A, Ubrzo dolazi do otrog bola i potencijalne
kalcijum, gvoe
infekcije.

UZROCI od uzroka
prirodni lekovi. A evo njih:

zavisi

koji

su

PRIRODNI ELKOVI
- nosite obuu koja vam nije mala!
Ovo je glavni uzrok brojnih sluajeva
uraslih notkiju! Ako ne moete problem da
reite ni na koji drugi nain, isecite vrh
cipele, tako da moe doi do izleenja
uraslog nokta! Pedikiri znaju da ljudi koji
nose dovoljno veliku obuu skoro nikad
nemaju problema sa stoplaima.
nikad
nemojte
da
previe
skraujete nokte! Nokte na nogama
secite pod pravim uglom, a ne okolo.
Spoljna ivica nokta trba da bude paralelna
sa koom. Nemojte sei nokat dalje od vrha
prsta.
- potopite stopalo u toplu vodu, da bi
se nokat omekao. Paljivo obriite
stopalo i potom ubacite komadi (mali)
sterilne tkanine ispod sakrivene ivice
nokta. Time e nokat malo izdii, te e rasti
pored tkiva. primenite i malo peroksida,
zbog rizika od infekcije. Svakog dana
menjajte taj komadi tkanine, sve dok ne
proe problem sa notkom.
- nemojte sei vrh nokta u obliku
slova v, jer ete tako samo pogorati
problem! Nokti rastu otpozadi ka napred, a
ne od unutra ka spolja, i obrnuto.
- ako sluajno polomite ili iseete nokat
previe kratko, paljivo izgladite ivice
tapiem od mirgle.
- nikad ne secite nokte makazama.
Ne postoje one koje su dovoljno male da bi
mogle taj psoao dobro da odrade. esto
ostavljaju otre ivice.

PRIRODNI LEKOVI
ODMAH PRIMENITI glavni faktor je
neadekvatna i neravnomerna cirkulacija
krvi.
- kada doe gr u nogama, ustanite i
kreite se. Savijajte noge, a psti neka vam
budu upereni ka gore.
- primenite flau sa vruom vodom ili
toplotno jastue na deo tela pod grom i
pritiskajte ga rukama.
- ako ste u krevetu (kada grevi ponu), i
znate da su vam noge u previe toploj
sredini, samo sklonite prekrivae sa obolele
noge i gr moda bude odmah prestao.
OSTALE SUGESTIJE
- ponite da jedete zdraviju hranu,
najvie svee voe, povre, cela zrna
itarica,
mahunarke
i
oraaste
plodove. Nemojte se prejedati.
- vano je da uzimate kalcijum (2000
mg), magnezijum (1000 mg) i kalijum
(5500 mg), ali da budu u ravnomernim
koliinama. Miii se obino gre kada
nemaju dovoljno kalcijuma.
- nemijte predugo stajati na jednom
mestu. Kreite se. Prebacujte teinu sa
jedne na drugu nogu. Pomerajte prste na
nogama. Neka krv protie kroz telo.
- svakog dana etajte due vreme.
Budite oputeni tokom etnje i lepo diite.
- dok spavate ili sedite, povremeno
podignite noge iznad predela srca.
IREVI NA NOGAMA
SIMPTOMI otvorene ranice
nastaju na oteenim delovima koe.

SINDROM UTIH NOKTIJU

koje

SIMPTOMI zadebljali nokti ukaste ili

zelenkaste boje, esto uz zakrljali rast i
oticanje lanaka,a ponekad i drugih delova
tela.

UZROCI glavni uzrok je loa

cirkulacija krvi u nogama. Protok krvi je
spreen, te se na loe ishranjenom konom
tkivu pojavljuju irevi.

UZROCI
sastojaka.

Slaba
cirkulacija
znatno
izleenje tih otvorenih ranica.

nedostatak

hranljivih

PRIRODNI LEKOVI
- uzmite 800 IJ vitamina E interno.
Primenjujte po malo na nokte, onoliko
koliko je to potrebno. Nakon nekoliko
meseci leenja, doi e i rezultati.
Vitamin E je specijalizovan za ovo
oboljenje. Ne postoji lekovito bilje ili
hidroterapisjke metode koje mogu da ree
problem.
3 NOGE
(kao i Bol u kolenu)
GREVI U NOGAMA
SIMPTOMI iznenadno grenje miia
nogu.
UZROCI najei uzroci su nedostaci
hranljvih materija, problemi sa cirkulacijom,
teret na nogama zbog prekomerne telesne
teine i elektrolitika neravnotea.

usporava

U druge uzroke spadaju varikozne vene

i/ili tromboflebitis.
Ulceri na venama mogu nastati onda
kada vene na nogama prestanu normalno
da funcioniu. Krv se ne vraa u srce na
nain kakav bi trebalo, dolazi do zapaljenja
koe iznad vena i nastaju ranice. Venski
irevi se uglavnom nalaze na donjoj treini
noge.
Arterijski irevi su drugaiji. Tromb ili
arterosklerotine
naslage
blokiraju
protok krvi kroz arterije, te irevi nastaju na
koatim delovima lanka i stopala.
Dijabetiki irevi nastaju na povrini koe
(obino na stopalima), usled dijabetesa.
PRIRODNI ELKOVI
- poboljajte svoju ishranu i nain ivota.
Jedite svee voe, povre, cela zrna
itarica,
mahunarke
i
oraaste
plodove. Nemojte se prejedati.

- nemojte konzumirati eernu, masnu,

skorbnu, prenu i preraenu hranu,
kao ni kofein, alkohol i duvan. Ako imate
viak kilograma, smrajte.
- beli luk poboljava cirkulaciju. Vitamin
C (1000 mg) i vitamin K (140 mikrograma)
jaaju
tkiva.
Uzimajte
pun
multivitaminski dodatak.

- ne koristite meleme za uljeve.

Oni sadre kiseline koje nagrizaju. Mogu
nagristi i susedno zdravo tkivo.
- ne secite uljeve! Tako se situacija
samo
pogorava.
Naroito
vai
za
dijabetiare.
- kurje oko ili uljevi su stvrdnute,
osuena koa. Klju do izleenja je
neprestano vlaenje tog dela koe. im se
tako neto pojavi, nanesite ulje da bi
omekalo. Ili potopite stopalo u vrlo
4 STOPALO
razblaen aj od kamilice. Umirie i
(kao i: Kotane izrasline)
omekae tvrdu kou (fleke od aja se lako
otklanjaju vodom i sapunom). Ili samo
PROBLEMI SA STOPALOM
potopite stopalo u toplu vodu tokom
nekoliko minuta, i potom nanesite kremu
SIMPTOMI stopalo koje boli sve vreme, za ruke koja sadri 20% uree. Trime e
sa prstima koji se uvijaju.
se skroz omekati tvrda koa. Radite tako
svakog dana. Druga dnevna formula je da
stopalo potopite u meavinu ulja od
PRIRODNI LEKOVI
- izvor veine problema sa stopalom su zimzelena, leska, i tinkturew crnog
mala obua, uska obua i obua sa oraha. Uz pomo plovuca ili tapia od
visokom tiklom. Kada birate obuu, mirgle izgladite ulj ili kurje oko.
- otvorite sveu maslinu i unutranji deo
birajte je po tome da li moete hodati u
nanesite na kurje oko, zalepite i drite
njima, a ne da li lepo izgledaju.
preko noi. Isto moete uiniti i sa
paretom kore ananasa. Sledeeg jutra
HIDROTERAPIJSKE METODE
evo
informacija
iz
odeljka
o sklonite i potopite stopalo u vruu vodu.
Sat-dva kasnije bi trebalo da moete lako
hidroterapiji:
da otklonite kurje oko. Ili ga neno istrljajte
uz pomo plovuca.
Utrnulost stopala: daje se vrua lena
- herbalisti iz brojnih zemalja primenjuju
fomentacija,
uz
kvaenje
udova
vruom ili vruom i hladnom vodom. ulje ili mast od nevena. Ili namasirajte
ricinusovo ulje, ulje od vitamina E ili
Ponavlja se 3 puta dnevno.
melem napravljen od ejdnakih delova
mekog sapuna i peenog crnog luka.
Preznojavanje stopala: primenjuju se
- jo jedna metoda jeste da zdrobite 5-6
naizmenine kupke stopala, sa vrelom i tableta aspirina, i uz po pola kaiice
vrlo hadnom vodom. tokom noi se stavlja vode i soka od limuna napravite smesu. To
zagrevana obloga za grudi. Ujutru kada se primenjuje na otvrdnute delove koe.
se ustane, primenjuje se hladna frikcija.
Stavite stopalo u plastinu kesu, zavijte
to toplim pekirom i sedite 10 minuta.
Pronacija i slabost stopala: primenite Potom to sklonite i uz pomo plovuca
kontrastnu kupku na stopala i deo nogu. skinete taj deo koe. Mrtvo, stvrdnuto tkivo
Ponite sa temperaturom vode od 43 bi trebalo da se oljuti i otpadne.
stepena, a nakon 4 minuta pustite hladnu
- nanesite nekoliko kapi limunske
vodu tokom 1 minuta. Ponavljajte tako 4-6 kiseline. Sledeeg jutra uz pomo
puta, i zavrite sa vruom vodom. tokom plovuca ili tapia od mirgle otklonite
tretmana, temperaturu vrue vode treba mrtvi deo koe.
postepeno poveavati, od 46-49 stepeni.
- druga metoda je da pare tkanine
Dok temperaturu hladne vode treba potopite u sok od limuna ili ananasa i
postepeno sniavati dok ne postane zalepite. Tako e koa omekati, ali
ledena. Tretman primenjujte 2 puta morate biti uporni.
dnevno.
- svaka vrsta biljnog ulja kada se
nekoliko puta dnevno nanosi, uz upotrebu
Infekcije stopala: isti tretman kao ovaj plovuca i tapia od mirgle, otklonie
opisan iznad.
mrtvi deo koe.
- drugi naini za omekavanje koe:
potopite stopala u vodu u kojoj se kuvala
ULjEVI
(Kurje
oko,
uljevi, ovsena kaa. Nanesite sledeu smesu i
bradavice)
neka stoji preko noi: mrvice hleba,
jabukovo sire, pivski kvasac i sok od
SIMPTOMI I UZROCI pritisak i trljanje limuna.
- primenite nemedicinske posebne
uzrokuje pojavu uljeva ispod i sa strana
stopala. Mogu nastati i na rukama, a ak i flastere (male ovalne ili krune jastuie
sa rupom u sredini) na uljeve. Ako bude
na laktovima i kolenima.
neophodno, rairite flaster tako da ne
Kurje oko nastaje izmeu prstiju i ostaje dodiruje ulj po sredini. Primenite ulje od
meko zbog znojenja stopala. Nastaju zbog vitamina E, prekrijte i zalepite. Radite
trenja dve susedne kosti prstiju. Bolnije je tako esto.
od uljeva.
KAKO POBOLjATI OBUU
- kada kupite malo veu obuu, stavite
PRIRODNI LEKOVI
- nosite udobnu odeu! Nikad ne nosite malo jagnjee vune izmeu prstiju, da
biste ih razdvojili.
obuu koja vam je knap uz nogu!

- moete kupiti i Stellas Stretch All (ili

neki drugi rastvor za proirivanje koe)
u bilo kojem butiku. Stavite to na obuu i
etajte u njima dok su tako vlane.
Ponavljajte esto postupak i kona obua
e se proiriti.
- ene ne bi trebalo nikada da nose
obuu sa tiklama, jer one unitavaju
stopala, oteuju kimu i pomeraju organe
iz karlice.
- ene ne bi trebalo da nose lakovane
cipele. Zbog njih stopala klize napred i
priguuju prste na nogama. Bolje je da
umesto njih nosite obinu obuu sa
pertlama.
- uvek kupujte obuu koja ima prostor
za vazduh. Najbolja obua je od koe.
- mala obua nanee tetu prstima,
nastae uljevi, itd. Prevelika obua e
dovesti do frikcije i pucanja koe. Ipak, od
ova dva sluaja, manje tete nanosi vea
obua.
Neke vrste uljeva nisu tetne, ne bole i
ne treba ih dirati.
BOLOVI U STOPALIMA
SIMPTOMI izmrcvarena, bolna stopala.
UZROCI neadekvatna ishrana i odmor,
loa ili mala obua, hodanje po tvrdoj
podlozi, i celodnevno stajanje na nogama.
ovek u proseku do svoje 35. godine
pree oko 72000 km. Pri svakom koraku na
stopalo se vri sila koja je za jednu treinu
vea od teine celog tela. stopalo sadri 56
kostiju, 107 ligamenata, 31 tetivu i 18
miia. Vaim stopalima je potrebna dobra
ishrana, uz jo neke druge pomoi.
PRIRODNI LEKOVI
- poboljajte ishranu. Uzimajte dovoljno
proteina, kalcijuma i vitamina B.
Nemojte jesti brzu hranu. Ona nije vredna
vremena potrebnog za vakanje i gutanje.
Ishranu treba da vam bude bogata celim
plodovima, povrem i vlaknima. Jedite
cela
zrna
itarica,
mahunarke
i
oraaste plodove.
- nemojte konzumirati zasiene masti,
prenu hranu, eer, alkohol, meso,
kofein, okoladu, gazirana pia, so i
hranu zbog koje se stvara oksalna
kiselina.
- otarasite se vika kilograma, jer su
oni teret stopalima.

- sa sobom na posao ponesite kutiju sa

ledom. Dok ruate, neka vam stopala budu
u sudu sa hladnom vodom. Potom ih
obriite i obujte suve arape.
UVEE
- podignite noge kada doete kui.
Posle toga ih potopite u sud sa toplom
vodom i 1-2 kaiice magnezijum-sulfida.
Isperite istom, prohladnom vodom.
- primenite 15-minutnu kupku stopala
sa oko 3,7 litara tople vode i 2 pune ake
korena od gaveza.
- sednite na rub kade i naizmenino
putajte vruu i hladnu vodu na stopala
(do prijatnosti). Zavrite sa hladnom
vodom. (Ako imate dijabetes, nemojte
preterivati sa temperaturom hladne/vrue
vode.)
- stavite malo kockica leda u vlanu
oblogu i time trlajjte stopala i lanke
nekoliko minuta.
- izujte obuu, sednite na stolicu i
istegnite noge i prste. Vrtite stopala
10 puta u krug. Pomerajte prste goredole.
- nekoliko minuta stopalom neno
valjajte lopticu za golf, za tenis ili
oklagiju.
- bacite nekoliko olovki na pod i
podignite ih prstima.
- za jaku masau stopala, bacite punu
paku pasulja po podu, obujte opanke, i
etajte po pasulju u sobi.
- uvee sednite i obujte mekane
papue.
BOL U PETI
SIMPTOMI kada vas boli peta.
UZROCI najei glavni uzroci su
stajanje, etanje i vebanje na tvrdim
povrinama, i preduga etnja ili
atletska aktivnost. U ostale uzroke
spadaju: artritis, kostobolja, neka od
infekcija. Retko kad je uzrok benigni
tumor.
- usled iritacija zadnjeg dela cipela dolazi
do nastanka ispupenja na zadnjoj strani
peta.
Postoji
petom:

nekoliko

vrsta

problema

sa

- obine povrede. Ako vas peta boli

samo kada stanete na nju ili kada je
pritisnete prstima, moda je samo u pitanju
TOKOM DANA
povreda.
- uvek nosite plitku obuu, koja se moe
- onda postoje i ispupenja na peti
vrsto zanirati.
koate i ponekad bolne izrasline. One
- tokom dana diite ponekad nogu i nastaju kad je plantarna fascija malo van
dobro protresite stopalo. Isto uradite i petne kosti.
sa drugom nogom. Potom ih opustite i
- plantarni fascitis je zapaljenje grupe
pomerajte prste na nogama gore-dole.
tkiva (fascije) koja se protee od petne
- kada stojite na jednom mestu, stalno kosti do kosti donoja i korena prstiju na
menjajte svoj stav. Probajte da se nogama.
tada malo kreete. Ako je mogue, stojite
- frakture usled preloma (ili mar
na tepihu ili gumenom otirau. Pitajte frakture) su mikroskopske pukotine u
svog efa ako moete da kupite takav kostima. Bol je prisutan od jutra i
otira i stavite na pod kod svog radnog pogorava se kako dan prolazi.
mesta.

PRIRODNI LEKOVI moda je potrebno

da posetite nekog medicinskog specijalistu.
- preporuuje se sledee lekovito bilje:
odoljen, kurkuma i bosvelija. Uronite
stopalo u pitomu nanu i kapicu.
- probajte da smanjite intenzitet
svakodnevnog rada sa stopalima i teret
na njima.
- drite se za neku ogradu, postavite
stopala na jedan stepenik, tako da vam
polovina stopala bude van njega. Tako se
isteu listovi na nogama. Zatim se
podignite na prste gore i spustite potom
dole. Tako radite 5 puta, a kasnije
postepeno poveavajte na 15 ili 20. Ova
veba e pomoi u istezanju listova. Radite
je nakon etnje, da biste ugrejali miie.
GORENjE STOPALA
SIMPTOMI kada se ini da nam tokom
noi stopalo gori.
UZROCI postoji poseban faktor koji
utie na ovo. U pitanju je nedostatak
niacina (B3). Ipak, postoji jo nekoliko dole
opisanih uzroka.
PRIRODNI LEKOVI
- dodajte niacin ili niacinamid u svoju
ishranu. Jedno od njih e neutralisati
oseaj gorenja stopala. S tim da e vam od
niacina pocrvenei lice i bie vrue nekoliko
minuta, to niej sluaj sa niacinamidom.
- u drugi uzrok spada obua koja ne
doputa protok vazduha i pamune ili
vunene arape koje ne doputaju
preznojavanje. Zato nosite konu obuu,
a ne sintetiku. Ako je mogue, arape
menjajte tokom dana.
- moe doi i do alergijskih reakcija
zbog boje novih arapa, hemikalija u
tavljenoj koi ili sintetikih jedinjenja u
sportskoj obui. Da li ste nekada primetili
da sintetika obua ima miris poput
automobilskih guma?
- jo jedan mogu uzrok gorenja i
peckanja stopala jeste zapaljenje nerava,
koje se ublaava ili neutralie dodacima
vitamina B kompleksa, konkretno B1,
B2, pantotenskom kiselinom za gorenje
stopala, B6 i B12, radi neutralisanja
oseaja bockanja. Pijte pivski kvasac,
umean u vodu ili sok.
- prohladne ili hladne kupke stopala
e osveiti i ojaati stopala.
Ako stopalo gori na samo jednom
mestu (naroito kada gori izmeu prstiju),
moda se razvija plik ili atletsko stopalo.
Ako simptomi ne reaguju na gore
navedene prirodne lekove, moda je u
pitanju poetak dijabetesa.
OTICANjE STOPALA
SIMPTOMI ini
oteknuto i bolno.

se

da

je

stopalo

UZROCI naa stopala svakog dana

nose teret. Ponekad im je potrebno malo
posebne panje, uz odmor i poboljanje
celokupne ishrane.
PRIRODNI LEKOVI
- poboljajte ishranu. Nemojte jesti
nezdravu hranu, ve onu sa dosta
hranljivih
sastojaka,
uz
dodatke
vitamina/minerala.
- drite stopala 5 minuta u prijatno toploj
slanoj vodi, a onda 2 minuta u
prohladnoj vodi. Ponovite postupak i
isperite stopala hladnom vodom. obriite
stopala i obujte nove arape.
- povremeno sedite sa podignutim
nogama.
- dok sedite, ponekad golim stopalima
valjajte lopticu za golf ili oklagiju. Samo uz
pomo stopala i prstiju zguvajte jedan
pekir na podu ili pokuajte da podignite
klikere ili olovke.
- biljni aj za ublaavanje otoka stopala:
pomeaju se jednake koliine kore od
belog hrasta, pelena i rastavia. Jednu
kaiicu krkajte u pola olje kljuale vode.
Uzimajte u dozama kaiice.
NEPRIJATNI MIRIS STOPALA
SIMPTOMI stopala koja ne miriu ba
prijatno.
UZROCI bakterije na stopalima, jeftina
obua ili konzumiranje mesa.
PRIRODNI LEKOVI
- esto perite stopala. Odravajte ih
istim. Neno ih iistite nekom mekom
etkicom, ukljuujui i predeo izmeu
prstiju. Dobro ih obriite nakon toga.
- stavite puder za bebe u obuu, da bi
ostala suva.
- menjajte esto arape, i po nekoliko
puta dnevno ako je neophodno. Ovo je
jedna od najboljih stvari koju bi trebalo da
uradite. Ne biste voleli da idete uonakolo u
vlanim arapama.
- nekima pomae kada nose dva para
arapa. Tako se poveava izluivanje znoja.
- potopite stopala (15 minuta, 2 puta
sedmino) u litar vode sa pola olje
sireta.
- stavljajte ih naizmenino u toplu i
hladnu vodu. Ali, nemojte ovo raditi ako
ste dijabetiar ili imate lou cirkulaciju.
- pospite u obuu malo suvih, isitnjenih
listova alfije, radi mirisa.
- kupite konu obuu, jer ona doputa
protok vazduha. Tako se smanjuje znojenje.
Nemojte nositi obuu od gume ili
sintetike. Zbog njih e vam stopala uvee
mirisati kao automobilska guma, iako taj
miris ne potie od samih stopala! ak i ona
skupa obua od gume koju nose sportisti
moe imati isti efekat.
- ne koristite antiperspirante, jer oni
sadre aluminijum (uzrok Alchajmerove
bolesti). Miris dezodoranasa ulazi u
plua.
- nemojte jesti zainjenu, jaku hranu,
jer e se miris kasnije preneti an stopala.

- izbegavajte stres, jer on pojaava

znojenje,
koje
pospeuje
aktivnost
bakterija.
HLADNA STOPALA
SIMPTOMI stopala su hladna tokom
veeg dela dana.
UZROCI uzrok moe biti neki vei
problem,
poput
dijabetesa,
hipotiroidizma,
Rejnoove
bolesti,
Birgerove bolesti, itd.
PRIRODNI LEKOVI
- drite stopala u hladnoj vodi 1 minut,
potom ih obriite i onda skaite, trite ili
etajte 1-2 minuta. Radite tako 3-4 puta
dnevno.
- ako imate travnjak ispred kue, ujutru
kada ustanete hodajte bosi nekoliko
minuta po prohladnoj, vlanoj travi. Zatim
brzo obriite stopala, obujte nove arape,
obuu i budite fiziki aktivni dok vam se
stopala ne ugreju. Ne razmiljajte o
komijama koje gledaju dok ovo radite. Vi
vie uivate nego oni. Moda i oni budu
poeli isto da rade. Jo bolje je da odete na
selo i ovakovebate.
RAVNI TABANI (Pes planus)
SIMPTOMI konkavni deo tabana
postaje ravan, to za posledicu ima bre
iscrpljivanje tokom dana dok ste na
nogama.
UZROCI loa cirkulacija, slaba i
nezdrava ishrana imaju uticaja. Kod
slabane dece moe biti uzrokovano i
noenjem tekih tereta. Jednom kada
ovaj problem nastane, uglavnom se ne
reava, jer se esto javlja u detinjstvu, kada
roditelji nisu svesni problema ili ga uvide
kasno. Zato je svesnost i prevencija ovde
od velikog znaaja.
PRIRODNI LEKOVI
- probajte da se bosi na prstima penjite
uz stepenice, i potom da siete. Drite se
za pregradu. Radite ovo svaki dan po 10
minuta, tokom mesec dana. Hrana treba
da
bude
umerena
i
bogata
nutritientima. Tako e moi miii vaih
stopala da ojaaju. Leenjem ravnih tabana
i va oni vid moe se poboljati.
- ako ne moete da se izborite sa ravnim
tabanima (jer ih moda imate od detinjstva
i kasno ste ih primetili), nauite da svoje
korake prilagodite takvom stanju. Kada
zakoraknete, veoma lagano se doekajte
na spoljni zadnji deo stopala. Potom, kako
se stopalo sputa, lagano (veoma lagano)
odravajte teinu na spoljnem, bonom
delu stopala. Na taj nain ete stvoriti
vetai luk i vae stopalo se nee brzo
umarati tokom dana kao pre.
koristite
ortopedski
uloak,
i
postepeno poveavajte visinu.
- probajte da vei deo dnevnih poslova
obavljajte sedei. Tako e se stopala vie
odmarati.

ATLETSKO TOPALO (Tinea Pedis)

SIMPTOMI plikovi i/ili ispucala koa na
stopalu, naroito izmeu prstiju. Prisutan je
svrab, peckanje i (u teim sluajevima)
gnoj i ranice. Dok se razvijaju, plikovi i/ili
ispucala koa omekavaju, postaju beli i
ljute se. Kod teih sluajeva prisutan je
bol. Stanje se obino pogorava kad je
vreme toplije.
UZROCI atletsko stopalo izaziva jedna
ili vie vrsta parazitskih gljivica. Gljivine
infekcije koe je tee neutralisati od
bakterijskih. Ovakav problem moe nastati
kad god se stopala nalaze u toploj i
vlanoj sredini. eanjem oboljenje se
prenosi na ruke, ispod noktiju i druge
delove tela.
Gljivice koje uzrokuju pojavu atletskog
stopala ire se brzo, dok se blagotvorne
bakterije
unitavaju
antibioticima,
lekovima i zraenjem.
Ovi organizmi se prenose kada hodate
bosi po zaraenom podu oko bazena,
tueva i drugih javnih mesta.
PRIRODNI LEKOVI
- jedite hranu bogatu nutritientima,
ukljuujui dosta voa i povra. Nemojte
jesti preraenu i nezdravu hranu.
Uzimajte vitamine A, B kompleks i C.
Jedite cela zrna itarica, mahunarke i
oraaste plodove.
- ne konzumirajte meso, kola pia,
kofein, hranu sa eerom i prenu
hranu.
OBUA I ARAPE
- jedite hranu bogatu nutritientima, a
nemojte jesti preraenu i nezdravu hranu.
Uzimajte vitamine A, B kompleks i C.
- odravajte stopala suvim. Nakon
kupanja dobro obriite predeo izmeu
prstiju. Nosite pamune arape i
menjajte ih svakog dana (idealno je 2
puta dnevno).
- obua: da bi vam stopala ostala suva i
da ne bi bila topla, nosite samo onu obui
od koje vam se stopala nee znojiti.
Najbolja je obua od koe. Nemojte nositi
obuu od gume, ak ni onu skupu, kao ni
plastinu ili vodootporno obuu. Ona
stvara vlanu i toplu sredinu, koja odgovara
gljivicama. Nikad ne nosite teke izme
tokom celog dana.
- ne nosite istu obuu 2 dana uzastopno.
Tako e obua moi dobro da se osui.
Pospite Lysol na krpu i obriite obuu
iznutra.
- arape: da bi vam stopala ostala suva i
da ne bi bila topla, menjajte arape 3-4
puta dnevno. Kuvajte arape da biste
unitili gljivice. Kada ih operete, dobro ih
ispirajte, da bi se sklonio sav deterdent
(koji pogoduje gljivicama). Obujte iste
arape pre nego to se obuete. Na taj
nain smanjujete rizik od inficiranja
prepona.
- suneva svetlost: gljivice ne vole
sunevu svetlost. Tokom akutne faze,
budite bosi. to ee ih izlaite

sunevoj svetlosti. Bilo bi odlino da

etate bosi napolju po suncu. Obuu
stavite na sunce, okrenutu ka njemu.
- ne hodajte bosi po kui, da se drugi ne
bi zarazili. Takoe, nikad ne hodajte bosi
po javnim mestima (javna kupatila,
svlaionice, oko bazena, moteli, hoteli).
Nosite ili cipele ili papue.

da izlazi gnoj ili se javi groznica, konsultujte

se sa lekarom.
- videti i odeljke: Fungicidno bilje i
Tinea, koja je veoma slina ovom
gljivinom konom oboljenju.

LEKOVITO BILjE
- isecite sirov beli luk i nekoliko dana
drite ga samlevenog ispod prstiju u vaoj
obui. Kupite isitnjeni beli luk i 2 puta
dnevno ga posipajte po obiui. Beli luk ima
bolje dejstvo od fungicidnih lekova! U
ostalo odlino fungicidno bilje spadaju:
umbir, sladi, kamilica, ehinaceja,
ljuti, astragalus i ulje od kurkume.
- primenite prirodne fungivide, poput ulja
od ajnog drveta ili taheba. Pijte 3 olje
aja od taheba dnevno. Takoe stavite i
jaku smesu od njega na stopala.
- dodajte 20 kapi ulja od ajnog drveta
u kadicu sa vodom. Drite stopala u njoj
15 minuta, 3 puta dnevno. Posle toga ih
dobro obriite i na stopala stavite malo
nerazblaenog aja od ajnog drveta.
- na oboleli deo primenite bokvicu i ulje
od ajnog drveta.
- primenjujte sok od limuna na oboleli
deo 1-2 puta dnevno. Druga metoda je da
primenite jak aj od izdrobljenih bobica
kleke. Pomeajte beli luk sa malo uja i to
nanesite na oboleli deo.
- primenite sodu-bikarbonu na oboleli
deo, naroito izmeu prstiju. Pomeajte 1
kaiicu sode-bikarbone sa malo tople
vode. Primenite, zatim obriite stopala i
nanesite puder za bebe. Puder za bebe
sadri zdrobljeni talk koji gljivice ne mogu
da vare.
- dva puta dnevno nanosite gel od obine
aloje, sok od crnog luka ili ulje od vitamina
E.
- jednom dnevno potopite stopala u
kupku biljnog aja od majine duice i
ljutia, ili meavine jednakih delova aja
od majine duice i kamilice.
- svakog dana perite stopala meavinom
jednakih delova sireta i vode. Potom ih
dobro obriite, i na kraju primenite na
oboleli deo biljno ulje.
- potopite stopala u meavinu 2 kaiice
soli i jednog litra tople vode, tokom 5-10
minuta. Dobro obriite stopala, i ponavljajte
ovaj postupak dok ne proe oboljenje.
- primenite isitnjeni ljuti na oboleli deo.
Pred spavanje stavite sirov med. Spavajte
u vuennim arapama i ujutru operite
stopala.
- iscedite zeleni biljni sok iz mijakinje,
bokvice, blitve ili neke druge biljke, i
primenite ga na oboleli deo. Posle toga
hodajte bosi po suncu.

Marihuana
(kanabis)
je
najrasprostranjenija nelegalna droga u
Americi i Engleskoj. Nauna istraivanja su
otkrila sledee injenice o ovoj neobinoj
supstanci:

Imajte na umu da primena jakih smesa

na atletsko stopalo moe da uzrokuje
pojavu osipa po rukama i drugim mestima.
Ako ste tako uradili iz neznanja, budite
neniji prema stopalima od sada. Kada
proe infekcija stopala, proi e i taj osip.

OPASNOSTI MARIHUANE

THC (tetrahidrokanabinol) iz marihuane

dolazi u plua, i preko krvotoka dospeva do
mozga. Enzimi u mozgu ne mogu da
razloe THC istom brzinom kao nikotin,
tako da e jedan deo THC-a ostati u telu
celu jednu sedmicu.
Prosean zamotuljak marihuane je tokom
60-tih godina sadrao 10 mg THC-a, dok
danas sadri 150 mg. THC remeti normalne
modane talase i smanjuje elektrinu
aktivnost eonog renja mozga (gde se
nalazi centar za karakter, moralnost i
volju). Oteuje se kratkorona memorija.
THC negativno utie na motivaciju, mo
saznavanja, uenje, mogunost fokusiranja
i koncentraciju. Puai marihuane su
skloniji da ne zavre pkolu.
Stalno konzumiraje marihuane smanjuje
agresivnost,
ako
je
okolina
mirnog
karaktera. Ali ako doe do nekih problema,
stresa ili gladi, javlja se jaka agresija. Vea
je sklonost ka samoubistvu, to naroito
vai za enski pol. Upotreba marihuane
predstavlja rizian faktor za razvijanje
antisocijalnog, kriminalnog, seksualnog i
drugih vrsta abnormalnih ponaanja.
Kod stalnih puaa marihuane 2 puta je
vei rizik od nastanka psihoze. Moe doi i
do ozbiljnijih psihikih rekacija, poput
izofrenije.
ak i male koliine THC-a mogu da
oslabe
mitohondrije,
izvore
elijske
energije, te tako da smanji i telesnu snagu.
THC slabi imuni sistem, a anroito napada
mozak. U katranu marihuane postoje velike
koliine kancerogenih supstanci. Proed toga
to teti mozgu i imunom sistemu, THC
teti srcu i krvnim sudovima oka.
Marihuana uzrokuje vie problema nego to
ih reava.
-TREI ODELjAKGLAVA I GRLO
1 GLAVA
(Videti odeljke: Glavobolja
Obina prehlada)

UPALA SINUSA (Sinuzitis)

- ako je prisutan bol, stavite hladne

SIMPTOMI javljaju se jedan ili vie od
komprese. Ako se stanje pogora, pone sledeih simptoma: bol na licu i osetljivost
obraza, lica i ela. Takoe: uobolja,

glavobolja, suvi kaalj, lo zadah, groznica,

oseaj oamuenosti, gubitak ula mirisa,
peckanje i suzenje oiju. Ponekad dolazi do
oticanja lica, zapuenog nosa i izluivanja
velike sluzi, kao i do pulsirajueg bola ili
sinusne glavobolje.
UZROCI nazalni sinusi se nalaze u
kostima u blizini oiju i nosa. Oni pomau
da vam glas bude dublji i da zvui bolje.
takoe pomae da se viak sluzi uskladiti
dok traje neka bolest. Ovih pet sinusnih
upljina (eoni, vilini, nazalni, sitasti i
klinasti) vlae i zagrevaju vazduh koji
udiete.
Sinuzitis je upala nazalnih sinusa, koja
uglavnom nastaje zajedno sa infekcijom
gornjeg dela respiratornog trakta. Prehlade,
bakterijske i virusne infekcije ire se ka
sinusima.
Problemi sa sinusima koji postanu
hronini mogu biti uzrokovani povredom
sinusnih
kostiju,
puenjem,
malim
izraslinama u nosu, ili iritantnim
gasovima i mirisima.
Alergijski sinuzitis moe nastati usled
biljnih polena (polenska groznica) i alergija
na mleko i mlene proizvode, a ree
zbog penice.
Previe kisela sredina u stomaku moe
da uzrokuje probleme sa sinusima. Loe
varenje skroba, eera i mlenih proizvoda
izaziva curenje nosa. Kada se sluz na silu
izbacuje iz nosa duvanjem, ona se gura
ka sinusima.
Plivanje i gnjurenje moe naterati sluz
da ode ka sinusima.
Polenska groznica je est uzrok upale
sinusa.
Izbegavajte
supstance
koje
izazivaju alergiju kod vas.
Truli
zubi,
uveani
i
inficirani
krajnici, cigarete, parfemi, sredstva za
ienje i vazduh pun praine mogu
uzrokovati iritaciju sinusa.
Uzrok moe biti i neka infekcija. Ako sluz
iz nosa postane providne boje nakon jedne
sedmice, verovatno nemate infekciju. Ali,
ako je sluz ukaste ili zelenkaste boje,
onda je imate. A ako je sluz providne boje i
ako nisu prisutni simptomi prehlade,
verovatno imate neku alergiju. Retko ko sa
problemima sa sinusima pati od stvarne
infekcije sinusa (sinuzitisa).
Pazite se otoka oko oiju! Ako se ne lei,
moe se javiti bronhitis, astma, infekcija
grla ili zapaljenje plua.
Ako elite da saznate koji sinusi vam
zadavaju nevolje, evo nekoliko korisnih
podataka:
eoni
sinusi
dovode
do
eonih
glavobolja, koje su naroito izraene
izmeu 8 ujutru i 5 popodne.

Vilini sinusi stvaraju bol u zubima gornje

vilice i obrazima, a ponekad i u oku. Obino
traje od 11 ujutru do 6 popodne.
Sitasti sinusi stvaraju tup bol iza oiju,
bolove pri pokretima oiju, suzenje,
osetljivost na svetlost i povremeno bol u
grlu i kaalj tokom noi.
PRIRODNI LEKOVI
- nemojte ignorisati prehladu, grip, bol u
grlu, upalu krajnika i druga akutna
oboljenja, niti ih pokuavajte suzbiti
lekovima. Idite u krevet, pijte sokove i
jedite laganu hranu, odmarajte i
ozdravite
polako.
Kada
se
leite
lekovima, sluz ne izlazi, ve se stvrdnjava u
sinusima i tako nastaje problem.
- uzmite kratak post na sokovima od
agruma, sokovima od povra i biljnim
ajevima.
- pijte dosta vode i sokova. Time
tenost u vaem nosu ne postaje gusta i
tee, a ne stvrdnjava se.
- im budete mogli, ponite da jedete
hranu sa dosta nutritienata, naroito voe,
povre, oraaste plodove i mahunarke.
Svakog dana pijte sve sok od argarepe.
Jedite samo sveu hranu (ne konzervisanu)
do kraja sedmice, akko biste oistili
organizam. Postepeno dodajte itarice od
celog zrna i proteine iz povra (pasulj i
drugo).
- na svaka 2 sata uzimajte 500 mg
vitamina C, sve dok ne prou tegobe sa
sinusima
- NAC (N-acetilcistein) je jedan oblik
aminokiseline cistein. Uzimanje 500 mg,
dva puta dnevno, pomae u oputanju
mukozne tenosti, tako da moe izai
ne
konzumirajte
meso,
mlene
proizvode, hranu od belog brana, eer,
kafu, alkohol, zaine i duvan. Mleni
proizvodi zatvaraju sinuse i pogoravaju
problem.
- pijenje toplih tenosti pomae u
proiavanju sinusa.
LEKOVITO BILjE
- za ublaavanje kongestije u sinusima:
gavez, brest, piskavica, divizma, aloja,
Eriodictyon californicum, crvena detelina i
bela vrba
- beli luk sadri jednu supstancu koja ini
sluz manje lepljivim. Isto ini i ren, a ljuta
paprika ima slian efekat. aj od nane
takoe pomae da se otvore sinusi.
- dodajte zdrobljene enjeve belog luka
u 4 olje vode, i sklonite sa vatre kad
provri. Neka se ohladi i pijte polako. Tako e
se proistiti sinusi i ublaiti zapuenost.
- pojedite malo lekovite supe od povra,
u koju se stavlja beli luk, crni luk, ren, ljuta
paprika i umbir.
- pijte aj od ehinacejejednu sedmicu, a
onda sledee preite na aj od ljutia. Oba
aja su jaki antibiotici.
- pomeajte ulje od eukaliptusa ili mente
sa nekoliko kapi biljnog ulja i natrljajte na
elo ili slepoonice, da biste ublaili
sinuzitis. Nemojte piti tu meavinu.
- nanesite listove nane na oboleli deo ili
kompresu od jakog aja od anne.
- vranilova trava, ginko i bromelain
takoe pomau u proiavanju sinusa.

- Detro Klos predlae stavljanje jedne

kaiice kore movarne trave u olju kipue
vode. neka se krka 30 minuta i potom
procedite. Toplu ili hladnu, tenost udahnite
preko jedne, a onda i druge nozdrve.
Priistie se nos i doi do izleenja.
- drugo reenje je da u olju destilovane
vode stavite pola kaiice morske soli.
Probajte da vidite da li je upola slana kao
okean i udahnite preko nosa. Drugaija
metoda: udahnite kaiicu divizme ili ljutia
preko jedne, pa druge nozdrve.

- humidifier u kui e poveati vlanost u

sinusima tokom zimskih meseci. Vlanost
od 40-50% odgovara sinusima.
- izbegavajte spavanje, rad i ivljenje u
hladnim i vlanim mestima.

OSTALO
- nemojte koristiti kapi za nos. One
pogoravaju problem, jer zaustavljaju
izbacivanje
sluzi
i
otvrdnjuju
je.
Dekongestanti poveavaju i krvni pritisak.
- stavljanje neegtoplog na predeo sinusa
ublaava bol, kao na primer, tople i vlane
komprese, toplotna lampa, sijalica od 60
vati ili grejni jastuk.
- drugi nain za isto je sledei: dva puta
dnevno stavljajte na glavu sud sa vruom
vodom zavijen u pekir (ili stojte pod
vruim tuem). Udiite paru kroz nos. Ako
ste na poslu, uzmite olju sa nekom
vruom tenou. Nagnite s enad njom i
udiite paru. Moete i staviti vodu da se
kuva, pa kad provri da dodate 15 kapljica
eukaliptusa ili nane. Zatim pokrijteglavu i
udiite paru.
- neko vie voli da primenjuje hladnu
vodu na sinuse. Stavite zdrobljeni led u
plastinu kesu, zamotajte u vlaan pekir i
stavite na bolni predeo sinusa. U isto
vreme, noge stavite u toplu vodu. to e
pomoi da krv ode iz podruja sinusa. Ipak,
metoda sa vruom vodom je bolja ua
izbacivanje sluzi.
- stavite jednu kaiicu soli u dve olje
tople vode. Sipajte to u manju au i drei
glavu pozadi, udahnite preko jedne, pa
preko druge nozdrve.
- trljanje bolnog predela sinusa dovodi
sveu krv do njega. Pritisnite palevima
obe strane nosa i drite tako 15-30
sekundi.
- kod 75% ljudi iz testirane grupe dolo je
do ublaavanja bola nakon korienja
mehanikog vibratora na sredini ela ili na
najosetljiviji deo (45 minuta dnevno, koliko
god dana je potrebno).
- sedite sa glavom sputenom izmeu
kolena. Kaljuckajte kao kada elite da
proistite grlo. Potom zadrite dah oko
jednog minuta, dok sluz ne pone sama da
izlazi polako. Potom neno udahnite.
Obavezno pijte dosta tenosti kada ovo
radite.
- dva puta dnevno primenite grejni jastuk
na grudi. Zatim lezite na krevet tako da
gornji deo tela bude van njega. Pridravajte
se nadlakticama. Tako e sluz otii iz plua.
Ostanite u tom poloaju 5-15 minuta, i
kaljite i izbacujte (ispljunite) sluz u lavor
na podu.
- etnja pomae u ienju sinsusa.
- svakog dana izmeu jela uzimajte po 6
tableta uglja sa vodom. Time se izbacuju
toksini. Ovo radite samo u kriznoj situaciji,
inae moe izazvati privremeni zatvor.
- bolje je da mrkete nego da duvate u
maramicu. Ako ba morate, onda radite to
neno i to preko jedne, ap druge nozdrve.
Bolje je da samo obriete nos.

ELAVOST
(Alopecija)

GLAVA I GRLO
2 KOSA
I

GUBITAK

KOSE

SIMPTOMI ovde emo govoriti o kosi.

Postoji nekoliko vrsta gubitka kose:
elavost ili gubitak kose (alopecia), potpuni
gubitak kose (alopecia totalis), parcijalno
opadanje
kose
(alopecia
areata),
i
lokalizovan
gubitak
kose
uzrokovan
oiljcima.
Alopecija je najvie zastupljena kod
mukaraca, ali je ima ponekad i kod ena.
Najei su slauajevi standardne elavosti
kod mukaraca i standradneelavosti kod
ena.
Kosa kod mladih ljudi ima 100000200000 dlaka. Svaka dlaka u proseku traje
2-6 godina, posle ega je zamenjuje nova.
Kada se javi elavost, preovladava kraa i
tanja dlaka, koju bebe imaju na svojim
glavama.
Normalno je da svakog dana otpadne 100
dlaka. Ali kada nestane folikul dlake, tu vie
ona ne raste. Ipak, ima sluajeva gde
folikul nije nestao, ve je samo prestao da
proizvodi dlaku. Paljiv tretman obnavlja
rast kose.
UZROCI

naslee
(naroito
kod
mukaraca), hormonalni faktor, starenje,
lokalna ili sistemska bolest. Lokalizovani
gubitak kose moe biti uzrokovan oiljkom
od rane ili operacije.
U druge faktore spadaju: loa cirkulacija,
visoka temperatura ili neko drugo akutno
oboljenje, operacija, zraenje (terpija Xzracima), lekovi, anestezija, drastine
dijete, stres (gubi se vitamin B), loa
ishrana, kono oboljenje, naglu gubitak
teine,
nedostatak
gvoa,
oboljenje
tiroidne lezde, gojaznost, pilule za kontrolu
raanja, dijabete ili nedostatak vitamina.
Svakodnevno je potrebna hrana sa dosta
nutritienata.
Uzroci elavosti mogu biti i boje za kosu,
svakodnevno pranje kose ili upotreba fena,
kao i previe zategnuta kosa u vidu repa,
kikica ili lokni, zbog ega moe doi do
parcijalnog gubitka kose.
Gubitak kose kod ena najee se
deava nakon menopauze. Pojedine ene
izgube malo kose 2-3 meseca nakon
poroaja, jer hormonalne promene, nakon
5. meseca trudnoe, esto blokiraju
normalan gubitak kose. Ipak, tu se sve
vraa u normalu nakon 6 meseci.

Hipotiroidizam moe biti uzrok, nedostatak

vitamina A, kao i previe istog.

- izlaganje sunveoj svetlosti i morskoj

vodi loe utie na kosu.

U Americi ima najvie mukaraca koji

pate od elavosti. ta je to uv ezi sa
Amerikancima,
njihovom
ishranom
i
nainom ivota to uzrokuje takvo stanje?

LEKOVITO BILjE
- probajte da svakog dana deo bez kose
maete sokom od dunje. Jedite laneno
seme i pijte aj od alfije, koji e stimulisati
rast kose. Delove bez kose jedanput
dnevno maite kerozinom. Proitv opadanja
kose probajte da na kou glave nanosite jak
aj od rzmarina, alfije ili kore belog hrasta.
- dr Kristofer preporuuje jak aj od
movarne trave, koji se natrlja uvee,
ispere se ujutru, dobro osui kosa i onda
ponovo primeni. Moete dodati i malo kapi
ulja od lavande. Ovo e brzo zaustaviti
opadanje kose i otklonie perut.
- vekovima su mukarci i ene mazali
glavu ruzmarinom i maslinovim uljem, kako
bi odravali kosu zdravom.
- susam je kineski lek za spreavanje
gubitka kose. Isti uinak ima i tinktura od
koprive.
- napravite smesu od pola kaiice praha
piskavice i olje nezaslaenog kokosovog
mleka. Dva puta sedmino tokom dva
meseca snano masirajte time kou glave.
- DHT (dihidrotestosteron) se vezuje za
folikul dlake, suava ga i izaziva njegovo
opadanje. (Uzrokuje i uveanje prostate.)
Za eliminisanje tog efekta uzimajte
ekstrakt testeraste palme, po 160 mg
svako jutro i vee. (Proizvod treba da bude
koncetrovan i proien i da ima 85-95%
masnih kiselina i sterola.) Ova biljka
spreava pretvaranje testosterona (muki
polni hormon) u DHT. I sladi sadri
jedinjenje koji blokira DHT.
- afrika ljiva (60-500 mg) ima isti
blokirajui efekat, dok kopriva (50-100 mg)
poveava njen efekat. Cink (30 mg dnevno
tokom 6 meseci) odbija DHT od folikula
dlake.
- neki ljudi stavljaju po malo ljute paprike
na kou glave. Tako se zaista krv dovodi u
taj deo tela, a i postoji mogunost da kosa
pone da raste! Ali, moe va upasti i u oi!
Veina ljudi nije spremna da primeni ovu
ekstremnu metodu.
- jednoj eni je opala sva kosa u 32.
godini ivota. Obnovila ju je uz pomo
sledee formule. Koristei se drvenim ili
plastinim (ne aluminijumskim) posuem,
izmeajte sledea esencijalna ulja u jednu
staklenu iniju: 1 kaiica jojoba ulja, 3 kapi
ruzmarinovog ulja, 3 kapi ulja od lavande i
1 kap ulja od kedra. Masirajte time kou
glave i ostavite tako 30 minuta ili preko
noi. Operite kosu, dodajui po jednu kap
ruzmarinovog ulja u ampon pri svakoj
primeni. Na kraju isperite glavu sa litra
prohladne vode, jedne kapi ruzmarinovog i
jedne kapi ulja od lavande.
- za rast kose Klos preporuuje koprivu,
pepper grass, alfiju, listove belog sleza i
iak.

PRIRODNI LEKOVI
- mora se poboljati cirkulacija krvi u koi
glave (koja je sporija kod mukaraca nego
kod ena). Od pomoi je svakodnevno
masiranje glave. Odravajte kou na glavi i
kosu istom, ali je nemojte prati preesto i
nemojte stavljati previe ampona.
- u ishranu morate ukljuiti dovoljno
proteina, naroito susam, suncokretovo i
bundevino seme, bademe i pivski kvasac.
Ali, kao i uvek to vai, nemojte preterivati.
Amerikanci jedu vie proteina od bilo kog
naroda u svetu, ali iapk najvie pate od
gubitka kose.
ISHRANA
primenite
program
proiavanja
organizma sokovima, tokom nekoliko dana,
i oistite creva klizmom. Posle toga jedite
samo hranu sa dosta nutritienata. Izbacite
preraenu, brzu hranu. Jedite to vie voa
i povra, i hranu sa manje skroba.
- razni faktori utiu na gubitak kose.
Minerali i vitamini su vani za rast kose.
Uzimajte dodatke bar 2 puta dnevno.
Najmanje jednom dnevno pijte sve sok od
povra. Uzimajte vitamin A (50000 jedinica
dnevno
tokom
kratkog
vremenskog
perioda). Nekoliko vitamina iz grupe B
naroito pospeuje rast kose (biotin,
inozitol, niacin) i boju kose (folna kiselina,
pantotenska kiselina i PABA). Jedite
norveki kelp i Nova Scotia dulse.
- aj od ovsene trave i rastavia su bogati
silicijumom i drugim mineralima. Ruzmarin
spreava prerano opadanje kose i stimulie
cirkulaciju u glavi. alfija ima astrigentno
dejstvo i stimulie rast kose. Hajduka
trava pospeuje aktivnost jetre.
- ulje od lanenog semena (2 kaiice
dnevno), koje sadri masne kiseline,
spreava istanjivanje kose. Ulje od crnih
ribizli (500 mg kapsila dva puta dnevno)
ima jo jae dejstvo.
IZBEGAVATI
- nemojte konzumirati so, eer, duvan i
alkohol. Preterana konzumacija soli i eera
podstie pojavu peruti i gubitka kose.
Izbegavajte velike koliine vitamina A
(100000 jedinica dnevno tokom dueg
vremenskog perioda). Izbegavajte teke
dijete, kojima nedostaju odgovarajui
hranljivi sastojci.
- pazite se leka minoksidila. Iako slui za
obnovu rasta kose, ima visoku cenu i moe
da uzrokuje oteenja na srcu. Kosa koja
ponovo izraste je slaba i obino opada kada
se prestane sa korienjem leka.
- poto je kosa krhka kad je vlana,
nemojte je tada eljati i nemojte je previe
jako trljati. Bolje je da je iscedite pekirom i
osuite tapkanjem. S druge strane,
masiranje koe glave (ne kose) ima
blagotvorno dejstvo. Nemojte kosu suiti
fenom.

OSTALO
- postoje ljudi koji ponekad stoje na glavi
da bi povratili krv u glavu! Od ovoga ima
koristi, samo nemojte to raditi na poslu, jer
e ljudi misliti da ste ludi (naravno, ne
treba preterivati, jer moe da loe utie na
mozak). Bolje je da samo leite na fitnesdasci (izdignutoj lealjci) jedanput dnevno.
Ili, masirajte glavu napolju na suncu.

- nikad ne koristite jake sapiune ili

sprejeve za kosu. Koristite jedino blage
kastiljske sapune.
- kaketi i perike esto ubrzavaju
opadanje kose, jer spreavaju da vazduh
doe do glave.
- malo vie oputanja i smanjenje stresa
pomae enama da ne pone da im kosa
opada.
Trebalo bi da kosu predano leite
prirodnim lekovima dva meseca, posle
ega ete moi da vidite prve rezultate.
PERUT
SIMPTOMI najvie lojnih lezda ima na
licu i koi glave. Loj, uljasta izluevina,
masti kosu i kou glave, kako bi bili meki i
savitljivi. Previe nakupljenog loja moe da
stvori perut.
Perut je sloj mrtve koe koji spreava rast
nove dlake, jer ona ne moe da se probije
kroz njega, zbog ega dolazi do ljuspanja i
ljutenja elija na koi glave. Svrab je
nekad prisutan, a nekad nije.
UZROCI promena na povrinskim
elijama koe glave dovodi do ljuspanja i
ljutenja.
Ta
promena
je
najee
uzrokovana nepravilnom ishranom. Neretko
se javlja kod ljudi sa uljastom koom, koji
su skloni povrinskim, akutnim i hroninim
bakterijskim konim oboljenjima.
Uglavnom dolazi do preteranog luenja
loja iz lojnih lezda, koji vezuje elije
zajedno na koi glave. Nepravilna ishrana
moe
uzrokovati
takva
abnormalna
izluivanja.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- biotin, jedan od B vitamina, glavno je
jedinjenje protiv peruti, kao i protiv
seboreje (preterano luenje loja iz lojnih
lezda). aka soje sadri 6 mg biotina. Beli
luk dolazi na drugo mesto po sadraju
biotina, onda ide ovas, pa jeam, avokado,
lucerka, susam i kukuruz.
- esto je u pitanju nedostatak
nekolikovitamina iz B kompleksa, kao i
nedostatak nezasienih masnih kiselina i
cinka.
- u druge vane nutritiente spadaju selen,
sumpor i lecitin.
- iz ishrane izbacite previe masti i svu
prenu hranu. Prestanite sa konzumiranjem
alkohola. Proverite na koju hranu ste
alergini (penica, mleni proizvodi, agrumi
ili neto drugo). Izbegavajte stres i poor
elimination. Nemojte koristiti jake, iritantne
ampone. Ne jedite okoladu, eer, belo
brano i morske plodove.
- neka vau ishranu ini ulje od lanenog
semena, vitamini E i A, folna ksielina, B6 i
cink. Ako je potrebno, uzimajte digestivne
enzime. Od koristi su i kelp, biotin i lecitin.
Oko 50-75% hrane neka vam bude sirovo.
- dobro je otpoeti program izleenja sa
jednim kratkim postom. Posle toga jedite
samo hranu sa dosta nutritienata.

MASAA I PRANJE KOSE

- masirajte kou glave ikovim uljem.
Druge biljke sa slini dejstvom su: gavez,
umbir, sladi, rusa i bokvica. Napravite aj
od ejdne ili vie biljaka i njime isperite
kosu.
- stavite
4 pune kaiice suvih
eukaliptusovih listova u litar kipue vode.
Meajte, pa zatim pokrijte. Sklonite sa
vatre i neka se krka sat vremena. Iscedite
i sipajte tenost u prskajuu bocu. Dodajte
jednu kaiicu jabukovog sireta. Pred kraj
tuiranja siapjte to na svoju glavu. Radi
maksimalnog uinka, ostavite da se samo
osui.
- upotreba ampona od aloje 1-2 puta
sedmino spreie pojavu peruti.
- izbegavajte ampone koji sadre selensulfid, jer moe uzrokovati oteenje oiju i
gubitak kose.
- ne stavljajte na glavu ampone koji su
na bazi katrana, ako imate plavu kosu, jer
e vam postati braonkasta.
- pred spavanje namaite na kou glave
gel od aloje.
OSTALO
- Klos kae da aj od listova i kore vrbe
otklanja perut.
- malo suneve svetlosti je dobro za vau
kosu i kou glave.
- budite uvek oputeni i smireni. Tako
ete pomoi svojoj kosi.
- etnja prirodom pomae i kosi i celom
telu.
- videti Masna kosa ispod.
MASNA KOSA
SIMPTOMI prevelike koliine loja u kosi.
Crvenokose osobe retko imaju ovaj
problem, dok ih plave najee imaju.
UZROCI lojne lezde proizvode previe
loja i odreene navike u ishrani treba
ispraviti. Na koi glave postoji 140000
lojnih lezda. Loj se kree najlake kroz
ravnu kosu, a najtee kroz kovrdavu.
Loj se jo vie lui pod uticajem toplote i
vlanosti.
Isti
uinak
mogu
imati
hormonalne promene i stres.
PRIRODNI LEKOVI
- koristite samo iste ampone, jer oni
sadre manje ulja u sebi.
- perite kosu amponom dva puta, ali je
siperite i psole prvog puta. Nakon toga,
osetite kakva vam je kosa. Da li je masna?
Tako ete znati da li ima napretka.
- iscedite sok od dva limuna u pola litra
vode, i to upotrebite za ispiranje kose. Time
se otklanjaju ostaci sapunice u kosi, koji
ine dodatni teret za nju. Umesto toga za
ispiranje moete koristiti i jabukovo sire.
Nakon tuiranja i suenja kose, isperite
kosu i masirajte je. Neka ostane tako 5
minuta. A onda je opet isperite prohladnom
ili mlakom vodom.
- upotrebitu rastavi za ispiranje. On
ojaava dlaku i smanjuje izluivanje loja.
- nemojte previe eljati kosu, jer tako
vie loja dolazi sa korena dlake na kosu.

- izbacite viak masti iz ishrane. Prena

hrana, masne kiseline, meso i mleni
proizvodi poveavaju izluivanje loja, te se
tako stvara masna kosa i koa glave.
- ne koristite ampon koji sadri natrijumlauril-sulfat
ili
NDELA
(nitronatrijumetanolamin). Obe supstancu
su iritirajue i isuuju kou, a moda i i
izazivaju njeno ljutenje.
- treba pogledati i pojedine stavke iz
odeljka Perut iznad.
SUVA KOSA
SIMPTOMI kosa koja je toliko suva da
vam smeta. Nema sjaja, krta je i krajevi
kosu mogu biti razdvojeni.
UZROCI suvoj bati je potrebna voda.
Suvoj kosi ne treba voda, ali joj trebaju
prirodna ulja. Uzrok problema mogu biti
prejaki amponi, koji otklanjaju sva ulja sa
koe glave, ili loa ishrana.
PRIRODNI LEKOVI
- u svoju ishranu ubacite dovoljno
nezasienih masnih kiselina (nezagrevana
biljna ulja, poput ulja od peninih klica,
lanenog semena, susama, kukuruza ili
soje). Videti sugestije u odeljku Suva
koa.
- ne koristite toplotu za ureivanje kose. I
gvozdeni i elektrini vikleri stvaraju previe
jaku toplotu. Umesto toga, ene bi trebalo
da
koriste
nezagrejane
plastine,
cilindrine viklere.
- kod suve kose krajevi su esto istrzani.
Secite ih otprilike svake 6. sedmice.
- nemojte kosu izlagati vetru, jer se i time
kosa lomi. ene ne bi trebalo da plivaju
gologlave. Koristite kapu za plivanje, jer
ete tako zatiti kosi. U svrhu dodatne
zatite, nanesite malo amslinovog ulja pre
stavljanja kape.
- koristite samo blage ampone.
- nemojte kosu prati svako vee, a kad je
perete, inite to sa toplom vodm, ne
vrelom. Kosu uvek ispirajte prohladnom
vodom. time se pojaava cirkulacija.
- stavite na kosu susamovo ulje i
masirajte, ili primenite ulje od alnenog
semena.
- anesite avokado na kosu i masirajte. On
daje i proteine i ulja na koren dlake. U
jednom sudu pomeajte jedan oljuteni
avokado i po jednu kaiicu ulja od jojobe i
ulja od peninih klica. Nakon pranja kose,
ispiranja i suenja, primenite ovu meavinu
na kosu i masirajte je. Zatim prekrijte kosu
plastinom kesom i ostavite tako 15-30
minuta. Potom dobro isperite. Ponavljajte
ovo jedanput sedmino.
SEDA KOSA
SIMPTOMI kosa dobija sivu boju.
UZROCI karakteristino za ovaj problem
je nedostatak tri vitamin B kompleksa.
PRIRODNI LEKOVI - za vraanje prirodne
boje kose preporuuju se sledei vitamini,

koji su davali supeha kod pojedinih ljudi:

PABA (paraaminobenzoinska kiselina, 1000
mg), pantotenska (1000 mg) i folna kiselina
(800 mg), zajedno sa pivskim kvascem i
crnim
eernim
sirupom,
kao
i
multivitaminska / mineralna formula.
Uzimajte malo i kelpa ili dulsa.
ISPIRANjE KOSE
- za tamnjenje kose koristite meavinu
koprive, alfije i ruzmarina.
- hena je prirodna, netoksina biljka koja
slui za bojenje i koja se vekovima koristila
za dobijanje plavlje kose. Najvie efekta
ima na istanjenu, poroznu i svetlu kosu.
- kamilica i limun su dobra meavina za
ispiranje plave kose.
- ruzmarin i alfija e tamnu kosu uiniti
sjajnom.
- ispiranje siretom poboljava pH
vrednost kose.
- kelp ili morska voda poboljavaju
mineralni sastav kose.
- za oteenu i krtu kosu primenite
jojobu.
URASLA DLAKA
SIMPTOMI dlake, najee na vratu,
urastaju u kou i izazivaju iritaciju.
UZROCI najee se javlja kada se
dlaka uvija i kod ljudi sa kovrdavom
kosom.
PRIRODNI LEKOVI
- jeidno praktino reenje jeste da se
dlaka izvadi pincetom. Nemojte tek onako
bilo ta povui sa koe. Saekajte dok ne
budete mogli da vidite dlaku. Ako je
potrebno, nanesite toplu kompresu kako
biste dlaku bolje uoili. Potom upotrebite
pincetu ili sterilisanu iglu, a onda to
natapkajte hidrogen-peroksidom.
- ljudima koje malopre opisano ne
odgovara mogu da razmisle o putanju
brade. Jednom kada se pojavi brada,
problem uglavnom nestaje. Ako noenje
brade nije dozvoljeno na vaem poslu,
onda neka vam va lekar izda uverenje o
tome
da
bradu
morate
nositi
iz
zdravstvenih razloga.
- bolje je koristiti elektrini brija nego
ilete, jer oni vie otre krajeve dlake,
naroito dupli ileti. Ali ako koristite ilet,
probajte da ne brijete skroz do koe.
- ako dlake na vratu rastu u raznim
smerovima, usmerite ih u samo dva, tako
to ete se brijati samo gore-dole, a ne i
popreko.
- ene treba da briju noge samo ka dole,
ne ka gore, jer dlake na nogama rastu ka
dole, a time se i poveava rizik od uraslih
dlaka.
*TONICI ZA KOSU
- za spiranje kose od sapunice iskoristite
jabukovo sire.
konzumiranje
soka
od
koprive
proiava organizam i doprinosi sjaju
kose. Isti ulinak ima i aj od korena ika.

- za blago ispiranje kose moe se koristiti

jak aj od kamilice
- aj od korena rabarbara moe da se
iskoristi
za
spiranje
kose:
za
sjaj
svetlobraon ili bledoplave kose.
*ZA ODRAVANjE KOSE kosa gubi svoja
prirodna ulja zbog previe suneve
svetlosti, jakih hemijskih ampona i boja za
kosu, preparata za kosu koji sadre alkohol
ili preparata za uvijanje kose. Prirodna ulja
se mogu obnoviti sledeim formulama za
odravanje kose, ijom primenom posle
nekolikko sedmica kosa postaje meka na
dodir i lepa an izgled.
- nanosite maslinovo ulje na kosu svake
2-3. veeri pre spavanja.
- ako elite uljanu meavinu sa lepim
mirisom, napravite sledeu smesu i
primenjujte
je
povremeno:
30
ml
ruzmarinovog
ulja,
90
ml
slatkog
bademovog ulja i 30 kapi ulja od lavande.
- formula za odravanje kose: umaslinovo
ulje dodajte malo ulja od majorana i time
namaite kosu. Povremeno napravite sveu
smesu toga i ponovite.
- formula sa mirisom pomorande za
suvu kosu: pomeajte 30 ml ruzmarinovog
ulja, 90 ml slatkog bademovog ulja i 20
kapi ulja od pomorande.
Ako vam je kosa prirodno uljasta,
primenite samo jedno od gore navedenih
esencijalnih
ulja,
najvie
jedanput
sedmino.
- ako vam je kosa izbledela, svake druge
veeri neno natrljajte na kosu meavinu
od po 30 ml ruzmarinovog i kokosovog ulja,
sa 90 ml slatkog bademovog ulja.
*POPRAVLjANjE KOSE komercijalni
preparati za negu kose esto sadre jake
hemikalije, ukljuujui alkohol. Evo formule
za odravanje kose i njenog sjaja:
U manji sud iscedite malo soka od
limuna. Zatim paretom tkanine nanesite
na kosu. Kosa e biti suva u roku od
nekoliko minuta.

GLAVA I GRLO
3 OI (i egrenov sindrom)
UPOZORENjE OI!
- ne stavljajte komprese direktno na one
jabuice! Oi uvek moraju biti zatvorene.
neki
lekari
prirodne
medicine
preporuuje to vrelije komprese na oi.
Meutim, to moe biti veoma opasno.
Jedan lekar je tako uinio sa detetom koje
se zvalo Feni Krozbi, i kojem je zbog toga
ostao veliki oiljak na oima. U ovoj knjizi
spominju se samo veoma tople komprese
za oi, kao i hladne.
PROBLEMI SA OIMA

SIMPTOMI moe doi do raznih

problema (zamagljen vid, otok, crvene
takice,
zatamnjeni
krugovi,
suvoa,
dvostruko vienje, svrab, vorii na
kapcima, crvenilo, traznje ili ispunjenost
vodom).
Za odreene probleme potreban je
strunjak, ali za veinu postoje opte
metode koje pomau.
PRIRODNI LEKOVI oi i mozak koriste
dosta kiseonika. Pobrinite se da ga dobijete
u dovoljnim koliinama.
ISHRANA
- pijte sok od argarepe, celera, cvekle i
peruna. Moda vam bude bio potreban
kratak post na sokovima od povra.
- cink (20 mg) je vaan kao mineral, te
treba da bude deo vae ishrane. Vitamini A
(500 IJ), B kompleksa, B1 (25-50 mg), B2
(25-50 mg), B6 (25-50 mg), pantotenska
kiselina (100 mg), niacinamid (50 mg), C
(3000-5000 mg), E (400 IJ) i selen su
takoe vani. Svakog dana jedite sveeg
zelenia. Ne moe se opisati kolika je
vanost vitamina A i provitamina A- i Bkarotena za oi. Jedite sveeg zelenog i
utog povra zbog karotenoida.
- dva puta sedmino pijte vodu sa
limunom umesto doruka. Kineski lekari
kau da se tako isti jetra i pomae oima.
- za zamagljeni vid jedite osuene,
nezrele maline.
- nemojte se prejedati. Vebajte to vie i
odmarajte se.
IZBEGAVATI
- loa ishrana zaepljuje male arterije,
kao one koje se nalaze kod oiju.
postepeno zatvaranje vena koje idu ka
oima moe dovesti do slepila. Mali krvni
sudovi u oima bivaju blokirani usled
ateroskleroze, koja je posledica ishrane
bogate mastima i holesterolom.
- nemojte jesti nikakvu prenu hranu.
Slobodni radikali iz te masne hrane
oteuju i oi i druge organe. Izbegavajte
meso, jaja, preraene proizvode od itarica,
eer, mlene proizvode, kafu, okoladu i
alkohol.
- nemojte piti tenosti pred spavanje.
Izbegavajte so. Nemojte puiti i izbegavajte
da budete u drutvu sa puaima. I nikotin i
eer i kofein tete oima.
- margarin i biljne masti nisu dobre za
oi.
tamne
naoare
esto
uzrokuju
naprezanje oiju. Nosite samo polarized
naoare, ako uopte nosite naoare za
sunce.
- brojne vrste lekova nisu dobre za oi:
aspirin,
ATCH,
antikoagulanti,
kortikosteroidi,
diuretici,
streptomicin,
lekovi sa sumporom, tetraciklin, alopurinol,
antihistamini, digitalis, haloperidol, lekovi
protiv infekcija, kinin, marihuana, i drugi.
- lekovi protiv infekcija, poput diazepama
(Valijum), haloperidola (Haldol), pojedinih
antidepresanata, kinina i lekova sa
sumporom,
mogu
uzrokovati
one
abnormalnosti.
- supstance koje su tetne za vae oi:
hemijski diuretici, kokain, lekovi sa

sumporom, tetraciklin, aspirin, nikotin,

fenilalanin, alkohol i hidrokortizon.
- budite veoma oprezni pri noenju
kontaktnih soiva! Ona spreavaju dotok
vazduha do one jabuice. Moe doi do
infekcija. Ako stoje vie od 24 sata, moe
doi do ulcerativnog keratitisa. elije
ronjae su odneene soivima, to za
posledicu ima nastanak infekcije, oiljka i
potencijalno kasnije slepilo. Istraivanja
pokazuju da s eovo odnosi i na kontaktna
soiva koja se nose preko dana i onda koja
se due nose.
LEKOVITO BILjE
- vidac je najbolja biljka za one
probleme, i koristi se u ovu vsrhu vie od
2000 godina. dodajte jednu kaiicu ove
biljke u olju kipue vode, procedite i
ostavite da se ohladi. Primenjujte sve,
ohlaen aj za svakodnevno ispiranje oiju.
Tako s eojaavaju oi i ublaavaju ili
otklanjaju brojni problemi sa oima.
- aj od ljutia ili maline takoe pomae
oima. Naroito je lekovit vidac, koji se
vekovima koristi za to.
- za jaanje oiju, naroito u sluaju
slabosti usled dijabetesa, moe se piti aj
od aparala.
- istraivanja su pokazala da borovnica
(evropska)
sadri
flavonoide
(antocianozide) koji poboljavaju cirkulaciju
oiju i formiraju rodopsin. U nekim
istraivanjima davao s ezajedno sa
vitaminom E.
- maslaak pomae u detoksikakaciji
jetre, dok morska trava (norveki kelp i
Nova Scotia dulse) daju esencijalne
minerale.
- Blekfut Indijanci su pravili aj od
listova i cvetova hajduke trave i
primenjivali za ispiranje oiju. isti uinak
ima i sok od aloje.
- pijte jak aj od boraine, radi jaanja
oiju, i jedite njene mlade listove u salati.
- stavite pola kaiice praha komoraa
(pravi se od zdrobljenog, izblendiranog
semenja komoraa) u 75 ml iste hladne
vode. Iscedite i primenite na oi kada imate
problema sa njima.
- Stari Grci su koristili sok od sveeg
kupusa, sa malo meda, u sluaju bola,
zapaljenja, vlanih ili vodenastih oiju.
Dodavali su majinu duicu hrani u sluaju
zamagljenja vida.
- kod dece sa vodenastim oima svakih
pola sata ih perite istom toplom vodom.
izgnjeite listove kupusa dok ne postanu
kaa, pa primenite to na zatvorene oi.
Nekoliko dana e biti vie vode u oima, ali
e brzo doi do izleenja.
- kod zapaljenja oiju primenite vidac sa
vodom ili aj od mijakinje.
- primenite komprese sa leskom na
zatvorene oi, za ublaavanje crvenila,
bola, napregnutosti ili zapaljenja oka.
- primenite kompresu sa ajem od
vratia, u sluaju zapaljenja oka ili mika.
- ako vidite zatamnjena mesta na dnu
vidnog polja, smanjite intenzitet rada, vie
spavajte i pijte vie tenosti. Moda ste
prebrzo izgubili na telesnoj teini. Uzrok
moe biti nedostatk gvoa, slab rad jetre
ili bubrega, ili hronine alergije. Stavite
kesice aja od kamilice na zatvorene oi.

- Indijanci i Amerikanci ve due od 200

godina piju aj od ljutia zbog oiju.
- evo ejdnog tonika za lo vid. Pomeajte
jednake delove biljke vidac, korena ljutia,
korena movarne trave i listova maline, sa
malo aleve paprike. Ne stavljajte to na oi,
ve svakog dana uzimajte u vidu 2-4
kapsule sa isitnjenim biljkama. Kod akutnih
stanja uzimajte 2-3 kapsule 3 puta dnevno.
Glavni efekat imaju vidac i ljuti. Ostale
biljke su antibiotici, astringenti i stimulanti.
Time se spreava pojava katarakte i
ublaava zapaljenje, peckanje i suzenje
oiju, kao i preosetljivost na svetlost.
OSTALO
- drite vlanu oblogu, potopljenu u
ledenu vodu, na oi 15 minuta 1-2 puta
dnevno. Mogu se staviti i hladne krike
krastavca na zatvorene oi. To e dovesti
lekovitu krv do oiju i ojaae ih. Dobro je
kod konjunktivitisa, opekotina od sunca i
naprezanja oiju.
- za zatitu od ultraljubiastog zraenja
nosite samo naoare koje blokiraju 99100% UVA i UVB zraenja. Sve druge vrste
naoara za sunce otetie vam oi. Mogu
se opei do sunca. UV zraenje uzrokuje
fotokeratitis, kod kojeg je spoljni sloj elija
oteen. Na oi opeene od sunca stavljajte
hladne obloge.
- radite dlanovanje, da biste odmorili oi.
Stavite dlan leve ruke na levo, a dlan desne
ruke na desno oko. Oba oka treba da budu
pokrivena, ali da ih nita ne dodiruje. Tako
se one odmaraju po malo. Radite ovo
nekoliko puta dnevno, po 10 sekundi.
- videti Naprezanje oiju (ispod),
Naprezanje oiju pred kompijuterom i
druge odeljke o oima iz ovog poglavlja.
NAPREZANjE OIJU
SIMPTOMI da biste neto videli, morate
da napreete oi. Nakon odreenog
vremena osetiete kako se stavrno
napreete.
UZROCI I LEENjE umor, loa ishrana,
previe rada, lekovi, zagaen vazduh, ivot
u gradu. Veina stvari koje podrazumeva
savremen nain ivota ima loeg uticaja na
oi.
PRIRODNI LEKOVI
- da li je prostorija u kojoj radite i
napreete oi dovoljno osvetljena?
- treperea svetla zamaraju oi. Probajte
da ne provodite previe vremena za
kompjuterom bez pauza i nemojte predugo
gledati televiziju, jer to teti vaim oima.
Neka ekran bude malo zatamnjen ili stavite
neki providan materijal ispred njega.
- to ee zatvarajte oi i odmarajte ih
po malo. Radite dlanovanje, to jest,
prekrijte oi svojim dlanovima. Tako
nikakva svetlost ne dopire do vas i oi se
nakratko odmore.
- trepite to vie. Svaki treptaj isti i
osveava oi.
- nemojte naprezati oi. Neka budu
oputene sve vreme. Ako ne moete jasno
videti neki objekat, onda gledajte oputeno
u njega, iako je nejasan!

- naoare za sunce nekim ljudima

pomau,
dok
kod
nekih
izazivaju
naprezanje oiju. nosite samo polaroid ili
odobrene antiglare naoare.
- najgore je itati uvee ili bilo ta raditi
to ukljuuje intenzivan rad oiju, jer tada
nema dnevne svetlosti.
- obezbedite dovoljno jako osvetljenje.
Najbolja
vrsta
je
kombinacija
fluorescentnog i inkandescentnog svetla u
punom spektru. Koristite samo svetlo koje
ne bljeti, i postavite ga tako da se ne
odbija od papira ispred vas u vae oi.
- povremeno gledajte u daljinu
- trepite 400 puta na dan. Tako se one
ispiraju, masiraju i odmaraju.
- 30 minuta pre spavanja izaite napolje,
proetajte se, opustite se, diite duboko i
nemojte nita vie itati pre spavanja.
- dobro se odmorite tokom noi.
- moda su vam potrebne naoare za
itanje. Ako imate samo problema sa
kratkovidou, moete kupiti naoare za
itanje u lokalnoj apoteci za neveliki novac.
Uvek birajte najslabije naoare, koje
najmanje uveliavaju.
- proitajte i odeljke Problemi sa oima i
Naprezanje oiju pred kompjuterom.
NAPREZANjE OIJU PRED KOMPJUTEROM
SIMPTOMI umorne, suve oi ili peckanje
oiju,
nakon
viesatnog
rada
kompjuterskim monitorom (ekranom).
UZROCI postoje naini da radite za
kompjuterom a da ne otetite vid. Evo
nekoliko sugestija kako da ih zatitite
tokom rada na kompjuteru:
PRIRODNI LEKOVI
- neka ekran bude udaljen od vas
najmanje pola metra.
- postavite ekran tako da bude pod
uglom od 10-15 stepeni (oko jedne treine
ugla od 45 stepeni) u odnosu na taku
posmatranja.
- ne radite ispred ekrana koji je nejasan,
zamagljen ili treperi. Naite uzrok kvara i
reite ga ili pozovite strunjaka. Treperenje
moe izazvati fen koji je blizu kompjutera.
Sklonite ga odatle.
- donji deo bifokalnih stakala slue za
gledanje ka dole, a ne ispred sebe, tako da
su vam za rad na kompjuteru moda bolja
obina soiva (ne bifokalna).
- smanjite odsjaj. Nemojte drati svetiljke
iznad glave ili nemojte da se svetlost sa
prozora odbija od vaeg ekrana.
- trepite to vie, kako se vae oi ne bi
suile.
- probajte da papire za rad stavite pod
uglom, na skoro istu visinu na kojoj ekran i
skoro istoj udaljenosti od oiju.
- povremeno istite ekran od praine.
Statini elektricitet je skuplja na njemu.
- na svakih sat vremena napravite pauzu
od 5-10 minuta.
- koristite filter protiv sjaja, koji je
odobrilo Ameriko optometrijsko udruenje.
- slika je otrija i ajsnija na ravnom
active-matrix LCD ekranu nego na CRT-u.

MUKUZ U OIMA
SIMPTOMI oko je ispunjeno nekom
sluzavom tenou.
UZROCI uzrok moe biti kombinacija
nezdrave ishrane, loih radnih uslova i
infekcije koja se prenosi vazduhom.
PRIRODNI LEKOVI
- poboljajte ishranu i dva puta dnevno
uzimajte vitaminske/mineralne dodatke.
Odmarajte se redovno. Radite u istoj
sredini u kojoj nema mnogo praine.
. isperite oi ajem od korena lljutia.
Trudnice ne smeju da ga koriste u veim
koliinama.
UTE OI (Ikterus, utica)
SIMPTOMI beli deo oiju (beonjaa)
ukaste je boje.
UZROCI dolo je do blokade u sistemu
inog kanala, uzrokovanog kamenom u
ui, tumorom ili hepatitisom. moe doi i
do unitenja crvenih krvnih zrnaca.
Ljudi koji piju mnogo soka od argarepe
dobie ukast ten koe (koji nimalo niej
opasan), ali njihove beonjae nee biti
ute, to je znak utice.
PRIRODNI LEKOVI
- mora se pronai i izleiti uzrok
problema. Pri leenju utice potrebno je
izlagati se ultraljubiastom svetlu, kako bi
se pojaalo izluivanje i ienje jetre. Tri
dana pijte sok od jabuka, posle ega ide i
olja maslinovog ulja i olja soka od limuna.
Uzimajte i vitamine A, C i E. ova velika
koliina maslinovog ulja proiruje une
kanale, pa s ekamen lake izbacuje. Da bi
se reio problem, to je potrebno uraditi
samo jednom.
- vano: videti odeljak utica.
PODBULOST OIJU (Podonjaci)
SIMPTOMI mali predeo ispod oba oka je
malo nateen. Izgleda kao da se dve kesice
nalaze ispod oiju.
UZROCI jetra i/ili bubrezi previe rade ili
nisu dovoljno ishranjeni.
PRIRODNI LEKOVI
- nemojte konzumirati alkohol i duvan.
smajite
unos
soli.
Izbegavajte
mononatrijum-glutamat (MSG).
- poboljajte svoju ishranu, jedite svee
voe, povre, itarice u celom zrnu,
oraaste plodove i mahunarke.
- masna, preraena i brza hrana moda
izgleda lepo i lako se sprema. Ali njen
nedostatk hranljivih materija iscrpljuje telo.
- proizvodi sa kofeinom samo jo vie
umaraju ve umornog oveka. Umesto
toga, odmorite se nou onoliko koliko treba.

- nemojte raditi nita to iziskuje

naginjanje, jer se tako optereuje predeo
ispod oiju. Spavajte na leima.
- nanesite oblogu sa kockama leda na
oboleli deo.
SVRAB OIJU
SIMPTOMI oi su izmorene i svrbe.
UZROCI nerviranje, loa ishrana,
nedostatak
odmora,
zabrinutost,
naprezanje oiju ili neleenje odreenih
problema sa oima.
PRIRODNI LEKOVI
- nemojte previe raditi ili se prejedati.
Jedite hranu bogatu nutritientima. Dobro se
odmorite nou.
- u ishranu ukljuite sve vitamine B
kompleksa, a naroito B6. Obavezno
unosite odgovarajuu koliniu kalcijuma.
- ne napreite oi.
- vidac je dobra biljka za oi.
- ne trljajte oi! Protiv svraba primenite
tople ili prohladne komprese na zatvorene
oi.
- nemojte deliti sa drugima papirne i
platnene maramice, kao ni pekire.
- nemojte stavljati krpu preko oiju koje
svrbe, jer se tako bakterije mogu namnoiti
i stvoriti jo vei problem.
CRVENE OI (Krvave oi)
SIMPTOMI crvene linije po beonjai.
UZROCI beonjaa je spoljni, beli deo
one jabuice. Na njenoj povrini se nalaze
sitni krvni sudovi, koji mogu postati
prenatrpani
krvlju
usled
nedostatka
kiseonika. Uzroci mogu biti: naprezanje
oiju, umor, praina, alergija na polen, jaka
suneva svetlost, duvanski dim, druge
vrste iritanata, preteran rad i ostajanje do
kasno uvee. Ako imate krvave oi, to
moe znaiti da su vam krvni sudovi krhki
svuda po telu. Uzrok toga je moda visok
krvni pritisak ili nedostatak odreenih
vitamina i aminokiselina.
Ljudi stariji od 40 godina esto imaju ovaj
problem. Ali ako to due potraje ili ste
mlai, trebalo bi mu vie panje posvetiti.
PRIRODNI LEKOVI
- poboljajte ishranu; uzimajte vitamin A
(5000 mg dnevno), B2 (100 mg), B6 (100
mg) i tri aminokisleine (lizin, histidin i
fenilalanin). Ako jedete voe, povre,
mahunarke i oraaste plodove, trebalo bi
da
uzimate
potrebne
vitamine
i
aminokisleine.
- vie se odmarajte nou i ee uzimajte
pauze tokom dana.
- ne koristite kapi iz apoteke. One
sadre jedan agens koji suava krvne
sudove, zbog ega vaa beonjaa moe
postati belja, a da se problem uopte nije
reio. Nemojte se igrati sa vaim
dragocenim oima! Ako s ekapi ne uzimaju

nekoliko sati, crvenilo je obino vie

izraeno posle toga.
- nanesite vlanu prohladnu oblogu na
zatvorene oi. Hladna obloga e prirodnim
putem suziti krvne sudove, dok vlaga godi
oima.
- obavezno pijte dosta vode, tako da
imate dovoljnu koliinu tenosti u suznim
kanalima.
- ako vam oi budu crvene ujutru kada se
probudite, moda imate manju infekciju
kapaka. Uvee pre spavanja perite oi
toplom vodom.
- svaki problem sa oima treba shvatiti
ozbiljno. Infekcija se moe leiti sa malom
koliinom borne kiseline pomeane sa
sterilisanom vodom.
- u korisno lekovito bilje spadaju: vidac,
komora i razliak. Vidac ima izvanredno
dejstvo kod mnogih oboljenja oka.
MODRICA OKO OKA
SIMPTOMI predeo oko oka je crne
boje, usled nekog udarca.
UZROCI krv se gomila u tom predelu u
cilju breg izleenja.
PRIRODNI LEKOVI
- treneri boksa imaju stalno problema sa
ovim. Oni primenjuju veoma hladno pare
gvoa (lie na male eksere za gume) na
oboleli deo. Tako se smanjuje otok. Moe da
se nekoliko minuta dri i ista, hladna
konzerva na obraz (ali ne preko oka).
Emojte ni u kom sluaju pritiskati oko. Za
smanjenje otoka moete primeniti hladne
komprese.
- ne uzimajte aspirin, jer je on
antikoaguant, to znai da se krv nee
dobro zgruati, ve e krvarenje trajati
due.
- ne duvajte iz nosa! Ako ste dobili jak
udarac, mogli bi da vam prsnu krvni sudovi
ispod koe na mnogo veem podruju!
Ponekad doe i do povrede orbitalne kosti,
tako da duvanjem iz nosa moe se istisnuti
vazduh iz sinusa pored te kosti. Vazduh ide
pod kou, te nastaje jo vei otok onih
kapaka. Tako se poveava rizik od infekcije.
- uvek postoji opasnost od unutranjeg
krvarenja, pa moda bi bilo dobro da
posetite oftalmologa.
ABRAZIJA RONjAE
SIMPTOMI ogrebotina na povrini
ronjae providnom prednjem delu oka.
Simptomi se obino iznenada pojavljuju i
to: zamagljen vid, crvenilo, suzenje, jak bol
u oima, uestalo treptanje i osetljivost na
jae svetlo.
UZROCI uzrok moe biti dodir oka sa
ivicom novina ili sa nekim stranim telom,
poput estica praine. Ljudi koji nose meka
ona soiva i stalno trljaju svoje oi imaju
povean rizik od ovoga, jer sitne estice se
mogu zaglaviti iza soive i tako otetiti
povrinu ronjae.

Uglavnom nema vee opasnosti, osim

ako se abrazija ne inficira i onda nastane
ulcerativni keratitis (opisan ispod). Infekcija
sa herpes simpleks virusom moe biti uzrok
takvog stanja.
PRIRODNI LEKOVI
- poboljajte ishranu, uzimajte vitamin
C (5000 mg 3 puta dnevno). Pijte aj od
ehinaceje i aj od biljke vidac.
- ako ovi kuni lekovi ne pomognu,
posetitei onog lekara.
KRATKOVIDOST (Miopija)
SIMPTOMI osoba vidi jasno samo
bliske predmete.
UZROK svetlost se fokusira samo
ispred mrenjae, umesto na nju. Samo je
2% dece koja pohaaju drugi razred
osnovne kole kratkovido. Do kraja srednje
kole, ova brojka se poveava na 40%. Do
kraja
fakulteta,
60%
studenata
je
kratkovido. Uzrok lei u nainu ishrane i
rada.
PRIRODNI LEKOVI
- to ee odmarajte oi, tako to ete
gledati u daljinu ka nebu.
- vani su i vitamin D (1000 IJ dnevno) i
kalcijum. Primenjujte sunane kupke,
uzimajte tablete ili prah kalcijum-citrata,
kao i vitamina C (5000 mg dnevno).
- ne napreite oi, mislei da ete tako
poboljati svoj vid! Tako se samo slabe oni
miii i odlazi do pogoranja problema.
Ignoriite one teorije o poboljanju vida
bez naoara koje kau kako treba da
napreete oi da biste bolje videli!
- proitajte i odeljke: Problemi sa
oima, Naprezanje oiju i Naprezanje
oiju pred kompjuterom.
DALEKOVIDOST (Hiperopija)
SIMPTOMI osoba dobro vidi na daljinu,
ali slabo ispred sebe.

SIMPTOMI ne vidite dobro u mraku kao

drugi. Kada se naete u mraku, vae oi se
mnogo sporo prilagoavaju.
UZROCI

postoje
dve
vrste
fotoreceptora u mrenjai: tapii i epii.
Oko 120 miliona tapia se nalazi u
mrenjai. Iako su osetljivi na svaku vidljivu
svetlost, sadre samo ejdnu vrstu pigmenta
i ne mogu da razlikuju boje. Prevashodno
slue za gledanje u mraku.
Ako imate ovaj problem, to ne zani da
ete oslepeti. Glavni uzrok je nedostatk
vitamina A, koji organizam koristi za
proizvodnju rodopsina i bolji vid u mraku.
Do nedostatka vitamina A moe doi
usled loe ishrane, ali i zbog nekog od
sledeih
faktora:
sindroma
loe
apsorpcije masti, kada se vitamini
rastvorljivi u masti ne upijaju kako treba;
nedostatak cinka, zbog ega jetra slabije
pretvara karotin u vitamin A; cistina
fibroza, celijana bolest i razne
alergije na hranu, koje mogu dovesti do
promena u crevima, te slabe apsorpcije
vitamina rastvorljivih u masti.
PRIRODNI LEKOVI
- obavezno uzimajte vitamin A u
dovoljnim koliinama. Terapeutska doza
iznosi 25000 IJ dnevno tokom par dana.
Previe vitamina A moe biti opasno.
- bezbednija varijanta vitamina A su
karotenoidi, poput beta ili marinekarotena (do 100000 IJ dnevno). Svakog
dana pijte 3 olje soka od argarepe!
Jedite zeleno i uto povre.
- uzimajte 15-20 mg cinka dnevno.
- neki ljudi uzimaju naoare sa jaom
dioptrijom kada moraju da voze nou.
Farove i oferajbnu odravajte istim.
Nemojte nositi naoare za sunce kad ono
zae. Vozite sporije tokom noi, ili jo
bolje, nemojte nou voziti.
- uzimajte kapsule ili tenost sa
ekstraktom borovnice, PCOs od groa i
belog bora (100 mg tri puta dnevno) i
coQ10 (60 mg tri puta dnevno).

UZROCI est onih miia ne rade

DALTONIZAM
kako treba ili je ona jabuica abnormalno
kratka. Posledica toga je da se svetlosni
SIMPTOMI

nemogunost
zraci fokusiraju iza zadnje strane one raspoznavanja odreenih boja.
jabuice, to jest, mrenjae.
UZROCI postoji 6 miliona epia
PRIRODNI LEKOVI
odgovornih za detaljan vid i raspoznavanje
hranite
se
zdravo,
uz boja, i oni se dele u tri vrste: one osetljive
vitaminske/mineralne dodatke. Obavezno na plavu boju, na zelenu i crvenu. Ako doe
uzimajte sve vitamine iz B grupe, naroito do poremeaja kod jedne od ove tri vrste ,
vitamin B6. vaan je i kalcijum.
javlja se daltonizam. U sluaju jedne vrste
- ne napreite oi. Ako ste umorni ili se naslednog daltonizma, otac daltonista
ne moete koncetrisati, odmarajte ih s prenosi recesivne gene na svoje erke, koje
vremena na vreme. Nemojte misliti da ete nisu daltonsti. Ali zato, njihovi sinovi mogu
naprezanjem da vidite bolje postii neto, biti daltonisti. Kod vrste druge vrste
jer se tako problem samo pogorava.
daltonizma i sinovi i erke imaju jednake
- proitajte i odeljke: Problemi sa anse da naslede ovo oboljenje.
oima, Naprezanje oiju i Naprezanje
oiju pred kompjuterom.
ee se javlja kod mukaraca nego kod
ena. Najea vrsta daltonizma je slepilo
za crvenu i zelenu boju.
NONO SLEPILO

U druge uzroke spadaju degeneracija

ute mrlje i nekoliko drugih vrsta
oboljenja oka, kao i toksini efekti raznih
lekova, poput hlorokvina (lek protiv
malarije). Ako je uzrok bilo neko oboljenje
oka ili lekovi, daltonizam se moe leiti do
odreene mere.
PRIRODNI LEKOVI
- uzimajte 5000 jedinica vitamina A
dnevno i 25000 IJ karotina.
AMBLIOPIJA (Slabovidost)
SIMPTOMI javlja se kada se oi ne
mogu usredsrediti jasno ni na ta, ni na
blizu ni na daleko. Moe biti toliko opasno
da doe do nastanka jedne vrste slepila.
UZROCI zamagljen ili slab vid inae
strukturno normalnih oiju. Javlja se kod
dece ije oi alju dve raziite slike u
mozak. Ako se problem ne rei do pete
godine, kasniji pokuaji za ispravljanjem
vida bie neuspeni, jer e mozak prekinuti
vezu sa jednim od dva oka.
Najei uzrok je nemogunost oba oka
da gledaju u istu taku (strabizam). U
druge uzroke spadaju poremeaji vida kod
jednog oka, poput astigmatizma (videti
odeljak Problemi sa oima), dalekovidost
i kratkovidost.
Obino u dodatne faktore spadaju
odreeni nedostaci u ishrani i problemi u
ivotnoj sredini.
PRIRODNI LEKOVI
- izgleda da je glavni uzrok nedostatak
vitamina B1 i B12. Jo jedan vaan uzrok
jeste dim od cigareta i cigara.
- uzimajte vitamin B12 intermuskularno
(1000
mikrograma
dnevno;
20000
mikrograma ukupno). Uz dovoljno unoenje
vitamina D i kalcijuma, ovo obino reava
ceo rpoblem.
- izbacite duvan iz kue i svog radnog
mesta.
KERATOMALACIJA (Kseroftalmija, Sindrom
suvog oka)
SIMPTOMI ronjaa je zasvoeno
providno ispupenje prednjeg dela oka.
Postaje maglvoito i suvo, a onda i
ulcerisano. Oi izgledaju veoma suvo.
Treptanjem se vlae, ali ne u dovoljnoj
meri. Javlja se konjunktivitis i nono slepilo.
Neke masne mrlje (Bitoove take) se
pojavljuju na beonjai (beli deo oka). To su
bele,
penaste,
ispupene
i
janso
razgraniene mrlje na belom delu oka.
UZROCI Kseroftalmija je suvoa oka.
ee se javlja u slabije razvijenim
zemljama.
Uzrok
ovog
stanja
jeste
nedostatak vitamina A u ishrani. Ako se ne
lei, moe doi do hronine infekcije,
ronjaa (providni prednji deo oka) da

omeka i perforira, a onda i da se infekcija

proiri unutar oka, te da doe do slepila.
Reenje nije u kapima za oi, ve u
velikim koliinama vitamina A.
PRIRODNI LEKOVI
- uzimajte vitamin A u vidu karotina
(25000 IJ za decu i najmanje 50000 IJ za
odrasle) svakog dana. Poveajte unos cinka
i proteina, i poboljajte ishranu. Dva puta
dnevno
uzimajte
vitamiske/mineralne
dodatke.
- Bitoove take nastaju zbog nedostatka
vitamina A. Potrebni su ivitamin D i
proteini.
- izbegavajte naprezanje oiju i prostorije
ispunjene duvanskim dimom.
- videti i odeljak Suvi suzni kanali ispod.
SUVI
SUZNI
KANALI
Keratoconjunctivitis Sicca)

(Suve

oi,

SIMPTOMI oi su sve vreme suve, zbog

nedovoljnog izluivanja suza.
UZROCI postoji jedan mali suzni kanal
(suzna lezda) koja odrava oi vlanim;
meutim, u ovom sluaju on ne funkcionie
kako treba. Kod teih sluajeva moe doi
do ulcerativnog keratitisa. ea je pojava
kod ena nego kod mukaraca, i to
uglavnom starije od 35 godina.
PRIRODNI LEKOVI
- samo nekoliko dana uzimajte vitamin A
(25000 IJ). Jedite to vie utog i zelenog
povra i pijte sok od argarepe. Nedostatak
istog uzrokuje zatvaranje kanalia.
- u ishranu ubacite dovoljnu koliinu
esecijalnih masnih kiselina, ukljuujui
omega-3 kiseline (ulje od lanenog semena
je odlian izvor istog), uz vie kalcijuma.
- nemojte jesti brzu hranu, eer,
zasienu mast i preraenu hranu.
- pijte vie vode.
- svakog dana kvasite oko sokom od
aloje.
uzimajte
dodatke
vitamina
B
kompleksa, sa vie vitamina B2 i cinka.
- videti odeljak egrenova bolest;
moda je ona u pitanju. Videti i odeljak
iznad ovog.
MIAK (Hordeolum)
SIMPTOMI na onom kapku se pojavljuje
neto to lii na malu bubuljicu.
UZROCI to je bakterijska infekcija
(obino stafilokokna) folikula trepavice,
koaj uzrokuje pojavu zagnojene bubuljice
sa unutranje ili spoljne strane onog
kapka. Lojna lezda je inficirana i dovela je
do zapaljenja tkiva onog kapka. Bubuljica
obino raste oko jedne sedmice i onda se
povue. Ponekad tokom zaleenja spontano
pukne.
Neki ljudi nikada ne dobiju miak, dok
ga drugi esto imaju. Tinejderke ga
dobijaju zbog nedovoljno dobro otklonjene

minke za oi. Mora se prestati sa

upotrebom svakog oblika minke za oi
koja je upotrebljavana pre pojave mika.
Maskara koja stoji due od tri meseca
dovodi do bakterijske infekcije.
PRIRODNI LEKOVI
- ne odlaite reavanje ovog problema.
Ako se odmah neto ne preduzme, moda
e biti neophodna intervencija strunjaka.
Nemojte istiskivati bubuljicu, jer se tako
infekcija moe proiriti. miak moe biti
opasan, zato ih nemojte ignorisati.
- zbog nedovoljnog konzumiranja vode
izluivanja iz onog kapka su postala
obimnija. esti perite ruke i odravajte ih
istim. Ne trljajte oi prljavim rukama ili
prstima. Svaka osoba treba da ima
sopstven pekir. Ako neko ima miak,
pekire treba prati svakoga dana.
- unosite dovoljno vitamina A, ali ako
esto iamte miak, unosite ga u veim
koliinama. Poto previe vitamina A (u
vidu dodataka) moe dovesti do problema,
najbolje je da ga uzimate u vidu karotina.
Zeleno i uto povre, i sok od argarepe su
bogati karotinom.
- uzmite 5-dnevni post na vou, zajedno
sa sokovima od argarepe i celera. Creva
odravajte istim uz svakodnevnu jutarnju
klizmu.
- ne konzumirajte rafinisanu, prenu i
preraenu hranu, kao ni meso, nezasiene
masti, so, alkohol, duvan, mlene proizvode
i belo brano.
- od iseckanih i prokuvanih argarepa ili
izgnjeenog krompira (sirovog ili kuvanog)
moe se napraviti kana obloga, koaj se
primenjuje na oboleli deo. Dri se oko sat
vremena, tri puta dnevno.
ponekad
su
preporuljive
tople
komprese, ali imajte na umu da prevrue
komprese mogu oslepeti oveka, kao to je
to bio sluaj sa malom Feni Krosbi. Zato
drite na oko toplu vlanu oblogu, ime e
se ubrzati izleenje.
- primena veoma toplih kompresi
naizmenino sa hladnim povui e gnoj ka
vrhu i onda e izai.
- pijte 3 olje aja od ljutia ili biljek
vidac, kako biste proistili jetru. Umesto
njih se moe koristiti komora ili smirna.
- direktno na miak primenite jak aj od
majine duice uz pomo tapia za ui.
- uzimajte ehinaceju. Ona je jak
antibiotik,
poseduje
antibakterijska
svojstva. Dr Danijel Mouri kae da je samo
6
mg
aktivnog
sastojka
ehinaceje
(ehinacozid) jednak jednoj dozi penicilina.
- dr Varo Tajler preporuuje direktno
nanoenje sveih krompirovih kriki uz
pomo iste tkanine. Jednom-dvaput ih
zamenite sa nnovim krikama. U roku od
nekoliko sati, otok e splasnuti, miak se
zaleiti, a do veeri ga vie nee biti.
- nemaka terapija za miak je da se
nanese veoma topla kompresa sa ajem od
kamilice.
- jedite to vie moete iseckanog belog
luka. Njegov posao u telu jeste da uniti
stafilokoke iz mika.
- ako doe do infekcija oka, isperite ga
meaviinom pola kaiice soli sa 240 ml
vode.

- kada miak pone da se prazni, treba

nastaviti sa primenom kompresi dok se
skroz ne isprazni.
CHALAZION
SIMPTOMI lii na miak, ali nije. Nakon
nekoliko dana otok i bol nestaju, ali ostaje
spororastua mala izraslina.
UZROCI zaepljena lojna lezda ispod
oka, usled nezdrave ishrane.
PRIRODNI LEKOVI
- uzimajte vitamin A u vidu beta-karotina
(najmanje 50000 IJ dnevno) tokom vie
dana. Takoe pijte sok od argarepe i jedite
uto i zeleno povre. Uzimajte i dodatke
cinka (15 mg, tri puta dnevno).
- na zatvoren kapak primenjujte toplu
kanu oblogu sa troprocentnom bornom
kiselinom. Oftalmska mast od borne
kiseline moe se bez recepta kupiti u
apoteci.
- videti i odeljak miak.
ULCERATIVNI KERATITIS
SIMPTOMI dolazi do zapaljenja oka, te
stvaranja ulcera na onoj jabuici. Moe se
proiriri i na oni kapak.
UZROCI do ove pojave dolazi kada se
povrina oka ogrebe ili oteti neim i zatim
inficira. Infekciju uglavnom izaziva virus.
ir moe nastati i usled blefaritisa.
PRIRODNI LEKOVI
- pravilno se odmarajte, poboljajte
ishranu i uzimajte velike koliine vitamina C
(2000 mg, tri puta dnevno).
- na oni kapak primenite kanu oblogu
sa ajem od tavelja, a moete ga i piti.
- videti i odeljak Etropion ispod.
KSEROFTALMIJA
SIMPTOMI zapaljenje ronjae.
UZROCI infekcija ronjae (providni
prednji deo oka kroz koji prolazi svetlost),
uzrokovana nedostatkom vitamina A.
Ako se ne lei, moe doi do hronine
infekcije, nonog slepila i/ili pojave Bitoovih
taaka.
Ronjaa
moe
omekati
i
perforirati, a infekcija zatim da se proiri
unutar oka i izazove slepilo.
PRIRODNI LEKOVI
- potrebne su veoma velike doze
vitamina A. Uzimajte 25000 IJ dnevno dok
ne doe do izleenja, a onda smanjite na
10000 IJ dnevno. Trudnice ne smeju da
uzimaju vie od 10000 IJ dnevno, jer
previe vitamina A moe biti opasno.
- svaki dan uzimajte karotenoide: 3 ae
soka od argarepe dnevno, uz crveno i uto
povre.

- uzimajte vitamin B2 (100 mg), B6 (200

mg), vitamin C (1000 mg) i bioflavonoide
(59 mg).
- jednako vaan je i cink (50 mg)
BITOOVE TAKE
SIMPTOMI ispupene i jasno vidljive
bele mrlje na venjai.
UZROCI venjaa je tanka membrana
koja pokriva vidljivi deo oka. Uzrok je
najee veliki nedostatak vitamina A, s
tim da boravak u prostoriji sa duvanskim
dimom pogorava problem.
PRIRODNI LEKOVI
- uzimajte 25000 IJ dnevno tokom dve
sedmice, a onda smanjite na 15000 IJ
dnevno tokom celog meseca. Na krju,
uzimajte 10000 IJ dnevno. Trudnice ne
smeju da uzimaju vie od 10000 IJ dnevno.
Koristite emulziju vitamina radi boljeg
upijanja. Bolje je tako uzimati u veim
koliinama.
- pijte 2-3 olje soka od argarepe
dnevno, kao i crveno i uto povre.
- nemojte provoditi vreme u prostoriji sa
puaima.
- pravilno se odmarajte, vebajte i budite
na vazduhu.
ENTROPION
SIMPTOMI trepavice su okrenute ka
unutra i izazivaju iritaciju oka. Bol i voda u
oima mogu biti prisutni.
UZROCI oni kapak je okrenut ka
unutranjosti, tako da trepavice dodiruju
ronjau (providni prednji deo oka kroz koji
prolazi svetlost) i venjau (beli deo oka).
Ako se ne lei, ronjaa se moe otetiti i
odmah da doe do gubitka vida.
Najee obolevaju stariji ljudi iz slabije
razvijenih zemalja. Entropion esto prati
trahom, zbog kojeg nastaje oiljno tkivo na
unutranjem delu onog kapka. Vremenom
se to suava i uzrokuje okretanje kapka ka
unutranjosti.
PRIRODNI LEKOVI
- jedan kraj lepljive trake zalepite ispod
donjih trepavica, a drugi kraj za obraz.
Nakon 3 dana proverite da li se stanje
poboljalo. Ako nije, odmah idite kod onog
lekara.
- videti i Ulcarativni keratitis
STRABIZAM (Razrokost)
SIMPTOMI ako je blai sluaj u pitanju,
simptomi se javljaju dsmo kada je dete
umorno. Ali ako je tei sluaj, simptomi su
prisutni sve vreme i jendo od oka moda ne
bude upravljeno isped sebe. Zbog slabije
upotrebe, jednim okom se moe slabije
videti.

UZROCI samo je jedno oko upravljeno

na objekat koji se gleda. Abnormalna
izbalansiranost vida uzrokuje da mozak vidi
konfliktne slike, odnosno, fs vidi duplo ili,
kod dece male od 8 godina, da ne vidi na
jedno oko.
Uzrok
moe
biti
nasledan
faktor,
kratkovidost
ili
dalekovidost,
ali
i
strukturalne razlike izmeu onih miia ili
paraliza istih, usled tumora na mozgu.
Retko kad je uzrok takvog stanja rak oka.
Vid se moe se proveriti testom, a ako do
oboljenja iznenada doe, moe se uraditi i
CT (tomografija).
PRIRODNI LEKOVI
- detetu se mogu dati korektivne naoare
ili moe da nosi povez na oku odreeno
vreme tokom dana, kako bi naterao slabije
oko da bolje funkcionie. Ove metode su
obino uspene, mada problem moe
ponovo nastajati.
FLOTIRAJUE MUTNINE
SIMPTOMI male mrlje, poznate kao
mutnine, pojavljuju se u vidnom polju.
Najbolje se vide u dobro osvetljenoj sobi ili
napolju tokom sunanog dana.
UZROCI to su fragmenti tkiva u
ealtinastom staklastom telu koje ispunjava
onu jabuicu. Oni stvaraju senke na
mrenjai. Porketi oka uzrokuju njihovo
brzo pokretanje, a kad su oi mirne, one
lagano padaju.
Ako se pojave iznenada ili u velikom
broju, idite kod onog lekara. Moda se radi
o
odvajanju
mrenjae
od
njenog
potpornog tkiva ili curenja krvi u staklasto
telo (vitrozna hemoragija). I ako vidite
odbleske svetlosti u krajevima oka,
obavezno posetite onog lekara.
Ponekad se ove mutnine gusto grupiu u
velikim grupama. Uzrok toga moe biti
fibrilna degenracija staklastog tela, usled
predugog izlaganja sunveoj svetlosti.
PRIRODNI LEKOVI
- uzimajte bioflavonoide (500 md
dnevno) i vitamin K (100 mcg 3 puta
dnevno). vitamin A (500 IJ) i vitamin E (400
IJ)
otklanjaju
delie
soiva,
kao
i
pantotenska kiselina (500 mg), B6 (250
mg) i vitamin C (2000 mg).
- pijte sok od argarepe i jedite uto i
zeleno povre.
- pijte aj od korena maslaka i koristite
ga za ispiranje oka.
- videti i Skotom ispod.
SKOTOM
SIMPTOMI osoba vidi jednu li vie
taaka isped sebe.
UZROCI
neprirodna slepa mrlja
(skotom) na mrenjai ne proputa svetlost

do optikog nerva i mozga. Vie takvih

taaka zovu se skotomi.
PRIRODNI LEKOVI
- poveajte unos vitamina A, i naravno,
obavezno
poboljajte
svoju
ishranu.
Izabcite svu rafinisanu i obraenu hranu.
Dobro se odmorajte tokom noi.
- za vie informacija videti odeljak
Problemi sa oima, kao i Flotirajue
mutnine iznad.
ZAMAGLjENOST VIDA
SIMPTOMI sve vam je tee da vidite.
Manje svetla dolazi do oiju.
UZROCI najei uzroci su: katarakta,
glaukom i dijabetika retinopatija. Rei
uzroci su degeneracija ute mrlje i retinitis
pigmentosa.
Jo
jedan
uzrok
jeste
odvajanje
mrenjae. Krvni sud koji ishranjuje
mrenjau je moda blokiran krvnim
ugrukom. Ako je re o arteriji, dolazi do
iznenadnog gubitka vida. Obino samo
jedno oko obolidrugi uzrok moe biti upala
onog nerva usled infekcije. Do gubitka
vida moe doi u roku od nekoliko dana.
Jo jedan mogui uzrok je toksina
ambilopija, koja ograniava vidno polje i
koje se vremenom sve vie suava.
PRIRODNI LEKOVI
- jedite kvalitetnu zdravu hranu: svee
voe, povre, itarice u celom zrnu,
mahunarke i oraaste plodove. Uzimajte
pun multivitaminski dodatak.
- izbegavajte duvanski dim, dimnjake i
boravak pored autoputeva.
- za vie informacija videti iznad
spominjana oboljenja.
ODVAJANjE MRENjAE
SIMPTOMI

odbljesci
svetlosti
u
krajevima oka. Velik broj tamnih taaka u
vidnom polju (odeljak Flotiraue mutnine
iznad). Ako ej velik deo mrenaje odvojen,
videete prsten nalik na oblak ili taman
prostor preko vidnog polja.
UZROCI dolazi do odvajanja mrenjae,
koja reaguje na svetlost, iza oka od tkiva
za koje je vezana. Kod ovog poremeaja
deo mrenjae se prosto skida sa
spomenutog tkiva. Ako se odmah ne
pristupi leenju, moe doi do deliminog
slepila. Idite kod oftalmologa. Ova pojava je
ea kod osoba starijih od 50 godina.
Ponekad se prisutna kod svih lanova jedne
porodice. Treniranjem nekog sporta moe
doi do udarca u oko. Izraena kratkovidost
takoe moe biti uzrok ovakvog stanja.
Pojavljuje se jedna mala suza, tako da
tenost curi i doprinosi odvajanju.
PRIRODNI LEKOVI

- idite kod optometriste. On moe da vam

proveri da li je odvojena mrenjaa.
- kod pojedinih sluajeva samo se bljesci
svetlosti pojavljuju u uglovima oka, a da
pritom lekar ne moe da primeti odvojenost
mrenjae. U tom sluaju budite na to
hranljivijoj dijeti sveeg voa, povra,
itarica u celom zrnu, mahunarki i oraastih
plodova, plus pun multivitaminski dodatak.
Tako e ti bljesci moda nestati. Ali, ako
niste sigurni, idite kod optometriste na jo
jednu proveru.
TOKSINA
ambilopija)

AMBILOPIJA

(Duvanska

SIMPTOMI mala rupa se pojavljuje na

vidnom polju, koja se izvesno vreme
uveava. Obino su oba oka zahvaena
oboljenjem. Vremenim moe doi do
slepila.
UZROCI ovaj poremeaj se prevashofno
javlja kod puaa, naroito onih koji koriste
lulu, jer je oni sve vreme dre u ustima, dok
puai cigareta povremeno sklanjanju
cigaretu od usta, a time i dim od oiju.
ipak, obe vrste puenja su tetne za oi.
Isto se odnosi i na one koji konzumiraju
alkohol ili dolaze u kontakt sa nekom od
opasnih hemikalija (poput olova, metanola,
hloamfenikola, etambutola, butina i jo
nekih).
PRIRODNI LEKOVI
- prestanite sa puenjem i nemojte
zalaziti u prostorije gde su puai
- nemojte piti alkohol
- potpuno izmenite reim ishrane, kao to
je naznaeno kod ostalih oboljenja oka.
Pravilno se odmarajte, vebajte i budite na
sveem vazduhu.
DIJABETIKA RETINOPATIJA
SIMPTOMI mogue je da simptoma
uopte ne bude sve dok se mrenjaa ne
oteti previe, mada do tada se mogu
pojaviti zamagljeni delovi u vidnom polju.
Kako bolest napreduje, moe doi do
gubitka vida na jedno oko, usled pucanja
jednog od krkih novih krvnih sudova u
mrenjai.
UZROCI ako imate dijabetes, povean
vam je rizik od ovog oboljenja. Dijabetes
moe izazvati abnormalnosti u malim
krvnim sudovima bilo gde u telu,
ukljuujui i one u mrenjai.
Na poetku, krvni sudovi na mrenjai
cure, a kasnije, krhki novi krvni sudovi
mogu prei u elatinasto staklasto telo (u
sredini one jabuice). Ako se ne lei,
dolazi do gubitka vida.
to se due vremena ima dijabetes i to
se manje kontrolie, vcei je rizik. Veoma
malo ljudi sa dijabetesom tipa 1 dobije
retinopatiju u prvih 10 godina bolesti; ali
zato kada pone, ona veoma brzo
napreduje. Ona je ve prisutna pre nego
to se dijagnostikuje tip 2.

PRIRODNI LEKOVI
- jedite sveeg voa, povra, itarica u
celom zrnu, mahunarki i oraastih plodova,
plus pun multivitaminski dodatak. Pratite
uputstva iz odeljka Dijabetes (na kasnijim
stranicama).
- uzimajte 25000 IJ dnevno. Trudnice ne
smeju da uzimaju vie od 10000 IJ dnevno.
Takoe pijte 2-3 olje soka od argarepe
dnevno, i jedite crveno i uto povre.
KATARAKTA

Pokazalo se da boje za kosu uzrokuju

kataraktu. Samo 23% onih koji ne koriste
boje za kosu dobija kataraktu, dok 89%
onih koji koriste je dobijaju.
Uzrok mogu biti i: komplikacije sa
tumorom, odvajanje mrenjae, iritis,
glaukom i jaka miopija.
Istraivanja
katarakte kod
imaju alergije
tako progutali

pokazuju da je vei rizik od

ljudi koji su pod stresom, koji
ili koji su jeli morsku hranu (i
emtil-ivu).

SIMPTOMI soivo se zamagljuje, tako da

se oi ne mogu dobro fokusirati na objekat
koji se posmatra. U kasnijim fazama bolesti
soivo se zatamnjuje i tako dolazi do
slepila. Obino je samo jedan deo oka
zamagljen ili zatamnjen, ali se to moe
postepeno proiriti na celo oko.

Poznato je da nastanku katarakte

doprinosi
duevremenski
nedostatak
vitamina C ili B2.

UZROCI

katarakta
je
posledica
strukturalnih
promena
u
proteinskim
vlaknima soiva. Te promene ine da jedan
deo soiva ili celo bude zamagljeno.
Katarakta se uglavnom razvije na oba oka,
ali je obino jedno oko vie oteeno. Ako
je u pitanju sredinji deo soiva ili celo
soivo, moe doi do potpunog gubitka
jasnoe i vienja detalja, s tim da bi se jo
uvek mogla primetiti razlika izmeu svetlog
i tamnog.

Dr Don D. Haf, oftalmolog iz Teksasa,

kae da 9 od 10 pacijenata moe da se
izlei od katarakte u ranim fazama
oboljenja uz pomo prirodnih lekova. Ali, to
ne moe da uini samo jedan lek, ve samo
kombinacijom vie njih. evo informacija
koje vam mogu biti od pomoi:

Uroena katarakta se javlja kod dece ije

su majke imale rubeolu tokom prva tri
meseca trudnoe ili ako dete ima
galaktozemiju.
To
je
nasleena
nesposobnost pravilnog varenja galaktoze
(vrste mlenog eera zvanog laktoza).
Ova katarakta se obino ne pogorava.
Potpunoo izbacivanje mlenih proizvoda iz
ishrane spreava razvitak oboljenja kod
odraslih. Puai, oni koji uzimaju steroide i
oni koji su doiveli trovanje tekim
metalom mogu dobiti kataraktu.
U jednoj studiji, ene koje su puile 30
cigareta dnevno pokazale su 60% vei rizik
od dobijanja katarakte.
Traumatska katarakta nastaje usled
udaraca koji otete prednji deo soiva,
tetnih hemikalija, jakog infracrvenog
zraenja ili X-zraka. Zraenje uzrokuje tetu
oima preko slobodnih radikala, tako da
soivo poinje da apsorbuje vodenkasto
staklasto telo, postaje zamagljeno i mora
se onda otkloniti da bi se povratio vid. Ljudi
koji ive blie Junom polu imaju vee
anse da dobiju kataraktu, jer je tu sloj
ozonskog omotaa tanji.
U
ostale
uzroke
spadaju:
hipoparatiroidizam, Daunov sindrom i
atopini dermatitis, kao i visok nivo eera
u krvi i nizak nivo kalcijuma. Visoki nivoi
eera kod dijabetesa i hipoglikemije teraju
elije u soivu da upijaju velike koliine
glukoze. On se pretvara u sorbitol
nerastvorljivu formu eera. Tako se oko
postepeno kristalizuje i nastaje katarakta.
to se due vremena ima dijabetes, vea je
opasnost od katarakte.

Katarakte su najei oblik slepila kod

starijih ljudi, i ne treba ih ignorisati kada se
pojave.

PRIRODNI LEKOVI
- dobro se odmarajte nou. Nemojte
sedeti pred televizorom do kasno u no!
Tako se umaraju oi i iritiraju X-zracima
istovremeno.
- jedite zdravu hranu: voe, povre i
ispod nabrojane nutritiente. Jedite itarice u
celom zrnu, mahunarke i oraaste plodove.
Veoma je vano da jedete kvalitetnu hranu!
Uzimajte dovoljno vitamina E, C, B
kompleks (naroito B1 i B2), selen, cink,
bioflavanoide, 1-glutamin, 1-arginin, 1cistein i glutation. Ako imate dijabetes,
uzimajte i dodatke hroma. Pazite na
holesterol, sorbitol (vetaki zaslaiva),
nezasiene masne kiseline i plombe
ispunjene ivom (amalgame). Uzimmajte
multivitamine; najmanje 50 mg od veine B
vitamina, 15 mg beta-karotina, 30 mg
cinka i 200 mcg selena. Naroito je vaan
vitamin C (1500 mg dnevno). B2 (300 mg)
titi kristalasto soivo. Korisni su i: bakar (3
mg), mangan (5 mg) i ulje od lanenog
semena (1-2 kaiice dnevno).
- MSM (metilsulfonilmetan) je vaan za
dobar vid. Uzimajte pola kaiice njegovog
praha na 45 kg telesne teine, jedanput
denvno.
- flavonoid kvercetin je poznat po tome
to blokira akumulaciju sorbitola u oku.
Neki preporuuju i lipoinu kiselinu (15 mg
dnevno).
- nemojte konzumirati mleko, sir,
sladoled, morsku hranu i mast.
- nou stavite kap meda u kraj oka. To e
pomoi apsorpciju kristala.
- antioksidanti spreavaju nastanak
katarakte.
Zamaglenost
vida
je
prozrokovana tetom koju nanose slobodni
radikali, a upravo njih antioksidanti
unitavaju.
izvori
antioksidanata:
najbolji
antioksidant je vitamin A, koji bi trebalo da
uzimate u obliku karotenoida, poput beta-

karotina. Zeleno i uto voe i povre je

bogato njime. U druge antioksidante
spadaju vitamin C i E, flavonoidi i selen.
Uzimanje 1000 mg vitamina C dnevno
zasigurno usporava nastanak katarakte.
Magnezijum i mangan su takoe vani za
dejstvo
antioksidanata.
Po
jednom
harvardskoj studiji, 50 mg karotenoida
svakog drugog dana znatno umanjuje rizik
od raka, kardiovaskularnih oboljenja i
katarakte. Sok od argarepe je izvanredan
nain da uneste karotenoide i antioksidante
u telo!
- nane su dobri izvori antioksidanata:
maja metvica, pitoma nana i ruzmarin.
Isto se odnosi i na umbir i kurkuma.
- supstance poput nikotina, otrovnih
tekih metala, insekticida i drugih, stvaraju
slobodne
radikale
i
unitavaju
antioksidante. Zasiene masti i prena
hrana sadre puno slobodnih radikala.
Steroidni lekovi mogu da izazovu kataraktu
kod osobe bilo kojeg uzrasta. Izbegavajte
aspirin,
komercijalne
antihistamine
i
kortizon.
odreena
vrsta
hrane
sadri
antocijanozide,
koji
poboljavaju
vid:
borovnica,
brusnica,
kupine,
maline,
groe, ljive, divlje trenje.
- istraivanja su pokazala da se
uzimanjem ekstrakta borovnice (80-165 mg
dnevno,
sa
25%
antocijanidina)
sa
vitaminom E (400 IJ dnevno) spreio
napredak
katarakte
kod
pojedinih
pacijenata.
- papain u papaji pomae varenju
proteina. Ako se pravilno ne vari, proteini
se nagomilavaju u soivu.
- vebajte rano ujutru i izbegavajte due
izlaganje suncu. Ultraljubiasto zraenje
moe da izazove ili pogora kataraktu.
Naoare za sunce treba da imaju oznaku
Z80.3. Kupovna soiva treba da imaju UVzatitu. Solarijumi takoe tetno utiu.
- povremeno odmaranje tokom dana je
dobro za vae oi. Naizmenina primena
hladnog i toplog tua stimulie cirkulaciju i
pravilnu hormonalnu ravnoteu.
FOTOFOBIJA (Osetljivost na svetlost)
SIMPTOMI svetlost smeta oima.
UZROCI re je o abnormalnoj
nesposobnosti oiju da toleriu svetlost.
Najei uzrok je nedostatak vitamina A u
ishrani, ali moe biti u pitanju i glaukom,
oteenje ronjae ili uveitis. Ako dete
iznenada dobije ovakve probleme, to je
moda simptom malih boginja.
PRIRODNI LEKOVI
- ako je problem u nedostatku vitamina A,
uzimajte 25000 IJ dnevno tokom samo par
dana. Due od toga nosi sa sobom rizik.
Trudnice ne smeju da uzimaju vie od
10000 IJ dnevno.
- poveajte unos beta-karotina. U tu
svrhu najbolje je jesti vie zelenog i utog
povra. Pijte 3 ae soka od argarepe
dnevno.
UPALA KAPAKA (Blefaritis)

SIMPTOMI crvenilo, otok, peckanje i

svrab onih kapaka. Preeo ispod trepavica
se ljuti. Ponekad je prisutan oseaj kao da
se neto nalazi u oku. Povremeno ima
izluivanja. Kod teih sluajeva otok je tako
veliki da oko biva zatvoreno. Uz leenje,
otok obino splasne za dan-dva.
UZROCI postoje dve vrste blefaritisa:
seboreini, kod kojeg se stvaraju masne
ljuspe i koje se lako otklanjaju, i
stafilokokni, sa suvljim ljuspama koje se
tee otklanjaju. Mala deca esto imaju
blefaritis. Uzrok moe biti alergija, ekcem,
perut ili seboreini dermatitis.
Trahom je najei uzrok slepila. U svetu
20 miliona ljudi pati od toga.
PRIRODNI LEKOVI
- najbolji nain leenja jeste paljivo
svakodnevno ienje kapaka i poveanje
protoka krvi u taj deo tela. Oba oka
pojedinano oistite tapiem sa vatom (Qtip) umoenim u 50:50 rastvor ampona za
bebe i vode. viak tenosti obriite o drugu
vatu. Zatim paljivo otklonite ljuspe
pokretima ka dole, ka vrhu trepavica.
Nakon toga isperite ampon pekirom za
pranje.
- budite na hranljivoj dijeti, bez slatkia,
mesa, zaina i preraene hrane.
- nemojte dozvoliti da vam voda ue u
oi dok perete kosu. Odravajte oi i kosu
istim. Nokte treba odravati kratkim. to
ee perite ruke.
- ponekad su jajaca vai uzrok problema.
Ako ej to sluaj, ona se moraju otkloniti.
- videti i Konjunktivitis, koji je slino
oboljenje.
KONJUNKTIVITIS
SIMPTOMI dolazi do upale membrane
koja se granii sa unutranjim delom
omog kapka. Moe doi do otoka i
zakrvavljenosti oiju, esto iritiraju i svrbe.
Ako ima sluzi, kapci se tee otvaraju kad su
zatvoreni due vreme. Mogue da ne bude
bola, ali je prisutan oseaj kao da je pesak
u oima.
UZROCI venjaa je osetljiva membrana
koja koja spaja onu jabuicu i unutranji
deo kapaka. Obino je providna, ali kad je
iritirana ili upaljena, crvene je boje.
Moe biti iscedka iz oiju. Ako ga ima
malo i vodenkast je, uzrok je virus. Ako je
bele boje i lepljiv, uzrok moe biti alergija.
Ako ima gnoja, uzrok je bakterija.
Konjunktivitis je jako zarazan kada ga
izazove virus. Uzrok je najee virusna ili
baterijska infekcija, mada moe biti re o
hemijskoj ili fizikoj povredi (udarac u oko,
bakterijska infekcija, alergeni, praina,
ivotinjska dlaka, polen, lekovi, rastvori za
kontaktna soiva, gasovi, dim, hemikalije,
kozmetiki
proizvodi,
duvanski
dim,
zagaenost vazduha ili neko dstrano telo u
oku). Budite oprezni kada idete da plivate u
bazenu, jer tamo moete dobiti infekciju
oka ili uiju. Naprezanje oiju takoe moe

uzrokovati iritaciju ili kongestiju venjae.

esta je pojava u sluaju malih boginja.
Kod upornih ili hroninih sluajeva,
konjunktivitis moe bti povezan sa
nedostatkom vitamina A ili toksinou
usled slabog rada jetre ili bubrega.
Ako je uzrok neki od alergena, onda je
mogue da e se infekcija pojavljivati svake
godine u odreeno doba. Kod male dece,
konjunktivitis se moe javiti od prolea do
jeseni, i da nestane na zimu.
Virusni
konjunktivitis
je
est
kod
kolaraca. Konjunktivitis je najei oblik
infekcija
oka
u
celoj
zapadnjakoj
civilizaciji.
Bebe roene u bolnicama, a naroito one
koje ostanu tamo due vreme nakon
raanja, izloene su mikrobima u svojim
sobama. Deca roena kod kue imaju manji
rizik od oboljevanja od konjunktivitisa
novoroenadi.
Tipino za hlamidijski konjunktivitis je da
se javlja 5-12 dana nakon raanja, a
gonorejski obino nakon 2-4 dana. Obe
infekcije majke prenose na svoje bebe
putem poroajnog kanala.
PRIRODNI LEKOVI
- uzimajte beta-karotin (10000 IJ 3 puta
dnevno tokom jedne sedmice, a onda
25000 IJ dnevno). tako e biti obezbeen
unos vitamina A.
- uzimajte 1 tabletu B kompleksa dnevno,
kao i vitamin C sa bioflavonoidima (10005000 mg u odvojenim dnevnim dozama), i
cink (25 mg dnevno).
- primenjujte tople kane obloge sa
troprocentnom
bornom
kiselinom
na
zatvoreno oko. Ona mast sa bornom
ksielinom moe se kupiti u apoteci bez
recepta.
- preko noi primenjujte kane obloge sa
ugljem. Pomeajte sa dovoljno vode da bi
se napravila gusta smesa. Nju onda pospite
po paretu tkanine, koje treba da bude
vee od obolelog dela tela. Drite ga tako
uz pomo zavoja preko noi. Pritisak vrite
samo toliko da obloga bude na mestu, ali
nemojte pritskati oko ili oni kapak. Da bi
se izbeglo irenje infekcije, upotrebljenu
oblogu sklonite ujutru i nemojte je ponovo
koristiti.
- tokom dana moete primeniti smesu
vode i uglja: kaiice soli i jedna kaiica
uglja u prahu u jednoj olji vode. Prokuvajte
to, onda neka se ohladi i iscedite kroz
nekoliko slojeva tkanine. Pipetom stavite 45 kapi iste tenosti u obolelo oko,
povlaenjem donjeg dela kapka, i tako
adite na svaka 2 sata. Dobro operite ruke
nakon svakog tretmana.
- ne stavljajte povez na oko. To moe
izazvati bakterijsku infekciju i moe da
oslabi kapak, tako da e kasnije biti
sputen.
- tokom akutne faze mogu se naneti
ledene komprese na oko. Pritom, oko sve
vreme mora biti zatvoreno. Pola sata drite
oblogu, menjajte je na svaka 2-3 minuta,

onda odmorite 30-60 minuta, pa ponovite

30 minuta.
- na svaka 4 sata moe se naizmenino
primenjivati veoma topla i hladna obloga,
ali nikad ne sme da bude vrela (vrue
komprese su oslepele mladu Feni Krosbi).
Primenjujte 2 minuta oblogu umoenu u
toplu vodu, a onda hladnu oblogu 30
sekundi. Radite tako 15 minuta.
- ispiranje solju je takoe fobro. Dodajte 2
ravne kaiice soli u pola litra vode i time
siperite oko.
- bakterija koja izazivu ovu infekciju moe
da se prenese preko pekira, odee, papira,
igraaka ili ruku. Posteljine i pekire perite
odvojeno za svakog lana porodice. Svi u
kui treba redovno da peru ruke. Ne dirakte
lice prstima.
- stavite kesicu aja od kamilice u toplu
(ne vruu) vodu na 2-3 minuta, iscedite
viak tenosti, nanesite na obolelo oko i
drite 2-3 minuta. Radite tako 3-4 puta
dnevno.
- u drugo lekovito bilje za komprese i
ispiranje spadaju: borovnica, sok od aloje,
mijakinja, vidac, komora, maja metvica,
list od maline i brest.
- gaza sa leskom primenjene na
zatvoreno oko tokom 15 minuta moe da
pomogne u ublaavanju iritiacije oka.
- deca sklona konjunktivitisu treba da se
zatite od nazeba, jer u suprotnom njihov
organizam
e
se
tee
izboriti
sa
bakterijama.
- ako nosite soiva, prestanite dok traje
leenje. Dezinfikujte ih ili ih promenite za
druga, ako bude neophodno.
- prestanite sa upotrebom kozmetike za
oi. Ona ponekad moe izazvati infekcije
oiju. operite ruke pre njene upotrebe.
- ne delite sa drugima svoje pekire i
kozmetiku.
ALERGIJSKI KONJUNKTIVITIS
- uzimajte 1000-3000 mg vitamina C
dnevno u odvojenim dozama.
- uzimajte kvercetin (1000 mg dnevno,
pa onda 5000 mg sve dok simptomi ne
prou). Kvercetin spada u bioflavanoide.
- hladne komprese su takoe dobre protiv
ove infekcije kada je uzrok alegija. Potopite
oblogu u sud sa vodom i kockama leda.
Iscedite viak vode, presavijte oblogu i
stavite preko oba oka. Neka stoji tako dok
se ne ugreje. Ponavljajte proceduru sve dok
ne nestane svrab.
GONOREJSKI
KONJUNKTIVITIS
KOD
NOVOROENADI
- gonokokalne klice su osetljive i na
najmanju toplotu ili hladnou. Stoga,
isperite oi blagim slanim rastvorom
(zagrejanim na 42 stepena) tokom jednog
minuta. Odmah nakon toga primenite
ledenu kompresu, menjajui je svakih 15
sekundi. Nastavite tako da radite 15
minuta. Gledajte da li e u seldeih 5 dana
biti ponovne pojave simptoma kod deteta.
Ako postoji sumnja na gonoreju, odmah
odnesite iscedak na testiranje.
PREVENCIJA
- izbegavajte probleme koji su navedeni
pod naslovom Uzroci

- ako vam neto dospe u oko, izvadite to.

Duvanje u trepavice i povlaenje gornjeg
kapkapreko donjeg izaziva suze i pomae
da se strana tela izbace iz oka.
- videti i Upala oka (Blefaritis), koje je
slino ovom oboljenju.
RETINITUS PIGMENTOSA (Tunelski vid)
SIMTPOMI prvi simptom je lo vid pri
slabijem osvetljenju. Kasnije dolazi do
nestanka krajeva vidnog polja, odnosno,
perifernog vida. Vidno polje se postepeno
suava ka unutra, sve dok ne ostane samo
mali sredinji deo za gledanje. Retko dolazi
do potpunog slepila. Na mrenjai se
pojavljuju crne pigmentne mrlje i vid slabi.
Oba oka su podjednako zahvaena.
UZROCI

dolazi
do
progresivne
degeneracije tapia i epia u mrenjai.
Ovo oboljenje se moe naslediti. Re je o
progresivnoj degeneraciji mrenjae
membrane iza oka, koja je osetljiva na
svetlost. elije u mrenjai postepeno
nestaju. Ovaj poremeaj je ei kod
mukaraca i nasledan je. Oboljenje je
relativno
retko,
ali
se
javlja
kod
adolescenata i mladih ljudi. kasnije faze
nastupaju posle 30. godine, a ponekad tek
u 80- godinama.
PRIRODNI LEKOVI ne postoji tano
odreen lek za ovaj problem, ali zato
pravilna ishrana moe da uspori njegov
razvitak. Proitajte i druge odeljke o
oboljenjima oka i pomno obratite panju na
sugerisanu
vrstu
ishrane
i
vitaminskih/mineralnih dodataka.
- velike doze vitamina A (15000 IJ
dnevno; za trudnice samo 10000 IJ) mogu
usporiti dalji gubitak vida za oko 20%
godinje. Druga istraivanja su pokazala da
veike doze vitamina E mogu da ubrzaju
gubitak preostalog vida.
- ulje od lanenog semena (2 kaike 2 puta
dnevno).
- vitamin E (400 IJ 2 puta dnevno) ako je
prisutna hemoragija (krvarenje).
- uzimajte ekstrakt borovnice i ginka.
Istraivanja su pokazala da oni ublauju
ovo oboljenje.
- uzimajte koenzim Q10 (60 mg 4 puta
dnevno). ovo ima nroitog efekta ako nije
tei sluaj u pitanju.
- od pomoi su i: PCOs iz groa ili belog
bora (100 mg 3 puta dnevno), taurin (500
mg dnevno), cink-pikolinat (20 mg dnevno).
- specijalne naoare mogu pomoi u
proirenju vidnog polja u sluaju da vam se
vid mnogo pogora.
- videti i Degeneracija ute mrlje ispod,
koja je povezana sa ovim oboljenjem (i
jedno i drugo su retinopatske bolesti).
DEGENERACIJA UTE MRLjE
SIMPTOMI progresivan gubitak vida
traje nekoliko meseci. Od simptoma mogu
biti prisutni: sve slabija sposobnost itanja,
gledanja televizije, prepoznavanja lica,
poremeaj vida tako da se posmatrani

objekti ine veim ili manjim nego to jesu,

a prave linije se ine krivudavim. Ipak,
krajevi vidnog polja (periferni vid) ostaje
normalan.
Uglavnom
su
oba
oka
zahvaena.
UZROCI uta mrlja je najosetljviji deo
mrenjae na zadnjem delu oka. Dolazi do
progresivnog gubitka centralnog i detaljnog
vida. Stoga, ovaj poremeaj, koji se ee
javlja kod ena, suprotan je od iznad
opisanog tunelskog vida.
Javlja se kod osoba starijih od 70 godina.
Rizik se poveava preteranim izlaganjem
suncu i puenjem.
Postoje dve vrste ove bolesti: vlana i
suva. Kod prve vrste novi krvni sudovi
nastaju ispod ute mrlje (makule). Ako cure
ili krvare, makula se oteuje, ponekad
veoma iznenada. Kod druge vrste, elije
osetljive na svetlost postepeno odumiru u i
ispod makule.
PRIRODNI LEKOVI
- ishrana neka vam bude sa hrnaljiva i sa
malo masti. Visoki nivoi holesterola
izazivaju
degenraciju
ute
mrlje.
Izbegavajte preraenu hranu i meso. Kofein
u bilo kom obliku pogorava stanje. akohol
oteuje makulu.
- uzimajte dodatke luteina. Redovno
uzimanje ovog nutritienta, koji predstavlja
pigment u zelenom lisnatom povru (kelj,
ratan i drugo), moe da sprei degenraciju
makule. Zato svake sedmice jedite 5
porcija zelenog lisnatog povra, ili uzimajte
dodatke luteina.
- ivotinje kojima su davani antioksidansi
imali su mnogo manji rizik od degeneracije
makule. Izbegavajte slobodne radikale i
jedite antiokidanse. Vitamin C, vitamin E,
selen i cink su vani antioksidansi. Uzimajte
ulje od lanenog semena (1-2 kaike).
- mogu se uzimati i borovnica i lutein.
Radi
boljeg
efekta,
uzimajte
ih
istovremeno. U prodavnici zdrave hrane
moete kupiti i taurin aminokiselinu koa
pomae
u
regeneraciji
tkiva
mrenjae.uzimajte 500 mg tableta dnevno
ili u sublingvalnom obliku (ispod jezika).
- nemojte puiti ili biti u istoj prostoriji sa
puaima. Pazite se zagaenog vazduha
(od farbe, guma i drugog).
- suneva svetlost moe da oteti oi;
stoga, nemojte gledati u sunce ili u njegove
odraze.
- redovno vebajte i odmarajte se. Pijte
najmanje 1,5 litar vode dnevno.
GLAUKOM
SIMPTOMI prvi simptomi su bol ili
neprijatnost u oku, najee ujutru,
zamaglen vid, oreoli oko izvora svetlosti,
nemogunost
prilagoavanja
tamnijim
mestima i gubitak perifernog vida (koji
dovodi do tunelskog vida).
UZROCI u onoj jabuici se stalno
stvara tenost i isto tako esto skroz
nestaje. Ravnotea izmeu ova dva stanja
se zove oni pritisak. Normalni pritisak

iznosi 15-20 milimetra na ivinoj skali, dok

glaukoma dostie 40 i vie. Ako se ne lei,
povieni pritisak oteuje optiki nerv i
vremenom dovodi do slepila. Glaukom je
drugi vodei uzrok slepila. Postoji nekoliko
vrsta glaukoma.
ea je pojava kod crnaca nego kod
belaca, prisutan je nasledni faktor,
uestaliji kod ena, a naroito kod ljudi
starijih od 40 godina. Dijabetiari su skloni
glaukomu, dok 3% ljudi starijih od 65
godina pati od njega. Oko 60000
Amerikanaca je zvanino slepo zbog
glaukoma.
Nema dokaza da se vid moe povratiti
ako je oteen degenracijom nerva usled
glaukoma. Ipak, postoje stvari koje mogu
da uspore ili zaustave napredak ovog
oboljenja.
Natan Pritikin kae da je uzrok glaukoma
nagomilana aterosklerotina masa u oku,
koja je nastala jedenjem previe zasienih
masti.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- problemi sa ishranom su najei uzrok
glaukoma.
Tu
spadaju
prejedanje,
konzumiranje loe hrane i nekonzumiranje
zdrave. Vano je jesti sirovu hranu. Treba
da bude bogata vitaminom C. Istraivanja
pokazuju da vitamin C (2000 mg dnevno ili
vie) sniava oni pritisak.
- u ishranu treba ukljuiti betain HCl,
vitamin C, vitaminske/mineralne dodatke,
vitamin A, B2 i prirodnu, zdravu hranu
samo ne previe.
- treba jesti antioksidantnu hranu, jer ona
sniava oni pritisak. Vitamin B12 pomae
u spreavanju da se pritisak pogora.
Konezim Q10 (3 mg dnevno) pomae u
sniavanju pritiska. Uzimajte ga sa
vitaminom E (400 mg dnevno).
- omega-3 masne kiseline pomau u
otpuavanju onog drenanog sistema,
tako da tenost moe da izae i time da se
pritisak smanji. U tu svrhu svakog dana
uzimajte ulje od lanenog semena (1000 mg
ili 2 kaike).
- u sniavanju onog pritiska pomae i
alfalipoina kiselina (150 mg dnevno), uz
magnezijum (500 mg dnevno) i vitamin C
(1500 mg dnevno).
- magnezijum iri krvne sudove. U
jednom istraivanju ljudi koji koji su uzimali
245 mg magnezijuma mdnevno iskusili su
neka poboljanja u roku od 4 sedmice.
- u jednom istraivanju kod 17 od 26 ljudi
koji su uzimali bioflavonoid rutin (20 mg 3
puta dnevno) je bilo znatnih poboljanja.
- manje od 1 mg melatonina pred
spavanje smanjuje pritisak tokom spavanja.
- jedite zdravu, nepreraenu hranu,
naroito svee voe i povre, kao i itarice
u celom zrnu, mahunarke i oraaste
plodove.
- ne jedite zasiene masne kiseline,
odnosno, meso, mlene proizvode, mast ili
komercijalna biljna ulja. Umesto njega
koristite ulje od sirovog lanenog semena ili
peninih klica.

- hrana koja izazivu alergiju (to jest, koja

ne dogovara vaem organizmu) je est
uzrok ovog oboljenja. Najee su u pitanju
mleko, crni luk, jaja i okolada.
- proverite puls i vidite koja vam hrana ne
odgovara. A moete uzeti i tonometar, pa
direktno izmeriti oni pritisak nakon jela.
- visok nivo eera poveava pritisak.
- ne konzumirajte kafu, aj, duvan,
alkohol i svu nezdravu i preraenu hranu.
Puenje smeta oima sa glaukomom.
Duvan suava krvne sudove u oima i
poveava
oni
pritisak.
Izbegavajte
zainjenu hranu.
- nemojte odjednom unositi previe
tenosti (sok, voda, mleko, i drugo). Pijte
samo po malo, sa razmakom od sat
vremena. Ali popijte najmanje 1,5 litar vode
dnevno.
LEKOVITO BILjE
- jaborandi je tropsko drvo iz June
Amerike. Stotinama godina je korien za
leenje glaukoma. Njegov aktivni sastojak
je pilokarpin, koji sniava oni pritisak.
- vranilova trava je jedna od biljaka koje
su najbogatije antioksidansima. Jedna do
dve kaiice suve vranilove trave u olji
kipue vode smanjie oni pritisak.
- kaffir potato sadri forskolin, a on
smanjuje oni pritisak. Kada se uzima u
vidu kapi, sniava pritisak ve nakon sat
vremena, dostie vrhunac nakon dva sata, i
traje sledeih pet sati.
- cvetovi biljke dan-i-no sadre rutin koji
sniava pritisak.
- od koristi su topli komora, uz kamilicu i
vidac. Time se ispira oko 3 puta dnevno sa
po 3 kapi na oba oka.
- ovo je kineska biljna formula za
glaukom: pomeajte u velikoj flai po 30 ml
tinktura od sledeih biljaka borovnica,
maslaak, ukrasna kopriva, vidac, areni
kalj i ginko.uzimajte jednu kaiicu toga 2
puta dnevno tokom 3-6 meseci.
- pazite se crvenog korena, jer on i
njegov aktivni sastojak sangvinrain (ima ga
u pastama za zube i vodi za ispiranje usta)
poveavaju oni pritisak.
OSTALO
- umereno redovno vebanje napolju
doprinosi smanjenju pritiska.
- ako je uzrok problema zabrinutost,
poveajte unos vitamina B kompleksa.
Izbegavajte stres, brigu, strah i bes. ivite
pozitivnim i mirnim ivotom. Velike
temperaturne promene (kao to je to sluaj
u severnijim podrujima) mogu biti uzrok
stresa. Od ogromne je vanosti da ga se
klonite.
- nemojte dizati teret, vui, i tome slino.
Pazite se zatvora, jer naprezanje pri
pranjenju creva poveava oni pritisak,
isto kao i dijareja. Odravajte blagu
laksativnu sredinu. Nemojte sedeti ili stojati
due vreme. Leanje na stomak znatno
poveava pritisak, dok stojanje na rukama
dramatino poveava isti.
- visok krvni pritisak poveava oni
pritisak, te ga zato odravajte na niskom
nivou!
- napunite jednu veliku posudu ledenom
vodom. potopite lice u tu vodu i trepite

brzo 5-10 puta. Odmorite, pa ponovite

proceduru 2-3 puta, i tako radite 2 puta
dnevno.
- dva puta dnevno primenjujte ledenu,
vlani oblogu (ili pekir) 2-3 minuta. Onda
odmorite 1 minut i ponovite proceduru 3-4
puta.
- nanesite na oi veoma topao (ne vreo)
presavijen pekir i drite 3 minuta. Posle
toga primenite ledenu oblogu tokom 30
sekundi. Ponovite to 3 puta, s tim da se
zavri sa hladnim.
- nemojte gledati u neto previe dugo
(gledanje TV-a ili predugo itanje knjige).
flasteri
protiv
morske
bolesti
poveavaju oni pritisak.
- pored ljudi sa glaukomom uvek treba da
bude prisutno struno lice. Svaki put kada
se pritisak malo povea, vid se gubi.
GUBITAK TREPAVICA
SIMPTOMI broj trepavica se postepeno
smanjuje i na kraju ponu da otpadaju.
UZROCI ovaj poremeaj moe biti
uzrokovan raznim faktorima. Najei jesu
hemikalije: minka za oi, odreeni lekovi i
otrovne supstance iz vazduha. U druge
uzroke spadaju alergije, hipotireodizam,
nedostaci hranljivih sastojaka, operacija
oka i povreda.
PRIRODNI LEKOVI
- poboljajte ishranu. Jedite sveeg voa,
povra, itarice u celom zrnu, mahunarke i
oraaste
plodove.
Uzimajte
pun
multivitaminski dodatak.
- mesec dana svakog dana uzimajte
25000 IJ vitamina A, a potom smanjite na
10000 IJ. Trudnice ne smeju da uzimaju vie
od 10000 IJ.
- vani su i vitamin B2 (200 mg) i niacin
(2000 mg).
- uzimajte 2 kaiice pivskog kvasca
dnevno.
- primena vitamina E na trepavice pre
spavanja
podebljae
iste.
Polakoga
nanosite.
GLAVA I GRLO
4 NOS
ANOSMIJA (Gubitak ula mirisa)
SIMPTOMI privremena
nemogunost oseanja mirisa.

ili

trajnija

UZROCI kada je neko prehlaen ili ima

rinitis (nazalnu upalu, usled prehlade ili
alegije).
Kada je problem hronian uzroci mogu
biti: nedostatak cinka u hrani, povreda,
tumor ili log. Cink ne pomae u ovim
sluajevima.
PRIRODNI LEKOVI tri puta dnevno
uzimajte 30-60 (obino 50) mg cinka.

KIJAVICA (Rinitis, zapuen nos)

SIMPTOMI iz nosa curi sluz ili je
zapuen.
UZROCI rinitis je zapaljenje nosnih
upljina, pri emu dolazi do nazalne
kongestije i poveanog izluivanja sluzi. Do
ovog poslednjeg moe doi ako ovek pije
dosta vode, a ako ne pijte, onda se nos
zapui i mora da se die kroz usta. Ovo
stanje
prate
razni
drugi
problemi,
ukljuujui obinu prehladu. Videti i
poglavlje Alergijski rinitis.
PRIRODNI LEKOVI
- primenite proiavajui post tokom
nekoliko dana i pijte dosta tenosti i vonih
sokova.
- dobro se odmarajte, uzimajte dovoljno
tenosti i hranite se uravnoteeno.
Poveajte unos vitamina A, kao i drugih
vitamina.
- ulje od eukaliptusa je stari lek za ovaj
problem. Od pomoi su i kamilica, beli bro i
aleva paprika.
- dr Kristofer preporuuje sledei lek:
pomea se ulje od nane i ulje od metvice sa
odgovarajuom koliinom vazalina, i potom
se to stavi u nos uz pomo etkice za
slikanje.
- od pomoi je i meavina 30 g isitinjene
leske, 15 g isitnjene kore divlje trenje i 15
g isitnjene hrastove kore.
- ako vam ove biljke nisu dostupne,
koristite samo isitnjeni lesak. Uduvajte ga
kroz nos ili pomeajte sa vazalinom, pa to
annesite malom etkicom.
- ne duvajte nos jako, kako ne biste
isterali sluz do eustahijevih tuba, jer tako
moe doi do infekcije uha.
- uvajte se dekongestanata, mogu da
povrede nosne upljine.
PREPORUKE dr D. H. KELOGA ZA
KIJAVICU I NjENE
KOMPLIKACIJE
(o primeni hidroterapijskih metoda videti
odeljak o hidroterapiji)
1) Prehlada (Akutna kijavica)
OPTA METODA kupka za preznojavanje
pre spavanja, posle ega sledi kratkotrajna
primena hladne vode: trljanje vlanim
aravom, hladan tu, topla kupka nogu sa
vruom kompresom na lice, inhalacije pare
i konzumiranje vode.
PREVENCIJA hladna kupka 1-2 puta
dnevno i provoenje vremena napolju.
Izbegavati preterano toplu odeu, tople
uslove i tople spavae sobe tokom zime.
Zimi i lrti do koe nosite platneni materijal.
2) Hronina kijavica
OSNOVE izbegavajte sve to je hladno,
a im dobijete akutnu kijavicu, leite se
odmah.
POVEAJTE
AKTIVNOST
KOE

kratkotrajne
metode
preznojavanja,
naroito kupka radijantne toplote i metoda
sa vlanim aravom do preznojavanja,
posle ega slede kratke primene hladne

vode. Trljanje vlanim pekirom; plitka

kupka ili hladan tu; neitralna kupka pred
spavanje, 20-30 minuta, 3 puta sedmino;
hladna kupka svakog jutra; trljanje hladnim
pekirom; tuiranje hladnom vodom ili
plitka kupka sa trljanjem. Ako je moguno,
sve metode preznojavanja treba izvesti
pred spavanje.
PROMENITE ISHRANU I NAIN IVOTA NA
BOLjE nemojte jesti teko varljivu i
zainjenu hranu i meso. Jedite jednostavnu,
zdravu hranu. Vebajte u dovoljnoj meri,
izlaite se suncu i plivajte.
OTPUITI NOS alternativna kompresa
na lice, alternativno kvaenje ili komprese
na gornji deo kime, i hladna kupka nogu
pod tekuom vodom, ako je hladno
ekstremitetima.
OPTA METODA ojaajte
opte
stanje organizma uz pomo frikcionih
tonika,
najmanje
2
puta
dnevno.
Izbegavajte tople kupke i pretoplu odeu.
to vie vremena provodite na sveem
vazduhu, ali da pritom pazite da ne
ozebete. Postepeno pojaavajte intenzitet
vebanja do prijatnosti. (Pijte dovoljno vode
da biste smanjili koliinu sluzi i kako ona
onda ne bi drala nos zapuenim. Ne
duvajte kroz nos osim ako ne doe do
mastoidne infekcije.)
KRVARENjE IZ NOSA (Epistaksa)
SIMPTOMI nos krvari, jer je pukla mala
vena u njemu.
UZROCI nazlna infekcija, povreda nosa,
eanje noktima, prejako duvanje iz nosa,
nagla promena atmosferskog pritiska ili
prisustvo stranog tela u nosu deteta. ee
se javlja zimi. Previe suva sredina moe
uzrokovati rasprsnue i krvarenje nazalnih
povrina.
Krvarenje iz nosa je karakteristino za
decu pre puberteta, a obino nestaje samo
od sebe. esto ide uz infekcije gornjeg dela
respiratornog trakta, dok zid moe biti
oteen duvanjem i brisanjem nosa.
Kod ljudi starijih od 50 godina krvarenje
iz nosa moe predstavljati veu opasnost,
jer kod njih mali krvni sudovi u nosu mogu
lake da puknu. Uzroci mogu biti i lekovi
protiv zgruavanja krvi; krvarenje due
traje ako imate visok krvni pritisak. kod
alkoholiara postoji vea sklonost ka
krvarenju iz nosa.
Najei tip je anteriorno krvarenje iz
nosa, odnosno, krvarenje iz samog nosa.
Drugi tip je posteriorno krvarenje, koje je
prisutno kod starijih ljudi. Kvarenje poinje
u zadnjem delu nosa i krv tee niz grlo.
Krvni pritisak u tom sluaju mora da se
smanji! Treba poveati unos vode i videti
lekara. Ako krvarenje traje due od pola
sata, posetite lekara.
PRIRODNI LEKOVI
ANTERIRORNO KRVARENjE (iz nosa)

- izduvajte ugruke krvi i potom sedite na

stolicu i nagnite se napred, s tim da ne
zabacujete glavu unazad (jer ete tako
progutati krv). Stavite u nos malo pare
vlane tkanine (ili krpice), stisnite i drite
tako 5 minuta. Zatim primenite hladne
obloge ili kesu sa ledom na nos, obraz i
vrat. (Drugi nain je da blago udahnete
kroz nos hladnu vodu sa malo soli ili soka
od limuna.)
- posle toga paljivo nanosite u nos ulje
od vitamina E (ili vazalin) 7-10 dana, da
biste membrane odravali vlanim. Lezite
na lea i odmarajte se povremeno. Ako je
krvarenje iz nosa esto, to vie se
odmarajte tokom dva dana. Raspsnutom
krvnom sudu, koji je uzrokovao krvarenje,
treba 7-10 dana da se potpuno zalei. Kada
prestane krvarenje formira se korica, koju
ne treba dirati.

hrastova
kora
i
voskovac
su
astrigenti. Udahnite kroz nos malo od tih
biljaka pre nego to stavite vatu.
Moe se progutati malo aleve paprike
zajedno sa vodom, jer e tako da se krv
odvue od glave ka stomaku.
Evo leka Detra Krosa za krvarenje iz
nosa: stavi se jedna kaiica ljutia u pola
litra vode. To se krka, a kad se ohladi,
stavite malo toga na svoj dlan i udahnite
preko nosa. Ovo se ponavlja nekoliko puta
dnevno. Ili, napravite aj od listova leske,
wild alum root i hrastove kore. Primena
hladnog aja na zadnji deo vrata ili pritisak
na isto spreava da krv tee ka glavi.
Pobrinite se da uzimate dovoljno
vitamina K. Ima ga u tamnozelenom
povru. U debelo crevo stavite lactobacillus
acidofilus, kako bi se vitamin K sintetizovao
i
time
njegova
koliina
poveala
(zamrznuta hrana nema vitamina K).
Pobrinite se da uzimate dovoljno
vitamina C. Kalcijum, magnezijum, lucerka i
vitamin E su takoe vani.
Pored vitamina C (1000 mg) uzimajte
i 2 mg bakra, koji je znaajan za formiranje
kolagena i elastina, koji dalje pomau u
zaustavljanju krvarenja iz nosa.
Nekonzumiranje slatkia pomae u
spreavanju ponovnog krvarenja iz nosa.
Do krvarenja moe doi ako nos
naglo postane previe suv. Probajte da
poveate
vlanost
u
prostorijama.
Razmislite o tome da kupite humidifier.
Puenje isuuje nosne membrane.
Lekovi koji razreuju krv mogu
izazvati krvarenje iz nosa. Aktivni sastojak
D-Con otrova za pacove jeste lek za
razreivanje krvi. aj i kafa isto spadaju u
ovu kategoriju.
POSTERIORNO KRVARENjE
morate
sniziti
krvni
pritisak.
proitajte poglavlje koje govori o visokom
pritisku.
Imajte na umu da je posteriorno
krvarenje mnogo bolje nego da vam puknu
krvni sudovi u glavi od visokog pritiska, jer
tada nastupa log! Bilo koja vrsta krvarenja

iz nosa da je u pitanju, evo jo nekoliko

sugestija:
Osoba kojoj nos esto krvari treba da
unosi vie gvoa, potrebnog za stvaranje
hemoglobina. I rutin je isto neophodan.
Nemojte
uzimati
oralna
kontraceptivna sredstva. Sve to menja
nivo estrogena u telu moe izazvati
krvarenje iz nosa.
HIDROTERAPIJA
Evo nekoliko vrsta leenja nosnog
krvarenja iz odeljka o hidroterapiji:
Kontrastna kupka za ake i ruke. Mogu se
koristiti dva duboka suda. Vrua voda treba
da bude to je mogue vrelija. Za
zaustavljanje nosnog krvarenja moe se
primeniti i topla kupka stopala. Isti uinak
ima i prskanje hladnom vodom po
stopalima. Stavite kesu sa ledom na zadnji
deo vrata, a u isto vreme stavitre toplu
fomentaciju preko lica. Nanesite led na
ake i ako bude potrebno, podignite ih u
vertikalana poloaj. Primenite toplu kupku
stopala ili tople obloge na noge.
POSEKOTINA I INFEKCIJE NOSA
SIMPTOMI diranje unutranjosti nosa
ponekad
moe
rezultirati
manjim
posekotinama, koje se dalje mg ponekad
blago inficirati.
UZROCI ovek se esto privikne na
diranje nosa bez ikakvog posebnog razloga.
Ljudi ponekad misle da e ga tako bolje
oistiti. Meutima, prljavi prsti mogu
napraviti posekotine u nosu koje se
inficiraju za dan-dva. ansa za infekciju od
prljavih ruku je jo vea ako imate psa ili
maku u kui, ili od ljudi koji ih imaju a
dodiruju vam kvake na vratima.
PRIRODNI LEKOVI
reenje
je
jednostavno:
prosto
svakoga dana isperite nos vodom u
kupatilu. To e vam oduzeti veoma malo
vremena, ali e se oistiti nagomilana
praina. Time e se smanjiti i potreba za
daljim diranjem nosa.
Nauite se da ne dirate nos ili ga
samo dirajte ako su vam prsti prethodno
oprani.
Ako doe do infekcija u nosu,
odmarajte se vie i uzimajte biljne
antibiotike nekoliko dana.
Uvek postoji opasnost od infekcije
koja se pojavi na licu iznad usta ili ispod
oiju, jer moe zahvatiti mozak. Ako imate
sumnji, posetite lekara.
NOSNI POLIPI
SIMPTOMI simptomi se esto razvijaju
postepeno tokom vie meseci. Jaina
simtpoma zavisi od broja i veliine polipa.
Simptomi mogu biti: smanjen oseaj mirisa,
zapuen nos zbog polipa ili curenje nosa
usled prevelikog luenja sluzi. Ponekad oni
izazovu sinuzitis i gubitak ula mirisa.

UZROCI re je o mesnatim izraslinama

koje se nalaze na mestu izluivanja sluzi.
ea su pojava kod osoba sa astmom ili
rinitisom. Mada se retko javljaju kod dece,
ponekad ih ima kod dece koja pate od
nasleene cistine fibroze. Nosni polipi su
uvek benigni (nisu kancerogeni).
PRIRODNI LEKOVI
jedite dosta voa i povra, itarice u
celom zrnu, oraaste plodove i mahunarke.
Izbegavajte meso, mlene proizvode, kafu,
duvan i alkohol. Nemojte biti ni na kakvoj
ishrani sa mnogo proteina.
Izbacite alergene iz hrane. Oni
uzrokuju hronino oticanje unutranjosti
nosa i stvaranje polipa.

GLAVA I GRLO
5 UI
UOBOLjA
I
INFEKCIJA
UHA,
MASTOIDITIS (Infekcija spolnjeg i
infekcija srednjeg uha)
SIMPTOMI bol u jednom ili oba uha,
esto uz infekciju srednjeg uha. Bol je vei
tokom noi, jer je telo tada u ravnom
poloaju, te je eustahijevim tubama tee da
izbacuju sluz.
Ui ponekad bole zbog problemima sa
zubima, a ne zbog infekcije, mada je ova
pojava rea.
Simptomi
puknute
bubne
opne:
vrtoglavica, zvonjenje uiju, krvarenje ili
manje otputanje krvi, iznenadan bol ili
iznenadno ublaavanje bola, i/ili gubitak
sluha na jednom ili oba uha.
UZROCI infekcija spoljneg ili srednjeg
uha izaziva pritisak na nervne zavretke,
zbog ega se javlja bol. Ali ako nema bola,
onda moe da ne bude nikakvih znakova da
je ozbiljan poremeaj prisutan.
Infekcija spolnjeg uha bubna opna
duinom eustahijeve tube otie i postaje
upaljena. Peisutna je blaga groznica, sluz iz
uiju, bol (koji je jeai kad se uvo dira ili
povlai) i privremeni gubitak sluha.
Infekcija
srednjeg
uha

naroito
karakteristino za bebe i decu. Infekcija
zahvata deo iza bubne opne, gde se nalaze
mae une kosti. Osoba osea bol, puninu i
pritisak u uima, i temperatura iznosi 39
stepeni ili vie.
Ovo je test za ui: ako moete da rukama
blago pomerate spoljni deo uiju (vidljivi
deo) bez bolova, onda je u pitanju infekcija
srednjeg uha, a ako ima bola, infekcija je u
eustahijevim tubama.
Jo jedan test za ui: ako oseate neki bol
u uima, vrsto povucite donji deo une
koljke, i ako bol postaje jai, to znai da
verovatno imate infekciju uha. Ako bol ne
bude jai, onda verovatno imate problema
sa zubima.

Vee nadmorske visine mogu da sluz

gurnu iz eustahijevih tuba u srednje uho.
Nikad ne spavajte na uvetu ako ste
prehlaeni, a vozite se u autu ka veoj
nadmorskoj visini! Hronina oboljenja
srednjeg uha su se umnoila od kada se
poelo sa upotrebom antibiotika. Oni
stvaraju uslove koji odgovaraju takvoj
infekciji.
Infekcija uha se lako moe dobiti ako
idete na plivanje po gradskim bazenima.
Ako idete tamo, nemojte da vam voda ue
u ui i nemojte da ronite! Bakterije mogu
ui u eustahijeve tube. (Videti poglavlje o
infekciji srednjeg uha kod plivaa.)
Hronino uveani krajnici mogu blokirati
eustahijeve tube i tako izazvati kongestiju i
nagomilavanje tenosti u srednjem uhu.
Infekcija srednjeg uha je ea kod beba
koje se hrane iz flaice nego kod beba koje
se doje. Za to postoje dva razloga: kravlje
mleko izaziva upalu i blokadu eustahijevih
tubi kod bebe, to dovodi do infekcije
spolja. Imunoglobulin A iz majinog mleka
ojaava imuni sistem bebe. Problem
nastaje i kada se bebi daje flaica da pije
mleko dok je u leeem poloaju.
Infekcija unutranjeg uha uglavnom
nastaje usled meningitisa ili irenja
infekcije srednjeg uha. Simptomi su gubitak
sluha, munina, vrtoglavica, povraanje i
groznica.
Uobolja je esta infekcija kod dece.
veina dece je dobije (90 njih do svoje
este godine). Detetu je lake da podnese
infekciju uha, jer su njegove eustahijeve
tube krae od istih kod odraslog oveka.
Uzroci su: bolesti kod dece, alergije,
prehlade i respiratorne infekcije.
Ako su este, infekcije uha mogu dovesti
do gubitka sluha.
PRIRODNI LEKOVI
LEENjE INFEKCIJE
utoplite ui i neka se obolela osoba
odmara u krevetu. Najbolje je da glava
bude malo izdignuta, a moe i trup (da bi
se pomoglo prirodno izluivanje preko
eustahijevih tuba). Moda bude neophodna
hirurka intervencija. Groznica iziskuje
poveani unos vitamina A i C. Utoplite
stopala. Toplota primenjena na stopala
odvui e krv od glave i poboljati
cirkulaciju.
Sedite kad god je mogue, kako biste
smanjili otok i potpomogli izluivanje preko
tuba. Gutanje ublaava bol, dok zevanje
veoma pomae u otvaranju eustahijevih
tuba.
Dete hranite samo kad je u sedeem
poloaju.
Topao vazduh iz fena pomae uhu
(fen da je udaljen 45-75 cm).
Jo jedan nain za ublaavanje bola
jeste smesa od isitnjenog crnog luka ili
gline, koja se nanosi na spoljni deo uha.
Kuvajte veliku glavicu crnog luka dok
ne omeka, a onda je privrstite za uvo.

Ovo e esto biti od velike pomoi kada je

bol nepodnoljiv.
Stavite po kaiicu (ili po kap od
tinktura) ehinaceje, ljutia i korena sladia
(radi arome) u olju kipue vode. Pijte 3
puta dnevno. Deci e se svideti ukus,
Krae vreme budite na postu sa
voem i povrem.
Uzimajte vitamin C (500 mg 3 puta
dnevno), vitamin A (2500 IJ), cink (15 mg),
vitamin E (200-400 mg) i B grupu.
KAPI ZA UI
VANO: Ne stavljajte tenost ili ulje u
uvo ako sumnjate da je pukla buna opna!
zagrejte malo ulja do temperature
tela i stavite kap-dve u uvo. Tako se
ublaava bol.
Ova metoda se dugo vremena
koristi: stavite nekoliko kapi soka od belog
luka u uvo. Zatim dodajte nekoliko kapi ulja
od lobelije. Beli luk proiava i unitava
klice. Lobelija otklanja bol. Ako hoete
samo da otklonite bol, stavite malo
maslinovog ulja u u uvo, a zatim stavite
kap-dve tinkture od lobelije.
Stavljajte 2-3 kapi toplog ulja od
divizme 2-3 puta dnevno. Divizma se ve
dugi niz godina koristi za leenje uobolje.
Ili, stavite nekoliko kapi ulje od teaceje u
biljno ulje i onda to stavite u uho. Nikada
nemojte piti biljna ulja. Kako da sami
napravite ulje od divizme: Naite svee
ute cvetove divizme i ostavite ih da se
krkaju na suncu 21 dan. Iscedite ulje. Ili,
moete ga i kupiti.
Vinebago Indijanci krkaju hajduku
travu, celu biljku, i onda tenost sipaju u
uvo koje boli.
IZBEGAVATI
ljudi koji esto imaju problema sa
uima uglavnom imaju mnogo vie
cerumena u njima od drugih ljudi. Da biste
smanjili koliinu cerumena jedite manje
zasienih masnih kiselina. Nezasiene
masne kiseline se mogu konzumirati.
Pedijatrijska studija iz 1991. godine
nad preko 100 dece sa infekcijom srednjeg
uha otkrila je da je 78% njih bilo osetljivo
na hranu kao to je kukuruz, mleko, kikiriki
i penica. Izabacivanjem istih iz njihove
ishrane 86% vie nije imalo problema sa
uima.
Nemojte
jesti
eer,
mlene
proizvode, meso i obilna jela, dok ne proe
krizni period. Biljni ajevi pomau procesu
izleenja: nana, ehinaceja, ljuti, tahebo i
brest.
Poto poveavaju koliinu lepljive
sluzi u telu, mleni proizvodi poveavaju
rizik od infekcija uiju. Prevelike koliine
slatkia i skroba smanjuju otpor tela i
pogoravaju problem sa uima.
Ljudi koji su skloni infekcijama uha bi
trebalo da prestanu sa konzumiranjem svih
mlenih proizvoda. Pored toga to stvaraju
vie sluzi, dokazano je da alergije na mleko
mogu izazvati bol u uima (mogu ak i da
izazovu raspuknue bubne opne), koji
podsea na infekciju srednjeg uha, iako ona
stvarno ne postoji u tom sluaju.
Beite od duvanskog dima, jer on
iritira bubnu opnu.

Stavite kapi vodonik-peroksida u

uvo, da bi ga oistio. Posle toga uvo
isperite vodom. ne ostavljajte peroksid
unutra! On moe da proe kroz bubnu opnu
i izazove itanje u uima, koje moe da
traje nekoliko godina.
Sipanje soka od belog luka direktno u
uni kanal pokazalo se jednako efikasno ili
bolje od lekova protiv gljivinih infekcija.
Beli luk ima jaka antibiotska dejstva.
Primenite klizmu sa belim lukom.
Ona e pomoi telu da se dezinfikuje od
velikih koliina toksina koje se gomilaju
usled infekcije. Znakovi ovog stanja su
drhtavica, groznica, malaksalost i sve jai
bolovi.

odrao samo blagi pritisak). Nikad nemojte

neto da radite na silu. Poto esto postoji
perforacija (rupa) uva, usled unosa vode,
bilo kojom silinom, u srednje uho, moe
doi do ozbiljnih povreda. Glava treba da
bude nagnuta na stranu dok se voda
primenjuje.

LEENjE BUBNE OPNE ta raditi ako

bubna opna pukne? Uzroci mogu biti
ozbiljna infekcija uha i iznenadni unutranji
pritisak na uvo, usled gnjurenja, udarca,
jakog poljupca u uvo ili eksplozije.

Ova metoda prua veliko olakanje od

bola usled akutne infekcije srednjeg uha i
uobolje izazvane raznim uzrocima. U
sluaju hroninog gnojnog oboljenja uha
ova metoda je nezaobilazna u cilju
preiavanja i dezinfekcije.

Tokom infekcije uha gnoj se nagomilava i

uzrokuje bol. Ako gnoj pone da izlazi vani,
to onda znai da je pukla bubna opna.
Pritom,
ponekad
dolazi
do
naglog
smanjenja bola, jer se pritisak snizio, a
dolazi i do gubitka sluha i izlaska krvi iz
uveta.
ako bubna opne pukne, nita ne
stavljajte u uvo dok ne doe do izleenja.
Od pomoi moe biti fomentacija na uvo
spolja.
Ako infekcija napreduje toliko da
doe do akutnog bola, verovatno e vam
trebati neki antibiotik. Ehinaceja deluje i
kao antibiotik i poboljava imuni sistem.
Stavite kaiicu osuene biljek u aj ili kap
tinkture u sok ili aj. Pijte to 3 puta dnevno.
Alternativna metoda izgleda ovako:
kada bubna opna zagnoji i deformie se,
toplim peroksidom isperite uvo. Peroksid e
omekati stvrdnutu materiju i izbaciti iz
uveta. Ova metoda je verovatno dobra za
proiavanje uveta. Ipak, imajte na umu
da je peroksid najbolji kada se koristi za
spoljnu upotrebu, kada usled kiseonika onaj
itajui zvuk nestane. Jer ako dospe
unutar tela, zvuk moe opstati tu due
vreme. Autoru je poznata jedna osoba koja
je imala to itanje u uima dugo godina. I
sada povremeno moe uti blago itanje.
Ne stavljajte flau sa vruom vodom
na obolelo uvo. Moe doi do sukcionog
efekta koji e samo pogorati stanje.
Brzo se okupajte vruom vodom samo nekoliko minuta da traje, a zavrite
sa hladnom vodom. Dobro se istrljajte i
brzo obriite. Odmah zatim otiite u krevet
na spavanje.
Videti i poglavlje o infekciji srednjeg
uha kod plivaa.
HIDROTERAPIJA ovo su metode iz
poglavlja o hidroterapiji:
Ispiranje uva tanka gumena cevica se
koristi za lagano (lagano!) unoenje vode u
vode u spoljni deo uveta. Voda se nikad ne
primenjuje pod pritiskom! Ulazi ka uvetu, a
izlazi sa strane. Temperatura vode moe
biiti od 37,7 do 48,8 stepeni, u zavisnosti
od eljenog efekta. Izvor vode treba da
bude u ravnisa vrhom glave (da bi se

Uni kanal se posle toga mora paljivo

isuiti i onda nekoliko minta drati
pokrivenim nekom tkaninom ili ugrejanom
akom. Kada je hladno vreme ne treba
izlaziti napolje najmanje sat vremena
nakon ispiranja uveta toplom vodom. ak i
nakon tog vremena treba staviti malo vate
u spoljni deo uveta.

ienje srednjeg uha obloge treba da

se primenjuju na celu stranu glave i po licu,
kako bi se krv odvukla od unutranjih
karotidnih i maksilarnih krvnih sudova. Ako
topla kompresa obuhvata predeo ispod
vilice, karotidna arterija e se proiriti, do
ega pak ne sme doi. Umesto toga, ispod
vilice treba istovremeno drati kesu sa
ledom. Time e se karotidna arterija suziti i
efekat e biti vei.
ienje unutranjeg uha problem sa
unutranjim uhom, kada je kongestovano,
moe se ublaiti primenom toplih obloga na
ruke i hladnih obloga na glavu i zadnji deo
vrata, odvlaei krv od vratnih arterija ka
rukama, uz pomo proksimalne komprese
ili kese sa ledom na zadnjem delu vrata.
Upala uha fomentacija na oboleli deo,
derivatni tretman nogu, topla kupka nogu,
topla kupka stopala, dugotrajna obloga za
noge.
Upala srednjeg uha led na zahvaenoj
strani grla, fomentacija preko uva.
Uobolja kesa sa ledom na zahvaenoj
strani grla, fomentacija preko uva, topli tu
na uvo ako je neophodno.da ne bi dolo do
nazeba nakon tretmana, usled isparavanja,
uvo zatitite toplom tkaninom.
Upala eustahijevih tuba zagrevana
kompresa za grlo predstavlja primenu
hladne obloge prekrivene flanelom, koja se
zagreva
i tako dovodi do poboljane
cirkulacije i boljeg protoka krvi koja lei iz
obolelog dela. Iscedite pamuni materijal iz
hladne vode i zavije ga 2-3 puta oko vrata.
dobro ga prekrijte flanelom (jedanput ili
dvaput). Lepo privrstite flanel, ali nemojte
da stee previe. Sklonite sve sledeeg
jutra. Trebalo bi da bude suvo. Kod upale
eustahijevih tuba, kompresa treba da
zahvata i deo sve do donjeg dela uha. Taj
deo komprese treba da se privrsti
zavojem, koji se stavlja oko glave i onda sa
druge strane privruje.

PREVENCIJA nikad ne gnjurite vie od

0,9-1,2 m u dubinu. Nikad ne spavajte u
avionu ili vozilu koji ide uzbrdo (na veu
visinu) ili nizbrdo (na manju visinu). Ako ste
u kolima i idete gore-dole po planinama
nemojte nikako spavati, naroito ne na
stranu. Kada spavate, onda ne gutate
esto, a ako imate sluzi u sinusima, on se
moe popeti do vaih uiju. Budite oprezni
kada ronite. Najvee promene u pritisku su
prisutne u prvih 10 metara od povrine
vode. nemojte nositi tampone za ui ili
kape koje steu oko uiju, jer se onda ne
moe izjednaitivazduni pritisak u uima.

neko kvalitetno biljno ulje i stavite ga malo

u spoljni deo unog kanala. Za svrab u
uima nanesite nekoliko kapi jabukovog
sireta, saekajte 30 sekundi i onda
prodrmajte glavu i pustite da iscuri.

PRIRODNI LEKOVI
nikad ne stavljajte nita otro u uvo!
nalice za kosu, spajalice, vrh olovke... Tako
moe da se oteti bubna opna.
Nemojte koristiti ni tapie za ui, jer
oni samo jo vie guraju cerumen unutra.
U uvo stavite neto to e omekati
cerumen. Na primer, vodonik-peroksid,
mineralno ulje ili glicerin. Stavite kap-dve,
Izbegavajte gore opisane situacije kada a onda pustite da viak cerumena izae.
imate puno sluzi u svom telu.
Tenost koja je unutra omekae cerumen.
Dojenje smanjuje rizik od problema sa Radite tako nekoliko dana.
uima kod beba.
Napunite jedan suda sa vodom na
Nemojte puiti.
temperaturi tela i uz pomo gumene
brizgalice sipajte neno i malko u uvo, dok
METODE DR VILIJAMA L. MEKIJA ZA ste nagnuti nad sudom. Koristite to manje
KONGESTIJU
UHA
I
NjENE pritiska. Okrenite glavu i pustite da tenost
KOMPLIKACIJE ovde su prikazane izae.
metode smanjivanja krvne kongestije u
Ne trljajte ui da biste ih osuili. Ili
srednjem i unutranjem uhu. Uz odreena koristite fen (4-7 cm udaljenog) ili stavite
izmene, ovaj tekst je preuzet knjige dr malko alkohola u oba uha. Ovu metodu
Vilijama
L.
Mekija,
Scientific nemojte koristiti due od nekoliko meseci,
Hydrotherapy, 55. str.
jer vam cerumen treba kako biste zatitili
ui.
IENjE SREDNjEG UHA - obloge
ljudi koji esto imaju problema sa
treba da se primenjuju na celu stranu glave uima uglavnom imaju mnogo vie
i po licu, kako bi se krv odvukla od cerumena u njima od drugih ljudi. Da biste
unutranjih karotidnih i maksilarnih krvnih smanjili koliinu cerumena jedite manje
sudova. Ako topla kompresa obuhvata zasienih masnih kiselina. Nezasiene
predeo ispod vilice, karotidna arterija e se masne kiseline se mogu konzumirati.
proiriti, do ega pak ne sme doi. Umesto Prevelika koliina zasienih masti stvara
toga, ispod vilice treba istovremeno drati problem sa cerumenom u uima. Zato
kesu sa ledom. Time e se karotidna treba da prestanete da jedete nezdravu
arterija suziti i efekat e biti vei.
hranu. Veina takve hrane je prepuna
zasienih masti. Umesto nje uzimajte ulje
IENjE
UNUTRANjEG
UHA
od lanenog semena, jer ono sadri omegaunutranjm uhu, koje krv dobija od vratne 3 i omega-6 masne kiseline.
Ovo je alternativna metoda za
arterije, granom grudne arterije, ne smeta
toplota preko uva. Ali problem sa izbacivanje cerumena: uz pomo pipete u
unutranjim uhom, kada je kongestovano, uvo stavite par kapi vodonik-peroksida ili
moe se ublaiti primenom toplih obloga na rastvor jednakih koliina sireta i tople
ruke i hladnih obloga na glavu i zadnji deo vode. ekajte oko minut i onda izbacite
vrata, odvlaei krv od vratnih arterija ka cerumen. Radite tako 2-3 puta dnevno. ako
rukama, uz pomo proksimalne komprese je cerumen tvrd i suv, dan-dva primenjujte
ulje od belog luka, kako bi omekao. Zatim
ili kese sa ledom na zadnjem delu vrata.
isperite uvo umerenim mlazom tople vode,
bez jakog pritiska. Strpljivo nastavite da
ispirate uni kanal i posipate toplom
CERUMEN (Zapueno uvo)
vodom. nagomilani cerumen e tako izai.
Jo jedna metoda jeste upotreba
SIMPTOMI sluh postaje slabiji, dok svea
za ui, koje se mogu kupiti u
osoba misli da ga gubi. Zvonjenje ili punina prodavnicama
zdrave hrane. Pritom, neko
u uima moe biti prisutna.
e morati da vam pomogne sa njima.
Uputstvo dobijate uz te svee. Kasnije e
UZROCI cerumen izluuju lezde u vam moda smetati to nema vika
spoljanjem uhu. Tako se isti i vlai spoljni cerumena u uima, pa ete moda trebati
deo kanala, i unutranje uho titi, u vidu da jedno vreme drite vatu u uima. Ova
barijere, od klica, vlage, praine i insekata.
metoda je stvarno uspena!
Ako redovno uzimate vitamin C (500
Veliki grumen cerumena u uvetu moe mg 3 puta dnevno), za meseci nee biti
predstavljati problem. Neki ljudi stalno vika cerumena u uima.
imaju bolove, dok ne izvade viak
cerumena iz uveta. On se nagomilava onda
kada ne vaete svoju hranu u dovoljnoj
PLIVAEVO UHO
meri. vakanjem hrane njega je sve manje.
Zasiene masti podstiu proizvodnju vee
SIMPTOMI bol i/ili infekcija u jednom ili
koliine cerumena.
oba uveta, nastalih nakon plivanja u jezeru,
A ako ga nema u dovoljnoj koliini, uvo reci ili bazenu. Dolazi do upale spoljneg
postaje suvo i svrbi. tapi za ui umoite u dela unog kanala, otie i postaje crven.

Osetljivost i bol, izbacivanje sluzi iz unog

kanala, slab sluh, svrab. Dodirivanje uiju
uglavnom boli. Moe biti prisutan i oseaj
punine u uima. Simptomi obino nastaju
nakon 1-2 dana.
UZROCI plivaevo uvo nastaje kada
voda iz bazena predugo ostane u spoljnem
delu unog kanala. Bakterije ili gljivice iz
vode poveavaju rizik od infekcije. Kada
plivate u neistoj vodi, drite glavu iznad
povrine vode. voda iz bazena, poto stalno
kvasi i omekva cerumen, stvorila je
idealne uslove za ivot bakterija. Hlorisana
voda e pre izazvati plivaevo uvo nego
slana voda.
Ipak, najei uzrok jeste infekcija iz
nazalnih prolaza i grla, koja je preko
eustahijevih tuba gurnuta kada je osoba
previe jako duvala nos u maramicu.
Gnjurenje u vodi nije nimalo bezbedno po
ovom pitanju.
Konstatno plivanje tokom leta moe da
dovede do infestacije spoljneg dela unog
kanala gljivicom koja se zove Candida
Albicans. Smatra se da je uzrok ovome
konstantna navaenost uveta u neistoj
vodi. Jedan izvetaj iz 1991. godine otkrio
je da voda moe malo uveati cerumen u
uima i tako delimino da zaepi ui. Ovaj
efekat verovatno ima zatitnu funkciju.
Boje za kosu, kada zahvate uvo, takoe
mogu izazvati infekciju, a isti uinak imaju i
neke hemikalije iz kapi za ui.
Ljudi koji nose slune aparate bi trebalo
povremeno da ih skidaju, kako bi vlaga iz
uiju mogla da ispari.
PRIRODNI LEKOVI
LEENjE
strunjaci kau da se 80% sluajeva
plivaevog uha moe izleiti stavljanjem
kapi od alkoholnog sireta u uvo 3 puta
dnevno, tokom 2-3 dana (videti formulu
ispod).
Iznad moete pogledati detaljnije
poglavlje o uobolji i infekciji uha.
Ako kapi izazovu peckanje ili otar
bol, ako simptomi traju vie dana, ako se
javi groznica ili se sluz izluuje iz uveta,
pozovite lekara.
PREVENCIJA
klju prevencije jeste da se uii
odravaju istim i suvim. Ne dozvolite deci
da plivaju tokom sezone bolesti. Kada
plivate, nemojte da vam voda ulazi u ui, ili
stavite mekane tampone za ui (tvrdi mogu
da nanensu tetu).
Ali, ako vam voda ue u ui, jako
protresite glavu da izbacite to vie
vode.povucite uvo gore i ka spolja, kako
biste ojaali uni kanal i da bi voda lake
izala.
Kada izaete iz bazena, iskoristite
vodonik-peroksid kao kapi za ui, kako biste
ih dezinfikovali. Ili, napravite meavinu od
30 ml izopropil alkohola i 30 ml jabukovog
sireta (5% siretne kiseline), i zatim
nekoliko kapi toga stavite u ui. Tako e

voda ispariti, a kiselost koe e se obnoviti,

te nee biti ni svraba uiju.
Nosite tampone za ui dok se kupate
ili amponom perete kosu.
INSEKT U UHU
SIMPTOMI neki insekt je uao u uvo i
kree se i/ili zuji.
PRIRODNI LEKOVI
okrenite glavu ka suncu ili ako ste u
zamraenoj sobi ka baterijskoj lampi. Malo
stvorenje e moda krenuti ka svetlu i izai.
Stavite parence zrele jabuke ili
breskve kod uveta, kako biste namamili
insekta da izae.
Ako ste ga prstom gurnuli jo vie u
uvo, insekt moe oslabiti ili se moe
zarobiti u cerumenu. Neka vam neko onda
stavi toplo biljno ulje u uvo, i neka tako
ostane nakratko. Moda e izai kada
budete prodrmali glavu i nakrenuli je da
ulje izae. Pritom, vucite spoljni deo uveta
napred-nazad, kako biste ispravili uni
kanal i olakali izlazak insekta.
Ako i dalje ne bude bilo uspeha,
sipajte toplu vodu u nakrenuto uvo, kako bi
insekt isplovio napolje. Kao poslednju
meru, pozovite medicinsku sestru ili lekara.
TINITUS (zujanje u uima)
SIMPTOMI zvukovi u uima: zvonjenje,
zvidanje, buka, itanje, cvranje, zujanje i
zvuk zrikavca, a da pritom spoljneg fizikog
izvora istih. U poetku se uju, pa brzo
nestanu. Konstantno traju i niko ih drugi ne
uje osim vas.
Zabeleeni su sluajevi da su ljudi, koji su
bili udaljeni vie od metra od osobe sa
tinitusom, uli neke zvukove. Tinitus na
latinskom jeziku znai zveckati ili
zvoniti.
Uestalost tinitusa se poveava sa
godinama. Izgleda da levo uvo ee
proizvodi zvukove od desnog. Oko 75%
gluvih ljudi kae da ima tinitus.
UZROCI postoji nekoliko mogunih
uzroka, ukljuujui i iritaciju nervnih
zavretaka uiju usled buke. Hemikalije i
droge mogu da otete unutranje uho.
Lekovi mogu da izazovu tinitus ili gubitak
sluha (uvajte se kinina i aspirina). Nikotin
suava krvne sudove i takoe moe biti
uzrok. U ostale uzroke spadaju: olovo,
aluminijum, trovanje ivom, via cerumena,
hormonalni problemi, visok krvni pritisak,
jaki udarci u glavu, anemia, perforacija
bubne opne, tenost u srednjem uhu,
epilepsija, migrena, alergeni iz hrane,
Menijerova bolest, hipotiroidizam, multipla
skleroza, kao i stalno izlaganje glasnim
zvukovima, buci. ta god da je uzrok, i
stres ima uticaja. Hrana koja izaziva
alergiju: mleko, jaja, penica, eer, med i
drugi zaslaivai.

Tinitus nije naznaka nikakvog ozbiljnijeg

problema, osim ako nema veze sa dole
opisanom Menijerevom boleu.
PRIRODNI LEKOVI
hirurki zahvati u ovom sluaju nisu
nimalo
uspeni.
Pazite
se
sprava
(maskera) protiv tinitusa, jer one mogu
izazvati gubitak sluha.
Uradite test pulsa, da biste proverili
koja vam hrana ne odgovara. Uradite
analizu dlake. Pronaite uzrok i eliminiite
ga. Istraivanje iz 1991. godine pokazalo je
da u najee dijetarne uzroke tinitusa
spadaju: kafa, aj, gazirana pia, vino,
alkoholna pia od itarica, okolada i sir.
Pomeate po jednu kaiicu soli i
glicerina u pola litra tople vode. Uz pomo
spreja za nos, nekoliko puta dnevno,
poprskajte obe nozdrve dok ne pone da se
sliva u grlo, pa poprskajte i grlo.
Hranite se zdravo, unosite minerale
(norveki kelp i Nova Scotia Dulse), vitamin
A, kalcijum, magnezijum i betain HCl.
Nedostatak mangana moe izazvati
gluvou, vrtoglavicu i buku u uima, a
nedostatak magnezijuma trzanje nerava i
osetljivost na buku.
Poboljanje i promene u ishrani,
smanjivanje stresa i vie fizike aktivnosti
pozitivno deluju protiv tinitusa. Stres
uzrokuje vee luenje adrenalina; to suava
krvne sudove i usporava izbacivanje
otpadnih
produkata
iz
tela.
Umor
pogorava problem. Lezite uvee i ustaje
ujutru na vreme. Pobrinite se da creva rade
kako treba. Klizma moe da pomogne.
Uzimajte vitamine B grupe i vee
koliine tiamina (100-500 mg dnevno), B12
(1000 mcg dnevno tokom 6 meseci, a onda
100 mcg dnevno) i niacin (50 mg 2 puta
dnevno). ako ne bude poboljanje nakon 2
sedmice, poveavajte unos niacina za 50
mg svake 2 sedmice, dok ne dostignete
dozu od 500 mg dva puta na dan. Uzimajte
i cink (15 mg 2 puta dnevno) i magnezijum
(400 mg dnevno). Vaan je i mangan.
Izbegavajte buku i situacije u kojima
ima buke i galame. Alkohol pogrorava
tinitus. Kofein je est uzrok. Marihuana i
kokain pogoravaju problem. Aspirin je
poznat uzronik tinitusa, kao i visok pritisak
i lekovi protiv artritisa. uvajte se i
steroida, lekova protiv greva, vazodilatora
i lekova protiv vika holesterola. Nikotin
oteuje sluh.
Nemojte jesti eer, so i masnu
hranu,
ukljuujui
meso
i
mlene
proizvode. Jedite dosta vlakana: svee voe
i povre, itarice u celom zrnu, oraaste
plodove i mahunarke.
Vie desetina evropskih studija je
dokazala da ginko eliminite tinitus u
veini, ali ne svim sluajevima. Manji
zimezelen (20 mg 3 puta dnevno) sadri
vinkamin, koji deluje dobro protiv tinitusa i
Menijerove bolesti (ispod opisane). Seme
susama smanjuje efekte tinitusa.
U drugo korisno bilje spadaju:
puzajua ivica, beli luk, gotu kola, aleva
paprika i zimzeleni jasen.
Ne koristite ekinjastu gaulteriju,
meduniku, vrbu ili velike doze aspirina, jer
oni mogu izazvati zujanje u uima.
Pustite uvee neku laganu muziku, u
vreme kada je tinitus njaprimetniji.

Zapravo, moete uvebati svoj um da

ignorie tinitus, a obraa panju na druge
zvukove.
Uzrok moe biti jednostavno viak
cerumena. Proitajte poglavlje Cerumen i
Menijerova bolest.
MENIJEROV SINDROM
SIMPTOMI ovo oboljenje unutranjeg
uha odlikuju povremeni tinitus, gubitak
ravnotee, jaka vrtoglavica (vertigo) i
munina, progresivna gluvoa i oseaj
punine u uima. Iznenadni pokreti tokom
napada
mogu
izazvati
muninu
i
povraanje.
Ponekad
je
prisutno
nekontrolisano
horizontalno
pomeranje
onih jabuica.
Bolest moe zahvatiti jedno ili oba uha.
Uglavnom snalazi starije ljude (najee
ene, 50-60 godina). Poinje iznenada,
moe da traje satima ili sedmicama, i onda
da se ponovo javi, nakon nekoliko godina. u
veini sluajeva samo jedno uvo oboleva i
posledica moe biti potpun gubitak sluha
na tom uhu.
Vertigo je oseaj kod kojeg kao da se ceo
svet okree oko vas. Oko 10-15% sluajeva
vertiga
ima
veze
sa
Menijerevim
sindromom (i 5% sluajeva munine).
UZROCI Menijerev sindrom se esto
javlja usled poremeenog metabolizma
ugljenih hidrata, to moe poticati od
hipoglikemije.
Poremeen dotok krvi do mozga moe
biti uzroni faktor. Ljudi sa ovom boleu
neretko su pre toga oboljevali od
vazomotornog rinitisa, oboljenja uiju ili
alergija.
Autopsijama
je
otkriven
membranoznom lavirintu.

edem

Najei uzroci su: alergije,

infekcije i hormonalni problemi.

virusi,

Potpuno
iste
simptome
kao
kod
Menijerevog sindroma izaziva holesteatom
jedna tumorna izraslina u srednjem uhu
koja postepeno napreduje ka centralnom
nervnom sistemu. Specijalista bi mogao da
dijagnostikuje pravi uzrok ovog stanja.
Ponead se dobije pogrena dijagnoza, jer
slino
stanje
predstavlja
salicilizam,
odnosno, trovanje aspirinom, koji takoe
izaziva
gluvou,
zujanje
u
uima,
vrtoglavicu,
glavobolju,
povraanje,
zbunjenost i ubrzano disanje u kasnijim
fazama. Ako je ovo u pitanju, odmah
prestanite da uzimate aspirin.
Zadrana tenost
u polukrunim
kanaliima moe da izazove pritisak na
osetljive nerve unutranjeg uha.
Veina ljudi sa Menijerovim sindromom
imaju viak kilograma i poremeen
metabolizam ugljenih hidrata. Najmanje

polovina njih ima viak masti u krvi.

Menijerova bolest uglavnom se po prvi put
pojavljuje nakon uzimanja antibiotika, koji
unitavaju blagotvorne bakterije u crevima.
PRIRODNI LEKOVI
opta
detoksikacija
organizma
najee daje odline rezultate. To se
odnosi na post od 3-7 dana na sokovima od
povra, koji se ponavlja na svakih 6
sedmica. Izmeu postova na sokovima
treba jesti dobru, zdravu hranu: puno
povra, morskih trava, semenja, oraastih
plodova, mahunarki, i drugog.
Ljudi sa ovom boleu imaju
hronian nedostatk vitamina B grupe:
potrebna je B grupa (1 tableta dnevno), B1
i B2 (po 10-25 mg dnevno), B6 (50 mg 4
puta dnevno tokom 2 sedmice), niacin (200
mg dnevno za trudnice, a za ostale 50-250
mg pre svakog obroka). Ovime se stanje
moe poboljati za 2 sedmice. Niacinamid
moe da zameni polovinu niacina. Vitamin
C sa bioflavonoidima (1500-5000 mg u
odvojenim dozama) i vitamin E (400 IJ).
Neophodan je i kalcijum. Nedostatak
mangana (5 mg dnevno) moe uzrokovati
gluvou, vrtoglavicu i buku u uima.
Hrana mora da sadri to manje soli,
masti, eera i rafinisanih ugljenih-hidrata.
Pijte
dovoljne
koliine
vode.
ne
konzumirajte proizvode od belog brana,
beli eer, zasiene masti, kofein, nikotin i
alkohol. Svaka hrana bez ulja moe da
pobolja cirkulaciju u malim kapilarima.
Puenje izaziva suavanje i grenje krvnih
sudova. U jednoj studiji 9 od 10 pacijenata
doivelo je poboljanje dok su bili na
ishrani sa smanjenim unosom soli. Uzimajte
proizvode sa acidofilom, da biste zamenili
bakterije u crevima unitene antibioticima
koje ste uzimali.
Jedno drugo istraivanje je pokazalo
da su Menijerovu bolest izazvale alergije na
mleko, jaja, kukuruz, penicu i kvasac.
Njihovo izbacivanje iz ishrane je sutinski
reilo problem. Prestanite sa konzumacijom
ove hrane, a onda postepeno uvodite jednu
po jednu, kako biste videli koja od njih vam
stvara problem.
Promene nivoa glukoze mogu da
uzrokuju Menijerovu bolest. Jedna njujorka
studija je pokazala da kada je nivo insulina
normalan da pacijenti retko imaju tinitus,
vertigo, puninu u uima ili razne vrste
gubitka sluha.
Postepeno
poveavajte
vreme
rezervisano za fiziku aktivnost. Diite
duboko tokom vebanja. To pomae
cirkulaciji glave.
Jedan sud napunite toplom, a drugi
sud hladnom vodom. Dva puta dnevno
primenite hladnu i toplu kupku glave.
Uronite glavom u toplu vodu id rite tako
30-60 sekundi, a onda isto uinite sa
hladnom vodom. (Ako je osoba starija,
slabana ili ima sranih problema, onda
temperature
vode
treba
da
budu
umerenije.)
Lekovito bilje koje moe biti od
koristi: aleva paprika, gotu kola, veprina,
ginko i umbir.
Kada nastupi napad, lezite polao na
obolelu stranu, sa oima usmerenim ka
obolelom uhu ovo moe da smanji tegobe
tokom kriznog perioda.

Ako pomaete nekome ko ima ovaj

problem, pustite ga da se kree kako eli,
nemojte ga gurati. Kada mu se obraate,
stanite ispred njega, da ne bi morao da
okree glavu ka vama (to moe da
doprinese vertigu).
Videti i poglavlja Vertigo i Tinitus.
GUBITAK
gluvoa)

SLUHA

(Progresivna

SIMPTOMI ulo sluha sve vie slabi.

UZROCI sluh verovatno polako nestaje.
Najei uzrok je starenje, mada je moda
u pitanju viak cerumena u uima (videti
poglavlje Cerumen). Ako trudna majka
ima rubeolu ili sifilis, dete moe ostati
gluvo. Prevremeno roenje, povreda,
nedostatk kiseonika na roenju ili mala
teina pri roenju mogu otetiti sluh bebe
(uglavnom samo privremeno).
Gubitak sluha moe biti uzrokovan
nedostatkom
mangana
ili
kalaja.
Uzimanjem ova dva minerala iz hrane sluh
se moe povratiti.
Ostali mogui uzroci su: alergije na
mleko, slaba cirkulacija u uvetu i
nedostatak vitamina A.
Bubne opne se mogu stvrdnuti kako
ovek
stari.
To
uglavnom
ide
uz
otvrdnjavanje arterija.
Cattarhal gluvoa moe predstavljati
problem. On nastaje kada se neka akutna
infekcija (poput prehlade ili gripa) potisne i
ne dozvoli da ide svojim tokom, da bi se na
kraju eliminisala. Blaga infekcija onda
nastavlja da postoji u srednjem uhu,
postepeno naruavajui sluh. Privremeni
gubitak sluha moe nastati kada pukne
bubna opna (videti poglavlje Uobolja).
Do delimine ili potpune gluvoe moe
doi ako se akutna oboljenja lee aspirinom
ili kininom. Drugi lekovi koji imaju isti
efekat
su:
aueromicin,
streptomicin,
barbiturati, kokain, opijum i njihovi derivati.
Puenje i kofein uzrokuju suavanje i
grenje krvnih sudova. Puenje smanjuje
koliinu kiseonika koja treba da doe do
osetljivih delova uha.
U druge supstance koje treba izbegavati
spadaju: olovo, iva i kadmijum.
Prevelika buka oteuje fine strukture u
unutranjem uhu i postepeno uzrokuje
gluvou. Ako ne moete da ujete ljude oko
sebe kako priaju, to je doovljan znak da je
buka tako velika da oteuje sluh.
Pojedini ljudi imaju takav posao koji im
vremenom skroz oteti sluh. Na primer:
pilotiranje malih aviona ili rukovanje
motornom testerom (i drugom slinom
opremom).

Normalni razgovor izmeu ljudi ima

frenkvenciju od 50 dB (decibela). Usisiva
ili maina za pranje 75 dB. Blender, frn,
elektrini brija i saobraaj 80 dB. Kosilica
i simfonijski orkestar 90-105 dB. Rok
koncerti, radio u kolima ili slualice,
motorni amci, navijanje na sportskom
stadionu, builica i vatreno oruje 110140 dB. Sve veem broju ljudi postepeno
slabi sluh.
Ako imate bol u uhu, povucite njegov
donji deo. Ako vas jo vie zaboli, onda
verovatno iamte infekciju uha. A ako vas ne
zaboli, onda moda imate problem sa
zubima. Potpuna gluvoa je retka. Uz nju
mogu da se jave tinitus (zujanje u uima) ili
vertigo (vrtoglavica). Kod starijih ljudi, koji
prvi iskuse slabljenje sluha, prvo se izgubi
sposobnost da se uju zvukovi visoke
frenkvencije (to se zove prezbiakuzija).
Narodi
koji
imaju
najvee
nivoe
holesterola u krvi imaju i najvei broj gluvih
ljudi, dok u narodima sa najmanjim nivoom
holesterola skoro i da nema gluvih ljudi,
ak iako su stari.
PRIRODNI LEKOVI
razmotrite gore opisane faktore i
nainite
promene.
Pojedine
studije
pokazuju da se sluh moe povratiti, ak i
kod starijih ljudi, pod uslovom da se hrane
zdravo i da izbegavaju odreen stvari.
Druge studije su pokazale da smanjenje
unosa holesterola i masti poboljava sluh.
istite ui. Hrana neka vam sadri
mangan i kalaj (uzimajte norveki kelp i
Nova Scotia Dulse). Uradite test pulsa i
postepeno izbacite hranu koja izaziva
alergijsku reakciju kod vas. Ako je mleko u
pitanju, izbacite sve mlene proizvode iz
ishrane. Izbegavajte lekove, hemikalije i
buku.
Jedite zdravu, sveu hranu, sa
dodacima vitamina/minerala. Pijte svee
sokove od povra.
Nemojte jesti preraenu, rafinisanu i
brzu hranu.
Svakog dana uzimajte vitamin A u
obliku karotena (25000 IJ), B grupu (1
tabletu dnevno), vitamin C (1000-5000 mg
u odvojenim dozama), vitamin E (400 IJ) i
magnezijum (750 mg). Glasni zvukovi
smanjuju koliinu magnezijuma u uima, a
bez njega otpoinje proces gubitka sluha.
Za dobar sluh su vani i: mangan, kalijum i
cink.
Ako je prisutna infekcija uha, koja
izaziva gubitak sluha, u uvo moete staviti
ulje divizme u vidu kapi za ui, 2-4 kapi
toplog (ne vrueg!) ulja od belog luka ili
teni ekstrakt. Ne koristite istu vrstu kapi
na oba uha, jer se tako mor proiriti
infekcija. Jedite sveeg ananasa. Proitajte
poglavlje Uobolja i infekcija uha.
PREVENTIVA manje su anse da se
sluh povrati ako je nestao usled prejakih
zvukova.
uvek nosite neku zatitu za ui dok
radite sa aparatima i mainama koji
proizvode veliku buku. U to spadaju:
builice,
motorne
testere,
kosilice,
elektrini sekai i vatreno oruje. Zatita za

ui treba da titi od najmanje dva puta

vee frenkvencije zvuka.
Kada sluate muziku, ona ne sme biti
toliko glasna da ne moete uti zvono na
vratima ili telefon. A ako imate slualice na
uima, muzika ne sme biti toliko glasna da
je i drugi oko vas mogu uti. Ako drugi
mogu da uju vau muziku, to znai da e
zvuk koji sluate otetiti va sluh.
Prosean rok koncert ili pojaani
stereo-ureaj (najmanje 100 decibela)
tete sluhu nakon 30 minuta sluanja. Isti
uinak ima i avanturistika video-igra,
nakon dva sata igranja. Radi poreenja,
builica proizvodi zvuk od 120 decibela,
dok audiolozi kau da je 75 dB krajnja
bezbedna granica za due periode.
Zatitnici za ui treba da tite od zvuka sa
najmanjom jainom od 90 dB.
Stavite tampone za ui kada plivate
u bazenu.
Smanjite nivo holesterola u krvi, jer
visok nivo istog teti sluhu sa godinama.
Trudnice moraju da se paze rubeole.
Ako je osoba vakcinisana protiv njih, ona ne
sme zatrudneti u sledea 3 meseca. U
suprotnom,
jedan
od
defekata
kod
novoroeneta mogao bi biti gubitak sluha.
Trudnice moraju da se uvaju lekova.
Pobrinite se da vae dete ima dobar
sluh. Ako se problem ne otkrije na vreme,
on/ona e propustiti da uje vae rei i
uputstva, i imae slabiju sposobnost
govora. Generalno, vi prvi moete da
primetite takvu vrstu problema, ne lekar.
PROBLEMI
(Barotrauma)

SA

PRITISKOM

SIMPTOMI eho odzvanjanje, punina,

bol i privremeno zvonjenje ili zujanje u
uima tokom naglog sputanja ili podizanja.
UZROCI ako je pritisak sa spoljne
strane bubne opne vei od pritiska sa
unutranje strane, srednje uho postaje
bolno i oteeno. Promene u vazdunom
pritisku nastaju kada se leti avionom,
tokom gnjurenja, kod padobranaca, kad se
roni, tokom vonje kolima na veim
nadmorskim visinama ili u liftu koji brzo
ide.
Ekstremna neravnotea u pritisku moe
izazvati pucanje bubne opne (poglavlje
Uobolja i infekcija uha), krvarenje u
srednjem uhu ili oteenje unutranjeg uha.
Tako moe doi do gubitka sluha ili vertiga.
PRIRODNI LEKOVI
gutajte ili zapuite nos i izdahnite
zatvorenih usta. Tada e se eustahijeve
tube, koje povezuju ui sa nosom i grlom,
obino otvoriti, propustie vazduh do
srednjeg uha i tako izjednaiti pritisak.
Barotrauma nastaje ako u srednje uho ne
ue dovoljno vazduha.
Drugi naini izjednaavanja pritiska:
pomeranje
vilice
levo-desno,
srkanje
tenosti, ostati budan tokom vonje i sedeti
uspravno pri sputanju, jeditre neku hranu
ili zain, ili zevajte.
Evo jedne puckave metode (zvane
i Valsalvin manevar): prstima pritisnite

nozdrve, usta napunite vazduhom i

zatvorite ih. Na kraju, ili udarite po
obrazima ili uz pomo miia obraza i grla
izbacite vazduh u zadnji deo nosa.
Maloj deci dajte da naduvavaju
balon. Bebama dajte flaicu sa vodom ili
sokom, kako bi to ee gutala.
Vei rizik od barotraume postoji ako
su eustahijeve tube zaeljene usled
prehlade ili infekcije uha. Ako imate
prehladu ili infekciju uha, nemojte ii na let
ili ronjenje.
POVREDA SPOLjNjEG UHA
SIMPTOMI povreen je vidljivi deo
uha. Ono otie, boli i ima malo drugaiji
oblik.
UZROCI moe se nagomilati krv
(hematom) i tako sprei dotok krvi do
hrskavice. Ona se dalje moe toliko otetiti
da se formira oilno tkivo i da nastane
trajni deformitet. Teke ili stalne povrede
mogu stvoriti karfiol uvo. Njega najee
imaju bokseri i atletiari.
PRIRODNI LEKOVI
nanoenjem kese sa ledom ublaite
neprijatni oseaj i otok. Ako je otok
prevelik, moda bude potreban lekar da
izvue hematom ili da stavi kompresioni
zavoj.
Kada igrate sportove sa kontaktom,
nosite zatitu za glavu. Ili jo bolje, nemojte
uestvovati u aktivnostima u kojima moe
doi do povrede uha.
GLAVA I GRLO
6 GRLO (kao
Krajnici)

i:

Tonzlitis,

BOL U GRLU
SIMPTOMI grlo boli i svrbi. esto je
prvi znak infekcije.
UZROCI velik broj razliitih bakterijskih
i virusnih infekcija moe izazvati bol u grlu.
Streptokoke grupe A sklone su da izazovu
veu groznicu nego virusi (infekcije gornjih
disajnih puteva, virusna prehlada, grip, itd.)
Sve to iritira grlo moe da bude uzronik
(npr. hronini kaalj ili glasno govorenje).
Ostali uzroci su: duvanski dim, praina,
gasovi, vrela hrana ili pia, nagrizanja,
infekcije zuba i desni. Puenje je glavni
uzrok bola u grlu. Neprekidno golicanje u
grlu ili kaalj moe predstavljati znak
alergije na neku hranu.
Bakterije sa etkica za zube mogu
izazvati bo u grlu. Kupite novu etkicu ili
jednom meseno prokuvajte ovu koju
imate. Kada je ne koristite, drite je u
vodonik-peroksidu, ali je dobro isperite pre
ponovne upotrebe.
Bol u grlu je tipian poetni simptom
prehlade. Ako bol u grlu potraje ili se stalno
vraa, to moe da bude naznaka

mononukleoze (naroito ako bol u grlu traje

due od dve sedmice). Nemojte gubiti
vreme. Idite u krevet i ozdravite, jer bol u
grlu moe biti simptom neeg mnogo
ozbiljnijeg:
prehlade,
gripa,
mononunkleoze,
herpesa,
Eptajn-Bar
virusa. Takoe, moe biti u pitanju neko od
dejih bolesti, poput ovijih ili malih
boginja. Ponekad bol u grlu dovodi do
sindroma hroninog zamora, gingivitisa,
epiglotitisa, difterije, raka grkljana ili
apscesa oko krajnika, a moe biti i simptom
streptokoka. Ako se ne lei, moe doi do
oboljenja bubrega ili reumatske groznice.
PRIRODNI LEKOVI
pijte po malo tenog vitamina C.
Neka tenost lagano klizi niz grlo (pritom,
sve vreme gledajte da ga drite dalje od
zuba, da ne bi slabili). Uzimajte sirov med
pomean sa limunovim sokom.
Pijte dosta tenosti sokova od voa
i povra, i to vie vode. idite u krevet i
odmarajte, imajte poverenja u Boga, i
ozdravite. Primenjujte klizme.
Ispirajte grlo slanom vodom (1
kaiica morske soli u olji vode). Ili, na
svakih
nekoliko
sati
ispirajte
grlo
naizmenino tenim hlorofilom i slanom
vodom.
Vitamin A u obliku beta-karotena
(75000 IJ dnevno tokom jedne sedmice, a
onda 25000 IJ dnevno). vitamin C (10005000 mg u odvojenim dozama).
Vitamin C ima mono dejstvo.
Uzimajte 250 mg tablete na svaki sat i
ispirajte grlo svakog sata isitnjenim
vitaminom C, izmeanim u ai vode. Uz
leanje u krevetu i odmor, ako ovo budete
radili, bol u grlu e nestati drugog dana.
LEKOVITO BILjE
Nemci koriste eukaliptus rotiv
grlobolje.
Aromatino
ulje
rashlauje
upaljeno tkivo, dok tanini imaju astrigentno
dejstvo.stavite nekoliko kaiica isitnjenog
lista u olju kipue vode i to pijte.
Kinezi koriste isitnjene osuene
cvetove orlovih noktiju u cilju leenja bola
u
grlu,
prehlada,
gripa,
bronhitisa,
tonzilitisa i zapaljenja plua. Ova biljka
sadri preko 20 antiseptinih jedinjenja.
Jednako moan je i ekstrakt cvetova orlovih
noktiju.
I Evropljani i Kinezi koriste sladi za
leenje grlobolje. Stavite 5-7 kaiica
iseckanog korena sladia u 3 olje vode.
Stavite da se kuva, i neka se krka dok
polovina vode ne ispari. Pijte kada se
ohladi. Pomae i kod izbacivanja sluzi.
Beli luk je odlian lek za grlo. Ima i
antivirusno (prehlade) i antibakterijsko
(streptokoke) dejstvo. Napravite aj i
ispirajte grlo njime.
I ljuti i ehinaceja deluju protiv
bakterijskih i virusnih infekcija (ljuti
nemojte koristiti tokom trudnoe, niti due
od jedne sedmice). Grlu pomae ispiranje
ajem od piskavice. aj od korena belog
sleza godi grlu koje svrbi, kao i tople kane
obloge od divizme.
Pijte aj od alfije i udiite njegova
isparenja, jer ona otvaraju nazalne prolaze i
one u glavi. Jak bol u grlu se ublaava
kompresom od sireta. Stavite malo aleve
paprike i kaiicu ulja od zimzelena u pola

olje jabukovog sireta. Time natopite

obloge, stavite oko grla i to onda obloite
vunenim materijalom.
Pomeajte umbir sa limunovim
sokom i medom, ap time ispirajte grlo. U
ostalo snano lekovito bilje za bol u grlu
spadaju: beli slez, petrovac, smirna,
bokvica, kamilica i mirta.
Jedan stari herbalista daje sledee
sugestije: ispirajte grlo ajem od paprike,
pola kaiice na olju vode. preko noi na
grlo drite kanu oblogu od crnog luka, i
tako ponavljajte 2-3 noi. Natrljajte petrolej
na vrat i prekrijte ga toplim flanelom.

tenou na svakih nekoliko minuta, ako je

grlo preosetljivo. Kesa sa ledom na grlo,
ako je prisutno veoma jako zapaljenje.
Inhalacija pare. Upotreba steam inhaler 1014 minuta, na svakih sat vremena ili skoro
bez prekida. Ako krajnici isputaju gnoj,
treba izvriti hirurku drenau. Posetite
svog lekara.

HIDROTERAPIJA tekst je uzet iz

poglavlja
o
hidroterapiji:
Zagrevana
kompresa za grlo primenjuje se hladna
obloga, obloena flanelom, koja se zagreva
i tako poboljava cirkulaciju, dotok i odvod
lekovite krvi u i iz obolelog dela tela.
Iscedite oblogu iz hladne vode i stavite je
oko vrata, u 2-3 sloja, a preko stavite jedan
ili dva sloja flanela. Dobro privrstite flanel,
ali ne previe jako. Sklonite sve sledeeg
jutra. Treba da bude potpuno suvo; u
suprotnom ne bi dolo do ispunjenja
eljenog cilja. Primenite toplu ili parnu
kupku.

Opte metode fomentacije na grlo pred

spavanje, uz hladnu kompresu za grlo
tokom noi. Ispiranje grla toplom tenou
3 puta dnevno, radijantna kupka, metoda
preznojavanja
sa
vlanim
aravom,
inhalacija tople pare ili druge metode
preznojavanja, 3 puta sedmino. Posle tih
metoda slede primene hladne vode: hladna
kupka svakog jutra, vlani abdominalni
zavoj tokom noi. Ako je neophodno,
krajnici mogu da se uklone, kao i sve
abnormalnosti u grlu ili postnazalnom
regionu.

pogledati
i
poglavlja
Faringitis i Krajnici.

LARINGITIS
(Upala
Promuklost, Afonija)

Grip,

FARINGITIS (Upala drela)

SIMPTOMI simptomi mogu biti: bol u
grlu, tekoe pri gutanju, bol u uhu (moe
da se pogora pri gutanju) i/ili poveani i
osetljivi limfni vorovi u predelu vrata.
UZROCI drelo povezuje zadnji deo
usne duplje i nosa sa jednjakom i
grkljanom. Faringitis je obino posledica
virusne infekcije, poput prehlade ili
infektivne mononuleoze. U ostale uzroke
spadaju:
bakterijske
infekcije,
poput
streptokokalnih,
i
gljivine,
poput
kandidijaze, puenje, alkohol, kao i vikanje.
Faringitis i tonzilitis esto idu jedan uz
drugog. Pogledati i poglavlje Bol u grlu
iznad.
PRIRODNI LEKOVI preporuke dr D. H.
Keloga za faringitis i njegove komplikacije
(vie informacija u odeljku o hidroterapiji):
1) AKUTNI OBLIK
Ishrana odmaranje u krevetu u prostoriji
na sobnoj temperaturi, lagana hrana,
uglavnom voe, bez bilo koje vrste mesa,
konzumiranje velikih koliina vode.
Opte metode metoda sa toplim
ebetom, metoda preznojavanja sa vlanim
aravom, parna kupka, radijantna kupka,
topla kupka celog tela. Nakon toga se
primenjuje metoda sa suvim ebetom ili
druge metode preznojavanja, jedanput
dnevno, i hladna frikcija. Takoe, trljanje
hladnim vlanim aravom ili hladan tu.
Fomentacija na grlo 3 puta dnevno, a
izmeu primena hladna kompresa koja se
menja na svakih 15-30 minuta. Klizme, ako
su creva neaktivna. Ispiranje toplom

2) HRONINI OBLIK
Ishrana i nain ivota monaha za bol u
grlu aseptina ishrana, provoenje
vremena u prirodi, gimnastika u prirodi i
plivanje.

grkljana,

SIMPTOMI prvi simptom je suvo grlo

koje golica. Glas postaje promukao,
prisutan je bol dok se govori, glas je
slabijeg intenziteta ili privremeno potpuno
nestane (afonija). Gubitak glasa je ono to
se najee deava, nema nikakve gronice,
niti infekcije.
UZROCI larinks je smeten izmeu grla
i dunika, i njemu se nalaze glasne ice.
Laringitis je retko kad opasan, moe biri
akutan i da traje samo par dana, ali moe
biti i hronian, pa da traje nekoliko meseci.
Uzrok je obino virusna infekcija, poput
prehlade, ali moe nastati i kada se dui
vremenski period pria bez prestanka,
naroito ako je glas povien. Hronini
laringitis moe biti posledica puenja, dok
konzumiranje alkohola pogorava stanje.
Laringitis ponekad ima veze sa izraslinama
na glasnim icama. Promuklost je kada se
govori sa tekoama, a afonija kada se
potpuno izgubi glas.
PRIRODNI LEKOVI
nemojte govoriti! Pokuajte da nita
ne priate dan-dva. Nemojte ak ni
aputati. Samo piite kad hoete neto da
kaete. Stavite neko zvono pored svog
kreveta i zazvonite njime kada vam neto
treba.
Uzmite
kratkotrajan
post
sa
sokovima od voa i povra. Pomoi e u
izbacivanju vika sluzi.
Pijte to vie tenosti, 8-10 aa na
dan; samo nemojte piti hladna pia, niti
bilo ta s ledom.
Diite kroz nos, jer se tako poveava
vlanost u grlu. Vazduh u avionima je
veoma suv (jer je pod pritiskom). Stoga,
nemojte disati na usta ako ste u avionu.

Postavite glavu nad sudom sa toplom

vodom i drite tako 5 minuta, 2 puta
dnevno.
Na svaka 3 sata moete primenjivati
tople komprese na grlo. Zagrevana
kompresa moe istovremeno da se
primenjuje na grlo i grudi.
Na grlo moe se primeniti kesa sa
ledom. Hladne komprese moete iscediti iz
ledene vode i staviti na grlo. (Da, i tople i
hladne komprese pomau kod laringitisa.)
Nemojte puiti. Nemojte uzimati
aspirin. On produava vreme zgruavanja
krvi, zbog ega se proces izleenja moe
usporiti.
LEKOVITO BILjE
veoma
korisno
sa
ublaujuim
dejstvom na grlo ima brest, sa limunom i
medom.
aj od hrastove kore je odlian za
grlo. Jednu kaiicu stavite u jednu olju
kipue vode, procedite, ohladite i pijte 4-6
puta na dan.
Pijte i ispirajte grlo ajevima od kore
divlje trenje, divizme i/ili plave verbene.
Napravite sirup od kore divlje trenje
i uzimajte ga po malo.
Biljka za pevae je divlja goruica
(Sisymbrium officinale). Uzimajte je u
obliku tenog ekstrakta.
umbir, oajnica i divizma (zajedno
ili odvojeno) deluju protiv laringitisa.
Stavite 1-2 kaiice osuenog bilja u olju
kipue vode. Pijte kada se ohladi.
Beli slez godi grlu. Njegova biljna
sluz godi grlu i titi ga od bakterijskih
infekcija.
Pijte po olju aja od biljke vidac, 3-4
puta dnevno.
Pijte i ispirajte grlo ajem od ljutia.
Pomeajte
2
kaiice
lanenog
semena i jednu kaiicu oajnice. Kuvajte
to 10 minuta u pola litra vode i onda
procedite. Iscedite jedan limun u aj i
dodajte malo umbira. Svakih pola sata
uzimajte po jednu kaiku toga.
Evo etiri lekovite biljke koje je
nemaka vlada odobrila za leenje
laringitisa: ehinaceja, bokvica, troskot i
jagorevina.
BUDUA PREVENTIVA
nauite da diete i govorite pravilno,
bez naprezanja i napetosti. Izbegavajte
glasno govorenje. Uite sami sebe da
priate polako. Ako imate neto lepo da
kaete, drugi ljudi e vas sasluati.
Nemojte gubiti strpljenje i onda vikati.
im osetite da vam je glas malo
promukao, prestanite da mnogo govorite i
odmarajte vie.
Pazite na ishranu. Promuklost moe
da izazove hrana koja stavra sluz (poput
mlenih proizvoda, mesa, slatkia i
penice). Isti uinak dobijate ako pijete
tenost tokom jela. Ne zaboravite da
alkohol i duvan tetno utiu na glas. U cilju
njegovog jaanja, svakog dana koristite
hladnu vodu za grgoljenje.
Videti i poglavlje Bol u grlu iznad.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
LARINGITIS I NjEGOVE KOMPLIKACIJE
(vie informacija u odeljku o hidroterapiji):

1) AKUTNI OBLIK
Opte metode 10-minutna
pare na svakih sat vremena, i
komrpesa
za
grlo,
bez
materijala. Nemojte govoriti
mnogo promukli.

inhalacija
zagrevana
plastinog
kada ste

2) HRONINI OBLIK
Poveanje opteg otpora tela i ojaavanje
koe graduativne hladne kupke, kupke za
preznojavanje ili dugotrajna neutralna
kupka uvee, 2-3 puta sedmino. Nakon
ovih metoda sledi bilo koja vrsta primene
hladne vode.
Ublaavanje lokalne kongestije 10minutna inhalacija tople pare na svaka 4
sata, fomentacija uvee. Nakon toga, dobro
privrena hladna kompresa na vrat,
tokom noi (do ujutru se mora ugrejati!).
Kaalj videti poglavlje Guobolja.
HRKANjE
SIMPTOMI itanje i uzdisanje dok
osoba spava, koje svima smeta osim toj
osobi. Tkivo u gornjem delu disajnih
puteva, u zadnjem delu grla, oputa se
tokom spavanja, a kada osoba udie, ono
vibrira.
UZROCI uglavnom se javlja zbog
spavanja na leima. Usta se onda otvaraju i
pesma otpoinje. Zvuk se stvara
vibracijom mekog nepca, koje s enalazi u
zadnjem gornjem delu usne duplje.
Mukarci ee hru (71%) od ena
(51%), i uglavnom je re o gojaznim
mukarcima, starih izmeu 30 i 50 godina.
ponekad i deca hru, uglavnom zbog
uveanih krajnika.
Hrkanje se moe javiti zbog alergija,
tokom i nakon perioda polenske groznice ili
naon prehlada.
PRIRODNI LEKOVI
spavajte na stranu, ne na lea. Od
pomoi moe biti sledea metoda: na
poleinu pidame se priije teniska loptica,
pa kada se tokom noi okrenete na lea da
spavate, brzo ete se ponovo okrenuti na
stranu, i tako nee biti hrkanja.
Nemojte spavati na jastuku, jer se
tako izdie glava i izaziva hrkanje.
Postavite
neto
ispod
prednjih
nogaara kreveta i izdignite gornji deo svog
tela (glava i trup). Tako e se hrkanje
ublaiti.
Smanjenje telesne teine smanjuje i
hrkanje. to je osoba gojaznija, vea je
ansa da e hrkati.
Konzumiranje alkohola i tableta za
spavanje pogorava problem, jer previe
oputa tkiva mekog nepca, te se suava
nazalni deo drela. Od puenja meko nepce
otie (ne oputa) i tako isto suava nazalni
deo drela.

Recite svom branom drugu da vas

gurne ako budete hrkali. Tako ete prestati
da hrete.
Kupite tampone za ui svom
branom drugu da ih nosi tokom noi.
PETI DEO:
PROBLEMI

GASTRO-INTESTINALNI

GASTRO-INTESTINALNI PROBLEMI
1 ZUBI I DESNI
BRUKSIZAM (krgutanje zubima)
SIMPTOMI

nesvesno
zubima, esto tokom spavanja.

krgutanje

UZROCI

bruksizam
slabi
zube,
rasklimava ih i moe ak da doprinese
povlaenju desni. Zato je ovo problem koji
biste hteli da reite.
Strunjaci kau da uzroci mogu biti: stres,
zabrinutost, bes, osetljivost zuba na hladno
i vrue i promene nivoa eera u krvi, to
jest, hipoglikemija moe biti faktor od
znaaja. Osoba sa niskim nivoom eera u
krvi je sklonija stezanju vilice i krgutanju
zubima.
I bruksizam i vakanje vaka uzrokuje
stres. Ni jedno ni drugo ga ne ublaavaju.
Jo jedan veliki uzrok ovog problema
jeste kada ovek po ceo dan neto polako
vae u ustima, a kad nije vreme obroka.
Neki ljudi smatraju neophodnim da tokom
spavanja nose splint.
PRIRODNI LEKOVI
moda sve to treba da se uradi
jeste da prestanete da vaete tokom dana
u vreme kada to ne treba da radite.
Nemojte kupovati vake i nemojte vakati
parie hrane nakon zavrenog obroka.
Kada neto moete da progutate i kada
vie ne morate da vaete, nemojte
vakati. Ovo jednostavno pravilo reilo je
problem bruksizma kod mnogih ljudi. I na
vas e imati efekta. Zapravo, vakanje u
vreme kad nije obrok nimalo ne oputa, ve
ljude ini nervoznijim. Ako tokom dana
razvijete naviku vakanja, velike su anse
da ete isto raditi i tokom spavanja.
Neka vam vilice budu oputene
tokom dana, nemojte ih vrsto spajati i
nemojte krgutati zubima. Ako tako budete
radili tokom dana, uskoro ete isto initi i
tokom noi.
Nekoliko puta dnevno slegnite polako
jednim ramenom, onda drugim, i na kraju
sa oba.
Uzimajte dodatke vitamina/minerala.
Za ublaavanje stresa uzimajte vitamin C
(3000-5000 mg u odvojenim dozama), cink
(30 mg), pantotenska kiselina (500 mg) i
kalcijum (2000 mg). Nemojte konzumirati
kofein,
slatkie,
brzu
hranu,
meso,
proizvode od belog brana i alkohol, jer oni
podstiu krgutanje zubima. Ne jedite nita
slatko 6 sati pre spavanja. Nemojte
veerati sat vremena ili manje pred

spavanje. Ponekad su uzrok alergije na

hranu. Probajte da vidite koja hrana je u
pitanju.
30 minuta pred spavanje nemojte
raditi nita stresno. Bolje se proetajte
malo napolju i duboko udiite sve vazduh.
etiri puta dnevno glasno izgovarajte
vokale A, E, I, O, U, naglaavajui svaki
miini pokret. Tako e vam se usta
opustiti. Smanjite vreme provedeno ispred
televizora.
ajevi od odoljena, kapice, hmelja i
kamilice e vas opustiti i pruiti vam lepi
san.
Videti poglavlje Sindrom vilinog
zgloba. Ako se bruksizam ne zalei, moe
doi do pojave sindroma vilinog zgloba,
to ne biste eleli da se dogodi!
ZUBNI KAMENAC (Obojeni zubi)
SIMPTOMI zubi imaju crne i ute boje
na sebi vie nego to bi trebalo.
UZROCI prava boja zuba nije bela, ve
svetlouta. Ipak, kako ovek stari, oni
obino postaju tamniji i uti.
Glavni uzrok bojenja zuba jesu kafa i
cigarete.
Prestanite
sa
njihovim
korienjem i izgledaete bolje. A i
oseaete se bolje.
PRIRODNI LEKOVI
isperite zube od hrane nakon svakog
obroka. Oistite ih svaki put kad zavrite sa
jelom. istite ih sveim jagodama. Stavite
jagodu na etkicu i perite zube kao to ih
inae perete.
Perite zube sa ugljem u prahu, a
isperite ih sodom-bikarbonom. Vei deo
boje na zubima je kisele prirode. Zato ih
soda neutralie i otklanja. Elektrina
etkica za zube otklanja vie kamenca od
obine. Imajte pritom na umu da prejako
ienje zuba moe da oteti zubnu gle.
Abrazivi za beljenje zuba koji se nalaze u
pastama za zube imaju jo gori efekat.
Budite oprezni. Vi elite bele zube, ali elite
i da zubi ostanu.
Poto ve govorimo o unitavanju
zuba, najbolji nain da to uinite jeste da
pijete koka-kolu. Kola pia sadre fosfornu
kiselinu, koja unitava vae jadne zube!
Ova kiselina topi alkalne zube, dok se
fosfor odmah vezuje za kalcijum i odnosi ga
sa sobom. Stavite zub u koka-kolu; nestae
za veoma krato vreme.
OSETLjIVOST ZUBA
SIMPTOMI zubi su postali veoma
osetljivi na hladno i vrue.
UZROCI uniten je deo glei koja titi
zube. Uzrok je prejako ienje zuba,
neumereneo odgrizanje hrane, navika
grickanja
olovki,
krgutanje
zubima
(poglavlje Bruksizam iznad) ili nepravilna
ishrana.
PRIRODNI LEKOVI

vitamin B1 (tiamin) e ublaiti

osetljivost na bol. Uzimajte 100 mg.
Kalcijum-hidroksiapatit
je
vrsta
kalcijuma koja pomae obnovi zubne glei,
inei vae zube manje osetljivim.
Pomeajte kaiice isitnjenog
karanfilia sa nekoliko kapi vode, i to
stavljajte na osetljivi zub nakon svakog
obroka.
Pomeajte jednake koliine tenih
ekstrakta piskavice, hrastove kore i
rastavia. Stavite 7 kapi na osetljive zube
(ali ne na one koji imaju rupu u sebi), a
koristite i za ispiranje usta svakog jutra i
veeri. Piskavica godi nervima, hrastova
kora uvruje i isti desni, a rastavi
smanjuje krvarenje.
Videti i poglavlje Povlaenje desni.
ZUBOBOLjA
SIMPTOMI jedan od vaih zuba vas
mnogo boli.
UZROK glavni uzrok jeste moderna
hrana koju danas svi jedemo. Pre oko 50
godina jedan zubar je putovao po svetu i
poseivao domorodaka plemena koja
nikada nisu okusila zapadnjaku hranu.
Otkrio je da su pripadnici tih plemena imali
jake zube i da nisu iali upljine u njima.
PRIRODNI LEKOVI za ublaavanje
zubobolje pre nego to odete kod zubara,
evo nekoliko sugestija:
energino isperite usta velikom
koliinom mlake vode. ako vas zub boli
zbog hrane koja se zaglavila, ovo bi trebalo
da rei problem. Probajte da neno
primenite konac za zube.
Pomeajte jednu kaiicu soli sa
aom vode, koja ima temperaturu tela.
Promukajte usta brzo ovom slanom vodom
i ispljunite je. Radite tako nakon svakog jela
i pred spavanje.
Topla voda kada se malo dri u
ustima moe ublaiti bol.
Ulje karanfilia sadri eugenol ovaj
aestetik i antiseptik snano deluje protiv
zubobolje. Uz pomo tapia za ui
nanesite na zub 1-2 kapi ovog ulja. Ako je
previe jako, razblaite ga maslinovim
uljem. Ulje od karanfilia stavite na oboleli
zub, ali nemojte ga progutati.
I umbir i aleva paprika umnogome
ublauju bol. Napravite smesu, umoite u
nju malo vate, iscedite i stavite na zub, bez
dodirivanja desni.
stavite malo aleve paprike u sire,
brzo time promukajte usta i ispljunite. Ili,
umoite braon papir (od jute) u sire i
nanesite spolja na obraz gde je oboleli zub.
Ostavite da stoji tako preko noi.
Stavite u usta tabletu uglja u usta i
uz pomo jezika i obraza pritisnite ga uz
nateene desni kod korena zuba koji vas
boli.
Pijte 1-2 olje aja od divizme ili
vaite metvicu.
aj od kamilice ili hmelja e vas malo
opustiti.
Izgnjeite koren bokvice i stavite ga
na obraz kod zuba.

Iseckani beli luk ili svee izrendan

ren mogu da se stave na zub.
aparal se koristi kao narodni lek za
zubobolju. On sadri nordihidroguarijetsku
kiselinu, koja je snaan antiseptik. Brzo
promukajte u ustima aj od aparal i onda
ispljunite.
Susam sadri 7 sastojaka koji
ublaavaju bol. Stavite jedan deo susama u
dva dela vode, kuvajte dok ne ispari
polovina vode i onda primenite na zub. Ovo
je stari kineski lek.
Smirna pomae u smirivanju infekcija
u ustima.
Za trenutno ublaavanje bola, od ulja
od karanfilia i cink-oksida u prahu
napravite smesu. Ovo e zatiti upljine od
ulaska hrane.
vaite koru od vrbe, jer ona sadri
salicin koji ublaava bol.
Nemojte prinositi nita toplo na zub
ili obraz. Ako ima infekcije, toplota e je
privui na spoljni deo vilice i pogorati celu
situaciju.
Prstima trljajte kocku leda dok se ne
izdubi u obliku slova V, a onda stavite
neno na obolelo mesto i gurajte naprednazad 5-7 minuta. Efekat trljanja bi trebalo
da neutralie signal bola, koji mora da
putuje istim nervnim putem kao i signal od
trljanja ledom.
Stavljajte led na obraz gde je oboleli
zub 3-4 puta dnevno po 15 minuta.
Nemojte jesti na toj strani vilice.
Za ublaavanje infekcije u ustima,
vatom nanesite na zub nekoliko kapi
ekstrakta ljutia i uvee ga primenite na
otok.
Pojedini ljudi su otrkili kako samo
njihovo telo moe da se izbori sa
infekcijom: im se javi zubobolja, oni
odmah preskoe jedan obrok, odmaraju,
uzimaju vitamin C, vie se odmaraju i ive
veoma umerenim nainom ivota u
sledeih nekoliko dana.
ZUBNI KARIJES
SIMPTOMI u zubu nastaje upljina ili
rupa, ali moe da ostane neprimetna dok
ne ponu bolovi.
UZROCI erodira spoljni deo zuba
(veoma tvrda gle), a za njim i telo zuba
ispod glei (dentin). Tako nastaje karijes.
Oko 98% Amerikanaca ima karijes, dok
narodi koji nikada nisu jeli zapadnjaku
hranu nemaju karijes.
Smatra se da nagomilavanje kamenca
(prionjive mase na povrini zuba) stvara
uslove za ivot bakterija, koje se hrane
eerom u ustima. Kiselina koju one
proizvode stvara rupe u zubima. Ako se ne
zaustave, rupa se iri na donji, centralni
deo zuba, zvan pulpa, gde se nalazi nerv.
Tada poinje bol.
Meutim, odreene stvari doprinose
stvaranju karijesa: hrana koja sadri eer,
masna i kisela hrana.
Sve vrste koka-kole odlino deluju u
unitavanju zuba. Koka-kola i slina pia
sadre fosfornu kiselinu i velike koliine
eera. Zapravo, ova tenost je toliko

odvratno kisela da bi je bilo nemoguno piti

bez mnogo eera. Kiselina, fosfor i eer
su veoma opasni kada se kombinuju. Ova
snana kiselina omekava deo zuba, dok se
fosfor hemijski vezuje za izdvojeni kalcijum
i odnosi ga sa sobom. I sav eer izvri
svoju ulogu u unitavanju zuba. On pomae
bakterijama da nastupe, koje e stvoriti jo
vee probleme. Stavite jedan zub u au sa
koka-kolom i merite vreme u satima koliko
e biti potrebno da zub potpuno nestane.
PRIRODNE PREVENTIVNE MERE
nemojte piti koka-kole i slina pia,
nemojte jesti masnu (lepljivu) hranu i
namirnice koje sadre eer, i nemojte
vakati tablete vitamina C! Kiselina iz njih
e vam solabiti zube.
Isperite usta nakon jela ili voni
obrok zavrite sa jabukom.
Kao antibakterijsko sredtsvo za
ispiranje usta moete koristiti ekstrakt
ljutia bez alkohola.
Jedite to vie sirovog voa i povra.
Lisnato zeleno povre, sirove argarepe,
perun, zeleni deo repe i leblebije
spreavaju nastanak karijesa. Jedite itarice
u celom zrnu, mahunarke i oraaste
plodove.
Rabarbara, vinobojka i spnaa imaju
visok sadraj oksalne kiseline, koja
spreava formiranje kalcijuma; zato ih
nemojte jesti (naroito ne rabarbaru i
vinobojku!).
Nemojte koristiti nikakve paste za
zube i prakove. Deterdenti u njima su
tetni i za zube i za desni.
Vano je da uzimate dodatke
kalcijuma, kako biste odravali strukturu
zuba i kostiju. to budete stariji, trebae
vam sve vie kalcijuma.
Prstom masirajte desni jedanput
dnevno.
Crveni koren smanjuje koliinu
kamenca na zubima. Lovorov list sadri
jedno jedinjenje (cineol) koje ubija bakterija
u zubima. Sladi sadri glicirizin i indol, koji
imaju isti uinak. Metvulja sadri timol i
geraniol, koji preventivno deluju protiv
karijesa.
Izbegavajte meku, lepljivu hranu,
mlene proizvode, naroito meke sireve.
Jagode su dobri istai zuba. Trljajte
polovinu jagode po zubima.
Za otklanjanje kamenca pomeajte
jednake koliine kalijum-bitartara (so
vinske kisleine) i morske soli ili sodubikarbonu i morsku so, pa time oistite
zube.
Pogledajte i poglavlje Zubobolja.
UBACIVANjE FLUORA o fluoru se jo
vie treba informisati! Ovaj smrtonosni
otrov treba izbegavati po svaku cenu. Ako
ga stvaljaju u va vodovod, onda bolje
kupujte flairanu vodu (ili kupite kuni
preiiva, pa koristite vodu sa esme).
Ako vam zubar kae da e primeniti
tretmane sa fluorom, vi ljubazno odbite
njegovu ponudu.
METODA VAZDUNE ABRAZIJE ova
metoda je najsavremenija visokotehnoloka
metoda buenja zuba, koju koriste zubari.
Oni kau da je ovo bezbolno otklanjanje

kamenca i da nema buenja zuba, da moe

da napravi manje plombe i da veliki deo
zuba ostaje netaknut.
TROVANjE IVOM IZ PLOMBI
SIMPTOMI u mogue simptome
spadaju: munina, artritis, kolitis, multipla
skleroza,
oslabljena
sposobnost
rasuivanja, psihoze, Alchajmerova bolest,
Parkinsonova bolest i druga degenerativna
oboljenja nervnog sistema.
UZROCI iva je smrtonosan otrov.
Uprkos tome, polovina amalgamskih plombi
u vaim ustima sadri ivu. Druga polovina
sadri srebro, bakar, cink i kalaj. iva se
pretvara u gas i isparava, ali polako, tokom
dueg vremenskog perioda. Nauno je
dokazano da uz svako pie ili jelo koje
pojedete, vi zajedno sa tim progutate malu
koliinu ive iz plombe, u vidu gasa. Preko
85% Amerikanaca ima plombe koje sadre
ivu. Svake godine u preko 200 miliona
zuba se stavi plomba, i to veina sa ivom.
Oko 3000 od ukupno 150000 amerikih
lekara je potpuno prestalo da upotrebljava
amalgamske plombe. Ipak, niko od njih nije
traio da otkloni plombe kod ljudi kojima su
ve stavili, jer bi u tom sluaju mogli da
izgube licencu. Ali, ako im kaete da elite,
njima e biti drago da tako i uine.
REENjA alternativa su keramiki
materijali, zlato ili metali sa platinom. Oni
su skuplji, ali manje tetni. Najbolje je
zatraiti da vam ne stavljaju nita to
sadri aluminjum, barijum ili neke druge
metale. Najbolje su kompozitne plombe,
koje se sastoje uglavnom od plastike.
Molekuli plastike su preveliki da bi bili
apsorbovani u ustima ili crevnom traktu.
Ako se postave na pravilan nain, traju isto
koliko i amalgamske plombe. Njih je
potrebno veoma paljivo staviti, to veina
zubara ne zna da uradi.
Evo liste organzacija koje vam mogu
pomoi da naete zubara kvalifikovanog za
ovaj zadatak:
DAMS Newsletter (Defense Against
Mercury yndrome), 725-9 Tramway Lane
NE, Albuquerque, NM 87122.
The International Academy of Oral
Medicine and Technology (Michael Ziff,
D.D.S., director), Box 808010 Orlando, FL
32860-5831.
queen
and
Company
Health
Communications, Box 49306, Colorado
Springs, CO 80949-9308.
IZBIJEN ZUB
SIMPTOMI zub je delimino ili potpuno
izaao iz svoje duplje, usled snanog
udarca u vilicu.
UZROCI deci esto otpadne zub nekim
nesrenim sluajem; problem je samo onda
kada ispadne sekundarni (stalni) zub.

Razlog tome je to primarni (mleni) zubi

bivaju zamenjeni stalni zubima.
Ova pojava je ea kod mukaraca
(tinejdera i odraslih), jer oni vie uestvuju
u sportovima sa kontaktom. Najee su u
pitanju prednji zubi.
PRIRODNI LEKOVI
ako je zub delimino izdvojen iz svoje
duplje, odmah idite kod zubara ili u
urgentni centar.
Ako je zub u potpunosti otpao, brzo
ga vratite u duplju, ako je mogue. ako nije,
stavite ga u au mleka ili slane vode, ili ga
zavijte u istuv vlanu tkaninu. Zatim
pourite do zubara ili urgentnog. Zub e se
ponovo spojiti sa vilicom u 90% sluajeva,
ako se isti vrati u duplju u roku od 30
minuta od vremena kada je ispao.
Zubar e zub vratiti na svoje mesto i
privrstie ga za drugi zub na 10-14 dana,
kako se ne bi pomerao.
Ali, ako je zub skroz izbijen, zubar e
moda morati da radi na kanalu korena, jer
je pulpa (u kojoj se nalaze enrvi i krvni
sudovi) unitena. Ponekad je potrebno da
se umesto starog stavi vetaki zub.
U pojedinim sluajevima zub se
proguta. Tada bi trebalo uraditi rendgenski
snimak, kako bi se utvrdilo da zub nije
dospeo u plua.
SUVA
DUPLjA
aiveoitis)

(Postekstrakcioni

SIMPTOMI jak pulsirajui bol koji se

esto prenese do uveta 2-4 dana nakon to
je zub izvaen. Osea se lo ukus u ustima
i lo zadah. Nakon to je zub izvaen,
prazno mesto (zubna duplja) nee da
zaraste.
UZROCI kada se zub izvadi, zubna
duplja se ispuni krvlju i ugrucima.
Vremenom se ovaj ugruak dopunjuje
mesom. Ali, ako se ugruak ispere preranim
ispiranjem, ili ako se ugruak inficira, moe
doi do zapaljenja koatog dela duplje.
Ovo se zove suva duplja i deava se
samo jednom u 25 izvaenih zuba.
Najee se deava kada se vadi donji
kutnjak, kod osoba koje pue ili koje
uzimaju oralna kontraceptivna sredstva.
PRIRODNI LEKOVI vratite se svom
zubaru
uzimajte biljne analgetike i primenite
hidroterapijske metode za smanjivanje bola
(videti poglavlje Zubobolja iznad).
Uzimajte vitamin C (2000-5000 mg u
odovjenim dozama) i biljne antibiotike.
Za vie informacija videti poglavlja
Gingivitis i Zubni kamenac.
Zubar e ispratu duplju toplom slanom
vodom
ili
razblaenim
antiseptikim
rastvorom. Psole e duplju napuniti
antiseptinom smesom.to se ponavlja
svaka 2-3 dana, sve dok se duplja ne
zalei. Moda e vam sugerisati da kod
kue usta ispirate toplom slanom vodom,

kako bi se ublailo zapaljenje. Proces

izleenja bi trebalo da pone u roku od
nekoliko dana i da se zavri za oko mesec
dana.
ZAGNOJENE DESNI
SIMPTOMI na desnima pored zuba se
formira jedan mehuri.
UZROCI dolo je do infekcije u korenu
zuba koja se ispoljila u vidu mehuria na
desnima. Bol moe biti prisutan, a i ne
mora.
PRIRODNI LEKOVI
primenite biljne antibiotike.
Za ubrzavanje procesa sazrevanja
apscesa moe se primeniti kana obloga od
smokve ili neke druge biljke. Potopite u
vodu svee ili suve smokve, a onda
direktno primenite na apcses. Kako bi dolo
do izleenja.
Poboljajte svoju ishranu, redovno
perite zube i nemojte jesti masnu hranu i
onu sa eerom.
GINGIVITIS
(Oteene
desni,
krvarenje desni, Hiperplazija desni)
SIMPTOMI desni otiu i postaju crvene.
ienje
zube
prouzrokuje
njihovo
krvarenje.
UZROCI desni se uveavaju i otiu. Ovo
je rani znak periodontalnog oboljenja
(videti poglavlje Parodontoza ispod).
Hiperplazija desni moe biti i neeljeni
efekat
pojedinih
lekova,
poput
hipertensiva, antikonvulzanata i odreenih
imunosupresanata. Ovaj problem moe
nastati tokom trudnoe usled hormonalnih
promena (koji bi trebalo da nestane nakon
poroaja). Rei sluajevi odnose se na
skorbut (nedostatak vitamina C) i akutnu
leukemiju.
PRIRODNI LEKOVI
ponite sa uzimanjem vie kalcijuma.
Vie se izlaite suncu ili uzimajte dodatke
vitamina D. Najbolje je kada se kosti grade
iznutra. Ako imate probleme sa zubima,
verovatno ete imati problema i sa
kostima, iako ih ne moete videti. Ne biste
voleli da u kasnijem dobu slomite kuk.
Zdravo se hranite. Jedite sirovog
voa i povra, jer oni pomau vaim
zubima i desnima, a i iste vae zube.
Presstanite sa upotrebom nikotina i
alkohola. Oni otklanjaju vitamine i minerale
iz vaeg tela.
Napunite vodom ist pric za uho
(jedna
gumena
lopta
sa
dugakim
produetkom) i isperite usta.
Masirajte desni najmanje jedanput
dnevno, ili jo bolje, masirajte ih nakon
svakog jela, posle pranja zuba.
Detaljno oistite zube nakon svakog
jela. Korisite meku etkicu za zube i neno
je primenjujte, da ne biste otetili gle.
etkicu pomerajte od korena ka vrhu zuba.

Budite paljivi na mestima gde poinju

desni.
Koristite dve etkice za zube, as
jednu, as drugu, tako da se mogu osuiti
pre nego to dou na red. etkicu
potapajte u vodonik-peroksid jedanput
sedmino. Tako se unitavaju nagomilane
bakterije.
Za elektrinu etkicu se kae da
unitava 98% kamenca, dok obina etkica
samo 48%.
Ako je potrebno, upotrebljavajte
konac za zube.
Za vie informacija videti i sledea
poglavlja: Povlaenje desni (ispod),
Zubni
kamenac,
Parodontoza
i
Infekcije desni i usta.
POVLAENjE DESNI
SIMPTOMI desni idu u smeru od zuba,
ostavljajui da se vidi deo korena zuba.
Koreni mogu da postanu preosetljivi na
hladnou, toplotu i slatkost.
UZROCI normalne, zdrave desni su
vrsto obavijene oko korena zuba. Ali kada
se one povuku, zubi vie nisu vrsto
povezani sa svojom dupljom. Jedan ili vie
zuba vremenom mogu da postanu klimaviji,
a u ekstremnim sluajevima je potrebno da
se neki zubi izvade. Poto je koren tada
meki od glei na krunici zuba, kamenac se
vie taloi na njemu.
Uzrok problema je loa oralna higijena,
nagomilavanje
plaka
(ostaci
hrane,
bakterija na njima i sluz), kamenac (ovrsli
plak) izmeu desni i zuba, i loa ishrana.
Ako se nita ne preduzme, doi e do upale
desni, kao i gingivitisa i parodonoze.
PRIRODNI LEKOVI
ponite da dobro istite zube
etkicom i koncem. Masirajte desni svakog
dana.
Poboljajte ishranu tako to ete jesti
samo voe, povre, itarice u celom zrnu,
oraaste plodove i mahunarke, a ne bezu,
preraenu, masnu hranu, slatkie i meso.
Vie se odmarajte.
Uzimajte vitamina C (2000-5000 mg
u odvojenim dozama) dok se situacija ne
smiri.
Za vie informacija videti i sledea
poglavlja: Gingivitis, Zubni kamenac i
Parodontoza.
PARODNTOZA
(Periodontalno
oboljenje, Oboljenje desni)
SIMPTOMI dolazi do upale desni, koja
se iri dalje na ligamente i kosti koji dre
zube na svom mestu. Vremenom se zubi
mogu rasklimati i otpasti.
UZROCI periodontalni znai smeten
oko zuba i odnosi se na probleme sa
desnim ili druge strukture koje podravaju
zube. U ovo spada i paradontoza, oboljenje
desni. Gingivitis je upala desni i predstavlja
ranu fazu parodontoze. Povlaenje desni je
kada se desni skupljaju i idu u smeru od

zuba. Svi ovi problemi su usko povezani i

imaju iste uzroke. Naroito pogaaju ljude
sa preko 55 godina i glavni su uzrok
otpadanja zuba.
Plak (lepljivi ostaci sluzi, hrane i
bakterija) se lepi za zube i postepeno
nagomilava. On uzrokuje upalu i oticanje
desni. Infekcija (zvana gingivitis) dovodi do
paradontoze (ili paradontopatije), kod koje
kost koja podrava zub biva erodovana
infekcijom.
U ostale uzronike spadaju nedovoljan
unos kalcijuma, bakra, vitamina D i C
(jedenjem brze i rafinisane hrane) i erozija
zuba usled unosa kiselina u usta. Puenje i
stres su jo dva krucijalna faktora. Rizik od
ovog oboljenja je vei kod ljudi sa
dijabetesom i odreenim bolestima krvi.
PRIRODNI LEKOVI
poznato je da se rizik od ovog
oboljenja poveava usled nedovoljnog
unosa hranljivih sastojaka, nezdrave hrane,
konzumiranjem mnogo eera, hrane sa
mnogo
fosfora,
puenjem,
lekovima,
konzumiranjem previe alkohola, hroninim
oboljenjima i hormonalnim poremeajima.
Kod puaa postoji duplo vei rizik od
oboljenja
desni.
Kod
laboratorijskih
ivotinja koje su bile na hrani sa mnogo
eera otrkiveno je smanjenje gustine
kostiju. Sve ove probleme, ako je moguno,
treba ispraviti.
Za dobre jake zube potrebni su:
kalcijum (2000 mg), bakar (4 mg), vitamin
D (1000 mg) i vitamin C (2000 mg). Folna
kiselina (5 mg), niacin (2000 mg) i
bioflavonoidi
(100
mg)
su
takoe
neophodni. Najvanije je da se brinete o
zubima, a onda e i desni da se pobrinu za
sebe. Obezbedite zubima sastojke koji su
im potrebni. Na taj nain, jaaete i kosti u
celom svom telu.
Poznato je da emocionalni stres
smanjujte otpor organizma na oboljenja
desni. Fizika aktivnost smanjuje stres i
odrava zdrave desni.
Ako je prisutna upala desni, etkicu
za zube omekajte vrelom vodom pre nego
to je upotrebite.
Otvorite kapsulu as uljem vitamina E
i namaite njime upaljene desni, kako biste
potpomogli procesu izleenja.
Od velike koristi za zaustavljanje
infekcije desni jeste pranje zuba sa ugljem
u prahu, dva puta dnevno.
Stavite isitnjeni ljuti u usta, kako
biste pomogli borbu protiv infekcije. Ali,
nemojte interno uzimati ljuti due od
jedne sedmice (prevelike koliine mogu da
nakode laktobacilima u crevu). Trudnice
ga ne smeju upotrebljavati.
Napravite kanu oblogu od isitnjenog
ljutia i smirne, i direktno ptimenite na
desni.
Uzimajte koenzim Q10 (60 mg 2 puta
dnevno) za skoro trenutno olakanje.
Za upalu uzimajte kvercetin sa
bromelainom, plus lizin.
Napomena: Rane ispod jezika mogu biti
poetni simptom raka usta. Meutim, ako

ne puite ili ne vaete duvan, teko da

ete imati takvu vrstu problema.
Za vie informacija videti i sledea
poglavlja: Gingivitis, Povlaenje desni,
Zubni kamenac i Infekcija zuba i usta.
PROBLEMI SA PROTEZOM
SIMPTOMI klimave proteze, proteze
zbog kojih bole desni tokom vakanja,
proteze koje onemoguavaju pravilan
govor.
UZROCI protezu ine vetaki zubi.
Struno objanjenje za ovaj problem je da
osobe koje nose proteze ne vode dovoljno
rauna o njima, da desni ponekad menjaju
svoj oblik, itd.
Postoji pak jedan manje poznat razlog:
Da bi se stavila proteza, potrebno je prvo
da se izvade zubi. Oni se vade, proteza se
sprema i kalupi za vetake zube se prave.
Ceo proces traje veoma kratko vreme, tako
da se novi zubi ubrzo nau u ustima osobe
kojoj se stavlja proteza. Pored toga, zubari
najee kalupe naprave istog dana kada
su i zubi izvaeni.
Meutim, kada se zubi izvade, logino,
desni oteknu! Velik broj rana je napravljen
u ustima, te se desni upale i oteknu. Tada
nije vreme da se naprave kalupi za nove
zube.
Trebalo bi ekati najmanje 10 dana da se
desni zalee i prilagode novom stanju. Tek
tada mogu da se prave kalupi za nove
zube.
Ako vam zubar kae da mora sve zube da
vam vadi, popriajte sa njim o ovoj temi ili
se posavetujte sa jo nekim zubarom ili
zubarima. Veoma je est sluaj da samo
pojedini zubi treba da se izvade i da se
ugradi most, koji se oslanja na zube koji
nisu izvaeni. To je mnogo bolje reenje od
noenja proteze. Uradite sve to moete da
zadrite svoje zube.
Za ljude koji imaju puno amalgamskih
plombi od ive u ustima moda je bolje da
izvade sve zube, nego da postepeno
zamenjuju plombe bezbednijim vrstama.
Na donju vilicu moe da se stavi
delimina proteza, a da se pritom ne izvade
svi donji zubi, kako se proteza ne bi
pomerala. Gornja proteza se nee pomerati
ionako-iovako.
IVOT SA PROTEZOM
vebajte govor. itajte naglas knjige i
uite
kako
da
izgovorarate
vokale,
suglasnike i razliite kombinacije.
Povremeno skinite protezu, da bi se
desni malo odmorile.
Ponite sa vakanjem meke hrane, a
kasnije postepeno uvodite sve vru
hranu.
Nakon svakog jela oistite protezu
sapunom i mlakom vodom. Mekom

etkicom neno oistite desni od plaka, i

paljivo oistite zube koji vam nisu
izvaeni.
Svakog
dana
masirajte
desni.
Kaiprst stavite na spoljni deo desni, a
drugi prst iznutra, pa masirajte naprednazad. Ili ih istite etkicom za zube.
Svakog dana ispirajte usta toplom
vodom pomeanom sa kaiicom soli.
2 USTA
Pogledati
i
sledea
poglavlja:
Groznica na usni, Afte, Rascep
nepca (videti poglavlje Defekti pri
roenju) i Rascep usana (videti
poglavlje Defekti pri roenju)
INFEKCIJA USTA I DESNI
SIMPTOMI ulceri i infekcija u ustima i
na desnima.
UZROCI kod infekcije u ustima ponekad
je prisutna i infekcija na desnima. Za vie
informaicja videti poglavlja Gingivitis i
Paradontoza.
PRIRODNI LEKOVI
jedite zdravu hranu i uzimajte
dodatke vitamina/minerala. Prestanite da
jedete prenu, preraenu, eerastu i
masnu hranu. Izbegavajte meso i njegove
preraevine. Nemojte puiti duvan, niti
vakati burmut.
Nemojte piti alkohol.
Dobro se odmorite nou.
Ako vas pecka u ustima, uzimajte
tabletu vitamina B grupe, plus vitamin B6
(100 mg) i vitamin B2 (200 mg) jedanput
dnevno.
SREDSTVA ZA ISPIRANjE USTA
izaberite
jedno
od
dole
navedenih
sredstava, koje e goditi i leiti vae zube i
desni, dok budete primenjivali druge
prirodne lekove, jer ona ne mogu da
zamene pranje zuba, ienje koncem,
pravilnu ishranu i odravanje zuba istim.
Kad god osetite znake infekcije
desni, isperite usta slanom vodom.
Za
ulcere
u
ustima,
koristite
meavinu gaveza i korena ika. Stavite
jednu kaiicu u olju kipue vode, kuvajte,
ohladite i onda promukajte to u ustima
nekoliko puta dnevno.
Za ranice u ustima pomeajte 30 mg
korena movarne trave i po 15 mg korena
Caulophyllum thalictroides, kore leska i
ljutia. Kuvajte 30 minuta u pola litra vode,
iscedite, zasladite po elji i time grgoljite.
Blagi aj od kantariona pomae u
izleenju.
Za infekcije u ustima, 3 puta dnevno
ih ispirajte (nemojte gutati) vruim ajem
od kotica breskve.
Ispirajte usta dekoktom od rizoma
srenjaka. On deluje kao astrigent i ojaae
slabe, krvaree desni.
Topao ak od kamilice moe se
koristiti kao blago sredstvo za ispiranje usta
nakon svakog pranja zuba. Nemojte
dodavati eer ili mleko u aj.

Za leenje desni dobar je ekstrakt

gotu kole.
Ulje od teaceje je antiinfektivno
sredstvo za ispiranje usta. Ekstrakti leske i
nevena su takoe dobri.
Ispirajte usta ajem od hrastove
kore. Ima astrigentno dejstvo; ublaava
uplau i isti desni.
Pomeajte sok od aloje i smirnu, i
primenite to na desni.
Jedanput dnevno pijte 3 kaiice
tenog hlorofila i primenjujte ga na desni.
istite zube meavinom crne topole
u prahu i uglja, jer ona upija ostatke hrane i
plak, i zube ini beljim.
Probuite kapsule sa uljem od
vitamina E (400 IJ) i natrljajte ga direktno
na desni. Ili ga pomeajte sa uljem
vitamina A (500 IJ), pa primenite na desni.
Koristite rastvor folne kiseline kao
sredstvo za ispiranje usta.
Zaublaavanje bola i upale, masirajte
desni razblaenim uljem od divizme,
razblaenim
eukaliptusovim
uljem
ili
ekstraktom lobelije.
Stavite 4-5 kapi ulja od teaceje ili
ekstrakta semena grejpfruta u irigator sa
vodom (water pick) i svakodnevno
koristite protiv infekcije desni koja se stalno
pojavljuje.
Za vie informacija videti i sledea
poglavlja: Gingivitis, Povlaenje desni,
Zubni kamenac i Paradontoza.
PROBLEMI SA PLjUVAKOM
SIMPTOMI preveliko luenje pljuvake
ili preslabo luenje, tako da usta postaju
suva.
UZROCI - bez dovoljno pljuvake hrana
ne moe dobro da se vari, jer proces
varenja poinje u ustima. Uzroci su:
nezdrava hrana, nedovoljno konzumiranje
tenosti, nedostatak vitamina A i drugih
nutritienata. Preveliko luenje pljuvake
moe se javiti usled alergije na hranu.
PRIRODNI LEKOVI
pijte najmanje 2 ae tople vode 1530 minuta pre svakog jela.
Ako su vam usta suva, pre jela
uzmite malo limunovog soka ili meda, kako
biste stimulisali luenje pljuvake
Ako ne unosite dovoljno vitamina A
(5000 IJ ili u vidu karotena; sok od
argarepe, i zeleno i uto povre),
pljuvaka se nee dobro luiti.
Ako se lui prevelika koliina, pijte
aj od hrastove kore, korena ljutia ili
movarne trave.
Ako se lui prevelika koliina,
proverite na koju hranu ste alergini.
Dobro savaite hranu, naroito onu
koja sadri ugljene hidrate (i skrob). Njih je
potrebno prvo delimino svariti u ustima,
pre nego to se progutaju. U ovu hranu
spadaju hleb, proizvodi od itarica, krompir,
itd.
Navika vakanja vaki je loa za
pljuvane lezde, jer ih preoptereuje onda
kada treba da se odmaraju.

Vana napomena: Mogue je da

patite od egrenovog sindroma (opisanog
na prethodnim stranicama).
HALITOZA (Neprijatan zadah iz usta)
SIMPTOMI dah iz usta je neprijatnog
mirisa.
UZROCI jezikom dodirnite zadnju
stranu ake i zatim je pomiriite. Ovo je
jednostavan test koji e vam rei neto ti
treba da znate.
Glavni uzrok jeste nebriga i neienje
zuba. Ipak, problem mogu prestavljati i:
zubni kamenac, loe varenje, nezdrava
hrana, oboljenje desni, zatvor, loe varenje
proteina, infekcija u nosu ili grlu, slabo
funkcionisanje jetre, stres, nagomilavanje
tekih metala ili rane u ustima. Lo zadah
moe bti znak nekog veeg zdravstvenog
problema.
PRIRODNI LEKOVI
perite zube nakon svakog jela.
Koristite konac za zube.
Dobro oistite jezik, jer na njemu
esto ima ostataka hrane i bakterija. Mnogi
ljudi irom sveta iste jezik kako bi se
otarasili neprijatnog zadaha iz usta.
Pijte vie vode. Dehidratacija esto
uzrokuje ovaj problem, naroito ujutru.
Pljuvaka se ne lui tokom spavanja, tako
da tada nema ienja usta. Voda je
najbolja tenostza vae telo. to je vie
pijete, usta e biti istija.
5 dana budite na sirovoj ishrani;
tokom tog vremena 50% vae hrane treba
da bude sirovo. Ovo e pomoi da se va
organizam proisti.
Beli luk, crni luk i kari sadre
aromatina jedinjenja koja dah iz usta ine
neprijatnim tokom 24 sata. Ipak, iako beli
luk moe biti privremen problem, on je
toliko snaan antibiotik da je moda bolje
da ga jedete.
Jedite perun. Za dah je korisna i
druga hrana koja sadri hlorofil. U svoju
ishranu ubacite i acidofil laktobacile, zbog
rada creva.
Svakog dana uzimajte dodatke
vitamina B grupe, kao i B6 (50 mg).
Uzimajte i cink (30 mg).
Jabuke, argarepe, celer i drugo su
dolini za ienje usta na kraju jela. Oni iz
usta otklanjaju bakterije koje uzrokuju
neprijatan zadah.
Kada ustanete ujutru, uzmite 3
kapsule ili tablete hlorofila na prazan
stomak.
Vebanje na vazduhu donosi vie
kiseonika u plua, te se tako telo
proiava i neprijatan zadah uklanja.
Oboljenje desni je est uzrok zadaha.
Pogledati
poglavlja
Gingivitis
i
Parodontoza. Stavite ljuti na inficirane
desni ili rane u ustima. Radite tako 3 dana,
kako biste izleili desni.
Iako je tee mogue, disanje na usta
moe izazvati lo zadah. Ipak, za mnoge
ljude disanje na usta ima vie prednosti
(unos vee koliine kiseonika) od mana.

Infekcija sinusa dovodi do luenja

sluzi neprijatnog mirisa. Ako imate
problema sa sinusima, moda je to uzrok
zadaha iz usta.
Za ienje zuba i ispiranje usta
koristite smirnu, ruzmarin i nanu.
Ako
je
lo
zadah
uzrokovan
stomanim problemima, pijte aj od
majine duice.
Dr Kristofer naroito preporuuje
protiv neprijatnog zadaha malo aja od
smirne.
Nakon jela jakog mirisa vaite seme
anisa ili piskavice.
etiri biljke koje neutraliu mirise u
vaem crevnom traktu su: umbir,
korijander, kim i piskavica. vaite anis,
kardamom, miroiju i seme piskavice.
IZBEGAVATI
alkohol, kafa, nikotin i meso su etiri
stvari koje najvie utiu na lo zadah.
Pazite se kvarnih zuba! Neisti zubi,
kamenac i upljina u zubima, u kojima
moe da zastane hrana i satruli, znaajni su
uzronici zadaha iz usta.
Nemojte
jesti
zainjenu
hranu.
Jedenje mesa uzrokuje lo zadah, zbog
ostatak hrane u ustima i kasnijeg varenja.
Isti uinak imaju sir,, riba, kafa, pivo, vino,
viski, kao i uline droge, koje unitavaju
ovekov organizam.
Izbegavajte hranu koja podstie
stvaranje
kamenca
(poput
mesa,
okoladica i slatkia), kao i hranu koja se
lako zaglavi izmeu zuba.
U ostalu hranu koja izaziva lo zadah
spadaju: rokfor kamember sir, plavi sir,
konzervisana tuna na pici i zainjeni
suhomesnati proizvodi.
Nemojte
koristiti
komercijalna
sredstva za ispiranje usta, jer ih ona vie
iritiraju nego to ih iste. U njima se nalaze
samo alkohol, boja i aroma.
Postoje sluajevi kod kojih je lo
zadah bio izazvan alergijom na hranu.
Otkrijte na ta ste alergini i nemojte vie
jesti to.
Pazite se zatvora.
Jedanput sedmino etkicu za zube
potopite u vodonik-peroksid tokom noi, ili
je kuvajte svakog meseca. Ponekad kupite i
novu. Bakterija se razvijaju na etkici za
zube.
Videti i poglavlja: Gingivitis i
Parodntoza.
HIJELOZA
(Angularni
Geografski jezik)

stomatitis,

SIMPTOMI pukotine se javljaju na

uglovima usta i (nazolobijalnim) uglovima
nosa. Vrh i strane jezika su nepravilnog
oblika i ima ogoljenih delova koji izgledaju
previe glatko.
UZROCI

ovo
je
problem
sa
nedostatkom nutritienata, to je ispod i
objanjeno.
PRIRODNI LEKOVI

postojanje pukotina su u direktnoj

vezi
sa
nedostatkom
vitamina
B2
(riboflavina). Uzimajte 500 mg dnevno.
geografski jezik znal da se upijate
dovoljne koliine vitamina B3 (200 mg), B6
(200 mg), B5 (2000 mg), B12 (1000 mg),
folne kiseline (5 mg) ili cinka (30 mg). est
uzrok je malsposrpcija u tankom crevu
usled promena koje lie na celijanu bolest.
Uradite seriju testova pulsa, kako
biste videli na koju hranu ste alergini.
Izbegavajte te alergene. Moda budete
morali da pre svakog jela uzimate betain
HCl (hlorovodoninu kiselinu).
GUBITAK ULA UKUSA
SIMPTOMI sposobnost oseta ukusa
hrane sve vie slabi ili je nestala.
UZROCI postoji oko 10000 receptora
ukusa na povrini jezika. Svaka od tih
kvrica sadri oko 25 senzornih receptornih
elija; te siune dlaice za ukus izloene
su hrani i piu rastvorenim u pljuvaki. Oni
daju etiri vrsta osnovnih ukusa: slatko,
kiselo, slano, gorko.
Uzrok ovakvog stanja moe biti: alergije,
infekcije, starenje, nazalni polipi, oteenje
nerava ili nedostatak vitamina B ili cinka,
kao i odreene vrste lekova.
PRIRODNI LEKOVI
promenite
svoj
reim
ishrane,
ponite da jedete voe i povre. Uzimajte
pun dodatak vitamina B, plus cink (30 mg
dnevno. nakon nekoliko sedmica, smanjite
dozu cinka na 15 mg.
SUVA USTA (Kserostomija)
SIMPTOMI usta su sve vreme suva.
UZROCI oko 25% starijih Amerikanaca
ima sindrom suvih usta. On je uobiajena
pojava za javne govornike.
PRIRODNI LEKOVI
suva usta su neeljeni efekat od
preko 400 vrste lekova, ukljuujui i mnoge
koji se pripisuju zbog visokog pritiska i
depresije.
Pored
njih,
izbegavajte
antihistamine, diuretike i trankvilizatore.
Dijabetiari i hipoglikemiari esto
imaju suva usta, usled neravnotee u nivou
eera. Oni bi trebalo da piju to vie vode.
Diite na nos (mada, disanje na usta
omoguava unos vee koliine vazduha,
tako da je moda bolje ne prestati sa tom
praksom).
esto pijte vodu u manjim gutljajima.
To je dobro po vas. Ili, pijte au vode na
oko svakih sat vremena, izmeu obroka.
Zaujua je injenica da onima koji piju
kafu, gazirana pia i alkohol nedostaje
tenosti u telu. Zato, pijte samo vodu i
sokove od voa.
Dodajte kap tinkture od ehinaceje u
sok ili vaite sve koren te biljke.

Pre spavanja isperite usta sredstvom

za ispiranje usta od ljutia. To e odrati
vaa usta vlanim i umirie upalu desni.
Svakog dana uzmiajte koenzim Q10
(10-30 mg).
Jabornadi (razne vrste Pilocarpusa) je
brazilska biljka koja do deset puta
poveava koliinu izluene pljuvake. Njen
aktivni sastojak je pilokarpin.
Gel od aloje ublaava osetljive,
peckajue, upaljene desni. Nemojte jesti
sat vremena nakon primene gela.
U Kini se za suva usta koristi aj od
japanske rue: 2-4 osuene rue kuvaju se
u olji vode.
Aleva paprika stimulie luenje
pljuvake.
Vitamin C (2000 mg) pomae
obnavljaju oteenih elija usta, koja su
previe suva. Uzimajte i pun dodatak
vitamina B grupe.
Moda
patite
od
egrenovog
sindroma. On uzrokuje suvou oiju, suva
usta i bol u zglobovima.
LEUKOPLAKIJA
SIMPTOMI bele bezbolne fleke na
jeziku ili oko usta.
UZROCI esto nastaju zbog terapije
zraenja
ili
dugotrajne
terapije
antibioticima. Uzrok pak moe biti i:
puenje iz lule, trenje o otar zub ili
zadebljanje tkiva kod starijih ljudi.
Leukoplakija je tesno povezana sa
kandidijazom (opisane na prethodnim
stranicama), od koje moda i patite.
PRIRODNI LEKOVI
fleke neretko nestaju kada se za
svaki obrok uzimaju tablete vitamina B
grupe i kapsule acidofila.
Isperite usta sokom od aloje ili
meavinom od po 2 kaiice sireta i vode,
plus malo aleve paprike.
Napravite aj od hrastove kore,
smirne, ljutia i maline, ptomukajte brzo u
ustima i ispljunite.
Proite
po
flekama
tkaninom
umoenu u boraks i pomeanu sa vodom ili
medom.
ORALNA KANDIDIJAZA
SIMPTOMI kremaste bele fleke na
jeziku i sluzokoi usta. Ako se fleke diraju,
moe doi do krvarenja.
UZROCI ovo je gljivina infekcija i
najee se javlja kod osoba sa oslabljenim
imunim sistemom.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
jedite voe, povre, itarice u celom
zrnu, oraaste plodove i mahunarke. Tokom
leenja ove infekcije, najbolje je jesti samo
sirovu hranu.
Nemojte konzumirati duvan , alkohol,
kaofein,
meso
i
mlene
proizvode,

eerastu,
hranu.

preraenu,

prenu

masnu

LEKOVITO BILjE
ljuti sadri berberin, koji unitava
gljivice. Moe se koristiti protiv bilo koje
vrste gljivica. Primenjuje se i spolja i pije
se. Ljuti koristite samo jednu sedmicu, a
onda preite na neku drugu fungicidnu
biljku.
Tahebo je jak fungicid. Pijte 3 olje
dnevno.
Crveni koren takoe sadri berberin i
pokazao se kao dobar fungicid.
Yellowroot,
imirika
(utika)
i
mahonija isto sadre berberin.
Ulje teaceje je odlino kad se
primenjuje spolja; ali nemojte ga piti.
Primenjujte ga nekoliko puta dnevno na
obolelo mesto; moete ga i razblaiti s
malo destilovane vode ili hladno ceenim
uljem. Moe se upotrebiti i ekstrakt
orahove ljuske.
Snaan fungicid je i ulje od vranilove
trave. Generalno, ono moe da se izbori sa
najteim oblicima gljivinih infekcija.
Crveni
biber
(horopito)
je
novozelandski bun koji sadri poligodial
deluje i protiv bakterija i protiv gljivica. Jo
jedna fungicidna biljka je Licaria-purchuri
major, jedna brazilska vrsta.
SUVE USNE (Hielitis)
SIMPTOMI crvenilo i osetljivost na
jednoj ili obe usne, uz upalu, peckanje i
ljuspanje. Ponekad ima pukotina na
usnama i uglovima usta.
UZROCI uzrok moe biti nedostatak
nutritienata ili alergijska reakcija od pstae
za zube ili stredstva za ispiranje usta.
Problem moe nastati usled seboreje ili
psorijaze. Kod starijih ljudi moda je u
pitanju loe nametena proteza, a kod male
dece, preterano lizanje usana ili balavljenje
(mogue zbog disanja na usta ili povreda
od zubnih proteza). Problem se pogorava
preteranim izlaganjem suncu ili vetru.
PRIRODNI LEKOVI
paljivo proitajte prethodni pasus i
napravite promene u skladu sa uputstvima.
Jedite voe, povre, itarice u celom
zrnu, oraaste plodove i mahunarke, plus
kompletan
doatak
vitamina/minerala.
Pravilno se odmarajte i budite fiziki
aktivni.
*MAST ZA USNE evo formule za mast
za usne koju moete napraviti sami kod
svoje kue. Ovako ete biti sigurni da u
masti nema tetnih aditiva.
Zagrejte jednu olju bademovog ulja (u
duplom loncu, double-boiler) i meajte sve
vreme. Dodajte po jednu kaiicu pelinjeg
voska, ekstrakta vanile, meda, ulja
vitamina E i gela od aloje. Dok je jo vrue,
meajte i sipajte u irok sud. Dobro ga
zatvorite. Ova mast za usne, koja brzo
otvrdne nakon ovoga, odlino ishranjuje
usne.

3 GASOVI I POVRAANjE
TUCANjE (Singuitis)
UZROCI arls Ozborn od Antona iz
Ajove poeo je da tuca 1922. godine i nije
prestao u sledeih 65 godina. tucnuo je
430 miliona puta i onda je preminuo.
Kod
tucanja
samo
jedna
strana
dijafragme se kontrahuje. Najei uzrok je
prejedanje i napijanje. Stomak se tada iri
ka dole i pritiska dijafragmu, zbog ega
dolazi do tucanja. U ostale uzroke spadaju:
brzo jedenje, neredovno jedenje, gazirana
pia, upala u stomaku usled fermentacije,
stres ili uzbuenje, tuiranje hladnom
vodom, nagle promene temperature,
puenje, konzumiranje alkohola i odojad
koja proguta vazduh.
tucanje
predstavlja
ponavljajjuu
nevoljnu grevitu kontrakciju dijafragme,
posle koje odmah sledi naglo zatvaranje
glasnica.
Ali, gornja informacija nam ne pomae u
reavanju problema. Evo saveta koji moda
pomogne. Sve dole navedene metode
nekim ljudima su pomogle. Proverite ta
vama najvie odgovara. (Uoiete da se
sve tehnike zasnivaju na odvraanju
panje, promeni fizike sheme tucanja i
nekoj kratkotrajnoj telesnoj radnji.)
PRIRODNI LEKOVI
visok nivo ugljen-dioksida u krvi
ublaava tucanje. Poznata procedura je da
se die u papirnu kesu. Udiite i izdiite
tano 10 puta, i radite to jakim
intenzitetom dok vam se lice ne zarumeni.
Morate da radite brzo i da dobro zatvorite
kesu oko usta, da ne bi ulazio vazduh.
to due zadrite vazduh i onda
progutajte kad mislite da e poeti
tucanje.uradite tako 2.3 puta, a zatim
duboko udahnite i ponite ponovo.
Udahnite i zadrite vazduh to vie
moete, pa izdahnite i opet zadrite
vazduh.
Polako i umereno izbacujte vazduh.
Zadrite vazduh dok glavu proteete
unazad to vie moete.
Progutajte punu kaiicu suvog
eera. tucanje esto nestane u roku od
nekoliko minuta. eer u ustima verovatno
alje razne signale na nervnim putevima
koji ometaju tucanje.
Zatvorite usta i zapuite ui i nos,
udahnite vazduh 3 puta i tako drite
nakratko. Ovime se stvara mali vakuum koji
utie na rad dijafragme i donosi olakanje.
vaite i gutajte led 10-15 minuta.
Stanite iza osobe koja tuca. Treba
da sedi na stolici. Uhvatite ga neno za vrat
i palevima masirajte lea sa obe strane
kime.
Napunite au vodom, nagnite se
napred i popijte vodu.
Pritisnite ravnim delom ake na
predeo tela odmah ispod grudne kosti.

Duboko udahnite i popijte 10 gutljaja

vode bez disanja.
Stavite led na vrat.
Pijte aj od metvice.
Blago pritisnite vrat sa obe strane i
drite jedan minut.
Brzo popijte tano 10 manjih gutljaja
vode.
Kijanje ponekad zaustavi tucanje.
vaite tablete aktivnog uglja, svee
listove nane ili seme miroije.
Pijte sok od limuna i limete.
Neka vam neko uhvati jezik i izvue
van na nekoliko minuta.
Pijte au vode, dok istovremeno
zadnjim zubima drite olovku u ustima.
Lezite na svoju levu stranu 10-15
minuta.
Stojte na glavi.
Viite ili pevajte to glasnije moete.
Savijte se dole, nie od dijafragme i
onda popijte au hladne vode preko
slamice. Posle toga ostanite u istom
poloaju nekoliko minuta.
Gutajte izlomljen led.
Duboko diite.
Iznenadni glasni zvuk e prekinuti
tucanje; samo to nemojte raditi ako osoba
koja tuca ima sranih problema.
tapiem za ui golicajte zadnji
gronji deo usta.
Neka vam neko masira stopala.
Popijte
pola
ae
soka
od
pomorande.
Primenite 15-minutnu toplu kupku.
Stavite kesu sa ledom na stoak ispod
grudne kosti.
Oba stopala potopite u vodu na 15
minuta.
Savijte se, dodirnite prste na nogama
i budite u tom poloaju 60 sekundi. Ova
metoda je dobra i za odrasle i za decu.
Kada deca trkaraju napolju i igraju,
jedno od njih ponekad pone da tuca.
Kada se to desi, uzmite ga i golicajte, dok
on zadrava vazduh u sebi, i recite da mu
se potrudi da se ne smeje. Tako e
zaboraviti na tucanje.
Kada jedete, samo ne priajte i
jedite, pa su male anse da ponete sa
tucanjem.
Nemojte konzumirati alkohol, kofein,
duvan, hladna i gazirana pia.
U sluaju da tucanje ne prestaje
due vreme, uzmite pun trodnenvni post,
pijui samo sokove.
PODRIGIVANjE
Aerofagija)

(Eruktacija,

UZROCI najei uzrok je gutanje

vazduha zajedno sa hranom ili piem. Ovo
se zove eruktacija. Kada neko podriguje
stalno, tokom celog dana, to se zove
aerofagija, koja je uzrokovana nesvesnim
gutanjem vazduha po nekoliko puta.
U normalnim okolnostima, u naem
stomaku nalazi se jedna puna olja
vazduha. Svakog dana mi progutamo malo
vazduha koji doe u stomak (oko 10 olji

vazduha za 24 sata). Poto je 9 olja viak,

zbog toga povremeno podrigujemo.
PRIRODNI LEKOVI
probajte da ne gutate vazduh
zajedno sa hranom. Pomoi e ako samo
budete i razmiljali o tome.
vaite hranu zatvorenih usta i
nemojte priati dok jedete.
Nemojte jesti hranu koja dovodi do
gasova, poput pasulja, gaziranih pia i piva.
Nemojte piti na neobine naine: iz
konzerve, flae ilipreko slamice.
Izbegavajte hranu koja sadri mnogo
vazduha: sladoled, pivo, omlet i lag.
umbir stimulie varenje i dobar je
za ublaavanje i spreavanje pojave
podrigivanja. Uzimajte 1000-2550 mg
kapsula isitnjenog umbira pre svakog
obroka. Ili, pijte aj od umbira tokom jela.
Jedite zdravu hranu i uzimajte
dodatke vitamina/minerala, kako biste uneli
digestivne enzime.
Stavite jednu kaiicu kardamoma u
250 ml vode, kuvajte 10 minuta i popijte
dok je vrue. Ova biljka ublauje stomane
greve, koji uzrokuju podrigivanje.
Pogledati i poglavlje Nadimanje
ispod.
FLATULENCIJA (Gasovi, Nadimanje)
SIMPTOMI viak gasova u stomaku.
Stomak (ili creva) su puni.
UZROCI

nadimanje
predstavlja
akumulaciju gasova u stomaku u crevima.
U normalnim usllovima stomak je sterilna
sredina, zbog svoje kiselosti. Ali, kada
nema dovoljne koliine hlorovodonine
kiseline, bakterije iz tankog creva prelaze u
stomak, gde vre proces fermentacije
ugljenih hidrata i eera. To dovodi do
stvaranja gasova, odnosno, nadimanja.
PRIRODNI LEKOVI
moete uzimati 30 g (1 unca)
oralnog vodonik-peroksida (20 kapi/unca)
dva puta dnevno, zajedno sa koloidnim
mineralima, betain HCl i pankreatskim
enzimima (75-200 mg 3 puta dnevno), 15
minuta pre jela. Uzimajte preko slamice i
pazite da se ne zaglavi meu zube!
(Kiselina ih moe istopiti.)
umesto toga moete uzimati vodu sa
limunovim sokom pre svakog jela. U
stomaku limunov sok e delovati slino kao
HCl ( hlorovodonina kiselina).
Ishrana sa malo masti umanjuje
koliinu produkovanog ugljen-dioksida u
gornjem (duodenalnom) delu tankog creva.
Pijte doovoljno vode. suva usta
podstiu gutanje.
Jedite sporije. Dobro savaite hranu.
Opustite se dok jedete.
Jedite laktobacile kako biste obnovili
bakterijsku floru u crevima i ublaili
nadimanje.
Pred kraj obroka pojedite digestivne
enzime.
Uzimajte hlorofil, da biste smannjili
produkciju gasa i mirisa.

Nemojte odlagati vreme pranjenje

creva.
Da biste smanjili produkciju gasa
usled sumpornih jedinjenja iz mahunarki
(pegavi pasulj, vojniki pasulj, leblebije, i
drugo), upotrebite sledeu metodu za
kuvanje: jednu olju mahunarki stavite u 5
olja vode, kuvajte i neka kljua 1 minut.
Iscedite vodu, pa dodajte novih 5 olja
vode. Voda neka vri i nastavite da kuvate
prema uputstvima. Flatulenciju izazivaju i
kupus i karfiol.
PROTIV GASOVA
za smanjenje
produkcije gasa
uzimajte ugalj; on e ga apsorbovati i
odneti. Najbolji je akitvni ugalj.
Ako idete na neko okupljanje sa
svojim prijateljima i ne smete da izbacujete
gasove, uzmite 1-2200-500 mg tableta
uglja pre nego to krenete. Nemojte ovo
raditi due od 2 sedmice.
etnja pomae da se gasovi primire i
bre izbace.
Brzo se ljujljate na stolici za ljuljanje,
sa stopalima na podu.
Kada doe do nadimanja, moete
uraditi sledee: ako se deava u stomaku,
stanite uspravno, primenite toplu oblogu
na stomak i pijte po malo tople vode.
Ako se nadimaju creva, lezite po pola
sata pre i nakon jela. Nemojte nita piti
tokom jela, ve se nakon njega moe piti
po malo topla voda. Ako je potrebno,
primenite klizmu.
Da biste izbacili viak gasova, savijte
kolena prema grudima i brzo se ljuljajte
napred-nazad.
Karminativne biljke izbacuju gasove i
ublaavaju nadimanje. Pomeajte jednake
koliine matinjaka, kamilice i nane.
Krkajte jednu kaiicu u pola olje kipue
vode. Pijte nezaslaeno i u veim
gutljajima.
Pomeajte 3 dela klasaste metvice i
jedan deo umbira. Dodajte po jednu
kaiicu u olju vrue vode. Pijte samo isti
deo aja, ostavite talog.
Pomeajte jednake delove kamilice,
anisa, kima, semena oiskavice i listova
matinjaka. Krkajte jednu kaiicu u pola
olje kipue vode. pijte -1 olju dnevno.
U drugo karminativno bilje spadaju:
najgvirc, karanfili, poljska nana, miroija,
alfija,
majina
duica,
Collinsonia
canadensis.
Malo aja od umbira je dobro za
greve i flatulenciju kod male dece.
IZBEGAVATI
nemojte piti tokom obroka.
Nemojte jesti hranu koja izaziva
gasove: pasulj, kupus i druge lanove
porodice kupusa, i proizvode od peninog
brana.
Da biste smanjili produkciju gasa
usled sumpornih jedinjenja iz mahunarki
(pegavi pasulj, vojniki pasulj, leblebije, i
drugo), upotrebite sledeu metodu za
kuvanje: jednu olju mahunarki stavite u 5
olja vode, kuvajte i neka kljua 1 minut.
Iscedite vodu, pa dodajte novih 5 olja
vode. Voda neka vri i nastavite da kuvate
prema uputstvima.

Stara metoda Apalaija: mahunarke

kuvajte zajedno sa jednom manjom
argarepom.
Moda imate problema sa varenjem
mlenog eera (laktoze). Probajte da
jednu-dve sedmice ne jedete nikakve
mlene proizvode, pa vidite da li e
flatulencija prestati, jer oni stvaraju gasove
u debelom crevu.
Moguno je da jedete previe
vlakana, to ponekad izaziva nadimanje.
Vetaki zaslaivai stvaraju gas.
Zbog gaziranog pia i alkohola (pivo,
ampanjac, sokovi), kao i hrane koja je
sabijena sa vazduhom, vie se vazduha
proguta.
Nemojte konzumirati prenu hranu,
hidrogenizovane masti, eer, rafinisane
ugljene-hidrate, brzu hranu, ledena pia i
razne kombinacije nezdrave hrane.
Nemojte piti sa vodenih fontana, jer
ete sigurno progutati i vazduha.
I vakanjem vaka i puenjem guta
se vazduh.
Nemojte zevati. Ljudi koji zevaju
esto progutaju vazduh.
Izbegavajte tesne pojaseve i tesnu
odeu. Ljudi koji ne nose pojaseve imaju
manje problema sa varenjem.
Nemojte podrignuti nekoliko puta
uzastopno, jer ete tako vie vazduha
progutati nego to ete ga izbaciti.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
GASOVE U STOMAKU I NjEGOVE
KOMPLIKACIJE
(za
vie
informacija
pogledati poglavlje o hidroterapiji):

GORUICA
(Acidoza,
Kiselost
u
stomaku, Gastroezofagealni fleksus)
SIMPTOMI oseaj peckanja u stomaku
ili grudima.
UZROCI u veini sluajeva dolo je do
pomeranja stomanih sokova ka jednjaku
(koji povezuje usta i stomak). Ovo
pomeranje se zove refluks. Stomane
sokove ini i hlroodovodonina kiselina,
koja je veoma jaka. Ona se koristi u
industriji zaienje metala. Kada doe u
dodir sa jednjakom, ona pee njegove
zidove. Naravno, miini sfinkter na
jednjaku se zatvara i spreava dalje
napredovanje stomanih kiselina.
Hronina goruica moe otetiti jednjak.
Kiseline mogu prodreti u plua i izazvati
oboljenja srodna astmi. Slubeni naziv za
hroninu goruicu glasi Gastroezofagealni
fleksus.
Uzroci su: konzumiranje prevelike koliine
masne ili prene hrane, alkohol, kafa,
zainjena hrana, okolada ili prevelika
koliina hrane u stomaku. Kod nekih ljudi
problem stvaraju citrusno voe i hrana sa
paradajzom.
U ostale uzrone faktore spadaju;
hijetalna hernija, alergije, stres, problemi sa
unom kesom i nedostaci enzima.

Manjak stomane kiseline moe dovesti

do stanja slino ovom. Ljudi sa preko 50
PROTIV GASOVA hladna kompresa godina neretko imaju ovaj problem;
preko stomaka, bez plastinog materijala, neprijatnost je slina kao i kada imaju viak
menjajui je na svaka 4 sata. Primena kiseline. Varenje hrane ne funkcionie
to
dovodi
do
podrigivanja,
hadnoig lepezastog tua na stomak, 2 puta dobro,
nadimanja i drugih simptoma goruice. Ako
dnevno.
imate ovaj problem, potrebno jeda tokom
POVEANjE
OPTEG
OTPORA
I jela popijete vodu sa limunovim sokom.
SPREAVANjE AUTOINTOKSIKACIJE Ako su simptomi i dalje prisutni, to znai da
kratkotrajne kupke preznojavanja, poput u stomaku imate previe kiseline.
radijantne kupke, metoda preznojavanja sa
PRIRODNI LEKOVI
vlanim aravom, topla kupka celog tela
ODMAH PRIMENITI
(4-6 minuta, 40,5 stepeni Celzijusovih),
metoda sa toplim ebetom, vrua klizma.
popijte veu au vode. Tako ete
Nakon svake primene tople vode sledi razblaiti HCl i sprati je ka dole. Ili, popijte
tonina frikcija.
soka od sirovog paradajza. Popijte sok od
neljutenog krompira.
Nemojte lezati. Stojte uspravno, kako
GORUICA pre spavanja pije se topla
voda. Pred spavanje fomentacija na bi gravitacija povukla HCl nazad ka
stomak, topla abdominalna obloga preko stomaku.
noi i pijuckanje vrele vode (pola ae)
Smanjite telesnu teinu, jer gojazne
ujutru kad se ustane. Vano je pola sata pre osobe ee pate od goruice.
jela popitimalo soka od pomorande ili neki
Nemojte nositi tesnu odeu oko
drugi prirodni sok od voa.
struka. Olabavite pojas ili, jo bolje, nosite
tregere.
ZATVOR graduativna hladna klizma,
Jedite vie sirovog povra, dobro
hladan tu na abdomen, topla abdominalna savaite hranu, polako jedite i u manjim
obloga i redovnost pranjenja creva.
zalogajima.
BOL fomentacija na abdomen, posle
ega sledi zagrevana kompresa zatiena
samo flanelom.
Videti
i
sledea
poglavlja:
Podrigivanje, Ahlohidrija, Dispepsija i
Grevi kod dece i odojadi.

LEKOVITO BILjE
nana
je
odlina
za
goruicu.
Napravite aj od nje i popijte ga. Matinjak,
bosiljak i vranilova trava su takoe dobri.
vakanjem sladia titi se jednjak,
koji moe da se oteti usled hronine
goruice. Za najbolje rezultatekoristite
deglicizirani sladi, koji moe da se vae.

Uzimajte 1-2 tablete za vakanje 3 puta

dnevno, na prazan stomak. Ovo pomae
kod zatite ulcera u stomaku od vika
stomanih kiselina.
Dva prirdna anticida su gorke biljke
i koren umbira. U prvu grupu spadaju:
ljuti, lincura i pelen. Pre jela uzmite manju
koliinu, da biste spreili pojavu goruice.
Za isti uinak, nakon jela uzmite 2 kapsule
korena umbira.
Papaja i ananas sadre bromelain,
koji predstavlja digestivni enzim.
Za brzo zaustavljanje simptoma
goruice popijte olju aloje. Ona titi
jednjak.
Miroija je vekovima koriena za
leenje digestivnog trakta i goruice.
Sameljite malo semenja i napravite aj od
njih. (Trudnice ne smeju koristiti miroiju.)
Piskavica je jo jedan favorit za tretiranje
goruice.
Brest ublaava simptome kiselosti
stomaka, tako to titi njegovu sluzokou.
Kardamom pomae u neutralisanju
gasova.
Anelika je dobra za goruicu kod
odraslih, i greve i gasove kod dece.
olja aja od lincure 30 minuta pre
jela spreava goruicu. Trideset minuta
krkajte jednu kaiicu u olji vode, dodajte
malko aleve paprike i umbira, i pijte.
IZBEGAVATI
nemojte dizati teret. Ako morate,
savijte se u kolenima. Ne smete da steete
stomak kad imate goruicu. Ne diite teke
predmete.
Nemojte jesti 2-3 sata pre spavanja i
nemojte lei nakon zavrenog jela, jer tako
je kiselini lake da doe do jednjaka, a
moe i doi do sranog napada. Nemojte
stavljati vie jastika pod glavu, jer ne
smete da se savijate. Nemotje spavati na
levoj strani, jer tako kiselina opet lake
dolazi do jendjaka. Izdignite krevet u
predelu glave za 2-9 cm.
Nemojte jesti obimne obroke, masnu,
zainjenu hranu, okoladu i slatkie.
Nemojte jesti hranu koja vam prua
nelagodu.
Ne pijte nita to sadri kofein, jer se
tako jednjak jo vie iritira. Kofein oputa
sfinkter, tako da stomani sadraj moe da
krene napred. Estrogeni imaju isti uinak.
Dok se puenjem slabi ezofagealni mii.
Pijenje mleka moe da prija, ali ono
stvara jo vie kiseline u stomaku.
Gazirana pia i alkohol ire stomak i
omoguavaju da HCl krene ka jednjaku.
Zato, bez koka-kole i piva.
Masna i prena hrana dugo vremena
ostaju u stomaku i podstiu stvaranje
kiseline. Izbegavajte meso i mlene
proizvode.
Antidepresanti i sedativi pogoravaju
goruicu, a aspirin i ibuprofen je izazivaju.
Anatacidi samo maskiraju simptome.
Oni sadre i aluminijum, koji je uzrok
Alchajmerove bolesti. Antacidi remete
proces varenja i apsorbovanja hrane.
UPOZORENjE i angina i srani napad
su dve veoma opasna stanja. Jedan od
njihovih poetnih simptoma jeste upravo
kiselost us tomaku. Pazite se. Treba da

jedete ono to nee izazvati goruicu. Tako

da ako se usled sranih problema javi
simptom koji je slian goruici, znaete ta
je u pitanju i neete ignorisati najvaniji
prvi znak jedne velike nevolje.
Goruica se obino javlja tokom ili malo
posle jela, i stvara bol i oseaj peckanja u
grudima. Srani napad i angina se mogu
desiti bilo kada. Bol se obino iri od grudi
ka ispod vilice ili du ruke, izazivajui
nesvesticu i znojenje. Ako sumnajte,
pozovite 91 i opiite simptome.
proitajte sve o hijetalnoj kili ispod i
poglavlje Viak hlorovodonine kiseline.
HIJETALNA KILA (Hernia Hiatalis)
SIMPTOMI goruica i podrigivanje.
Mogue tekoe pri gutanju. Stomani
sadraj moe iznenada da krene ka grlu i
ustima, izazivajui oseaj peckanja, a
mogue i oseaj kao da je neto zapelo u
grlu. Ponekad se iskaljava krvava sluz.
UZROCI jedan mali deo stomaka
ispada kroz otvor (hiatus) u dijafragmi,
gurajui stomak ka grudnoj upljini
(toraksu). Slabost dijafragme moe da
uvea otvor koji povezuje jednjak sa
stomakom. To omoguava stomku da malo
klizi.
Ova
slabost
je
esto
uzrokovana
pritiskom odozgo, u ili blizu abdominalne
upljine;
gojaznou,
trudnoom,
tumorima,
dizanjem
tekih
tereta,
prejedanjem, naprezanjem ili oblaenjem
tesne odee.
Smatra se da polovina ljudi starijih od 40
godina u Americi pati od hijetalne kile.
Meutim, veina njih nije svesna toga, jer
su kile veoma male i skoro neprimetne. Kod
ena se 4 puta ee javlja nego kod
mukaraca, moda usled tesne odee.
Generalno, hijetalna kila se javlja nakon 40.
godine.
Kiselina koja zbog vee kile doe u
dunik esto stvara ulcere na zidu jednjaka.
Ulceri pak mogu da se pojave i u
dvanaestopalanom crevu, gornjem delu
tankog creva, odmah ispod stomaka. Ljudi
koji imaju ovaj problem pod veim su
rizikom od kiselosti u stomaku.
Izmeu jedjaka i stomaka nalazi se
sfinkter jednjaka kruni zalistak koji moe
da se otvara i zatvara. Ipak, njegovu snagu
oteuju lekovi, duvan (i puenjem i
vakanjem) i odreena vrsta hrane. Tako se
hrani i kiselini omoguava da dou do
dunika.
U problematinu hranu spadaju sledee
stvari: kafa i okolada (zbog sadraja
metilksantina), zainjena hrana, paradajz,
alkohol, pitoma nana, klasasta metvica i
citrusni sokovi. Duvan i kafa su naroito
tetni. Mleko takoe moe biti problem. Do
slabljenja sfinktera jednjaka dolazi 30

minuta nakon pijenja kafe. Jedan udisaj

duvanskog dima moe sniziti pritisak
sfinktera na nulu; posledicu toga nazivamo
puakom goruicom.
PRIRODNI LEKOVI
nakon jela, sednite malo na stolicu.
Emojte se grbiti, niti savijati.
Jedite zdravu hranu i uzimajte
dodatke vitamina/minerala. Jedite manje
obroke i nemojte se prejedati, jer ete tako
samo pogorati problem. Veera se moe
izbaciti, ali ako hoete veeru, neka bude
lagana i najmanje 2-3 sata pre spavanja.
Kad legnete da spavate, vea je ansa da
hrana iz stomaka krene ka duniku. Skroz
izbacite veeru sa menija i vee su anse
da pobedite hijetalnu kilu.
Jedite vie vlakana, jer ona mogu da
upiju deo kiseline.
Nemojte piti nikakve tenosti pred,
tokom ili odmah nakon jela (najmanje 30
minuta saekajte), kako bi digestivni enzimi
bolje obavili posao. Ali, im osetite da
naodlazi goruica, popijte 1-2 vele ae
vode, koja e vratiti kiselinu nazad.
Izbegavajtu prenu hranu i masti, jer
oni usporavaju proces varenja u stomaku.
Nemojte konzumirati aj, kafu, kole, alkohol
i duvan, kao ni rafiisanu hranu, proizvode
od belog brana, eer, okoladu, zainjenu
hranu, paradajz, slatkie, mleko i moda
citrusne sokove.
Imajte tano odreeno vreme za
obroke i nemojte jesti izmeu obroka, jer
tako zaustavljate proces varenja hrane od
prethodnog jela.
ak i kad niste edni, tokom celog
dana pijte ro vie veih aa vode.
Nemojte dizati teret i nemojte se
savijati ako ne morate. Tek 2 sata nakon
jela moete raditi neto napornije. Savijajte
s eu koleniam, ne u struku, kako ne biste
pritiskali stomak odozgo.
Svakodnevno
ebanje
napolju
ojaava miie.
Izbegavajte stres i stresne situacije.
Nemojte
nositi
tesnu
odeu
(korsetem steznike, pojaseve, i drugo).
Moda bi trebalo da izdignete krevet
u predelu glave za 2-20 cm, kako biste
izbegli refluks hrane tokom noi.
Proitati
i
sledea
poglavlja:
Goruica, Viak hlorovodonine kiseline,
Kila, i Pupana kila.
POVRAANjE
UZROCI

izbacivanje
stomanog
sadraja kroz usta. Veina sluajeva nema
veze ni sa kakvom opasnom boleu.
est uzrok je prejedanje, nezdrava hrana,
loe kombinacije hrane ili previe alkohola,
kao i: aleegije na hranu, trovanje, trovanje
hranom ili infekcija (grip, Aptajn-Bar
sindrom, kandida, i druge). Ako osoba
povraa neto to je slino kafi, to znai da
je izbaena krv usled ira ili raka stomaka
odmah zovite hitnu pomo, jer unutranje
krvarenje moe dovesti do smrti.
Ako beba koja ima groznicu povraa i
pritom nema reakcije kod nje, moda se

radi o meningitisu. Odmah zovite lekara.

Pogledajte
poglavlje
Meningitis
na
kasnijim stranicama.
Moda je potrebno da jo vie povraanja
izazovete, ako je neko pojeo neku otrovnu
biljku, otrov za pacove, itd.
PRIRODNI LEKOVI
ZA IZAZIVANjE POVRAANjA - ako ste
pojeli neto otrovno ili imate napad ui, od
koristi e vam biti emetik. Popijte jedan aj
nekog
biljnog
emetika.
Lobelija
je
verovatno najbolji. Kada pijete lobeliju,
popijte svu koliinu odmah, inae neete
izazvati povraanje. Stavite 30 mg lobelije
u litar kipue vode i neka se krka 5-10
minuta ako ste u urbi (najbolje je 15-20
minuta. Popijte onda 1-2 olje aja (ne
vrueg) i tako ete povraati.
ZA ZAUSTAVLjANjE POVRAANjA
uzimajte veoma male doze lobelije;
ona e vas opustiti i povraanje e prestati.
Pijte samo po punu kaiicu na svakih 15
minuta, dok vam ne bude bolje. Od koristi
nakon to se stomak isprazni je i aj od
pitome nane ili klasaste metvice, kao i od
maje metvice ili matinjaka. Topla
fomentacija na stomak ili flaa sa vruom
vodom i vlanim pekirom ispod umiruju
stomak.
Stari lekovi za prestanak dugotrajnog
povraanja: ispod oba pazuha drite po
jedan poluoljuteni sirovi crni luk. Ili, stavite
kesu sa ledom na zadnji deo vrata.
NAKON POVRAANjA
nemojte nita jesti sledeih nekoliko
sati, ve samo pijte tenosti ako budete
mogli. Kada povraate izgubite dosta
tenosti, te je vano da je nadoknadite.
Pijte vodu, nemojte dehidrirati. Tenosti
treba da budu iste: voda, slab aj ili voni
sokovi. Mleko i teke supe su previe za
stomak da se tada uzmu.
Pijte po malo aj od nane.
Povraanjem se izbacuju i minerali.
Treba ih nadoknaditi elektrolitskim piima,
istim supama, sokom od jabuke ili
brusnice. Ako pijete samo vodu, dodajte
malko eera i soli. Nakon povraanja,
najbolje je piti tenosti po malo, napraviti
pauzu, pa opet piti po malo. Nemojte ih
uzimati u veim gutljajima.
Pijte po malo toplu vodu ili orbu, uz
alevu papriku. Pijte biljne ajeve od
kamilice, gaveza, karanfilia, bosiljka,
korena sladia ili hajduke trave.
umbir
ima
neobino
snano
dejstvo. On moe da zaustavi povraanje,
morsku bolest, visinsku bolest i muninu.
Nemojte piti nita hladno, to bi bio
ok za oslabljeni stomak. Nemojte piti ni
gazirana pia.
Kada budete spremni da jedete,
ponite sa manjim obrokom od ugljenihhidrata, poput supe od pirina. Nemojte
jesti nita masno, jer takva hrana predugo
ostaje u oslabljenom stomaku.
LOE VARENjE (Dispepsija)

SIMPTOMI gasovi, bol u abdomenu,

oseaj naduvenosti, podrigivanje, munina,
zvukovi iz creva i moguno oseaj
peckanja. Ponekad i povraanje.
UZROCI dispepsija je verovatno
najuestalije oboljenje na Zapadu. Loe
varenje moe dovesti do alergija na hranu,
osteoporoze,
anemije,
degenerativnih
oboljenja i oteenog imunog sistema.
Glavni uzroci su loe navike u ishrani i
stres. Ostali uzroci su: 1) prejedanje,
prebrzo jedenje, nedovoljno vakanje
hrane, jedenje dok ste umorni, 2) previe
kuvane, a premalo svee hrane, nedoovljno
vlakana u hrani, 3) konzumiranje aja, kafe,
gaziranih pia, alkohola i nikotina, 4)
jedenje hrane na koju ste alergini
(pogledajte poglavlje o proveri pulsa na
kasnijim stranicama), 5) jedenje doks te
nervozni, pod stresom, besni ili uplaeni, 6)
nedostatak
hlorovodonine
kiseline
(ahlohidrija), to znai da e se tee variti
hrana koja sadri proteine, 7) nedosatak
digestivnih enzima, to ometa apsorpciju
vitamina
i
minerala,
8)
ir
na
dvanaestopalanom crevu, problemi sa
crevima, jetrom, pankreasom i unom
kesom.
Ako se hrana ne svari dobro, ona moe
da se fermentira u crevima. Tako se stvara
vodonik ili ugljen-dioksid, koji uzrokuje
nadimanje i bol.
PRIRODNI LEKOVI promenite sve gore
nabrojane navike.
ISHRANA
pijte sok od argarepe i cvekle.
Glavni uzrok problema kod starijih
ljudi
jeste
ahlohidrija
(manjak
hlorovodonine kiseline). Unosite prirodne
digestive, poput papaina iz papaje i
bromelaina iz ananasa.
Papaja
sadri
digestivni
enzim
papain, a ananas bromelain. Ili, uzmiajte
tablete sa papainom i bromelainom. To su
proteolitici koji rastavaraju proteine.
Potrebni su kalcijum, magnezijum i
vitamin D.
Ako hrana poput kupusa, krastavca,
crnog luka, rotkvi ili repe izaziva loe
varenje, zaostali ukus u ustima e obino
odrediti koja hrana je problematina.
Jedite vie ive (sirove) hrane, a
manje kuvane. Svea sirova hrana je
bogata enzimima koji pomau u varenju i
upijanju hranljivih sastojaka. Ovi enzimi
pak nestaju na temperaturi veoj od 49
stepeni, a sva hrana se kuva na
temperaturi veoj od te.
Unosite to vie vlakana preko hrane,
inae ete imati problema sa zatvorom i
apsorbovanjem toksina u va sistem.
Unosite minerale (iz norvekog kelpa
i Nove Scotia Dulse).
Uzimajte
odgovarajue
dodatke
vitamina i minerala.
Setite se Kuhadofovog otkria. Ovaj
ruski naunik je eksperimentisao i otkrio da
kada se jede kuvana hrana u tankom crevu
se veoma brzo uvea broj belih krvnih
zrnaca. Ona su deo naeg imunog sistema i
umnoavaju se onda kada im preti neka

bolest, strano telo. Drugim reima, kada se

uveava njihov broj, to znai da vam preti
neka infekcija ili bolest. Za razliku od te
situacije, sirova hrana titi va imuni sistem
i ne uveava broj belih krvnih zrnaca.
Dr Birher-Bener iz vajcarske je
otkrio da jedenje sirove hrane pre obroka
sa kuvanom hranom spreava nastanak
belih krvnih zrnaca u tankom crevu. Zato je
on uvek za sto prvo postavljao sirovu
salatu, a tek onda kuvana jela.
Pojedini
ljudi
imaju
viak
hlorovodonine kiseline u stomaku. Za njih
je najbolje da jedu malo proteina, recimo,
da jelo zaponu sa nekoliko sirovih
oraastih plodova. Tako e stomana
kiselina odmah imati sa im da radi.
IZBEGAVATI
izbegavajte masnu hranu i hranu
koja sadri meso. Nemojte uopte jesti
meso, jer je teko za varenje i esto sadri
bakterije i parazite.
Nemojte koristiti alkohol, kofein i
sire. Izbegavajte zainjenu, rafinisanu i
masnu hranu, jer ona izaziva loe varenje.
Uzrok mogu biti i alergije na hranu,
poput alergije na laktozu (iz mleka); takvu
hranu pronaite i nemojte je jesti.
Izbegavajte hranu koja vam ne godi;
uradite test pulsa i vidite koja je hrana u
pitanju.
Nemojte jesti previe mahunarki,
naroito ne soivo, kikiriki i soju. Oni sadre
supstancu koja usporava rad odreenih
digestivnih enzima.
Jedite manje hrane koja izaziva
gasove, poput kupusa i karfiola. Nemojte
jesti sledee kombinacije hrane u istom
obroku: mleko i eer, voe i povre, eer i
proteine.
Nemojte piti iz flae, konzerve i
preko slamice. Nemojte vakati vaku i
jesti slatkie, i ne pijte nita gazirano.
Nemojte konzumirati nita to sadri
vazduha u sebi, poput gaziranih pia, piva,
suflea, omleta, laga i sladoleda.
Nemojte piti tenosti tokom jela, jer
se tako razblauju stomani sokovi.
OSTALO
prvo to treba da uradite svakog
jutra jeste da iscedite limun i da ga
popijete sa oljom vode. tako ete
pripremiti stomak za njegove dnevne
aktivnosti.
vie se odmarajte tokom noi i
odmarajte se po malo pre jela.
Treba da se opustite tokom obroka.
Nemojte jesti ako ste u urbi, pod stresom,
uznemireni ili preumorni. Polako i dobro
savaite hranu. Probajte da se opustite 30
minuta nakon jela.
Gutanje vazduha (jedenje otvorenih
usta, razgovor tokom jela ili gutanje velikih
zalogaja) moe izazvati loe varenje.
Vano je da imate tano odreeno
vreme za obroke. Ako ostanete gladni,
stomani sokovi se nakupljaju i mogu
uzrokovati loe varenje, to naroito vai za
dijabetiare i hipoglikemiare.
Ako su simptomi jako izraeni, jedite
laganu hranu i postepeno otkrivajte koja
vam hrana ne odgovara.

Nakon jela odmah izaite i etajte

napolju, najbolje negde gde je sve vazduh,
ne blizu autoputeva.
Proteze ne smeju da vam ne
odgovaraju (ako ih nosite).
Radite vebe, poput trbunjaka, da
biste ojaali miie, ako je problem u
naduvenosti stomaka.
Ako vam bude mnogo teko, popijte
au vode sa aktivnim ugljem ili skrcajte 6
tableta u ustima i popijte olju vode.
Da
biste
ublaili
pritisak
na
abdomen, lezite na lea i kolena privucite
grudima.
LEKOVITO BILjE
engleske gorke biljke su veoma
korisne. Uzimajte ih pre svakog jela. Englezi
reavaju digestivne probleme uz njihovu
pomo.
Radi
umirivanja
stomaka,
jelo
zavrite ajem od kamilice.
aj od pitome nane ublaava
simptome loeg varenja. Nemaka vlada
preporuuje njegovu upotrebu. aj od
korena anelike ima isti uinak. Uzmite 2-3
kaiice osuene biljke na olju kipue vode
ili do jedne kaiice tinkture. U ostalo
korisno bilje spadaju: korijander, majoram,
maja metvica, komora i umbir. aj od
nane umiruje stomak.
Od koristi su i: matinjak, gorka
pomoranda, rusa, hmelj i hajduka trava.
Za dodatne informacije pogledati
sledea poglavlja: Dispepsija usled stresa
(ispod),
Podrigivanje,
Nadimanje,
Goruica,
Povraanje,
Ahlohidrija,
Stomani problemi, Alergije i Test
pulsa.
DISPEPSIJA USLED STRESA
SIMPTOMI loe varenje koje nastaje
kao posledica nervoze, uzbuenja, stresa,
straha ili besa.
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
DISPEPSIJU USLED STRESA I NjENE
KOMPLIKACIJE
(za
vie
informacija
pogledati poglavlje o hidroterapiji):
IRITACIJA SOLARNOG PLEKSUSA I
ABDOMINALNOG
SIMPATETIKOG
NERVA fomentacija dva puta dnevno, a
izmeu primena zagrevana kompresa koja
se menja na svakih 4 sata, osim tokom
spavanja. Abdominalna kompresa tokom
noi, suvi zavoj preko dana i abdominalni
pojas ako je prisutna enteroptoza.
OPTA SLABOST graduativne hladne
kupke, 2 puta dnevno; prohladni ili hladni
mlazni tu na kimu.
GORUICA suva aseptina ishrana;
fomentacija na stomak, posle koje sledi
zagrevana kompresa.
ERUKTACIJE I REGRUGITACIJE HRANE
fomentacija preko stomaka, dva puta
dnevno; izmeu dve primene stalna

zagrevana kompresa na svaka 4 sata, ali

bez nepropustljivog materijala.
IRITACIJA KIME fomentacija uvee,
posle koje sledi zagrevana kompresa na
kimi, tokom noi. Topla abdominalna
obloga.
HLADNI EKSTREMITETI revulzivni tu,
hladna kupka nogu sa tekuom vodom,
obloge za noge, masaa.
GLAVOBOLjA topla i hladna kompresa
na glavu, naizmenino kvaenje kime,
prohladna kompresa ako je prisutna
kongestija, i masaa glave i vrata.
ANOREKSIJA kesa sa ledom na stomak
pola sata pre jela, hladan tu (sprej) na
kimu,
kupka
hladnim
vazduhom,
provoenje vremena napolju i hladna
klizma pre doruka.
ABDOMINALNA
OSETLjIVOST
I
TEGOBE abdominalni pojas, topli
lepezasti tu na abdomen, topla kupka
stopala,
revulzivna
sedea
kupka,
fomentacija 2 puta dnevno, posle koje sledi
zagrevana kompresa.
POJAANA PERISTALTIKA topla i
hladna kompresa na abdomen, fomentacija
na abdomen 2 puta dnevno, posle ega
sledi topla obloga na abdomen, zatiena
plastinim materijalom.
ASTMA refleksa astma ili astma usled
stresa esto je povezana sa proirenim
stomakom
i
iritantnim
lumbarnim
simpatetikim
ganglionom.
Najvanije
paliativne mere su: topla i hladna obloga
na trup, fomentacija na abdomen 2 puta
dnevno sa zagrevanom kompresom izmeu
primena, topla klizma, topla kupka celog
tela, ceo set toninih frikcija, revulzivni tu
nogu.
OPTA
METODA

poboljavanje
nervnog
tonusa,
ublaavanje
opte
izritiranosti, smanjivanje stomane iritacije
i
poboljaavanje
naina
ishrane
odgovarajuim
merama (napomenutim
iznad).
-

videti i poglavlje Dispepsija iznad.

4 STOMAK
UVEAN STOMAK
SIMPTOMI iako osoba jede vie nego
to treba, i dalje je gladna i eli jo da jede,
UZROCI stomak menja svoju veliinu, u
zavisnosti da li neka osoba jede stalno
manje ili vee obroke. Veina ljudi jede
mnogo vie nego to treba.
PRIRODNI LEKOVI
Prvi korak: uzmite trodnevni post sa
sokovima od voa i povra.
Drugi korak: odluite da vie neete
jesti i piti (ne raunajui vodu) nita osim

onog to je veoma hranljivo, poput voa,

povra, oraastih plodova, mahunarki,
dodatka viamina/minerala, nekuvanog ulja
od lanenog semena ili peninih klica.
Jeete u malim zalogajima i sve ete
dobro savakati. Neete priati tokom jela,
jer ete onda pojesti mnogo hrane. Neete
uriti dok jedete.
Zato, nikakva brza, preraena, masna i
eerasta hrana nee proi vaim usnama.
Bez gazirani pia, kafe, duvana i alkohola.
Tako ete oititi um i telo, i svidee vam se
zdava hrana jednostavnih ukusa.
- Trei korak: odluite i stalno ponavljajte
u sebi da ete jesti manje obroke i da ete
usatti sa s tola im zavrite sa jelom. Ovo
je vebanje vae volje. Moete uspeti. I
drugi su supeli u tome.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
UVEAN
STOMAK
I
NjEGOVE
KOMPLIKACIJE
(za
vie
informacija
pogledati poglavlje o hidroterapiji):
ISHRANA aseptina dijeta, izbegavajte
prejedanje, este obroke i hranu koja
izaziva gasove. Drite se jednostavne suve
ishrane kuvanih itarica ili budite na tenoj
dijeti, sa pireom ili kaama sa namazima od
oraastih plodova.
AHLOHIDRIJA
kiseline)

(Manjak

stomane

SIMPTOMI podrigivanje i nadimanje.

UZROCI

stomana
kiselina
je
neophodna za varenje, iako se veina
njenih komponenti kasnije reapsorbuje u
crevima. Stomak postepeno gubi svoju
sposobnost produkovanja hlorovodnine
kiseline (HCl) u dobi od 35 godina. oko 75%
ljudi starijih od 50 godina ne produkuje
dovoljno HCl. A bez nje se hrana koja sadri
proteine ne moe dobro svariti.
Kada stomak ne proizvodi dovoljno HCl,
crevne bakterije
i gljivice (candida
albicans) ulaze u njega i fermentiu hranu
koja sa dri vee koliine ugljenih hidrata
(sok, voe, hleb, i drugo).
Neprekidna slaba produkcija HCl dovodi
do nedostatka vitamina B12, kalcijuma i
proteina. Mogu se pojaviti i nove alergije na
hranu, jer veliki nesvareni fragmenti hrane
prolaze kroz gastro-intestinalni trakt. Moe
doi do naduvenosti stomaka i ak
anemije.
PRIRODNI LEKOVI
na poetku svakog obroka popijte
limunov sok razblaenog u vodi (ili
nerazblaenog).
Uzmiajte engleske gorke biljke pre
svakog jela (uta lincura, Gentiana lutea).
Ove gorke biljke su vekovima pomagale
ljudima sa varenjem.
Uzimajte betain HCl (75-250 mg) 15
minuta pre svakog jela.

Nemojte
uzimati
antacide,
jer
neutraliu stomanu kiselinu i pogoravaju
problem. Pored toga, veina njih sadri
aluminijum i druge tetne sastojke, poput
kalcijum-karbonata koji e uzrokovati
produkciju HCl i vie od normale. Jedinjenja
magnezijuma izazivaju dijareju, a natrijumbikarbonat gasove i nadimanje.
vakanje vake podstie luenje
kiseline i slabi stomak.
Pijenje tenosti za vreme jela
razblauje stomane sokove.
Zbog svoje gorkosti, lincura i
hajduka
trava
poveavaju
luenje
stomanog soka.
Anelika, iirot i benediktabski trn
(blaeni kalj) podstiu luenje stomanog
soka. Isto ini i ananas.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
NEODGOVARAJUU
KOLIINU
HLOROVODONINE KISELINE I NjENE
KOMPLIKACIJE
(za
vie
informacija
pogledati poglavlje o hidroterapiji):
POVEANjE
OPTEG
OTPORA

graduativne tonine hidroterapijske metode

(tonine frikcije) 2 puta dnevno, provoenje
vremena napolju, plivanje.
POVEANjE AKTIVNOSTI STOMANIH
LEZDA hladni lepezasti tu na stomak,
hladni mlazni tu na dorzalni (sredinji) deo
kime, primena hladnog tua ili neke druge
metode
sa
hladnom
vodom.
Topla
abdominalna obloga. Pola sata pre jela
popijte jednu treinu ae hladne vode.
POVEANjE MOTILITETA hladan tu
na stomak 3 sata nakon jela, niska hladna
zadrana klizma 3-4 sata nakon jela i
masaa abdomena.
LOE VARENjE, PROBLEMI SA UI
kada nema hlorovodonine kiseline ne sme
se jesti meso. Aseptina ishrana, bez
masne hrane, moce i ivotinjskih masti. Oni
smanjuju luenje HCl. Ne jedite meso!
Nemojte jesti ni eer i slatkie. Primenite
toplu oblogu na stomak sat vremena nakon
jela.
GUBITAK APETITA kesa sa ledom na
stomak pola sata pre svakog jela, hladna
frikcija pre doruka (i pre veere ako je
neophodno),
niska
hladna
klizma
i
klistiranje debelog creva hladnom vodom
pre doruka.
VIAK HLOROVODONINE KISELINE
SIMPTOMI peckanje u stomaku,
acidoza, mogua goruica i refluks.
UZROCI veina ljudi, naroito starijih,
nema dovoljne koliine HCl u stomaku; dok
pojedini imaju previe.
PRIRODNI LEKOVI
jelo ponite sa malo oraastih
plodova, koje treba dobro da savaete pre
nego to ih progutate. Oni e upiti malo

stomanog soka i dok se to deava, vi onda

nastavite sa svojim jelom.
Jedite zdravu hranu, ali izbegavajte
kiselu (citrusno voe, sire, brusnicu,
ljive).
Uzimajte
kompletan
dodataj
vitamina/minerala.
Stalno jedite manje, hranljive obroke,
kako bi stomak mogao da se prilagodi za
manje luenje HCl. Pobrinite se da unesete
dovoljnu koliinu proteina.

GASTROENTERITIS (Akutni gastritis,

Upala stomaka, Stomani grip)

PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
VIAK HLOROVODONINE KISELINE I
NjEGOVE
KOMPLIKACIJE
(za
vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):

Obino je uzrokovano virusnom (ponekad

i bakterijskom) infekcijom, alergijama,
strsom, hemikalijama ili lekovima. est
uzrok su antibiotici, jer oni slabe organizam
i ine ga ranjivijim prema napadima virusa.

ISHRANA izbegavajte iritirajuu hranu:

senf, biber, sve vrste zaina, sve vrste
mesa,
prevelike
koliine
proteina,
branaste i slatke deserte, i esta jela.

Uzrok mogu biti i: previe alkohola,

trovanje hranom ili bakterijska infekcija.
napad moe zapoeti zbog uzimanja
lekova, poput aspirina ili lekova za artritis.

SIMPTOMI munina, povraanje,

groznica, dijareja, bol u abdomenu, gubitak
apetita i bolovi u miiima. Akutni simptomi
generalno traju samo 24-72 sata.
UZROCI gastroenteritis je upala
gastrointestinalnog trakta, to znai da su
ukljueni stomak i creva.

POVEANjE
OPTEG
OTPORA

Ova bolest je zarazna; zato, budite

graduativne tonine frikcije, 2 puta dnevno. oprezni. esto perite ruke, steriliite odeu,
itd.
ZA IRITACIJU STOMANIH LEZDA I
PREVELIKO IZLUIVANjE revulzivna
PRIRODNI LEKOVI
kompresa 2 puta dnevno sat vremena pre
na poetku oboleloj osobi dajte
jela, sa stalnom zagrevanom kompresom aktivni ugalj: svaka doza treba da bude 4
bez platinog materijala izmeu dve kapsule, 8 tableta ili 1-2 kaiice isitnjenog
primene. Izbegavajte hladan tu na stomak uglja i pomeanog sa aom vode. Ova
i dela kime u ravni sa stomakom, kao i doza treba da se uzima svaki put kad je
dugotrajne hladne kupke. Topli tu ili prisutno povraanje ili dijareja.
fomentacija na stomak ili deo kime u ravni
Neka bude u krevetu i na tenoj
sa stomakom 3-4 puta dnevno. Uronavanje ishrani tokom akutne faze, dok je prisutna
u toplu kupku na 40,5 stepeni tokom 15 munina i povraanje. Tokom dana neka
minuta ili 10-minutna radijantna kupka pola pije po malo vode, vonih sokova i kockice
sata pre veere, posle ega sledi hladna leda, da bi se nadoknadila izgubljena
frikcija. Pijte po malo pola ae tople vode, tenost.
pola sata pre jela.
Kada prestane povraanje i dijareja,
neka jede male koliine neiritirajue hrane,
ZA TOKSEMIJU metode preznojavanja: poput kuvanog pirina, kuvanih krompira,
radijantna kupka, metoda preznojavanja sa kuvanih argarepi, banana ili sosa od
vlanim aravom, topla parna inhalacija, jabuke.
dugotrajna neutralna kupka. Tople kupke
Nemojte da odmah ustaje iz kreveta,
slede kratkotrajne primene hladne vode jer je moda iscrpljen usled povraanja i
(Trljanje vlanim aravom, trljanje hladnim gubitka tenosti.
pekirom,
tuiranje
hladnom
vodom,
Kod male dece i naroito odojadi,
sprejni
tu,
pijenje
vode.
Takoe, pazite na znake dehidratacije: pospanost,
svakodnevna klizma tokom 1-2 sedmice od ubrzano disanje, suva koa i sluzokoa. Ovo
21 stepena Celzijusa, dok voda kod druge je veoma vano.
primene da se zadrava.)
Stavite jednu kaiicu listova maje
metvice u olju vode, neka se kuva 15
FLATULENCIJA STOMAKA I CREVA minuta i onda popijte dok je jo toplo. To e
hladna kompresa na stomak koja se menja veoma ublaiti tegobe digestivnog sistema.
svaka 4 sata, psole koje sledi fomentacija Ako osoba povrati, neka ponovo popije
sa 15-minutnom hladnom klizmom, 2 puta odmah, jer je vea ansa da drugi put nee
dnevno.
povratiti.
Ako tenosti ne mogu da se zadre,
BOLNO VARENjE 15-minutna topla onda primenite nisku klizmu slanom
fomentacija sat vremena pre jela, posle vodom, kako bi se nadoknadila izgubljena
koje sledi zagrevana kompresa, i koja se tenost. Stavite jednu ravnu kaiicu soli u
dri do sledeeg obroka.
pola litra vode, a onda 30-60 ml tog
rastvora ubacite u rektum (uz pomo
IRITACIJA STOMAKA UZ POVRAANjE manje gumene cevice). Nekoliko minuta
NAKON JELA topla i hladna kompresa na neka dri butine pribijenim jednu uz drugu.
stomak ili topla i hladna obloga na trup, Radite tako na svakih 1-2 sata, dok ne
pola sata pre jela, tokom 2 sata.
doe do poboljanja i dok ne bude mogao
da uzima tenosti preko usta.
KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
hladni tu na stomak, tuiranje hladnom
IZBEGAVATI
vodom i bilo kakve vrste dugotrajne kupke.
nemojte piti nezdrava pia (kole, crni
aj, koafu, alkohol), jer oni iritiraju stomak i

pogoravaju simptome. Kofein izaziva

upalu stomaka.
Nemojte jesti preraenu i masnu
hranu, mlene proizvode, hranu sa mnogo
ugljenih hidrata, kao i sve iritante: so,
biber, jake zaine i veoma kiselu hranu.
Nemojte puiti ili biti blizu puaa.
Vidite koja hrana vam kodi i
nemojte je jesti vie.
Proitati
i
poglavlje
Hronini
gastritis ispod.
LEKOVITO BILjE - evo biljne formule dr
Kristofera: pomeajte po 30 mg lanenog
semena, bresta i konopljue, i jednu drku
sladia. Kuvajte 20 minuta u litru vode,
iscedite, dodajte pola litra jabukovog
sireta i zasladite. Kada se ohladi, stavite u
flau i drite na hladnom mestu. Uzimajte
po jednu kaiicu 2-3 puta dnevno.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
ODMOR ako je neophodno, nemojte
jesti, ve hranu i vodu ubacujte preko
klizme nekoliko dana.
ZA LOKALNU UPALU 15-minutna
fomentacija na stomak i creva svaka 2
sata, a izmeu primena zagrevana
kompresa na 16 stepeni, koja se menja
svakih pola sata. Topla kupka stopala i
topla obloga za noge.
POVRAANjE kesa sa ledom na
epigatsrum, topla i hladna kompresa na
stomak, topla i hladna obloga na trup, led
na deo kime u ravni sa stomakom.
BOL revulzivna kompresa na oboleli
deo 10 minuta svakih sat vremena, a
zagrevana kompresa izmeu primena.
GROZNICA 20-minutna metoda sa
toplim ebetom, posle koje sledi primena
hladne
obloge.
Dugotrajna
neutralna
kupka, metoda rashlaivanja vlanim
aravom, posle koje sledi fomentacija na
stomak.
KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
hladne kupke celog tela i generalni hladni
tu.
HRONINI GASTRITIS
SIMPTOMI za razliku od akutnog koji
obino traje samo 24-72 sata, simptomi
hroninog gastritisa mogu da traju dui
vremenski period.
UZROCI ovo oboljenje je obino znak
nekog poremeaja, poput ira u stomaku ili
dvanaestopalanom crevu, anemije usled
nedostatka gvoa, ili neke druge bolesti
stomaka. Moe takoe imati veze i sa
stomanom kiselinom ili nedostatkom
viamina B12, kao i invazijom bakterija na
stomak.
PRIRODNI LEKOVI

prestanite sa konzumiranjem duvana

i alkohola. Proverite koja vrsta leka vam
stvara problem.
Sledee bilje je korisno: aj od
nevena i sok od aloje lee stomane
zidove.
Kamilica,
umbir
i
kurkuma
ublaavaju upalu.
Beli slez i brest gode stomaku.
Proitajte poglavlje Gastroenteritis.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
IZBEGAVATI senf, biber, sire, jake
kiseline (ukljuujui i kiselo voe), eer,
prezervativi, sir, alkoholni napici, aj, kafa,
sve nesvarljive i iritirajue supstance,
povre koje nije svee, turija, konditorski
proizvodi i brzo jedenje.
FIZIOLOKI ODMOR nemojte jesti
ribu, ivinu, divlja i bilo koju vrstu mesa,
inale
e
doi
do
luenja
HCl
(hlorovodonine kiseline) koja e se dugo
zadrati u stomaku. Povre koje nije svee,
prena hrana, mast (osim u prirodnom
emulzifikovanom stanju), obimni obroci,
aj, kafa, vino i sve vrste alkohola, ne treba
konzumirati.
ZA LOKALNU KONGESTIJU 15minutna fomentacija na stomak 3 puta
dnevno sa zagrevanom kompresom izmeu
primena, topla obloga za noge posle koje
sledi zagrevana kompresa, revulzivni tu za
noge, topla kupku nogu posle koje sledi
hladna frikcija nogu. Tokom akutnih faza ne
treba jesti i treba se odmarati u krevetu.
JUTARNjE
POVRAANjE
SLUZI

nemojte veerati, fomentacija na stomak

uvee,
posle
koje
sledi
zagrevana
kompresa tokom noi.
POVRAANjE NAKON JELA topla i
hladna kompresa na stomak ili topla obloga
na trup pola sata pre jela, tokom 2 sata.
Jedite suvu hranu u malim koliinama i
odmarajte u krevetu nakon jela: drite led
na kimu posle jela.
GASNE ERUKTACIJE suva dijeta dobro
skuvanih
itarica,
hladna
kompresa,
zagrevana kompresa na stomak 21
stepena, koja se menja svaka 4 sata, 30minutna masaa 2 sata nakon jela, ako ne
bude kontraindikacija usled lokalne iritacije
i osetljivosti. Pola sata pre jela popijte pola
litra tople vode. izbegavajte da jedete
povre, i povre i voe za isti obrok.
ABDOMINALNI GASOVI zagrevana
abdominalna kompresa 16 stepeni, koja se
menja svaka 4 sata, klistiranje debelog
creva 2-3 puta sedmino 21 stepena.
ZATVOR svakodnevna graduativna
hladna klizma 21 stepena, masaa
abdomena, topla abdominalna obloga,
hladan lepezasti tu na abdomen u trajanju
od 20 sekundihladna trljajua sedea
kupka.

KONGESTIJA JETRE fomentacija preko

jetre 2 puta dnevno i stalna zagrevana
kompresa izmeu primena.

izmeu
25
i
40
godina.
ir
na
dvanaestopalanom crevu je 10 puta
uestaliji od ira na elucu.

IZNURENOST odmor u krevetu, blage i

lagane graduativne tonine frikcije, kesa sa
ledom na stomak pola sata pre jela.

ak 15% Amerikanaca ima peptini ir,

ali samo se polovina dijagnostikuje. Neki to
ne otkriju dok ne ponu da povraaju krv.
Najvie ih ima tokom prolea i jeseni, i
moe da se nasledi proodina sklonost ka
njima.

BOL U STOMAKU revulzivna kompresa

na stomak i creva (ako je neophodno
ponavlja se vie puta dnevno). izbegavati
citrusno voe, vruu i hladnu hranu, i
slatkie, ako uzrokuju bol.
videti
iznad.

poglavljea

Gastroenteritis

PEPTINI
IR
(ir
na
elucu,
Stomani
ir,
ir
na
dvanaestoplaanom crevu)
SIMPTOMI hronino peckanje ili
nagrizajui bol u stomaku esto poinje 4560 minuta nakon zavrenog jela ili uvee.
Do olakanja dolazi ako se popije velika
aa vode ili se pojede neto. Isti uinak
ima povraanje ili gutanje neeg to je
alkalne prirode. Bol ponekad moe
probuditi oveka u jedan ili dva ujutru.
est simptom ira jeste bol odmah ispod
grudne kosti, koji se ponekad proiri na
lea. Za bol se neretko misli da je goruica
ili prazan stomak.
Ostali simptomi mogu biti: glavobolja,
oseaj guenja, bol u donjem delu lea,
svrab i moguno povraanje.
UZROCI stomani irevi su peprini
irevi (ulcer, ulkus) koji se nalaze u
stomaku, a ir na dvanaestoplaanom crevu
nalazi se u gornjem delu tankog creva.
Ipak, uzroci i nain leenja su u sutini isti.
Uzrok moe biti nezdrava hrana ili
previe hrane, kao i prevterano nerviranje
ili mentalni stres.
Zidovi stomaka izluuju jaku kiselinu u
stomak (hlorovodoninu kiselinu ili HCl),
koja je potrebna za varenje proteina. I
zidovi eluca su sainjeni od proteina, ali
na njih kiselina u normalnim uslovima ne
deluje. Meutim, kada postoje problemi kod
ljudi ili u hrani, nevolje poinju.
Postoje dva problema u ovom sluaju:
kada se lui previe HCl ili kada se ne lui
sluz koja titi zidove eluca.
Ovi irevi mogu da se pojavu u jednjaku,
ali ih uglavnom ima u stomaku ili tankom
crevu.
Stomani ir se javlja 2,5 puta vie kod
mukaraca nego kod ena, najee kod
osoba starih izmeu 40 i 55 godina.
ir
na
dvanaestopalanom
crevu
obuhavata prvih 2,75 metara tankog creva
i nastaje usled vika HCl u stomaku. etiri
puta se ee javlja kod mukaraca nego
kod ena, i to najee kod ljudi starih

Mnogi faktori utiu na luenje stomane

kiseline. Stres i zabrinutost pojaavaju
luenje. Isti uinak imaju aspirin, steroidi,
atiinflamatorni lekovi i puenje.
Kada vas boli stomak, popijte limunov
sok. Ako se bol pogora, to znai da imate
viak kiseline u stomaku.
Hipoglikemiari su skloni da proizvode
viak kiseline i time pod veim rizikom od
peprinog ira.
Ako povraate krv ili ima krvi u stolici, to
znai da ir krvari. Postoji opasnost da
iskrvarite na smrt zato odmah idite u
bolnicu.
Da li je bol u vaem stomaku uzorkovan
irom? Evo kako to moete otkriti: Kada vas
zaboli, popijte jednu kaiicu jabukovog
sireta ili limunovog soka. Ako bol nestane,
to znai da imate manjak HCl, a ako se
pogora, znai da imate viak HCl.
PRIRODNI LEKOVI
LEENjE - za brzo ublaavanje bola
popijte veliku au vode. Ona e rastvoriti
stomane kiseline i isprati ih.
ISHRANA
jedite vie manjih obroka.
Krompir je od velike koristi. Godi
stomaku i daje alkalnu reakciju.
Vitamin U deluje protiv ira, naroito
peptinih. Najvie ga ima u soku od sirovog
kupusa i lucerki. Kuvanjem se gubi njegovo
dejstvo, dok uvenuo kupus sadri manje
ovog vitamina. Popijte sve sok od sirovog
kupusa odmah nakon to ga iscedite. Pijte
pola litra dnevno. moe se dodati sok od
argarepe radi ukusa.
Jedite to vie tamnozelenog
lisnatog povra. Ako su simptomi ozbiljniji,
jedite meku hranu (krompir, bundeva,
banana, jam, itd.). Ako ir krvari, dodajte
malo semena bokvice u hranu.
Od koristi su dobro skuvani beli
pirina i proso.
Vlakna due zadravaju hranu u
stomaku i smanjuju rizik od ira na
dvanaestoplaanom crevu.
Ranijih godina ze leenje su se
preporuivali
esti
obroci,
mleko
i
siromana
ishrana.
Meutim,
ovakav
postupak je odbaen:
Sada se zna da kalcijum iz mleka
stimulie luenje kiseline, a ne suprotno,
kako se pre mislilo. (Mleko u poetku
neutralie HCl, ali kalcijum pokree gastrin,
koji podstie zidove eluca da lue vee
koliine HCl.) Pored toga, danas je poznato
da konzumiranje mleka i kremastog sira

moe izazvati miokardijalni infarkt (srane

napade). Izgleda da problem predstavlja
mlena mast u takvoj siromanoj ishrani.
Taj nain ishrane je odbaen, jer niti
ublaava bol, niti ubrzava izleenje. Jedite
onu hranu koja godi vaem elucu.
Indijski lekari koriste istinjene suve
banane za leenje ira. I svee banane su
dobre.
Uzimajte vitamin A (2000 IJ), cink (15
mg) i bakar (1 mg). Aminokiselina glutamin
(500 mg) je glavni izvor energije za elije
zida euca i tankog creva.
IZBEGAVATI
izbegavajte sve situacije koje dovode
do
napetosti,
stresa,
razdraljivosti,
nerviranja, besa ili straha. Potreban je
potpun odmor i relaksacija od problema i
briga.
Nemojte konzumirati prenu hranu,
aj, kofein, so, okoladu, ivotinjske masti,
jake zaine, gazirana pia, kravlje mleko i
duvan (ako budete puili, nemojte misliti da
e doi do potpunog izleenja ira).
Nemojte boraviti zajedno sa puaima.
So iritira eludac i creva. Veliki unos
soli pogorava ir na elucu (ali ne i na
crevu).
Hrana sa mnogo eera poveava
luenje HCl, kao i beli hleb. Ljudi koji imaju
ir obino jedu vie eera, dok taj eer
stvara vee koliine HCl.
Nemojte jesti izmeu obroka, jer se
tako usporava pranjenje stomaka i time
poveava produkacija HCl.
Nemojte
uzimati
antacide
i
ublaivae bolova, poput aspirina, jer oni
pogoravaju problem. Kalcijum-karbonat iz
antacida
udvostruuje
proizvedeneu
koliinu HCl, dok veina antacida sadri i
aluminijum, koji izaziva Alchajmerovu
bolest. Aspirin izaziva krvarenje u stomaku!
Nemojte koristiti lekove.
Izlaganje alergijama moe uzrokovati
krvarenje u stomaku.
OSTALO
dobro i polako vaite hranu.
Fizika aktivnost neutralie stres.
Svakog dana vebajte.
Svakog dana creva treba da se
prazne, ili primenite klizme.
Protiv bola primenite kesu sa ledom
na stomak, odmah iznad pupka. Ili,
primenite led na kimu, izmeu lenih
lopatica.
Nemojte
vakati
vake.
Proces
varenja poinje vakanjem. Ono pokree
luenje enzima u gastrointestinalnom
traktu. Ako nema hrane u elucu koju
enzimi treba da vare, nastaju nevolje.
LEKOVITO BILjE
pojedini
bioflavanoidi
(kvercetin,
katehin i apigenin) spreavaju razvoj
bakterije (Helicobacter pylort) koja izaziva
ir. Kamilica sadri ove bioflavanoide.
Sladi se vekovima koristi za
ublaavanje upale i povrede delova
intestinalnog trakta. Poveava koliinu
mucina i bori se protiv gore spomenute
bakterije. Najbolje je uzimati ga u DGL
formi (deglizirani sladi), koji nee poveati
krvni pritisak ili izazvati zadravanje vode.

uzmite 1-2 tablete za vakanje 1-2 sata pre

spavanja. Odlian je i koren belog sleza.
I kantarion i crni slez umiruju stomak
i ublauju iritaciju creva.
Od koristi su i: borovnica, lan, maja
metvica, ljuti, movarna trava i smirna.
Aloja ubrzava izleenje.
Hmelj, kapica i odoljen pomau vam
da zaspite.
Proitajte poglavlje Goruica, koja
ima veoma sline simptome.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
ISHRANA odmaranje u krevetu,
rektalno ishranjivanje 2 sedmice ako je
neophodno, koje se ponavlja nakon
nekoliko
dana
ako
bude
potrebno;
siromana aseprina tena ishrana, bez
vrste hrane, zaina i mesa.
OPTA NEGA revulzivna kompresa 3
puta dnevno sa zagrevanom kompresom
izmeu primena, topla fomentacija ili topli
tu na kimu.
BOL revulzivna kompresa, fomentacija
na stomak, primena toplote na kimu,
mwtoda sa toplim ebetom za kukove i
noge.
POVRAANjE
destilovana voda.

ledene

pilule,

KRVARENjE odmaranje u krevetu, kesa

sa ledom na stomak, topla obloga na
kukove i noge, hrana i pie samo preko
klizmi se unosi.
*PROVERA STOMANE KISELINE da
li imate viak ili manjak HCl? Ima te bol u
stomaku, ali ne znate da li je uzrok premalo
ili previe kiseline u njemu?
1 - Kada vas boli stomak, popijte kaiicu
limunovog soka. Ako se bol pogora, to
znai da imate viak kiseline u stomaku.
Ako bol nestane, to znai da imate manjak
HCl, a ako se pogora, znai da imate viak
HCl.
2 Da li udite za kiselastom hranom,
poput citrusa? Da li volite sok od
grejpfruta? Ako volite i ako godi vaem
elucu, onda imate manjak kiseline, a ako
vam ne godi, onda imate viak. Ako se
nita ne desi, onda je sve u redu.
*TONIK ZA ELUDAC evo nekoliko
biljnih formula u vidu tonika za stomak:
- pomeajte 3 g pelena, 2 g pitome nane,
1 g alfije iz bate. Kuvajte u olji kipue
vode, iscedite, ohladite i uzimajte po jednu
kaiicu u vodi pola sata pre jela.
- pomeajte kaiice kiice, kaiice
gorke deteline (gorice) i kaiice bobica
kleke. Napravite infuziju u pola litra vode i
uzimajte po jednu kaiicu u vodi pola sata
pre jela.
- Poterova formula tonika za stomak,
poznatog herbaliste: pomeajte po jedan
deo gorke deteline, kiice, dubaca i

blaenog kalja. Napravite infuziju od po

jedne kaiice ovog bilja u olji kipue
vode, i uzimajte po 1-2 kaiice izmeu
obroka.
-

videti i potpoglavlje Tonine biljke.

5 PANKREAS
PANKREATITIS
SIMPTOMI Akutni sluajevi: Iznenadni
napad jakog peckanja ili probadajueg bola
u gornjem delu abdomena, uz potencijalnu
muninu i povraanje. Bol moe da se
proiri na lea. Pogorava se kretanjem.
Hrana, alkohol i povraanje mogu da
uveaju bol.
Hronini sluajevi: bol je blai i ne
napada iznenada. Prisutan je viak gasova,
bol u miiima i groznica. Poto neprekidna
upala moe da izazove fibrozu organa,
mogue je da pankreas bude trajno
oteen. Ovo hronino stanje dovodi do
ireverzibilnih promena u unoj kesi.
U ostale simptome spadaju: nadimanje i
ote+icanje
abdomena,
hipertenzija,
preznojavanje i abnormalna masna stolica.
Moe se javiti dijabetes, digestivni
problemi i rak, kao i zakazivanje sluha,
bubrega i respiratornih funkcija.
UZROCI pankreatitis je zapaljenje
pankreasa. Normalne elije zamenjuju
oiljno tkivo i nagomialni kalcijum. esto
dovodi do blaeg dijabetesa.
Najei uzroci su: alkohol, virusna
infekcija i oboljenje unih kanala ili une
kese. Ishrana bogata mastima i mesom
polae dobre temelje za ovu bolest. U
ostale
uzroke
spadaju:
hirurke
intervencije, dijagnostike procedure i velik
broj raznih vrsta lekova. Isti uinak imaju
oralna kontraceptivna sredstva, steroidi,
estrogen i ACTH.
Na ovaj spisak treba dodati povredu
abdomena, gojaznost, nezdravu hranu i
elektrini ok.
Odreene bolesti ga mogu izazvati:
hepatitis, zauke i moguno anoreksija.
Pankreas lui dva vana hormona: insulin
i glukagon, koji reguliu nivo eera u krvi i
pomau u varenju. Posledica pankreatitisa
jeste netolerancija na glukozu i dijabetes.
Uz samo malo nege, akutni simptomi e
nestati. Ipak. Neki e nastaviti da imaju
hronine simptome mesecima ili godinama.
To se zove hronini povratni pankreatitis.
Vano je da se po svaku cenu izbegne
ovo hronino stanje, ili, ako je poelo,
pokuajte da ga se otarasite to je vie
mogue.

Pankreatitis moe dovesti do raka

pankreasa, koji je etvrti vodei rak ubica u
Americi.
PRIRODNI LEKOVI
budite na postu i pijte samo vodu
dok ne prou akutni simptomi. Hrana u
stomaku tera pankreas da radi, a to je
neto to vam najmawe treba u ovom
trenutku.
Primenjujte klizme sa brestom.
Isecite koru bresta na veoma male parie i
punu aku stavite u 4 litra vode. kuvajte 115 minuta, uz stalno meanje. Zatim
pokrite i ostavite na pola sata. Iscedite i
koristite dok je jo toplo. Pijte i primenjujte
klizme.
Stavite punu kaiicu lobelije u olju
kipue vode i neka se kuva pola sata. Jednu
kaiku ovog aja od lobelije dodajte u aj
od bresta, i pijte po olju pola sata pre
obroka i jednu pred spavanje. Tako se
oputa i proiava digestivni trakt.
U sluaju veoma ozbiljne akutne
krize, primenjujte este fomentacije sa
toplom parom na abdomen. Uzimajte ugalj
interno i primenjujte u vidu kane obloge
na oboleli deo. Osoba mora biti na strogom
reimu ishrane i pia.
LEKOVITO BILjE
sledee
bilje
podstie
protok
pankreasnog soka, potrebnog za varenje:
kopriva (infuzija sveeg soka), drvo papaje
(infuzija listova) i blaeni kalj (infuzija ili
dekokt listova).
Ehinaceja, koren lincure, ljuti,
bobice kleke jaaju pankreas. Ljuti i
ehinaceju nemojte koristiti due od jedne
sedmice.
Koren sladia pomae funkcionisanju
svih lezda.
Crvena detelina, koren ika i
sikavica (gujina trava) pomau jetri, koja
dalje pomae pankreasu.
IZBEGAVATI
nemojte se prejedati, jer tako
optereujete pankreas.
Nakon zavrene akutne faze i posta,
budite na hrani sa malo kalorija i malo
masti. Kod hroninog pankreatitisa, ovaj
organ vie ne produkuje lipazu kako treba,
a bez nje masti se ne mogu dobro svariti.
Zato, do kraja ivota budite na hrani sa
malo masti.
Budite na hrani sa malo eera, jer
rafinisani
ugljeni
hidrati
izazivaju
pankreatitis.
Recite zbogom svim alkoholnim
piima i kofeinu.
Puenje teti pankreasu i moe
direktno izazvati pankreatitis. uvajte se
pasivnog puenja.
Nemojte
jesti
meso.
Jedite
mahunarke i oraaste plodove.
OSTALO
ne postoji lek koji moe da rei ovaj
problem. Zapravo, moda su ga lekovi i
izazvali. Ako nastavite da ih uzimate,
problem se moe samo pogorati.
Mada vam moda budu preporuili
potpunu pankreatomiju (hirurko uklanjanje
pankreasa),
probajte
da
izbegnete

operaciju ako je moguno. Tako ete

verovatno samo pogorati situaciju.
Pogledati i pgolavlja Pankreas i
ishrana jetre (ispod).
7 JETRA
*ISHRANA JETRE skoro da nema
vanijeg organa od jetre. Ne samo da je
najvei organ u telu, ve i ima najvei broj
razliitih funkcija od svih organa. Samo je
Bog mogao stvoriti takvu jetru. Ta relativno
mala struktura (teka je svega 2 kg) radi
doslovno hiljadu stvari, koje su veoma
komplikovane i podrazumevaju sloene
hemijske reakcije. Jetra je stvarno jedan
poseban dar od Boga.
PRIRODNI LEKOVI postoji est
osnovnih stvari koje tete jetri:
1 prejedanje. Ovo je odlian nain da
otetite jetru. Jednostavno, jedite ta
hoete i ubrzo ete je upropastiti.
2 nezdrava hrana i pia. Evo nekoliko
stvari koje vaa jetra ne podnosi: rafinisani
proizvodi od belog brana, preraena
hrana, brza hrana, proizvodi sa beim
eerom, imitacijska hrana, i ips. A ta
je to imitacijska hrana? re je o hrani koja
lii na normalnu zdravu hranu, ali je liena
vitamina, minerala, enzima i svega to ima
neku hranljivu vrednost. Beli ugljeni hidrati,
eer, masti, proteini, sintetike boje, mirisi
i arome, svi su tu da prue lani ukus prave
hrane.
3 hrana sa malo proteina, a mnogo
ugljenih-hidrata i masti. Jo gore je ako
sadri mnogo zasiene ili hidrogenizovane
masti. Sve vrste okoladica iz prodavnica to
sadre. Prena hrana moe da bude
avolski dobra, ali ona ini stvar samo jo
gorom.
4 specijalni otrovi, poput alkohola,
duvana, kofeina, teobromina i tekih drogi.
5 lekovi, bilo oni koji se uzimaju sa ili
oni bez recepta. Radi se o pravim vetijim
napicima, iji ete fiziki horor iskusiti tek
nakon to ih probate. Skoro bez izuzetka,
sve vrste lekova su otrovi. Jetra mora da
radi prekovremeno da bi se otarasila tih
opasnih hemikalija. Pojedine supstance
koje se nazivaju drogama (lekovima) nisu
stvarno takve, kao to je ugalj, ve su to
prirodne supstance koje pomau vaem
telu. Tano je da postoji odreeno otrovno
bilje, meutim, ono (poput biljke naprstak
ili pustikara) ve postoji na policama
apoteka. Ostalo lekovito bilje, kojeg ima po
umama i livadama, slui za leenje
naroda.
6 konzumiranje ili udisanje insekticida,
prezervativa i drugih kumulativnih otrova.
Pojedini otrovi direktno tete jetri (alkohol,
kofein, oralna kontraceptivna sredstva,
itd.), dok drugi tete organima koji u
neemu potpomau jetru (pamkreas,
bubrezi, itd.).
Evo nekoliko saveta za ishranu:
obavezno jedite hranu koja sadri
dosta kalijuma: pirina, banane, crni
eerni sirup, penine mekinje, bademi,
semenje, kelp i dulse, pivski kvasac, ljive i
suvo groe.

Pijte dosta vode, i to samo istu ako

je moguno. pijte po malo svakog sata.
Jedite to vie sirove hrane.
Pijte svee sokove od povra,
naroito od argarepe i cvekle. Jedite samo
sirove oraaste plodove i semenje. Moraju
biti svei, a ne ustajali!
Koristite samo hladno ceena biljna
ulja (od lanenog semena i peninih
mekinja; ne dodaju se tokom kuvanja, ve
se kroiste sirova). Nijedno drugo ulje
nemojte koristiti, kao ni mast (margarin,
maslac, puter, ivotinjska mast).
Vitamin K (140 mcg), jer pomae u
spreavanju ciroze jetre. Vitamin A je titi
(u obliku karotena kao sve sok od
argarepe i lisnatog povra). Cink (30 mg)
gradi otpor protiv mnogih oboljenja jetre.
Limun i jetra se vole. On joj je jedan
od najboljih prijatelja kog ima.
Koenzim Q10 pomae u dopremanju
kiseonika do jetre.
Lecitin
spreava
nagomilavanje
masti u jetri.
Kada uzimate dodatke, ili ih dobro
savakajte ili progutajte sa asom vode.
Maslaak je odlina hrana za jetru.
Sok od cvekle je lagano proiava, dok
svee jabuke stimuliu njen rad. Celer je
isto dobar za jetru. Koren i listovi vodopije
stimuliu jetru, dok koren pargle stimulie
i nju i bubrege. Jelo od ljiva pre doruka
isti jetru. Japanci koriste aktivni sastojak
sladia (glicirizin) za spreavanje povreda
koje se hemikalijama nanose elijama jetre.
umbir sadri osam jedinjenja koje tite
jetru, isto ini i kurkuma. aj od ruzmarina
stimulie oslabljenu jetru.
Koristite rusu i silimarin (ekstrakt
sikavice ili guijne trave) svakog dana, kao
biste odravali dobro funkcionisanje jetre.
Rusu ne smeju da koriste trudnice.
IZBEGAVATI
nemojte konzumirati nikotin, alkohol,
kofein, ribu, ivinu, meso, so, gazirana pia,
hranu sa eerom, aj i prenu hranu.
Izbegavajte
hranu
koja
izaziva
zatvor. Kada je debelo crevo zakreno,
toksini se reapsorbuju i jetra mora da se
bori sa njima. Redovno pranjenje creva je
od vitalnog znaaja za jetru!
Nemojte unositi previe vitamina A.
Iz istog razloga nemojte jesti ribu ee od
2 puta sedmino. Nemojte jesti ulje iz jetre
bakalara. Svako ko uzima preko 50000 IJ
vitamina A due od godinu dana treba ili da
smanji koliinu ili da pree na prirodni
beta-karoten, koji je bezbedan.
Nemojte piti mleko, niti jesti pecivo,
stimulante, beli pirina, biber, prenu i
masnu hranu, sir i rafinisanu i preraenu
hranu.
Nikad nemojte jesti sirovu ili
nedovoljno skuvanu ribu, meso ili ivinu, jer
tako mnogo rizikujete da vas zahvati neka
infekcija. jednje mesa je glavni izvor
bakterija,
virusa,
parazita
i
raznih
malignosti.
Ne uzimajte lekove ako elite da vam
budue godine lepo prolaze. Nemojte
uzimati dodatke gvoa.
OSTALO

pored brige o jetri, pazite i na svoje

bubrege. Loe funkcionisanje bubrega
dovodi do oteenja jetre. Pijte vodu! videti
poglavlje Oboljenja bubrega.
Nemojte koristiti jake laksative, ali
creva odravajte istim.
Pazite na svoju jetru, pa e vam se to
isplatiti u godinama koje dolaze. Svi lekari
prirodne medicine znaju da ako jetra dobro
radi da se ovek moe izleiti od raka. Ali,
ako je jetra previe oteena, moda ne
bude uspeha u izleenju.
Videti i poglavlje ienje jetre.
HEPATITIS
SIMPTOMI

slabost,
munina,
glavobolja, povraanje, groznica, bolovi u
miiima, gubitak apetita, pospanost, urin
tamne boje, ukoenost i bol u zglobovima,
neprijatnost u predelu abdomena, dijareja,
zatvor, stolica svetle boje i esto utica
(ukasta boja koe, koja se prvo primeuje
u oima i sluzokoama). Moe se javiti
koni osip i svrab, uzrokovanih vikom
une soli pod koom.
UZROCI hepatitis je zapaljenje jetre.
Uzroci mogu biti: virus, bakterija ili neka
toksina
supstanca.
Ipak,
u
veini
sluajeva, virus je uzronik. Zapravo,
postoji nekoliko vrsta hepatitisa:
Hepatitis A (infektivni hepatitis,
HVA) prenosi se pute zagaene vode,
mleka ili hrane. period inkubacije traje 1545 dana. Zaraznost je najvea pred
poetak izbijanja bolesti,; tako da ljudi koji
rade sa hranom mogu da je prenesu.
Hepatitis A je zarazan 1-2 sedmice pre
nego to se ispolji. Lako se prenosi
dodirom, hranom, oreko odee, posteljine,
itd. mogu ga preneti i ivotinje. Jednje
ostriga je dobar nain da dobijete ovu
bolest, ak iako voda iz koje su uzete
zadovoljava
sve
dravne
standarde.
Oporavak obino traje 4 sedmice. Manje su
anse za pojavom hroninih sluajeva.

Hepatitis E takoe postoji, ali je od

manjeg znaaja za Severnu Ameriku.
Hepatitisa E ima svuda u svetu; u
epidemijskim razmerama ga ima u Indiji,
Meksiku, Africi i Aziji. Uglavnom se dobija
od vode kontaminirane usled kanalzicionih
voda. Takva voda treba da se kuva pre
konzumiranja.
Toksini hepatitis gore navedene vrste
su prevashodno virusnog porekla, dok ovu
vrstu izazivaju toksine supstance. Stepen
izlaganja jetre otrovnim hemikalijama,
dimu, drogama i drugom, odreuje koliinu
tete nanete tom organu. Otrov se moe
upiti preko koe.
Generalno, svake godine u Americi prijavi
se 40000-70000 novih sluajeva razliitih
vrsta hepatitisa. Strunjaci pak kau da
verovatno ima 10 puta vie obolelih, jer je
veina neprijavljeno. Od hepatitisa najvie
oboljevaju mladi, naroito tinejderke.
Broj sluajeva hepatitisa A se smanjuje,
dok se od hepatitisa B naglo poveava. On
je etvrto po redu od 30 vodeih infektivnih
oboljenja.
U Kini svakog trenutka 10% populacije
boluje od hepatitisa, odnosno, 100 miliona
novih sluajeva svake godine. Stopa raka
jetre je kod njih veoma velika, to je i
oekivano.
Zapamtite: homoseksualci esto rade u
restoranima, iako je kod njih veoma visoka
stopahepatitisa B i C, koji sedmicama ili
mesecima ne ispoljavaju simptome. Toko
tog vremena homoseksualci mogu, i to
rade, da prenesu infekciju na svoje
muterije kojima daju hranu. Neka vam ovo
bude razlog da razmislite sledei put kad
pomislite da naruite neto u restoranu ili
kafiu.

PRIRODNI LEKOVI
pacijetu pruite negu koja vai za sva
infektivna
oboljenja.
Samo
nemojte
Hepatitis B (serumni hepatitis, HVB) zaboraviti da je hepatitis veoma zarazna
ima ga svuda u svetu i prenosi se isto kao bolest.
sida kontaktom sa inficiranom krvi
Primenjujte
15-minutne
tople
(kontaminirane igle, pricevi, transfuzija fomentacije na predeo jetre, posle ega
krvi) i seksualnim kontaktom. Prijavljeno je sledi kvaenje hladnom vodom i tuiranje.
est sluajeva bolesti usled kontaminiranih Radite tako 4 puta dnevno. Veina
igala za akupunkturu. Oko 5% Amerikanaca sluajeva hepatitisa se lei odmorom i
i 85% homoseksualaca pati od ove bolesti. stalnom negom.
Hepatitis B je veoma opasna bolest. Period
Treba da se odmara i lrevetu dok ne
inkubacije traje 28-160 dana (2-6 meseci). proe akutna faza; takoe, treba da bude
Tokom tog perioda moe se prenositi na na tenoj dijeti, posle koje sledi lagana
druge osobe. Sve je vei broj sluajeva ishrana. esto pacijent nema apetiti i ne
kojipate od hroninog aktivnog hepatitisa. eli da jede, iako bi trebalo. Svako jutro
Koji moe dovesti do ciroze jetre i smrti. neka pije au vode sa limunovim sokom.
Hepatitis B je deveti vodei ubica u Sokovi od voa. Svaki drugi dan aa soka
Americi.
od argarepe, cvekle, krastavca.
Nemojte konzumirati eer, mast,
Hepatitis C (HVC) isto kao hepatitis B alkohol i duvan.
i sida, moe biti potrebno 6 meseci da se
Vitamin B12 (1000 mcg) i vitamin C
pojave simptomi; za sve to vreme (2000 mg ili vie, zbog creva) su vani, ako
prenosivo je na druge. Oko 20-40% svih i vitamin A (5000 IJ) i B grupa.
sluajeva hepatitisa pripada ovoj vrsti. On
Klinike studije su pokazale da dve
ini 90-95% svih sluajeva hepatitisa aminokiseline L-cistein i L-metionin (po
nastalih usled transfuzije krvi. Oko 85% 5000 mg dva puta dnevno), nezasiene
infekcija dovodi do hroninog oboljenja masne kisleine (2 kaiice ulja od lanenog
jetre.

semena) i holin (1-3 g) ubrzavaju proces

oporavka od hepatitisa.
Uzimajte ekstrakt semena grejpfruta
(10 kapi u soku 3 puta dnevno tokom
mesec dana).
Dr Robert Katkart kae da je hepatitis
bolest koja se najlake lei askorbinskom
kiselinom (vitamin C). On daje veoma
velike doze (40-100 g) intravenozno; do
velikog poboljanja dolazi za 2-4 dana.
Pijte dosta vode (po mogustvu
destilovane) i kupajte se esto.
Sve ili kuvan beli luk, ili u
kapsulama.
Pazite se zatvora; i nakon svakog
pranjenja creva operite ruke. Ve-ce olja
takoe treba svaki put da se opere nakon
upotrebe.
Ne sme da sprema hranu za druge,
dok njegov pribor za jelo treba posle
svakog
obroka
sterilisati.
Njegova
posteljina i odea treba da se peru
odvojeno.
Ne uzimajte lekove koji previe
iritiraju jetru: trankvilizatori (lekovi za
umirenje), aspirin, odreeni tetraciklini,
antidepresivi
i
antibiotici.
Tilenol
(acetaminofen) i dodaci gvoa su veoma
toksini za jetru.
Jedenje mesa i ribe, naroito ako nisu
dobro skuvani, moe da izazove bakterijsku
ili virusnu infekciju.
Fizika aktivnost treba da bude
ograniena
nekoliko
meseci
nakon
oporavka. Izbegavajte naporne sportove.
LEKOVITO BILjE
kantarion (300 mg kapsula 2 puta
dnevno) i itake (1500-2000 mg 2 puta
dnevno uz obroke) pomau jetri u ovom
sluaju.
Za odlian tonik za jetru, pomeajte
jednake
delove
mahonije,
pipiseve,
maslaka, seme komoraa i blaenog kalja
(benediktanskog trna). Uzimajte 3 polje
dnevno.
imirika (utika) je jedan od
najblaih i najboljih tonika za jetru.uzimajte
10-30 kapi tinkture dnevno.
Sikavica
(gujina
trava)
sadri
silimarin koji stimulie stvaranje proteina u
jetri
od
aminokiselina,
to
pomae
regeneraciji jetre. Uzimajte 150 mg tableta
ili kapsual ekstrakta 3-4 puta dnevno; ili
15-30 kapi tinkture u vodi 2 puta dnevno
tokom 2 sedmice. Vano je da ovo uzimate!
Stavite jednu kaiicu osuenog
matinjaka u olju kipue vode, kuvajte 15
minuta, iscedite i pijte 2-3 olje dnevno.
Moe da se pije aj od ljutia 1-3
dnevno.
HIDROTERAPIJA
za ublaavanje tegoba stavite obloge
od ricinusovog ulja na predeo jetre i
odravajte toplim. Za zapaljenje jetre dobre
su i obloge od listova ika.
Napravite jak aj od listova nane,
dodajte malko aleve paprike i u vidu kane
obloge stavite na oboleli deo.
Za jaanje jetre protiv infekcija
primenjujte naizmenie komprese na
predeo jetre.
Topla
polukupka
(sedenje
u
polupunoj kadi) moe da se primeni za

podizanje telesne temperature, u cilju

jaanja
imunog
sistema,
ime
se
potpomae borbi protiv virusa. Za to vreme
treba da se pije dosta tenosti.
Videti i sledea poglavlja: Ciroza,
utica, Neonatalna utica, Infektivna
utica, Ishrana jetre i ienje jetre.
UTICA
SIMPTOMI beli deo oiju postaje ut,
potom sluzokoa i na kraju cela koa.
UZROCI

kada
jetra
postane
preoptereena
iz
bilo
kog
razloga,
nagomilava se bilirubin. To je uto-braon
supstanca koja nastaje rastvaranjem starih
crvenih krvnih zrnaca. Jetra mora stalno da
otklanja bilirubin iz krvi, jer u suprotnom on
poinje da se nagomilava u tkivima po
celom telu. Urin postaje tamnije boje, a
stolica svetlije, jer bilirubin nije prisutan
kao po obiaju.
Ipak, uzrok moe biti i destrukcija crvenih
krvnih zrnaca. Testovima krvi se utvruje
da li je problem opstrukcija ili detrukcija
CKZ-a.
utica nije bolest sama po sebi, ve pre
simptom neke bolesti, kao to su:
perniciozna anemija, hepatitis, ciroza jetre i
hemoliza (abnormalna destrkcija crvenih
krvnih zrnaca), kao i zaepljenim unim
kanalima usled kamena u ui ili tumora.
Rei uzronik s paraziti, poput valjkastih
crva, pantljiare, buve ili komarca koji
prenosi virusnu infekciju.
PRIRODNI LEKOVI
primenjujte toplu biljnu (aj od
hrastove kore ili movarne trave) visoku
klizmu 2 puta dnevno.
dok traje groznica, svakog sata pijte
au vode sa limunovim sokom.
Ponite sa sokovim od voa. Sat
vremena pre jela uzimajteolju ljutia ili
ehinaceje, 3 puta dnevno.
Jedite samo svee voe i povre
jednu sedmicu, a onda 75% sirove ishrane
mesec dana. Pritom, svakog dana jedite
svee limun.
Pijte svee sokove od povra.
Izlaite se sunevoj svetlosti kako
biste ubrzali izleenje;vitamin C za creva,
vitamina A, E i selen.
Silimarin
iz
sikavice
pomae
obnavljanju jetre. Dobro je uzimati ga.
Proistitite jetru tako to ete 3 dana
piti samo sok od jabuke, uz olju
maslinovog ulja i olju limunovog soka. Ovo
je dobar lek za ienje unih kanala.
Korisno lekovito bilje je: koren ika,
petrovac, rusa, crvena detelina, sladi i
Chionantus Virginicus.
utica esto izaziva svrab koe.
Perite je toplom bornom kiselinom sa
vodom.
Dr Kristofer preporuuje 120 ml
sirupa od umbira i po 30 ml tenih
ekstrakta oraha i petrovca. Uzmiajte jednu
kaiicu 3-4 puta dnevno.
I alkohol i duvan mnogo tete jetri.

Videti
i
sledea
poglavlja:
Neonatalna utica, Infektivna utica,
Ishrana jetre i Hepatitis.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
OPTE METODE hladna frikcija,
trljanje hladnim pekirom, odmaranje u
krevetu i aseptina ishrana.
BOL 15-minutna fomentacija na stomak
i jetru na svaka 2-3 sata, a izmeu primena
zagrevana kompresa na 16 stepeni, koja se
menja svakih pola sata. to vie toplih
klizmi na 43 stepena 2 puta dnevno. Nakon
izbacivanja tople vode primenjuje se klizma
sa pola litra vode na 21 stepen. Topla
obloga na trup, 10-minutna topla kupka
celog tela na 40 stepeni, trljanje hladnim
pekirom ili vlanim aravom.
GROZNICA metoda preznojavanja sa
vlanim aravom, kupka sa toplom parom,
radijantna kupka, konzumiranje velikih
koliina vode.
GLAVOBOLjA topla i hladna kompresa
na glavu, parna kompresa na glavu, hladna
kompresa na glavu, kvaenje toplom
vodom po zadnjem delu vrata.
SVRAB neutralna
kvaenje toplom vodom.

slana

kupka,

JEZA konzumiranje tople vode, suve

obloge.
INFEKTIVNA UTICA (Vejlova bolest,
Leptospiroza)
SIMPTOMI

iznenadna
groznica,
drhtavica, anemija, utica, poneakd bol u
abdomenu
i
povremeno
aseptini
meningitis.
U roku od nekoliko sati javljaju se
groznica, jaka e i veliki bolovi u udovima.
Krvni sudovi onih jabuica su izrazito
uveani. utica se javlja u polovini
sluajeva. Na mestima gde je ova bolest
esta, smrtnost iznosi 10-20%.
Moe se lako pomeati za neku drugu
bolest. Vano je jo na poetku odrediti koja
vrsta infekcije je u pitanju.
UZROCI infektivno oboljenje koje
izaziva
bakterija
leptospira
icterohaemorrhaglae. Prenose je pacovi, psi
i razne vrste divljih ivotinja. Ljudi se
inficiraju dolaenjem u kontakt sa vodom
koja sadri urin (obino od pacova) preko
posekotina na prstima ili kada seku meso
inficiranih ivotinja. Pacovima ova bolest ne
kodi.
Leptospira je parazit koji putuje do jetre i
tamo se jako umnoava, ali ga ima i u krvi
(u ranijoj fazi) i urinu (kasnije). Testovi krvi
ili urina su neophodni za dijagnozu.
PRIRODNI LEKOVI

odmaranje u krevetu i redovno

pranjenje creva, uz primenu klizmi ako
bude neophodno.
Ako moe da jede, neka bude na
tenoj ishrani. Potrebno je i piti mnogo
vode.
Primenite metodu ienja jetre
(opisanu ispod).
Paljivo se reite svih njegovih
izluevina,
kako
ne
biste
neto
kontaminirali.
Uradite sve to je moguno u cilju
istrebljenja pacova.
Nemojte ii na plivanje ili dolaziti u
dodir sa vodom koja moe biti zagaena
ivotinjskim otpadom.
Videti i sledea poglavlja: utica,
Neonatalna utica, Infektivna utica,
Ishrana jetre.
CIROZA JETRE
SIMPTOMI

uznemiren
stomak,
gorznica, zatvor ili dijareja, gubitak telesne
teine, slab apetit, povraanje, uveana
jetra i crvenilo na dlanovima. Tenost se
nakuplja u abdomenu. Moguna manja
utica. esto se vide velike vene na
abdomenu, narito oko pupka i blizu
dijafragme. Uveane vene u rektumu,
crevima, stomaku i jednjaku.
U kasnijim fazama prisutna je anemija,
edem i olako pojavljivanje modrica, usled
krvarenja ispod koe.
UZROCI

ciroza
predstavlja
itvrdnjavanje jetre usled prevelike koliine
vezivnog tkiva i degeneracije aktivnih elija
jetre.
Uzrok moe biti odreena vrsta otrova,
poput alkohola. Neka infektivna oboljenja
mogu izazvati posebne tipove ciroze jetre:
virusni hepatitis je odlian primer, dok
sifilis
stvara
vorie
na
jetri.
Neuhranjenost, usled nedostatka hrane ili
nezdrave hrane, moe uzrokovati nastanak
ciroze.
elije jetre otvrdnjuju i stvaraju oiljak,
tako da vie ne mogu da funkcioniu
normalno, usled postojanja oiljnog tkiva.
ovime je onemogueno da krv normalno
protie kroz jetru.
PRIRODNI LEKOVI
jedite zdravu hranu, a nemojte
konzumirati meso, aj, kafu i zaine.
esto
dolazi
do
unutranjeg
krvarenja, te zato uzimajte vitamin K (140
mcg).
Silimarin (200 mg 3 puta dnevno)
pomae jetri.
Svako jutro popijte olje aloje.
U korisno bilje spadaju: iak, rusa,
imirika
(utika),
ehinaceja,
ljuti,
komora, crvena detelina, sikavica i
majina duica.
Drite se uputstava za hepatitis i
uticu.

Videti
i
sledea
poglavlja:
Neonatalna utica, Infektivna utica,
Ishrana jetre i ienje jetre.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
ISHRANA bez aja, kafe, duvana,
alkohola, zaina. Budite na aseptinoj
ishrani.
ORGANSKE PROMENE U JETRI
lokalne
primene:
naizmenini
tu,
naizmenina kompresa, revulzivni tu,
zagrevana kompresa prekrivena flanelom.
Nakon toga primenjujte generalni tu i
trljanje vlanim aravom.
BOL fomentacija, revulzivna kompresa
ili revulzivni tu, uz toplu kupku nogu ili
tople obloge za noge. Posle toga kompresa
na jetru, 2 puta dnevno.
UTICA metoda sa vlanim aravom,
posle koje sledi trljanje vlanim aravom.
Radijantna
kupka,
posle
koje
sledi
graduativno tuiranje ili trljanje vlanim
aravom.
EDEM revulzivni tu
abdomen. Obloge za trup.

na

noge

OPTA
SLABOST

postepene
graduativne
tonine
kupke
(tonine
frikcije), neutralna kupka, sunane kupke
i provoenje vremena napolju.
KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
hladne kupke celog tela i veoma hladan
generalni ili dugotrajni hladni tu.
*IENjE JETRE jetra proiava krv i
putem ui dovodi povei deo otpadnih
produkata do une kese. Kada se unese
hrana koja sadri ulje ili masti, una kesa
se kontrahuje i izbacuje malo ui koja
pomae u apsorbovanju ulja i masti.
ienje jetre se sprovodi onda kada je
najvei deo ui izbaen iz une kese.
Ipak, postoji mogunost da je prisutan i
kamen u ui, tako da je prva faza ienja
jetre rastavranje tog kamena, a onda se u
poslednjoj fazi kamen i u izbacuju iz
une kese u tanko crevo.
PRIRODNI LEKOVI
KAKO? postoji nekoliko naina kako se
ovo moe uraditi:
1 ova metoda se koristi za izbacivanje
kamena iz une kese nakon to se isti
oemka.
To
je
trodnevno
efikasno
izbacivanje kamena:
- tri dana se pije samo sok od jabuke, a
na trei dan se nakon njega popije i po
olja maslinovog ulja i limunovog soka.
2 ova metoda se koristi za ienje jetre
i une kese, ne za izbacivanje kamena:
- pet dana se pije to je moguno vie
soka od jabuke. Povremeno dodajte sok od
kruke. Sok od svekle takoe proiava
jetru.

3 ovime se obnavlja funkcionalni

kapacitet jetre i une kese. Malo se
razlikuje od 2. metode, ali se ne sme
primenjivati za mlae od 25 godina i kod
osoba koja imaju veliki uni kamen:
- od utorka do nedelje u podne popijte
to vie soka od jabuke ili jabukovog sireta
ako moete, pored redovnih obroka.
- u nedelju u podne pojedite jedan
uobiajen ruak.
- tri sata kasnije, rastvorite 2 kaiice
dinatrijum-fosfata u 30 ml tople vode i
popijte. Moda nema ba lep ukus, tako da
posle toga moete popiti malo svee
isceenog soka od grejpfruta.
- dva sata kasnije ponovo popijte to isto.
- to vee za veeru samo popijte sok od
nekog citrusnog voa.
- pred spavanje ili 1) popijte pola olje
nerafinisanog maslinovog ulja, posle koje
sledi mala aa soka od grejpfruta, ili 2)
popijte pola olje toplog nerafinisanog
maslinovog ulja zajedno sa pola olje
limunovog soka.
- odmah nakon toga idite u krevet i lezite
na desni bok, tako da vam kolena budu
savijena prema grudima, i drite tako 30
minuta.
- sledeeg jutra, sat vremena pre
doruka, rastvorite 2 kaiice dinatrijumfosfata u 60 ml tople vode i popijte.
- jedite svoje redovne obroke. Program
ienja une kese i jetre je zavren.
- ako osetite muninu dok budete pili
maslinovo ulje i sok od citusnog voa,
verovatno e nestati do vremena za
spavanje.
- ali ako ulje izazove povraanje (to je
redak sluaj), onda nemojte ponavljati onu
proceduru. Popijte samo jak aj od nane,
kako biste ublaili muninu.
- sledeeg dana ete moda u svojoj
stolici
primetiti
une
kamenie
svetlozelene
ili
tamnozelene
boje,
nepravilnog oblika, veliine semena groa
do veliine semena trenje, koji lie na
elatin. Ako ih bude bilo mnogo, ponovite
postupak ienja jetre za dve sedmice.
- pogledati i poglavlje Kamen u unoj
kesi.
8 UNA KESA
UPALA UNE KESE (Holecititis)
SIMPTOMI jak bol u gornjem desnom
delu abdomena, uz groznicu, muninu i
povraanje. Abdomen je neretko krut i
osetljiv na pritisak po i ispod donjeg dela
rebara na desnoj strani.
UZROCI kada doe do upale une
kese, leenje se mora odmah primeniti. U
suprotnom, obolela osoba e umreti.
Akutna infekcija une kese moe biti
samo kataralne prirode, i do oporavka e
doi za nekoliko dana. Ipak, kod ozbiljnijih
sluajeva, una kesa se moe ispuniti
gnojem. Budite oprezni tada; odmah
ponite sa leenjem. U takvom sluaju
postoji mogunost prisustva drhtavice i
groznice. Zato pazite ako se pojave ova
dva simptoma.

Prisustvo kamena iritita sluzokou une

kese.
Tada
je
bakterijama
u
ui
omogueno da napadaju zid i uzrokuju
zapaljenje.
Upala unih kanala (holangitis) ima
sline simptome kao i upala une kese
(plus utica), ali je nain leenja isti.
PRIRODNI LEKOVI
prestanite da jedete hranu. Pijte
samo vodu 2-3 dana dok ne proe akutna
faza.
Zatim preite na sokove nekoliko
dana. Od velike pomoi su sokovi od
kruke, cvekle i jabuke.
Posle toga dodajte i vre hrane,
poput iseckane sirove cvekle sa 2 kaiice
maslinovog ulja, sok od sveeg limuna i
svee spremljen (nekuvan) sos od jabuka.
Treba jesti to vie kruki, jer su one tnatno
lekovite za unu kesu.
Ulje je neophodno u ishrani, jer ono
stimulie produkciju i eliminaciju ui i
lipaze, kao enzima za varenje masti. Samo
biljno ulje visokog kvaliteta spreava
formiranje kamena.
Nemojte jesti meso, mast, preraene
masti i ulja (ukljuujui margarin i maslac.
LEKOVITO BILjE
najvanije je da se ne prejedate!
Jedite samo male obroke.
Za leenje une kese i poveanje
protoka ui, pomeajte jednake delove
dan-i-noi, blaenog kalja, hajduke trave
i kore kruine. Potopite jednu kaiicu u
pola olje hladne vode na osam sati; a
onda skuvajte to i pijte po gutljaj 1-1,5 olje
dnevno.
Za vie informacija videti poglavlja
Kamen u unoj kesi ispod i ienje
jetre iznad.
KAMEN U UNOJ KESI (Holelitijaza)
SIMPTOMI nadimanje, gasovi, tegobe
ili loe varenje nakon veeg, masnog jela.
Moe biti prisutan stalan bol ispod grudne
kosti koji se iri ka levom ili desnom
ramenu i leima, i koji moe trajati 30
minuta do nekoliko sati.
Napad ui (usled zaepljenja unih
kanala): munina, povraanje i bol u
gornjem desnom delu abdomena. Kada
napad proe, moe se javiti veoma jak
bol koji traje nekoliko sekundi ili minuta i
koji se uestalo vraa nekoliko sati ili dana.
Simptomi se esto javljaju nakon to je
osoba pojela prenu ili masnu hranu.
Upala une kese: jak bol u gornjem
desnom delu abdomena i moguno preko
grudi, uz potencijalnu groznicu, muninu i
povraanje.
UZROCI nastanak kamena u unoj
kesi (holelitijaze) moe dovesti do upale
une kese (holelicistitisa). Kamenje moe
da se formira u unoj kesi i u unim
kanalima jetre, to je pak rei sluaj. Mogu

se formirati i kao posledica infekcije ili

zapaljenja zida une kese.
ee se javljaju kod ena, naroito kod
onih koje su rodile jedno ili vie dece.
Uestalija su pojava kod gojaznih ena i
onih starijih od 40 godina. U Americi 1020% ljudi ima kamen u ui.
Pod veim rizikom su osobe sa
dijabetesom, migrenom, rakom une kese,
cirozom i pankreatitisom.
Kamenje nastaje od ui, jedne tenosti
braon boje iz jetre, koja pomae varenju;
20% njih ini u, a 80% holesterol. Oni pak
ne lie na obino kamenje. Kamenje u
bubrezima je otro i kristalasto, dok je
kamenje u unoj kesi glatko, mekano i
elatinasto, slino gustoj masti. esto
osobe koje ih imaju ne pokazuju nikakve
simptome. Napad obino pone uvee.
Kada to kamenje blokira izlaze jetre ili
une kese, javlja se munina, povraanje i
bol (kao to je i opisano gore).
Probajte da izbegnete operaciju une
kese, jer se njome una kesa potpuno
otklanja, a ona vam stvarno treba. Ipak,
ako je situacija krizna, moda bi trebalo
operisati
se.
Nedavna
istraivanja
Univerziteta u Pitsburgu otkrila su da
hirurko
otklanjanje
une
kese
(holecistektomija) udvostruuje rizik od
raka debelog creva.
PRIRODNI LEKOVI
za ublaavanje bola primenite 15minutnu toplu fomentaciju na predeo une
kese, posle ega se isti trlja ledom.
Ponovite to 3 puta. Tako e se ublaiti otok,
upala i bol.
Za vie informacija o izbacivanju
kamena videti ienje jetre iznad.
NUTRITIENTI
svakog dana uzimajte beta-karotin
(15-30 mg), jednu tabletu B grupe, vitamin
B6 (2 mg), vitamin C (100 mg) i vitamin E
(200 IJ).
LEKOVITO BILjE
kurkuma u aju i hranu spreava i
lei kamen u unoj kesi, jer sadti
kurkumin za koji je dokazano da deluje na
kamenje i poveava rastvorljivost ui.
sikavica sari silimarin koji titi jetru,
ali i poveava rastvorljivost ui.
Protiv napada ui pijte aj od
meavine to vie vrsta nana (pitoma nana,
klasasta metvica, maja metvica, i druge).
aj od kamilice ili maslaka pomae
u rastvaranju kamenja u unoj kesi.
SPREAVANjE NASTANKA KAMENA U
UNOJ KESI evo nekoliko predloga ta
moete uraditi:
konzumiranje
omega-3
masnih
kiselina (ulje odlanenog semena je bogato
njima) rastvara kamenje. Maslinovo ulje je
isto dobro.
Uzimanje 2 kaiice lecitina svakog
dana momentalno poveava koncentraciju

fosfolipida u ui, ime se kamenje

umanjuje i unitava.
Pijenje vode spreava formiranje
kamenja. Otkriveno je da ljudi koji imaju
kamenje piju malo vode. Pola litra vode
uzrokuje da se una kesa prazni 10-20
minuta kasnije. Ovo je nain kako moete
da unu kesu odravate istom i u dobrom
stanju; naravno, pod uslovom da ne jedete
masti ivotinjskog porekla.
Nedostatak
fizike
aktivnosti
poveava rizik od nastanka kamena. Uz
fiziku aktivnost holesterol se bre izbacuje
iz jetre i une kese. Zapravo, sve ide na
bolje kada ste fiziki aktivni.
Interesantna je injenica da ljudi koji
ne jedu meso, mlene proizvode i jaja skoro
nikad ne oboljevaju od kamena u unoj
kesi. ivotinjska mast potpomae njihov
nastanak.
Veoma je bitno da se ne prejedate.
Nemojte
jesti
preraenu,
prenu,
eerastu, zainjenu i brzu hranu. Previe
eera dovodi do upale unih kanala.
Ne upotrebljavajte alkohol, kofein i
duvan.
ivotinjski
proteini
iz
hrane
poveavaju rizik od kamenja, dok suprotno
dejstvo imaju biljni proteini.
Jedenje jaja takoe poveava rizik,
kao i manjak vitamina C.
Isti uinak imaju rafinisani ugljeni
hidrati i manjak vlakana u ishrani.
Odravajte telesnu teinu malom.
Gojazne ene koje su imaju preko 40
godina i koje imaju vie dece najee
oboljevaju od kamenja u unoj kesi.
Oralna kontraceptivna sredstva (i svi
drugi
lekovi
koji
sadre
estrogen)
poveavaju zasienost ui holesterolom.
Kada se kamenje izbaci, jedite to
vie smokvi, kruki, ljivi, pomorandi,
ananasa, seckanih jabuka i lubenica. Jedite
to vie povra koje stimulie rad jetre
(brokoli, prokelj, kupus, keleraba i karfiol).
Jedite zeleni deo maslaka, cveklu, sok od
argarepe, celer, crni luk, beli luk i
paradajz.
Videti i: ienje jetre i Upala
une kese iznad.
BILIJARNA KOLIKA
SIMPTOMI dubok bol u gornjem
desnom delu abdomena, usled infekcije
une kese u cistinim ili hepatitinim
kanalima,
ili
Vaterovoj
ampuli.
Jednostavnije reeno, kamen une kese se
zaglavio u jednom od kanala koji izlaze iz
nje, to dovodi do jakog bola.
UZROCI ovo stanje nastaje kada una
kesa pokuava da izbaci kamen, koji se pak
zaglavio i ne moe da izae. Ovo je akutni
poremeaj koji moe trajati nekoliko dana,
uz grevite kontrakcije une kese i kanala
kroz koje u prolazi do tankog creva.
Posledice su povremeni bol, munina,
povraanje i stalni oseaj nelagodnosti.
PRIRODNI LEKOVI za vie informacija
videti sledea poglavlja: Kamen u unoj
kesi, ienje jetre i Upala une kese
iznad.

PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za

vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
OPTA METODA ishrana voem,
pijenje vode, tena aseptina ishrana
BOL revulzivna kompresa na svaka 2
sata, stalne tople obloge na jetru, topla
klizma ili klistiranje debelog creva toplom
vodom na svaka 2 sata, topla kupka celog
tela.
GROZNICA dugotrajna neutralna
kupka, metoda sa toplim ebetom posle
koje sledi trljanje vlanim aravom, hladna
frikcija ili trljanje hladnim pekirom.
KASNIJE kada proe akutni napad,
zaponite
leenje
karakteristino
za
gastrointestinalnu upalu.
8 CREVA I SLEPO CREVO
GREVI U CREVIMA
SIIMPTOMI jak bol u crevima.
UZROCI radi se o grenju miia koji
pokrivaju
creva.
Obino
ide
uz
gastroenteritis, kolitis, sindrom iritirajuih
creva, greviti zatvor i drugi problemi sa
crevima.
PRIRODNI LEKOVI
LEKOVITO BILjE ovo su biljke koje
oputaju zidove creva i zaustavljaju
prevelik broj pokreta u digestivnom traktu:
infuzija cvetova i listova maje
metvice deluje protiv dijareje i greva u
debelom crevu koji su obino prisutni.
Laneno seme, petolista (trava od
srdobolje), Hristov venac i ruta umiruju
bolove i greve u crevima.
Infuzija cvasti od kamilice ima
antispazmodino dejstvo na creva.
Sledee lekovito bilje smanjuju crevnu
fermentaciju: borovnica, lucerka, anelika,
anis, majina duica i eukaliptus.
Sledee lekovito bilje smanjuje gasove u
crevima: pitoma nana, kim, estragon,
jablan, psikavica i beli luk.
formula dr Kofina za ovaj problem:
pomea se po jedna kaiica lobelije i aleve
paprike, i po pola kaiice smole od smirne
i korena odoljena. Napravite jaku infuziju od
listova maline, dodajte drugo bilje,
izmeajte, neka stoji pokriveno pola sata i
onda iscedite. Ubacite jednu treinu toga u
creva, na telesnoj temperaturi; ponovite
postupak za 4 sata, pa jo jednom za 4
sata. To e izazvati obimna i uestala
pranjenja creva u sledeih 8 sati. Pacijentu
oralno dajte astrigente i tonine biljke u
sledeih nekoliko dana, poto je sada
sposoban da ih zadri.
Videti i poglavlje Grevi i miiima.
MALAPSORPCIJA

SIMPTOMI najei simptomi su:

obimne blede fekalije neprijatnog mirisa,
flatulencija, naduvenost stomaka, gubitak
teine, dijareja, bol u stomaku sa grevima,
umor i slabost.
UZROCI nastaje kada tanko crevo ne
moe da apsorbuje hranljive sastojke koji
prolaze kroz njega. Ako se problem ne rei,
moe doi do nedostatka odreenih
hranljivih sastojaka, koji dalje mogu dovesti
do anemije, nedostatka vitamina B12 i
gvoa ili nervnog oteenja.
Digestivni
enzimi
i
sokovi
slabu
funkcioniu ili ih nema, moguno usled
hroninog pakreatitisa i cistine fibroze.
Ljudi koji ne podnose laktozu nemaju enzim
potreba za razgradnju mlenog eera.
U ostale uzroke spadaju: celijana bolest,
Hronova bolest i odreene infekcije (poput
lamblijaze).
PRIRODNI LEKOVI
prestanite da jedete svu preraenu,
prenu, brzu, eerastu hranu i belo
brano.
Jedite voe, povre, itarice u celom
zrnu, mahunarke i oraaste plodove, kao i
dosta dodataka vitamina i minerala.
Pravilno se odmarajte i budite fiziki
aktivni.

(kruni) koji zatvara ileum, tako da sadraj

ne moe da se vrati iz debelog u tanko
crevo, a ne moe ni da krene u debelo dok
se nutritienti apsorbuju u tankom crevu.
u se oslobaa, mea se sa ostatkom,
sfinkter se otvara, i sve onda moe da
pree u debelo crevo. Problem nastaje
kada se sfinkter otvori tako da sadraj
moe da se vrati iz debelog u tanko crevo.
PRIRODNI LEKOVI
posto na sokovima 2-3 dana pomae
izleenje crevnog trakta. Uzimajte gel od
aloje i brest.
Jedite hranu koja sadri dosta
vlakana, ukljuujui itarice u celom zrnu.
Jedite vie sveeg voa i povra. Za
doruak jedite dinstane ljive, smokve i
suvo groe.
Ishranu neka vam ine antioksidanti,
zajedno sa beta-katorinom (sok od
argarepe, zeleno i uto povre), B grupom,
vitaminom C (1000 mg), bioflavonoidima
(100
mg),
kalcijumom
(2000
mg),
magnezijumom (1000 mg), esencijalnim
masnim kiselinama (1 kaiica ulja od
lanenog semena) i moda biljne digestivne
enzime (bromelain, papain).
Izbegavajte
hranu
koja
izaziva
zatvor: mleni proizvodi, sir, mek hleb i
pecivo, rafinisana skrobna hrana.
Nemojte
jesti
meso,
jer
no
fermentie pre nego to stigne do debelog
creva. (Predatori poput pasa, tigrova i
drugih ivotinja jedu meso i zato imaju
kratka creva. Mi imamo duga.)

SINDROM IZBACIVANjA HRANE

SIMPTOMI hrana koja ulazi stomak
odjednom nesvarena se brzo izzbacuje u
tanko crevo, umesto da ostane u stomaku
da se vari.
UZROCI ovo je najea nuspojava
operacije stomaka. Moe trajati dui
vremenski period. Poto se proteini ne vare
dobro, tanko crevo postaje veoma kisela
sredina, iako je njemu potrebna alkalna da
bi moglo normalno da
funkcionie.
Posledica ovog problema neretko je
anemija i osteoporoza.
Najbolje je ne otii na operaciju stomaka.
PRIRODNI LEKOVI
uzimajte engleske gorke biljek,
zajedno sa folnom kiselinom i pektinom.
Jedite to opreznije. Uzimajte dodatke
vitamina i minerala.
Lezite pola sata nakon svakog jela.
Jedite male obroke, ali koji se sastoje
od zdrave hrane.

AKUTNI
APENDICITIS
slepog creva)

(Zapaljenje

SIMPTOMI bol i oseltjivost u donjem

desnom
delu
abdomena
(stomaka),
povraanje i blaga groznica. Kod dece
temperatura moe biti mnogo vea.
Prvi simptom je obino bol, uz mogunu
osetljivost sa pritiskom. Bol se brzo
pojaava i moe obuhvatati ceo stomak,
naroito deo oko pupka. Ipak, ovi simptomi
nisu dovoljni pokazatelji apendicitisa.
Prisutni su i krutost i osetljivost miia
stomanog zida, naroito na desnoj strani,
malo ispod nivoa pupka. Kaljanje i duboko
disanje pogoravaju bol.
Napad moe, ali i ne mora, poeti sa
nekom jezom; generalno, manja ili vea
groznica jeste prisutna od poetka, zajedno
sa zatvorom, povraanjem, gubitkom
apetita, muninom i sklonost da se uvee
na spavanju desna noga poviue ka gore,
radi ublaavanja bola.

SIMPTOMI dijareja, umor, zatvor,

neredovno pranjenje creva, osetljivost
donjeg desnog dela creva, akne, migrena,
ir na dvanaestopalanom crevu.

UZROCI slepo crevo (apendiks) se

nalazi na desnoj strani stomaka, na pola
puta izmeu kuka i pupka. Uzroci
zapaljenja slepog creva su: zatvor,
prejedanje i obilna hrana sa malo vlakana.
Posledina fermentacija i uznemirenost
stomaka mogu dovesti do apendicitisa.

UZROCI stomak svoj sadraj prazni u

tanko crevo, a tanko ga prenosi u debelo
crevo. Ileocekalni otvor je miini sfinkter

Stariji ljudi su pod manjim rizikom od

ovog problema, ali ako ga imaju, vee su
anse za rasprsnuem slepog creva.

SINDROM ILEOCEKALNOG OTVORA

AKO SLEPO CREVO PUKNE, infekcija e se

proiriti
po
unutranjsoti
stomaka,
izazivajui peritonitis. Tu osobu odmah
odvedite u bolnicu, da ne bi umrla!
PRIRODNI LEKOVI
ne ekajte nita, zovite lekara.
Upala moe nestati ako osoba legne
u krevet i obolela tkiva se ne diraju i ne
iritiraju.
Ne uzimajte katartike, to jest,
laksative i laksativne biljke, da ne biste
izbacili ceo gastrointestinalni trakt!! Tako
moe doi i do rasprsnua slepog creva!
Odmah uzmite post na vodi. to
ee pijte po malko vode. svaka 2 sata
uzimajte kapsule smirne/ljutia. Uzimajte
ehinaceju 4 puta dnevno.
Odmah primenite klistiranje debelog
creva ili visoku klizmu, ali samo na ovaj
nain:
1 klizmu primenite na donji deo creva
(silazni deo debelog creva na levoj strani
tela). Pritom, masirajte taj deo ka dole, ka
rektumu.
2 zatim, uvek neno, polako i oprezno,
idite gore ka uzlaznom delu debelog creva i
masirajte ga ka rektumu.
3 zatim neno masirajte popreni
(horizontalni) deo debelog creva ka levoj
strani i dole ka silaznom delu i rektumu.
onda, polako masirajte gore na
gornjem delu (samo tu) uzlaznog dela
debelog creva. Potom, veoma neno,
delimino du uzlaznog dela masirajte ka
gore. Svaki put nastavite da masirate du
poprenog dela i onda dole ka silaznom
delu debelog creva.
Budite stalno na oprezu ako bude
znakova da je slepo crevo puklo!!! Ako je
pisutan ekstremno jak bol, odmah obolelu
osobu odvedite u bolnicu. Ako budete
ekali, moe umreti.
Kada proe napad i sve se smiri,
preite sa posta na vone sokove tokom
dva dana.
Uzimajte tene dodatke, ukljuujui
beta-karotin (25000 IJ 4 uta dnevno, sa
tenim hlorofilom u vodi 3 puta dnevno).
Odlian je i sok od argarepe. Vitamin E
(400 IJ 2 puta dnevno) i cink-pikolinat (30
mg dnevno).
Zatim preite na proiavajuu,
izgraujuu zdravu ishranu. Nemojte jesti
previe. Tri puta dnevno tokom 2 sedmice
nakon to je prestao apendicitis uzimajte
kaiicu bokvice u soku ili vodi. Time se
omekava sve i lake prolazi pored slepog
creva.
HIDROTERAPIJA za vie informacija
cideti poglavlje o hidroterapiji:
Cilj je da se upala otkloni sa slepog creva.
Postoje dva naina za to. im nastupi
napad, primenite oba:
Prva metoda se zasniva na principu
refleksa. Primena vode na jedan deo tela
utie i na neke druge delove tela. Pupak e
uticati na slepo crevo. Zato, stavite ledenu
kapu ili kesu sa ledom, do pola ispunjenu

fino iseckanim ledom, na pupak. Tako e se

upala skloniti sa slepog creva.
Druga metoda se zasniva na derivaciji.
Krv se moe odvui sa jednog dela tela
primenom toplih obloga na neki udaljeni
deo tela. Primenjuju se tople obloge za
kukove i noge, a kesa sa ledom se stavlja
na predeo slepog creva.
Mnogi sluajevi apendicitisa su reeni bez
hirurkog odstranjivanja slepog creva. Ipak,
budite veoma oprezni! Zovite lekara.
videti
i
apendicitis ispod.

poglavlje

Hronini

Jedna od pogrenih teorija, o kojoj su pre

oko jednog veka matali evolucionisti,
glasila je da su mnogi organi u ljudskom
telu beskorisni i da predstavljaju samo
ostatak
naih
predaka.
Meutim,
poslednjih decenija dokazano je da svi ti
navodno beskorisni organi (ukljuujui
tiroidnu lezdu) imaju veoma vane
funkcije. Recimo, krajnici uvaju poetak
gastrointestinalnog trakta, dok slepo crevo
titi njegov zavreta, gde se zavrava
tanko crevo. Slepo crevo je deo limfnog
sistema.
HRONINI APENDICITIS
SIMPTOMI bol i osetljivost u donjem
desnom delu stomaka, i povraanje. Ovo se
deava povremeno i esto.
UZROCI ovo NIJE akutni, ve hronini
apendicitis. Relativno mali broj ljudi ima
problema sa slepim crevom koji ne dolaze u
akutnu fazu. Ipak, ima ih.
Hronini apendicitis je problem koji se
stalno pojavljuje, nstaje, pa opet vraa. Za
neke je najbolje da odstrane slepo crevo, a
ne da se mesecima bore sa tim.
PRIRODNI LEKOVI ako se uopte budu
koristili, sledei prirodni lekovi vae samo
za hronini apendicitis, NE za akutni, kada
osoba doivljava iznenadni napad!
Kod sledee metode toplota seprimenjuje
na predeo slepog creva. Ovo se NE radi kod
akutnog apendiitisa:
napravite oblogu sa ricinusovim
uljem na sledei nain: stavite vuneni
flanel u sud od pireks-stakla ili emajla.
Sipajte ricinusovo ulje preko tog materijala
dok se ne natopi. Zagrevajte u rerni, ali ne
toliko da ga ne moete posle dotai od
vreline. Zagrejae se za 5-10 minuta.
Ili umesto zagrevanja u rerni, stavite
neutralnu oblogu na predeo slepog reva i
grejni jastuk preko toga, a onda i neki
vodonepropusni materijal. Preko toga
stavite polupnu flau vrue vode. Stavite
pekir za kupanje oko tela, tako da uvrsti
flau i oblogu. Sve to pokrijte debelim
ebetom ili vreom za spavanje, kako bi se
zadrala toplota.
Sklonite sve 1-2 sata kasnije. Da se
ne bi javio osip, ulje oistite sa koe uz
pomo rastvora sa 2 kaiice soda-

bikarbone i litra vode. Neno istite kou.

Nemojte pokuavati da ulje sperete sa
obloge ili bilo kog materijala, jer se ono ne
moe sprati. Istu oblogu moete koristiti i
kasnije, dodavanjem jo malo ulja i
ponovnim zagrevanjem. Moe se tako
upotrebljavati 6 sedmica. Nemojte prosuti
ricinusovo ulje ni na ta to je vredno.
Primenjujte ovu oblogu 3-4 noi, pa
nemojte sledee 3 noi. Onda ponovite
postupak.
Sok od aloje pomae u ublaavanju
simptoma. aj od bresta je veoma ugodan.
Prestanite da jedete rafinisanu,
prenu i brzu hranu, kao i meso.
Za vie informacija videti Akutni
apendicitis iznad.
9 DEBELO CREVO
ZATVOR
SIMPTOMI stolica je vrsta, suva i
crevo se ree prazni. Pranjenje debelog
creva je oteano.
U ostale simptome potencijalno spadaju:
nelagodnost
u
stomaku,
nedostatak
energije, slab apetiti, jaka glavobolja i bol u
leima.
UZROCI constipation (zatvor) u
prevodu
sa
latinskog
jezika
znai
nagomilan. Creva treba da se prazne
svakog dana, idealno bi bilo nakon svakog
obroka. Ako se to ne deava, otpadni
produkti se sporo kreu kroz debelo crevo,
izluivanje postaje bolno, a toksini se
reapsorbuju
u
organizam,
dodatno
optereujui jetru i bubrege. Svi otpadni
produkti treba da se izbace iz tela u roku od
18-24 sata.
Brojni problemi su delimino uzrokovani
zatvorom: neprijatan zadah iz usta,
neprijatan miris tela, depresija, apendicitis,
umor, gasovi, glavobolja, kila, loe varenje,
malapsorpcija, proirene vene, gojaznost,
nesanica i oboljenja jezika.
Toksini, koji su reapsorbovani iz creva,
mogu izazvati i: migrenu, hronino
nadimanje i gasove, probleme sa tiroidnom
lezdom, meningitis, miasteniju gravis.
Zatvor je uestaliji kod trudnica. Stariji
ljudi esto imaju zatvor, jer ne piju dovoljno
vode. Isto se deava ljudima koji imaju
probleme sa kimom, usled oteenja
odreenih nerava.
Ako je zatvor esta pojava, uvek postoji
mogunost nastanka raka ili nekog drugog
oboljenja creva. Ostali simptomi raka
debelog creva su: jaki grevi, krvava
stolica, osetljiv i uvean stomak i veoma
stanjene fekalije. Ipak, rak moe bti
prisutan i kad nema ovih simptoma.
Ako se smenjuju dijareja i zatvor, moda
se radi o sindromu iritirajuih creva.
PRIRODNI LEKOVI
najvanije je da ponete svakog
dana da jedete vie vlakana, da pijete vie

vode i da budete fiziki aktivni, naroito

napolju, zbog sveeg vazduha. Izbgavajte
otrovne
supstance
i
emocionalna
uzbuenja. Opustite se. Budite zahvalni
Bogu i izdvijte vremena da pomaete i
drugim ljudima. Pratite ova uputstva i
mnogi vai problemi e nestati.
im se probudite ujutru, pijte toplu
vodu, malo po malo. Do doruka bi trbalo
da popijete litar vode. Ako se drite ovog
saveta, ubrzo e vam creva proraditi.
Dobar poetak za jo bolji dan.
Nakon doruka, i svakog boroka,
proetajte malo napolju (ili mnogo). Diite
duboko.
to je vea koliina vlakana koju
unesete, to je vea i meka stolica.
Iscedite limun u 240 ml tople vode
(ili veoma tople) i popijte je ujutru im
ustanete.
Jedite manje jela za svaki obrok.
Jedite ljive ili smokve. Pijte sok od
ljiva. Od koristi je i jelo od lanenog
semena. I jedno i drugo omekava stolicu.
Seme bokvice je takoe dobro, ali ga
odmah progutajte sa punom aom vode
(pre nego to se stvrdne).
Beta-karotin (25000 IJ) ili sok od
argarepe odravaju zdravlje sluzokoe
creva. Acidofil (2 kapsule sa svakim jelom)
pomae debelom crevu.
Odojad retko ima problema sa
zatvorom, ako njihove majke redovno
unose vlakna. aj od sladia je dobar za
bebe koje imaju zatvor.
Velike doze vitamina C u prahu je
brzodelujui laksativ.
Slab aj od kamilice se moe piti.
Isitnjeno seme komoraa e otkloniti
grevite reakcije na jae katartike, poput
sene.
Stimulantni laksativi sadre mnogo
antrakvinona, koji stimulie porkete miia
u crevima. Najee se koriste listovi sene
ili kora planike. Ona je blaa od sene; sena
moe stvoriti laksativnu naviku, pa se ne
sme koristiti due od 10 dana.
Sena je jaka i moe izazvati bol u
crevima.
Dodajte
malo
umbira
ili
komoraa da biste ublaili bol.
Kada
je
neophodno,
primenite
proiavajuu klizmu, da biste creva
oslobodili tereta. Ipak, bolje reenje je da
se ne oslanjate na klizme.
Ako ste uzeli laksative, uzmite i
acidofil da biste nadokandili blagotvorne
bakterije u debelom crevu.
Niska
hladna
klizma
otklanja
laksativnu naviku (zavisnost od klizmi).
Videti
potpoglavlje
Kako
prevazii
zavisnost od klizmi.
Kada vas potera, odmah idite da
ispraznite creva.
Za brzo delovanje, svakih pola sata
popijte po veliku au vode, dok creva ne
prorade.
IZBEGAVATI
izbegavajte koncentrisanu hranu,
poput mesa, eera i sira, jer oni uzrokuju
zatvor,
mleni proizvodi, gazirana pia, belo
brano, so, kofein, alkohol, rafinisana i
eerasta
hrana
ne
treba
da
se

konzumiraju, ako elite da reite ovaj

problem.
Dodaci gvoa izazivaju zatvor, kao i
lekovi protiv bolova i antidepresivi.
Svi dekongestanti i antihistamini
isuuju i stolicu ine suvljom vie nego to
treba da bude.
Nemojte
koristiti
karanfili
u
ajevima ako ste skloni zatvoru.
Zatvor ponekad izaziva osetljivost na
neku hranu. Najee je re o mleku,
jajima,
okoladi,
mesu,
oraastim
plodovima, penici, kukuruzu i citrusnom
vou. Neki ljudi dobiju zatvor zbog pijenja
velike koliine mleka.
Ako ste skloni dobijanju zatvora,
nemojte koristit aluminijumsko posue, kao
ni previe soli.
Jednolina hrana (samo mleko ili
samo zeleni, i slino).
Nemojte
uzimati
proizvode
od
mineralnog ulja protiv zatvora, jer oni
upijaju vitamine rastvorljive u masti. Ne
uzimajte
magnezijum-sulfat,
magnezijumsko mleko i magnezijumske
citrate, jer oni spiraju vitamine.
Ne uzimajte laksativne biljke (ak ni
sok od ljiva) sve vreme, tokom dueg
vremenskog perioda. Uzimajte ih samo
kada su vam potrebne. Nakon 1-2 sedmice,
smanjite koliinu za pola svake sledee
sedmice.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
POVEANjE
PERISTALTINE
AKTIVNOSTI pijte etvrt litra do pola
litra hladne vode pre doruka, po
mogustvu destilovane. Poveajte unos
vlakana i jedite voa koliko elite (naroito
jabuke, pomorande i smokve, kao i kolae
od mekinja, umesto hrane bez vlakana).
Niska hladna klizma, graduativna klizma,
fomentacija na jetru 2 puta dnevno, sa
zagrevanom kompresom izmeu primena.
Topla abdominalna obloga uvee, masaa
stomaka, hladan lepezasti tu na stomak,
hladni mlazni tu na kimu, hladna tu za
tabane 1-3 minuta, hladna trljajua sedea
kupka na 21-24 stepena 5-20 minuta.
Nemojte potpuno isprazniti debelo crevo,
ve primenjujte niske hladne klizme, a ne
velike koliine tople vode, osim kad je
neophodno: u sluajevima autointoksikacije
ili otklanjanja stvrdnutih i sabijenih fekalija.
Ako je neophodno, u rektum ubacite (to
dublje) malu gazicu, vatu natopljenu
lanenim uljem ili glicerinom. Radite tako
nou ili pre doruka, do sledeeg
pranjenja creva.
POVEANjE AKTIVNOSTI CREVNIH
LEZDA etvrt do pola litra vode pred
spavanje da se ubaci preko klizme i da se
zadri tokom noi. Masaa stomaka i topla
abdominalna
obloga
bez
plastinog
materijala.
OTKLANjANjE
NAGOMILANIH
FEKALIJA visoka topla klizma ili
klistiranje debelog creva toplom vodom,
neutralna klizma, ubacivanje ulja (preko
klizme,
zadrava
se
tokom
noi).

Primenjuje se sve dok se skroz ne isprazne

creva; posle toga ubacite etvrt litra vode
na 21-24 stepena, radi smirivanja creva.
SPOROST
DEBELOG
CREVA

graduativna klizma, hladan lepezasti tu na

stomak i deo kime u ravni sa njim, hladna
tekua kupka stopala, hladna trljajua
sedea kupka, topla abdominalna obloga
bez plastinog materijala koja se menja
svaka 4 sata.
JAANjE STOMANIH MIIA hladan
lepezasti tu (sprej), hladan tu za tabane,
mlazni tu na stomak, hladna abdominalna
kompresa koja se menja svaka 4 sata bez
nepropustljivog
materijala.
Masaa
i
specijalne vebe, naroito podizanje glave i
podizanje nogu iz leeeg poloaja, na
leima.
ENTORPTOZA povratite proirena
creva u svoj poloaj, ojaajte stomane
miie kao to je gore opisano, ispravan
poloaj pri sedenju, pojas za stomak.
HEMOROIDI dugotrajna hladna sedea
kupka, prohladni analni tu, hladna
kompresa na predeo anusa, niska hladna
klizma. Ako je prisutna upala, odmarajte u
krevetu. Fomentacije na gluteus, posle koje
sledi
hladna
kompresa.
Primena
fomentacija se ponavlja na svaka 3 sata.
BOL 1) ako je zbog fistule: primene
tople vode, sedenje iznad tople pare, 2)
ako je izritiranog rektuma: klistiranje
toplom vodom, 3) ako je zbog bola u
stomaku: revulzivna kompresa, revulzivni
tu, topla klizma na 43 stepena, posle koje
sledi niska prohladna klizma i revulzivna
sedea kupka.
UBLAAVANjE
ZGRENOSTI
MIINOG SFINKTERA dugotrajna
neutralna ili topla sedea kupka, klistiranje
toplom vodom, klistiranje vruom vodom i
tople fomentacije na gluteus (zadnjicu).
POVRATITI OSETLjIVOST REKTUMA
klistiranje naizmenino toplom i hladnom
vodom, hladan tu na donji deo lea i
gluteus, plitka hladna sedea kupka, hladni
analni tu, neizmenini analni tu.
KONTRAINDIKACIJE nemojte nikad
koristiti metode preznojavanja, jer one
mogu izazvati zatvor. Takoe, nemojte
previe primenjivati fomentacije i tople
klizme. Ako se klizma primenjuje svakog
dana, temperatura poslednje klizme mora
biti 18-24 stepena, kako bi dolo do
toninog efekta.
OPTE METODE svaki sluaj mora
posebno da se proui i da se kod svakog
pronae
uzrok
ili
uzroci
problema.
Najvaniji sluajevi su sledei: aparalitino
ili atonino stanje creva usled poremeene
ili
defektivne
enervacije,
smanjenog
izluivanja
iz
creva
ili
abnormalne
apsorpcije crevnog luenja, to dovodi do
stvaranja neobino suve i vrste fekalne
mase, sporosti debelog creva kojim je
omoguena akumulacija, relaksacija i

slabljenje stomanih miia sa smanjenom

intraabdominalnom tenzijom, hemoroidima
i drugim oboljenjima rektuma, ispadanje
debelog creva i unutranjosti stomaka,
gubitak normalne osetljivosti rektuma i
grevi analnog miinog sfinktera.
DIJAREJA (Proliv)
SIMPTOMI uestala i retka, vodenkasta
stolica, neretko uz greve, bol u stomaku,
e, naglu potrebu za pranjenjem creva,
povraanje i moguno groznicu.
UZROCI ozbiljnija dijareja moe dovesti
do gubitka esencijalnih elektrolita, poput
kalijuma, i da izazove bledilo, mlitavost i
crne krugove ispod oiju.
Dijareja kod male dece je opasna. Neto
se mora odmah preduzeti. Ako dete 5 ili
vie puta ima retku stolicu tokom dana, to
je dijareja.
Potencijalni
uzroci
su:
prejedanje,
trovanje hranom, stres, nesvarena hrana,
odreene vrste lekova, grip, crevni paraziti,
kofein, zagaena voda, infekcija (virusna ili
bakterijska), odreena vrsta hrane (nezrelo
voe, ukvareni proteini ili uegla mast),
jedenje sapunice (sa nedovoljno dobro
opranog
posua),
gutanje
odreenih
hemikalija, sindrom upale creva (Hronova
bolest, ulcerativni kolitis, i drugo), rak,
putovanje po stranim zemljama, loe
varenje, nepodnoenje laktoze iz mlenih
proizvoda. Sorbitol, sintetiki zaslaiva iz
hrane, takoe moe izazvati proliv.
Giardia lambila je mikroskopski parazit
koji je najei zagaiva voda u Americi.
Obilna hrana uz vino, jastog, kremasti
desert i najrazliitije dodatke predstavlja
odlian poetak za nastanak dijareje. To je
prosto previe tereta za organizam. Zato on
odbija tu hranu i izbacuje je napolje.
Dizenterija je dijareja uzrokovana nekom
vrstom organizma ili jednjem preobilne
hrane. simmptomi su isti kao kod dijareje,
samo due traju.
Bebe koje se doje pod manjim su rizikom
od dijareje od beba koje se hrane preko
flaice.
PRIRODNI LEKOVI
leenje i prevencija zahtevaju iste
izvore hrane, paljivo skladitenje i
pripremu iste, samodisciplinu i higijenu.
U sluaju dijareje telu je potrebno
30% vie proteina, kao i povean unos
minerala.
Nemojte jesti hranu koja sadri
ksantin: okolada, aj, kafa i zinjena
hrana. Izbegavajte i lekove, hladne tenosti
i gazirana pia. Sve to moe izazvati
dijareju.
Mleko isto moe uzrokovati dijareju.
Nepodnoenje laktoze iz mleka i virusi
glavni su uzroci dijareje.

U sluaju hronine dijareje, moguni

su
nedostaci
odreenih
minerala
i
elemenata. Pirinana voda, voda od limete,
orba od krompira i voe pomoi e u
nadoknaivanju elektrolita.
Unosite vlakna (mekinje i pektin),
kako biste zategli creva i zaustavili dijareju.
Beli
luk
pomae
u
ienju
gastrointestinalnog trakta.
Mleveni roga ima dosta proteina i
on pomae da se zaustavi dijareja. Dobar je
za decu i odojad koja imaju dijareju. Deca
neka uzimaju po 15 g mlevenog rogaa
zajedno sa sosom od jabuke.
Unosite dosta tenosti, kako biste
nadoknadili
izgubljenu
koliinu.
Ali,
preporuljivo je da se ne piju sokovi od
voa dok ne proe akutna faza.
Antacidi su najea vrsta leka koji
izaziva dijareju. Isto ine antibiotici i brojni
drugi lekovi.
Dok imate dijareju nemojte drugima
spremati hranu; dobro i redovno perite
ruke.
Mesnati
deo jabuke
je bogat
pektinom. Jabuke i sos od jabuka se
vekovima koristi kao lek protiv dijareje.
(Pektin iz jabuke takoe lei i zatvor, jer
omekava stolicu.) Bokvica takoe pomae
protiv dijareje.
Od lekovitog bilja dobra je hrastova
kora vrsta astringenta koji zaustavlja
dijareju. Korisni su i: kupina, jeam, koren
karanfilia, borovnica, crna ribizla, iak i
ehinaceja.
Evo nekoliko supstanci koje deluju
protiv dijareje: petrovac (stabljika, listovi ili
cvet), suva borovnica, crna ribizla (kora ili
korenje), mleveni roga, kuvane argarepe,
seme piskavice. aj od nane otklanja
greve, dijareju i stomane tegobe. Kuvani
pirina kontrolie dijareju.
aj od bresta donosi olakanjeotvorite 2-3 kapsule od po 370 mg,
pomeajte sa vodom i napravite smesu.
Uzimajte
jednu
kaiicu
smese.
Ili,
pomeajte sa zgnjeenim bananam ili
sosom od jabuka (i jedno i drugo spreava
dijareju). Banane nadoknauju kalijum i
dodaju jo vlakna.
Jedna tableta vitamina B grupe
dnevno, plus folna kiselina (400 mcg),
pantotenska kiselina (100 mg) i niacinamid
(100 mg). Ova kombinacija brzo dovodi do
poboljanja u akutnoj fazi i uspena je bila
kod sluajeva dugotrajne dijareje.
Dijareja liava telo od vitamina i
minerala iz hrane; zato su dodaci od
pomoi.
Pivski kvasac se pokazao da dovodi
do promena u imunom sistemu ili crevnoj
flori, i moe da ublai infektivnu dijareju,
Betain HCl (dodatna hlorovodonina
kiselina) pomogla je pojedinim ljudima sa
dijarejom.
Da li treba odmah zaustaviti dijareju?
jedni kau da uz pomo mekinja i
pektina treba zategnuti creva i zaustaviti
dijareju, dok drugi kau da ne treba nita
preduzimati dok se telo ne oslobodi
problematine hrane, itd. ipak, generalno
se smatra da bi trebalo jesti vlakna iz hrane
kako bismo zaustavili dijareju. Kada unosite
vie vlakana, poveajte i unos tenosti.

Odluujui faktor u ovome jeste da li

je dijareja uzrokovana bakterijom ili
virusom. Ako je uzrok u jednom od ova dva,
trebalo bi da ih izbacite iz svojih creva, jer
je
to
verovatno
najbri
nain
za
ozdravljenje.
Ako je uzrok dijareje trovanje
hranom, uzimajte aktivni ugalj (4-6 kapsula
od po 250 mg na svaka 2 sata dok ne
prou simpotmi).
Videti
i
sledea
poglavlja:
Dizenterija, Hronina dijareja i Dijareja
kod dece. Za vie informacija o prevenciji i
leenju dijareje pogledajte i poglavlje
Putnika dijareja
HRONINA DIJAREJA
PRIRODNI LEKOVI proitajte poglavlje
Dijareja iznad. Inosite dosta vlakana, pijte
dovoljno vode i izbegavajte hranu koja vam
stvara probleme. Ako stalno dobijate
dijareju, uzrok je moda baketrija ili virus.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
ZA
SMANjIVANjE
KONGESTIJE

odmaranje u krevetu, klizma na 35 steeni

nakon svakog pranjenja creva, posle ega
ide etvrt litra hladne vode. Fomentacija na
stomak 2 puta dnevno po 15 minuta, uz
zagrevanu kompresu izmeu primena, koja
se menja svaka 2 sata i koju treba prekriti
samo flanelom.
PROTIV
RAZVOJA
BAKTERIJA

aseptina hrana (naroito voni sokovi, pire

i dobro skuvane itarice). Svakog dana se
primenjivati visoku toplu klizmu.

posle ega sledi niska hladna klizma i topla

abdominalna kompresa.
KONTRAINDIKACIJE

izbegacajte
hladan tu, zatienu zagrevanu kompresu
i dugotrajne fomentacije.
OPTA METODA poveajte opti otpor
organizma i ojaajte stomak menjajui
svoje navike u ishrani, kako ne biste u
crevima stvorili povoljne uslove za razvoj
bakterija koje su glavni uzrok bolesti.
Bakterije i sluz izbacite uz pomo
neutralnih klizmi.
DIZENTERIJA
SIMPTOMI

nagla
potreba
za
pranjenjem creva, vodenkasta stolica,
esto sa krvlju i sluzi. Prate je bol,
tenesmus,
groznica
i
dehidratacija.
Tenesmus znai da ovek nije sposoban da
isprazni creva iako osea potrebu za tim.
UZROCI uzrok ovog oboljenja slinog
dijareji moe biti Entamoeba histolytica
(amebina dizenterija), Shigella dyseneia
(bakterijska dizenterija), ili oko est drugih
vrsta klica i parazita.
PRIRODNI LEKOVI proitajte paljivo
sve iz poglavlja Dijareja i Hronina
dijareja iznad.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
DIZENTERIJA (AKUTNA), KOLITIS

ISHRANA pijenje to vie vode,

jednostavna hrana bez orbi sa mesom i
bez mesa i njegovih preraevina. Braon
pirina, sve jogurt, svee zrelo voe i
SLABOST I AUTOINTOKSIKACIJA voni sokovi sa dobro kuvanim itaricama.
kratkotrajne kupke preznojavanja 3-8
minuta i graduativne hladne kupke.
PROTIV VISCERALNE UPALE metoda
sa toplim ebetom i tople obloge na kuk i
BOL I OSETLjIVOST STOMAKA noge, posle ega sledi zagrevana kompresa
fomentacija na stomak svaka 2-3 sata, na stomak na 15,5 stepeni, koja se menja
topla klizma na 37,7 stepeni nakon svakog svakih 20-40 minuta. Ako se upala proiri
pranjenja creva, zagrevana kompresa na na rektum, ubacite kocke leda u njega.
stomak nakon svake primene tople obloge, Hladna sedea kupka na 24 stepena 15-30
koja se do sledee primene menja na minuta, uz toplu kupku stopala. Klistiranje
svakih sat vremena.
hladnom vodom i odmaranje u krevetu.
SLUZ U STOLICI visoka topla klizma
na 35 stepeni, posle koje sledi niska hladna
klizma. Hladna kompresa na stomak koja se
menja svakih sat vremena. Revulzivna
sedea kupka ili revulzivna kompresa na
stomak, revulzivni lepezastu tu na
stomak.

ZA UBLAAVANjE BOLA vrua obloga

na karlicu uz toplu kupku nogu, vrua
klizma na 37,7 stepeni posle koje sledi
klistiranje
hladnom
vodom.
ako
je
potrebno, ponavljajte postupak svakog
sata.

ESTO
PRANjENjE
CREVA

abdominalna kompresa, isto kao to je

iznad opisano.
Dugotrajna prohladna
sedea kupka na 24 stepena, 15 minuta.
Posle toga sledi kratkotrajno polivanje
kime toplom vodom i trljanje vlanim
aravom.

DIZENTERIJA (HRONINA), KOLITIS

(HRONINI)
OPTE METODE odmaranje u krevetu,
pravilna ishrana, graduativne hladne kupke
(2 puta dnevno), hladna trljajua sedea
kupka, topla revulzivna sedea kupka 6-10
minuta jedanput dnevno, kojoj prethodi
topla klizma.

SMENjIVANjE ZATVORA I DIJAREJE

visoka topla klizma ili klistiranje debelog
creva (36,6 stepeni) 1-2 puta sedmino,

BOL ako je prisutan jak bol, primenjujte

revulzivnu sedeu kupku 1-2 puta dnevno.
vlani abdominalni zavoj.

PUTNIKA DIJAREJA
SIMPTOMI

dijareja
uzrokovana
putovanjem po stranim zemljama.
UZROCI higijenski uslovi i bakterijska
flora su drugaiji u drugim zemljama.
Domae stanovnitvo je naviknuto na njih,
dok je strancima tee da se prilagode i
moda bude preveliko optereenje za
njihov crevni trakt.
Prvi problem predstavljaju njihove vrste
eirihija koli bakterije, koje stvaraju toksin
koji spreava vaa creva da upiju vodu iz
unesene hrane i tenosti. Posledica toga
jeste dijareja.
Salmonela i igela takoe mogu biti uzrok
putnike dijareje, koja je u stvari
dizenterija. Manji broj sluajeva bio je
uzrokovan
rotavirusom
ili
parazitom
giardia.
Do 50% sluajeva putnike dijareje je
neobjanjivo, mada se sumnja na umor,
promene u ishrani, visinsku bolest i det
leg.
Ljudi koji putuju svake godine kau da je
50% ansa da dobijete dijareju ako
putujete preko okeana, ak i ako ste se
dobro pripremili za put. Evo ta treba da
inite:
PRIRODNI LEKOVI
ameriki turisti esto uzimaju enterovioform tablete, koje treba da uzimaju
nekoliko puta dnevno. meutim, ti lekovi su
zabranjeni u Japanu i vedskoj jer mogu da
prouzrokuju nervna i ona oteenja.
Umesto toga, kada putujete uzimajte
tablete betain HCl, i progutajte 2 tablete
nakon svakog jela. Hlorovodonina kiselina
e ubiti bakterije u stomaku i spreie
nastanak infekcije.
Isti efekat ima i sok od limuna ili
limete kada se uzme na prazan stomak.
Za jo bolji efekat pojedite i malo
belog luka uz svoja jela.
Protiv
sluajeva
nebakterijske
dijareje dobrim se pokazalo uzimanje 3
kaiice sirovih neobraenih peninih
klica, zajedno sa sokom od voa.
Evo jo nekoliko ideja kako da spreite
pojavu putnike dijareje:
pijte kisela pia, poput vonih sokova
ili bilo ega to ima preko okeana. Ako
nema nita drugo, popijte neko gazirano
pie iz flae ili konzerve.
Probajte da proverite da li su posue
i pribor za jelo bili oprani u istoj vodi i
isprani u vreloj.
Izbegavajte nekuvano povre, poput
salata, voa koje se ne ljuti, kocki leda i
svega to sadri neistu vodu.
Kuvajte vodu 3-5 minuta da biste je
oistili. Jodna tenost ili tablete isto iste
vodu.
DODATNI SAVETI
ponesite sa sobom suene borovnice,
jer one izazivaju zatvor i tako spreavaju

dijareju. Jednako dobar je i koren kupine.

Napravite aj od njega i pijte.
Bokvica je snaan astringent, kao i
hrastova kora.
Skuvajte koru jabuke i popijte. Pektin
u njima eliminite dijareju.
U iru i hrastovoj kori nalazi se
taninska kiselina. To su dobri astringenti
koji zaustavljaju kontrakciju miia u
crevima.
Ne samo ugalj, ve je i glina dobra
protiv dijareje. Mnogi komercijalni preparati
protiv dijareje sadre glinu.
ZNACI UPOZORENjA kada putujete
preko okeana (ili ak ako ste kod kue),
dijareja moe da ukazuje na neku drugu
mnogo ozbiljniju bolest:
nadimanje stomaka, povraanje i bol
mogu biti simptom kolitisa, zapaljenja
slepog creva ili nekog crevnog oboljenja.
Crna ili crvena stolica moe ukazivati na
krvarenje ili parazitsku infekciju. Bela ili
bleda stolica moe biti znak oboljenja jetre.
Ako je prisutna i groznica zajedno sa
dijarejom, radi se o nekoj opasnoj infekciji.
Amebina
dizenterija
predstavlja
veliki problem u Meksiku, Srednjoj Americi i
mnogim drugim mestima. Ako je dobijete,
protiv nje se sa uspehom mogu koristiti beli
luk, ljuti, mrazovac (Colchicum), pitoma
nana i umbir. Jedan prijatelj, koji je
putovao u Meksiku, spalio je neku drvenu
kutiju i sa vodom progutao njen ugalj.
Videti
poglavlja
Dijareja
i
Dizenterija.
TROPSKI SPRU
SIMPTOMI malo ee pranjenje
creva ujutru tokom nekoliko dana. Kasnije:
rane na ustima, loe varenje uz nadimanje i
dijareja. Tamniji ten koe, iscrpljenost,
aneminost, slabost, razdraljivost, gubitak
pamenja, nemogunost koncentrisanja.
Pregladak jezik, erodovan na ivicama i
izbrazdan u sredini. Usta veoma osetljiva i
bolna.
UZROCI ako se na vreme odmah pone
sa leenjem, dolazi do oporavka. Osobe
preko 0 godina i oni koji se ne dre striktne
dijete mogu umreti.
Tropski spru se najee javlja u tropskim
krajevima. Ljudi koji poseuju te krajeve
mogu dobiti ovu bolest.
PRIRODNI LEKOVI
odmaranje u krevetu je veoma bitno,
kao i zatita od nazeba.
Topla prostorija, topla odea i bez
hladnih kupki.
Svakodnevne sunane kupke ili UV
tretmani.
Svakodnevna umereno jaka masaa
miia, osim stomaka (ali moe ako je
prisutan zatvor).
Ishrana sa vie proteina, vie
vitamina, a manje masti.
Jedu se samo manji obroci.

Uzimajte svakog dana pivski kvasac

(60 mg), ispolirani pirina (30 mg), vitamin
D (2000 IJ) ili folna kiselina (10 mg).
Svakog dana ispirajte usta (videti
poglavlje Oboljenje desni i zuba).
Kontroliite dijareju i zatvor u nekim
kasnijim fazama. I leite anemiju, jer moe
doi do pojave pernikuozne anemije.
im budete sposobni da putujete,
treba da napustite tropski predeo i vie
nikad da se tu ne vratite.
SINDROM
NADRAENOG
(Mukozni kolitis, Spastini
intestinalna neuroza)

CREVA
kolitis,

SIMPTOMI postoje tri vrste: 1) zatvor i

bol; 2) smenjivanje dijareje i zatvora; 3)
bezbolna dijareja sa sluzi.
Dijareja je esto prisutna odmah po
ustajanju iz kreveta i nakon doruka.
Ostatak dana moe biti prisutan zatvor.
Dijareja nou je redak sluaj. Umesto nje,
stolica je ponekad testasta i tanka.
Mogu biti prisutni i gasovi, munina, lo
zadah iz usta, goruica, jaka glavobolja,
nadimanje, nedostatak apetita, slabost,
nesvestica, bol u leima i lupanje srca.
Bol nastaje esto kada se pone jesti, a
ublaava se nakon pranjenja creva.
Svaka peta osoba sa ovim problemom
ima i rektalno krvarenje.
UZROCI ovo je najei digestivni
problem kod ljudi. oko jedne petine
Amerikanaca pati od njega. Prevashodno
obuhvata osobe stare izmeu 20 i 50
godina, dva puta je ei kod ena nego
kod mukaraca. Smatra se da tri etvrtine
svih ljudi jednom u ivotu iskusi ovaj
problem. S druge strane, ljudi koji se
jednostavno i manje hrane nikada ga nisu
doiveli.
Glavni problem je u tome to se miii
tankog i debelog creva gre i ne rade kako
treba,
jer
neto
iz
hrane
ometa
gastrointestinalni
trakt
.
verovatno,
sveukupnost neobinih stvari koje ine
zapadnjaku ishranu: preraena, masna,
prena,
eerasta,
puna
hemikalija,
sintetika, lekovi, alkohol, plus brzo i
neredovno jedenje.
Spomenuti grevi ine da se hrana ili
prebrzo ili presporo kree kroz creva. Kada
se sporo kree, previe vode se apsorbuje i
tako nastaje tvrda i suva stolica; a kada ide
prebrzo, veoma malo vode se apsorbuje, te
je stolica vodenkasta.
Mada ovaj sindrom predstavlja smetnju,
ipak nije opasan po ivot. meutim, treba
se uvati simptoma koji mogu ukazivati na
neke ozbiljnije probleme, poput artritisa,
dijabetesa,
oboljenja
une
kese,
malapsorpcije, kandidijaze, insuficijencije
pankreasa, konih oboljenja, ireva, raka
debelog creva i parazitskih infekcija
(amebinih i od valjkastih crva).

Nekoliko bolesti ima sline simptome:

divertukilitis, Hronova bolest, ulcerativni
kolitis i nepodnoenje laktoze.
PRIRODNI LEKOVI
za ublaavanje gastrointestinalnog
bola i izbacivanje gasova primenite
klizmu. , kao i grejni jstuk, flau vrue vode
tople fomentacije na stomak i klizme sa
mlakom vodom, koje se primenjuju lagano.
Vlana topla obloga je bolja od suve, jer
prodire dublje. Ako je bol veliki, primenjujte
toplotu jedan sat, onda otklonite na jedan
sat, pa ponovo vratite na jedan sat, dok bol
ne proe.
Uzmite tablete uglja protiv gasova i
nadimanja, ali ih nemojte uzimati svakog
dana, jer e izazvati zatvor.
Obolela osoba se osea kao da ima
previe gasova u sebi; iapk, istraivanja su
pokazala da takvi ljudi imaju istu koliinu
ometajuih gasova u crevima kao i drugi.
Bez obrzira na to, trebalo bi izbegavati
hranu koja izaziva gasove. Videti poglavlja
Podrigivanje i Nadimanje.
Nemojte gutati vazduh. Zato ne
vaite vake, nemojte puiti, niti piti
gazirana pia.
Jedite vie mekinja (mekinje ovasa, i
druge), jer one olakavaju pokrete creva.
Sirove mekinje su bolje od obraenih.
Naroito je bitna ishrana sa dosta vlakana i
pijenje velikih koliina vode.
Dodajte isitnjeno seme bokvice u
svoju hranu. Pijte jednu kaiicu crnog
eernog sirupa u ai tople vode.
Pijte dovoljno vode. uzimajte acidofil
2 puta sedmino.
Jedite redovno. Nemojte preskakati
obroke, niti jesti izmeu njih. Dajte malo
vremena elucu da se odmori. Najbolje bi
bilo da izmeu obroka bude sati slobodnog
vremena.
Nemojte jesti pred spavanje.
Proverite na koju hranu ste alergini.
Beleite i uradite test pulsa. Pogledajte
poglavlja o alrgijama i testu pulsa.
Zbog dijareje, ljudima sa ovim
sindromom potrebno je 30% vie proteina,
kao i povean unos minerala. Videti
poglavlje Dijareja.
Redovna
fizika
aktivnost
je
neophodna za odravanje zdravlja creva.
Radite vebu dubokog disanja.
Kada vas creva mue, preite na
siromaniju hranu. U blender stavite povre
i voe koje nije kiselo. Ali, ukljuite u
ishranu vlakna i proteine, ako jedete meku
hranu. Vano je da bude malo masti.
Nosite laganu odeu.
aj od nane (3 ili vie olja na dan)
godi stomaku. Isto ini i aj od kamilice.
Ulje od mente oputa miie creva.
Svakog dana uzimajte jak vie
namenski dodatak, vitamin C (1000 mg 3
puta dnevno), vitamin E (400 IJ), laneno
ulje (2 kaiice) i dijetalna vlakna (3-6 g).
IZBEGAVATI
bol je jai ako popijete hladne
tenosti ili kada jedete neto. Poznato je da
je bol obino vezan za zatvor. Videti
poglavlje Zatvor.
Izbegavajte sres, brigu i urbu.
Nemojte koristiti duvan, aj, kafu, gazirana

pia, alkohol i lekove. Kofein izaziva ili

pojaava simptome sindroma, dok alkohol
pogorava stanje.
Istraivanja pokazuju da ako elite
iveti normalno morate da izbacite
rafinisani eer.
Nemojte koristiti zamene za eer
(sorbitol i druge).
Ne uzimajte laksative i antacide.
Izbegavajte
ivotinjske
mesti,
maslac, prenu hranu i mlene proizvode.
Studije
nad
odreenim
brojem
pacijenata pokazale su da 70% njih ne
podnosi laktozu. Morali su da prestanu sa
pijenjem mleka, kako bi delimino ili
potpuno ozdravili.
Ako elite ozdravljenje, ne prilazite
dimu cigareta.
Nemojte uzimati lekove, niti uline
droge, ako elite uspeha u leenju.
Videti poglavlje Kolitis ispod.
KOLITIS (Ulcerativni kolitis)
SIMPTOMI krvava dijareja, krvava sluz,
gasovi,
bol,
nadimanje,
nepotpuno
pranjenje creva, slabost, gubitak telesne
teine, loe varenje, glavoobolje i ponekad
tvrda stolica. esto nastaju i divertikule.
UZROCI kolitis je oboljenje debelog
creva. Ulcerativni kolitis je gora varijanta
istog. Simptomi i nain leenja su isti kod
oboje.
Kolitis je hronina infekcija donjeg dela
creva.
Sluzokoa
biva
izritirana
nagomilavanjem fekalnih materija, usled
zatvora. Drugim reima, osoba nije imala
redovno pranjenje creva, te je nastala
infekcija zida creva.
U ostale uzroke spadaju: laksativi bez
recepta,
kuvanje
u
aluminijumskom
posuu, prevelike koliine rafinisanih
ugljenih hidrata, previe eera u ishrani i
alergije na hranu.
Zatvor tera oveka da se napree. Tako
nastaju divertikule . mali depovi
ispunjeni otpadnim produktima i toksinima.
Malo vlakana, loe kombinacije hrane i
neredovno pranjenje creva, svi oni
zajedno dovode do ovog problema.
Toksine bakterije se brzo razmnoavaju
ako predugo ostanu u crevima.
Nervna napetost i emocionalni stres
pogoravaju problem. Antibiotici menjaju
crevnu floru i tako uzrokuju nastanak
kolitisa.
Veoma je vano pronai pravi uzrok
kolitisa, jer ako ga ne naete, teko se
moete izleiti.
Ree se deava da idovi creva oslabe, da
se naduvaju i potencijalno se rasprsnu. To
se naziva toksini megakolon.
PRIRODNI LEKOVI

veoma vana je hrana sa dosta

vlakana, kao i pijenje vode. ipak, prvih
nekoliko dana moda vam ne treba previe
vlakana. Za poetak moete skuvati
itarice i pomeati sa dosta vode, tako da
dobijete kau. Kada nestane dijareja,
ponite sa hranom koja sadri dosta
vlakana.
Na poetku nemojte jesti sirovo
zeleno povre, argarepe i kikiriki. Jedite
kuvano ili prodinstano zeleno lisnato
povre, kuvan beli krompir, hled od
nekoliko vrsta itarica i dobro skuvane
ovsene mekinje, braon pirina, proso, slatki
krompir,
banane,
kuvane
argarepe,
bundevu i avokado.
Pijte svee sokove od sirovog
kupusa, argarepe, celera i peruna.
Nemojte jesti voe na prazan
stomak, ve na kraju jela; tako dok ne
proe kolitis.
Izbegavajte mlene proizvode, jer oni
iritiraju debelo crevo. Isto ine i penini
proizvodi. Nemojte konzumirati gazirana
pia, hladna pia i vrelu hranu.
Budite na siromanijoj ishrani. Uite
da se opustite. Dodajte pektin u vau
ishranu, jer on ublaava kolitis.
Slabo svarena hrana predstavlja
problem. Jedite polako i dobro savaite
hranu. Vaim crevima su potrebna vlakna,
a ne komadi hrane.
Nesvarene itarice i ugljei hidrati su
jo jeda uzrok. Uzimajte digestivne enzime
i jedite manje i ee obroke.
Pijte dosta vode. kolitis se esto
ublaava destilovanom vodom.
Uradite test pulsa, da biste videli
koja hrana smeta vaem organizmu. Videti
poglavlje Test pulsa.
Ako nema ireva na elucu ili
crevima, uzimajte 2-3 tablete betain HCl
(hlorovodonina kiselina) nakon svakog
obroka uz au vode. ovo e pomoi elucu
da bolje svari proteine i ugljene hidrate.
Brest veoma prija crevima i lei ih.
Pomeajte kaiicu isitnjenog bresta sa
pola litra kipue vode, dobro izmeajte,
dodajte neto malo radi ukusa i pijte
polako. Pitoma nana, maja metvica, ljuti i
lucerka su takoe od koristi.
Lucerka, beli luk i papaja isto
pomau, kao i: aloja, smirna i tahebo.
Uzimajte beta-karotin (25000 IJ) da
biste spreili infekciju i pomogli obnavljanje
tkiva.
Vitamin
C
(2000
mg)
sa
bioflavonodima, da biste izbacili toksine
koji iritiraju creva. Vitamin E (400 IJ),
laneno ulje (2 kaiice) i kalcijum (800 mg).
Jedanput dnevno primenjujte 20minutnu toplu fomentaciju na stomak. Pre
svakog jela popijte 240 ml sveeg soka od
kupusa.
Jaajte
telo
svakodnevnim
vebanjem
napolju.
Izbegavajte
takmiarske sportove, jer oni izazivaju stres
i napetost.
Za vie informacija o kolitisu
pogledati poglavlje Hronova bolest ispod,
a za vie informacija o iritirajuem crevnom
sindromu pogledati poglavlje o tome iznad.
HRONOVA
BOLEST
(Regionalni
enteritis, ulcerativni kolitis, Zapaljenje
creva)

SIMPTOMI gubitak energije, apetita i

telesne teine. Hronina dijareja, groznica,
hronino rektalno kravrenje, malapsorpcija,
bol
na
celom
podruju
abdomena
(stomaka), viak masti u stolici (to dovodi
do blede velike stolice koja pluta). Dolazi
do neuhranjenosti.
UZROCI Hronova bolest je poznata i
pod
imenom
regionalni
enteritis.
Ulcerativni kolitis je druga vrsta oboljenja,
ali naveden je ovde jer imaju sline
simptome i nain leenja.
Razlika izmeu ove dve bolesti je u tome
to ulcerativni kolitis zahvata prva dva sloja
crevnog zida (sluzokou i podsluzokou),
dok Hronova bolest, pored njih, zahvata i
sledea dva sloja (vezivno tkivo i miie
zida).
Hronova bolest je hronina ulceracija
ejdnog ili vie delova digestivnog trakta.
Ovo su tri osnovne injenice o Hronovoj
bolesti: 1) ulceracija zahvata sve slojeve
gastrointestinalnog (GI) zida; 2) boleu
moe biti obuhvaen itac GI rtkat, od usta
do anusa; 3) uglavnom traje due vreme.
Kada se zalee oboleli delovi tela, na
njihovom mestu ostaju oiljna tkiva, koja
nastavljaju da suavaju kanale.
Jo uvek pak postoje neke nedoumice. Ne
zna se tano koji su uzroci, i odreene
rasne grupe oboljevaju ee od drugih
grupa.
Uprkos tome, sledee injenice
stoje na mesu:
Alergije na hranu potpomau nastanak
bolesti, te je njihovo pronalaenje i
eliminisanje ublauje.
Nedostatak vitamina C i E u ishrani
pogorava stanje.
Ljudi iz Evrope i Severne Amerike
oboljevaju mnogo ee nego ljudi iz drugih
delova sveta.
Jevreji u Americi oboljevaju ee od
Jevreja u Izraelu, dok belci oboljevaju
manje od Jevreja, ali ee od ostalih rasnih
grupa.
Zato je najverovatnije znaajn uzroni
faktor
zapadnjaki
nain
ishrane.
Jednostavna zdrava hrana je vaan aspekt
reavanja ovog problema.
Skoro nikad ova bolest napada jednom i
onda vie nikad ne vrati. Uglavnom se
godinama stalno vraa. U tim sluajevima
oiljna tkiva sve vie slabe rad creva.
Ako se ne lei, Hronova bolest moe
dovesti do raka. Nema poznatog leka, ali se
zna da odreene stvari pozitivno deluju
protiv nje.
Smatra se da je Hronova bolest
autoimuno oboljenje, odnosno, GI trakt je
postao toliko ispunjen toksinima, usled
dugogodinje nebrige, da se imuni sistem
poremetio i poeo da napada delove tela u
kojima je smetena hrana puna toksina.

PRIRODNI LEKOVI
ishrana bez masti pomae. Poznato
je da ljudi sa ovom boleu ne mogu dobro
da apsorbuju masti i da ne podnose hranu
koja ih sadri.
Pijte
dosta
tenosti,
poput
destilovane vode i sveih sokova.
Sok od kupusa sadri antiulcerozni
vitamin U, koji je dobar za zidove GI trakta.
Jedite nerafinisane ugljene hidrate sa
dosta vlakana (itarice u celom zrnu).
Vremenom poveajte unos vlakana, ali
savaite hranu dobro, kako ne biste iritirali
GI trakt. Ako ne moete da dobro savaete
hranu, stavite je u blender.
Otrkiveno je da su ljudi sa Hronovom
boleu veoma retko jeli sirovo voe i
povre.
Najvie jedite nekiselo svee ili
kuvano povre (brokoli, kupus, argarepu,
celer, kelj, beli luk, prokelj). Nikad nemojte
priti hranu.
Aminokiselina glutamin pomae u
izleenju creva.
Redovno
se
izlaite
sunevoj
svetlosti i sveem vazduhu.
Ugalj pomae u kotrolisanju dijareje.
Uzimajte 4-6 tableta 2-3 puta dnevno
izmeu obroka. Ako ugalj iritira debelo
crevo, onda ga pomeajte sa vodom,
saekajte da se staloi na dnu i popijte
samo gornji istiji deo vode.
Pobrinite se da se creva prazne
svakog dana.
U korisno lekovito bilje spadaju: crni
orah, iak, ljuti, tahebo, bokvica, afran,
aloja, piskavica, doljen, brest i hrastova
kora.
Tamjan i kurkuma pomau crevnom
zidu.
IZBEGAVATI
Nemojte koristiti zaine (poput senfa,
sireta, bibera i rena).
Nemojte konzumirati brzu hranu,
duvan , kofein, alkohol ili neku beskorisnu
hranu i pia.
Izbacite koriene svih aditiva u
hrani. Ne koristite eer i hranu koja ga
sadri. Jedno istraivanje je utvrdilo da su
ljudi sa Hronovom boleu jeli vee koliine
eera od proseka ostatka populacije.
Nemojte se prejedati, kako biste
ublaili zapaljenje GI zida.
Gluten obino pogorava situaciju.
Zato, izbegavajte itarice koje sadre
gluten (penica, ovas, jeam, ra i heljda).
Strogo pridravanje ishrani bez glutena
moe doneti odline rezultate, ali ne sme
se jesti ni najmanja moguna koliina hrane
koja ga sadri.
Nepodnoenje
laktoze
je esta
pojava.
Nemojte
konzumirati
mlene
proizvode.
Eliminiete alergije na hranu i sve
druge vrste alergija. Ljudi sa Hronovom
boleu skloniji su alergijama, poput
polenske groznice i ekcema.
Izbegavajte hirurku intervenciju,
lekove protiv dijareje i kortikosteroide, jer
oni vie pogoravaju stanje nego to ga
poboljavaju. Oko 50% onih koji su proli
operaciju kae da su im nakon toga
simptomi naglo postali uestaliji nego pre.
Videti poglavlje Ulcerativni kolitis.

DIVERTIKULITIS (Divertikuloza)
SIMPTOMI nema simptoma dok ne
doe do infekcije ili zapaljenja, to izaziva
drhtavicu, groznicu i bol. Bol moe biti
lokkalizovan u donjem levom delu stomaka
i moe trajati neprestano. Ponekad dou i
krai periodi sa dijarejom.
Ako imate vie od 40 godina i povremene
stomane greve, gasove i dijareju koja se
smenjuje sa zatvorom, mogue je da imate
i divertikulitis.
UZROCI divertikule su male kesice u
obliku torbe koje se nalaze unutar debelog
creva, uglavnom u njegovom silaznom
delu. Divertikuloza je oboljenje kod kojeg su
ove kesice prisutne. Kada doe do njihove
infekcije i upale, to je onda divertikulitis.
Kada neko ima zatvor, on se onda previe
napree. Vazduni pritisak koji se stvori
ovim miinim naprezanjem moe stvoriti
male depove u zidovima silaznog dela
debelog creva.
Kada se jednom stvore, oni nikad ne
nestaju vie. Sami po sebi ne stvaraju
nikakve simptome. Problem je u tome to
vremenom u njima mogu da se nakupe
fekalne materije i tako privuku bakterije.
Potom dolazi do infekcije ili zapaljenja, a
time i do groznice, drhtavice i bolova.
Kada doe do njihove infekcije i upale,
javlja se divertikulitis, a sa njim i navedeni
simptomi.
Ovo je jo jedna vrsta bolesti uzrokovana
modernom rafinisanom i nezdravom
hranom. Ona je praktino nepoznata bolest
u zemljama treeg sveta, gde se jede
hrana sa dosta vlakana.

Svi pacovi kojima je bila data hrana

sa dosta masti nakon 90 sedmica dobili su
divertikule u debelom crevu. Unos vlakana
smanjuje pritisak u crevima, iblauje ili
eliminie simptome.
Nemojte konzumirati proizvode sa
kofeinom, jer on iritira debelo crevo.
Nemojte jesti mnogo eera.
Puenje i stres pogoravaju stanje.
Pojasevi, kaievi i vrsti zavoji oko
struka poveavaju abdominalni pritisak na
debelo crevo.
Nemaka vlada je za leenje
divertikulitisa
propisala
uzimanje
1-3
kaiice isitnjenog lanenog semena 2-3
puta dnevno, uz dosta vode. I seme
bokvice je dobro, ali ono ne prija svim
ljudima (jedna kaiica pomeana sa 240
ml vode ili soka, tokom obroka). Oboje
omekavaju stolicu, a isto ini i brest.
Vlaknasta
brestova
kora
godi
crevima i stimulie njen rad. ljive i sok od
ljiva sadre dosta vlakana; oni se
vekovima koriste protiv zatvora. aj od
kamilice (2 kaiice suene biljke na olju
kipue vode, krka se 5-10 minuta) deuje
protiv upale i prija digestivnom traktu.
Tahebo (2 olje dnevno) ubija bakterije i
lei.
Ovo
je
pobednika
formula:
pomeajte 2 dela divljeg jama sa po jednim
delom odoljena, pitome nane i Viburnum
prunifolium.
U drugo blagotvorno bilje spadaju
aloja, ljuti, aleva paprika, hajduka trava,
papaja i crvena detelina.
B kompleks plus acidofil, zbog crevne
flore. Beta-karotin (25000 IJ) za zatitu i
lenje sluzkoe debelog creva, kao i
vitamin E (600 IJ). Vitamin C sa
bioflavonoidima (2000 mg u odvojemi
dozama) ublaava zapaljenje.
TOKOM AKUTNE FAZE im ponu
simptomi, primenite proiujuu klizmu (2
litra vode i limunov sok). Uzmite 4 tablete
uglja sa velikom aom vode.

Vie od polovine Amerikanaca preko 60

godina pati od ovog problema.

Ako su prisutni bolovi ili grevi u debelom

crevu, primenite grejni jastuk na stomak.

PRIRODNI LEKOVI
da ne bi nastale one male kesice u
crevu, pazite da ne dobijete zatvor. To ete
postii ako budete unosili vlakna (svee
voe i povre, mekinje, i ostalo), pili vie
vode, itd. Za vie informacija videti
poglavlje Zatvor.
Nemojte odlagati pranjenje creva.
om vas potera, odmah idite, nemojte
ekati.
Budite
fiziki
aktivni,
naroito
napolju. Jedno istraivanje je dokazalo da
ljudi koji nisu dovoljno fiziki aktivni imaju
2,5 puta vie ansi da dobiju divertikulitis.
Od velike pomoi su ljive, sokovi od
pasiranog voai biljni ajevi. Sokovi od
argarepe, cvekle, celera i zelenia su
odlini. Od vonih sokova najbolji su od
papaje, ananasa, jabuke i limuna.
Dobro savaite oraaste plodove,
semenke i kokice kad ih jedete, kako en bi
uli u divertikule.
Jedite manje obroke. Beli luk lei i
izbacuje toksine.

Tokom akutne faze napadam moda je

najbolje da jedete samo hranu sa malo
vlakana tokom veoma kratkog vremenskog
perioda. Posle toga se vratite na ishranu sa
dosta vlakana.
Ako je napad jak, privremeno uzimajte
blendiranu
hranu.
Pijte
sokove
od
argarepe, kupusa i zelenia.
Za ublaavanje simptoma masirajte levu
stranu stomaka. Ustanite i protegnite se.
Pokuajte da redovno praznite creva.
Prvo to treba da uradite ujutru jeste da
unesete vlakna u organizam i pre doruka
da popijete litar vode.
Svakog dana proveravajte stolicu. Ako je
crna, znai da je prisutna krv. Odnesite
uzorak lekaru.

POLIPI NA DEBELOM CREVU

SIMPTOMI obino ne stvaraju nikakve
simptome, ali ako stvore, onda su prisutni:
dijareja, krv u stolici ili krvarenje iz anusa
(ponekad sa sluzi). Povremeno se moe
razviti
anemija
usled
gubitka
krvi,
uzrokujui umor i kratkou daha. Retko kad
polipi dou do anusa.
UZROCI polipi su spororastue izrasline
koje se razvijaju u unutranjosti debelog
creva. Neki su mali, sferini i zakaeni
direktno za crevni zid, dok su drugi veliki i
po 2,5 cm i zakaeni za zid peteljkom.
Mogu da se jave pojedinano ili u grupama.
Oni koji su u preniku vei od 1 cm mogu
postati kancerogeni.
Veoma su esta pojava u razvijenim
zemljama, gde najmanje svaki trei ovek
preko 69 godina boluje. Uzroni faktori su
hemikalije iz vazduha, vode, zemljita i
hrane. drugi uzrok jeste prejedanje i
jedenje nezdrave hrane. Tada prevelika
koliina beskorisne i tetne materije ulazi u
telo, te se njen jedan deo skladiti u
polipima.
PRIRODNI LEKOVI
jedite manje koliine zdrave hrane,
poput voa, povra, itarica u celom zrnu,
oraastih plodova i mahunarki. Jedite vie
vlakana, a nemojte ivotinjske masti.
Vlakna iz hrane su vana. Ako budete
jednostavno jeli vie vlakana i zdraviju
hranu, a izbegavali podruja gde je
prisutno hemijsko zagaenje, neete imati
problema sa polipima. Poveajte i unos
vode, kada budete poveali unos vlakana.
Nemojte
konzumirati
preraenu,
prenu i brzu hranu, kao ni kofein, duvan i
alkohol.
Uzimajte multivitaminski dodatak,
plus vitamin A (10000 IJ), karoten (u vidu
soka od argarepe, i crvenog i utog
povra), vitamin C (1000 mg) i vitamin E
(400 mg).
Odravajte debelo crevo istim
povremenom primenom niske klizme kada
je potrebno.
Nemojte
se
naprezati
tokom
pranjenja creva.
Videti i poglavlja Nazalni polipi i
Divertikulitis.
SINDROM PROPUSTLjIVOG CREVA
SIMPTOMI stalni bol u crevnom traktu,
koji dovodi do brojnih komplikacija.
UZROCI ovo je est problem, koji se
retko kad prepozna, kod kojeg sluzokoa
creva
postane
previe
propustljiva.
Stvaraju se veliki prostori izmeu elija
crevnog zida, te se tuda proputaju
bakterije, toksini i hrana. toksini materijal
(ukljuujui bakterije, gljivice, parazite i
masti) ulazi u krvotok i tera jetru da se
napree i detoksifikuje krv. Moe doi do
mnogobrojnih oboljenja gastrointestinalnog
trakta, poput Hronove bolesti, kolitisa,
migrene, ekcema i problema sa imunim
sistemom.

Uzroci su: loa ishrana, antibiotici,

alkohol, kofein, NSAIDS (nesteroidni lekovi
protiv upala), hemikalije, bu i gljivice (iz
itarica
i
voa),
nedostaci
enzima,
parazitska infekcija, umor, blaga groznica,
este
prehlade,
grip,
infekcije,
nepodnoenje odreene hrane i koni osipi.
Uzrone bolesti su: sida, oboljenje jetre,
cistina fibroza, astma, reumatoidni artritis,
celijana bolest, lupus, sindrom hroninog
zamora, fibromijalgija, i autizam.
PRIRODNI LEKOVI
sledee kombinacije za sok od
povra otklonie ovaj sindrom: argarepa,
perun i kupus; argarepa, celer i endivija;
umbir, perun, beli luk, argarepa i celer.
Postite sa ovim sokovima 2-3 dana
sedmino.
Kuvajte itarice u termosu, jer takvo
sporo
kuvanje
pomae
ozdravljenju
digestivnog trakta. itarice su bogate
enzimima,
vitamina,
mineralima
i
proteinima. Enzimi se ne gube.
Pijte to vie tenosti: istu vodu,
vone sokove i bademovo mleko. Za
doruak se mogu jesti heljda i proso. Oni su
hranljivi i alko se vare. Jedite sirovo i
popareno povre, kao i voe. Jedite itarice
u celom zrnu, oraaste plodove i
mahunarke.
Uzimajte acidofil, biljne digestivne
enzime (papain i bromelain), beta-karotin,
B kompleks, vitamin C, antioksidante,
kalcijum, magnezijum, esencijalne masne
kiseline (najbolji su
ulje od lanenog
semena i ulje od peninih klica), morske
trave.
U korisno lekovito bilje spadaju:
aloja, ekstrakt semena groa, tahebo,
maji nokat, sladi, brest, gavez i ljuti.
*BILjNI LAKSATIVI u sledeem tekstu
videete da se nazivi odreenih biljaka vie
puta ponavljaju, razlog tome je to se one
mogu koristiti u vie svrha.
LAKSATIVI
Biljni laksativi podstiu rad creva blagim
proiavanjem. Oni se koriste u sluaju
zatvora, manjka vlakana u hrani, krvne
toksinosti, prisustva kamenja u unoj
kesi,
hipertenzije,
konih
stanja
uzrokovanih nedovoljnim izluivanjem ili
neke infekcije za koju je potrebno
proiavanje creva.
Najee upotrebljavana laksativna biljka
jeste planika (ili uva). Sena, koja je druga
na listi, zapravo je purgativna biljka (videti
ispod); veoma je jaka (samo jedna olja
aja dnevno).
Ostale laksativne biljke su aloja, koren
sladia, seme bokvice, kurika i koren
maslaka (kad je i jetra umeana). Mogu se
kombinovati ili koristiti zasebno. Pojedine
biljke, poput planike i sene, deluju tako to
iste creva, dok druge (poput semena
bokvice, lanenog semena i agara) stvaraju
mekanu gelastu materiju koja klizi (videti
demulcente ispod).

Tokom groznice ove biljke hlade sistem

eliminisanjem toplote iz creva.
Evo liste biljaka koje podstiu rad creva:
kora kruine, broika, agar, konopljua,
laneno seme, koren sladia, planika, zova,
mandragora, srenjak, mahonija, ljuti,
sena, afran, tavelj i kora breskve.
DEMULCENTI
Demulcentne biljke kupaju i podmazuju
creva, i pomau im da izbace fekalne
materije, naroito ako su suve. Najbolji
demucenti su: seme bokvice, laneno seme,
brest i agar, kao i: piskavica, koren sladia,
koren gaveza, aloja i divizma.
BILjNA KLIZMA umesto laksativa
moe se primeniti biljna klizma. Jedna od
najboljih je klizma sa ajem od pitome
nane.
PURGATIVI
Purgativi su brzodelujue biljke, koje je
najbolj izbegavati. One liavaju telo od
energijei ne treba ih koristiti u sluaju
hemoroida, krvarenja u crevima, suvoe
creva, ili ispadanja beike, materice i
creva.nemojte ih upotrebljavati ako je telu
jeza ili su prisutne kone infekcije.
Purgativi su toliko jaki da deluju u roku od
8-24 sata. Samo snani ljudi krupne grae
mogu da ih koriste. Najee upotrebljavani
biljni purgativi su sena, kora kruike, jalapa,
koren mandragone.
KARMINATIVI
Purgativne biljke treba kombinovati sa
karminativnim,
da
bi
se
ublaila
zategnutost creva. Karminativne biljke
sadre
eterina
ulja
koja
stimuliu
izbacivanje gasova i peristalzu. Najbolja od
njih je pitoma nana. U ostalo karminativno
bilje spadaju: anelika, anis, kim, maja
metvica,
celer,
korijander,
miroija,
komora, beli luk, umbir, nana, kamilica,
smirna, odoljen, majina duica i sasafras.
*PREVAZILAENjE
LAKSATIVNE
NAVIKE poto se esto primenjivali
klizme, sada ste uvideli da vie ne moete
prazniti creva bez njihove pomoi. Ili zbog
katartine nvike morate uzimati laksative
da biste praznili creva.
PRIRODNI LEKOVI - niska hladna klizma
je veoma korisna za obnovu normalne
funkcije debelog creva. Hladna voda ima
efekat
ojaavanja
i
oivljavanja.
U
hidroterapiji klizma se smatra hladnom ako
je temperatura vode 12-21 stepen, a
prohladna ako je 21-26,5 stepeni. Hladna
klizma snano stimulie rad creva i za ovu
svrhu je treba koristiti vie nego toplu
klizmu. Hladnu klizmu primenjujte i protiv
katartine i protiv naviknutosti na klizmu.
Kako primeniti iz apoteke kupite
irigacijsku pipetu za uvo i u rektum
ubrizgajte punu pipetu hladne vode. Drite
jedan minut, pa izbacite. Obino posle toga
e uslediti pranjenje creva. Svaki dan u
isto vreme koristite ovaj tretman kako bi se
ostvario efekat.

agensi koji stvaraju masu: mekinje,

bokvica i sirovo voe i povre nisu laksativi,
ali su idealni za podsticanje rada creva, i
mogu se koristiti na due staze.
Laksativi bi trebalo da podstiu rad
creva, meutim, neki ga samo ometaju.
Mineralna
ulja
i
natrijum-dokuzat
omekavaju stolicu. Ako se uopte koriste,
treba
ih koristiti
samo privremeno.
Mineralna ulja mogu da otete plua ako se
udahnu,
i
ona
apsorbuju
vitamine
rastvorljive u masti iz digestivnog trakta.
Natrijum-dokuzat
poveava
toksinost
drugih lekova i moe da nakodi jetri.
Soli su osmotski agensi koji dovlae vodu
u creva. Bezbedne su ako se koriste
privremeno, ali u suprotnom mogu stvoriti
zavisnost. Pored toga, pojedini ljudi ne
smeju unositi viak soli u telo usled edema,
zapaljenja plune maramice, itd.). Primeri
ovih soli su magnezijumsko mleko,
magnezijum-sulfat i natrijum-hlorid.
stimulansi uzrokuju laksativni efekat
nadraivanjem crevnih zidova i izazivanjem
peristalze.
Ipak,
oni
mogu
proizvestizavisnost i otetiti creva. Primeri
su razne vrste preparata iz apoteka,
ricinusovo ulje, sena i laksativne biljke
(poput planike).
10 ANUS
HEMOROIDI
SIMPTOMI peckanje, bol, svrab, upala,
otok, iritacija, curenje i krvarenje.
UZROCI hemoroidi su uveane
varikozne vene anusa i rektuma. Ako se
nalaze
ispod
unutranjeg
sfinktera
(krunog miia koji zatvara rektum), onda
su to spoljni hemoroidi, dok se oni iznad
sfinktera zovu unutranji.
Unutranji
hemoroidi
su
uglavnom
bezbolni, ali zato esto krvare. Krv je tada
svetlocrvene boje.
Spoljni hemoroidi se zovu i uljevi. Oni
prodiru iz anusapoto su uveani i
neelastini, esto stvaraju kesice koje
prodru do anusnog kanala. Koa iznad njih
postaje plava ili ruiasta, i moe mnogo
da boli.
Proireni
hemoroidi
su
unutranji
hemoroidi koji izlaze van anusa. esto je
prisutno izluivanje sluzi i oblino krvarenje,
kao i veliki bolovi. Kada krvare, moe izai
vea koliina, mada to ne mora znaiti da
se radi o nekoj opasnijoj bolesti.
Stariji ljudi su pod veim rizikom da ih
imaju. Trudnice i ene koje imaju decu
ee ih dobiaju od mlaih ljudi.
Cirkularna slabost vena, zajedno sa
zatvorom, glavni je uzrok hemoroida.
Kongestija jetre takoe moe uticati. Svako
stanje koje poveava pritisak na taj deo

tela ili smanjuje dotok krvi kroz te vene,

moe izazvati hemoroide.
Hemoroidi su esta pojava kod ljudi koji
jedu nezdravu hranu, malo vlakana, koji
malo vebaju, sede dok rade (naroito kad
sede nervozni i napeti), kada diu teke
terete, gojazni ljudi i trudnice, naprezanje
pri pranjenju creva, jaki kaalj, esto
kijanje, dugotrajna upotreba laksativa ili
klizmi, povieni pritisak portalne vene jetre
(kao to je sluaj kod ciroze jetre) i kad se
sedi na hladnom.
PRIRODNI LEKOVI
ispravite to je vie mogue stvari
koje su nabrojane u prethodnim pasusima.
Izbegavajte jako zainjenu hranu, jer
ona iritira deo tela koji je pod upalom.
Nemojte predugo sedeti ili stajati.
Pri podizanju tereta nemojte savijati
lea, ve kolena. Nemojte zadravati dah
dok diete teret, ve duboko udahnite pre
toga i izdahnite u momentu dizanja.
Izbegavajte dizanje tekih tereta to je
mogue vie.
Nemojte sedeti na predmetima koji
se ne zagrevaju (kamen, gvoa, zemlja, i
drugo) tokom dueg vremenskog perioda.
Najvanija stvar koju treba uraditi
radi speavanja i leenja heomorida jeste
hraniti se zdravom hranom punom vlakana.
Svee voe i povre sadri dosta vlakana.
Koristite mekan toalet-papir, i samo
tapkajte njime. Koristite nemirisni beli
toalet-papir.
Nemojte eati oboleli deo tela.
uvajte se dijareje i zatvora, jer oni
pogoravaju problem.
Sedee kupke gode upaljenom tkivu i
oputaju rektalne i analne miie.
Kod ozbiljnijih sluajeva primenjujte
naizmeninu sedeu kupku. Uzmite dva
velika pocinkovana suda sa naslonom na
jednoj strani, kako bi vam bilo prijatnije.
Presavijte vei pekir i stavite ga dole i sa
strana, radi ugodnosti. Jedan sud ispunite
vruom vodom (37,7 stepeni), a drugi
hladnijom vodom. sedite u vruoj vodi 5
minuta, aonda 30 sekundi u hladnoj.
Rairite noge da bi promena temperature
imala najbolji moguni efekat na oboleli
deo tela. Radite tako 3 puta. Moete
ponoviti postupak kad god elite, ako bude
potrebno.
Alternativna
metoda
za
lake
sluajeve jeste sedenje u kadi ispunjenoj
vruom vodom 24-30 cm dubine. Radite to
3-5 puta dnevno.
Uzimajte B kompleks, beta-karotin
(25000 IJ), vitamin E (400 IJ), vitamin C
(2000 mg u odvojenim dozama), kalcijum
(800 mg) i amgnezijum (1200 mg).
Za hemoroide koji su istureni ili
proireni uzimajte dodatke koji sadre
glikozaminoglikane.
LEKOVITO BILjE
primenjujte hladan aj od leske da
biste smanjili hemoroide.
Od koristi su kane obloge od
brusnice. Stavite u blender aku brusnica,
punu kaiicu stavite u bologu i to nanesite
na oboleli deo. Promenite nakon sat
vremena i ponovo primenite kad god elite.

Tapkajte lecitin na oboleli deo, isto

kao to biste naneli vazalin.
Kesa sa ledom takoe moe doneti
olakanje.
Oljutite beli luk i grebite da bi poao
sok iz njega, a onda ga ubacite. Telo e ga
izbaciti tokom sledeeg pranjenja creva.
Radite ovo 3 puta sedmino.
Isecite pare aloje, duine oko oko 6
cm, oljutite i ubacite.
Primena aja od hrastove kore ili
leske smanjie hemoroide, usled svog
astringentnog dejstva.
Primenite ljuti kao analni antiseptik.
U jednom istraivanju 84% ljudi koji
su uzimali preparate od azijskebokvice
imali su poboljanja: manje bola, svraba,
krvarenja i neprijatnosti tokom pranjenja
creva. Azijska bokvica i laneno seme
upijaju vodu, ire se i omekavaju stolicu.
Odline kane obloge za ovaj
problem mogu se napraviti od jeovine
(veprine), divljeg kestena i bokvice.
Pomeajte jednake delove bresta,
leske, divizme, wild alum i ljutia. Uzimajte
interno 2-4 kapsule dnevno, a eksteralno
primenite na oboleli deo sa vazalinom.
Primenite aj od umbira ili ekstrakt
hajduke tave.
Istopite kokosov puter u dvostruko
grejau, pomeajte sa 2 kaiice fino
isitnjene leske, movarne trave ili tavelja
(svi su astringenti). Kada postane mekano,
zavijte u obliku cigare i stavite u friider da
se stvrdnu. Kasnije ih ubacite. Kokosov
puter se topi na sobnoj temperaturi.
Flavonoidi (iz sveeg voa i pvora)
jaaju analne vene i time smanjuju rizik od
hemoroida.
Kameni koren jaa hemoroidne vene
(2 kapsule izmeu obroka 2 puta dnevno
tokom akutnih napada, a ovako jedanput
dnevno).
OSTALE INFORMACIJE
lekovi uglavnom sadre lokalne
anestetike, koji esto nadrauju oboleli deo
i odlau izleenje.
Jedan izvetaj iz 1976. godine
pokazao je da nema dokaza da sastojci
Preparata H ublauju upalu ili smanjuju
hemoroide.
Proireni hemoroidi mogu postati
trombozni, to jest, mogu formitati ugruke
u sebi koji spreavaju njihovo povlaenje.
Na to ukazuje jak, pojaan bol. Idite kod
lekara da vam otkloni ugruak. To nije isto
to i hemoroidoktomija, ve je jedan
jednostavan i brz zahvat.
U sluaju dugotrajnih i ozbljnih
problema neki ljudi se odluuju i na
hemoroidoktomiju. Naite lekara koji je to
ve radio i koji zna ta treba initi,
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
TOTALNA KONGESTIJA hladna tekua
kupka stopala, topla kupka stopala ili topla
kupa nogu i stopala, tople obloge za noge,
revulzivni tu na noge i stopala, topla
abdominalna obloga.

PROIRENjA KOJA SE NE POVLAE

odmor u krevetu, leanje sa okrenutim
licem ka jastuku i savijenim kolenima ka
grudima. Ako je neophodna, ledena
kompresa i svakodnevna primena ledene
vode na oboleli deo. Niska hladna klizma
nakon pranjenja creva. Praznite creva iz
horizontalnog leeeg poloaja; nemojte se
naprezati. Potreban je pojas za stomak. U
mnogim sluajevima neophodna je hirurka
intervencija.
UPALA HEMOROIDA odmor u krevetu
sa izdignuti stopalima i kukovima; poloaj
sa kolenima na grudima ako je neophodno.
Ledena kompresa vrsto pritisnuta na anus.
Led u rektumu. Veoma plitka ledena sedea
kupka.
BOL

ako
je
izazvan
upalom,
kratkotrajna topla fomentacija, posle koje
sledi hladna kompresa na anus i gluteus, uz
istovremenu
toplu
kupku
stopala;
fomentaciju ponavljajtena svakih sat ili
dva. Dugotrajna mlaka sedea kupka (2932 stepena). Tople obloge za kukove i noge,
posle ega sledi hladna kompresa na
gluteus, perineum i donji deo lea.
ANALNA FISURA
SIMPTOMI nakon veeg pranjenja
creva javlja se peckanje, bridenje i
moguno krvarenje iz rektuma. Prisutan je
bolni crveni otok ili rana na ili oko analnog
otvora.
UZROCI hemoroidi su oteene vene
anusa i rektuma. Fisure su ranice ili
pukotine na koi na istom delu tela.
Mesta gde se spajaju sluzokoa i koa
moe da ima manje poderotine. To se
deava ponekad i na uglovima usta. Fisure
rektuma su sline tome. uobiajen uzrok je
velika, tvrda stolica.
PRIRODNI LEKOVI
jedno istraivanje je pokazalo da su
pacijenti brzo ozdravili poto su jeli hranu
koja ne izaziva zatvor i koja sadri dosta
vlakana, i poto su primenjivali sedee
kupke.
Pazite se zatvora. Obavezno unosite
vlakna iz hrane i pijte dosta vode (6-8 aa
dnevno). Ove dve stvari e proizvesti meku
stolicu. Jedite vie voa i povra.
Nemojte eati oboleli deo. Neno
briite taj deo.
Pazite se dijareje, jer ona moe da
omeka rektalno tkivo, koje je onda sklonije
poderotinama
Sedite na neemu mekom. U
apotekama
moete
kupiti
specijalne
jastuie.
Umereno vrua voda oputa i godi
obolelom delu tela. Moete primenjivati
sedee kupke sa astringentnim biljkama,
koje e dovesti do izleenja (poput aja od
hrastove kore).
Izvanredne lekovite biljke za ovu
svrhu: krameria (za sedeu kupku), majina
duica (proiava i deluje kao antiseptik),

azijska bokvica (smiruje, deluje protiv

upala, oslobaa neprijatnosti).
Ako je potrebno za odravanje
suvoe, nanesite na oboleli deo kukuruzni
skrob nakon svakog kupanja. Nemojte
koristiti puder sa talkom u ovu, niti bilo koju
drugu svrhu, jer izaziva rak. To je vrsta
stene koja ni u kom obliku ne sme da ue u
nae telo, niti sme da se udie.
Ovi otoci se mogu otvoriti uz pomo
nekog seiva ili potapanjem u toplu sedeu
kupku sa troprocentnom bornom kiselinom.
Kana obloga od ehinaceje moe se diretko
primeniti naapsces, radi dezinfekcije i
oblikovanja, kako bi mogao da se otvori. Za
ienje i dezinfekciju otvorenog apscesa
upotrebite troprocentni vodonik-eproksid.
Bebe sa ovim problemom ne trba da
piju kravlje mleko, jer ono uzrokuje zatvor.
SVRAB OKO ANUSA (Pruritus Ani)
UZROCI infekcije, paraziti, loa
higijena, dijabetes, nedostatak estrogena ili
oboljenje jetre, kona oboljenja poput
psorijaze,
seboreinog
dermatitisa
i
ekcema, kao i: kontaktni dermatitis zbog
mirisnog
ili
bojenog
toalet-papira,
dezodoransa, sapuna ili donjeg vea. Jo
jedan uzrok su alergije na hranu.
Svrab oko anusa je pre simptom nekog
manjeg problema nego bolesti. Najvanije
je reiti taj problem kako bi svrab nestao.
PRIRODNI LEKOVI
uradite proveru pulsa da biste
odredili na koju hranu ste alergini. Videti
poglavlje Test pulsa.
Uzimajte
beta-karotin
(sok
od
argarepe, utoi zeleno povre) i laneno
ulje (2 kaiice) oralno.
Kljuni faktor jeste eliminisanje vlage
sa podruja anusa. Vlaga, curenje i fekalije
su esto glavni uzrok.
nakon pranjenja creva treba oprati
taj deo tela uz pomo prica sa vodom.
Posle toga se dobro obriite.
Svakog dana primenjujte toplu
sedeu kupku. Nakon kupke vatom
umoenom u limunov sok istapkajte taj deo
tela ili posle kupke i suenja natrljajte
svugda ulje od peninih klica.
Protiv svraba moe se naneti topla
(ne vrela) kesica aja od ljutia, koja se dri
do pola sata.
Nemojte koristiti sapun na to
podruje, jer je on alkalne prirode.
Nemojte nositi nikakvu usku odeu u
podruju stomaka.
Izbegavajte lekove, jer mnogi od njih
nadrauju debelo crevo i dovode do svraba
oko anusa.
Deije gliste, valjkasti crvi su esto
uzrok problema kod dece, retko kod
odraslih. Videti poglavlje Deije gliste.
IZBEGAVATI
sledee stvari izazivaju alergijsku
reakciju: pivo, vino, estoka pia, kafa,
mleko, kola pia, aj, citrusi, okolada,
paradajz, kukuruz, oraasti plodovi i
zainjena hrana.

ibegavajte hranu koja izaziva gasove.

Izbegavajte stresne situacije, jer ljudi
koji su pod stalnim stresom imaju vei rizik
od ovog problema.
Nemojte koristiti anestetike lekove
koji sadre ime kain, jer oni izazivaju jake
alergijske reakcije i pogoravaju stanje.
takoe, odravaju vlagu na obolelom delu
tela.
Takoe pogledati poglavlje Crvi o
deijim glistama.
ANALNI EKCEM

Re anoreksija znai gubitak apetita,

i tehniki moe s eprimeniti na svakoga ko
nema elju da jede. Uzroci mogu biti stres,
neuhranjenost, ok ili povreda. Ipak, danas
se ovaj termin odnosi samo na one koji
pate od anoreksije nervoze, emu je i
posveeno ovo pgolavlje.
Neki anoreksiju smatraju psihikim
oboljenjem. Drugi veruju da je problem u
velikom broju hrane na koju je osoba
alergina. esto ponavljana fraza, Uvek se
bolje oseam kad ne jedem, a loe kad
jedem, moe se odnositi na oba ova stava.

SIMPTOMI svrab, crvenilo i iritacija

sluzokoe anusa.

Oko treine ljudi sa ovim problemom

umre od gladi, infekcija, sranih problema
ili samoubistva.

UZROCI
ekcemska
infekcija
je
prenesena na analno podruje, verovatno
putem prljavih ruku.

Mora se poraditi na glavnom uzroku.

Potrebni su ljubav i razumevanje. Moda
bude bila potrebna pomo nekog van
porodice. Meutim, postoji opasnost ako se
ode
kod
profesionalnih
savetnika
i
psihologa, poto su oni obueni da
primenjuju hipnotike metode; sve je vei
broj sluajeva kojima se u um ugrauju tzv.
represivna
seanja

ona
samo
pogoravaju situaciju!

PRIRODNI LEKOVI
slez pomae u leenju iritacije
povrinskog
dela
koe
i
sluzokoe.
Primenite biljni aj u kompresama sa
infuzijom ili dekoktom od cvetova i/ili
listova.
Za dodatne informacije o nainu
leenja videti pgolavlja Analna fisura,
Svrab oko anusa i Ekcem.
11 DIGESTIVNI SISTEM
ANOREKSIJA
SIMPTOMI re je o mravim ljudima
koji tee da jo vie smraju. Posebni
simptomi ove bolesti jeste veliki strah od
dobijanja na kilai, stalna dijeta do
izgladnjivanja, odbijanje da se jede osim
malih obroka, abnormalni gubitak telesne
teine,
neredovna
ili
prestanak
menstruacije.
UZROCI i anoreksija i bulimija su
poremeaji opsednutosti sa hranom, ali
nisu ista bolest. Anoreksini ljudi su mravi
i esto slabani, i ubeeni su da treba jo
vie da smraju. Oni se boje hrane i
dobijanja na teini, i ne ele da jedu.
Kod bulimije ljudi jedu malo, ali onda
usled gladi ponu da se prejedaju. Na kraju
povrate
svu
hranu
(sami
izazovu
povraanje). Videti poglavlje Bulimija
ispod.
Verujui da su gojazni i prestraeni
dodatnim kilogramima, ovi ljudi pre biraju
da gladuju. Obino imaju nisko miljenje o
sebi i esto su depresivni. Ubeeni su da
izgledaju runo i da e biti bolje ako budu
jeli manje, njima je teko promeniti nain
razmiljanja.
Kod pojedinih sluajeva ukljuena je i
zloupotreba droga i/ili alkohola. Nedostatak
pravilne ishrane pojaava nihova oseanja i
stavove. Skoro sve anoreksine osobe su
enskog pola, starosti izmeu 12 i 18
godina.

Oko 30% ljudi sa ovim problemom nosi

ga sa sobom celog ivota.
PRIRODNI LEKOVI
molite se zajedno sa obolelom
osobom i pomozite joj da nae mir u Bogu.
Moramo prihvatiti sebe onakve kakvi smo, i
odatle krenuti dalje.
Obnovite joj apetit. Dajte betain HCl i
pankreatske enzime (papain i bromelain).
Bilje koje stimulie apetit: iirot, uta
lincura, gorica, gotu kola, umbir, pitoma
nana i smiljkita. uzimajte ove biljke pre
obroka.
Kantarion spreava pojavu depresije.
Prekopotreban je dobar program
ishrane sa punim dodacima vitamina i
minerala. Problem je kako da obolela osoba
pone da jede, tako da se organizam moe
vratiti na normalu. Ako je hrana prepuna
hranljivih sastojaka, osoba moe da odri
dobro zdravlje i sa manjom koliinom
hrane. Manja koliina u ovom sluaju
znai manje kalorija i manje dobitka na
teini.
Uzimajte pun dodatak vitamina i
minerala. To, zajedno sa odreenim biljem
(poput ginsenga), pruie dovoljno energije
i bez dobitka na teini. Minerali (jod i
kalijum) koje devojke gube kada povraaju
su upravo oni koji im pomau da kontroliu
apetit. (Nemojte koristiti ginseng ako je
prisutan visok krvni pritisak.)
Probajte da pronaete hranu na koju
su alegine. Istraivanja su pokazala da
anoreksine osobe odbijaju da jedu svu
hranu ako samo probaju hranu na koju su
alergini.
Izbegavajte hranu sa eerom,
rafinisanu hranu, proizvode od belog
brana i aditive iz hrane.
Svakoga dana budite po malo fiziki
aktivni. Tako ne samo da se jaaju plia,
miii i srce, ve se gradi i samopouzdanje.

Ne sme da se pretera sa vebanjem ako

osoba ne jede mnogo hrane.
Pomozite joj da izgradi dobre odnose
sa nekom drugom devojkom koja ima
pozitivan pogled na svet.
Ukljuite je u neki projekat gde e da
pomae drugim ljudima. Nemogue je biti
srean ako mislimo samo na sebe i svoj
izgled.
Videti poglavlje Bulimija ispod.
BULIMIJA
SIMPTOMI ljudi izgledaju normalno, a
simptomi se ne ispoljavaju javno.
UZROCI to su ljudi koji jedu manje kako
bi odrali telesnu teinu, a onda najednom
ponu
da
se
prejedaju.nakon
toga
povraaju (namerno) ili uzimaju laksative,
kako bi izbacili jo nesvarenu hranu. Videti
iznad poglavlje Anoreksija.
Bulimija moe dovesti do ozbiljnih fizikih
poremeaja,
poput
hipoglikemije,
unutranjeg krvarenja, ireva, ubrzanog
kucanja srca, oteenja bubrega, prestanka
menstruacije, slabog pulsa i krvnog
pritiska, i oteenja lezda.
Pojedini koji pate od bulimije su
preterano fiziki akitvni, kako bi izgubili na
teini.
Bulimaara
ima
najvie
u
zanimanjima gde se trai atraktivan fiziki
izgled (modeli, glumci, plesai, balerine).
Princeza Dijana je sama priznala da je bila
bulimiar. Mnogi ljudi smatraju da lepota i
mravost idu zajedno.
udno je da su dok su anoreksiari
previe mravi, bulimiari su uglavnom
kakvi treba da budu ni predebeli ni
premravi. Meutim, njihov nain ivota
moe dovesti do gubitka kose, ute boje
koe, prerane pojave bora, slabosti miia,
vrtoglavice i ekstremne slabosti.
Glavni fiziki znaci su oni koji s ejavljaju
usled
stalnog
namernog
povraanja:
nateene pljuvane lezde, stalni bol u
grlu, hijatalna kila, upala jednjaka, erozija
glei zadnjih zuba, nateene lezde na licu
i vratu i raspuknuti krvni sudovi na licu.
Bulimiari obino imaju nizak nivo
serotonina, to ih tera da uzimaju
jednostavne ugljene hidrate (eere). Ipak,
verovatnije je da prejedanje uzrokuje takvo
hronino stanje.
PRIRODNI LEKOVI
pratite uputstva za anoreksiju gore
opisana. Osoba treba da oekuje da e
iskusiti privremenu zabrinutost, depresiju,
nesanicu i mogunu razdraljivost, poto
pokuava da raskine sa starim nainom
ivota. Ali, nagrada za takav trud je
ogromna i rad se isplati.
Nemojte jesti eer, hranu koja
sadri eer, svu vrstu brze hrane i
proizvode od belog brana.
Prekopotrebna je jednostavna zdrava
hrana sa puno hranljivih sastojaka, kako bi

se postigla ravnotea u nainu ivota. Trba

da se uzima pun dodatak vitamina i
minerala.
CCK (holecistokinin-pankreozimin) je
hormon koji se nalazi u tankom crevu i
mozgu, i koji daje signal kad je vreme da se
prestane sa jelom, kada ovek postane sit.
Ako ovek pone da se prejeda, ovaj
hormon se nelui kako treba, tako da se
osoba osea zadovoljnom samo onda kada
se prejede. Jedino reenje jeste da se
uporno jede odmerena koliina hrane, pa
e vremenom ovaj hormon povratiti svoju
normalnu funkciju.
Majoran, odoljen i zelena salata su
vrsta sedativa, oni ublaavaju zabrinutost i
umiruju nervnu uzbuenost. Kelp i brai ili
fukus (morske trave) pruaju oseaj sitosti i
umanjuju apetit.
Mali jako hranljivi obroci, uzimaju se
mali zalogaji, veoma polako se vaa hrana
i
polako
se
jede.
Nemojte
jesti
komplikovane meavine mesa.
CELIJANA BOLEST (Celijani spru,
Nepodnoenje glutena)
SIMPTOMI dijareja, gubitak telesne
teine i nedostaci hranljivih sastojaka (kao
kod anemije). U ostale simptome spadaju:
esto
bleda
i/ili
svetlouta
stolica
neprijatnog mirisa koja pluta, umor,
depresija, naduvenost stomaka, miini
grevi, istroenost i bolovi u kostima i/ili
zglobovima.
Kod beba i dece moe doi do
povraanja,
usporenog
rasta,
jakog
peckanja koe i crvenih konih osoba koji
svrbe. Na ustima mogu nastati ranice. Dete
moda
bude
izgledalo
anemino
i
neuhranjeno.
Neka deca od celijane bolesti dobiju
plikove i ranice po celom telu. Simptomi su
razliiti,
ali
mogu
s
ejaviti
umor,
razdraljivost i/ili promene u ponaanju.
Bebe moda budu gubile ili sporije
dobijale na telesnoj teini, i kao da ne
napreduju kako treba. Bolest moe nastati
u prvih nekoliko meseci ivota.
UZROCI celijana bolest napada tanko
crevo. Prisutne su abnormalni sluzokoe
tankog
creva
usled
ermanentnog
nepodnoenja glutena. Gluten se nalazi u
penici, rau, ovasu i jemu. (Kukuruz,
pirina, proso, soja, kvinoa i amarant ne
sadre gluten. Za heljdu se ne zna.) smatra
se da je protein gliadin toksini deo
glutena. On reaguje sa sluzokoom tankog
creva i uzrokuje ravnanje i atrofiranje
upijajuih prstia na crevu. Posledica
toga je da se hranljivi sastojci (vitamini A,
D i K) ne apsorbuju i onda se pojavljuju
simptomi bolesti.
Naalost, mnogi lekari i industrije hrane
preporuuju da se itarice uvedu u ishranu
beba onda kada nemaju jo ni godinu dana.
To moe biti uzrok pojave celijane bolesti
u to doba ili ak decenijama kasnije.

Ovo je vano! Recite svakoj buduoj

majci da ne hrani svoje dete itaricama dok
ne napuni najmanje jednu godinu.
Celijana bolest obino poinje u 9-18.
mesecu, odmah nako to se bebi uvedu u
ishranu penica, ra, ovas i/ili jeam. To je
esto prva vrsta hrana koja se daje
detetu. (Bebe koje se doje prve simptome
pokazuju sa 16 meseci, dok bebe koje se
hrane preko flaice sa 10 meseci.) Ovaj
poremeaj je redak kod Azijata i crnaca, i
uglavnom je odlika svih lanova jedne
porodice.
Otklanjanje glutena iz ishrane dovodi do
velike promene; bilo da je u pitanju beba,
dete ili odrastao ovek, osoba ponovo
poinje da se osea bolje. Ali, ta osoba ne
sme ikada vie jede hranu koja sadri
gluten.
Pojedina deca ne podnose protein iz
kravljeg mleka; kod njih se javljaju
simptomi celijane bolesti jo pre nego to
su probali gluten. Zato i ovaj protein im
nemojte davati.
Celijana bolest se esto pogreno
dijagnostikuje kao spastino debelo crevo,
sindrom nadraujueg creva ili neko drugo
oboljenje creva.
Ako se ne lei, celijana bolest moe biti
veoma opasna. Moe dovesti do oboljenja
pankreasa,
neplodnosti,
pobaaja,
unutranjeg krvarenja, oboljenja kostiju,
ginekolokih
poremeaja,
oteenja
nervnog sistema, crevnog limfoma i mnogo
toga drugog. Na primer, anemija je esta
pojava, usled nedostatka folne kiseline,
gvoa, vitamina B12 i K.
Do 45-50. godine moe da se stvori toliko
oiljnog tkiva na crevima da ona budu
oteena 90%, to za posledicu ima veliku
redukciju (ak do 70%) upijajue povrine.
Ipak, ima dokaza da do delimine obnove
crevnih zidova moe doi u roku od
nekoliko meseci, pod uslovom da nikada
vie ne probate hranu koju ne treba da
jedete.
PRIRODNI LEKOVI
IZBEGAVATI
ne smete jesti hranu koja sadri
gluten, poput penice, rai, ovasa i jema.
Nemojte jesti nita to sadri kravlje
mleko. Beba treba da se doji, ne sme da
pije kravlje mleko.
Pojedini ljudi sa ovim problemom
moraju prestati da jedu i soju, kao i jaja.
Nemojte se prejedati sa eerom i
proizvodima od belog brana.
Izbegavajte preraenu, prenu i brzu
hranu. Ne jedite hranu koja sadri eer,
okoladu i obraenu hranu. Nemojte jesti
meso. Izbegavajte duvan, aj, kafu i
alkohol.
itajte sa ambalae proizvoda i
flaica i proverite da li je negde sakriven
gluten i kravlje mleko. U takve sastojke
spadaju
i slad, modifikovani
skrob,
odreene vrste sosa od soje, sira od

itarica, dilutanti, sredstva za vezivanje,

punjenja i prirodne arome. Skoro sve vrste
komercijalnih hlebova, meanih hlebova,
krekera, itarica, pasti i rafinisane hrane
sadre gluten, kao i u pudinzima,
okoladicama, kolaima, sladoled, zaini za
salate, suhomesnati proizvodi, kocke za
supu,
lag,
pivo,
okolada,
virle,
konzervirani ili, makarone,
pagete,
namazi za hleb i sve emu se dodaje
brano (supe, povre, flairani zaini za
meso, sirupi i arome, umaci, sosevi,
flairani zaini za salate, smese sa
kokosom, kari i slini zaini, ili biber).
DOBRA HRANA
sledee vrste itarica ne sadre
gluten: kukuruz, proso i pirina. Soja, dunja,
krompirov skrob i amarant su takoe dobri,
kao i hleb od navedenih itarica. Heljda
nekima odgovara, dok drugima stvara
probleme. Ovas je moda dobar, ali neki
proizvodi od ovasa sadre gluten.
Sve itarice koje se daju bebama ili
odraslima treba da se kuvaju 2-3 sata, ako
se kuva na 100 stepeni Celzijusovih.
Jedite zdravu hranu, svee voe,
povre i sokove od sveeg povra. Vlakna su
bitna za ljude sa celijanom boleu.
Uziajte pun dodatak vitamina i
minerala, ali da ne sadri penicu, kvasac i
da je hipoalergen.
Smatra se da alisatin iz belog luka
pomae ljudima sa ovom boleu.
Zrele banane se mogu podneti, i one
kontroliu dijareju. Jedite samo domae
deserte.
Zamrznuto,
svee
i
konzerviranopovre i sokovi od povra se
mogu konzumirati.
esto je prisutno nepodnoenje
laktoze, zbog ega treba izbacti sve mlene
proizvode iz ishrane. est je i nedostatak
vitamina K, te zato ubacite i acidofil u
ishranu.
U korisno lekovito bilje spadaju:
aloja, iak, tahebo, azijska bokvica,
afran, brest i lucerka.
Infekcije
i
stres
pogoravaju
simptome; suneva svetlost i beli luk (sirov
ili kuvan) ih smiruju.
Videti i poglavlje Nepodnoenje
laktoze ispod. Nepodnoenje laktoze i
Hronova bolest imaju pojedine sline
simptome kao i celijana bolest.
NEPODNOENjE LAKTOZE
SIMPTOMI dijareja, gasovi i stomani
grevi. Simptomi se javljaju obino pola
sata do dva nakon konzumiranja mlenih
proizvoda. Kod beba prisutna je penasta
dijareja sa osipom, usporen rast i razvoj,
kao i povraanje.
UZROCI nepodnoenje laktoze se
odnosi na nemogunost varenja mlenog
eera. Crevni zid ne moe da stvara
digestivni enzim laktazu, koji je potreban
da bi laktozu razdvojio na glukozu i
galaktozu. Ako se ne razdvoji, laktoza
ostaje nesvarena u crevnom traktu;
sakuplja tenost i fermente u debelom

crevu, izaziva gasove, dijareju i stomane

greve.
Iako izaziva neprijatnost i digestivne
smetnje, nepodnoenje laktoze nije opasno.
Na sreu, alko se kontrolie paljivom
ishranom, kao i potencijalni gubitak krvi
usled gastrointestinalnog krvarenja i moe
da sprei apsorpciju gvoa. (Mleko sadri
zasienu mast, koja nije dobra za srce i
krvne sudove.)
Retko ko u svetu moe da vari mleni
eer nakon 20. godine. Izuzetak ine
veina belaca severnoevropskog porekla.
Mleko je jedan od dva ili tri najea
alergena od hrane u zapadnjakoj ishrani.
Ipak, veina simptoma se ne pojavljuje
odmah, te se ne sumnja na mleko kao
uzrok.
Sledee vrste infekcija mogu izazvati
nepodnoenje laktoze: sindrom nadraenog
creva, regionalni enteritis i ulcerativni
kolitis. Moe izazvati alergijske simptome,
kao to su dijareja, astma, infekcije uha,
osipi i koprivnjaa.
Mada nije esta pojava kod beba i dece,
moe pak da se pojavi nakon jakog napada
gastro-enteritisa i da oteti crevni zid.
Trudnice iji lanovi porodice ne podnose
laktozu trebalo bi da doje svoju decu ili da
im daju biljno mleko (poput sojinog mleka).
Ako tako budete uradili, u sojino mleko
ubacite kalcijum-glukonat u prahu, jer ono
ne sadri dovoljno kalcijuma.
Nepodnoenje laktoze se razlikuje od
alergije na mleko, jer osobe sa ovim prvim
ne mogu da vare mleni eer, dok ovi
mogu, samo je njihov imuni sistem
neprijateljski okrenut prema jednom ili
nekoliko sastojaka u mleku.
TEST OSETLjIVOSTI da biste proverili
da li ste osetljivi na mleko, nemojte 10
dana jesti mlene proizvode, pa vidite kako
ete se oseati nakon toga. Ako simptomi
tada nestanu, a jave se ponovo kada
ponete da pijete mleko, to znai da ste
osetljivi na mleko. Tokom trajanja testa
najbolje je da jedete samo onu hranu koju
ste sami prirpemili kod kue.
PRIRODNI LEKOVI
nemojte konzumirati mleko i mlene
proizvode: sladoled, smrznuti jogurt, mleko
u prahu, lag, orbe sa mlekom, itd.
uvajte se proizvoda koji sadre male
koliine dodatih mlenih sastojaka, poput
mlenih derivata. Laktoza se dodaje u
brojne
rafinisane
produkte:
kolae,
palainke, hlebove, supe iz konzerve i kese,
kafe, energetska pia, preraena mesa,
hot-dog,
okoladno
mleko,
lagove,
proteinske ejkove, biskvite, okoladice,
slatkie i odreene zaine.
Brojni farmaceutski lekovi sadre
laktozu.
Poto ne smete piti mleko, onda
jedite hranu koja je bogata kalcijumom:
brokoli, suve smokve, kajsije, crni eerni
sirup, ratan, zeleni deo repe, kupus,

argarepe, perun, bundeve i drugo zeleno

povre.
Nemojte jesti spana ili rabarbaru,
jer oni sadre jedinjenje (oksalnu kiselinu)
koja ometa apsorpciju kalcijuma.
Uzimajte dodatke kalcijuma u prahu
(kalcijum-citrat i kalcijum-glukonat, ali
nemojte uzimati kalcijum-laktat). Za vie
informacija pogledati poglavlje Ojaavanje
kostiju. Osteoporoza napada svaku etvrtu
enu stariju od 50 godina.
Tokom trajanja dijareje usled napada
laktoze, nemojte jesti vrstu hranu. Samo
pijte dosta vode i nadoknadite izgubljene
minerale.
Acidofilno
mleko
ne
pomae
osobama sa ovim problemom, jer ono
pomae debelom crevu, a problemi sa
laktozom vezani su za tanko crevo.
Lake se podnose vrua hrana i pia
koja sadre mleko, nego hladna.
Prihvatljive zamene za mleko su:
sojino mleko, bademovo mleko, pirinano
mleko i mleni proizvod koji sadri
digestivni enzim laktazu.
Uzimajte dodatke laktaze (u vidu
kapi, kapsula ili tableta) zajedno sa nekim
mlenim proizvodom tokom jela, kako bi
bilo bolje varenje. Ako nekoliko kapi ovog
enzima iz dodatka stavite u litar mleka, pa
u friider, nakon 24 sata 70% alktoze iz
mleka e ve biti u svarljivo stanju, i pre
nego to ga popijete. Da biste ubrzali
proces, zagrejte mleko na 32 stepena i tek
onda dodajte enzim. Poto se tada laktoza
pretvara u slatke eere (glukozu i
galaktozu), dijabetiari ne bi trebalo da piju
mleko.
Pojedini ljudi sa ovim problemom i
dalje mogu da konzumiraju male koliine
jogurta, kozjeg mleka i bezmasnog mleka,
jer ova hrana poseduje manje laktoze i
jedinjenja koja izazivaju alergiju.
Nikad nemojte piti samo mleko bez
iega, ve ga pijte zajedno sa vrtsom
hranom (poput itarica u celom zrnu). Tako
se usporava varenje, a laktoza se lake
vari.
Trudnice iji lanovi porodice imaju ili
su imali ovaj problem treba da doje svoju
decu, a ne da im daju kravlje mleko da piju.
Videti i poglavlje Celijana bolest,
jer ona ima neke sline simptome.
NEPODNOENjE GLUTENA
SIMPTOMI loe varenje, naroito
izraeno nakon jedenja hrane koja sadri
gluten.
UZROCI gluten je vrsta proteina kojeg
ima u penici, ovasu, rai i jemu, kao i
rafinisanoj hrani. Nema ga u prosu, pirinu
ikukuruzu.
PRIRODNI LEKOVI
- nemojte jesti penicu, ovas, ra, jeam,
slad i hranu koja sadri ih sadri. Evo liste
takve hrane:
Hlebovi od penice, ovasa, rai, jema i
slada, torte, kolai, sladoled, pite, pudinzi,
erbet sa stabilizatorima, lag, komercijalni
zaini od salate, preni krompir, ips,
kaamak,
makarone,
pagete,
supe,

okoladice, dem, marmelada, okolada,

moca, ekstrakt od slada, kiseli krastavci,
beli sos, zaini, alkoholna pia, zamene za
kafu i pia sa okoladom ili zaslaenim
mlekom.
- postoji jo mnogo loe hrane koja nije
ukljuena u ovu listu.
VILSONOVA BOLEST
SIMPTOMI prisutan je pigmentni
prsten (Kajzer-Flajerov prsten) na spoljnoj
ivici ronjae oka. To se zove fisurni znak.
Simptomi koji se kasnije pojavljuju su
povraanje krvi, balavljenje, uveana
slezina,
utica,
gubitak
koordinacije,
progresivni umor, slabost, pogoranje
intelekta, promene u karakteru, udno
ponaanje, grevi, drhtanje, krutost miia,
nakupljanje tenosti, oticanje stomaka,
giubitak telesne teine, kao i tekoe pri
govoru, gutanju i/ili hodanju.
Iako bolest nastaje pri roenju, simptomi
se pojavljuju tek od este godine, ili jo
ee, kasnije u adolescentno ili doraslo
doba.
UZROCI Vilsonova bolest je retka i
nasledna je. Organizam ne moe da
metabolie mineral bakra, iako ga tanko
crevo upija i odvodi u krvotok. Posledica
toga je viak bakra u raznim organima
(jetra, bubrezi, mozak i ronjaa oiju). Ako
se ne lei, dolazi do velikog oteenja jetre
i mozga, i time do smrti.
Rana dijagnoza i leenje umanjuje
tegobe. Ako je neko u vaoj porodici imao
ovu bolest, uradite testove i vi i vaa deca.
Rana dijagnoza je od znaaja. Dole opisan
tretman je za osobe sa ovom boleu, ne
za one koje je nemaju:
PRIRODNI LEKOVI
ceo ivot se moraju izbegavati
supstance koje sadre bakar, a uzimati one
koje ga odtsranjuju iz tela.
proverite vodu da li sadri bakar. Ako
sadri jedan deo u milion, pijte onda
flairanu vodu.
vai dodaci vitamina i minerala ne
smeju imati bakar u sebi. Unosite vee
koliine vitamina C, poto ga bakar
unitava.
Crni i beli luk sadre sumpor, koji
odstranjuje bakar. Ali, nemojte uzimati
hemijski sumpor, jer e on izazvati ireve.
Izbacite iz ishrane ono to sadri
bakar: okolada, eerni sirup, oraasti
plodovi, meso, ostrige, brokoli, gljive,
avokado, mahunarke, ovas, umance, soja,
suvo groe i itarice u celom zrnu.
Izbegavajte
izlaganje
metalima.
Nemojte koristiti tiganje i posue od bakra.
itarice su vane; kao i oraasti
plodovi i mahunarke. Ali oni sadre mnogo
bakra. Umesto njih, uzimajte dodatke cinka
(ispod).
Cink moe da smanji apsorpciju
bakra i uspeno se koristi u leenju ovog
problema. Uzimajte 50 mg 3 puta dnevno.
(Jedna osoba koja je uzimala previe cinka,

480 mg dnevno, imala je nedostatak cinka

u telu!) Uzimanje vie od 300 mg cinka
dnevno moe da oteti imuni sistem.
Istraivanja
pokazuju
da
ljudi
sa
Alchajmerovom
boleu
treba
da
izbegavaju dodatke cinka. Cink unitava
bakar sjedinujui se sa njim, te zato i treba
da ga uzimate. Cink nije toksian.
Analizom dlake otkriva se da li je
osoba bila previe izloena bakru. Ali,
zaudo, ova analiza ne otkriva da li postoji
viak bakra u telu ljudi sa Vilsonovom
boleu.
Standradni lekovi za Vilsonovu bolest
unitavaju vitamin B6 i gvoe, to za
posledicu ima opasne sporedne efekte )
poput oboljenja bubrega, oteenja krvnih
elija, krvarenje plua i otkazivanje
bubrega).
NEDOSTATAK BAKRA
SIMPTOMI dijareja, usporen rast,
neadekvatno
iskoriavanje
gvoa
i
proteina. Kod beba: nepravilan razvoj
kostiju, nerava i plua.
UZROCI za razliku od iznad opisane
Vilsonove bolesti, kod koje je prisutan viak
bakra, u ovom sluaju radi se o manjku
bakra.
Ne proizvodi se dovoljno crvenih krvnih
zrnaca, bela krvna zrnca ne mogu da se
izbore sa infekcijama, gvoe se ne
apsorbuje, dolazi do anemije usled
nedostatka bakra i problema u mentalnom i
fizikom
razvoju.
Moe
uzrokovati
anoreksiju, a delom i spru i obolejnja
bubrega.
Bez dovoljno cinka, bakar ne moe da se
apsorbuje i iskoristi, a bez bakra, gvoe
ne moe da se apsorbuje i iskoristi.
PRIRODNI LEKOVI
uzimajte 5 mg bakra dnevno tokom
jednog meseca, a onda smanjite na 3 mg
dnevno.
uzimajte 30 mg cinka dnevno, ali ne
vie od te koliine, jer previe cinka ometa
apsorpciju bakra.
Uzimajte 100 mg gvoa dnevno.
Najbolje je da se ne uzima u vidu tablete,
ve iz prirodnih izvora. Svakog dana
uzimajte kaiicu crnog eernog sirupa,
koji je najbogatiji izvor gvoa.
Uzimajte multivitaminski dodatak
svakog dana.
Bebe koje se hrane samo kravljim
mlekom pod veim rizikom da imaju
nedostatak bakra.
12 ISHRANA
OMRAVELOST
SIMPTOMI
koatost.

ekstremna

mravost

UZROCI nedovoljna ishrana, poto se

malo jede ili jede samo nezdrava hrana.

Alkohliari i narkomani nemaju uvek dobru

ishranu. Mora da se odluno sprovedu
promene u ivotu.
Ekstremni
sluajevi
omravelosti
zahtevaju momentalno leenje. Evo ta
preporuje dr Don Harvi Kelog:
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
OSNOVNE STVARI odmaranje u
krevetu i ishrana za gojenje, izgradnju tkiva
i krvi: mleni proizvodi, kuvane itarice,
zaslaene
ili
polusvarene
itarice,
graduativni program toninih tretmana
(toninih frikcija). Fomentacija na stomak 2
puta dnevno, posle koje sledi topla
abdominalna obloga.
IR NA ELUCU ne uzima se hrana
preko usta, ve se primenjuje rektalno
ishranjivanje. Fomentacija na stomak 2
puta dnevno, uz dobro zatienu zagrevanu
kompresu izmeu primena. Graduativne
tonine frikcije.
HRONINI GASTRITIS odmor u
krevetu, fomentacija na stomak 2-3 puta
dnevno
sa
zatienom
zagrevanom
kompresom izmeu primena.
CREVNI KATAR klizma na 35 stepeni
nakon svakog pranjenja creva, a izmeu
primena zagrevana kompresa na 15,5
stepeni, koja se menja svakih pola sata.
HIPOPEPSIJA graduativni tonini
tretmani (tonine frikcije), kesa sa ledom
na stomak pola sata pre svakog jela.
KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
dugotrajne tople kupke i hladne kupke
celog tela.
OPTA METODA generalni tretman
mora biti takav da obezbeuje materijal za
nagomilavanje tkiva, tako da ishrana mora
biti veoma jednostavna, lako varljiva i u to
veim koliinama. Fiziku aktivnost treba
smanjiti, a u ekstremnim sluajevima
izbaciti. Umerena fizika aktivnost se moe
upranjavati,
ako
je
neophodna
za
odravanje apetita. Posebna panja mora
se dati poveanju apetita i poboljanju
varenja, uz pomo hidroterapisjkih metoda.
Primena hladne vode mora biti kratkotrajna
i intenzivna, kako bi dovela do jakih
nervnih reakcija u nervnim centrima, bez
otklanjanja ivotinjskih masti ili poveanja
oksidacije.
PIKA (udnja za zemljom)
SIMPTOMI dete eli da jede zemlju.
UZROCI deca jedu zemlju usled
nedostatka nekog minerala koji nisu uneli
preko hrane. Ponekad skidaju farbu sa
zidova i jedu je. Ona esto sadri olovo ili

kadmijum, koji su veoma otrovni. Olovo

moe dovesti do oteenja mozga.
Tokom trudnoe, budua majka moe
posedovati udnju za neim to nije hrana,
poput uglja, zemlje, leda, skroba ili dlake.
To su znaci nedostatka nekog hranljivog
sastojka.
Videti poglavlja
Anemija.

Trovanje

olovom

PRIRODNI LEKOVI
dajte detetu dodatke vitamina i
minerala, kao i ishranu sa sveim voem ,
povrem, oraastim plodovima i.
U ishranu ubacite i Nova Scotia Dulse
i norveki kelp, zbog dobijanja potrebnih
minerala. Ako ivite blizu okeana, uzmite
malo vode iz njega da biste zaslanili hranu.
Uradite test pulsa, da biste videli da
li je prisutna celijana bolest. Pogledajte
poglavlja Celijana bolest i Test pulsa.
Uradite analize dlake, kako biste
utvrdili koji minerali nedostaju i da li je dete
pojelo toksine minerale.
SINDROM MALAPSORPCIJE
SIMPTOMI esti su anemija, dijareja i
gubitak teine, kao i povraanje, munina i
stomani bolovi. Ponekad se umesto
gubitka javlja poveanje telesne teine.
U ostale simptome mogu spadati: suva
koa, umor, naduvenost stomaka, gasovi,
zatvor, dijareja, PMS, stanjivanje kose, lako
dobijanje
modrica,
depresija
ili
nemogunost koncentrisanja. Moguni su
problemi sa vidom (naroito lo noni vid) i
vea, bleda i masna stolica (poznata kao
steatorea).
UZROCI izgleda da je ovaj poremeaj
kanta za sve simptome: generalno, im
neki hranljivi sastojak ne moe pravilno da
se apsorbuje u gastrointestinalni (GI) trakt,
problem
se
nazove
sindromom
malapsorpcije.
Potencijalni uzroci su nezdrava ishrana,
nesposobnost tela da proizvede dovoljno
digestivnih enzima, nemogunost pravilnog
apsorbovanja
vitamina
B
grupe
ili
nedostatak iste u hrani, oboljenja une
kese, jetre, unih kanala ili pankreasa.
Moda su prisutne i alergije na hranu.
U ostale uzroke spadaju: oteeni crevni
zidovi (usled sindroma nadraenog creva),
nepodnoenje laktoze, Hronova bolest,
divertikulitis, celijana bolest, kolitis ili
parazitske infekcije, kao i prevelika koliina
anticida, alkohola ili laksativa. Isti uinak
moe imati hronian zatvor ili dijareja.
Terapija zraenja, hrana koja sadri eer
i terapija digitalisom mogu da smanje
upijajuu povrinu creva. Slian efekat ima
prenamnoavanje kandide u digestivnom
traktu i poremeaji limfnog sistema.

Prebrz rad creva ini da hranljivi sastojci

izau iz ela kao otpadni produkti.
Veinu simptoma ove bolesti mogu
izazvati sida i rak. Postoji jo velik broj
drugih uzroka, kao to su razne vrste
lekova. Prerano starenje moe izazvati
smanjeno luenje stomane kiseline i
digestivnih enzima.
PRIRODNI LEKOVI
probajte da pronaete uzroke vaeg
stanja, koji su opisani iznad, i primenite
uputstva iz drugih poglavlja u ovoj knjizi.
Veoma je vano i da se telo proisti, a onda
ojaa dobrim zdravstvenim programom.
Jedite svee voe i povre, kuvan
braon pirina ili itarice u celom zrnu. Jedite
manje obroke i dobro savaite hranu.
Izbacite sve masti i ulja, osim 2
kaiice lanenog ulja dnevno. nemojte
konzumirati meso, kafu, alkohol i duvan.
Pijte 8 aa iste vode dnevno.
Pravilno se odmarajte, budite fiziki
aktivni, izlaite se sunevoj svetlosti i
budite na sveem vazduhu.
Koren
mahonije
je
lekovit
i
poboljava
varenje.
Kamilica
smiruje
uznemiren stomak, a pitoma nana i perun
su takoe dobri.
Pobrinite se da se creva pravilno
rade i redovno prazne.
Oslobodite se briga i napetosti.
Ne uzimajte lekove koji ometaju
upijanje
hranljivih
sastojaka
(poput
antibiotika, sulfasalazina i kortikosteroida).
BERI-BERI (Nedostatak vitamina B1)
SIMPTOMI kod dece: zbunjenost,
slabost miia, usporen rast, grevi,
munina, povraanje, tegobe u stomaku i
crevima, dijareja i zatvor.
Kod odraslih: gubitak
dijareja, edem, umor.

telesne

teine,

UZROCI beri-beri ije uzrokovan

nedostatkom tiamina (vitamina B1), ali i
drugim vitaminima B grupe. Ova bolest nije
esta na Zapadu, ali je ima mnogo na
Istoku, gde se ljudi preteno hrane
poliranim (preraenim) pirinem. Mekinje
pirina sadre vitamine, dok jezgro sadri
samo skrob i proteine.
U
Americi
beri-beri
se
javlja
u
sluajevima alkohlizma, hipotireoidizma,
trudnoe, infekcije ili stresa.
PRIRODNI LEKOVI
jedite braon pirina, sirovo voe i
povre,
semenje,
oraaste
plodove,
mahunarke i itarice u celom zrnu.
Uzimajte
dodatke
vitamina
i
minerala.
Nemojte piti tenosti za vreme jela,
jer tako spirate vitamine koji su rastvorljivi
u vodi.
PELAGRA (Nedostatak vitamina B)

SIMPTOMI depresija, zabrinutost,

vrtoglavica, glavobolja, dijareja, gubitak
apetita, crven jezik sa ranama i upalom,
slabost, gubitak telesne teine, demencija i
svrab po rukama i vratu. Ponekad se
dijagnostikuje kao psihiki poremeaj.
UZROCI pelagru uzrokuje nedostatak
nekoliko vitamina. Trenutno je retka pojava
u Americi, ali kada se pojavi, uzrok su
bolesti koje telo liavaju vitamina: na
prvom mestiu niacina (vitamin B3), a na
drugom tiamina (B1) i riboflavina (B2).
Potrebni su i flona kiselina i vitamin B12.
PRIRODNI LEKOVI
jedite hranu koja sadri dosta
vitamina B i uzimajte dodatke.
Korisna
hrana
su
krompir,
mahunarke,
brokoli,
ratan,
banane,
smokve, oraasti plodovi, semenje, puter
od kikirikija, paradajz, ljive, hleb od celog
zrna i itarice.
SKORBUT (Nedostatak vitamina C)
SIMPTOMI oticanje i krvarenje desni,
osetljivost
zglobova i miia, slabo
zaceljivanje rana, poveana sklonost ka
dobijanju modrica i infekcija i gruba, suva,
bezbojna koa. Skorbut moe postojati
istovremeno sa gingivitisom.
Bebi sa skorbutom je najbolje osea u
leeem poloaju na lea, delimino
savijenih kolena i oslonjenih na bokove.
Njene kosti ne mogu da zadravaju
kalcijum i fosfor, te su slabe i krhke.
UZROCI

skorbut
nedostatkom vitamina C.

je

uzrokovan

PRIRODNI LEKOVI
skorbut poinje da se povlai za 2-3
dana ako se uzima svakog dana 100-200
mg vitamina C. Postepeno poveavajte
dozu, u skladu sa pacijentovom snagom, do
1000-3000 mg na 30 dana.
Svee voe i zeleno lisnato povre su
bogati vitaminom C.
Radi obnove krvi i kostiju, potreno je
i da budete na zdravoj ishrani sa dosta
proteina i gvoa.
Uzimajte bioflavonoide (vitamin P),
koji funnckionie zajedno sa vitaminom C.
Ima ga u hrani gde je i vitamin C.
KVAIORKOR (Nedostatak proteina)
SIMPTOMI zaostao rast, promene na
koi i kosi, dijareja, gubitak apetita, edem i
nervna razdraljivost.
UZROCI kvaiorkor je opasno oboljenje
kod kojeg postoji dovoljan unos ugljenih
hidrata, ali ne i proteina. Uglavnom se
javlja kod dece starosti 1-5 godina, kojoj
nije davano majino mleko, ve ishrana sa
skrobom i eerom.
Mala koliina proteina u krvi ne moe da
zadrava vodu u krvnim sudovima, tako da

ona jednostavno ulazi u elije i stvara

proiren, neduve stomak i edem.
Postoji ukupno 22 aminokiseline koje su
neophodne deci i 20 aminokiselina
neophodnih za odrasle. Reenje se nalazi u
hrani koja sadri sve proteine.
PRIRODNI LEKOVI
ubacite proteine u ishranu. U
nerazvijenim zemljama prvo se daje obrano
mleko, jer je detetu oteena sposobnost
upijanja masti. Druga vrsta hrane se
postepeno ubacuje, sve dok dete ne moe
da pree na uravnoteenu ishranu.
Ispravite
nedostatke
vitamina/minerala koji su moda prisutni.
13 TELESNA TEINA
VIAK KILOGRAMA (GOJAZNOST)
SIMPTOMI osoba je najmanje 20%
tea u poreenju sa prosekom za svoju
visinu i teinu
UZROCI gojaznost predstavlja viak
telesne
masti; prevelika
koliina
je
uskladitena. Osoba takoe unosi vie
kalorija nego to joj je potrebno.
Prosean ovek ima u sebi 30-40 masnih
elija. Za neke od nas to je previe. Smatra
se da kada se u oveku stvori dodatna
masna elija, da bi uskladitio viak masti,
da ta elija ostaje tu do kraja ivota, bez
obzira da li je kasnije mast uklonjena iz nje.
Nezdrava ishrana, masna hrana i
nedostatak fizike aktivnosti uobiajeni su
uzroci gojaznosti. U ostale faktore spadaju:
dijabetes,
hipoglikemija,
slabo
funkcionisanje endokrinih lezda, dokolica,
napetost i udnja za hranom, kao i
nedovoljan unos ili loa apsorpcija kljunih
nutritienata, zbog ega dolazi do stvaranja
i skalditenja masti.
Svake godine u Americi se potroi preko
30 milijardi dolara na hranu i preparate koji
pomau u smanjivanju telesne teine.
Gojaznost moe biti povezana sa
hormonalnim
preomeajima
u
hipotalamusu, hipofizi, epifizi, tiroidnoj
lezdi, adrenalnim lezdama ili pankreasu.
Kod gojaznih ljudi mast se skladiti ne
samo u masnim elijama, ve i u miinom
tkivu. Zato, kada krenu da skidaju
kilograme (putem dijete za mravljenje),
oni gube i mast iz elija i proteine iz miia,
pa tek onda i mast iz miia. Najbolje
reenje jeste biti u dobroj fizikoj formi,
tako da mast ne mora da se gomila u
miiima.
Smatra se da se 90% gojaznih ljudi
prejeda i uzima velike zalogaje, jer se
hrane samo praznim kalorijama, koje ne
sadre dovoljno minerala i vitamina.
PRIRODNI LEKOVI

ISHRANA I NUTRITIENTI
ljudi pokuavaju da smanje unos
kalorija, umesto da prvo ponu sa dobrom
svakodnevnom ishranom. Bez toga poee
da se prejedaju i da lako odustaju od svojih
dijeta. Sada se zna da je bolje jesti polako,
nego stalno i iznova gubiti kilograme, pa ih
opet dobijati. Tako se kodi telu i ono
postaje
sklonije
bolestima.
etrnaestogodinje Fremingem istraivanje
dokazalo je da dijete izgladnjivanja
poveaju rizik od sranog oboljenja.
Da biste se drali programa gubitka
telesne
teine
(odnosno,
programa
postepenog gubljenja po malo kilograma),
izraunajte koliko vam je kalorija potrebno
svakog dana na sledei nain: pomnoite
svoju telesnu teinu sa 10, a onda dodajte
30% (jednu treinu) na to. Tako dobijate
ukupnu dnevnu koliinu kalorija koju smete
unositi, a da ne dobijete kilograme koje ste
prethodno izgubili. Ako budete umereno
fiziki aktivni i ako budete jeli manje od
ukupne koliine kalorija, trebalo bi da
izgubite na kilai. (Primer: 68 kg x 10 =
680 kg + 30% (204) = 884 kalorija)
Dijete izgladnjivanja su beskorisne.
Brzo gubljenje kilograma uzrokuje i brzo
vraanje istih, a tako se poveava nivo
holesterola.
Proverite na koju hranu ste alergini i
istu izbacite iz ishrane. Pogledajte poglavlja
Alergije na hranu i Test pulsa.
Uvek jedite laganiju hranu, ali sa vie
hranljivih sastojaka. Nemojte jesti hranu
zato to je volite, ve radi svog zdravlja.
Nemojte konzumirati masnu, brzu,
preraenu i prenu hranu, kofein, nikotin i
gazirana pia, ne pijte alkohol bilo kakve
vrste, jer on sadri kalorije bez iega
hranljivog i spreava sagorevanje rezervi
masti.
Pijte najmanje 8-10 aa vode
svakog dana.
Ne preskaite doruak i ruak. Neka
vam doruak bude najvei obrok, ruak
osrednji, a veera lagana, ili skroz izbacite
veeru. Nemojte jesti pred spavanje ili
tokom noi. Najbolje je da ne jedete nita
posle 3 sata popodne.
Ubacite u ishranu Nova Scotia Dulse
ili norveki kelp, zbog minerala.
Uzimajte
i
dodatke
vitamina/minerala.
Unosite
dovoljnu
koliinu vlakana. Ona ispunjavaju prostor u
stomaku, ali vas ne goje. Aminokiselina
fenilalanin smanjuje telesnu teinu, utiui
na tiroidnu lezdu, i poveava luenje
endorfina u mozgu.
Jemeni slad u prahu je dosta sladak,
ali sadri manje kalorija od drugih
zaslaivaa.
Njime
zasladite
hranu.
Nemojte obrok zavravati neim slatkim.
Ovo je pie sve u jednom, koje je
toliko hranljivo da vam moe pomoi da
izgubite na telesnoj teini moe da vam
bude i ceo jedan obrok. On je prepun
hranljivih sastojaka! Sledee sastojke
pomeajte u blenderu i onda popijte: olja
pirinanog mleka, olja sojinog mleka, olja
vonog soka (jabuka, pomoranda ili neto
drugo), jedna banana, 4 svee jagode (ako
ih imate), kaiica crnog eernog isrupa,
kaiica koncetrata crne trenje, kaiic
isitnjenog zelenia (od jema, i slinog),
1-2 kaiice hranljivog kvasca u prahu i

kaiica lanenog ulja. Popijte polako,

ostavite sto i nemojte nita jesti do
sledeeg obroka.
BAZINA DIJETA
jedite umerene koliine sirovog
citrusno voa i manje kiselog voa, ali
nemojte ono koje je slatko (poput groa i
suvog voa). Bez vonih sokova, osim
razblaenog soka od grejpfruta pola sata
pre jela, da bi se smanjio apetit. Bez
banana.
Jedite to vie sirovog povra. Jedina
kuvana hrana treba da bude tradicionalno
skuvano svee povre. Nemojte koristiti
zamrznuto, preno i konzervirano povre.
Najvie
jedite
vegeterijansku
proteinsku hranu, uz odreene izmene:
pasulj, semenje, oraasti plodovi, isklijali
pasulj, itd.
Sve vrste rafinisanih ugljenih hidrata
su zabranjene: eer, alkohol, proizvodi od
belog brana, itarce iz pakovanja i
preraeni skrob.
Jedite samo kuvani nerafinisani
braon pirina, jeam, ra, proso, heljdu,
penicu bez ljuske bulgur, kukuruz i druge
itarice u celom zrnu. Nemojte ih mleti, ve
ih skuvajte i jedite u prirodnom obliku.
Koristite hladno ceena nezasiena
ulja i sok od limuna, uz moda malo biljnih
zaina. Laneno ulje (2 kaiice dnevno)
pomae u sagorevanju vika kalorija. Ne
koristite druge vrste ulja. Pospite ovo sirovo
ulje po hrani.
Jedite spirulinu pola sata pre jela.
Veoma je hranljiva, daje energiju i slabi
apetit.
DODATNE SUGESTIJE
nikada se nemojte prejedati. To je
veoma, veoma loa navika, ali navika sa
kojom se moe prestati.
Kada zavrite sa jelom budite odluni
u tome da nita ne jedete do sledeeg
obroka.
Dok jedete, skoncentriite se samo
na jedenje bez prie i razmiljajte o tome
kad treba da prestanete sa jelom. Nemojte
samo da se opustite, priate, druite sa
drugim, i da jedete i jedete. Nemojte sluati
radio, itati knjigu ili gledati televiziju
tokom jela. Usredsredite se na laganu
zdravu hranu koju jedete i vreme kada
treba da prestanete sa jelom.
Nee vam se nita loe desiti ako jelo
zavrite malo gladni. Imajte to na umu. U
stvari, to e vam umnogome pomoi, jer e
se tako stomak vremenom suziti na
normalnu veliinu.
Za gojazne ljude je najbolje da jedu
to je vie sirove hrane mogue, a ne
kuvane. Hrana moe da se kuva, pee i
dinsta, ali nikad da se pri.
Jedanput
sedmino
budite
na
proiavajuem postu na sokovima.
Potrebna je redovna fizika aktivnost.
Aerobine vebe su bolje od drugih. To
jednostavno znai da treba vebati napolju
na sveem vazduhu. Tako se gube kilogrami
i poveava snaga. Ojaavaju se srce, vene i
arterije, kao i vitalni organi i endokrine
ledzde.

etnja sagoreva 120 kalorija po satu,

dok doging sagoreva 440 kalorija po satu.
Ipak, etanje je najbolja veba.
Obino se pliva u hladnijoj vodi; zbog
toga telo stvara masne naslage kao zatitu
protiv hladnog, tako da plivanje ne pomae
u gubljenju na teelsnoj teini.
Vano je redovno pranjenje creva.
Smanjite unos soli. vakanje vake
stimulie stomak i izaziva glad.
Nemojte prejedati decu sa mnogo
skroba i kravljim mlekom. Veini beba ve
sa 4 meseca daju skrob, meutim, to je
prerano i moe izazvati alergije ili celijanu
bolest. Deca od 2 godine sa vikom
kilograma pod veim su rizikom da postanu
gojazni kao odrasli.
Ako ste samo malo gojazni, nemojte
razmiljati o komentarima drugih ljudi na
vas; oni bi verovatno eleli da se mogu bar
malo ugojiti.
LEKOVITO BILjE
uzimajte 3 g listova bokvice (ili 3 g
semena bokvice) u vodi, pola sata pre jela.
U jednom italijanskom istraivanju, ene
koje su imale 60% vika telesne teine
uradile su tako i izgubile vie kilograma od
drugih ena koje su jele manje. ta uraditi?
Jednostavno, pomeajte kaiicu semena
bokvice sa sokom ili vodom i popijte pre
jela. (Neki su pak alergini na seme
bokvice; ako ste i vi, nemojte ovo raditi.)
astragalus
poboljava
upijanje
nutritienata, i tako poveava energiju.
Zeleni aj pomae u smanjenju telesne
teine.
Dodavanje svee mijakinje u salate
pomae gubljenju kilograma. Isti uinak se
postie ako se svakog dana pojede po
jedan ceo sve ananas.
umbir
i
jeovina
(veprina)
poboljavaju metabolizam masti, dok
piskavica potpomae rastvaranje masti u
jetri.
Jedno
istraivanje
nad
25000
adventista pokazalo je da su najmraviji bili
oni koji su jeli najvie oraastih plodova.
Oni su bogati serotoninom, koji nam daje
oseaj
sitosti.
Ovi
adventisti
su
vegeterijanci, dok bi ljudi koji jedu meso
malo tee smrali, poto im je hrana puna
zasiene masti.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
POVEANjE
SAGOREVANjA
UGLjOVODONIKA umereno duge hladne
kupke, naroito metoda sa vlanim
aravom, plitka kupka, tuiranje hladnom
vodom, trljanje potopljenim aravom,
kupka sa gnjurenjem i umerena fizika
aktivnost nekoliko puta dnevno. Hladnoj
kupki moe da prethodi radijantna topla
kupka ili neka druga vrsta nedugotrajne
kupke za preznojavanje. Fizikoj aktivnosti
uvek treba da prethodi hladna kupka,
dovoljno duga da snizi telesnu temperaturu
za par desetina jednog stepena.
SLABOST SRCA hladna kompresa na
predeo srca (osim u sluaju masne
degeneracije srca) 15-30 minuta 3 puta

dnevno; graduativna fizika

napolju, kad god je moguno.

aktivnost

KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
dugotrajne tople kupke osim ako odmah
posle njih ne sledi neka hladna kupka.
OPTA METODA generalni tretman
obuhvata dugotrajne hladne kupke i
energino vebanje, uz smanjivanje dnevne
koliine hrane koja se unosi na meru
potrebnu za odravanje snage. Tretman
nikada ne sme biti takav da negativno utie
na miinu ili nervnu energiju osobe. Ako
se bude alila da je slaba ili iscrpljena,
ublaite energinost tretmana. Uz gubitak
mase mora biti prisutan i napredak u
miinoj snazi. Svake sedmice treba
testirati snagu u miiima. Nemojte
primenjivati tople kupke, jer su one veoma
iscrpljujue.
NEUHRANjENOST (Mravost)
SIMPTOMI osoba ima najmanje 10%
manjka telesne teine u odnosu na prosek
za svoju visinu i teinu. Pored mravosti,
simptomi mogu biti: glad, vrtoglavica,
umor, slabost, osetljivost na hladno i
nedostatak ambicije.
UZROCI za neke mravost predstavlja
problem, dok za druge ne. Zapravo, sa
godinama to je ovek mraviji, to moe na
mnogo naina biti dobro za njega. Ako je
osoba zdrava kako prolaze godine, sve je
manje razloga da se ugoji. Mraviji ljudi
ive due i pod manjim su rizikom od
sranih oboljenja.
Ipak, mravost je ponekad povezana sa
zdravstvenim problemima. Naroita panja
se treba obratiti ako osoba naglo izgubi na
kilai.
UZROCI NAGLOG GUBITKA TELESNE
TEINE probajte da naete uzrok naglog
gubitka telesne teine ili nemogunosti da
se ugojite. Evo spiska nekoliko mogunih
uzroka:
nemogunost
gastrointestinalnog
trkata da pravilno vari i apsorbuje hranu,
usled ulcerativnog kolitisa, divertikulitisa,
itd.
crevni paraziti, ili problemi sa jetrom
ili pankreasom.
Nedostatak
digestivnih
enzima,
alergija ili osetljivost na odreenu vrstu
hrane.
Endokrini
poremeaj,
poput
dijabetesa, hipertireoidizma ili (ponekad)
hipotireoidizma. Ako ste istovemeno mravi
i sve vreme vam je hladno, moda bolujete
od hipotireoidizma. Problemi sa tiroidnom
lezdom,
pankreaso
ili
adrenalnim
lezdama mogu da onemogue oveku da
se ugoji. Hipoglikemiari i dijabetiari imaju
naroito velikih problema sa odravanjem
telesne teine.
Neko hronino oboljenje, operacija,
stres ili emocionalna trauma (poput smrti
blinjih), kao i puenje.

Operacija, hemoterapija, zraenje,

lekovi, droge i sida.
Pored svega, moe biti prisutan i
poremeaj u ishrani. U nekim sluajevima
osoba jede premalo (anoreksija), a u
drugim previe (bulimija).
Nedostatak cinka i oboljenja poput
raka mogu smanjiti apetit.
Od velike dijagnostike pomoi moe biti
redovnost u pranjenju creva i rovera
nesvarene hrane. Kod beba i dece uzrok
moe biti nedovoljna koliina hrane, a kod
odraslih odsustvo elje za hranom ili
siromatvo.
Naroito treba da se zabrinete ako beba
ili malo dete koje naglo prestane da dobija
na telesnoj teini. Uzrok tome moe biti
celijana bolest ili neto slino.
Problem je obino u tome to iz nekog
razloga mravi ljudi tee vare i apsorbuju
hranu, od onih koji lako dobijaju na telesnoj
teini.
PRIRODNI LEKOVI vae telo ima
problema sa odreenim izazovima u ivotu
i potrebna mu je pomo. Evo jednostavnih
predloga:
jedite zdravu hranu, koja je opisana
na mnogo mesta u ovom poglavlju. Neki
ljudi treba da unose jo vie kalorija i
proteina, nego to u proseku treba. Za one
koji su hroninoi neuhranjeni reenje je da
nastave da jedu obroke srednje veliine, i
to samo zdravu hranu (bez rafinisane i brze
hrane). najvanije je uneti sve vrste
proteina u dovoljnoj koliini.
Ako hoete da budete na laganom
programu za gojenje, pojedite svakog dana
2500-3000 kalorija, plus 100 g proteina i
300 g sloenih ugljenih hidrata. Jedite samo
zdravu hranu, bez rafinisane hrane i one
koja ne sadri hranljive sastojke. Pobrinite
se da unesete sve neophodne vitamine i
minerale. Moda vam budu vili potrebni
digestivni
enzimi
i
dodatak
hlorovodononine kiseline (betain HCl).
Svakog dana budite po malo fiziki
aktivni. Tako e se hrana lake svariti.
Proetajte se nakon svakog obroka.
Dobro se odmorite nou; 15, 30 ili 60
minuta pre svakog obroka lezite malo i
probajte da se odmorite. Ovo je vano, jer
ete tako ojaati telo i pomoi mu da se
nosi sa hranom iz sledeeg obroka.
Jedite
u
oputenoj
atmosferi.
Nemojte jesti kada ste nervozni ili
uznemireni.
Probajte da se redovno i dosledno
drite svih svojih navika i aktivnosti,
ukljuujui jedenje hrane.
Moda ste alergini na neku hranu,
poput penice, kravljeg mleka,
itd.
Pogledajte poglavlje Alergije i Test
pulsa.
Ekstremno
je
vano
da
ne
konzumirate prenu, rafinisanu, brzu hranu
i pia, kofein, duvan, alkohol, i po
mogustvu, lekove.
Bebe lake vare izgnjeene babane
od druge hrane.
I poslednje, ali ne manje vano: ako
ste umereno mravi, ali se oseate

normalno, ignoriite komentare drugih koji

vam kau da treba da smrate, jer neki od
njih bi samo voleli da su oni mraviji.
Ako ste ba odluili da se ugojite
malo, strunjaci kau da treba da svake
sedmice dobijate po pola kilograma, ne
vie.
SLAB APETIT
SIMPTOMI - dan za danom, osoba sa
slabim apetitom skoro nita ne jede. Birka
po hrani i nema neku elju da je pojede.
UZROCI za slab apetit postoji nekoliko
potencijalnih uzroka: na primer, lek koji
osoba uzima, moda prevelika koliina
alkohola, duvana ili droge, kao i: trovanje
tekim metalima, nedostatak hranljivih
sastojaka, depresija, stres ili povreda.
PRIRODNI LEKOVI
radi stimulisanja apetita, hrana treba
da izgleda dobro, da bude ukusna i da
prua dovoljno hranljivih sastojaka. Jedite
itarice u celom zrnu, voe, povre,
mahunarke i oraaste plodove.
Nemojte piti tenosti tokom ili odmah
nakon jela. Ona napune stomak, tako da u
njega vie ne staje.
Jedite manje ee obroke. Pojedite
manju koliinu hrane i onda nita do
sledeeg obroka.
Odluite da ete uivati u hrani i da
je elite pojesti. Budite zahvalni to imate
hranu da jedete.
Odmah nako jela, i uopte tokom
dana, izaite i proetajte se malo, radite u
bati ili neto drugo to je korisno.
Zaboravite malo na svoje brige i
pomozite nekom drugom. Svim ljudima oko
vas je potrebno ohrabrenje.
Prestanite da puite, da pijete
alkohol, da uzimate teke droge i da radite
bilo ta drugo to teti vaem zdravlju i
elji za ivotom.
CELULIT
SIMPTOMI namrekani depii masti
na butinama, sa unutranje strane gornjeg
dela ruku i na gluteusu maksimusu.
UZROCI kako godine prolaze, na kou
se gomila fibrozno tkivo i tako povlae kou
unutra, a masne elije idu ka spolja.
Naroito ene imaju ovaj problem na
butinama, kukovima i bedrima.
PRIRODNI LEKOVI ne postoje poznati
lekovi, ali evo nekoliko sugestija:
smrajte. Tako ete smanjiti veliinu
onih depova. Jedanput sedmino budite
na postu sa vonim sokovima.
Jedite dosta sveeg voa i povra,
ukljuujui i zeleno lisnato povre. Oboje su
hranljivi i imaju malo kalorija. Poboljajte
svoju optu ishranu, uzimajte dodatke
minerala i vitamina i jedite itarice u celom
zrnu, mahunarke i oraaste plodove.
Odravajte otvorenim telesne kanale
za izluivanje, kako bi se lake odstranio

viak tenosti i masti. Pijte dosta vode,

redovno praznite creva i pazite se zatvora.
Izbegavajte svz masnu, prenu,
rafinisanu i konzervisanu hranu, kao i
gazirana pia i alkohol. Slana hrana
pogorava problem. Nemojte koristiti kofein
i duvan, jer oni suavaju krvne sudove i jo
vie istiu celulit.
Vebajte napolju na sveem vazduhu
i diite duboko. Tako se ugljen-dioksid
izbacuje iz elija, a kiseonik pomae u
sagorevanju masti. Radite vebe za jaanje
miia. Nakon svakog jela dobro se
proetajte jako zamahujui rukama. Dobro
se odmorite nou.
Koliko god moete, izbegavajte stres,
napetost i vremenske rokove. Celulit
nastaje kada su miii napeti, a oni su
napeti kada ste uzrujani.
Ekstrakt gloga umanjuje nivo masti u
krvi.
FITOHEMIKALIJE poslednjih godina
laboratorijskim istraivanjima otkriveno je
postojanje fitohemikalija. To su supstance
koje nae telo tite od raznih vrsta bolesti,
ukljuujui i rak. Zna se za njih 20, a ima ih
samo u vou i povru.ispod je spisak tih
supstanci i nabrojana je hrana koja ih
sadri:
Alil-sulfidi crni luk, beli luk, praziluk,
vlasac.
Karotenoidi uto-narandasto voe i
povre, zeleno lisnato povre i crveno voe.
Kumarini celer, pakanat, perun i
smokve.
Kurkumini kurkuma i umbir.
Ditioltioni glaviasto povre (kupus,
brokoli, karfiol, prokelj, kelj, ratan).
Elagina kiselina groe, maline,
jagode, oraasti plodovi.
Flavonoidi veina voa i povra.
Indoli / izotiocianati - kupus, brokoli,
karfiol, prokelj, rotkve.
Glukarati citrusno voe, itarice,
paradajz, paprika.
Lignani laneno seme, laneno ulje, soja.
Liminoidi citrusno voe.
Ftalidi / poliacetileniceler, kim, kumin,
miroija, komora, perun, argarepa,
korijander.
Fenolina kiselina groe, bobiasto
voe, itarice u celom zrnu, oraasti
plodovi.
Ftitati itarice i mahunarke.
Fitosteroli semenje i mahunarke.
Inhibitori proteaze itarice, semenje,
mahunarke i oraasti plodovi.
Saponini mahunarke i lekovito bilje.
Terpeni trenje, citrusno voe i lekovito
bilje.
Tokotrienoli semenje i oraasti plodovi.
Fitohemikalije ne samo da daju boju,
grau i ukus biljnoj hrani, ve je i tite od
mikroorganizama i insekata.
Kada ih mi jedemo, one nas tite od
bolesti! Unos velike koliine voa i povra
titi ljudsko telo od razliitih vrsta raka,
sranih bolesti i loga. Jedna harvardska
studija je pokazala da se ovako umanjuje

rizik samo od loga za 31%, dok je jedna

finska studija dokazala da se rizik od smrti
smanjuje za 35%.
Recimo,
postoji
preko
600
vrsta
karotenoida u biljkama. Poto su bogate
antioksidantima, one su smanjile rizik ili
neutralisale rak kod eksperimentalnih
ivotinja, one stimuliu imuni sistem i tite
od degeneracije ute mrlje koja dolazi sa
godinama. Drugi primer su glukarati
(nalaze se u belom unutranjem delu
citrusnog voa) koji tite od raka dojke.
ESTI DEO URINARNI SISTEM
1 URIN
PROBLEMI SA URINOM
PRIRODNI LEKOVI
HIDROTERAPIJA ispod je opisan veliki
broj hidroterapijskih metoda za nekoliko
razliitih problemsa sa uriniranjem. Ovaj
kratak izvetaj je preuzet iz poetnog
poglavlja o hidroterapiji:
Prisustvo
albumina
u
urinu
(Albuminurija) metoda sa toplim ebetom
i druge metode preznojavanja svaka 2-4
sata, kako bi se odravale kone aktivnosti.
Inkontinencija mlazni tu na kimu,
neutralna sedea kupka 15-30 minuta.
Previe kiseo urin to vie voa i
pijenja vode.
Supresija urina metoda sa toplim
ebetom, posle koje sledi suva metoda
preznojavanja.
Nokturija revulzivna sedea kupka:
ponite sa temperaturom od 37,7 stepeni,
pa poveajte brzo do 41-46 stepena (uz
kupku za stopala na 43-44 stepena) tokom
3-8 minuta. Na glavu ili na zadnji deo vrata
stavite hladnu oblogu. Tretman zavrite
polivanjem hladne vode (13-18 stepeni) po
kukovima.
DIURETSKO BILjE ovo je lekovito bilje
koje poveava izluivanje urina. Kakav god
da je problem sa bubrezima, glavni deo
reenja jeste da se povea protok urina.
Tako se bubrezi proiavaju. U tu svrhu
moraete da pijete velike koliine tenosti
(ili vodu ili vone sokove; bez loeg pia) i
da uzimate diuretsko bilje.
aj od kukuruzne svile smatr se
generalno najboljim diuretskim biljnim
sredstvom.
Seme celera utie na bubrege. Jedite
izmleven perun, kao i groa, da biste
poveali protok urina. Suve bobice kleke
imaju snaan diuretiki efekat. Dodajte
sirovog belog luka u hranu. Napravite
salatu od sirovog paradajza, belog i crnog
luka, limunovog soka i ulja.
Da
biste
pospeili
izluivanje
tenosti, pomeajte jednake delove korena
komoraa, celera, peruna i pargle.
Kuvajte jednu kaiicu u pola olje vrele

vode. pijte -1 olje dnevno, nezaslaeno,

u laganim poveim gutljajima.
Evo
jedne
snane
diuretske
kombinacije: stavite po pola kaiice bobice
kleke, korena maslaka i broom tops u pola
litra vode. kuvajte na tihoj vatri dok ne
ispari polovina vode. iscedite, stavite u neki
sud i pijte 2 kaiice 3 puta devno.
Evo nekoliko najboljih od stotinu
vrsta poznatih diuretskih biljaka (veina ih
je nabrojana u poglavlju o lekovitom bilju):
petrovac,
pargla,
Galadovo
drvo,
imirika, movarna trava, srika, virak,
staniarka,
konopljua,
kruina,
Aghatosma, vuja noga, iak, kamilica,
maja metvica, celer, aparal, vodopija,
broika,
kukuruzna
svila,
maslaak,
Aegopodium podagraria, komora, buhaa,
oman, kava kava, gospina papuica, crni
pelin, beli slez, divizma, beli luk, mahonija,
peruanska
kora,
pipiseva,
bokvica,
svilenica, jasen, seme bundeve, tu, rotkva,
sasafras,
testerasta
palma,
prunela,
rastavi, rusomaa, sranik, kiseljak, squaw
vine, povrati, medvee groe, odoljen,
verbena, seme lubenice, hrastova kora,
divlji jam, kisela detelina, hajduka trava.
ENUREZA (Nono mokrenje)
SIMPTOMI mokrenje tokom noi i
ponekad tokom dana; obino se odnosi na
devojice starije od 3 godine i deake
starije od 4 godine. Kod odraslih
izbacivanje menje koliine urina tokom
dana.
UZROCI moguno je prisustvo infekcije
beike, koja otputa urin. Infekcija kod
deaka moe biti uzrokovana fekalnom
kontaminacijom iz ranijih dana kada su
koriene pelene. A kod devojica, uzrok
moe biti neadekvatna higijena nakon
mokrenja (treba da se iste od napred ka
nazad, a ne od nazad ka napred). Drugi
uzrok moe biti stres od tenzija u kui.
PRIRODNI LEKOVI
nauite dete pravilima higijene.
Preko urina identifikujte patogene bakterije
i ponite sa davanjem antibakterijskog
leka. Sok od brusnice je prirodni diuretik i
njehova kiselost pomae ienju beike.
aj od belog luka, ehinaceje i korena ika
su takoe veoma korisni.
Nauite se da idete u ve-ce im
osetite i najmanju potrebu za to. Ako tako
budete radili, povratiete kontrolu po ovom
pitanju.
Videti i poglavlje Nono mokrenje u
detinjstvu.
ZADRAVANjE URINA
SIMPTOMI smanjuje se protok urina.
Prisutan je jak bol u beici i telo se osea
na miris urina. Skoro potpuna supresija
moe izazvati veoma jak bol u leima i
beici, i ak greve. Stalno je prisutna jaka
udnja za mokrenjem.
UZROCI postoji neka vrsta blokade.
Videti sledea pgolavlja : Problemi sa

urinom,
Problemi
sa
bubrezima,
Problemi sa beikom i druge teme vezane
za urinarni sistem.

INKONTINENCIJA
urina)

Uzrok je obino upala ili oticanje beike.

Viak urina uzrokuje uveanje beike i
moe izazvati jak bol. Uzrok moe biti
opstrukcija, upala ili oticanje beike ili
prostate.

SIMPTOMI povremen slab protok

urina. Nevoljno izbacivanje urina (u malim
koliinama) deava se uz kaljanje, kijanje,
smejanje, etanje, tranje, podizanje i bilo
kakav iznenadni ok ili naprezanje.

PRIRODNI LEKOVI
u sluaju ozbiljne blokade, japre
treba da se stavi kateter u mokraovod,
kako bi urin poeo da otie. Posle toga se
panja posveuje uzroku problema.
Vano: videti o diuretskim biljkama u
poglavlju Problemi sa urinom.
Slab protok urina: primenite hladnu
sedeu kupku (hladna parcijalna kupka, dok
sedite u kadi). Prestanite sa upotrebom
soli. Pijte dva litra soka od pomorande sa
vodom (50:50).
Alternativna
metoda:
ponavljajte
primenuu tople sedee kupke, posle koje
sledi kratkotrajna hladna kupka. Ako ne
moete da ustanete iz kreveta, primenjujte
toplu, a onda hladnu oblogu na predeo
beike, genitalija i celom duinom kime.
Pijte vie vode i uzimajte biljke koje
stimuliu protok urina. Najbolji je aj od
kukuruzne svile, ali i: bobice kleke, zeleni
deo argarepe, bokvica, gavez, mijkinja i
broika.
Pogledati
listu
iz
poglavlja
Problemi sa urinom.
Primenite klizmu sa ajem od maje
metvice. Ovo je vano, jer podstie ponovni
protok urina.
Sledee bilje kuvajte u litar kipue
vode: kaiica ljutia i po pola kaiice
borne kiseline i smirne. Iscedite kroz finu
tkaninu
i
ubacite
putem
brizgalice
(fountain syringe). Zadrite to due. Vrh
cevi moete navlaiti ajem od bresta.
Brest (Slippery Elm) je klizav (slippery)!
esto pomae tuiranje hladnom
vodom.

UZROCI ea je pojava kod ena nego

kod mukaraca, mada je i stariji mukarci
mogu imati.

ZAUSTAVLjENI PROTOK URINA

skoro potpuna supresija urina moe
se povezati problemima sa bubrezima.
Negde postoji blokada.
Ako se urin nije izluivao nekoliko
dana, javie se jako izraeni simptomi
(poput greva, jakih bolova u leima i
beici i velikoj elji za mokrenjem).
Stavite osobu u krevet i pustite je da
bude u tiini; primenite veoma toplu klizmu
sa ajem od maje metvice. To e doneti
veliko olakanje. Takoe primenite tople
fomentacije sa ajem od velikog dvornika
(Polygonum lapathifolium) na predeo
beike i lumbalni deo (donji deo lea).
Svakog dana primenjujte 2-3 tople sedee
kupke u kadi.
Naroito koristan lek je jak (to
topliji) aj od maje metvice uziman preko
klizme. Slobodno ga i pijte.
20 minuta kuvajte punu kaiicu
hajduke trave u olji kipue vode. pre
svakog jela i pre spavanja popijte po jednu
olju ohlaenog aja.
Ubacite meki kateter i izvucite urin.
Pogledajte i poglavlja o oboljenjima
beike i bubrega.

(Nezdravanje

Najei uzrok kod ena jeste gubitak

miinog tonusa u perinealnom podruju,
usled veeg broja poroaja. Drugi najepi
uzrok kod ena jeste hronina infekcija
beike.
U mogune uzroke spadaju: vei broj
poroaja, slab miini tonus karlice, teta
koju lekari nanesu karlici prilikom poroaja,
visceroptoza, gojaznost, slab abdominalni
tonus, loe uraene predporoajno i
postporoajno vebe.
Moguni su i brojni drugi uzroci: alergije
na hranu, hipoglikemija, miina distrofija,
multipla skleroza, rak, log, povrede i
hirurke intervencije.
Moe nastati kao posledica dugog
poroaja, usled istezanja karlice. Ako se ne
rade postnatalne vebe, ovaj problem (koji
moe nestati) javie se ponovo kasnije.
Inkontinencija je mnogo rea pojava kod
ena koje nisu nikad raale, a kod
mukaraca moe nastati kao posledica
operacije nad prostatom.
PRIRODNI LEKOVI
VEBE
najbolje vebe za karlicu jesu malo
izmenjene Kegelove vebe. Sa njima se
poinje rano tokom trudnoe ili pre toga, i
rade se i do 3 meseca nakon poroaja. Ove
vebe jaaju odreene miie.
Uz pomo svog urinarnog miinog
sfinktera usporite prtok urina i zaustavite
ga. Tako ete prepoznati koji miii su
ukljueni
u
rad.
Posle
vebajte
zaustavljanje protoka urina tako to ete
zadrati 1-2 sekunde i ponoviti isto 6-8
puta tokom mokrenja. Vremenom ete
moi da zaustavite sami porotok urina u
momentu, bez kapljanja. Nauite da lagano
opustite karline miie u fazama od
potpune
kontrakcije
do
potpune
oputenosti.
Vebajte zatezanje ovih miia u
razliito vreme tokom dana. Ponavljajte po
6-8 puta u jednoj seriji, a ukupno 50-100
dnevno. svaku kontrakciju zadrite 2-5
sekundi, a onda se opustite. Ovo su
Kegelove vebe.
Tokom ovih vebi nemojte zdravati
dah. Zategnite karlicu, bedra, butine ili
stomane miie. Kad god kontrakcija
oslabi,
prekinite
sa
radom.
Polako
izgraujte miinu snagu, nema urbe.
LEKOVITO BILjE - ako uzrok problema
nije neko drugo oboljenje (poput kostobolje,

paralize ili kamena u bubregu), uradite

sledee:
pomeajte jednake koliine bele
topole, korena srike, odoljena, bobica ruja
i belog lokvanja. Kuvajte punu kaiicu u
olju kipue vode. Pijte po jednu olju sat
vremena pre jela i pre spavanja (najmanje
4 olji dnevno). Ili pijte samo aj od
bokvice, koji ima slian efekat. Poveajte
dozu po potrebi.
OSTALO
pijte sok od brusnice. Izbegavajte
alkohol, kofein, duvan i sok od grejpfruta.
Umesto toga, pijte sok od brusnice.
Smanjite unos tenosti, ali ne
previe.
Izbegavajte zatvor. Smanjite telesnu
teinu.
Idite kada vas potera, nemojte
ekati, jer tako se slabi kontrola nad
beikom. A kasnije e poeti i slab protok
urina. Ovo je veoma vano.
Od koristi je dvostruko mokrenje:
kada zavrite sa mokrenjem, ustanite, pa
se vratite i sednite ponovo. Blago se
nagnite napred ka kolenima i probajte
ponovo.
Spavajte ili na boku ili na stomaku.

Ako je krv dobro izmeana sa urinom,

onda se verovatno radi o oboljenju
bubrega. A ako je zgruana u mokranim
kanalima, problem je ili u bubrezima ili u
mokraovodu. Ako je prisutna na poetku
mokrenja, onda je od mokraovoda, a ako
je na kraju mokrenja, onda je od beike.
Krvarenje iz bubrega daje sivkasti urin,
koji moe imati svetlocrvenkaste boju.
Zbog krvarenja u mokraovodu, urin je
uvek svetlocrven i ono prethodi mokrenju.
Dok zbog kravrenja iz mokranog mehura,
krv je svetlocrvene neujednaene boje.
Ostali uzroci krvi u urinu mogu biti:
oteenje urinarnog trakta, kontaminacija
tokom menstruacije, oboljenje prostate,
tumori, trovanje (naroito zbog fenola ili
kantarida), malarija, toksemija, kamen u
bubregu i infekcija beike.

PRIRODNI LEKOVI
primenite veoma jak hladni tu na
perinealni predeo.
Proitajte i druga poglavlja o
urinarnom traktu, urinu, bubrezima i beici.
Pijte
biljne
ajeve
koji
imaju
hemostatino i astringentno dejstvo, i koji
deluju na organe koji krvare. Na primer,
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za moete napraviti dekokt ili infuziju od suvih
vie informacija videti poglevlje o listova od horseweed. Deluje hemostatiki i
ublauje
upalu
bubrega.
Krvarenje
hidroterapiji):
zaustavlja veliki dvornik. Napravite infuziju
ZA POVEANjE SNAGE U BEICI od isitnjenih suvih listova.
Dr Kristofer preporuuje pijenje aja
hladan tu na stopala 1-2 minuta, hladna
tekua kupka stopala, hladan mlazni tu na od isitnjenih irova ili njihovih kapica.
kukove i noge na 15,5-18 stepeni, hladni
tu na donji deo lea, hladni lepezasti tu
PECKAJUI URIN
na predeo beike na 18 stepeni, hladna
trljajua sedea kupka, klistiranje od 37,7
stepeni do 26,6 stepeni (postepeno se
SIMPTOMI prisutno je peckanje tokom
smanjuje tokom 20 dana).
mokrenja.
UBLAAVANjE IRITACIJE revulzivna
sedea kupka, topla obloga na karlicu,
dugotrajna neutralna sedea kupka posle
koje sledi revulzivna sedea kupka,
neutralni tu na donji deo kime, revulzivni
tu na stopala i noge.
POBOLjAVANjE OTEG NERVNOG
TONUSA hladna frikcija ili trljanje
hladnim pekirom, hladna obloga na
karlicu, generalni hladni tu, plitka kupka,
trljanje vlanim aravom.
Za inkontinenciju kod dece pogledati
poglavlje Enureza iznad.
HEMATURIJA (Krv u urinu)
SIMPTOMI krv je prisutna u urinu. Krv
ima sivkasti talogi crvenkasto-braon je
boje. Moe biti malo sivkaste boje,
crvenkaste ili jarko crvene.
UZROCI crvenkasta ili crvena boja
urina moe biti priustna usled hematurije ili
zbog sene i rabarbare, koji urinu daju braon
ili narandastu boju. Urin ne bi trbalo nikad
da sadri krv, proteine ili eer.

UZROCI viak
kiselina u telu.

mokrane

drugih

PRIRODNI LEKOVI
oistite telo sledeim biljem i
peckajui urin e nestati. Pomeajte
jednake koliine komoraa, ika i bresta.
Kuvajte jednu kaiicu 20 minuta u olji
kipue vode, i pijte po jednu punu olju pre
svakog jela i pred spavanje. aj od bobica
kubeba je takoe odlian, a sprema se i
pije na isti nain.
Promenite svoju ishranu. Jednje mesa
je glavni uzrok postojanja vika kiseline u
telu. Telo se tako puni purinima i drugim
kiselinama koje se smetaju kod zglobova,
izazivajui artritis i druga bolna stanja.
Gazirana pia, alkohol, eer, brza i
rafinisana hrana sadre tetne supstance.
2 BUBREZI
PROBLEMI SA BUBREZIMA
PROBLEMI I UZROCI pored drugih
oboljenja bubrega spomenutih u ovom delu
knjige, postoji i odreen broj manje
poznatih, ali jednako opasnih bolesti, kao
to su:

Renalna tubularna acidoza bubrezi

ne
mogu
da
pravilno
reapsorbuju
bikarbonate, to dovodi do neadekvatne
produkcije amonijaka i luenja kiseline. To
dalje dovodi do velikog nedostatka tenosti
i kalijuma u telu, i vika kiseline. I kosti
mogu da budu oteene.
Hidronefroza bubrezi i beika postaju
prepunjeni
urinom,
usled
opstrukcije
njegovog protoka.
Glomerulonefritis zapaljenje malih
bubrenih
filtrirajuih
jedinica,
koje
ponekad potie od bakterijske infekcije u
telu.
Uremija nagomilavanje toksina u krvi
usled slabog funkcionisanja bubrega.
Kod svih ovih stanja najvanije je prvo
proistiti bubrege, poveati protok urina i
obnoviti normalne funkcije organa.
PRIRODNI LEKOVI
jedite 75% sirove hrane (ukljuujui
beli luk, perun, krompir, celer, krastavac i
banane). Naroito je vano zeleno povre.
Svakog sata popijte po 180-240 ml
destilovane vode.
DIURETICI
aj od kukuruzne svile je najbolji za
podsticanje protoka urina i obnovu
bubrega.
aj
od
semena
lubenice,
bundevinih semenki, seme celera i seme
peruna takoe imaju diuretsko dejstvo.
Brusnice poveavaju kiselost urina,
unitavajui bakterije i obnavljajui funkciju
beike.
IZBEGAVATI
prestanite da jedete meso. Deo
problema je u prevelikoj koliini proteina, a
meso jo sadri razne vrste otpadnih
produkata, bakterije, purine i mokranu
kiselinu.
Izbegavajte mlene proizvode, osim
jogurta. Jemojte jesti okoladu, kakao i ribu.
Nemojte unositi previe fosfora, te
zato izbegavajte zeleni deo cvekle, spana,
rabarbar i blitvu; oni sadre oksalnu
kiselinu.
Olovo, druge vrste metala, lekovi
protiv bolova (Advil, Nuprin i drugi) i
infektivna oboljenja (skarletna groznica,
male boginej i drugo) oteuju bubrege.
Poznato je da spirulina ublaava trovanje
bubrega izazvanog ivom i lekovima.
KAMENjE
U
(Nefrokalcinoza, Litemija)

BUBREGU

SIMPTOMI na poetku je prisutan

povremen, tupao bol koji se proiruje od
gornjeg dela lea ka donjem delu
abdomena, i uglavnom biva jai pri
pokretima.
Prisutno je krvarenje i renalni grevi (jak
bol u bubrezima) kada kamenje ue u
mokrane kanale. Ti otri bolovi mogu

trajati satima ili danima. Dolazi do

poveanog mokrenja sa gnojem i krvlju,
bledila, munine i povraanja. Ponekad su
prisutni groznica i drhtavica.
Ako imate krvi u mokrai i bol u beici ili
bubrezima (bol je jai nego pri poroaju),
veoma je moguno da imate kamenje u
bubregu.
UZROCI kamenje u bubregu (ili
kamenje u beici ili cistini kalkuli)
predstavljaju abnormalno nagomilavanje
mineralnih soli (najvie kalcijum-oksalata
(70-80%),
kristala
mokrane
kiseline
(10%), i/ili kalcijum-fosfata, magnezijum
amonijak fosfata, mokrane kiseline ili
cistina). Nastaju u burbezima i prilikom
prolaska kroz mokrane kanale, mogu da
se zaglave tu ili u beici. Najee se javlja
kod sredovenih i starijih mukaraca (dok
ene uglavnom imaju kamenje u unoj
kesi).
Zanimljivo je da je kljuni faktor u
nastanku kamenja nedostatak kalcijuma i/ili
magnezijuma,
kao
posledica
pijenja
gaziranih sokova umesto vode. Minerali iz
tog kamenja dolaze iz vaih sopstvenih
kostiju!
Rafinisani ugljeni hidrati, naroito eer,
podstiu nastanak kamena u bubregu, tako
to
poveavaju
koliinu
eera
u
pankreasu, koji onda proizvodi vie insulina
i tako izaziva bubrege da izbacuju cie
kalcijuma putem urina.
Kalcijum je ptoreban telu. Ako ga ne
unosimo dovoljno preko hrane, paratiroidne
ledzde e dati signal telu da pone sa
izvlaenjem kalcijuma iz kostiju, kako bi
nivo kalcijuma u krvi odrale na nivou.
Nedostaci magnezijuma i vitamina B6
takoe mogu uzrokovati nastanak kamena.
Jedna vedska istraivaka grupa je otkrila
da je unoenje istih na dnevnom nivou
zaustavilo formiranje kamena kod 90%
pacijenata. Magnezijum, poput kalcijuma,
moe da se vee za oksalate, dok B6 (10
mg dnevno) smanjuje koliinu oksalata u
urinu.
Zbog smanjenog nivoa kalcijuma u krvi,
paratiroidne lezde izazivaju izvlaenje
kalcijuma iz kostiju.
Najvanije je da svakog dana imate
uravnoteenu ishranu sa vitaminima i
mineralima.
Delimini uzroci kamena u bubregu mogu
biti dehidratacija (nedovoljno pijenje vode),
infekcije, previe vremena provedenog u
krevetu, i samo u reim sluajevima,
uzimanje dodatka vitamina D i kalcijuma.
Previe hrane, ukljuujui kiselu hranu
naroito meso, ali i proizvode od belog
brana, eer, kafa, aj, zaini i sire svi
oni stvaraju viak otpadnih produkata u
bubrezima. Vremenom od njih nastaje
kamenje.

Ako jedete nezdravu vrstu masnih

kiselina (iz mesa i nedzrave hrane), one e
se pomeati sa kalcijumom i bie izbaeni
putem stolice. Tako oksalat iz hrane ostaje
u telu i ne vezuje se za kalcijum, ve ide do
bubrega i stvara kamenje.
PRIRODNI LEKOVI
POVEATI UNOS VODE
veoma je vano da poveate koliinu
vode koju pijete! Zdravlje bubrega zavisi od
adekvatnog nivoa tenosti u krvi. Najbolje
je piti samo destilovanu vodu. kupite
aparat za destilovanje vode, da ne biste
kupovali istu u flaama (pored toga, te
flae su napravljene od meke plastike, koja
se delom apsorbuje u vodu).
zajedno sa unosom vie tenosti, aj
od kukuruzne svile poveava koliinu
izabenog urina, to je veoma vaan faktor
u proiavanju i detoksikaciji bubrega.
Lubenica sadri dodatne koliine
vode. Jedite je esto, ali uvek samo nju, ne
zajedno sa drugim jelima.
Pijte aj od semena lubenice. Kuvajte
15 minuta u vreloj vodi, iscedite, dodajte
malo meda i pijte.
NUTRITIENTI
nedostatak vitamina A moe dovesti
do nastanka kamenja. On titi sluzokou
urinarnog trakta. Nedostaci vitamina B6 i
magnezijuma imaju isti uinak.
Kiseliji urin spreava i rastvara
kamenje iz bubrega. Pijte esto sok od
brusnice. (Jedan autor je rekao da sokovi
marke Ocean Spray sadre samo 30% soka
od brusnice, plus eer i ostalo.) Sve druge
vrste sokova su alkalne prirode. Jedno
istraivanje je pokazalo da se kod 10
pacijenata koji su pili sok od brusnice
kamenje smanjilo u veliini u proseku za
50%.
Pijte kalijumsku orbu od debelih
ljuski krompira. Kuvajte je sa argarepama,
belim lukom i celerom. Neka se krka 30-40
minuta, onda iscedite i popijte. Ono to
ostane moe da se stavi u friider na
najvie 2 dana.
IZBEGAVATI
glavna hemikalija koja uestvuje u
nastanku kamenja u bubregu oksalat
ima ga u prirodnom obliku u raznim
vrstama zelenog povra, negde vie, negde
manje. Rabarbara sadri najvie oksalata
od sve hrane koja postoji. Njega nee
napasti skoro nijedna buba. Ni ljudi ne bi
trebalo da je jedu. Takoe nemojte jesti
spana, blitvu i zeleni deo cvekle. Skoro
60% svih kamenja sastoji se iz kalcijumoksalata. Nemojte unositi sire.
Moda je prisutan viak purina. Zato
nemojte jesti meso. Proteini iz mesa su
uzroni faktor nastanka
kamenja u
bubregu. Nemojte se prejedati ni drugih
vrsta proteina. Pored toga, kalcijum i
magnezijum su najvaniji, jer morate
zaustaviti izvlaenje kalcijuma iz kostiju.
Dok meso sadri previe fosfora, koji
spreava iskoriavanje kalcijuma.
Ne konzumirajte gazirana pia,
kofein, okoladu, kakao, oraaste plodove,
mak, biber i crni aj.
Smanjite unos soli.

Striktna makrobiotika ishrana (puno

itarica, malo voa i povra) koncentrie
urin i moe izazvati formiranje kamenja.
Ovo pak nije glavni uzrok problema.
LEKOVITO BILjE
uzimajte sladi, kako biste smanjili
oticanje mokranih kanala i kako bi onda
kamenje lake prolo.
Tople komprese sa koncentrisanim
ajem od umbira ublauju bol pri
napadima kamenja u bubregu.
Nemaka vlada preporuuje aj od
rastavia,
radi
poveanja
koliine
izbaenog urina tokom napada kamenja u
bubregu.
aj od peruna spreava formiranje i
lei kamenje u bubregu. Uzmite jednu
kaiicu osuenog korena, kuvajte 10-15
minuta, iscedite i pijte 2-3 olje dnevno.
Pijte nekoliko olja aja od koprive
dnevno, radi preventive i leenja kamenja
u bubregu. (Koristite rukavice dok budete
brali koprive. Svoju mo arenja one gube
kada se skuvaju. Njihovi listovi su
preukusni.)
Od koristi su i: maslaak, kilavica i
bro.
ZA RASTVARANjE KAMENA
za rastvaranje veine kamenja u
renalnom delu karlice, mokranim kanalima
ili beici, pijte 3-3,7 litara tople vode
zajedno sa limunovim sokom ili sokom od
brusnice, tokom 3 uzastopna dana. Nakon
toga, treeg dana popijte 60 ml maslinovog
ulja. Za celu formulu pogledati poglavlje
Kamen u unoj kesi.
Alternativna formula je post sa
sokom od jabuke i sokom od limuna, i
kasnije maslinovim uljem.
Za rastvaranje kamenja u bubregu dr
M. Tjera preporuuje sledee: naprvite
dekokt od po 2 dela korena peruna, gravel
root, korena belog sleza, pola dela lobelije
i korena umbira. Krakte jedan sta 60 mg
po litru vode ili dok ne ispari polovina
tenosti. Za prezervaciju dodajte jednaku
kolinu biljnog glicerina. Uzimajte polovinu
olje 3 puta dnevno.
Za bolji prolazak kamenja dr D. B.
Last preporuuje da se uradi ovako:
pomeajte jednake delove pirevine, listova
breze, veronike i vodopije. Kuvajte jednu
kaiicu u pola olje kipue vode. Uzimajte
1-1,5 olje dnevno, nezaslaenu, u
poveim gutljajima.
Dr Giljermo Asis preporuuje sledee
protiv
bolova
dok
kamenje
prolazi:
napunite neki veliki sud sa 8 ili vie litara
vode i kuvajte je dok ne provri. Uzmitee
pare sveeg umbira (veliine vaeg
dlana), stavite ga u neku tkaninu, dobro
privrstite i ubacite u kipuu vodu na 2-3
minuta.
Odmah
potom
smanjite
temperaturu, tako da vrenje prestane.
Uzmite onu tkaninu i iscedite je tako da sok
pada u sud sa vodom. Uzmite to, izbacite
umbir i stavite ga u novu tkaninu, a onu
izvaenu stavite na donji deo lea na
predeo obolelog bubrega. Trebalo bi da
bude vrue, ali ne sme da pee. Preko
stavite neki plastini materijal i suvi pekir.
Ponavljajte ovu proceduru svakih 5-10
minuta tokom perioda od 30-45 minuta.
Ako vas i dalje boli nakon 12 sati, ponovite

postupak. Ovime bi trebalo da se

meutralie bol i da se prolazi otvore za
kamenje. To se radi uz pomo toplote i
umbira protiv bolova.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):

Ako neki od sledeih problema postoje,

proitajte poglavlja koja govore o njima:
glavobolja
i
migrena,
neurastenija,
nesanica, bolovi u miiima, kamen u
unoj kesi, renalni grevi, iritirajua
prostata, arterioskleroza i Brajtova bolest.

ISHRANA I NAIN IVOTA tedljiva

aseptina ishrana, naroito se izbegava
govedina, ivotinjske orbe, meso, aj, kafa
i kakao. Slobodno jedite voa, a u
ekstremnim sluajevima jedite samo voe
nekoliko
dana.
Provoenje
vremena
napolju, to vie fizike aktivnosti, suva i
prohladna klima, svakodnevno kupanje
prohladnom vodom.

RENALNI GREVI
sledei
prirodni
preporuljivi su za
bubrezima. Bie vam

(Bol u bubrezima)
lekovi
dr
Keloga
svaku vrstu bola u
od velike koristi:

POVEATI
SAGOREVANjE
PROTEINSKIH OTPADNIH PRODUKATA
topla kupka celog tela, dovoljno duga da
podigne telesnu temperaturu za 1-2
stepena. Metoda preznojavanja sa vlanim
aravom, suva obloga, parna kupka,
radijantna kupka ili topla kupka celog tela,
nakon koje sledi suva obloga. Nakon svake
tople kupke sledi kratkotrajna primena
hladne vode, prilagoene stanju obolele
osobe: hladna frikcija, trljanje hladnim
pekirom, trljanje
vlanim
aravom,
metodasa potopljenim aravom, plitka
kupka. Nakon kupke sledi dugotrajna fizika
aktivnost umerenog intenziteta, masaa i
udisanje kiseonika.

TOKOM NAPADA odmaranje u krevetu,

dijeta sa voem i mlaenicom, pijenje tople
vode, topla klizma na svaka 2 sata, topla
kupka celog tela sa hladnim oblogama na
glavi i predelu srca, ako kupka traje due.
Topla obloga za trup koja se menja svakih
sat vremena, revulzivna sedea kupka,
hladna kompresa preko srca, ako je slabo ili
previe uzbueno.

PODSTICATI ELIMINACIJU OTPADNOG

TKIVA pored gore opisanog: pijenje vode,
vonih sokova i destilovane vode, topla
abdominalna obloga danju i nou i
klistiranje prohladnom vodom ako creva
usporeno rade.

SUPRESIJA URINA metoda sa toplim

ebetom, posle ega sledi suva metoda za
preznojavanje.

PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):

ZA SPREAVANjE NAPADA boriti se

protiv litemije.
POVRAANjE ledene pilule, led na
grlo.

- videti poglavlje Kamenje u bubregu

iznad.

POVEANjE ALKALNOSTI KRVI

vebanje, hladne kupke, kupke hladnim
NEFRITIS
(Infekcija
bubrega,
vazduhom, kupke za preznojavanje i Glomerulonefritis)
vona dijeta.
SIMPTOMI moe da nema simptoma ili
OTEKNUTI I BOLNI ZGLOBOVI da bude krvi i/ili albumina u urinu, bol u
fomentacija
2-4
puta
dnevno
sa donjem delu lea i stomaku, ak i
zagrevanom kompresom izmeu primena, drhtavica, umor, edem na licu, munina i
koja je zatiena plastinim materijalom i povraanje, esta elja za mokrenjem i
pamukom (ili flanelom).
gubitak apetita, a kod ozbiljnijih sluajeva
anemija i visok krvni pritisak.
BOLNI ZGLOBOVI BEZ OTOKA
revulzivna kompresa 3 puta dnevno, posle
UZROCI ovo je upala jednog ili oba
ega sledi duboka masaa uda iznad datog bubrega. Hiljade siunih elija bubrega
zgloba i blaga kruna frikcija zgloba, sa filtriraju tenosti iz krvi, kako bi je proistili.
suvom oblogom ili pamunom kanom Taj filter pak moe postati zaepljen
oblogom na zglob izmeu primena.
toksinima i sluzi. Kada te male elije oteknu
i upale se, sledi infekcija.
KRUTI
I
UVEANI
ZGLOBOVI

naizmenini tu ili naizmenina kompresa 2

Infekcija moe biti ili akutne ili hronine
puta dnevno, sa zatoenom zagrevanom prirode,
i
moda
bude
neophodna
komrpesom izmeu primena. Posle toga s hospitalizacija.
eprimenjuje detaljna masaa zglobova, uz
pasivne pokrete zglobova.
Zatvor uzrokuje da se toksine materije
reapsorbuju u krv, a time se zaepljuju
OPTA METODA smanjite produkciju bubrezi.
mokrane kiseline promenom ishrane i
izbacivanjem mesa iz upotrebe. Pojaajte
Preterana upotreba aspirina i drugih
eliminaciju mokrane kiseline fizikom lekova protiv bolova slabi bubrege; pivo
aktivnou, dugotrajnim toplim kupkama moe da izazove otkazivanje bubrega.
celog tela, posle kojih sledi kratka primena Toksini poput tekih metala jo vie tete.
hladne vode, i pijenjem veih koliina vode.

Lekovi protiv visokog pritiska smanjuju

cirkulaciju krvi i tako kode bubrezima.
Infekciju bubrega moe uzrokovati i
bakterijska
infekcija
beike
(videti
Cistitis), koja je preko mokraovoda
doprla do bubrega.
PRIRODNI LEKOVI
pijte dosta iste vode, jedite zdravu
hranu i izbegavajte rafinisanu i brzu hranu,
kao i kafu, alkohol i vetaka pia.
Nezaslaeni sok od brusnice i sok od
jabuke spreavaju razvoj bakterija u
bubrezima. Sokovi od argarepe, celera i
peruna su takoe korisni.
Unosite dovoljno vitamina A, B grupe
i C. Nedostatak kalijuma izaziva problemem
sa bubrezima.
Budite 3 dana na postu sa vodom i
sokovima. Primenjujte klizme i odmarajte.
Pijte dosta tenosti.
U korisno lekovito bilje spadaju: beli
luk, ehinaceja, iak, crvena detelina i
ljuti, kao i biljni ajevi od bobica kleke,
peruna, semena lubenice, buua i/ili belog
sleza.
Pored unosa mnogo tenosti, aj od
kukuruzne svile se stotinama godinama
koristio za poveanje izluene koliine
urina, to je neophodno za proiavanje i
detoksikaciju bubrega.
Proitajte prethodna poglavlja o
bubrezima.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
INFEKCIJA BUBREGA (AKUTNA)
UBLAAVANjE KONGESTIJE BUBREGA
skupite kou uz pomo tople obloge za
trup, metode sa toplim ebetom ili toplom
kupkom celog tela do preznojavanja, posle
koje sledi frikcija, bez duboke masae.
Trljanje dok ne doe obilnog preznojavanja.
Odravajte aktivnom cirkulaciju koe; 30minutna fomentacija na prepone svaka 3-4
sata, sa zagrevanom kompresom na donji
deo lea izmeu primena.
PODSTICANjE AKTIVNOSTI BUBREGA
kesa sa ledom na najdonji deo grudne
kosti, topla klizma, pijenje tople vode,
dugotrajna neutralna kupka.
PODSTICANjE ELIMINACIJE TOKSINA
IZ TELA topla ili hladna klizma 2 puta
dnevno, dugotrajna metoda sa toplim
ebetom, metoda preznojavanja sa vlanim
aravom, radijantna kupka, parna kupka,
pijenje veih koliina vode.
MUNINA topla i hladna kompresa na
stomak, kesa sa ledom na stomak i
guckanje vrue vode.
ISHRANA voe, voi pire, mlaenica.
SRANA SLABOST kesa sa ledom na
predeo srca 15 minuta na svaka 2 sata,
hladna frikcija, trljanje hladnim pekirom 23 puta dnevno.

KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
dugotrajne generalne primene hladne
vode, hladan tu i polivanje hladnom
vodom.
OPTA METODA apsolutan odmor u
krevetu, odravanje koe toplom i aktivnom
ak i do momenta preznojavanja i
aseptina tena ishrana radi podsticanja
diureze. Pijenje veih koliina vode.
INFEKCIJA BUBREGA (HRONINA)
OPTE aseptina ishrana, naroito
izbegavajte meso i zaine; mlaenica ili
samo voe toko faze napada. Uopte ne
uzimajte aj, kafu, duvan i alkoholna pia.
ODRAVANjE AKTIVNOSTI KOE
topla vunena odea, suva svakodnevna
frikcija, hladna frikcija posle koje sledi suva
frikcija. Trljanje uljem, oprezna graduativna
primena hladne vode (tonine frikcije),
radijantna kupka posle koje sledi trljanje
hladnim pekirom. Kupka za preznojavanje
2 puta sedmino pred spavanje, posle ega
sledi hladna frikcija.
AKUTNA EGZACERBACIJA (pogoranje
stanja) primenjujte tretmane za akutnu
Brajtovu bolest.
EDEM kratkotrajna radijantna kupka
posle koje sledi hladna frikcija ili trljanje
hladnim pekirom, i pjenje vode 0,5-1 litar
2 puta dnevno.
KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
hladne kupke celog tela, ponavljanje i
dugotrajne hladne tueve ili dugotrajne
tople kupke.
OPTA METODA najvanije je da se
nain leenja paljivo prilagodi stanju
obolele osobe. To podrazumeva: toplu
odeu,
izbegavanje
nazeba,
este
neutralne kupke, veoma blage tonine
metode, pijenje dosta vode, odlino varenje
i rad creva, aseptinu ishranu i provoenje
vremena napolju, neizlaganje hladnoi i
krajnostima u svemu opisanom, naroito u
smislu polnih odnosa i ishrane.
pogledati poglavlje Cistitis to je
upala beike, jer su slina oboljenja.
Proitajte ispod i o Brajtovoj bolesti, koja je
jedna varijanta nefritisa.
NEFROZA
SIMPTOMI oticanje bubrega uz gubitak
proteina preko urina.
UZROCI abnormalna koliina proteina
se izluuje preko bubrega. Stanje se
pogorava ako se jede hrana na koju je
obolela osoba alergina, kao to je meso,
penica, brza hrana, masti, vetaki eeri,
itd. lekovi i uline droge takoe mogu biti
uzrok. Prejedanje i prevelika koliina
proteina pogoravaju problem.
PRIRODNI LEKOVI posetite lekara.

eliminiite gore navedene uzroke.

Jedite zdravu hranu, pijte dosta iste vode i
vonih sokova. Pijte diuretske biljne ajeve,
da biste vie izluivali urin i tako proistili
bubrege.
Proitajte prethodna poglavlja o
bubrezima.
BRAJTOVA BOLEST
SIMPTOMI groznica, drhtavica, nagla i
esta potreba za mokrenjem, gubitak
apetita, munina i povraanje. Urin je
zamagljen i sa gnojem i esto krvlju.
Mogue je prisustvo jakog bola u donjem
delu lea, iznad kuka, koji se sputa ka
preponama. Viak krvi i rpoteina u urinu
glavni je simptom Brajtove bolesti. esto je
prati visok krvni pritisak i edem, tj.
zadranost vode u tkivima.
UZROCI radi se o hroninom zapaljenju
bubrega, slinom nefritisu, ali je specifina
bolest po sledeem: bubrezi nisu u stanju
da prailno izluuju so i druge otpadne
materije, tako da se oni putem krvi
skladite u tkivima po celom telu i time
poinje oticanje tkiva, edem, i visok krvni
pritisak. Prisutan je i viak proteina i krvi u
urinu.
Vremenom
se
krv
kontaminira
spomenutim otpadnim materijama i dolazi
do uremije (ureminog trovanja).
Konzumiranje kafe, aja, alkohola i zaina
su odlian nain da upropastite svoje
bubrege. Nemojte koristiti aluminijumsko
posue.
PRIRODNI LEKOVI posetite lekara.
primenjujte
visoku
klizmu
i
svakodnevnu 30-minutnu toplu kupku u
kadi. Dok ste u kadi, popijte 2-3 olje aja
od svilenice ili alfije. Postupak zavrite
kratkim tuiranjem hladnom vodom ili
trljanjem hladnim pekirom. Nemojte
nazepsti. Dobro se pokrijte i lezite u krevet,
i pitje jo ovih ajeva, da bi dolo do
preznojavanja.
Protiv
bola
pomau
fomentacije na donji deo lea i duinom
cele kime. Uradite isto na predeo
stomaka, jetre i slezine.
Nekoliko dana budite na vonim
sokovima, pre nego to krenete da jedete
drugu hranu. U sokove moete staviti
sojino mleko i itne pahuljice (celo zrno
itarice), jer se lako vare i hranljive su.
Izbegavajte so. Nemojte meati voe i
povre u istom obroku.
Zatim krenite da jedete orbe od
povra, karfiol, parglu, patlidan, itd. sva
hrana treba da sadri veoma malo
proteina. Bez stimuliue i teke hrane.
LEKOVITO BILjE
napravite aj od bobica kleke. On je
stimuliui diuretik, koji pomae bubrezima
da izbace otpadne produkte. Takoe je
odlian za bubrene kanale i beiku. Dobar
je i za ublaavanje edema izazvanog
Brajtovom boleu. Za istu svrhu koristili su
ga ameriki Indijanci.
Pomeajte po 30 mg bobica kleke,
gravel root i 60 mg umbira. Kuvajte u dve

olje kipue vode, i uzimajte jednu kaiicu

4 puta dnevno.
O prirodnim lekovima za kontrolu
infekcije
urinarnog
trakta
pogledajte
poglavlja Nefritis i Cistitis.
EDEM (Zadravanje vode)
SIMPTOMI oticanje aka, lanaka,
stopala, lica, stomaka ili nekih drugih
delova tela, a najee ake, stopala i
predeo oko oiju. nadimanje ili oticanje
dovodi do bolova u miiima.
UZROCI edem predstavlja zadravanje
tenosti u telu. Uzrok moe biti: slab rad
bubrega, hronino oboljenje bubrega,
kongestivno srano oboljenje, proirene
vene, flebitis, nedostatak proteina ili
tiamina, zadravanje natrijuma ili rak.
Ostali uzroni faktori su: trudnoa,
stajanje
dui
vremenski
period,
predmenstrualna anpetost ili uzimanje
oralnih
kontraceptivnih
sredstava.
Ograniene povrede, poput uganua,
alergijskih reakcija ili ujeda pele.
Zadravanje tenosti ponekad izazivaju
alergije na hranu, kao i: hipotiroidizam,
anemija, slab rad adrenalnih lezda, zatvor
ili nedostatak fizike aktivnosti, onda,
nedostaci kalijuma, vitamina B grupe ili
vitamina B1, B3 ili B6.
im se pojavi edem, treba postaviti pravu
dijagnozu. Ako nisu u pitanju oboljenja srca,
bubrega ili jetre, lake e biti da se
pronau i ree uzroci.
Ako se koa povlai i stvara male brazde
kada prstom pritisnite kou na stoplau ili
lanku, to znai da se situacija pogorava.
Posetite lekara.
LEENjE ako je uzrok edema oboljenje
srca, onda pogledajte poglvavlje koje
govori o njemu, ali ako je u pitanju
otkazivanje bubrega ili neki drugi uzrok,
onda proitajte sledee:
ako
je
bolest
uzrokovana
nedostatkom proteina ili tiamina, treba
samo unositi veu koliinu istih. Tenost se
moe zadrati u stomanoj upljini ako je
nivo proteina u krvi toliko nizak da tenost
ne moe da se sadri u krvnim sudovima.
Ako problem predstavlja prevelike
koliine soli, onda je potrebno smanjiti
koliinu soli u hrani. (Previe soli iziskuje
vie vode u telu, kako bi ostala rastvorena i
da ne bi povredila iva tkiva.)
Vee koliine vitamina B6 smanjie
koliinu zadrane tenosti.
Uradite proveru pulsa i vidite koja
hrana ne prija vaem telu, a zatim tu hranu
izbacite iz upotrebe.
Od koristi je post na sokovima tokom
1-3 dana. Ali ako se radi o nedostatku
proteina, onda su potrebni nutritienti, a ne
proiavanje. Primenjujte tople kupke 2
puta sedmino. Jedite vie voa i povra,
naroito u sirovom obliku.

Redovno vebajte napolju, jer je

slaba cirkulacija, usled oboljenja srca ili
jetre, est uzrok edema. Kada se odmarate,
izdignite noge.
Izbegavajte tesnu odeu, stres,
rafinisanu i brzu hranu. Nemojte prekrtati
noge. Prestanite da jedete meso.
U korisno lekovito bilje spadaju:
kukuruzna svila, maslaak, uica, lucerka,
buhaa, beli lu, glog, bobice kleke,
urevak, perun, kopriva, beli slez, tahebo
i jasen.
3 BEIKA
PROBLEMI SA BEIKOM
PRIRODNI LEKOVI
HIDROTERAPIJA
Atonija beike uzlazni mlaz upravljen
ka gore, u ovom sluaju, na perineum, kao i
spreja samo direktno na stomak.

Oko 10-15% ena stalno ima infekcije

beike.
Uzrok je bakterija koja se popela uz
mokraovod; ree dolazi preko zaraenog
urina od bubrega. Cistitis najee napada
ene. Otvor mokraovoda nalazi se blizu
vagine. U poslednjem pasusu ovog
poglavlje dato je objanjenje kako izbei
prenos infekcije sa jednog na drugo mesto.
Nunost
i
uestalost
peckajueg
mokrenja glavni je simptom cistitisa, mada
se moe uraditi i jedan kuni test. Kupite
ipkicu za merenje (dipstick) u apoteci i
pratite uputstva. Pozitivni test na nitrate
otkrie prisustvo velike koliine belih krvnih
zrnaca, to znai da postoji infekcija
urinarnog trakta.
ene koje esto oboljevaju od infekcije
beike neretko imaju uveanu beiku, usled
napora da zadre urin. Da biste odrali svoj
urinarni trakt zdravim, vano je da pijete
dosta vode i da esto mokrite.

Upala beike pijenje dosta vode,

revulzivna sedea kupka 2 puta dnevno,
tople obloge za noge posle koje sledi
primena suve toplote na noge (radijantna
kupka), neutralna kupka 2-3 dnevno 20-40
minuta, dugotrajna neutralna sedea
kupka, hladna frikcija, trljanje hladnim
pekirom, fomentacija na predeo beike,
topla klizma, topla obloga za karlicu,
aseptina ishrana.

Kod starijih mukaraca uzrok problema sa

beikom moe biti kamen u bubregu.

Iritirajua beika kada nema upale,

primenite vruu 5-minutnu sedeu kupku,
posle koje sledi neutralna sedea kupka 1020 minuta. Topla obloga na karlicu
zagrevana kompresa na perineum i
genitalije, revulzivna sedea kupka i
klistiranje toplom vodom.

Ciklamat (vrsta vetakog zaslaivaa

kojeg ima u sintetikom eeru) izaziva
tumore na beici.

Insuficijenacija beike leni sprej. To

je runo polivanje vode po dorzalnom delu
(gornjem i centralnom delu) kime, mlaz
treba da tee brzo gore-dole, 7,5-10 cm sa
obe strane kime. Za iritabilnost beike
(spinalnog porekla) koristite mlaku vodu.
Paraliza
beike

svakodnevno
klistiranje i hladan sprej na tabane.
Retencija beike lumbalni revulzivni
sprej. Treba da se primenjuje vrua voda, a
onda samo nakratko hladna; tako se deluje
protiv retencije beike, usled gra u njenom
vratu.
CISTITIS (Infekcija beike i urinarnog
trakta, Iritirajua beika)
SIMPTOMI bol u donjem delu stomaka
i lea. esto, naglo i bolno mokrenje. Urin
uglavnom ima jak, neprijatan miris i moe
biti malo zamagljen usled gnoja. elja da
se mokri i nakon to se beika isprazni.
Decu sa ovim problem moe da pecka
tokom mokrenja.
UZROCI cistitis je infekcija beike. To je
najea bakterijska infekcija kod ena.

Prisustvo krvi u urinu moe predstavljati

ozbiljniji problem. Posetite lekara. Vidite
poglavlje Hematurija iznad.
Infekcija beike kod mukaraca moe biti
povezana sa oboljenjem prostate.

PRIRODNI LEKOVI
poveajte unos tenosti mnogo
vode, naroito destilovanu, ona je najbolja.
Pijte 250 ml vode svakih 20 minuta tokom
3 sata, a onda po olju na svaki sat. To je
veoma vano.
Poveajte kiselost urina tako to ete
piti sok od brusnice 1-2 litra prvog dana, a
onda po 1 litar dok traje krizni period. Ovo
je jedini voni sok koji ostaje kiseo dok ne
stigne do bubrega. Kada imate ovaj
problem, nije dobro piti sok od citrusnog
voa, poto on poveava alkalnost urina i
time podstie razvoj bakterija.
Hranite
se
zdravo.
Pogledajte
poglavlje Nefritis za vei broj informacija
o pravilnu negu i leenje urinarnog trakta.
Bika i brebzi su tesno povezani. Ono to
pomae jednom, poame istovremeno i
drugom.
Nedostaci kalijuma mogu dovesti do
poremeaja u bubrezima. Zato nte orbu
od debelih krompirovih ljuski, uz argarepe
i drugo povre.
Upotreba lauminijumskog posua
jedan je od uzroka simptoma cistitisa.
Izbegavajte dodatke cinka i gvoa dok
imate ovaj problem.
LEKOVITO BILjE I HIDROTERAPIJA
u korisno bilje spadaju: kleka, selen,
uva, perun, medvee groe, kilavica,
breza i jasen. Naravno, nemojte u ak
dodavati eer ili mleko.

Pijte aj od 2-3 isitnjene ili

izblendirane glavice belog luka, nekoliko
puta dnevno.
Za ublaavanje bola i izleenje
primenjujte topel sedee kupke 2 puta
dnevno po 20 minuta. U jednu od te dve
sedee kupke dodajte olju sireta.
Sledeeg dana u jednu od kupki dodajte 2
enja belog luka ili soka od belog luka.
Od ogromne pomoi za ublaavanje
bola moe biti primena flae sa vruom
vodom na vaginalni i mokraovodni otvor.
Moe se koristiti i toplotna lampa.
POSEBNA NAPOMENA naroito bi
ene trebalo da izbegavaju bakterijsku
infekciju koja se iri ka beici: Otvor
mokraovoda nalazi se blizu vagine. Loa
higijena kod ena najei je uzrok cistitisa;
treba da se briu od napred ka nazad. Kada
su pri polnom odnosu ruke prljave ili se
upranjava preesto, vee su anse da
klice uu u mokraovod. Nakon pranjenja
creva briite se od napred ka nazad. Idite
mokrite pre i nakon polnog odnosa. Nosite
pamuni donji ve; on proputa vazduh i
bolje upija vlagu. Izbegavajte tueve,
sprejeve, kupke sa sapunicom i najlonski
ve. Paljivo se operite nakon ciklusa, da
bakterije ne bi ule u mokraovod. Nemojte
koristiti tampone, ako si infekcije urinarnog
trakta este. Dobro isperite donji ve, da ne
bi ostalo nimalo sapunice. Kuvajte donji ve
u istoj vodi (bez sapunice). Ako idete u
abzen, istuirajte se nakon toga. Obucite se
dobro, da bi ekstremitetima bilo toplo, jer
ako im je hladno, onda slabe organi u
predelu trupa, ukljuujui urinarni trakt.
Cistitis mogu izazvati pilule za kontrolu
raanja i spermaticidi.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
UPALA pijenje dosta vode, revulzivna
sedea kupka 2 puta dnevno, tople obloge
za noge posle ega sledi primena suve
toplote (radijantna kupka) na noge,
neutralna kupka 20-40 minuta 2-3 puta
sedmino, dugotrajna neutralna sedea
kupka, hladna frikcija, trljanje hladnim
pekirom, fomentacija na predeo beike,
topla klizma, tople obloge na karlicu,
aseptina ishrana.
IRITIRAJUA BEIKA ako nije prisutna
upala: 5-minutna vrua sedea kupka posle
ega sledi neutralna sedea kupka 10-20
minuta, tople obloge na karlicu, zagrevana
kompresa na perineum i genitalije,
revulzivna sedea kupka, klistiranje toplom
vodom.
KONTRAINDIKACIJE ne primenjujte
hladne sedee kupke, hladne kupke celog
tela, hladan tu ili hladnu kupku stopala.
SEDMI DEO DISAJNI ORGANI
1 DISANjE
POSTNAZALNO CURENjE

SIMPTOMI u zadnjem delu usta curi

tenost i silazi u respiratorni trakt,
zapoinjui napad kalja, ili ka glasnim
icama.
UZROCI veina ljudi ovo iskusi kada je
dosta prehlaena i tome slino, dok neki
imaju i kad su zdravi. Ovaj tekst je za njih.
Pogledajte poglavlje Prehlada i sline
teme.
U normalnim uslovim, tenost se lui u
zadnji deo nosa i grla, koje oiste cilije
male izrasline u vidu dlaica.
Meutim, ponekad nestane sluzi i cilije se
ne pokreu. Zato izluevine idu u zadnji
deo nosa, tamo se nagomilavaju i onda
kaplju u brohnijalne cevice ili ka glasnim
icama.
Ovaj problem moe nastati i usled
alergije. Zainjena hrana je naroito
poznata po tome da izaziva ovakve
simptome.
Glavni uzrok je nepotpuni oporavak od
prethodne bolesti. Moda se nikada niste
dobro odmorili dok ste bili jako prehlaeni,
te iako su ostali simptomi nestali, nazalna
kongestija postala je hronina.
Evo nekoliko sugestija; jedna ili vie njih
moe reiti va problem:
PRIRODNI LEKOVI
duvajte iz nosa redovno, ali radite to
veoma neno.
Isperite nos slanom vodom i grgoljite
sa njom. Stavite pola kaiice soli u 240 ml
tople vode (strunjaci savetuju samo
treinu kaiice ako imate visok pritisak).
sipajte tu vodu u pumpicu i njen vrh stavite
u nos. Nakrenite glavu unazad, tako da
vam pogled bude uperen ka gore. Neno
pritisnite pumpicu i lagano udahnite kroz
nos. Iako vam moda u poetku bude
neugodno, donee vam mnogo olakanja.
Na kraju neno istresite nos, kako biste
izbacili to vie tenosti. Radite ovo 3 puta
dnevno tokom 5 dana. Posle toga grgoljite
sa istom koliinom soli u vodi.
Smanjite stres pod kojim se nalazite i
prestanite da pijete mleko, ali zato pijte
dosta vode ili hranljivih tenosti. Od koristi
je biljni aj sa malo limuna i medom.
Humidifier u sobi odrae vazduh
vlanim.
Izbegavajte nazalne dekongestante,
kapi za nos, i drugo. Na due staze, oni e
vam doneti vie nevolja nego to e vam
pomoi.
Ako stvarno elite da ovaj problem
reite na najbri i najbolji mogui nain,
onda se odmarajte u krevetu nekoliko
dana, budite na postu sa vonim sokovima,
primenite par klizmi, i ve treeg dana
biete u savrenoj formi.
GUOBOLjA
SIMPTOMI grkljan ili dunik su sueni,
usled infekcije zbog koje zidovi otiu

iznutra. Oteanost u disanju, promuklost,

stezanje u pluima, kao i otar jak kaalj i
ak oseaj guenja. Guobolja najee
napada decu, jer su njihove disajne cevi
manje.
Poseban simptom guobolje jeste otar
zvidei zvuk, dok se vazduh udie i putuje
kroz sueni dunik i upaljenje glasne ice,
esto uz kaalj.
UZROCI veoma esto uzrok je
prejedanje. Kada je stomak prenatrpan
hranom, lake se dobija prehlada i javlja se
guobolja. Moe biti bakterijskog ili
virusnog porekla. Ako je bakterijskog,
guobolja obino ide uz prehladu ili neku
drugu infekciju disajnih puteva, a ako je
virusnog (to je ei sluaj, naroito kod
deaka), onda se javlja neto ozbiljnije,
poput gripa.
Najee se javlja tokom zimskih meseci i
najee napda decu staru od 3 meseca do
3 godine (najvie 9 do 18 meseci).
Najuestalija je pojava u mestima sa
naglim promenama u temperaturi. Uzrok
moe biti pjenje kravljeg mleka. A esto je
povezana sa treom ili etvrtom noi malih
boginja.
Kod prividne guobolje, koju izazivaju
uglavnom stomani poremeaji ili crvi,
manji je rizik od groznice; dok kdo
guobolje,
neretko
je prisutna jaka
groznica. Trudite se iz petnih ila da
pomognete detetu. Napadi su esto gori
tokom noi.
PRIRODNI LEKOVI
unosite dovoljnu koliinu vode, da se
izluevine ne bi stvrdnule. Ako dete bude
pilo po au vode nakon svakog napada
kalja, kaalj e prestati posle tree ili
etvrte ae. Voda je najbolji lek protiv
kalja. Ona stanjuje sluz.
Nou koristite ispariva ili , ili stavite
sud sa vodom ili samovar na ringlu. Tako e
vazduh ostati vlaan za dete tokom noi.
Neka neko stalno bude pored deteta.
Ako vidite da je uplaeno, najbolje bi bilo
da ga drite u naruju. Tako e mu biti
lake.
Izbegavajte
nagle
promene
temperature. Neka detetu bude toplo, ali
ne previe vrue.
Tokom dana moete u ispariva
staviti nekoliko kapi eukaliptusovog ulja.
Dete moe povremeno i da udie paru.
Nana i med su dobri. Nekoliko kapi
tinkture lobelije u aju od maje metvice ili
pitome nane deluje dobro na grlo i umiruje
kaalj. Izazovite preznojavanje sa ajem od
maje metvice ili kamilice. Primenite klizmu
sa ajem od metvice.
Pomau i ajevi od ehinaceje, ljutia,
piskavice i majine duice. Okupajte dete u
veoma toploj biljnoj kupki sa umbirom.
Onda ga obavijte toplim pekirom, stavite
ga u krevet i pustite ga da se oznoji.
Domae supe i orbe su dobre za
dete. Hranljiva je kaa sa brestom i ovsom.
Fomentacije na vrat i gornji deo grudi
donose olakanje. Nakon akutne faze, na

grudi se moe primeniti zagrevana

kompresa.
Na grudi i lea moete primenjivati
tople obloge sa crnim lukom 3 puta
dnevno. Stavite iseckani luk izmeu dve
tkanine, a preko toga grejni jastuk.
Izbegavajte steroide i antibiotike, jer
su beskorisni ako se radi o virusu. Nemojte
uzimati lekove protiv kalja i prehlada, jer
oni
nagomilavaju
izluevine
(antikongestanti uvek isuuju) i tako
oteavaju proiavanje grla.
Ako je guobolja esta, uzrok mogu
biti alergije na neku hranu. Probajte da
otkrijete koja je u pitanju. Pogledajte
poglavlje Alergije. Umesto to biste
uzimali neke lekove, bolje pronaite uzrok
problema.
Budite na vonoj ishrani nekoliko
dana:
sokovi
od
anasa,
groa,
pomorande, kuvane jabuke. Sojino mleko
sa tostom ili pahuljicama (od celog zrna
itarice) lako se vari. Dobra je i orba od
debelih krompirovih ljuski, uz jo neko
povre.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
1) AKUTNA ZAKRENOST GRKLJANA OPTA METODA topla kupka sa
hladnom kompresom na glavi, pijenje tople
vode, hladna frikcija na svaka 3 sata,
inhalacija tople pare, inhalacija pare iz
vode sa kalcijumom u sebi, hladna
kompresa na grlo (15,5 stepeni) koja se
menja svakih 10-20 minuta, 15-minutan
metoda sa toplim ebetom na svaka 3-4
sata. Odravajte toplim stopala, noge i
ruke.
PRIVIDNA GUOBOLjA (Spazmodini
laringitis)
SIMPTOMI manje opasno od prave
guobolje
i uglavnom
nije
prisutna
groznica. Ali kaalj i oteano disanje su
jednako
loi.
Pogledajte
poglavlje
Guobolja iznad. Evo Kelogovih lekova za
ovaj problem.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
2)
PRIVIDNA
GUOBOLjA
8Spazmodini laringitis)
SPREAVANjE NAPADA ojaajte kou
svakodnevnim hladnim kupkama, otklonite
nazalnu opstrukciju, hipertrofije i vegetacije
krajnika. Inhalacije.
SPREITI DRHTAVICU RAMENA za
spavanje nosite odgovarajuu odeu, na
primer, neku toplu vreu (jaknu) za
spavanje.
RAZVITI OTPOR graduativne tonine
frikcije, provoenje vremena napolju,
obratiti panju na odeu koja se nosi.

OSLOBAANjE KONGESTIJE ako su

grevi jaki, primenite metodu sa toplim
ebetom ili toplu kupku celog tela, koja se
ponavlja na svakih 3-6 sati. Topla
polukupka sa polivanjem hladne vode po
glavi, leima i grudima. Nakon toga
primenite ledenu zagrevanu kompresu na
vrat, koja se menja svaka 2-4 sata.
Fomentacije na donji, sredinji i gornji deo
lea po 15 minuta izmeu primena ledene
komprese.

Dele se u velik broj manjih bronhija, koje

lie na korenje drvea. A od njih se granaju
organi u vidu lavirinta, koje nazivamo
plua.

PROTIV GREVA kompresa na frenini

nerv pritiskom odmah iznad grudnog dela
bonog pregibaa vrata; pritisnite grudi sa
krajem hladnog vlanog pekira ili hladnom
vodom preko grudi i lea.

Napadi akutnog bronhitisa su najei

tokom zime, kod starijih ljudi, puaa,
odojadi i onih sa oboljenjem plua. Veina
obolelih su mukarci starijih od 40 godina.

BRONHITIS

ako
je
prisutan,
primenjujte obloge za grudi na svakih 4-6
sati, hladna frikcija 2 puta dnevno,
inhalacija tople pare i pijenje dosta vode
ako je dolo do zaepljenja grkljana ili
bronhija.
ASTMA POSEBNA NAPOMENA:
astma je jedan veoma ozbiljan poremeaj
disajnih puteva. Ali poto je 80% uzroka
astme alergijske prirode, o njoj moete
potanko itati u poglavlju o alergijama.
GUENjE
PRIRODNI LEKOVI
odmah se mora neto preduzeti.
Brzo ga uronite u hladnu vodu ili ga polite
hladnom vodom (to je hladnija, tim bolje).
Ova jednostavna metoda snano deluje na
centre disanja; moda e odmah posle toga
moi da udie duboko.
Primenite vetako disanje, dok neko
drugi neka zove hitnu pomo.
Pogledajte na kraju ove enciklopedije
poglavlje
Kako
primeniti
vetako
disanje.
2 BRONHIJE
AKUTNI BRONHITIS
SIMPTOMI kaalj i sluz, bolu grudima (i
mogue u leima), groznica, bol u grlu i
oteano disanje, kao i potencijalna
drhtavica ili drhtanje.
UZROCI postoje dve vrste: akutni i
hronini bronhitis. Akutni bronhitis se
veoma esto javlja kao infekcija u grlu koja
sie ka pluima. Prehlada ili grip, ako se ne
lee, mogu takoe sii ka drugim delovima
tela (poput bronhija i eustajihevih tuba).
Ako se bronhitis ne lei kako treba, infekcija
e se proiriti na plua i doi e do
zapaljenja plua.
Hronini bronhitis je konstantna infekcija
bronhija, o kojoj e biti rei u sledeem
poglavlju.
Bronhije su disajni putevi koji vode u
plua, i one ine dve glavne grane dunika.

Bronhitis je zapaljenje bronhija, koje su

esto zaepljene sa sluzi. Ako su bronhije
jako upaljene, uzrok je virus, pre engo
bakterija. Iritantne supstance (ili virus i
bakterije) teraju bronhije da proizvodi viak
sluzi, koja zaepljuje disajne puteve.

PRIRODNI LEKOVI
uzmite neki emetik. Dodajte pola
kaiice lobelije u litar kuvane vode, i neka
se krka. Kada bude toplo, iscedite i popijte
to vie moete. Drite prst u grlu dok ne
povratite. Tako e se stomak oistiti od
sluzi i gnoja. Zatim primente visoku klizmu
(zatvor je esto uzroni faktor). Nakon toga
redovno praznite creva.
Primenite toplu kupku celog tela ili
parnu kupku, posle ega sledi kratko
tuiranje hladnom vodom ili trljanje
hladnim pekirom. Onda idite u krevet i
pirmenjujte tople fomentacije na grudi i
kimu, zavravajui tretman sa hladnim.
Tako ete umnogome ublaiti kongestiju.
Slian uinak imaju i tople kupke stopala sa
kaiicom slaice u vodi.
Budite na postu sa sokovim 1-2
dana, a onda preite na laganu zdravu
hranu sa voem i povrem.
Proitajte
poglavlje
Groznicana
prethodnim stranicama.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
POJAATI
OTPOR

svakodnevne
graduativne
primene
hladne
vode,
provoenje vremena napolju, svakodnevno
izlaganje sveem vazduhu.
IZBACIVANjE TOKSINA umereno duge
metode preznojavanja, posle kojih sledi
primena hladne vode.
UBLAAVANjE
UNUTRANjE
KONGESTIJE radijantna kupka 10-20
minuta, metoda preznojavanja vlanim
aravom 1-2 sata ili parna kupka 6-15
minuta, posle ega sledi trljanje vlanim
aravom ili hladan tu. Topla kupka celog
tela pred spavanje 6-15 minuta, posle ega
sledi dugotrajna neutralna kupka 20-40
minuta. Primenjujte tople obloge za noge i
kukove (1-2 puta dnevno), posle ega sledi
trljanje suvim pekirom.
KAALj zagrevana obloga za grudi,
koja se menja svkih 8 sati. Ako se telena
temperatura povisi, oblogu emnjajte na
svaka 2-4 sata. Pijenje dosta vode, 1-1,5
dnevno.
IRITIRAJUI
KAALj
BEZ
ISKALjAVANjA pijuckajte vruu vodu,
grgoljite toplom vodom, inahalcije tople
pare,
izbegavajte
disanje
na
usta,

odravajte sobu toplom (24-27 stepeni) i

vazduh vlanim, pazite se izlaganja promaji
i nazebu usled pare tokom trajanja
tretmana (zadnji deo vrata, grudi, ramena).

udahnite duboko, zadrite nekoliko sekundi,

i izdahnite. Uradite tako 10-20 puta. Tako
e vazduh izai iz obolelog dela.
Primenjujte zagrevanu kompresu
tokom noi.
KAALj SA IZBACIVANjEM SLUZI
Topla kupka stopala e odvui krv iz
pijenje dosta tople vode, tena ishrana, grudi i ublaie kongestiju.
fomentacije na grudi svaka 2 sata, posle
Topla pia pomau da se izbaci sluz.
kojih sledi zagrevana kompresa.
A kaalj je jedini nain da se to uini. Zato
nemojte koristiti lekove protiv kalja kada
BOLNI KAALj fomentacija an grudi imate bronhitis.
svaka 2 sata, vrst zavoj grudi radi
Pre spavanja primenjujte vlanu
spreavanja
pokreta
(ako
bude toplu oblogu ili flau sa toplom vodom na
neophodno),
15-minutna
revulzivna grudi i lea. Time se oslobaa kongestija i
kompresa na svaka 2 sata (koliko bude lake se zaspi.
potrebno) i suva pamuna obloga za grudi
U korisno lekovito bilje spadaju:
izmeu primena.
tahebo, mijakinja, ginko, iak, lobelija,
kora bresta, ehinaceja i kora divlje trenje.
HRONINI BRONHITIS
SIMPTOMI skoro neprestani kaalj je
prisutan, koji stvara sve vie sluzi i gnoja,
kao i kratkoa daha. Simptomi esto
postanu veoma ozbiljni.
UZROCI nastaje usled stalne pojave
akutnog
bronhitisa
ili
neega
to
neprekidno nadrauje plua. To mogu biti
alergeni, a naroito duvanski dim. Jedini
koji imaju koristi od duvana jesu njihovi
proizvoai. Interesantno je da su samo 9%
Amerikanaca sa bronhitisom nepuai.
Deca koja su izloena duvanskom dimu pod
mnogo veim rizikom su od dobijanja
bronhitisa.
Hronini bronhitis smanjuje koliinu
kiseonika u pluima i koliinu izbaenog
ugljen-dioksida, to vremenom dovodi do
uveanja srca, pline hipertenzije i na kraju
do otkazivanja srca. Ako se ne lei, moe
prerasti u tuberkulozu plua.
PRIRODNI LEKOVI
pijte dosta tenosti: iste vode, supe
i biljnih ajeva. Pijte najmanje 2 litra
tenosti dnevno, kako bi sluz lake izala.
Bez gaziranih pia, alkohola i kofeina.
Uzimajte vitamina C zbog rada creva.
Sve vrste voa, povra i njihovih
sokova su blagotvorni, ako nema alergijske
reakcije na iste.
Za bronhitis su dobri aj od anisa i
bademovo mleko. Mleko napravite tako to
ete pomeati 6 kaika badema sa pola
litra vode.
Protiv kongestije moete progutati
malo aleve paprike i lobelije.
Ako je prisutna kratkoa daha ili
dahtanje, oistite grlo sa nekoliko kapi
tinkture od lobelije. Ona e opustiti grlo i
bronhije.
Koristite ispariva, humidifier ili sud
sa vodom na poretu, radi vlanosti
vazduha.
Budite u krevetu sve vreme dok traje
groznica. Bronhitis esto se ne izlei, jer
ljudi ne prelee dovoljno, a ve ponu sa
svojim svakodnevnim aktivnostima. Idite u
krevet i ozdravite!
Diite duboko. Nekoliko puta dnevno
naduvajte balon, jer se tako otvaraju i
proiruju disajni putevi. Vebe dubokog
disanja treba da se rade 3-4 puta dnevno.

IZBEGAVATI
prestanite da puite i izbacite duvan
iz kue. Ako imate hronini bronhitis, ne
oekujte mnogo ako se ne otarasite
duvana.
Nemojte piti mleko, ejr ono stvara
debeli sloj sluzi koji oteava leenje.
Proizvodi od belog brana i eer ne treba
da se koriste dok ne proe bronhitis.
Izbegavajte umor i nazeb. Nemojte
hodati bosi po hladnim povrinama, dok ne
ozdravite.
Izbegavajte
razgovor,
smejanje
naglas, plakanje i prevelike napore, jer tako
mogu zapoeti napadi.
UVAJTE SE
ako se kaalj pogora, imate jaku
grtoznicu, ujete pitee zvukove, prisutna
je letargija i slabost, javlja se bol u grudima
i oteano disanje pozovite lekara, jer
postoji opasnost od zapaljenja plua.
Ako se takvo stanje odui, postoji
rizik od dobijanja tuberkuloze ili raka plua.
Neki strunjak bi mogao da uz
pomo bronhoskopa pregleda bronhije i
izvue sluz napolje. Porblem vode je u
tome to su danas takvi instrumenti esto
kontaminirani.
Poslednjih godina javila se nova
vrstabronhitisa, prevashodno kod ena.
Teko se lei i esto traje izmeu 3 sedmice
do 5 meseci. aj od ljutia pomae kod
ovakvog stanja, ali i kod drugih vrsta
bronhitisa.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za
vie informacija videti poglevlje o
hidroterapiji):
POJAATI OPTI OTPOR graduativne
primene hladne vode, aseptina ishrana,
topla suva klima, provoenje vremena
napolju.
KAALj zagrevana obloga za grudi
zatiena plastinim materijalom, pijenje
dosta vode (1,5-3 litra dnevno) i inhalacija
tople pare.
KAALj BEZ IZBACIVANjA SLUZI
poveajte mo iskaljavanja trljanejm ili
pritiskom ruke umoenu u ledenu vodu na

grudi ili udaranjem

vlanim pekirom.

grudi

sa

hladnim

ASTMA hladni lepezasti tu na lea iza

grudi posle kojeg sledi zagrevana obloga za
grudi, revulzivna kompresa na grudi,
revulzivni tu na noge, topla kupka stopala
ili topla kupka nogu, tople obloge na noge,
topla klizma. Ako simpatiki nerv iritira,
primenite toplu abdominalnu oblogu. Dobro
zatiena obloga za grudi.
EMFIZEM naizmenina kompresa ili
naizmenini tu na kimu, hladna frikcija,
trljanje hladnim pekirom, trljanje vlanim
aravom, topla abdominalna obloga
pokrivena samo flanelom, tople obloge za
noge, hladna kompresa na rpedeo srca 530 minuta 3 puta dnevno.
OPTA METODA isto kao i za Crevni
catarrh, hornini.
- videti i poglavlje Akutni bronhitis, kao
i Bronhiektazija.

BRONHIEKTAZIJA
SIMPTOMI hronini aalj sa ispljuvkom,
mogue uz krv i upalu plua. Kod teih
sluaheva, prisutna je i kratkoa daha pri
bilo kakvom naporu. Kaalj se obino
pogorava promenom poloaja i moe da
pone tokom leenja, okretanja ili sedenja.
Ponekad je kaalj toliko jak da izaziva
povraanje.
UZROCI bronhiektazija je privremeno
proirenje i infekcija jedne ili vie bronhija.
Na krajevima malih bronhija nalaze se
proirenja u vidu kesica, uz hroninu upalu.
Neke od njih postanu delimino ili potpuno
zaepljene sa sluzi, oiljnim tkivom ili zbog
uaple.
Uzroci mogu biti: opstrukcije bronhija,
infekcije plua, udisanje stranih supstanci
ili izbljuvka, uveani limfni vorovi, tumori
koji pritiskaju ili peoireni krvni sudovi.
esto je povezana sa cistinom fibrozom.
Oko 20% sluajeva ine deca mlaa od
godinu dana, a oko 75% deca mlaa od pet
godina.
Ako ovo stanje ptoraje dui vremenski
period, dete moe da dobije uveane grudi,
anemiju, clubbing prstiju, preveliki umor i
mogu usporen rast.
PRIRODNI LEKOVI
morate kaljati polako, tako to
ete najpre disati polako i duboko, a onda
da zdrite dah par sekundi. Zatim dva puta
jako se zakaljite sa otvorenim ustima. Prvi
e rastresti sluz, a drugi e ga poterati.
Zadrite dah ponovo i onda udahnite
polako, kako ne bi dolo do kalja bez
iskaljavanja.
Pijte dosta tenosti, kako bi sluz
bila tanja i rastresitija.

Svako vee koristite ispariva

prohladnog vazduha. Probajte da tokom
dana odrite vlanost u kui od 30-50%.
Kada ste napolju na hladnom
vremenu, stavite al ili neku masku preko
usta i nosa, da biste ugrejali vazduh.
Nemojte koristiti lekove protiv
kalja i antihistamine, jer oni isuuju
izluevine i time jo vie oteavaju njihovo
izbacivanje. Nemojte nositi pojaseve, jer
stomak treba da bude slobodan kad se
die i kalje polako. Mukarci treba da nose
tregere.
Treba da budete fiziki aktivni
napolju onoliko koliko vam vae stanje
dozvoljava.
Jednostavna zdrava hrana, bez
eera i sa malo masti. Bez brze hrane.
treba izbegavati ekstremno vrua i hladna
pia, jer ona mogu izazvati kaalj.
Za vie informacija videti poglavlje
Bronhitis.
EDEM PLUA
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
AKTIVNI EDEM - fomentacija na lea,
hladna kompresa na grudi sa toplim
oblogama za noge posle ega sledi hladna
frikcija i suve tople obloge na noge,
kratkotrajne primene hladne vode na noge
i ruke posle kojih slede tople obloge na
ruke, revulzivni tu na noge, topla kupka
nogu sa veoma hladnom kompresom na
grudi i deo lea u ravni sa grudima.
Menjajte kompresu im se zagreje.
PASIVNI EDEM PLUA 10-minutne
fomentacije na grudi svakih sat vremena, a
izmeu primena hladna kompresa koja se
menja svakih 15 minuta, uz trljanje
povrine tela nakon svake promene. Ovo
stanje se najee javlja sa groznicom.
Spreite je estim promenama poloaja.
Primenite iste derivativne metode kao i kod
gore opisanog aktivnog edema.
KRVARENjE U PLUIMA kesa sa ledom
na grudi 1-2 minuta na svakih 15 minuta, a
onda se skloni i grudi trljaju suvim toplim
flanelom. Tople obloge za noge, kvaenje
gornjeg dela kime vruom vodom. Stavite
ruke u ledenu vodu 1-2 minuta; odravajte
cirkulaciju koe trljanjem. Budite veoma
tihi. Nakon
to krvarenje
prestane,
primenite graduativne hladne tretmane, da
biste pojaali otpor i spreili bolest koja
izaziva krvarenje.
pogledati i poglavlja Zapaljenje
plua i Tuberkuloza plua.
ZAPALjENjE PLUA (Pneumonija)
SIMPTOMI groznica, drhtavica, bol u
miiima, kaalj, bol u grlu, krvav ispljuvak,
uveani limfni vorovi na vratu, bol u
grudima, brzo oteano disanje i cijanoza

(plavetnilo noktiju i koe usled nedostatka

kiseonika).
Kod
bakterijskog
zapaljenja
plua,
simptomi s ejavljaju iznenada i kaalj je suv
u poetku; onda se javlja izbljuvak boje re,
a disanje postaje oteano i ubrzano. Virusni
oblik ove bolesti varira po stepenu
opasnosti od vremena kada se ispolji.
UZROCI u zavisnosti od dela plua koji
je
oboleo,
postoji
lobarna
bronhopneumonija
i
intersticijalna
pneumonija.
Pneumonija
je
opasna
infekcija plua i bronhija. Uzrok mogu biti
bakterije, virusi, grljivice ili protozoe. Kesice
na pluima (koje lie na groe koje visi) su
mesta gde se obavlja razmena kiseonika i
ugljen-dioksida. Te kesice bivaju upaljene i
ispunjavaju se gnojem i sluzi.
Uglavnom dolazi do infekcija gornjeg dela
disajnih puteva i bronhija (poput prehlade,
gripa
ili
moda
malih
boginja).
Najugroenija sud eca mlaa od godinu
dana i ljudi stariji od 60 godina.
Bakterijska pneumonija je ozbiljnija i
opasnija od virusnog tipa. Postoji i vrsta
koju uzrokuju gljivice, ali pod najveim
rizikom od nje su ljudi oboleli od side.
Kod dece bol se esto javlja u predelu
stomaka, te ljudi misle da se radi o loem
varenju ili upali slepog creva. Svake godine
oko 40000 starijih Amerikanaca umre od
zapaljenja plua. To je peti vodei uzrok
smrti u Americi.
Ako se jave jaka groznica, drhtavica,
plitko ubrzano disanje i cplavetnilo na
usnama ili koi, ili doe do delirijuma,
pozovite lekara. Akose leenje pone na
vreme, oprezno i energino, pneumonija se
moe iskontrolisati i neutralisati.nakon to
proe ta akutna faza, oboleli e biti slab
narednih 4-6 sedmica.
Upotreba antibiotika za manje infekcije,
poput prehlade, podstie razvoj opasnih
bakterija u bronhijama, koje kasnije mogu
uzrokovati zapaljenje plua.
PRIRODNI LEKOVI
treba da koristite iste prirodne
lekove kao i za bronhitis (videti i o
problemima sa bronhijama), osim to zbog
ozbiljnosti oboljenja pacijentu treba pruiti
intenzivniju engu i mnogo vie odmora.
Vano je unositi dovoljno tenosti u
telo, jer s etako stanjuju izluevine u
pluima i onda se lake iskaljavaju.
Poveajte vlanost vazduha u sobi uz
pomo isparivaa prohladnog vazduha. im
se ovlae, presvucite posteljinu, kako biste
spreili da oboleli nazebe.
Isperite nos slanom vodom, lagano
je udiui i izbacujui. Grgoljite slanom
vodom, a onda ponovite ispiranje nosa i
grgoljenje sa meavinom ljutia i smirne.
Time ete spreiti da se prehlada ili grip
proire na plua.
Ako su plua ve zahvaena,
nakon datog tretmana (gore opisanog),
primenjujte tople kupke stopala i visoku

klizmu najmanje jedanput dnevno. pijte

dosta vode i uzimajte laksativno bilje, zbog
pravilnog rada creva. Svaka 2 sata
primenjujte kratkotrajne tople fomentacije
na grudi i gornji deo lea, sa kratkom
primenom hladne vode izmeu primena
fomentacija. Drite tople obloge 10-12
minuta,
a
onda
hladnom
oblogom
energino preite preko. Ponavljajte to 3
puta u svakoj seriji. Osuite grudi, i
ponavljajte seriju na svaka 2 sata.
Zagrevana kompresa moe da se koristi
izmeu drugih tretmana i uvee.
Glavu treba rashlaivati oblogama
umoenim u ledenu vodu, ako temperatura
pree 37,7-38 stepeni u ustima (38-39
stepeni ur ektumu).
Za one koji nisu mnogo bolesni
primenite toplu polukupku, posle koje sledi
polivanje hladnom vodom i energino
brisanje suvim sunerom.
Grejni jastuk ili flaa sa vruom
vodom na grudi moe da ublai bol u
grudima; mada nekima vie pomae kesa
sa ledom. Kaalj je dobar za izbacivanje
sluzi i zato ga ne treba speavati lekovima.
Kijajte ili kaljite u maramicu koju posle
treba baciti.
Ishrana: pijte samo tenosti prvih
nekoliko dana vone sokove (razblaeni
sok od ananasa ili pomorande) ili limun i
vodu (bez era), itd. Radite tako dok ne
splasne visoka temperatura, a onda
ponite da jedete orbe sa povrem,
itarice u celom zrnu (najbolje suve, da bi
se dobro savakale), sve sok od
argarepe.
Brojna klinika ispitivanja dokazala
su efikasnost maslaka protiv zapaljenja
plua. Ehinaceja je takoe mona, kao i beli
luk i ljuti. aj od piskavice je veoma
koristan protiv jakog kalja. Maloj deci
najbolje je da se beli luk daje u vidu tenog
Kiolika (japanski preparat). Odojadi dajte
po jednu kap, a starijoj deci po kaiicu 3
puta dnevno. pargla jaa ovekov imuni
sistem, a umbir je dobar antibiotik za jaku
groznicu.
Soba treba da bude topla, ali i
provetrena. Zatitite pacijenta od nazeba.
Pogledajte i sledea poglavlja:
Edem plua, Bronhopneumonija i
Lobarna
pneumonija ispod, kao
i
Bronhitis, Problemi sa bronhijama i
Zapaljenje plune maramice.
BRONHIJALNA PNEUMONIJA
SIMPTOMI kaalj uz mogue izbacivanje
sluzi boje re ili sa krvlju. Bol u grudima
koji se pogorava pri udisanju, kratkoa
daha u mirovanju, jaka groznica, delirijum i
zbunjenost.
UZROCI zapaljenje plua (pneumonija)
koja zahvata i bronhiole. U sutini se lei
isto kao i zapaljenje plua (videti poglavlje
iznad).
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):

OPTE METODE videti poglavlje iznad.

BRONHIAJLNA IRITACIJA 15-minutna
inhalacija tople pare svakih sat vremena,
15-minutna fomentacija na grudi svaka 2
sata, posle koje sledi zagrevana kompresa i
metoda sa toplim ebetom.
CIJANOZA kratka topla polukupka,
polivanje hladne vode po glavi, grudima i
leima (da bi se izazvao kaalj, ako ima
previe luenja sluzi). Pomae ako pacijent
sedne u kadu sa malo vrue vode u njoj, a
pritom se poliva hladnom vodom. Nakon
toga se dobro i energino obrie, i onda
obavije suvom ebadi i stavi u krevet.

tela. Pijenje dosta vode i neutralna klizma 2

puta dnevno.
KAALj fomentacija svaka 3 sata sa
zagrevanom kompresom izmeu primena
koja se menja svakih 15-30 minuta.
Inhalacija tople pare 15 minuta na svakih
sat vremena. Kada hoete da kaljete,
pijuckajte pola ae vrue vode. zatitite
vrat i ramena od nazeva pri kontaktu sa
vlanim aravom. Pokrijte ramena.
BOL U GRUDIMA revulzivna kompresa
koja pokriva cele grudi spreda i pozadi.

KADA PONE OPORAVAK zagrevana

obloga za grudi tokom dana i noi.
Graduativne primene hladne vode, radi
jaanja otpora.

IZABCIVANjE
SLUZI

naizmenine
komprese tokom 20 minuta 3 puta dnevno,
uz stalnu zatienu zagrevanu kompresu
izmeu primena i nakon to oporavak
pone.
Neizmenini
lepezasti
tu
i
naizmenini sprej.

- videti i pgolavlje Zapaljenje plua

iznad.

ZATVOR svakodnevna hladna klizma ili

klsitiranje hladnom vodom.

LOBARNA PNEUMONIJA
Ovo je zapaljenje jednog ili oba pluna
krila, samo bez infekcije bronhija. Lei se
isto kao Zapaljenje plua (poglavlje
iznad).
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
OPTA METODA posebnu panju
obratite da ne doe do edema plua, zbog
nazeba ramena i grudi usled isparavanja.
Pacijentu obezbedite dosta toplog vazduha;
imajte rezerve kiseonika pri ruci, ako bude
bio neophodan.
ODRAVATI OPTI OTPOR hladna frikcija
ili trljanje hladnim pekirom 2-4 puta
dnevno, nakon odogvarajue primene
toplote, poput fomentacije na grudi ili lea.
Metoda sa toplim ebetom ili metoda
preznojavanja sa vlanim aravom.
PROTIV LOKALNOG EDEMA PLUA I
INVAZIJE ODREENIH VRSTA BACILA
fomentacija na grudi (i spred i pozadi) 15
minuta na svaka 3 sata, a izmeu primena
hladna kompresa na 15,5 stepeni koja se
menja svakih 15 minuta ili im se ugreje.
Produite vreme izmeu dve primene
fomentacije i ree menjajte kompresu, kako
telesna tempratura biva nia, bol nestaje i
faza bolesti napreduje. Umesto hladne
komprese moe se koristiti nekoliko kesa sa
ledom, ali one se mora otklanjati nakon
pola sata najvie, a grudi treba trljati dok
se ne utople i ne pocrvene, kako bi se
odrala povrinska cirkulacija i koni
refleksi. Koa se mora odravati toplom.
IZBACIVANjE
OTROVA

metoda
preznojavanja sa vlanim aravom 2-4
sata, posle ega sledi paljiva primena
hladne frikcije. Pre metode preznojavanja
moe se primeniti kratka topla kupka celog

DIJAREJA klizma na 35,5 stepeni nakon

svakog
pranjenja
creva,
hladni
abdominalni zavoj koji se menja svakih
pola sata, fomentacije svaka 2-4 sata ako
je prisutna bol ili osetljivost.
NADUTOST TRBUHA topla klizma posle
koej
sledi
niska
prohladna
klizma,
klistiranje
hladnom
vodom,
hladna
abdominalna komrepsa koja se menja
svakih sat vremena.
GASTRO-DUODENITIS fomentacija na
rpedeo stomaka i creva ili topla obloga za
trup na svaka 3 sata, a izmeu primena
hladna kompresa na 35,5 stepeni koja se
menja svakih pola sata. Svakodnevna
neutralna klizma.
UTICA visoko klistiranje toplom vodom
na 40,5 stepeni, psole ega sledi hladna
klizma 2 puta dnevno. fomentaciju na jetru
i stomak na svaka 2 sata, a izmeu
primena zagrevana komrpesa koja se
menja svakih pola sata.
SLABO SRCE, SLAB PULS hladna
kompresa ili kesa sa ledom na predeo srca
15 minuta na svaka 2 sata, hladna frikcija
svaka 2 sata, dugotrajna neutralna kupka
sa kesom sa ledom na rpedeo srca,
polivanje hladnom vodom po potiljku i
gornjem delu kime nakon kupke.
CIJANOZA (plavetnilo) 15 minutna
metoda sa toplim ebetom posle koje sledi
hladna frikcija. uvajte se nazeba pri
isparavanju.
GLAVOBOLjA ledena kompresa ili ledena
kapa na glavu, topla obloga za kukove i
noge, ili neki drugi derivativni tretman.
Topla i hladna kompresa na glavu.
KRVARENjE IZ NOSA kesa sa ledom na
zadnji deo vrata i kratka topla fomentacija
na lice.

DELIRIJUM zagrevana metoda sa

vlanim aravom, ledena kapa na glavu,
dugotrajna
metoda
preznojavanja
sa
vlanim aravom.
NESANICA neutralna metoda sa vlanim
aravom.
CEREBRALNA KONGESTIJA obloge za
noge i kukove, ledena kapa na glavu.
GROZNICA dugotrajna neutralna kupka,
metoda sa vlanim aravom, rashlaujua
klizma.
PRENISKA TEMPERATURA suve obloge,
metoda sa topim ebetom, topla klizma i
pijenje tople vode. Nemojte se izlagati
tokom promene ili primene tretmana.
BOL U STOMAKU I LEIMA metoda sa
toplim ebetom ili velike fomentacija na
obolele delove tela, psole ega sledi
zagrevana kompresa.
KAPILARNI BRONHITIS metoda sa toplim
ebetom
posle
koje
sledi
metoda
preznojavanja sa vlanim aravom, tople
klizme posle kojih sledi paljiva primena
hladne frikcije, fomentacija na grudi posle
koje sledi zagrevana kompresa ili obloga za
grudi, koja treba da se dri sat vremena ili
dok se dobro ene ugreje. Ponovite
proceduru ako se temperatura povisi na 39
stepeni.
KONTRAINDIKACIJE nemojte primenjivati
hladne kupke celog tela, niti bilo ta slino.
OPTA METODA odravajte toplotu i
aktivost koe, posebno pazei da ramena
ne nazebu, koja treba dobro pokriti. Protiv
edema plua primenjujte gore opisane
lokalne metode. Temperaturu odravajte
niskom
objanjenim
hidroterapijskim
metodama (poput zagrevane obloge,
metode sa toplim ebetom posle koje sledi
hladna frikcija, i tome slino), a nemojte
primenjivati hladne kupke celog tela i
rashlaujue obloge, koje pogoravaju
edem plua izazivajui retrostazu. Pojaajte
otpor tela estomprimenom deliminih
hladnih frikcija, sve dok ne ponu da se
proizvode antitoksini i prirodni mehaizmi za
izleenje od bolesti.
TUBERKULOZA
SIMPTOMI kaalj, opti premor, gubitak
apetita, bol u grudima, preznojavanje preko
noi i manja groznica. U poetku kaalj je
vie suv, a kasnije poinje i izbacivanje sve
vie sluzi. Obolela osoba gubi na teini i
pljuje krv.
UZROCI stari naziv za tuberkulozu je
jektika. Izaziva je veoma zaraza bakterija,
koh baci zvan Mycobacterium tuberculosis.
Mada generalno anpada plua, moe
napasti i bilo koji deo tela: burebge, ksoti,
kou, creva, slezinu i jetru.

Kod odraslih ljudi zapaljenje plune

maramice je esta posledica tuberkuloze,
iji simptom moe biti otar bol u grudima.
iri se preko kalja. Male kapiljice koje se
iskalju udiu drugi ljudi. klice uu u plua i
tamo ostanu. Sve dok zaraena osoba ivi
zdravim
nainom
ivota,
klice
su
bezopasne, jer telo oko njih napravi mali
tit od kalcijuma.
Ako ta osoba nastavi da se hrani zdravo,
da unosi dovoljno kalcijuma, da veba
napolju, da se pravilno odmara i da snano
udie vazduh i tako odrava plua zdravim
onda se tuberkuloza nee ispoljiti, iako su
klice ve u pluima. Zapamtite to.
Tuberkuloza se polako razvija i pogorava
vremenom; zato je najbolje kada je rano
otkrijete.
Smatra se da gojazni ljudi imaju vie
problema sa srcem, a da mravi ljudi imaju
vie sklonosti ka tuberkulozi. Zato budite
veoma oprezni ako ste mravi.
Tuberkuloza ponovo postaje prava poast
savremenog doba, kao to je nekada bila.
Zato se uvajte. Moe vas ekati u sledeoj
zgardi u koju budete uli (naroito zgrade
sa puno ljudi). ivite zdravo svakoga dana.
Skrovita za beskunike i zatvori imaju
najvie obolelih od tuberkuloze. Procewuje
se da e do 2020. godine biti 200 miliona
vie obolelih u celom svetu, a da e njih 70
miliona umreti.
PRIRODNI LEKOVI
oito je da se tretman treba
sastojati od onoga to je obolela osoba
trebalo da radi pre nego to se razbolela.
Najpre bi morala da proe kritinu fazu
bolesti na poetku, uz pomo posta,
odmora i zdrave hrane, kao i stalnom
prisustvu sveeg vazduha u sobi.
Odravajte
temperaturu
umreneom, ne previe toplom, ali uvek uz
dobru provetrenost. Pazite se nazeba. Soba
treba da bude osunana, puna vazduha i
suva. Provodite to vie vreme napolju
diui duboko.
Ako pacijent nije previe slab, neka
uzima
emetik
(da
biste
izazvali
povraanje). Tako e se izbaciti velika
koliina sluzi, koja bi u suprotnom izazvala
nagli kaalj, kojim se zagauje vazduh i ova
bolest prenosi na druge. U tu svrhu treba
da se popije malo aja od lobelije u toploj
vodi i onda da se stavi prst u grlo. Sva
izluevina i sve to se izbaci treba spaliti ili
zakopati negde.
Kasnije treba provoditi i vreme
napolju svakoga dana, kako bi se ojaala
plua, a ne samo telo. Za tu svrhu odlino
je hodanje uzbrdo i duboko disanje. Budite
sve vreme uspravni, da biste disali
pravilno.
Zapamtite ovu formulu prevencije i
leenja
tuberkuloze:
pravilan
odmor,
zdrava
ishrana
sa
kalcijumom
i
svakodnevne vebe dubokog disanja u
prirodi.
Ako sumnajte na tuberkulozu, evo
lekovitog bilja protiv nje: ehinaceja 450
mg kapsula 3 puta dnevno tokom jedne

sedmice, onda se pauzira jedna sedmica,

pa se ponovi postupak; beli luk jedna
kapsula dnevno; sladi, koji sadri 33%
antibakterijskih jedinjenja suve materije.
Kinezi koriste sladi protiv tuberkuloze.
Dodajte ga u bilo koju biljnu meavinu za
leenje tuberkuloze. Klos preporuuje
pijenje najmanje jednog litra aja od bresta
svakog dana.
Za ienje nagomilanog gnoja,
pomeajte
jednake
delove
isitnjenog
gaveza,
belog
sleza,
mijakinje
i
bresta.dodajte 120 mg u 4 litra vode i
kuvajte dok ne ispari pola tenosti. Iscedite
i pijte pola olje na svaka 2 sata.
Primenjujte
kratke
tople
fomentacije sa kratkom primenom hladne
vode na grudi i onda lea. Takoe
primenite na celu duinu kime i predeo
stomaka, jetre i slezine.
U zavisnosti od snage pacijenta,
primenjujte tople kupke, posle koji sledi
trljanje solju i masaa.
Uzimajte lek protiv kalja, naroito
nakon to s eiskaljete. Evo nekoliko
najboljih biljnih lekova za tu svrhu: umbir
sadri nekoliko supstanci koje spreavaju
kaalj,
umiruju
bol
i
ublaavaju
temperaturu. Sladi je dugo vremena
poznat kao lek protiv kalja. Brest sa
svojom biljnom sluzi godi grlu i spreava
kaalj. Beli slez i divizma imaju slina
dejstva.
Gledajte da oboleloj osobi bude
toplo, da bude u toploj odei, naroito za
stopala, noge i ruke.
Imajte
na
umu
da
bacillus
tuberculosis ostaje u pluima zaraenog do
kraja njegovog ivota.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
OPTE izbacite pljuvaku, nemojte je
gutati; provoditevreme na sveem vazduhu
i spavajte u prohladnim provetrenim
prostorijama.
POVEATI OPTI VITALNI OTPOR
graduativne hladne kupke 2 puta dnevno,
ishrana za gojenje, sistematsko vebanje,
provoenje vremena napolju, prohladna
suva klima.
ANEMIJA hladna kupka 2 puta dnevno,
ishrana bogata supstancama za gradnju
krvi, lako varljiva hrana bogata proteinima.
LOE VARENjE, ANOREKSIJA suva
aseptina ishrana, suvi tost, zaslaene
itarice; topla abdominalna obloga, kesa sa
ledom na stomak pola sata pre svakog jela.
NAZEB odmor u krevetu, suve obloge,
pijenje tople vode.
KAALj fomentacija na grudi, posle koje
sledi zagrevana kompresa. pijuckajte toplu
vodu kada treba da se iskaljete.
BOL 15-minutna revulzivna kompresa 23 puta dnevno, a izmeu primena
zatiena zagrevana kompresa.

KRVARENjE ILI EDEM U PLUIMA vrue

obloge na deo kime izmeu ramena,
primena leda na grudi, primena leda na
ake, topla obloga za noge, odravajte
toplim ekstremitete, izbacite grudi i
ramena.
GROZNICA neutralna obloga 15-20
minuta, pijenje vode, odmaranje u krevetu
u horizontalnom poloaju sve dok se
temperatura ne vrati an normalu.
NONO ZNOJENjE kvaenje vruom
vodom pre spavanja.
HIPOPEPSIJA, ATONINA DISPEPSIJA
svakodnevna opta primena hladne vode,
kesa sa ledom na stomak pola sata pre
svakog jela.
DIJAREJA klizma na 35 stepeni nakon
svakog pranjenja creva, a onda hladna
abdominalna kompresa na 15,5 stepeni,
koja se menja svakih pola sata. Odmaranje
u krevetu.
KONTRAINDIKACIJE izbegavajte opte
hladne kupke kada je prisutno krvarenje:
hladne kupke celog tela, polivanje hladnom
vodom, hladne sedee kupke, kao i parne
kupke.
OPTA METODA veoma vano kod
hidroterapijskog leenja ove bolesti jeste
izgradnja vitalnog telesnog otpora uz
pomo
paljive
graduativne
primene
hladne vode (razne vrste toninih frikcija)
2-3 puta dnevno. intenzitet metoda treba iz
dana u dan poveati, kako bi se dobili dobri
rezultati. Niko nije toliko slab da ne moe
nad njim da se primeni neka od metoda; uz
njihovu paljivu graduativnu primenu, ak i
nad slabanom osobom moe da se veoma
energino primenjuje hladna voda sa
odlinim efektima, pod uslovom da se
bolest nije ve dovoljno razvila. Kod ovih
metoda mora se paziti da ne doe do
nazeba, jer bi to momentalno pogoralo
njegov kaalj.
drite se programa proiavanja i
leenja datog za bronhitis, probleme sa
bronhijama,
zapaljenje plua, kao i
zapaljenje plune maramice.
EMFIZEM
SIMTPOMI samo uz veoma velik napor
obolela osoba moe da izbaci vazduh iz
plua. To je stalno prisutno. Skoro svaki
napor izaziva kaalj. Teko se udie vazduh,
a jo tee izdie. Zbog napora vene na
vratu esto postaju izraene, a oboleli dri
die na usta kako bi uzeo vie vazduha.
Disanje je uglavnom kratko i ubrzano.
Obino die 25-30 u minuti, ali i dalje ne
dobija
dovoljnu
koliinu
vazduha.
Vremenom, grudi obolelog dobiajju oblik
bureta, lice postaje rumene boje, a govori
sa prekidima i u izlomljenim reenicama.
UZROCI re emfizem je grkog
porekla i znai naduven vazduhom.
Zidovi olua gube svoju elastinost, tako da

ne mogu da normalno izbacuju i ubacuju

vazduh. Postoji vazduh u pluima, ali on ne
izlazi i ne pomera se. Kako se emfizem i
opstrukcija disajnih puteva pogoravaju,
plua se uveavaju usled zarobljenog
vazduha.
Najeei uzrok bolesti je puenje, mada
delimini krivci su i praina i zagaenost
vazduha. Ako odete da ivite na selu i
izbacite duvan iz kue, mogli biste da reite
ovaj problem.
Emfizem je postao najea infekcija
plua savremenog zapadnog sveta. Da
bismo
preiveli,
mi
svakoga
dana
iskoristimo oko 30 kubnih metara vazduha.
On prolazi kroz povrinu naih plua, koja
ako bi se prostrla da budu ravna, bila bi
veliine jednog teniskog terena. Kod
emfizema velik broj alveola (kesice koje lie
na grozd i u kojima se vri razmena
gasova) je uniten i krv ne dobija dovoljno
kiseonika.
PRIRODNI ELKOVI
LEENjE: KAKO IVETI SA BOLEU
obolela osoba apsolutno mora
prestati sa puenjem. Duvanski mora biti
izbaen iz kue, kola i sa radnog mesta.
Takoe nemojte koristiti sprejeve za kosu i
druge vrste sprejeva, i izebgavajte
alergene.
Drite se programa redovnih
fizikih vebi. etnja u prirodi je najbolja
veba. Probajte sa korienjem tegia za
ruke od 0,5-1 kg i vebajte miie vrata,
ramena i grudi. Ljudima sa hroninim
emfizemom potrebni su jaki miii vie
nego drugima.
Jedite
manje
a
ee.
Kod
dugotrajnog varenja stomaku je potrebni
vie kiseonika i krvi, koji se povlae iz
drugih delova tela kojima su takoe
potrebni. Nemotje koristiit mnogo soli.
Laneno ulje je bogato omega-3 masnim
kiselinama, koje ublaavaju upalu plua i
olakavaju disanje.
Izbegavajte hranu koja podstie
stvaranje gasova, poput mahunarki i
kupusa, jer tako dolazi do smetnji u
stomaku koje mogu da poremete i disanje.
Izbegavajte hranu koja se teko vae i
previe vrua ili hladna jela koja mogu
izazvati kaalj. Nemojte jesti kada ste
emocionalno uznemireni ili pod stresom.
Pijte dosta vode, jer ona stanjuje
sluz u pluima. Pijte po malo iste tople
tenosti ujutru (na primer, biljni aj), da
biste oistili disajne puteve od sluzi.
Odravajte svoju idealnu telesnu
teinu. Ljudi sa ovim problemom su skloni
da se ugoje i da zdraavaju tenost u telu.
to ste blii svojoj idelanoj teini, tim bolje
za plua. Jedite hranu koja sadri malo
kalorija. to mraviji budete, manja je
koliina kiseonika koju plua treba da
distribuiraju po telu. Gojaznost i zatvor
smanjuju otpor pacijenta na infekcije
disajnih puteva.
Nauite da pravilno diete. Ljudi su
skloni da diu kratko i brzo. Vi treba da
diete polako, iz dijafragme. Ojaajte svoje
respirtorne miie, tako to ete polako
duvati kroz skupljena usta 30 minuta
dnevno. Probajte da izbacite dva puta vie

vazduha nego to ga udahnete. Nosite

laganu odeu, da biste mogli lake da
diete. Svako jutro ponite tako to ete
nekoliko puta duboko udahnuti.
Nauite da pravilno kaljate.
Polako i duboko udahnite, pa izdahnite kroz
skupljena usta i kaljite se po malo,
nemojte odjednom i energino.
Nauite kada da udahnete a kada
da izdahnete. Kada radite neto, teret
podiite dok izdiete kroz skupljena usta, a
udahnite vazduh kada zavrite. Izdiite dok
se penjete uz stepenice, a udiite vazduh
kada zastanete da se odmorite. Umereno i
polako radite svoje poslove, nema potrebe
da radite brzo.
Neka vam dan proe u oputenoj
atmosferi, nemojte revie brinuti za svoj
problem sa disanjem.
Izbegavajte kontakt sa svakim ko
ima neku infekciju disajnih puteva.
Izbegavajte lekove protiv kalja, jer
oni isuuju izluevine, to nije dobro.
Koristite samo esencijalne bezmirisne
sapune.
Izbegavajte parfeme, gasne pei,
tepihe, zavese i draperije koji se teko
iste. Izbegavajte vruu vlanu klimu.
Nemojte u kui drati krznene i pernate
ivotinje. Kada je vreme ienja cele kue,
izaite iz nje i budite na nekom drugom
mestu dva sata.
to vie se izlaite sveem
vazduhu. Kada ste napolju na hladnom
vremenu, nosite al ili masku preko usta i
nosa. Odravajte telo toplim sve vreme.
Nemojte izlaziti ako je napolju vrue i
vlano, osim u sluaju da imate klima
ureaj.
Izdignite krevet 7,5-12 cm na
njegovom zadnjem kraju. Tako ete spreiti
nagomilavanje sluzi u donjem delu plua
tokom noi (ali nemojte da bude previe
strmo, jer to stvara probleme srcu).
Nagnite deo tela ka ivici kreveta i
stavite sud pored glave, radi lakeg
iskaljavanja. Primenjujte toplu vlanu
kompresu na lea 5-10 minuta, a onda
neka vas neko energino
izlupa po
leima sa otvorenim dlanovima. Kako se
sluz bude rastresla, ispljunite je. Radite
tako 1-3 puta dnevno.
Primenite naizmenino tople i
hladne obloge na grudi, radi stimulisanja
cirkulacije, razmene gasova i izbacivanje
sluzi. Tuirajte se naizmenino toplom i
hladnom vodom.
Postoji lekovito bilje koje je veoma
korisno u stanjivanju ili ienju sluzi iz
plua. Ovo su neke od najboljih vrsta:
divizma, sladi, pitoma nana, oman i aleva
paprika.
LEENjE:
REAVANjE
PROBLEMA

zvanian stav jeste da ne postoji lek za

emfizem. Ipak, on postoji! Sve prethodne
sugestije nai ete u veini knjiga, ali teko
da ima ponuenog pravog reenja. Ipak,
evo jednog:
Pre nekoliko godina jedna hrianka otila
je u posetu svojim prijateljima i tamo
upoznala neku enu koja je imala emfizem.
Bila je to mala prenatrpana kua, u kojoj je
ova ena puila. Spomenuta hrianka je
kasnije otila kui i nakon nekog vremena

pronala lek; radilo se o vlanoj zagrevanoj

kompresi iz Knajpove knjige, napisane pre
skoro dva veka. Ta metoda je primenjena
na bolesnu enu i ona je ozdravila u roku
od nekoliko sedmica. Ovako izgleda
leenje:
stavite
plastini
materijal
na
krevet, ispod donjeg arava i ispod gornje
posteljine i ebeta. Drugi arav potopite u
veoma hladnu vodu, malo iscedite i brzo
primenite, da bi ostao hladan.
Radite brzo: obavijte tim aravom
obolelu osobu, koja je prethodnosa sebe
svukla odeu. arav treba da prekriva celo
telo, osim glave i moda dela vrata. Onda,
obavijte je jo jednim suvim ebetom i
preko posteljinom i ebetom. Ovo je u
sutini vrsta zagrevane obloge, samo to je
vlana. Na poetku je efekat ledeno hladan,
ali onda telo poinje da se postepeno
zagreva, zagreva i zagreva. Obolela osoba
moe ostati tako tokom cele noi.
Sledeih godina, ena koja je pomogla
ovaj sluaj je ispriala mnogim lekarima i
doktorima, koji su bili zaueni, jer su svi
tvrdili da ne postoji lek za emfizem.
Napomena:
nad
veoma
mravim
i
slabanim osobama treba primenjivati
umereniji tretman (da arav bude manje
hladan na poetku).
LEGIONARSKA BOLEST
SIMPTOMI u poetku izgleda kao da je
grip. Prisutni su glavobolja, umor, bolovi i
umerena groznica. Ali onda poinje da se
razvija u neto slinije zapaljenju plua;
jaka groznica (40,5 stepeni), kaalj,
dijareja, drhtavica, dezorijentacija, usporen
rad srca, suv kaalj, infekcija plune
maramice, povraanje, jak bol u grudima i
kratkoa daha. Zbog nedostatka kiseonika
koa
postaje
plavkasta.
Ispljuvak
vremenom postaje siv ili proet krvlju.
UZROCI ovo je neobina bolest koja je
prvi put utvrena 1976. godine na
konvenciji amerike legije, koju je dobilo
182 oveka koji su se zabavljali u hotelu.
Pod veim rizikom od bolesti su ljudi koji
pue, piju, imaju dijabetes, emfizem ili
probleme sa bubrezima. Mlai ljudi se brzo
oporavljaju, dok stariji mogu umreti. Pod
najveim rizikom su osobe sa oslabljenim
imunim sistemom (oboleli od raka koji su
ili na hemoterapiju, kojima su organi
presaivani i oboleli od side).
Legionella pneumophila bakterija se ne
prenosi direktno sa osobe na osobu, ve
putem prohladnih kapljica iz vazdunih
isparavanja (prevashodno iz sistema za
zagrevanje i hlaenje). Bakterija je
otrkivena i na tek obraenim zemljitima i
mestima iskopavanja.
PRIRODNI LEKOVI
uglavnom se drite uputstva iz
poglavlja o zapaljenju plua, bronhitisu i
groznici. Posetite svog lekara. Oko 80%
ljudi sa ovom boleu umire u dananje

vreme, tako da je ovo veoma ozbiljan

problem.
Q-GROZNICA
SIMPTOMI pojedini simptomi su slini
simptomima tifusa, dok drugi line na one
kod brnhopneumonije. Pogledajte poglavlja
Zapaljenje plua i Bronhitis. Naglo se
javlja groznica, glavobolja, slabost i
infekcija koja lii na zapajenje plua.
UZROCI veoma je retka na Zapadu.
Slovo Q potie od engleske rei query,
to znai nedoumica, jer naunici nisu bili
sigurni kakva je to bolest. Uzrok je Coxiella
burnetti, koja se rasprostire svuda po
svetu. Prvo je otkrivena u Australiji, ali
danas se moe nai ak i u Americi.
Najvie napda domae ivotinje. Ovce,
koze i goveda su najei prenosioci ove
bolesti na oveka. Prenosi se ujedom
zaraenog krpelja (Dermacentor andersoni)
i konzumiranjem sirovog mleka.
PRIRODNI LEKOVI
posetite lekara. Bolest tretirajte
isto kao tifus, bronhitis i zapaljenje plua.
HIPERSENZITIVNI PNEUMONITIS
SIMPTOMI akutni napad: lii na
simptome gripa i obino se ispoljava 4-8
sati nakon dobijanja bolesti. Otencijalna
groznica i drhtavica, kaalj i kijanje,
stegnue u grudima i ponekad kratkoa
daha. Ako se zaustavi izlaganje tetnim
supstancama, simptomi se obino ublauju
u roku od 12-24 sata, a potpuno nestaju za
48 sati.
Hronini napadi: ako se ne zaustavi
izlaganje tetnim supstancama, napad
postaje hronian i stalni simptomi su
sledei: sve gori kaalj, sve jaa kratkoa
daha, gubitak apetita i telesne teine.
Simptomi mogu postojati i nakon to se
prekine sa izlaganjem. Ali stalna izloenost
vremenom moe dovesti do otkazivanja
plua.
UZROCI praina, gljivine spore,
hemikalije, proteini, hemikalije koje sadre
organsku
materiju.
Farmerska
plua:
reakcija nastaje usled izlaganja gljivinim
sporama
iz
ubualog
sena.
Plua
uzgajivaa ptica: uzrok su estice iz ptijih
izluevina. A u ostale uzroke spadaju:
buavi sir, praina iz kafe, zemljite sa
peurkama,
mikroorganizmi
iz
klima
ureaja, humidifiers, odreene hemikalije
pri postavljaju izolacije, materijali koji slue
za pakovanje i drugi materijali.
Pri reakciji zidovi alveola (vazdune
kesice ili mali disajni putevi u pluima)
debljaju i kiseonik ne moe da proe kroz
suene disajne puteve.
PRIRODNI LEKOVI

pronaite uzrok problema. Moda

je problem u vaem poslu ili hobiju. Umesto
to biste uzimali lekove da zaustavite
simptome, jednostavno nemojte biti vie u
blizini uzroka problema. Promenite posao ili
svoj hobi.
Noenje zatitne maske moe vam
privremeno pomoi, mada ete i dalje
udisati malu koliinu tetne supstance.
Pobrinite se da se klima ureaji redovno
iste.
OKUPACIONA PLUNA BOLEST
SIMPTOMI kaalj i kijanje, stegnutost u
grudima, kratkoa daha, groznica i
drhtavica. Kaalj i kratkoa daha s
evremenom pogoravaju. Moe se javiti
astma.
UZROCI male mineralne estice i gasovi
se udiu u plua, kao i odreene organske
materije. Vrsta i koliina tih estica
odreuju vrstu bolesti koja e snai plua.
Tri glavne vrste tih materija su: ugalj (crna
plua, ispod opisana), silicijum (silikoza,
ispod) i azbest (azbestoza, ispod).
Dolazi do zapaljenja alveola u pluima.
Azbest moe izazvati i zadebljanje plune
maramice (dvoslojne membrane koja
razdvaja plua od grudi) i mezoteliom
vrstu raka plune maramice.
Svake godine sve je vei broj supstanci
koje mogu izazvati ovaj problem, i sve je
vie sluajeva sa ovom boleu.
Fabrike
hemikalija,
papira,
ulja
i
preraivaa biljaka (naroito onih koji
sagorevaju ugalj) isto tako predstavljaju
uzrok problema, jer zagauju vazduh ire
okoline.
PRIRODNI LEKOVI
najvanije
je
da
izbegavate
supstance koje vam stavraju problem, i to
morate uraditi to pre! Promenite posao.
Ako je vazduh zagaen, preselite se.
Jednostavno ne postoji drugog reenja.
Videti
iznad
Hipersenzitivni
pneumonitis, Crna plua i Silikozu
ispod.
CRNA
uglja)

PLUA

(Pneumokonioza

kopaa

SIMPTOMI iskaljavanje crne pljuvake.

Kratkoa daha uz napore, koja vremenom
postaje sve gora.

Videti
iznad
Hipersenzitivni
pneumonitis,
Silikozu
ispod
i
Okupacionu bolest plua iznad.
SILIKOZA, AZBESTOZA
SIMPTOMI iskaljavanje sluzi, kratkoa
daha uz napor i stegnutost u grudima.
Kasniej moe doi do tuberkuloze.
UZROCI bolest mogu dobiti ljudi koji
rade sa pearom, granitom, kriljcima ili
ugljem, kao i oni koji rade sa grnarijom, u
livnici i u fabrikama azbesta ili ako rukuju
sa materijalom od istog. Izmeu 1,2-3
miliona amerikih radnika izloeno je
silicijumskoj praini. Hronian oblik boelsti
uglavnom nastaje nakon 20-30 godina
izlaganja. Ipak, i samo nekoliko meseci
izlaganja velikoj koliini praine moe
dovesti do iznenadne smrti. Za razlikuod
veine, silicijumska praina izaziva jaki
zapaljensku reakciju u pluima. Dolazi do
zadebljanja i stavarnje oiljnog tkiva na
pluima, i manje kiseonika je dostupno
telu. Problem je gori kod onih koji pue.
PRIRODNI LEKOVI
prestanite da puite, promenite
posao i (ako je neophodno) preselite se.
SINDROM PLIVANjA U BAZENU
SIMPTOMI glavobolje i iscrpljenost
nakon plivanja u zatvorenom bazenu.
UZROCI javni bazeni su prepuni hlora.
On stalno isparava, tako da ljudi oko
bazena i plivai udiu taj zagaeni vazduh.
Pored toga, plivai ponekad i sluajno
progutaju malo vode. poto je hlor
izbeljiva, oni koji ga udiu zapravo unose
razblaeni izbeljiva u plua. Hloridi
naroito napadaju plua i mozak.
PRIRODNI LEKOVI
izbegavajte
da
plivate
u
zatvorenim javnim bazenima. Otvoreni
bazeni su manje opasni, ali i dalje
predstavljaju problem.
Istuirajte se nakon plivanja u
bazenu; onda se malo proetajte napolju i
to vie vazduha udiite i izdiite. ak i
gradska voda sadri manje hlora od vode u
bazenu.
4 PLUNA MARAMICA
ZAPALjENjE PLUNE MARAMICE

UZROCI uzrok je udisanje ugljene

praine. Vremenom se nagomilava, tokom
godina stvara oiljna tkiva na pluima i
dovodi do progresivne i onesposobljavajue
kraktkoe daha. Ako ugljena praina sadri
i silicijum, stvar biva jo gora.

SIMPTOMI membrane plune maramice

su upaljene i otiu; u poetku se trljaju
jedna o drugu uz svaki udisaj, izazivajui
jak bol i zvuk koji lekar moe uti preko
stetoskopa. Bols enaglo pogorava ako
osoba pokua da brzo duboko udahne, da
se zakalje ili kija.

PRIRODNI LEKOVI
promenite posao, i ako je vazduh
zagaen, preselite se.

Moe doi do nastanka tenosti izmeu

plua i grudnog zida. Tada nestaju onaj
zvuk i bol jedni delom. Obino ima malo

tenosti ili se napuni polovina grudne

upljine, na taj nain pritiskujui plua.
Zapaljenje
plune
maramice
moe
zahvatiti i povrinu dijafragme. U ovom
sluaju osea se bol u stomaku, u predelu
odmah ispod grudne kosti ili ak u ramenu.
Kod dece, bol usled zapaljenja plune
maramice ili zapaljenja plua esto se
javlja u predelu stomaka, zbog ega mnogi
misle da je problem loe varenje ili
zapaljenje slepog creva.
UZROCI plua su obloena, ali poto
ona stalno vre pokrete, moraju stalno da
klize, a da pritom ne uzrokuju oteenja
svom prekrivau ili plunoj maramici.
Zapaljenje plune maramice nastaje kada s
eupali taj prekriva. Uzrok je uglavnom
tubercle bacillus (izaziva tuberkuloze),
pneumococcus ili streptococcus. Poslednja
dva su prisutna kod zapaljenja plua.
Ova bolest je uvek prisutna kod lobarne
pneumonije, a kod odraslih ljudi, esta je
posledica tuberkuloze )oba oboljenja su
opisana iznad).
Ipak, glavni uzroci su: nezdrava hrana,
nepravilan odmor, stres i preteran rad.
Jo jedan faktor jeste oteenje bubrega,
usled uzimanja odreenih lekova, nezdrave
hrane ili nezdravog pia. Jedna osoba sa
zapaljenjem plune maramice redovno je
po svojoj hrani stavljala nekoliko kaika
(dolsovno toliko) aleve paprike, tako da se
mogla videti samo crvena boja. Mada su
male koliine aleve paprike odline kao lek,
vee koliine vremenom slabe i oteuju
bubrege. Tako moe doi do edeminog
stanja koje utie na membrane plune
maramice i dovodi do njenog ispunjavanja
tenou.
PRIRODNI LEKOVI
obolelog stavite u krevet i neka mu
bude toplo. Primenite visoku klizmu i
fomentacije na grudi i gornji deo lea.
Radite tako 1-2 sata i pustite ga da se
odmara, pa onda ponovite postupak. Radite
tako dok ne prestane bol.
Stavljajte tople fomentacije, jer e
one razbiti vodu u pluima i zaustavie bol.
Fomentacije treba da budu velike, debele,
tople i da se menjaju esto, oko 5 promena.
Pritom nemojte primenjivati tretmna sa
hladnom vodom. To je veoma vano. Nakon
fomentacija stavite flau sa vruom
vodomna grudi; tu moe da se dri skoro
sve vreme. Ako dopustite da mu nazebu
grudi, zapaljenje plune maramice e se
pogorati!
Neka pije tople biljne ajeve od
svilenice, hajduke trave, odoljena i kore
kruine. Dodajte i kapicu ako je bol
intenzivan.
Odlian biljni aj se pravi od po
jedne kaiice svilenice i hajduke trave, sa
malo aleve paprike. Stavite u vodu da
provri i neka se krka. Zatim, svakog sata
popijte po jedan veliki gutljaj toplog aja.

Konzumirajte samo voe, povre,

ovsenu kau i itarice. Bez mesa, mleka,
alkohola i brze hrane.
Nemojte gurati obolelu osobu.
Oprezno i neno ga pomerite. Nagli i brzi
pokreti pogoravaju stanje i uzrokuju jo
vei bol.
Oboleloj osobi je naravno potrebna
tenost. Ali, nemojte joj davati previe
tokom krizne faze.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
1)
AKUTNI OBLIK
OPTA METODA poboljajte opti otpor
primenom hladne vode 2-3 puta dnevno,
topla kupka nogu ako je ekstremitetima
hladno, pijenje vode, aseptina ishrana.
BOL 10-minutne vrue fomentacije na
deo tela koji boli, revulzivna kompresa,
primena stegnutog zavoja na grudi svaka 2
sata, da bi se smanjili pokreti plua.
Izmeu primena hladna ili zagrevana
kompresa, u zavisnosti od sluaja.
NAKON OPORAVKA naizmenini tu na
grudi ili naizmenina kompresa, ako je
potrebno da se izazove znojenje. Izmeu
primena stalna zagrevana kompresa sa
plastinim materijalom, 3 puta dnevno.
ZNOJENjE naizmenina kompresa ili
naizmenini sprejni tu 3 puta dnevno,
graduativna
primena
optih
toninih
metoda. Dugotrajna neutralna kupka pola
sata-sat svakog dana.
2) HRONINI OBLIK
OPTA METODA neutralna kupka nou
20-30
minuta
3
puta
sedmino,
svakodnevne graduativne primene hladne
vode, fomentacije na grudi 3 puta dnevno
ili revulzivni sprejni tu, sa zatienom
zagrevanom kompresom izmeu primena.
TUBERKULARNO
ZAPALjENjE
PLUNE
MARAMICE kratka revulzivna kompresa od
5 minuta radi ublaavanja bola, 3-4 puta
dnevno ili po potrebi. Izmeu primena
zagrevana
kompresa
sa
flanelom;
graduativne tonine frikcije.
OSMI DEO SRCE I KRVNI SUDOVI
1 SRCE
SRANI NAPAD HITNO! (Opasnost od
otkazivanja ssrca)
TA MORATE ODMAH UINITI AKO IMATE
SRANI NAPAD poto je veina ljudi samo
kada imaju srani napad, evo saveta koji
moe spasiti neiji ivot. ak i ako je neki
prijatelj proed njih, on moda nee moi
nita da uradi sem da pozove hitnu pomo.
Ako ste sami i imate srani napad, a
nema nikog da vam pomogne, poeete
polako da padate u nesvest, jer vae srce
sve slabije radi. Imate samo oko 10 sekundi
pre nego to ponete da gubite svest.

Meutim, sebi moete pomoi tako to ete arterioskleroza, ateroskleroza, angina i

neprestano i veoma energino kaljati. druga degenerativna srana oboljenja.
Evo kako to da uradite:
Da biste u potpunosti razumeli ovo
Duboko udahnite svaki put pre poglavlje, potrebno je da paljivo proitate
nego to se zakaljete.
prva dva poglavlja ovog osmog dela knjige.
Kaalj mora da bude dubok i
da traje due vreme, kao kada hoete da
Glavni uzrok veine sranih oboljenja
izbacite lajm iz plua.
jeste ateroskleroza. A ona nastaje usled
Udisaj i kaalj moraju da se visokog nivoa holesterola u krvi, koji je
hranom siromanom
ponavljaju na svake dve sekunde, bez dalje uzrokovan
pauza, sve dok ne doe pomo ili dok se antioksidansima i bogatom ivotnjskom
mau i hidrogenizovanom biljnom mau.
srani ritam ne vrati u normalu.
Ovim dubokim udisajima kiseonik se
doprema do plua, a kaljanje stee srce,
odrava cirkulaciju krvi i vraa srani ritam
na normalu. Ovako e osobe koje doive
srani napad imati vie ansi da preive put
do bolnice. Prenesite ovo to veem broju
ljudi, jer tako moete spasiti mnogo ivota.
Evo
jo
jednog
saveta
za
spasavanje ivota: ako mislite da ete imati
srani napad, uzmite arniku da imate kod
sebe. Smatra se lekom koji moemntalno
deluju na srce.
Veoma korisno je i ovo: ako osetite
da se sprema srani napad, uzmite pola
kaiice aleve paprike sa malo vode i
progutajte. Samo stavljanje malo aleve u
usta, sa ili bez vode, pomoi e. Time se
ojaava i ubrzava rad srca.
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
OPASNOST OD ZATAJENjA SRCA kesa sa
ledom na predeo srca 15 miuta na svakih
sat vremena, hladna frikcija svaka 2 sata,
10-minutna metoda sa toplim ebetom
posle koje sledi trljanje hladnim pekirom,
topla klizma posle koje sledi hladna klizma,
vetako disanje.
Sve su ovo veoma opasna stanja na koja
treba odmah reagovati. Odmah zovite
lekara i ponite sa hidroterapijskim
metodama.
videti i sledea poglavlja: Znakovi
sranog
napada,
Kako
raditi
oivljavanje, Kako dati vetako disanje
(kada je osoba u nesvestici), onda
Iscrpljenost usled toplote, Sunanica,
Srani problemi ispod, Arterioskleroza i
Hipertenzija.
SRANI PROBLEMI
UVOD srana oboljenja su ubica broj
jedan kod civilizovanih naroda.
Postoji toliko mnogo aspekata ovog
problema da je ipak najbolje sve ih
iskombinovati u jedan tekst, nego da se
razdvajaju na vie celina.
Jedan od razloga to ovo moe delovati
zbunjujue jeste povezanost svih stvari
meu sobom: ishrana, visok krvni pritisak,

SIMPTOMI SRANOG NAPADA simptomi

mogu biti: munina, znojenje, kratkoa
daha, vrtoglavica, nesvestica, zabrinutost,
tekoe pri gutanju, povraanje, iznenadno
zujanje u uima i gubitak govora.
Medicinski termin za srani napad je
angina.
Sam srani napad moe da se oseti kao
intenzivan pritisak na srce. Dolazi do
snanog bola, koji moe trajati nekoliko
minuta. esto se proiruje na ramena, vrat,
ruke i vilicu.
Ali, to moe biti manji napad, koji izaziva
samo malo neprijatnosti. Ponekad se misli
da je u pitanju loe varenje. Ponekad
uopte i nema simptoma. Ovo se zove
pritajeni srani napad.
Angina pectoris je bol ispod grudne kosti
koji se javlja u prekidima. Traje 30-60
sekundi. To je jak steui bol u grudima,
koji se esto iri od srca ka levom ramenu i
ruci.
SIMPTOMI ZATAJENjA SRCA kratkoa
daha,
bledilo,
umor,
nagomilavanje
tenosti, naroito oko lanaka (edem).
TA DOVODI DO SRANOG NAPADA ta
je srani napad i ta ga izaziva? U ovom
tekstu daemo pregled problema, i uz par
dodatnih
specifinih
sugestija,
odgovoriemo na ovo pitanje.
Kardiovaskularni sistem poinje od srca,
koja radi kao pumpa krvi. Krv se preko
vena i arterija alje po svim delovima tela.
Naziv kardivaskularna oboljenja odnosi
se na nekoliko problema koji mogu
zaustaviti rad srca i dovesti do smrti:
1 koronarna bolest je jedna vrsta
kardiovaskularnog oboljenja. Arterije koje
ishranjuju sam srani mii nazivaju se
koronarne arterije. Ali, ako one postanu
suene, onda do srca ne dolazi dovoljno
kiseonika i nutritienata, a manje se ugljendioksida i otpadnih produkata izbacuje.
Ovaj nedostatak kiseonika izaziva steui
jak bol u grudima, obino nakon jela ili
napora. Prisutan je otar bol u sredini grudi,
koji nazivamo angina pektoris ili samo
angina. Bol se uglavnom povlai kada
obolela osoba miruje, ali to je predznak
onoga to sledi.

Napad angine mogu uzrokovati stres,

napor, obilan obrok (naroito kad se jede
kasno uvee), prevelika hladnoa, emocije,
itd. U proseku nakon prvog napada angine
obolela osoba ivi jo 5-7 godina.
2 ako koronarne arterije kroz koje
prolazi krv postanu potpuno ili u veoj emri
blokirane, tako da krv ne dolazi do
odreenog dela srca, onda dolazi do
sranog napada ili infarkta miokarda
(izumiranje dela tkiva sranog miia).
Srani napad ne ubija uvek. Meutim, bio
on slabiji ili jak, uvek se nanosi
nepopravljiva teta srcu.
3 problem moe da ne bude u srcu, ve
u arterijama koje ga ishranjuju. Arterije
otvrdnu (arterioskleroza) i, kada tuda prou
holesterol i drugi materijali, dolazi do
nastanka ugruka (koji se zove i tromb).
Otvrdnjeni zidovi nisu dovoljno elastini da
propuste tu grudvicu. Arteriosleroza je
glavni krivac kod veine fatalnih sranih
napada.
4 nedostatak kiseonika i nutritienata
moe dovesti i do greva koronarnih
arterija, to za posledicu ima srani napad.
5 zatim, postoji i hipertenzija (visok
krvni pritisak), to je jo jedna vrsta
kardiovaskularnog oboljenja, koja takoe
moe dovesti do sranog napada. Kada
srce pumpa krv, ona krui po telu relativno
brzo. Miine kontrakcije srca proizvode
odreenu koliinu pritiska, koja proseuje
to pumpajue delovanje po telu. Ali,
ponekad pritisak postane previsok. Ovde
isto nije problem u srcu.Evo nekoliko stvari
koje povisuju pritisak:
otvrdnjavanje
arterija
(arterioskleroza) je glavni uzrok. Njihovi
nekadanji elastini zidovi odravali su
pritisak niim.
Zaepljene arterije drugi uzrok
hipertenzije je smanjenje arterija u veliini
(unutranje dimenzije). Ine ponu da lie
na stare vodovodne cevi, na ijim se
zidovima lepi razliit materijal. Problem
izaziva
viegodinje
konzumiranje
odreene hrane (mast iz mesa, zasiene
masti,
hidrogenizovane
biljne
masti,
margarin, maslac, iups, i drugo).
Unoenje
prevelikih
koliina
natrijuma
tokom
dueg
vremenskog
perioda jo jedan je uzrok hipertenzije.
Reenje je da se ne jede hrana koja sadri
natrijum (zaslanjena hrana).
Postoji jo itav niz potencijalnih
uzronih faktora: hipertiroidizam, oboljenje
bubrega, poremeaj adrenalnih lezda ili
hipofize, naslee.
Naalost, neete osetiti nikakav bol dok
vam arterije sve vie budu otvrdnjavale i
suavale se (a obe stvari izazivaju
hipertenziju). Tako da ljudi nastavljaju da
ive i da jedu na pogrean nain, sve dok
jednog dana ne doe krizni period.
ZATAJENjE SRCA do sada smo samo
govorili o sranom napadu, koji predstavlja
prekid dotoka krvi do srca. Ali postoji i

problem otkazivanja srca, koji predstavlja

nedovoljni otok krvi od srca, odnosno, srce
ne snabdeva ostale delove tela sa
dovoljnom koliinom krvi. Zatajenje srca
moe biti akutno (privremeno) ili hronino.
Evo nekoliko problema koji vremenom
mogu snai srce:
1 aritmija. Otkucaji srca nisu pravilni. To
je uzrokovano problemima u elijama srca
koje alju elektrine signale u toku
pumpajuih sekvenci.
2 palpitacija je lupanje srca, bilo da je
srani ritam pravilan ili ne.
3 tahikardija je kada srce previe brzo
kuca u stanju mirovanja.
4 - bradikardija kada srce previe sporo
kuca u stanju mirovanja.
5 ektopini otkucaji (preskaui
otkucaji) su prerani otkucaji srca, kada
ponekad pauze izmeu dva otkucaja traju
due.
6 fibrilacija i pulsacija su malo drugaiji.
Dolazi do jedne greke u elektrinim
signalima, te se signali otkucaja alju do
sranog miia, koji se zbog toga gri,
umesto da normalno ispumpava krv.
7 valvularna bolest se odnosi na
nekoliko problema u vezi sa sranim
zaliscima, jer se ne otvaraju /ili ne
zatvaraju kako bi inae trebalo. Ponekad je
re o uroenoj malformaciji, a ponekad je
uzrok reumatska groznica ili endokarditis
(infekcija sranog miia).
DRUGI SRANI PROBLEMI postoji velik
broj razliitih problema sa koronarnim
arterijama, drugim arterijama i sranim
miiem. Evo nekih od njih:
1 srana hipertrofija (uveano srce)
nastaje kada srce vie ne moe normalno
da funkcionie. Ono radi tako jako da se
uvea. Ali, to ga samo slabi. Uzrok lei u
veoma tekom protoku krvi kroz arterije.
2 zatajenje srca je hronino stanje koje
dovodi do nakupljanja tenosti u srcu i
nastanku
edema
na
stopalima
i
lankovima. Nakon manjih napora osoba
teko die.
3 zastoj srca nastaje kada srce prosto
prestane da kuca. Poto do mozga ne
dolazi svea krv, osoba pada u nesvest.
est uzrok lei u koronarnim arterijama.
Neretko postoje i drugi problemi sa srcem
koji ga slabe. Oni nemaju veze sa
arterijama:
1 karditis je infekcija sranog miia,
koju ponekad izaziva reumatska groznica.
Moe doi do trajnog oteenja srca.
2

endokarditis
je
infekcija
endokardijuma jedne membrane koja lii
na kesu i koja obavija srce. Ljudi sa
oteenim imunim sistemom (sida i drugo)
mogu da je dobiju, mada uzrok moe biti i
operacija
zamene
oteenih
sranih
zalistaka. Dolazi do trajnog oteenja srca.
3 kardiomiopatija obuhavata nekoliko
sranih oboljenja, ukljuujui uveanje
jedne ili vie komora, rigidnost sranog
miia, itd. U uzroke spadaju uroeni
defekti i odreene bolesti.

PRIRODNI LEKOVI bolesti srca i krvnih

sudova (srani napad, log i drugi
poremeaji srca i krvnih sudova) vodei su
zdravstveni problem zapadnog sveta. Preko
50 miliona Amerikanaca ima ovaj problem,
mada mnogo njih nije svesno, jer se
simptomi nisu pojavili. Evo kratkog osvrta
na neke injenice koje treba znati, kako
biste izbegli probleme koji dovode do
sranog napada:
ISHRANA
obavezno pijte dosta vode tokom
dana i svakoga dana! U ovome ne moete
pogreiti. Lepljiva usporena krv je glavni
uzrok problema sa srcem i krvnim
sudovima. Ako osetite da vas srce malo
mui, odmah popijte dve ae vode!
nemojte jesti meso. Mast se nalazi
u svim vrstama mesa. Nemojte jesti meso i
iveete due. Dobro je pznato da
vegeterijanci ive due od ostalih. Kod njih
ima manje koronarnih obolenja, sranih
napada i zatajenja srca.
Jedite manje obroke.
Nemojte jesti rafinisanu hranu,
preraenu, prenu, belo brano ili brzu
hranu.
Nemojte jesti nijednu vrstu masti ili
ulja (masna hrana, meso, margarin,
maslac, puter od kikirikija, hidrogenizovano
ulje),
zasiene
(ivotinjske)
masti,
hidrogenizovana biljna ulja i pregrejana ili
oksidisana biljna ulja. Din Orni kae ovako:
Samo e ishrana skoro bez imalo
ivotinjske masti, ulja i holesterola smanjiti
nivo holesterola u krvi kod svakog oveka.
Uradite tako da biste smanjili nivo
holesterola, triglicerida i mokrane kiseline.
Povre, voe, itarice i mahunarke
ne sadre zasiene masti koje tete srcu i
kojih ima u mesu i mlenim proizvodima.
Ali zato sadre dosta vlakana koja pomau
srcu, i bogata su vitaminima i mineralima.
Izbegavajte
previe
ugljenih
hidrata
(naroito rafinisanih) i eera. eer
poveava nivo triglicerida, mokrane
kiselina, krvnog
pritiska
i lepljivost
trombocita.
Beli luk smanjuje nivo LDL
holesterola, a poveava od HDL dobrog
holesteola.
Joristite hladno ceena biljna ulja
(za vie informacija videti poglavlje
Sniavanje hoesterola). Svakog dana
uzimajte 1-2 kaiice nekuvanog lanenog
ulja. Ono sadri omega-3 i omega-6 masne
kiseline, koje smanjuju lepljivost trombocita
- krvnih elemenata koji se nagomilavaju i
stvaraju krvni ugruak, koji dalje zapljuje
arteriju i izaziva srani napad. Da ne biste
imali viak holesterola u krvni sudovima,
potrebno je da imate visok nivo HDL
holesterola (ovo je objanjeno detaljnije na
drugim stranicama).
U
ishranu
obavezno
ubacite
prirodne
emulgatore
masti
(naroito
lecitin).
Jedite hranu koja sadri dosta
vlakana (itarice u celom zrnu, braon
pirina, mahunarke i svee voe i povre.
Jedna 6-godinja harvardska studija nad
40000 osoba poazala je da oni koji su jeli
dosta vlakana smanjili su rizik od sranog
napada za dve treine.

Nemojte jesti mnogo kikirikija; ali

kada ih jedete po malo, neka na njima
ostane ona crvenkasta ljuska, jer ona sadri
jedinjenje koje titi srce oligomerne
procianidine
(OPC).
To
su
snani
antioksidansi koji spreavaju ne samo
srani napad, ve rak i log. Njih ima dosta
i u povru i korici groa.
Nemojte
konzumirati
MSG
(mononatrijum-glutamat).
Pronaite hranu na koju ste
alergini i izbacite je iz ishrane (videti
poglavlje Test pulsa).
NUTRITIENTI
unesite sve potrebne minerale i
vitamine, putem hrane i dodataka. Kalcijum
magnezijum i kalijum su vanim, ali i
vitamini A, B, C i E. jedite Nova Scotia
Dulse i norveki kelp.
Korisni antiokaidansi su: ulje od
peninih klica (koje poveava nivo
kiseonika za 30%), vitamin E (400 IJ), uz
selen, piknogeno, koenzim Q10 (30 mg),
ekstrakt ginka i ruzmarin.
Tri vrste vitamina B (folna kiselina,
B6 i B12) pomau da se aminokiselina
homocistein
pretvori
u
druge
dve
aminokiseline koje ne oteuju koronarne
arterije (tako da arterijski plak moe da se
zalepi na njih). Oko 30% sranih problema
delom su uzrokovani visokim nivoom
homocisteina. Svakog dana uzimajte 8001000 mg folne kiseline, 400 mcg B12 i 50
mg B6.
Rizik od sranog napada smanjen
je za 40% kod medicinskih sestara koje su
uzimale dodakte vitamina E. u jednom
drugom istraivanju sproveden je pregled
mukaraca kojima je ugraen baj-pas; oni
koji su prethodne dve godine uzimali
dodatke
vitamina
E
imali
su
manjeoteenja na arterijama.
Odrasle osobe ne treba da unose
previe vitamina D (iz mesa, mleka, jaja i
suneve svetlosti). Uzimanje vie od 3000
jedinica dnevno doprinosi gomilanju plaka i
otvrdnjavanju arterija, to moe dovesti do
kalcifikacije koronarnih arterija. Ali zato
karotin (provitamin A), iz pomorandi i
utog voa i povra, ne stvara ovaj
problem.
LEKOVITO BILjE
tonine biljke koje ojaavaju srce
su: ekstrakt gloga, aleva paprika, umbir,
beli luk i ekstrakt sibirskog ginka.
L-karnitin pome u rastvaranju
masnih rezervi oko srca. Q10 i germanijum
jaaju vene i krv i elije snabdevaju
kiseonikom.
U Evropi glog se koristi kao tonik
za srce (u vidu sirupa, ekstrakta ili sveeg
soka). Bobice, listovi i cvetovi sadre
bioflavonoid projanidin, koji je od pomoi
obolelila od srane insuficijencije. Ameriki
herbalisti takoe preporuuju ovu biljku.
Glog se hiljadama godina koristi kao biljni
lek za srce. Nauno se izuava od 19. veka.
Prevashodno cvetovi (manje plodovi)
sadre flavone glikozide (polifenole), koji
deluju na srce i krvotok. Jo nekoliko drugih
jedinjenja tkoe deluju na srce kao tonik.
Glog spreava unitavanje ATP-a i tako

elijama daje vie energije i poveava

kontraktinu snagu srca. Dobar je za sranu
insuficijenciju (slabo srce) i aritmiju
(poremeaj sranih otkucaja). Ublaava
anginu pektoris, tako to poveava koliinu
krvi u koronarnim arterijama i smanjuje
greve u njima. Poput belog luka, glog dri
krvni pritisak na normali, sniavajui ga kod
onih koji imaju visok pritisak.
aj od ruzmarina je blagi tonik koji
pomae burebzima da smanje edem
izazvan slabom radu srca.
Ekstrakt semena groa sadri
polimerne proantocianidine (OPC); on
sniava krvni pritisak koji moe uzrokovati
srani napad.
OSTALO
nemojte unositi mnogo soli i bilo
ta
to
sadri
natrijum
(pogledajte
ambalae na proizvodima!). nemojte piti
vodu koja je omekana hemijskim putem,
jer ona sadri natrijum.
Ne pijte kafu, jer kofein spreava
razlaganje adrenalina, to za posledicu ima
isti efekat kao i snaan stres. Previe
kofeina udvostruava rizik od koronarnog
oboljenja srca.
Ne pijte alkohol.
Nemoje puiti duvan. Opasnosti
duvana po srani napad i druge probleme
srca
detaljno
su
potkrepljene
istraivanjima.
Nemojte uzimati lekove.
Pobrinite se da budete dovoljno
fiziki aktivni. Sedentarni nain ivota vas
moe ubiti. Idite napolje i radite neto. Ovo
je ekstremno vano! Ni sva zdrava hrana
sveta vam ne moe pomoi, ako samo
sedite kod kue. Redovna aktivnost
kontrolie telesnu teinu, sniava pritisak,
sniava eer u krvi, poveava HDL (dobri
holesterol), ublaava emocionalni stres i
spreava srana oboljenja. Vebajte napolju
4-6 puta sedmino. Ali, ako ste ve
preiveli srani napad, onda budite veoma
paljivi mada i dalje treba da budete
aktivni.
Tuiranje toplom i hladnom vodom
je odlian nain za poboljanje cirkulacije.
Odravajte
telesnu
teinu.
Pogledajte poglavlje Gojaznost.
Ako imate visok krvni pritisak,
upotrebite prirodne metode da ga snizite.
Pogledajte poglavlje Hipertenzija.
Kineska
nauna
istraivanja
pokazala su da je zatvor znaajni inilac
kod mnogih sluajeva sranog napada.
Posebni problemi: dijabetes ili
kostobolja, uzimanje pilula za kontrolu
raanja, trovanje tekim metalima, srani
problemi lanova porodice, ivot pod
velikim stresom, agresivna narav.
Ako napade angine proivljavate
nou, izdignite prednji deo kreveta za 7,510 cm. To e umanjiti napade, jer vie krvi
ide ka nogama, a manje je optereenje za
srane arterije.
Uradite sve to je gore navedeno
do sad, i iveete mnogo due.
Kako
proveriti
puls:
to
ee
proveravajte svoj puls. Najbolje je da ga
prvo proverite ujutru im ustanete. Ako je

ispod 60 otkucaja po minutu, onda je u

redu. Ali ako je iznad 80 u stanju mirovanja,
to i nije tako dobro; to znai da moda
nastaje hipertenzija ili je ve imate. Oko
25% ljudi koji su iskusili srani napad pre
toga nije imalo nikakvo simptome. Stoga,
ponite odmah da jedete i da ivite zdravo.
Lak nain za proveru pulsa: stavite prst
na jednu stranu vrata, i gledajui na sat,
brojte otkucaje 15 sekundi. Broj otkucaja
zatim pomnoite sa 4. Ako ste izbrojali 15
otkucaja, onda je u redu, jer vam je puls
60. ali ako ste izbrojali 20, onda nije u redu,
jer vam je puls 80. odmah nakon laganog
tranja, otkucaja ne treba da bude vie od
30, to jest, puls 120.
Natrijum je problem koji se mora reiti,
jer on poveava rizik od sranih oboljenja.
Evo ta treba da izbacite iz svoje ishrane:
kuhinjska so. Umesto toga koristite
male koliine Nova Scotia Dulse i
norvekog kelpa.
MSG (mononatrijum-glutamat) pojaiva ukusa.
Dijetalna gazirana pia.
Konzervirano povre.
Komercijalna hrana.
Soda-bikarbona.
Hrana koja sadri prezervative.
Hrana sa kolagenim vlaknima.
Omekanu vodu.
Proizvode od saharina.
Hrana koja sadri inhibitore bui.
Odreene vrste lekova.
Odreene paste za zube.
Ako iamte bilo kakvih problema sa
srcem, posetite lekara. Prevencija zdrav
nain ivota i zdrava hrana klju je
uspeha.
Posebna pomo za posebne probleme:
Srano oboljenje nemojte jesti
prenu hranu, izbegavajte vitamin D, ve
unosite esencijalne masne kiseline, poput
hladno ceenog ulja od peninih klica ili
lanenog semena; unosite selen, vitamin E i
5-10 tableta lucerke svakog dana, i ako je
potrebno, dodatak hlorovodonine kiseline.
Svakog dana etajte napolju pola sata i u
kui stalno treba da imate 30-minutnu
rezervu kiseonika, uvek spremnu za
upotrebu.
Palpitacije ne unosite MSG,
kofein,
eer
i
preraena
hranu.
Izbegavajte alergene iz hrane (hranu koja
vam smeta). Unosite vitamin B1, B3, C,
selen i kalijum.
Srana aritmija izbegavajte
alergene iz hrane i MSG. Dodajte selen,
hrom, magnezijum kalijum i koenzim Q10.
zrok moe biti hipoglikemija (nizak nivo
eera u krvi).
Nervoza srca uzroci su anemija i
manjak stomane kiseline. Unosite B1, B12
i gvoe.
Angina ako preivite, uzimajte
kalcijum, magnezijum esencijalne masne
kiseline i dodatne vitamine i minerale.
Svakog dana budite fiziki aktivni pola sata.
Smanjite unos vitamina D iz svih njegovih

izvora (meso, riba, mleni proizvodi...) i

izbegavajte kodein, eer i dim cigareta.
Zatajenje srca uzroci su oboljenja
plua i visok krvni pritisak. uzimajte
vitamin B1 i selen.
Infarkt miokarda ako preivite,
treba da se unosi vitamin C zbog rada
creva, vitamin E, selen, vitamin A (u vidu
beta-karotina).
Uzimajte
dodatke
hlorovodonine kiseline.
Evo informacija o mastima i uljima:
ivotinjsko meso sadri masti. Nemojte ga
jesti, jer ono poviava nivo holesterola. I
pojedina biljna ulja su problem: ona koja su
rafinisana, tretirana jakom toplotom i
delimino (ili sva) hidrogenizovana ulja.
Zagrevanje ulja menja je iz oblika cis u
abnormalni
oblik
trans
(zovu
se
transmasti), koji moe izazvati srano
oboljenje, isto kao i ivotinjske masti.
Koristite samo hladno ceena ulja, i to ne
previe.
Zatim, treba neto rei i o LDL i HDL
holesterolu. Ovo je takoe vano, ako elite
da ivite due. Da biste bolje razumeli dole
navedene podatke, proitajte i poglavlja
ove knjige o smanjivanju triglicerida i
holesterola.
Tamo
ima
mnogo
vie
informacija.
Sve vrste masti (i masti i ulja) prenose se
putem krvi u oblik molekula od proteina i
masti, koji se zove lipoprotein. Psotoje dve
vrste: lipoproteini velike gustine (LDL), koji
su veliki molekuli holesterola, i lipoproteini
male gustine (HDL), koji su manji molekuli
sa vie proteina a manje holesterola i
triglicerida.
Visok nivo LDL-a poveava rizik od
koronarnog sranog oboljenja, dok visok
nivo HDL-a ini suprotno. Zbog toga je
odnos ove dve vrste holesterola veoma
bitan. Lekari ga ak koriste i za porcenu
mogunosti da ovek dobije srani napad.
Preko
HDL-a
ovek
izbacuje
viak
holesterola iz krvi! Oni ga nose putem krvi
u jetru, gde se pretvara u u i izbacuje iz
tela. Evo nekoliko podataka o ishrani, do
kojih se dolo nakon otkria znaaja HDL-a:
Kako podmalditi krvne sudove, da biste
due iveli:
jedite vlakna iz klica. Ona smanjuju
nivo holesterola i triglicerida, poveavaju
HDL i smanjuju LDL, i spreavaju vraanje
ui iz creva u jetru. Tako da vlakna iz klica
rade tri dobre stvari za vae telo.
Vitamin C poveava nivo HDL-a i
smanjuje nivo LDL-a, i aktivira proces
pretvaranja holesterola u une soli.
Uzimanje 1-2 g dnevno smanjue nivo
holesterola za 30% (to iznosi 400 jedinica
ili vie). Vitamin C smanjuje i nivo
triglicerida.
Vitamin E pomae u rastvaranju
krvnih ugruakairi krvne sudove i uva
kiseonik, tako da srce ne mora da radi
previe
intenzivno.
Zbog
svog
antioksidantnog delovanja, on takoe
spreava da masne kiseline postanu
toksine.

Vitamini B grupe spreavaju da se

holesterol nagomilava u krvnim sudovima u
vidu plaka.
Laneno ulje (i ulje od peninih
klica u manjoj meri) sadri omega-3
ksieline,
koje
smanjuju
lepljivost
trombocita, sniavaju nivo holesterola i
poveavaju nivo HDL-a.
Lecitin
je
najbitniji
kod
iskoriavanja masti i holesterola u telu. On
u znaajnoj meri smanjuje nivo holesterola
u krvi.
Pivski kvasac i hrom smanjuju nivo
LDL-a i doprinose da se smanjuje
ateroskelrotini plak.
Beli luk smanjuje nivo holesterola i
triglicerida,
poveava
nivo
HDL-a
i
smanjuje lepljivost trombocita. Pored toga,
on normalizuje krvni pritisak.
Jelo od lucerki (od semena) sadri
saponine, koji spreavaju u da se vraa u
jetru.
Protein iz soje smanjuje nivo
holesterola u krvi.
Treba napomenuti da ugradnja bajpasa ne spreava pojavu drugog sranog
napada, niti produava ivot. To nije lek za
koronarnu aterosklerozu i jaku anginu, kao
to se to tvrdilo. Baj-pas nije reenje, ve
samo hitna popravka koja ne otklanja
uzrok problema. Poznato je da ako se ne
naine promene u ishrani i nainu ivota,
nakon nekoliko meseci ili godina baj-pasevi
postaju beskorisni. Svake godine se potroi
9 milijardi dolara na njih (300 hiljada
sluajeva godinje po 30 hiljada dolara za
jedan baj-pas).
Sreom, ak i najtei sluajevi
sranog
oboljenja
mogu se
izleiti,
zahvaljujui otrkiima na polju ishrane.
Ovaj
pregled
naina
za
izbegavanje sranog napada zavriemo
jednom kratkom priom: dr Din Oni je
govorio o genetiki identinim zeevima
koji su svi bili hranjeni istom hranom. Ipak,
samo kod polovine njih rizik od sranog
napada se smanjio za 60%. Zbog ega
samo kod polovine? Naime, polovina
zeeva je bila smetena u gornjim
kavezima, a polovina u donjim. ovek koji
ih je hranio voleo je sve zeeve, i uvek bi ih
pomazio dok im je davao hranu. Ali, on je
mogao da pomazi samo zeeve u donjim
kavezima, jer ove druge nije mogao da
dohvati.
PERIKARDITIS, ENDOKARDITIS
SIMPTOMI simptomi endokarditisa su
esto opti i nepovezani sa oboljenjem
srca. Mogu biti prisutni umor, groznica,
nono znojenje, bol u zglobovima ili
gubitak telesne teine.
Simptomi akutnog perikarditisa nastaju
posle nekoliko sati i traju oko sedam dana.
Na primer, bol u sredini grudi, koji se
pogorava pri dubokom udisaju, a smiruje
pri sedenju; bol u vratu i ramenina;
groznica; u hroninoj fazi sece moda ne
bude moglo da pravilno pumpa krv.

UZROCI infektivni endokarditis je upala

sluzokoe srca, koja naroito napada
njegove zaliske. Uzrokovan je infekcijom.
Perikarditis je upala perikardijuma
dvoslojne mebrane koja oblae srce. Oba
ova problema uzrokovana su faktorima
opisanim u prethondim poglavljima o
sranim problemima.
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
PROTIV UPALE stalna kesa sa ledom na
predeo srca ili hladna kompresa na 15,5
stepeni, koja se menja svakih 15 minuta.
Trljajte suvim flanelom dok koa ne
pocrveni.
JAANjE SRCA I VITALNOG OTPORA
hladna frikcija, trljanje hladnim pekirom 2
puta dnevno.
GROZNICA dugotrajna neutralna kupka,
neutralna obloga sa vlanim aravom.
BOL fomentacija 1-3 miuta svakih pola
sata, sa hladnom kompresom 15 minuta
izmeu primena.
MIOKARDITIS sve gore navedene
metode, osim kese sa ledom na predeo
srca.
-

videti i pgolavlje Srani problemi.

KARDIOMIOPATIJA
(Oboljenje
miia, Miina distrofija srca)

sranog

SIMPTOMI u mnogim sluajevima blage

kardiomiopatije
nisu
prisutni
nikakvi
simptomi. A ako ih ima, oni se obino
razvijaju godinama i mogu podrazumevati;
umor, kratkou daha tokom napora,
palpitacije (nepravilno ili abnormalno
ubrzan rad srca) i oticanje zglobova. Kako
bolest napreduje, srce sve slabije pumpa, i
simptomi se onda pogoravaju.
UZROCI re kardiomiopatija znai
oboljenje sranog miia. To je oboljenje
miokarda samog sranog miia. Re je o
oteenom sranom miiu, koje se zog
toga uveava.
D. D. Valah u svojoj knjizi Hajde da se
igrmo doktora kae sledee:
Ovo je vrsta bolesti koja obolele osobe
pretvara u kandidate za transplantaciju
srca... Jedan dolar meseno za dodatke
selena spreio bi ovu bolest i utedeo 200
hiljada dolara vrednu proceduru koja ini
20% smrtnih sluajeva. Od ove bolesti
boluju
i
pacijenti
sa
cistinom
fibrozom...Veterinari
su
pobedili
kardiomiopatiju kod ivotinaj uz pomo
injekcija sa selenom i oralnim dodacima
hrane.
SRANA ARITMIJA

SIMPTOMI simptomo se ne razvijaju

uvek, ali ako se pojave, poetak je obino
iznenadan i javlja se palpitacija (nepravilni
otkucaji srca). U ostale simptome spadaju:
blaga glavobolja, koja moe ponekad
dovesti do pada u nesvest, kratkoa daha,
bol u grudima. Mogue komplikacije su log
i zatajenje srca.
UZROCI radi se o abnormalnom radu
srca. Kod uobiajenijih palpitacija, srce
povremeno preskoi jedan-dva otkucaja, ali
se to samo ispravi. Kod srane aritmije nije
tako. Oni se ne normalizuju sami od sebe i
mogu dovesti do fatalnog sranog napada.
Aritmija obino snalazi ljude starije od 50
godina. sledee sugestije tiu se aritmije. A
vi moda imate i neku drugu vrstu sranog
problema.
PRIRODNI LEKOVI
glog pomae u spreavanju sranih
problema, tako to lagano jaa srani mii,
poboljva cirkulaciju krvi kroz srce i
umanjuje potrebu srca za kiseonikom.
Pomae srcu i da lake ispumpava krv.
Najbolje
je
uzimati
standardizovane
ekstrakte.
Ako
sadri
18%
OPC-a,
preproruena doza je 240-480 mg jedanput
dnevno.
koenzim Q10 se prirodno nalazi u
telu i pomae pri stvarnju energije i
stabilizaciji prenosa elektrinih signala u
telu, te tako spreava aritmiju. Naroito je
efikasan
u
spreavanju
prerane
ventrikularne kontrakcije, koja se osea kao
preskakanje srca. Ljudi sa ovim problemom
treba da uzimaju 120-240 mg dnevno.
taurin
je
aminkiselina
koja
spreava preveliku stimulaciju srca, to je
neophodno za kontrolu srane aritmije.
Magnezijum je mineral koji oputa
vae srce. Premala koliina magnezijuma
ometa elektricitet koji kontrolie miie i
nerve, i tako potencijalno dovodi do
aritmije. Uzmanje dovoljno magnezijuma
stabilizuje elektricitet i umiruje srce. Kod
blage aritmije unosite 250 mg 4 puta
dnevno ili 500 mg 2 puta dnevno zajedno
sa hranom. Uzimajte tako 2 meseca, a
onda smanjite dozu na 500-800 mg
dnevno.
Anelika
sadri
najmanje
14
jedinjenja koja deluju protiv aritmije.
Moete je staviti u blender sa sirovim
povre, belim lukom, vodom i malo meda
radi ukusa.
pagla stimulie imuni sistem, a
imirika je biljni antibiotik. Oboje su tonici
za srce, koji spreavaju i lee aritmiju.
Srenjak (Leonurus cardiaca), kao
to mu samo ime kae, pomae kod sranih
problema. Kinezi su otkrili da usporava rad
srca kada prebrzo radi, poboljava njegovu
aktivnost i umiruje nervni sistem.
Odoljen se jo u doba Starih
Rimljana
koristio
protiv
aritmije
i
palpitacije. Takoe, sniava krvni pritisak,
poboljava dotok krvi do srca i potpomae
ispumavanje iste iz srca.
Ponekad je problem u prevelikom
stimulisanju adrenalnih lezda. Kada ste
pod stresom, ove lezde lue hormone koje
nadrauju i preterano stimuliu srce, tako
da ono ubrzava rad ili podrhtava. Stoga,

stegnite ake u obliku pesnica i njima

neno trljajte donji deo lea (sa bilo koje
strane kime). Radite tako 2-3 minuta
dnevno.
Pogledati i: Srani napad, Srani
problemi;
Arterioskleroza
i
Hipertenzija.
ANGINA PEKTORIS
SIMPTOMI bol u grudima, obino usled
napora, koji se povlai kad se odmara. Bol
moe biti blag ili jak. Uglavnom se javlja
nakon manjeg napora, a nestaje posle
kratkog odmora. U sredini grudi osea se
jak, tup i steui pritisak, koji se iri ka grlu
i rukama, obino ka levoj ruci.
UZROCI bol nastaje usled nedovoljne
koliine krvi koja dolazi do srca. Rea je
pojava kod ena mlaih od 60 godina, jer
estrogen predstavlja zatitu od njega.
Najei uzrok angine jeste oboljenje
koronarne arterije, to jest, suenje arterije
koja srce snabdeva krvlju. Uzrok takvog
stanja je jedenje mesa, masti, itd. Videti
poglavlja
Srani
problemi
i
Ateroskleroza.
PRIRODNI LEKOVI
jedite
svee
voe,
pvore,
mahunarke, itarice u celom zrnu i oraaste
plodove.
Jedite vie vlakana da biste snizili
nivo holesterola i poboljali rad creva. Beli
luk smanjuje LDL, a poveava HDL (dobri
holesterol).
Svakog dana uzimajte vitamin C
(500 mg), vitamin E (200 mg) i betakarotin, da biste smanjili uestalost i
ozbiljnost napada angine.
Izbacite sve ivotinsjke masti iz
ishrane, kako ne biste unosili zasiene
masti i holesterol. Smanjite nivo holesterola
u krvi na ispod 180 mg po decilitru krvi
(mg/dL).
Rafinisani eer poveava koliinu
triglicerida (masti u krvi), koji dalje
poveavaju lepljivost trombocita, i time
uestalost napada angine. Nemojte piti
kafu i alkohol, jer oni ometaju apsorpciju
kalcijuma.
Prestantie
sa
upotrebom
nikotina.
Lagano ali redovno vebajte.
Najbolje je da etate. Ponite sa laganim
vebama istezanja, a onda ponite da
etate; polako u poetku. Ako naie napad
angine, stanite i odmorite se.
Odlino lekovito bilje je: glog,
anelika, umbir, beli luk, borovnica i tut.
KONGESTIVNO ZATAJENjE SRCA
SIMPTOMI gubitak daha, oteano
disanje nakon manjeg napora, umor i
nagomilavanje tenosti u pluima i/ili
venama
(prevashodno
u
nogama,
stopalima i lankovima).
UZROCI nakon sranog napada, deo
srca je uniten, dok ostatak pokuava da
radi. To se zove kongestivno zatajenje srca.

Jo jedan uzrok jeste visok krvni pritisak.

oboljenje plua moe da pogora problem.
Kod ovog hroninog stanja srce ne moe
da ispumpava krv normalnom brzinom.
Previe fizike aktivnosti je opasno za one
sa ovom boleu.
PRIRODNI LEKOVI
koenzim Q10 stimulie telo da
proizvodi ATP . kljunu hemikaliju za
stavranje energije u elijama. Uzimajte 30
mg 3 puta dnevno. Dobre efekte moda ne
budete osetili nekoliko meseci. Meutim,
nemojte naglo prestati sa uzimanjem, jer
vae srce treba postepeno da se navikne
na to.
Usled ove bolesti, elije u telu ne
dobijaju dovoljno kiseonika. Ovaj problem
se delimino moe reiti uzimanjem
karnitina (500 mg 2-3 puta dnevno)
prirodne supstance koja nastaje spajanjem
dve aminokiseline (lizina i metionina). Ljudi
sa ovom boleu imaju nizak nivo karnitina.
Ljudima koji pate od kongestivnog
zatajenja srca esto se daju lekovi koji telo
liavaju magnezijuma i kalijuma, to
neretko dovodi do srane aritmije. Zato
uzimajte dodatje magnezijuma (300 mg
dnevno) i jedite orbu od debelih
krompirovih ljuski zbog kalijuma. (Ali,
budite oprezni, neki od prepisanih lekova
izazivaju zadravanje kalijuma.) Ljudi sa
oboljenjem bubrega ne smeju da uzimaju
dodatke magnezijuma.
Oboleli od ovoga imaju slab protok
krvi kroz telo. Aminokiselina arginin se
koristi za stvaranje azot-monoksida, koji
ubrzava
protok
krvi.
Arginin
je
eksperimentalno davan pacijentima u
dozama od 5,6-12,6 g dnevno, i bilo je
dobrih rezultata.
Taurin je vrsta aminokiseline koja
pomae srcu da pumpa krv. Istraivanja su
pokazala da taurin (6 g dnevno) definitivno
pomae kod kongestivnog zatajenja srca.
Ali, ako ste skloni bilo kakvoj vrsti herpesa,
onda nemojte uzimati taurin.
Kao to je ve napomenuto u
poglavlju o sranim problemima, obavezno
uzimajte ekstrakt gloga. Ova izvanredna
biljka pomae u poetnom stadijumu
zatajenja srca, poveavajui protok krvi do
srca, poveavajui snagu kontrkacija,
smanjujui
otpor
protoku
krvi
u
ekstremitetima i delujui kao antioksidans.
Uzimajte 80-300 mg 2 puta dnevno ili 4-5
ml tinkture 3 puta dnevno.
Vani su i vitamin B1 i selen.
Pogledati poglavlja Srani napad;
Srani problemi, Arterioskleroza i
Hipertenzija.
PALPITACIJE (Preskakanje srca)
SIMPTOMI abnormalno brzi ili nepravilni
otkucaji srca.
UZROCI najei uzrok su stimulansi,
popu kofeina (kafa, aj, kola), nikotin i
zabrinutost. Mogu s ejaviti kao neeljeni
efekat odreenih lekova ili usled sranog
poremeaja.
Mogu
uzrok
je

hipertireoidizam i predoziranje lekom protiv

hopotireoidizma.
PRIRODNI LEKOVI
pijte aj od kore divlje trenje ili u
aj dodajte sirup od divlje trenje, da biste
umirili palpitacije usled nervoze. Ovaj aj
pomae i kod grevitog kalja.
Sok od limuna sa vodom ima
sedativno dejstvo i isto umiruje palpitacije
usled nervoze.
Detro Klos, koji je izleio svoje
slabo srce, preporuuje sledee lekovito
bilje: protiv palpitacija pijte aj od povratia
(puna kaiica na olju kipur vode, 3-4
olje dnevno). Za slabo srce ili nepravilne
otkucaje srca, pomeajte po kaiicu
staniarke (Actaea racemosa), odoljena,
kapice, lobelije i malko aleve paprike.
Dodajte punu kaiicu na olju kipue vode
i neka se krka pola sata. Pijte 4 olje
dnevno ili po jeda gutljaj na svaka 2 sata.
Za palpitacije uzimajte urevak. Dobri su
i: anelika, staniarka (Caulophyllum
thalictroides), boraina, aleva paprika,
ljutia, ranilist, odoljen i verbena.
Evo jo jedne biljne formule za
nervozu srca: pomeajte jednake delove
korena odoljena, cvetova lavande, kamilice
i komoraa. Dve kaiice toga kuvajte u
pola olje kipue vode. uzimajte 1-1,5 olje
dnevno u poveim gutljajima.
Pogledati poglavlja Srani napad;
Srani problemi, Arterioskleroza i
Hipertenzija.
2 CIRKULACIJA (i Rejnoova bolest)
ARTERIOKSLEROZA
(Otvrdnjavanje
arterija)
ATEROSKLEROZA (Nastanak plaka i
otvrdnjavanje)
SIMPTOMI
poetni
simptomi
su
intermitentna
klaudikacija
(bolovi
u
nogama i moguno stopalima, koji prestaju
kada se odmara), visok krvni pritisak, koji
dovodi do angine bolova u grudima, i
srani napad.
UZROCI arterioskleroza i ateroskleroza
su dve posebne vane bolesti, mada e
ovde biti zajedno analizirane, jer su
problemi, njihovi efekti i lekovi veoma
slini.
Arterioskleroza je otvrdnjavanje zidova
arterija, a ateroskleroza je otvrdnjavanje
plaka na zidovima, to uzrokuje i da zidovi
arterija otvrdnu (originalna definicija je
mnogo sloenija od ove).
Otvrdnjeni zidovi izazivaju visok krvni
pritisak; ali isto ine i krvni sudovi ispunjeni
otvrdnjenim plakom koji ih suava. Krajnja
posledica u oba sluaja jeste srani napad.
Glavna razlika meu njima je u tome ti
je arterioskleroza otvrdnjavanje samih
zidova
(prevashodno
usled
plaka),,a
ateroskleroza
nagomilavanje
plaka
u
arterijama, tako da se prostor kojim tee
krv sve vie suava.

Kod
arterioskleroze
te
nagomilane
supstance se sastoje najvie iz kalcijuma, a
kod ateroskleroze od masnih supstanci, na
prvom mestu holesterola (proteina u krvi).
Ali, uglavnom sve te supstance naprave
jednu neobinu meavinu, zajedno sa
lipoproteinima, masnim kiselinama, krvlju i
fibroznim oiljnim tkivom.
Oba stanja u sutini imaju isti efekat na
cirkulaciju krvi, i jedno i drugo izaziva
otvrdnjavanje arterija, visok krvni pritisak i
vremenom dovode do jedne od sledeih
stvari: angine (bol u grudima posle
napora), sranog napada (kada srce vie ne
moe da izdri nedostatak krvi) i loga
(kada krv ne dolazi do nekog dela mozga).
Na kraju me doi do smrti, ali i ne mora.
Problem je u tome to se delovi plaka lako
otkinu. Oni onda putuju kroz arterije i
zaglave se u nekoj uoj arteriji. Kada se to
deava u sranoj arteriji, dolazi do angine
ili sranog napada, a kada se deava u
modanoj arteriji, dolazi do loga.
Da stvar bude gora, ne samo da
arterioskleroza i ateroskelroza poviavaju
krvni pritisak, ve i visok krvni pritisak
pogorava oba ova stanja. Zato proitajte i
poglavlje Hipertenzija ispod.
Uzroci su povien nivo holesterola i
triglicerida, i jedenje hrane koja sadri
mnogo holesterola (meso, jaja, mleko i
mleni proizvodi). U ostale uzroke spadaju:
puenje, visok krvni pritisak (hipertenzija),
gojaznost, dijabetes, emocionalni stres,
nedostatk fizike aktivnosti i postojanje
bolesti kod lanova porodice. to je osoba
starija, vei je rizik od bolesti.
ATEROSKLEROZA NOGU ateroskleroza
je najei oblik obolejnaj arterija u Americi
i najee se javlja u nogama (to se zove
periferna ateroksleroza). Glavni je uzrok
smrti kod ljudi starijih od 65 godina i 50%
ljudi starih izmeu 65 i 70 godina umire od
nekog oblika ove bolesti.
Poetni simptomi su: intermitentna
klaudikacija, to jest, bol u nogama (obino
u listu, ponekad stopala ili neki drugi deo
nogu) koji se pogorava pri keretanju a
prestaje pri odmaranju; slabost, utrnulost i
teke noge. Ovo su simpotmo ateroksleroze
u nogama (periferne ateroksleroze), ali bol
se ree moe javiti i u rukama.
Postoji jedan kuni test koji moete
uraditi da biste proverili da li se radi ovom
problemu: proverite puls u svojim nogama i
stopalima. Za to postoje tri naina: moete
blago
pritisnuti
gornji
deo
stopala,
unutranji udubljeni deo lanka i udubljeni
deo iza kolena. Ako ne oseate puls, to
znai da se arterije moda suavaju.
Obdukcije nad amerikim vojnicima
poginulim u Drugom svetskom ratu
pokazale su veoma male ili nikakve znake
arterioskleroze, dok je 77% mladih vojnika
poginulih u Koreji i Vijetnamu imalo neki
oblik iste.
PRIRODNI LEKOVI

SIHRANA
pijte
dovoljno
tenosti!
Pijte
destilovanu vodu.
stroga vegeterijanska ishrana (bez
mleka i jaja) odlian je nain da izbegnete
probleme sa arterijama. Naroito korisnim
za njih smatra se brokoli, prokelj,
argarepa, tikva, slatki krompir i dinja. Sve
vrste sveih sokova od voa i povra.
Jedite hranu koja sadri dosta
vlakana, a nema masti i holesterol. Najvie
jedite voe, povre i itarice. Vano je
tamnozeleno lisnato povre. Penine
mekinje i druga slina vlakna nisu efikasna
kao ona iz voa, povra i mahunarki.
Jedite hranu koja je bogata
vitaminom E: oraasti plodovi, semenje i
itarice u celom zrnu.
Koristite samo hladno ceena ulja
(od soje, kukuruza, peninih klica, lanenog
semena). Nemojte ih nikad zagrevati, ve
ih samo stavite po svojoj hrani za stolom.
Beli luk kada se jede sa hranom
koja sadri holesterol smanjuje mogunost
da se holesterol zalepi za arterije. Sniava
nivo holesterola, poveava HDL i spreava
nastanak
krvnih
ugruaka.
Mnoga
istraivanja su ovo potvrdila.
Patlidan sniava nivo holesterola
u krvi.
Hrom (pivski kvasac, itarice u
celom zrnu, dodaci) isto sniava holesterol.
Dodaci vitamina A u obliku betakarotina (15000-50000 IJ), tablete B grupe
(ukljuujui B6, B12, niacin i folna kiselina),
vitamin C (500-5000 mg), bioflavonoidi
(300-600 mg) i vitamin E (400 IJ).
Pored
svog
antioksidantnog
dejstva, vitamin E proiava arterije od
oiljaka, rastvara krvne ugruke i za 80%
smanjuje lepljivost trombocita za plak
arterijskih zidova.
B vitamini pomau u metabolizaciji
masti. Niacin iri male arterije i sniava
holesterol. Vitamin C i bioflavonoidi tite
zidove krvnih sudova. Selen pomae
vitaminima C i E protiv plaka na arterijama.
Lecitin se mea sa mastima, tako da ih je
mogue iskoristiti u telu, i unitava
postojei plak.
Ostali dodaci koji e vam trebati
su: kalcijum (500-1500 mg), magnezijum
(300-750 mg), selen (100-200 mg), cink
(10-30 mg) i lecitin (1-2 kaiice). Svi oni
su vani, zajedno sa gore navedenim
vitaminima.
Lucerka je bogata saponinima koji
s evezuju za holesterol u crevima i
spreavaju apsorpciju.
IZBEGAVATI
izbegavajte
rafinisani
eer.
Dokazano je da poviava nivo holesterola i
time doprinosi aterosklerozi.
Nemojte jesti ivotinjske proteine,
jer definitivno postoji vrsta povezanost
izmeu ejdenja mesa i kardiovaskularnih
oboljenja.
Nemojte konzumirati preraenu,
nezdravu hranu, mlene proizvode, belo
brano, zainjenu ili prenu hranu, kao i
pite, sladoled, so, umance, eer, kafu,
kole, nikotin i alkohol.
Ako znate da ete imati problema
sa arterijama, nemojte koristiti ulja.

Nemojte jesti ivotinjsku mast,

hidrogenizovana ulja, transmasna ulja,
margarin i maslac. Ulje od kikirikija i kokosa
doprinosi nastanku ateroskleroze.
Istraivai
sa
univerziteta
Viskonsinu dokazali su da obrano mleko ne
sniava holesterol.
Nepodnoenje glukoze poveava
rizik od ateroskleroze za 100%. Odravajte
nivo eera u krvi. Nemojte jesti slatkie i
slino.
Previe vitamina D poviva nivo
holesterola u krvi.
Izbegavajte stres i situacije koje ga
izazivaju kod vas.
Gojazni ljudi moraju da smraju.
ak i 20% ili vie od idealne telesne teine
znatno poveava rizik od ateroskleroze.
Koja je vaa idealna telesna teina?
Pretpostavite 45 kg na prvih 1,5m visine.
Tome dodajte po 0,6 kg na svaki centimetar
vie od toga za ene, a 1 kg za mukarce.
Nemojte puiti niti konzumirati
nikotin u bilo kom obliku. Izbegavajte
pasivno puenje.
Nemojte uzimati dodatke ajkuline
hrskavice,
jer
tako
moete
spreiti
produkciju novih krvnih sudova, potrebnih
za ubrzavanje cirkulacije krvi.
Eliminiite sve izvore trovanja
metalima
(poput
aluminijumskog
ili
bakrenog posua, bakarnih ili olovnih cevi,
keramike obloene olovom, kontaminirane
vode, i drugo). Poznato je da se toksini
metali, pored drugih mesta, nagomilavaju
na zidovima arterija.
Rendgenski zraci poveavaju rizik
od arterioskleroze.
Nemojte uvee jesti obilni obrok;
najbolje je da pojedete samo malo voa i
obinog hleba za veeru, i to, nekoliko sati
pre spavanja.
Nemojte
nositi
tesnu
odeu
(pojaseve, kai, podvezice, duge arape
itd.)
Izbegavajte zatvor, jer on slabi
jetru i bubrege, i usporava protok krvi.
Kinezi lee ljude od loga tako to prvo lee
zatvor.
Alkohol se odmah po upotrebi
pretvara u zasienu mast, kao i prevelike
koliine eera i ugljenih hidrata. Zato ih
izbegavajte.
Nemojte piti nita to sadri kofein.
OSTALO
umereno i redovno vebajte.
Najbolje je da se etate. Polako vebajte, ali
redovno odravajte tempo. Nemojte se
izlagati velikim naporima dok ne budete
snizili nivo holesterola.
Odravajte ekstremitete toplim
zbog cirkulacije.
Povremeno proveravajte svoj krvni
pritisak. Kupite mera pritiska da ga imate
kod kue.
Helaciona terapija znatno pomae
kod ateroskleroze i drugih problema sa
cirkulacijom krvi.
LEKOVITO BILjE
u korisno bilje spadaju: ginseng,
borovnica, veprina, piskavica, fo-ti, beli luk,
umbir, glog, azijska bokvica i kurkuma.

Glog
(80-200
mg)
sadri
bioflavonoide koji spreavaju suavanje
krvnih sudova, a time i bol i anginu.
Sniava holesterol i lei ateroskleorozu.
Borovnica
smanjuje
lepljenje
trombocita. Bromelain (iz ananasa) takoe
spreava lepljenje trombocita, ublaava
anginu i spreava suavanje krvnih sudova.
Kurkumin (uti pigment u kurkumi) sniava
holesterol i spreava zgruavanje. Piskavica
umanjuje sadraj krvnih lipida. umbir
spreava zgruavanje.
Evo jedne biljne formule za
ateroskelrozu: pomeajte po 4 dela imele i
gloga sa jednim delom korena odoljena i
rastavia. Potopite na 8 sati jednu kaiicu
meavine u pola olje hladne vode.pijte
pola olje dnevno, odvojene u 3-4 doze.
Videti
sledea
poglavlja:
Sniavanje
triglicerida,
Visok
nivo
holesterola, log, Srani problemi,
Srani
napad,
Arterioskleroza
i
Hipertenzija.
HIPOTENZIJA (Nizak krvni pritisak)
SIMPTOMI retko kad ima simptoma koji
bi vam sugerisali na hipotenziju. Moda
budu prisutni glavobolja, kratkoa daha,
vrtoglavica, nemogunost koncentrisanja ili
digestivne
smetnje,
kao
i:
slaba
energinost, vrtoglavica kada se naglo
ustaje iz leeg ili sedeeg poloaja,
nesvestica, zamagljen vid, palpitacije,
nesposobnost
reavanja
jednostavnih
problema i nerazgovetan govor.
UZROCI pritisak pod kojim krv protie je
ispod normale, to znai da krv ne protie
dovoljno efikasnom brzinom.
Ovo je jedna od bolesti na kojoj je
mnogo ljudi zahvalno to je ima! Visok
krvni pritisak moe ubiti oveka, dok se sa
niskim pritiskom moe iveti. Krvni pritisak
koji je ispod proseka od 110/70 do 140/90
normalan je za neke zdrave ljude i esto se
smatra boljom stranom.
Jedan
naunik
koji
je
ispitivao
nerazjanjenu smrt pape Jovana Pavla I
(koji je imao nizak pritisak i jo neke fizike
probleme) pitao je 30 lekara i strunakak
da li bi nizak pritisak mogao da skrati ivot.
svi su mu rekli da bi on pre produio nego
skratio duinu ivota.
Uz tog razloga o hipotenziji neete nai
mnogo u literaturi. Ipak, rizik od sranog
napada se poveava ako se visok krvni
pritisak snizi lekovima na 85 ili manje
(dijastola ili donja cifra).
Meutim, nizak pritisak moe postati
problem ako je dotok krvi do mozga toliko
oslabio da dolazi do vrtoglavice i
nesvestice.
U pojedinim sluajevima nizak pritisak
nastaje usled siromane ishrane, neke
hronine wasting disease ili drugog stanja
koje treba posebno da se lei. Takoe,
hipotenzija moe biti simptom neke druge
bolesti (poput hipotiroidizma).

Hipotenziju
mogu
izazvati:
lekovi,
oboljenje bubrega, anemija, nizak nivo
eera
u
krvi,
alergeni
iz
hrane,
dehidratacija,
iscrpljenost
adrenalnih
lezda,
neuhranjenost,
hopotiroidizam,
oteenje dijabetikog nerva koji remeti
reflekse za kotrolu krvnog pritiska, i
onesposobljavajue bolesti.
Akutna hipotenzija (nagli pad pritiska)
nastaje usled povreda sa velikim gubitkom
krvi ili usled fiziolokog oka poput sranog
napada.
Hipotenzija
se
obino
ovako
dijagnostikuje: krvni pritisak se meri dok
osoba lei. A onda, nakon stajanja tokom
jednog minuta, ponovo se proveri i
registruje se pad sistolnog pritiska (gornje
cifre) za 20 jedinica.
PRIRODNI LEKOVI
ako je potrebno leenje, treba ga
usmeriti ka reavanju uzroka koji stoji iza
hipoteznije.
Pijte 180 ml soka od cvekle i jedan
obrok od cvekle 3 puta sedmino, da biste
ubrzali usporeni protok ktvi. Drugi favoriti
za podizanje krvnog pritiska su: zeleni deo
maslaka, aj od maslaka, koren umbira i
aj od kapice sa malo aleve paprike.
Uzimajte vitamin C (1000-3000
mg) zbog rada creva i 8 aa vode dnevno.
Uzimajte i vitamin B12. Vitamin E je takoe
vaan (postepeno poveavajte dozu od 100
do 600 IJ).
Jedite
belog
luka,
jer
on
normalizuje krvni pritisak. sirov beli luk je
od velike pomoi, imali vi povien ili snien
pritisak.
aj od umbira pomae ljudima sa
niskim
krvnim
pritiskom.
Ginseng
normalizuje i povien i snien pritisak.
alfija stimulie adrenalne lezde, ruzmarin
generalno podie otpor, majina duica isto
ini ali i pomae oporavku od fzike
iscrpljenosti, rtanjski aj pomae nervnom
sistemu, glog nornalizuje pritisak, urevak
pomae srcu, a kamforovo drvo stimulie
respiratornu i sranu aktivnost nervnih
centara.
Dobro se odmarajte nou.
Moda bi trbealo ujutru da merite
temperaturu, da biste proverili da li ste
hipototiroidni.
Pogledajte
poglavlje
Hipotireoidizam.
HIPERTENZIJA (Povien krvni pritisak)
SIMPTOMI nekada nema simptoma, ali
ako ih ima, oni su: glavobolja, oteano
disanje, zamagljen vid, ubrzan puls i oseaj
vrtoglavice.
Gojanznost, crvenilo u licu i veoma
narueno zdravlje mogu biti jedine spoljne
manifestacije hipertenzije kod mukaraca
50-tih i 60-tih godina, iji sistolni pritisak
moe iznositi ak 200 i vie.
Hipertenziju zovu tihi ubica, jer esto
kod nje nema poetnih simptoma.

UZROCI visok krvni pritisak je upravo

to: pritisak kojim krv protie kroz vene
jednostavno je vii nego to bi trebalo da
bude, i takav ostaje sve vreme.
Mera
pritiska
(afingomanometar)
registruje dve cifre: prva je via i
predstavlja sistolni pritisak, a druga je
manja i predstavlja dijastolni pritisak.
Dijastola poinje malo pre nego to srce
otkucne i manje je bitna za odreivanje
krvnog pritiska. Ali sistola je vanija i
poinje kada srce ispumpa krv u aortu (i
odatle u arterije). Visok sistolni pritisak
ukazuje na to da su elijski zidovi stvrdnuti
i/ili da se plak nagomilava u arterijama, i
tako suava prolaze.
Prosean normalni sistolni pritisak za
odraslog oveka iznosi izmeu 120 i 150 ml
ive, i poveava se sa godinama. Arterije
starijih ljudi su sklonije da ovrsnu i
zadebljaju, to kasnije dovodi do visokog
pritiska.
Starosna dob, zajedno sa brojkama,
mogu nam mnogo rei: ako osoba stara
izmeu 55 i 70 godina ima sistolni pritisak
140-150, onda se to ne smatra visokim
pritiskom, ali ako isto ima osoba od 30
godina, onda to ukazuje da definitivno
postoji problem kojem treba posvetiti
panju.
Normalan krvni pritisak za odraslu osobu
iznosi imeu 110/70 i 140/90, dok se
pritisak izmeu 140/90 i 160/95 nalazi na
granici sa hipertenzijom. Svaki pritisak vei
od 180/115 je itekako previsok.
Otvrdnjavanje i zgruavanje dovodi do
promena u arterijama, koje izazivaju
hipertenziju,
uzrokovanu
starenjem
,
emocionalnim
stresom,
hranom,
prejedanjem i nasleem. Jo jedan uzrok
hipertenzije jeste duvan, kao i uzimanje
oralnih
kontraceptiva.
Kafa,
aj,
zloupotreba droga i unos mnogo natrijuma
ine preostale uzroke hipertenzije.
Ona moe dovesti do oboljenja koronarne
arterije, uveanja srca ili loga. Akutne
infekcije (poput tonzilitisa, arlaha i tifusne
groznice) ponekad dovode do Brajtove
bolesti (jedne vrste oboljenja bubrega), uz
koju ide i visok krvni pritisak. iznenadni
napadi gra kod trudnica (eklampsija) i
druga oboljenja bubrega kod njih, obino
izazivaju visok pritisak.
Primarna hipertenzija (90% sluajeva)
nije uzrokovana drugim bolestima. Ishrana
je jedan od najznaajnijih uzronih faktora
visokog krvnog pritiska. U svakom trenutku
oko 10% amerike populacije ima primarnu
hipertenziju.
Ona
snalazi
polovinu
Amerikanaca starijih od 65 godina. AfroAmerikanci imaju je za trinu vie od
belaca, a oni izmeu 18 i 44 godina imaju
18 puta vie od belaca iste starosti.
Hipertenzija manje snalazi ene nego
mukarce, ali nakon menopauze se to
izjednauje po uestalosti.

Ljudi koji mnogo hru skloniji su da imaju

vei pritisak od onih koji ne hru.
Dr
Dulijen
Vitaker
(Njuport
Bi,
Kalifornija) kae ovako: Brojna nauna
istraivanja kazuju nam da se visok krvni
pritisak moe eliminisati promenama u
ishrani kod veine pacijenata.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
pijte samo destilovanu vodu. U
vezi s tim, evo jo jedne izjave dr Vitaker:
Pijte 15 aa vode dnevno. Skoro svi lekovi
za pritisak samo imitiraju efekat poveanog
unosa vode. lekovi to postiu obino
proreivanjem krvi. Vi moete to uraditi
prirodnim putem, tako to ete piti vodu.
unosite dosta vlakana jedui voe,
pvore, oraaste pldoove i itarice u celom
zrnu. Jedite ovsene mekinje, jer izgleda su
one najbolje za ono to vama treba u ovom
sluaju. Od ulja uzimajte samo 2 kaiice
lenenog ulja svakog dana.
Jedite hranu boatu kalijumom
(uglavnom svee voe i povre), jer on
pomae telu da se otarasi vika natrijuma.
Jedite orbu od krompirovih ljuski (jer u
njima ima najvie kalijuma). Jedite samo
nezaslanjenu prirodnu hranu.
Sirovi beli luk je vazodilator i on
regulie pritisak, i visok i nizak. Ako
uzimate komercijalni oblik belog luka, onda
neka bude jednak dozi od 4000 mg sveeg
luka.
U svoju ishranu ubacite dodatke
kalcijuma.
Ekstrakt semena grejpfruta sadri
oligomerne proantocianidine (OPC) koji
sniavaju krvni pritsak, koji dalje moe
dovesti do sranog napada.
Paradajz sadri jedinjenje koje se
zove
gama-amino-buterinska
kiselina
(GABA), koje sniava krvni pritisak i ojaava
srani mii. Postoji i brojne druge vrste
povra sa tim jedinjenjem (ukljuujui beli
luk, crni luk i celer). (Odoljen sadri
valerinsku kiselinu koja inhibira dejstvo
enzima koji unitava GABA kiselinu u telu.
Zato pijte i aj od odoljena.)
Pokazalo se da jedenje 4 stabljike
celera znatno sniava krvni pritisak.
Brokoli sadri est, a argarepa
osam jedinjenja koja sniavaju pritisak.
Antioksidanti
pomau
u
spreavanju plaka da se nagomilava na
zidovima koronarne arterije. Hrana koja ih
sadri je sledea: pargla, brokoli, kupus,
karfiol,
krompir,
paradajz,
avokado,
pomorande, grejpfrut i breskve. Nacionalni
istraivaki savet podstie Amerikance da
se dre principa pet procija, to jest, da
svakog dana pojedu najmanje 5 porcija
voa i povra. Mnogi nutricionisti kau da je
jo bolje jesti 8 ili 9 porcija (samo 10% od
svihAmerikanaca pojede i jedva tih pet).
Pektin iz jabuka sniava pritisak.
NUTRITIENTI
vitamini bogati antioksidansima su
vitamin C, E, folna kiselina i karotenoidi.
Mnoge studije su pokazale da sve veim
unosom ovih vitamina rizik od sranog
napada opada i do 40% (a rizik od raka za
50%).

Vitamin C sa bioflavonoidima
(1000-5000 mg), radi odravanja zdravih
krvnih
sudova
i
poveanja
koliine
kalijuma, kako bi s eizbacio viak
natrijuma.
Vitamin
E
(postepeno
tokom
meseci se poveava doza na 400 IJ), da bi
se smanjila potreba za kiseonikom i tako
poboljao rad srca.
Lecitin je bogat B vitaminima,
holinom i inozitolom, koji poviavaju
pritisakirei krvne sudove i spreavajui
nagomilavanje masti na arterijama.
Premalo vitamina D moe doprineti
poviavanju pritiska. Jedno 10-godinje
istraivanje nad osobama starih 40-60
godina dokazalo je postojanje veze izmeu
koliine ovog vitamina u krvi i povienog
krvnog pritiska.
Ljudi sa visokim pritiskom uvek
imaju nedostatak koenzima Q10. kada
ponu sa uzimanjem dodatka ovog
koenzima (50 mg 2 puta dnevno), pritisak
znatno opadne.
Aminokiselina taurin se koristi za
sniavanje pritiska (6 g dnevno).
IZBEGAVATI
navika prejedanja, ak i zdrave
hrane, dovee do hipertenzije. Osoba koja
se hrani prirodno i zdravo nema sklonosti
da se prejeda.
Mora se odbaciti hrana sa mnogo
proteina, slatkii, bogata peciva i deserti.
Ali, najvanije je smanjiti veliinu svih
obroka.
Nemojte koristiti so! To je od
najveeg znaaja ako elite da snizite
pritisak. itajte uputstva na ambalai
proizvoda, jer mnohi od njih sadre
natrijum. Traite sledee rei: so,
natrijum,
soda
iNa.
Takoe,
izbegavajte MSG (mononatrijum-glutamat,
saharin, sodu-bikarbonu, sos od soje,
dijetalna gazirana pia, prezervative, hranu
sa kolagenim vlaknima i omekanu vodu.
viak natrijumja dovodi do zadravanja
tenosti, to dalje za posledicu ima vei
pritisak na zidove krvnih sudova i time
hipertenziju.
Nemojte jesti meso i povre iz
konzervi, kao i mlene proizvode, jer sadre
mnogo natrijuma.
Nemojte jesti nita od ivotinjskih
masti, margarina, maslaca, nezasienih
masti, niti bilo koju hranu koja ih sadri.
Ako tako budete radili, va pritisak e se
sniziti.
Nemojte konzumirati okoladu,
alkohol, avokado, stari sir i jogurt.
Nemojte unositi vie od 400
jedinica vitamina D dnevno. nemojte
uzimati dodatke koji sadre aminokiseline
tirozin i fenilalanin.
Nemojte uzimati antihistamine.
Bez kasnih obroka. Poslednji obrok
treba da vam bude nekoliko sati pre
spavanja.
Stres, strah, bes i bol poveavaju
pritisak. fizika aktivnost pomae u
sniavanju pritiska izazvanog stresom.
Buka
poviava
pritisak.
Zato
neutraliite izvore buke i galame.

Puenje je opasno. Jedinjenja iz

duvana suavaju arterije i tako poviavaju
pritisak. A teti i vaim pluima i drugim
organima.
Uradite proveru pulsa, da biste
videli na koju hranu ste alergini (videti
poglavlje Test pulsa)
LEKOVITO BILjE
ekstrakt gloga moe da proiri
krvne sudove, narito koronarne arterije.
On se vekovima koristi kao tonik za srce.
Napravite aj od jedne kaiice suve biljke
na olju kipue vode, i pijte 2 olje dnevno.
istraivanja su takoe pokazala da
biljka kudu sadri puerarin, koji je za 15%
snizio pritisak kod laboratorijskih ivotinja i
ljudi. Puerarin ima 100 puta jae
antioksidantno dejstvo od vitamina E, i
spreava nastanak sranog oboljenja i raka.
afran sadri kroketin, koji sniava
krvni pritisak. napravite aj ili ga koristite u
kuvanju.
Komora sadri 10 jedinjenja koja
sniavaju pritisak; origano 7, bosiljak i
tarrago po 6.
Za sniavanje pritiska napravite
aj ili od semen ili od celog tavelja.
Istraivanja
su
otkrila
da
staniarka sniava pritisak, a isto ini i
malo aleve paprike.
Mnogobrojna istraivanja, naroito
u Nemakoj i Rusiji, otkrila su da je glavni
sastojak korena odoljena valepotriati
uzrok snienja krvnog pritiska. Za razliku
od drugih biljaka, i velike doze korena
odoljena nemaju nikakvih tetnih efekata.
Evo formule protiv povienog
pritiska: pomeajte po dva dela kamilice i
pitome nane sa po jednim delom
komoraa, anisa, kima i hajduke trave.
Kuvajte jednu kaiicu u pola olje kipue
vode, i uzimajte 1-1,5 olje dnevno u
poveim gutljajima.
Dr uk je bio poznati kanadski
herbalista, i evo njegove formule za
povien pritisak: pomeajte 15 kaiica
kruine i 6 kaiica ploda sene sa po 1,5
kaiicom staniarke, vinobojke, kasije
(kineskog cimeta), ploda sene, zlatnice i
kore sasafrasa. Jednu kaiicu ubacite u
olju kipue vode, krkajte 2-3 minuta i
onda neka stoji 10 minuta. Iscedite,
zasladite sa malo meda ako elite, ohladite,
ubacite u flau i stavite na neko hladnije
mesto. Pijte jednu olju 3 puta dnevno, pre
ili posle jela.
OSTALO
prekopotrebna vam je fizika
aktivnost na sveem vazduhu (ljudi koji su
fiziki aktivni smanjuju rizik od hipertenzije
za 34%).
Dobro se odmarajte nou.
Redovno proveravajte svoj krvni
pritisak, naroito ako imate problema sa
njim ili ste trudnica.
Morate smrati! Gubitak telesne
teine sniava pritisak. Ako ste gojazni i
imate visok pritisak, onda bi bilo dobro da
dan-dva budete na postu.
U TEIM SLUAJEVIMA kada je situacija
kritina, posebna panja se mora posvetiti
zdravlju, kako bi dolo do oporavka.

Potreban je pravilan odmor, i fiziki i

psihiki. Moda bude bilo potrebno da se
ak i posete prijatelja i roaka odloe
tokom kriznog perioda.
- postepeno ponite sa blagom fizikom
aktivnou. etajte napolju i postepeno
(polako!) poveavajte vreme provedeno u
etnji.
- svi lekovi za pritisak imaju negativne
efekte. Umerena fizika aktivnost, odmor,
san i pravilna ishrana donee vie dobra
nego da se napijate lekovima.
- Ne sme da se primenjuje nikakva
energina
ili
tonina
hidroterapijska
metoda. Potrebni su samo odmaranje u
krevetu i neutralna kupka.
- jedan od preporuenih programa jeste
jedenje samo voa i braon pirina 1-2
sedmice.
- Videti sledea poglavlja: Sniavanje
triglicerida, Visok nivo holesterola,
log, Srani problemi i Hipertenzija.
*INjENICE O KRVNOM PRITISKU poto
napada mnogo ljudi i poto je veoma vano
znati o njemu, evo nekoliko podataka koji
govore o krvnom pritisku i kojih treba da
budete svesni:
Neprimeena
i
nekontrolisana
hipertenzija (povien krvni pritisak) moe
dovesti do sranog napada, zatajenja srca,
loga i otkazivanja burbega. Kod veine
ljudi sa hipertenzijom nema izraenih
simptoma. Jedino se moe otrkiti merenjem
pritiska. Rano prepoznavanje i leenje su
od ogromnog znaaja za prevenciju
permanentnog oteenja, naroito mozga,
oiju, srca i bubrega.
Povien krvni pritisak je direktno povezan
sa razvojem arterioskleroze i ateroskleroze.
Merenjem pritiska treba da se dobiju dve
cifre. Prva predstavlja sistolu (sistolni
arterijski krvni pritisak) i uvek je vea od
druge. To je pritisak prisutan u arterijama;
zove se i sistolni unutararterijski pritisak.
predstavlja najviu taku koju izaziva
kontrakcija srca (generalno je to 120-145
mm ivine skale).
Druga brojka je dijastola, koja pokazuje
najniu taku do koje padne arterijski
pritisak izmeu otkucaja. To je najnia
taka izmeu dva otkucaja srca (60-90 mm
za odrasle).
Krvni pritisak, odnosno koliina pritiska
kojom krv pritiska kzidove krvnih sudova,
dostie svoj maksimum u levoj komori
tokom sistole. Postepeno se smanjuje u
levim arterijama, kapilarima i venama.
Sistolni arterijski krvni pritisak se obino
poveava tokom neke aktivnosti ili
uzbuenja, a smanjuje se tokom spavanja.
Normalni pritisak je kada sistola najvie
iznosi 145 mm, manje za ene, a dijastola
60 do 90 mm. Za 20-godinjake normalni
pritisak treba da iznosi 120 mm, i da se
poveava za 1/5 mm svake godine; to znai
da za 50-godinjake normalni sistolni
pritisak iznosi 135 mm.

Uz
izuzetke
usled
starosne
dobi,
generalno gledano, sledee vrednosti
predtsavljaju abnormalni pritisak: sistola
koja je stalno iznad 150 i dijastola koja je
staln iznad 100.
Krvni pritisak je neto nii kod dece i
ena. Vii je kod mukaraca, tokom stresa i
sa godinama.
Sistolni pritisak od 160 mm smatra se
poetkom hipertenzije, i moe dostii
brojku od 200 ili ak 250. ako je takav
pritisak stalan, moe doi do zatajenja srca.
Hipertenzija je jedan od najuestalijih
fizikih problema koji se lei na Zapadu.
Najvie ga imaju ljudi stari izmeu 30 i 70
godina, i vie zahvata crnce nego belce.
Sledee
stvari
doprinose
nastanku
hipertenzije: gojaznost, pilule za kontrolu
raanja, dodaci estrogena, lekovi koji
zadravaju natrijum u telu, jedenje
ivotinjskih masti i zasienih ulja, previe
soli u sihrani, nedostatak fizike aktivnosti,
nepravilan odmor, unos kofeina, stres i
napetost, genetiki faktori, nitriti, nitrati,
kadmijum ili bakar u pijaoj vodi, omekana
ili hlorinisana voda.
LOG (Apopleksija)
SIMPTOMI

blaga
vrtoglavica,
nesvestica, spoticanje, zamagljen vid,
otean govor ili gubitak govora ili
memorije, utrnulost ili paraliza nekog dela
tela, oteano gutanje, kraa ili dugotrajna
koma. Simptomima moe biti potrebno
nekoliko minuta, sati ili dana da se razviju.
UZROCI log nije srani napad, ve
modani, jer je neka modana arterija
zakrena ili se rasprsnuo krvni sud u
mozgu. Jednino srane bolesti i rak ubijaju
vie Amerikanaca od loga. Stopa umiranja
raste sa godinama i vea je kod mukaraca
nego kod ena.
log izaziva ateroskleroza (plak od
holesterola koji zaepljuje arterije u vratu i
mozgu) i visok krvni pritisak, koji uzrokuje
rasprsnue krvnih sudova u mozgu.psotoje
etiri mogua naina da doe do loga:
embolija je ugruak koji se odvojio i
poeo da putuje ka mozgu, ali se zaepio u
enkoj manjoj arteriji koja vodi do njega.
Tako brzo dolazi do prekida dotoks krvi do
dela moga.
tromb je ugruak u mozgu koji blokira
dotok krvi do mozga.
aneurizma je deo arterije koji se naduo
ka spolja. Poto je ispunjena krvlju, to slabo
mesto brzo puca.

hemoragija je kada se oteena

arterija u mozgu rasprsne.

tumor, a ne ugruak, ponekad

blokira arteriju koja dovodi krvdo mozga.
ta god da je uzrok, rezultat je
odumiranje lokalnog tkiva mozga usled
nedostatka kiseonika i hrane. oko 40-50%
sluajeva loga izazvano je usled tromba,

30-35% embolijom i 20-25% rasprsnuem

krvnih sudova.
Ako je oteen veoma mali deo, onda e
mozak da preusmeri svoje funkcije na neko
drugo podruje, dok se obavi proces
ponovnog uenja i kompenzacije. Za
postojee
aneurizme
bie
potrebna
operacija.
Oko treina od svih sluajeva loga
predstavljaju manje logove (prolazni
ishemijski napadi), koji prou u roku od 24
sata. Drugu treinu uzroka ini slabost i
paraliza (hemiplegija). A trea treina
sluajeva ima smrtan ishod. Od 4 miliona
Amerikanaca koji su preiveli log, mnogi
imaju problemems sa govorom, paralizu i
smanjen mentalni kapacitet. Retko se
deava i drugi log. Neaktivnost nakon
loga moe dovesti do osteoporoze,
odnosno gubitka kalcijuma iz kostiju.
PRIRODNI LEKOVI
TOKOM LOGA
ako imate sledee simptome:
utrnulost ili slabost jedne strane tela (ruka,
lice ili noga), probleme sa vidom,
vrtoglavicu
ili
gubitak
ravnotee,
zbunjenost ili otean govor i jake glavobolje
oje se javljaju bez razloga, onda zovite
hitnu pomo ili neka vas neko odveze u
najbliu bolnicu.
Ali ako niste nigde blizu bolnice ili lekara,
evo tri biljna tretmana dr Kristofera:
stavite po pola kaiice isitnjene
aleve paprike i slaice u kadu sa toplom
vodom. Neka oboleli legne unutra i neka
voda bude to je mogue toplija, da bi
dolo do jakog preznojavanja. Pazite na
njega, da ne padne u nesvest ili da
muglava ne sklizne u vodu.
pomeajte po 30 ml tenog
ekstrakta staniarke (Actaea Racemosa) i
betonike sa jednom kaiicom tinkture od
aleve paprike. Uzima se po jedna kaiica
na svakih pola sata, dok ne doe
do
poboljanja, a onda na svaka 1-2 sata dok
ne doe do oporavka.
Primenite toplu kupku stopala sa
slaicom i alevom paprikom. Oblog od
flanela potopite u tu vodu, zamotejate oko
flae sa vruom vodom i stavite je na
stopalal obolelog. Zbog cirkulacije i
otklanjanja pritiska iz mozga, primenite
klizmu od sledeeg: po kaiice tinkture
od lobelije, kapice i aleve paprike u malo
manje od pola litra tople vode. Ako klizma
ne pokrene rad creva, ponovite je. Oboleli
moe da se preznoji.
PREVENCIJA
najbolji nain za prevenciju loga
jeste smanjenje krvnog pritiska i unosa
masti iz hrane.
alfa-linolenska kiselina pripada
grupi
omega-3-masnih
kiselina.
Ona
smanjuje rizik od loga kod sredovenih
ljudi, koji koji su u opasnosti od
kardiovaskularnog
oboljenja.
Jer
ova
kiselina spreava nastanak ugruaka. Njeni
izvori su orasi i soja, ali najbolje je laneno
ulje. Ukupan unos masti treba da iznosi
30% kalorija ili manje.

Bromelain (digestivni enzim iz

ananasa) moe da rastvori ugruak i tako
sprei drugi log. Poinje se sa uzimanjem
tek jedan dan nakon loga i uzima se 1500
mg 3 puta dnevno pre jela. (Ako se ranije
pone sa uzimanjem, izazvae blago
krvarenje u mozgu.)
Ginko pomae oporavku od loga i
spreava drugi log, tako to poboljava
dotok krvi do mozga. Uzimajte 180-240 mg
dnevno ili standardizovani 24-procentni
ekstrakt biljke.
Poto
otvaraju
i
popravljaju
arterije, i jaaju srani mii, dnevni unos
odreenih nutritienata smanjuje rizik od
drugog loga: vitamina C (3000 mg),
vitamin E (400-600 IJ), omega-3 (kaiica
lanenog ulja) i koenzim Q10 (30-100 mg).
Previe toksina ulazi u krvotok
kada osoba ima zatvor, tako da Kinezi
spreavaju i lee log eliminacijom zatvora
(videti poglavlje Zatvor).
Aneurizme su esto uzrokovane
nedostatkom bakra, zbog ega slabe
elastina vlakna. Jednom kada doe do
oteenja, dodaci bakra ne mogu nita da
uine, ali zato bakar (2-4mg dnevno) moe
da sprei pojavu aneurizma.
Kiseonik je moan. Zato diite
duboko to ee moete. Alternativno
reenje jeste hiperbarina komora, u kojoj
je pritisak vetaki povien i tamo udiete
ist kiseonik. To moe pomoi oporavku od
loga. Postoje delovi mozga koji nisu
odumrli, ve su samo neaktivni. Kiseonik ih
moe probuditi i ubrzati oporavak.
Za vie detalja o uzrocima i nainu
leenja ugruaka, problema sa arterijama,
visokim krvnim pritiskom i problemima koji
dovode do loga, pogledajte sledea
poglavlja: Sniavanje triglicerida, Visok
nivo
holesterola,
Srani
problemi,
Arterioskleroza,
Ateroskleroza
i
Hipertenzija.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
TOKOM NAPADA odmor sa uzdignutom
glavom i ramenima, hladna kompresa na
glavu,
mlaka
klizma,
odravanje
ekstremiteta toplim uz pomo flaa sa
vruom vodom ili toplim bologama, ledeni
okovratnik.
NAKON NAPADA hladna frikcija 2 puta
dnevno, zatiena topla abdominalna
obloga tokom dana i noi, oprezna primena
graduativnih hladnih kupki, dugotrajna
neutralna kupka, metoda sa vlanim
aravom. Kasnije, polako i oprezno ponite
sa vebanjem, masaom i hladnim ili
naizmeninim tuem na obolele miie.
TROMBOZA
SIMPTOMI simptomi su razliiti, u
zavisnosti od toga koji krvni sud je
zaepljen. Ako je re o krvnim sudovima u
nogama, simptomi mogu nastatai u roku od
nekoliko sati i mogu biti jako izraeni ako je
ve prisutna hronina redukcija dotoka krvi
u te delove tela. simptomi su bol u nogama

(ak i tokom mirovanja), i bleda i hladna

stopala.
Ako su zahvaeni krvni sudovi u crevima,
simptomi su jak bol u stomaku, povraanje
i groznica.
UZROCI opstrukcija krvnog toka u
nekom od krvnih sudova zaepljenog
ugrukom koji je tu nastao ili doputovao iz
drugih delova tela.
Faktori rizika su na prvom mestu puenje,
hrana sa dosta msti, nedostatak fizike
aktivnosti i viak telesne teine. Vei je
rizik od tromboze kod onih to su skloniji
stvaranju
ugruaka
u
telu.
Oralna
kontraceptivna sredstva pojaavaju tu
sklonost.
Ovo je potencijalno smrtnosno oboljenje.
Ako se ne lei, redukcija krvotoka
vremenom dovodi do odumiranja tkiva i
moe biti opasno po ivot. Oboleli deo tela
e promeniti svoju boju nakon par dana i
vremenom postati crne boje.
PRIRODNI LEKOVI odmah idite u bolnicu
odreene
biljke
poboljavaju
cirkulaciju krvi i ine je tenijom, tako da
preventivno deluju: beli luk, imela, lemon
tree, susam i lipa.
Biljke i prirodni lekovi koji sniavaju
nivo holesterola takoe su korisni u
prevenciji tromboze. Videti poglavlje Visok
nivo holesterola ispod.
Za mnogo vie informacija videti
poglavlja:
Srani
problemi,
Srani
napad, Arterioskleroza i Hipertenzija.
*SNIAVANjE TRIGLICERIDA
PROBLEMI dva glavna izvora masti u
vaem krvotoku jesu holesterol i trigliceridi.
Holesterol pomae u izgardnji jakih elija, a
trigliceridi stvaraju energiju. Ali, ako ih ima
previe, nastaju problemi.
Viak holesterola zakrava arterije. Viak
triglicerida takoe izaziva bolesti krvnih
sudova, ako je povezans a niskim nivoom
HDL-a (dobrim holesterolom). Tada se
javljaju ostaci masti u krvi, koji mogu
koditi vaem srcu. Ovo stanje se zove
hipertrigliceridemija.
Trigliceridi (TG) se sastoje iz tri povezana
lanca masti. Dijabetiari esto imaju
povien TG nivo. Zato ako se dijabetes
pravilno lei, smanjie se i nivo TG-a. Drugi
glavni uzrok vika TG-a jeste pijenje
alkohola. Isti uinak ima eer, kao i
puenje ili vakanje duvana. Gojaznost je
jo jedan uzrok.
PRIRODNI LEKOVI treba da kontroliete
svoj nivo triglicerida, koji ne sme da pree
150. evo nekoliko naina kako to da
izvedete:
ISHRANA
smanjite unos masti iz hrane koju
svaki dan jedete. Smanjite ukupan unos
masti na 30% od dnevnog unosa kalorija, ili
jo bolje, na 20%. Smanjite unos zasienih

masti na 10%. Ovo se najlake postie tako

to ne jedete meso i mlene proizvode.
Jedite to vie sloenih ugljenih
hidrata. Ljudi koji tako ine nemaju
probleme sa trigliceridima. Kuvajte pirina,
mahunarke i itarice, bez dodavanja masti.
Nemojte jesti okoladice, slatkie i
eer. Konzumiranje tako prostih ugljenih
hidrata uzrokuje veliko poveanje nivoa
triglicerida.
Ubacite vlakna u svoju ishranu.
Hrana sa eerom i bez vlakana je gora od
hrane sa eerom. Naroito korisni za
sniavanje triglicerida su vlakna rastvorljiva
u vodi, poput pektina iz voa i beta-glukana
iz ovsa. Isti uinak ima seme azijske
bokvice.
Omega-3-masne kiseline (najvie
ih ima u lanenom ulju) sniavaju
trigliceride. Svakog dana uzimajte 3000 mg
dnevno. Nemojte koristiti ulje od digerice
bakalara, jer ono sadri previe vitamina A i
D.
Beli luk takoe sniava nivo
triglicerida. Uzimanjem 1-4 meseca TG nivo
se smanjuje za 8-27%. Tablete belog luka
sa standardnom koliinom alicina mogu se
uzimati u dozi od 900 mg dnevno (to je
5000 mcg alicina). Karnitin je jo jedna
vrsta dodatke koja sniava TG nivo.
Budite nekoliko dana na dijeti sa
braon pirinem. Godine 1944. dr Valter
Kempner je otrkio da ova dijeta drastinos
sniava trigliceride. Re je o dijeti koja se
sastoji od braon pirina i voa, i nikakve
druge hrane, tokom 2-3 dana. Hrana ne
zadovoljava apetit, ali deluje kod ovog
problema. Jedan pacijent je za nekoliko
meseci TG nivo snizio sa 1000 mg/dl na
117mg/dl.
Za samo 2-3 dana, koliina
triglicerida e znatno opasti. Kasnije
moete ponoviti postupak. Pored toga,
ovako ete izgubiti malo na kilai. Ovakva
dijeta praktino nema masti. Ali, nemojte
ostati na takvoj dijeti! Ona ne prua
dovoljno hranljivih sastojaka.
OSTALO
smanjite telesnu teinu. ak i
gubitak samo 4 kg sniava nivo triglicerida
kod onih koji imaju 20-30% vika. Odmah
zatim pokuajte da odravate telesnu
teinu na 5-10% iznad one koja je normalna
za vae godine.
Nemojte piti alkohol, jer ono
znatno poveava TG nivo. Isto ini i duvan.
Fizika aktivnost je od izuzetne
pomoi
pri
sniavanju
triglicerida.
Istraivanja pokazuju da do toga dolazi ak
i ako se ne smanjuje telesna teina.
Lekovito bilje koje sniava TG nivo:
divlji jam, piskavica i reii (vrsta peurke).
Videti poglavlje Visok holesterol
ispod.
VISOK HOLESTEROL
SIMPTOMI visok holesterol se ne moe
primetiti,
jer
ne
odraava
nikakve
simptome. Simptomi jedino mogu biti usled
ateroskleroze i hipertenzije.
UZROCI holesterol je masna supstanca
slina vosku, koje ima u svim elijama tela.

slui za izgradnju elija, stvaranju hormona

i pomoi pri varenju hrane. Vaa jetra
stvara sav holesterol koji vam je potreban.
Meutim, njega ima i u hrani ivotinjskog
porekla (ukljuujui mlene proizvode),
svinjskoj masti i hidrogenizovanim uljima.
Viak holesterola nakuplja se rezervama
masti uz unutranje zidove arterija. Tako se
zajedno sa ugrucima krvi i oiljnim tkivom
polako
stvara
fibrozni plak. Krajnja
posledica tog procesa jeste ateroskleroza.
Evo nekoliko injenica o holesterolu, kako
biste bolje razumeli o emu se radi:
Dijetni holesterol se nalazi u hrani koju
jedete. Najvie ga ima u mesu i jajima.
Jedno jaje sadri 275mg dok jabuka ne
sadri nimalo holesterola.
Serumski holesterol se nalazi u vaem
krvotoku. To je ono to lekari mere. Idealno
je da bude ispod 200. postoje dve vrste
ovog holesterola:
1)
HDL (lipoprotein visoke gustine)
holesterol isti arterije i dobar je za vae
zdravlje. to je vii njegov nivo, tim bolje.
2)
LDL (lipoprotein niske gustine)
holesterol zaepljuje arterije i nije dobar po
vae zdravlje. to je nii, tim bolje.
Postoji nekoliko prirodnih naina da se
snizi nivo LDL holesterola u krvi. Za svaki
procenat pada nivo holesterola rizik od
sranog napada se umanjuje za 2%. Ukupni
holesterol kod prosenog Amerikanca iznosi
preko 200 mg/dl krvi. Zato je kod njih rizik
od sranog napada ogroman. Ipak, problem
se moe reiti. Idealni nivo holesterola je
izmeu 170 i 190 mg/dl. Ako je ispod 150,
onda se uveava rizik od smrti usled drugih
uzroka, poput raka jetrem oboljenja plua i
odreenih vrsta modanih udara.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
nemojte jesti zasiene masti, kojih
ima
u
mesu,
maslacu,
siru
i
hidrogenizovanim uljima, a to su najgore
vrste masti, jer u najveoj meri podiu nivo
holesterola.
Unosite samo polinezasiene masti
preko hrane, jer one sniavaju nivo
holesterola. Njih ima samo u odreenim
vrstama biljnih ulja, poput onog od
kukuruza, soje, peninih klica ili lanenog
semena. Kupujte samo hladno ceena ulja,
nikad hidrogenizovana (ak ni delimino
hidrogenizovana). Ulje koje se prodaje po
prodavnicama
uglavnom
je
hidrogenizovano. Nikad nemojte unositi ulje
od semena pamuka.
Jedenje obimnih obroka izaziva
produkciju enzima koji podstie jetru da
proizvodi vie holesterola. Zato jedite
manje obroke.
Nemojte jesti nita to je preno. A
jo vanije, nemojte jesti nita to je preno
na masti (kako s euglavnom pri). Beite od
restorana sa brzom hranom.
Popijte najmanje 8 aa vode ili
soka dnevno. potrebni su da bi vlakna koja
upijaju holesterol tekla kroz telo.
Lecitin je odlina za meanje masti
i holesterola, akko bi telo moglo da ih

iskoristi ili da ih izbaci. Uzimajite ga po

malo svakog dana (u obliku granula).
Svakog dana pospite po itaricama 1-3
kaiice.
Najbolja ulja za vae zdravlje su od
peninih
klica
i
lanenog
semena.
Spremajte jela bez ulja ili masti. A kada ih
postavite za sto, preko njih sipajte kaikudve ulja od peninih klica ili lanenog
semena. Tako ete znati koju koliinu ste
uneli i znaete da ulje nije kuvano.
Bezbedno
je
koristiti
i
mononezasiene kiseline, jer se otkrilo da i
one smanjuju nivo holesterola. Hrana koja
ih sadri je sledea: maslinovo ulje,
oraasti plodovi, avokado i ulje od kikirikija.
(Postoje sumnje oko upotrebe ulja od
uljanih repica, te zato nije preporueno u
ovoj enciklopediji.) Mononezasiena ulja
sniavaju holesterol bre od dijete sa malo
masti; i to, sniavaju samo loi LDL
holesterol. Avokado je vvrsta hrane koja
sadri najvie masti, ali uprkos tome, on
sniava holesterol!
Oraasti plodovi pomalo sniavaju
holesterol, naroito orasi. Soja i druge
mahunarke su takoe dobri.
Nemojte jesti prenu i masnu
hranu, meso, peciva sa povrem, i drugo,
kao ni preraenu i brzu hranu, obian puter
od kikirikija. Iz njega je izbaeno ulje od
kikirikija i umesto njega ubaeno jeftino
hidrogenizovano ulje. Puter od kikirikija
kupujte samo u prodavnici zdrave hrane.
moete otvoriti poklopac i pomirisati.
Nauite kako da mirisom prepoznate
zdravu hranu. Nemojte jesti ips, krekere i
slatkie.
Jaje sadri mnogo holesterola (275
mg po jajetu), mada istraivanja su
pokazala da ne poveavaju holesterol u
prevelikoj meri. To ej zato to je umance
bogato i holesterolom i lecitinom koji ga
rastvara.jedite vie voa i mahunarki, jer
sadre pektin koji okruuje holesterol i
izbacuje ga iz tela. pektina ima u svim
vrstama voa i mahunarki. argaree isto
imaju pektin i sniavaju holesterol. Kupus,
brokoli i crni luk sadre kalcijum-pektat.
Za svaki dan vam treba 6 g
vlakana rastvorljivih u vodi. Njih ima u
vou,
povru,
itaricama,
oraastim
plodovima i mahunrkama. Kukuruz, pirina
i ovsene mekinje sniavaju LDL, a ne
menjaju
nivo
HDL
holesterola.
Nerastvoriljiva vlakna peninih mekinja
titi od raka debelog creva, ali ne sniavaju
holesterol. Ovsene mekinje ga sniavaju
isto kao i pektin. Napravie pogaice od
ovsenih mekinja i pojedite jednu-dve
svakog dana. Dobra je i ovsena kaa.
Svei beli luk sniava holesterol (i
visok krvni pritisak), ali to ne ini kuvan ili
bezmirisni luk. Smatra se da kyolin sniava
holesterol. Naunici su otkrili da esencijalna
ulja iz crnog i belog luka sniavaju nivo
serumskog
holesterola
i
stiulie
fibrinolitiku
aktivnost.
Svakodnevno
uzimanje 600-900 mg isitnjenog belog luka
tokom 3-4 meseci smanjuje holesterol za
14-20% i triglicerida za 18-24%.
Seme azijske bokvice sniava
holesterol. Sok od celera ga znatno
sniava.
Sve biljke sadre fitosterole, koji
smanjuju nivo holesterola. Seme susama ih

ima najvie. Ostala hrana koja sadri vee

koliine je: seme suncokreta, salata,
pargla, okra (bamija), karfiol, smokve,
jagode, crni luk, bundeva, kajsija, paradajz i
celer.
Vitamin C, E i niacin sniavaju
holesterol, zajedno sa kalcijumom.
Vitamin
C
(1000-4000
mg)
smanjuje oksidaciju LDL-a i spreava
srano oboljenje. Dobri su i vitamin E (800
IJ) i selen (200 mcg). Cink (30 mg) i bakar
(1-2 mg) sniavaju LDL a poveavaju HDL.
Uzimanje 30 mg B15 (pangamske
kiseline) 3 puta dnevno tokom 20 dana
snizilo je nivo holesterola za 90% kod
ispitanika. Niacin (1500 mg u obliku
niacinamida) smanjuje LDL, ali morate
paziti da ga ne uzmete u prevelikoj koliini.
OSTALO
fizika aktivnost sniava holesterol,
dok intenzivna fizika aktivnost sniava
LDL, a poveava HDL holesterol.
Nemojte konzumirati kafu, duvan i
alkohol, jer oni poveavaju nivo LDL-a.
Ugljen-monoksid oteuje zidiove arterija,
tako da plak poinje da se gomila.
Izbegavajte sve vrste lekova.
Gugul je lekovita biljka iz Indije
koja tako dobro sniava holesterol da su
vam potrebne samo tri doze od ukupno 900
mg dnevno. Kada se nivo holesterola vrati
na normalu, smanjite koliinu na 300 mg.
Evo jo biljaka koje sniavaju
holesterol:
umbir,
piskavica,
jeam,
spirulina i ulje od limunove trave
Kada se uzima uz hranu sa malo
masti, azijska bokvica (rastvorljivo vlakno
iz semene ljuske bokvice) podie nivo HDLa, a smanjuje od LDL-a. Jedan eksperiment
(jedna kaiica u 240ml vode, 3 puta
dnevno) pokazao je opadanje nivoa
holesterola za 35% u roku od 6 meseci.
Aktivni ugalj snano deluje protiv
LDL-a (40%) i podie HDL nivo (8%), kada
se 7-8 mg uzima 3 puta dnevno sat
vremena pre ili posle jela. Ali, on apsorbuje
i druge materije!
Suneva svetlost pomae kontroli
nivoa holesterola.
Videti
i
sledea
poglavlja:
Triglceridi;
Srani
problemi
I
Ateroskelroza.
FLEBITIS i TROMBOFLEBITIS
SIMPTOMI
Flebitis crvenilo i oticanje vena, ubrzan
puls, blaga groznica i bol pri pokretanju
obolelog dela tela.
Povrni tromboflebitis obolela vena je
tvra od ostalih, moguna pojava crvene
linije ispod koe, mogu bol, lokalni otok i
osetljivost na dodir.
Duboki tromboflebitis bo, toplota i
oticanje, uz moguno plavetnilo koe
obolelog uda. Ponekad su prisutni groznica
i drhtavica. Bol je stalan i sve je gori dok se
stoji ili eta, a smanjuje se kada se sedi,
naroito ako su noge izdignute. Veoma
esto se radi o veni koja se nalazi udboko u
butini.

UZROCI flebitis je upala venskog zida.

Uglavnom zahvata noge i ea je pojava
kod ena nego kod mukaraca. Moe
nastati kao posledica proirenih vena ili
usled poroaja, infekcije od povreda vena, i
operacija. Infekcije nogu, stopala i prstiju
moraju se odmah leiti (naroito ako se
radi o gljivicama). A ako je infekcija
povezana sa nastankom krvnog ugruka
(tromba), onda se to stanje naziva
tromboflebitis.
Postoje dve vrste tromboflebitisa. Prva
vrsta je povrni tromboflebitis, zahvatajui
venu koja se nalazi blizu povrine koe.
Ovo stanje nije opasno i dosta ljudi ga
iskusi. Ali, ako je umean vei broj vena,
onda moe doi do upale limfnih sudova i
nakupljanja tenosti. Ova vrsta moe biti
posledica infekcija, nedostatka fizike
aktivnosti, dugog stajanja ili intravenoznog
uzimanja droga. Rizik od ovog poremeaja
poveavaju gojaznost, proirene vene,
alergije, hemikalije, povrede i puenje.
Duboki tromboflebitis ili duboka venozna
tromboza je opasnija. Ona napada miine
vene koje se nalaze dublje pod koom i koje
su mnogo vee duine. Moe nastati nakon
poroaja. Smanjeni protok krvi izaziva
hroninu insuficijenciju vena, zbog ega se
javljaju pigmentacija, koni osip i ulceracije.
Ponekad pak nema simptoma. Rizik od
ovog oboljenja se znatno poveava nakon
40. godine, a nakon toga, svake decenije se
utrostruava.
Iako se otok povlai kada osoba legne da
se odmara, ponovo e se javiti kada ustane
iz kreveta. Obolela osoba skoro da ne treba
da ustaje i da bude sktivna, sve dok se otok
ne povue.
Ako je otvor vene u butini previe suen
usled flebitisa (i skoro uvek ako je skroz
zaepljena), proirene vene e se javiti na
nozi ispod tog dela.
Krvni ugruci mogu biti veoma opasni. Ne
zna se tano zbog ega nastaju, ali se
mogu javiti nakon povreda unutranjosti
krvnih sudova. Tada zapoinje zgruavanje,
koje je deo procesa oporavka. Krvne
ploice se spajaju meusobno da bi
zatitile povreeni deo. Dolazi fibrogen i
zarobljava krvne elije, plazmu i jo krvnih
ploica. Tako krvni ugruak titi oslabljeni
zid.
Ako se formira ugruak, on se moe
otkinuti i putovati do enkog od vitalnih
organa.masaa i trljanje mogu uzrokovati
njegovo otkidanje i prenos do drugih delova
tela, naroito plua, zbog ega dolazi do
ozbiljnih oteenja ili ak smrti. Ako postoji
bilo kakva mogunost da osoba ima krvni
ugruak, onda ne treba primenjivati
masau.
PRIRODNI LEKOVI . ako bolna oteena
vena ne nestane za 2 sedmice, pozovite
lekara.
ISHRANA
ubacite niacin u svoju ishranu.
Vitamin B spreava zgruavanje. Vitamin C
jaa zidove vena i arterija. Vitamin E (dva

puta po 400 IJ) iri i jaa krvne sudove,

ublaujui proirene vene i flebitis.
Jedite zdravu hranu: voe, povre,
itarice u celom zrnu, sirove oraaste
plodove, semenje i mahunarke.
Unosite dovoljnu koliinu vlakana
preko hrane, da se ne biste naprezali pri
pranjenju creva, jer naprezanje poveava
venski pritisak na noge.
Budite na ishrani sa malo masti i
pijte dosta vode.
Svakog dana pijte sve sok od
argarepe.
Pomeajte
granule
lecitina
i
pivskog kvasca, i uzimajte dve kaiice
dnevno.
Sada se zna da alergije na hranu
mogu biti umeane. Pronaite tu hranu i
izbacite je.
HRANA KOJU NE TREBA JESTI
nemojte jesti prenu, slanu i
preraenu hranu, mlene proizvode i
hidrogenizovana biljna ulja. Nemojte jesti
meso.
Izbegavajte
hranu
sa
dosta
proteina, jer ona podstie zgruavanje.
OSTALO
povrni
flebitis
se
uglavnom
povlai u roku od 7-10 dana, mada moda
bude bilo potrebno 3-6 sedmica da potpuno
nestane. Moe se leiti izdizanjem nogu i
primenom toplih vlanih obloga. Nije
neophodno da se stalno odmara u krevetu,
ali povremeno se treba odmarati sa
nogama 15-20 cm izdinutim iznad srca.
Tako se ubrzava proces izleenja.
Budite redovno i umereno fiziki
aktivni. Ovo je vano. Najbolje je da etate.
Redovno vebanje pojaava sposobnost
tela da razloi ugruke.
Nemojte klatiti noge dok sedite
negde, zato to pritisak na krvne sudove
ispod kolena moe usporiti protok krvi.
Nemojte prekrtati noge.
Duboko disanje i pevanje pomae
u pranjenju velikih vena i time pojaava
vensku cirkulaciju.
Ostavite duvan. Ako puite i flebitis
vam se stalno javlja, moda bolujete od
Bergerove bolesti (opisane na prethodnim
stranicama). Njeni simptomi su jak bol i
krvni ugruci, uglavnom u nogama (koji
mogu dovesti do amputacije!). Puenjem
se suavaju krvni sudovi.
Primenjujte naizmenine tople i
hladne sedee kupke ili naizmenine
komprese.
Lezite na izdignutu fitnes dasku
(slant board) sa podignutim nogama, 15
minuta dnevno, naroito ako dugo vremena
provodite stojei.
Nemojte nositi nita tesno oko
struka i nemojte stavljati vrste zavoje na
noge.
Kada putujete kolima, povremeno
se zaustavite i proetajte malo. Nemojte
dozvoliti da se cirkulacija krvi uspori, jer u
tom sluaju moe doi do formiranja
ugruka. uvajte se sindroma ekonomske
klase. Ogroman broj ljudi koji putuje u
ekonomskoj klasi aviona, u skuenim
seditima, razvije tromboflebitis. Tee je
sedeti u avionu nego u amcu ili kolima.

Zato od osoblja zatraite sedite pored

prolaza, da biste na svakih pola sata
ustajali i etali po malo.
Kad god moete, nemojte sedti
due od sat vremena, ve uvek ustanite i
proetajte malo.
Jo bolje je da svakih sat vremena
2 minuta veabte noge, tako to ete ih
pomerati kao da vozite bicikl, i pritom da
diete duboko 15 udisanja i izdisanja.
Hodanje bosim nogama podstie
protok krvi kroz vene.
Ako vam pomau da se oseate
bolje,
nosite
elastine
arape
(antiemboline arape).
Nemojte uati (sedeti na petama),
osim ako nije trenutno.
Ako ste i pre imali flebitis ili krvne
ugruke, nemojte uzimati pilule za kontrolu
raanja, jer one 3-4 puta pveavaju rizik od
trombflebitisa.
Post smanjuje zgruavanje krvi.
Moe biti od koristi po potrebi.
Ako due vreme treba da leite,
povremeno pomerajte noge da biste
poveali
cirkulaciju.
Izdignite
stopala
nekoliko centimetara iznad kreveta, da
biste smanjili venski pritisak na noge. Tako
se istovremeno smanjuje bol i edem.
Nemojte stavljati jastuke pod noge, jer tako
se izdiu kolena iznad organa za varenje i
usporava cirkualcija, osim u sluaju da se
glava izdigne iznad kolena.
Biljka gotu kola pomae obnovi
normalne elastinosti vena.
Veprina (jeovina) i borovnica su
takoe tonici za vene, to jest, oni jaaju
vene i smanjuju upalu. Za spreavanje
ponovne pojave flebitisa, uzimajte 100 mg
veprine jedanput dnevno i dve kapsule od
80 mg borovnice 3 puta dnevno.
Primenjujte
na
noge
biljne
komprese od hajduke trave, cvetova
nevena ili kantariona.
Da li treba masirati nogu sa
flebitisom? I da i ne. Ako ste sigurni da
nema
krvnih
ugruaka,
nogemoete
masirati polako od lanka do sredine
butine, 1-2 dnevno. Ai ako postoji i
najmanja ansa za postojanjem ugruaka,
onda nemojte masirati! Jer to moe dovesti
do paralize ili loga.
BRIGA O JETRI slabost vena koje su
uzrokovale flebitis znak je da jetra ne
funckionie kako treba. Ako je jetra
ispunjena toksinima, onda krv ne moe
normalno da protie kroz vene. Posledica
toga je povlaenje krvi, to dovodi do
irenja i slabljenja vena u nogama.
pogledajte poglavlje o jetri na
prethodnim stranicama.
Lezite na pod, a stopala i donji deo
nogu stavite na stolicu. To e pomoi da krv
sie iz vena u jetru. Radite to jedanput
dnevno po 5-10 minuta.
Ako ste jednom imali krvni ugruak bilo
akkve vrsteili flebitis, on se moe ponovo
javiti. Operacije i predugo leanje u krevetu
poveavaju rizik. Imajte to na umu ako se
odluite za operaciju.

pogledati i
proirenim venama.

poglavlje

ispod

PROIRENE VENE
SIMPTOMI vidljivo rairene vene,
naroito na listovima nogu i unutranjem
delu butina. Uveane su, ispupene,
plavkaste boje i grudniave. Mogu biti
prisutni svrab, umor ili oseaj punine u
nogama. Koa moe biti napeta ili pecka.
Moguni grevi u miiima, naroito nou.
Krvarenje ispod koe moe dovesti do
promene
boje
(od
svetlebraon
do
plavkaste).
UZROCI venski otvori su prestali da
funkvioniu normalno i postali su istegnuti
usled preteranog pritiska. Venski otvori koji
spreavaju krv da se vraa nazad ne rade
kako treba. Duboke vene su okruene
miiima, koji im odravaju njihov oblik. Ali
problem predstavljaju vene koje su blizu
povrine. Nakuplja se toliko krvi da ona curi
u okolna tkiva.
Kontraceptivni lekovi mogu uzokovati
proirene
vene,
kao
i
hormonalna
vazodilatacija pred poetak menstruacije.
Mogu se javiti tokom trudnoe (naroitom u
prva tri meseca). Oko 15% Amerikanaca
ima ovaj problem, najee ene. Gojazni
ljudi su pod najveim rizikom. A jo jedan
uzroni faktor jeste dizanje tekih tereta.
Kada se proirene vene jave u i okolo
anusa, onda se one zovu hemoroidi.
Naprezanje pri pranjenju creva, usled
nedostatka vlakana u ishrani, uzrokuje
zatvor, koji moe dovesti do proirenih
vena, divertikuloze, hemoroida, flebitisa i
hijatalne kile.
Pauinaste vene ne izgledaju lepo, ali
nisu opasne.
PRIRODNI LEKOVI vano: pratite sva
uputstva iz poglavlja o flebitisu i
tromboflebitisu iznad.
LEKOVITO BILjE
biljna formula protiv proirenih
vena: pomeajte jednake delove korena
iirota, listova majine duice, listova
koprive, listova divljeg kestena i voa.
Dodajte 3 kaiice na litar hladne vode i
kuvajte do kljuanja. Dodajte jednu kaiicu
soli i time perite noge.
U Nemakoj se godinama koristi
seme divljeg kestena za proirene vene i
hemoroide. Njegov aktivni sastojak escin
jaa kapilare i redukuje izliv tenosti.
Koristite standardizovani ekstrakt.
Leska je odlian astringent koji
godi i jaa krvne sudove. Isti uinak ima i
hrastova kora.
Gel od aloje godi venama.
Primenite svee listove kisele
deteline (zeje soce) na obolele vene.
Prekrijte ih velikim listovima kupusa i
priveite zavojem.
Uzimanjem bromelaina smanjuje
se rizik od nastanka ugruaka.
Evo nekih od korisnih supstanci:
kora limuna sadri flavonoide, ukljuujui

rutin, koji smanjuju propustljivost krvnih

sudova. Borovnica stimulie nastanak novih
kapilara, a ginko poboljava cirkulaciju.
I ljubiice i dan-i-no sadre rutin i
mogu se slobodno jesti. Dodajte ih u svoje
salate.
Pijenje aja od maslaka ili
kukuruzne svile pomae bubrezima d
aizbace viak tenosti, time smanjujui
otok tkiva.
Dr Kristofer preporuuje pijenje i
primenu na noge aja od sasafrasa.
Primenite tople obloge sa ajem od
vratia na velike vene. Zamenite ih kada se
ohlade, a preko njih stavite vuneni ili
plastini materijal, da bi ostale tople i
vlane.
ISHRANA
pijte najmanje 1,5 litar vode
dnevno.
uzimajte vitami C (500-1000 mg 3
puta dnevno), vitamin E (200-400 IJ
dnevno) i laneno ulje (jednu kaiicu
dnevno).
ubacite dovoljno vlakana u svoju
ishranu, koja treba da sadri malo mast i
rafinisanog skroba. Jedite to vie voa i
povra. Izbegavajte namirnice ivotinjskog
porekla. Jedite itarice u celom zrnu,
oraaste plodove i mahunarke.
Ako ste gojazni, morate da
smrate.
OSTALO
nemojte nositi tesnu odeu koja
usporava krvotok. Ali, umeren pritisak na
vene (elastine arape) jeste koristan.
Nikad nemojte prekrtati noge.
Tako se dodaje pritisak na vene.
Izdignite noge dok gledate TV ili
itate neku knjigu. Najmanje jedanput
dnevno 20 minuta drite noge iznad ravni
srca.
etanje je najbolja veba za vae
noge.
Tokom
dugih
putovanja,
povremeno se zaustavite i proetajte malo.
Nemojte predugo stajati u jednom
mestu. Ako ba morate, onda se
povremeno izdiite na prste, pomerajte ih i
pomerajte se po malo.
Spavajte
sa
nogama
malo
izdignutim iznad nivoa srca, ali nemojte to
raditi ako imate srane probleme.
Ako ste privezani za krevet, stalno
pomerajte po malo svoje ekstremitete, da
biste poboljali optu cirkulaciju.
Izaite ujutru i etajte bosi po
prohladnoj vlanoj travi. Potom, brzo
osuite noge i obujte arape i obuu.
Nemojte eati kou oko vena koja vas
svrbi, jer ete tako izazvati krvarenje i
stvaranje ranica.
3 KRV
SLABA CIRKULACIJA I DRHTAVICA
SIMPTOMI hladni prsti, ake i stopala,
kao i utrnulost prstiju na rukama i nogama.
Oseaj hladnoe kada je drugima toplo.
Stalno javljanje modrica, infekcija i
utrnulost zglobova i prstiju.

UZROCI slaba cirkulacija moe biti

uzrokovana
nekim
kardiovaskularnim
oboljenjem, slabom tiroidnom lezdom,
nedostatkom vitamina E ili niskim krvnim
pritiskom. U ostale uzroke spadaju: ishrana
sa
mnogo
masti
i
holesterola,
ateroksleroza, cigare, predugo stajanje ili
sedenje, nedostatak fizike aktivnosti, lo
poloaj tela, dijabetes, visok krvni pritisak,
dugotrajna miina napetost, upala ili
oskudna odea.
U nekim sluajevima slaba cirkulacija
moe dovesti do klaudikacije, gangrene,
slepila, senilnosti, sranog napada i loga.
Upotreba nikotina moe izazvati Rejnoovu
bolest i kasnije amputaciju. Akohol takoe
spreava protok krvi.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
uzimajte 800-1200 IJ vitamina E
dnevno, kao i: vitamin C zbog rada creva,
niacin, RNK i folnu kiselinu.
Proiavanje krvi pomae u
obnovi normalne cirkulacije. Zato treba
primeniti klizme i klistiranja, post na
sokovima 1-2 dana, posle ega sledi
hranljiva dijeta.
Nemojte jesti meso, sir, masnu,
preraenu i brzu hranu. Izbegavajte hladna
pia,
slatkie,
sladoled.
I
nemojte
konzumirati nikotin, kofein i alkohol.
Hrana koja poboljava cirkulaciju
je: lee, cvekla, heljda, kora citrusnog voa,
soja. Aleva paprika je anroito korisna, ali
nemojte uzimati previe, jer se tako mogu
otetiti bubrezi.
OSTALO
ujutru se tuirajte prohladnom
vodom ili naizmenino tolom i hladnom 515 minuta ujutru i uvee. Posle toga
vebajte i pobrinite se da vam bude toplo.
Ako vam ne bude toplo, onda nita niste
uradili.
Vebajte napolju i vebajte duboko
disanje.
Pijte ajeve od crvene deteline,
sasafrasa i ika, kako biste proistili krv.
U ostalo korisno lekovito bilje
spadaju: ginko, glog, urevak, lavanda,
ruzmarin, beli bor i aleva paprika.
U hitnim sluajevima neka obolela
osoba proguta malo aleve paprike sa
vodom, akko bis e zagrejala. Ljuti je
takoe koristan. Uzmite po jedan deo aleve
paprike i kapice, i pola dela ljutia.
Klos preporuuje sledee: visoka
klizma, svakodnevne vebe disanja, trljanje
hladnim pekirom svako jutro posle ega
sledi trljanje suvim grubim pekirom, i to
vie fizike aktivnosti u prirodi, uz duboko
disanje.
Pogledajte i poglavlje Drhtavica
na prethodnim stranicama. Ako vam je
stalno hladno, mogue je da patite od
hipotiroidizma.
HLOROZA (Zelena bolest, Holremija)

SIMPTOMI obolela osoba ima zelenkastu

boju koe i prisutni su simptomi stalnog
zamora.
UZROCI ovo stanje karakterie znaajno
smanjenje koliine hemoglobina, koje ima
mnogo manje nego crvenih kvnih zrre je o
hroninoj hipohrominoj
mikrocitinoj
(nedostatk gvoa) anemiji. Najee
napada osobe enskog pola starosti izmeu
puberteta i 30-tih godina. uzrok bolesti
jeste nedostatak gvoa i proteina u hrani.
Ovo stanje se naziva i sledeim imenima:
hlorotina
ili
asiderotina
anemija,
hloremija, hloroanemija i zelena bolest.
PRIRODNI LEKOVI
ishrana se mora poboljati. Umesto
slatkia, nezdrave hrane i gaziranih pia,
jedite zdravu hranu: voe i povre, sa
itaricama u celom zrnu, onda oraaste
plodove i mahunarke.
Jedite najmanju jednu kaiku crnog
eernog sirupa dnevno (jedna kaiica za
decu).
Za vie informacija o hrani i
biljkama koji su bogati gvoem, proitajte
sledee poglavlje.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji): hloroza je vrsta anemija koja
se javlja kod adolescentkinja najee zbog
loe ishrane tokom puberteta. Naziva se i
zelena bolest.
PROTIV ENTEROPTOZE abdominalni
suspenzor, masaa stomaka, korektivne
vebe, hladan tu na stomak.
POVEANjE VITALNOG OTPORA opte
graduativne primene hladne vode (tonine
frikcije) 2 puta dnevno.
PROTIV AUTOINTOKSIKACIJE aseptina
ishrana, kupke za preznojavanje (topla
kupka celog tela), radijantna kupka ili
sunana kupka, posle ega sledi kratka
primena hladne vode.
VAZOMOTORNI GR generalni revulzivni
tu, naizmenina kupka celog tela na 40-43
stepena 30 sekundi, a onda obina kupka
na 27-32 stepena 15 sekundi, istovremeni
revulzivni tu.
VISCELARNE ANEMIJE primena tueva
na trup, neizmenian ili revulzivan tu, sa
kratkotrajnom
orimenom
pritiska,
naizmenina kompresa na oboleli deo posle
ega sledi zatiena zagrevana kompresa,
tatiena
(platini
materijal)
topla
abdominalna obloga tokom noi, prohladna
klizma na 24-25 stepeni 0,5-1,5 litra
dnevno.
ANEMIJA (Obina anemija, Anemija usled
nedostatka gvoa)
SIMPTOMI brzo zamaranje, vrtoglavica,
glavobolja, ubrzan puls, kratkoa daha pri
naporu, bleda koa, nokti i usne, osetljivost

na hladnou, slab apetiti i udnja za

zemljom, ledom i skrobom.

dovodi
do
krvarenja.

U ostale simptome spadaju: bele fleke na

jeziku, bledo tkivo ispod noktiju i ble boja
unutranjosti donjeg onog kapka (kada se
spusti).

Pojedina deca imaju bledo lice i tamno

ispod oiju, to nije uzrokovano anemijom,
ve alergijom na hranu (naroito zbog
slobodnih masti u margarinu, majoneza,
prene hrane i kuvanih masti).

UZROCI postoji nekoliko vrsta anemije

(obina, perniciozna, usled nedostatka
folne ksieline, bakra...).Ovaj tekst bavie se
s amo obinom anemijom, koja je ujedno i
najea vrsta anemije.
Milioni ljudi su anemini. Uzrok je obino
smanjen broj krvnih zrnaca ili koliine
hemoglobina u krvi. U oba sluaja
nedovoljna koliina kiseonika krui telom.
Anemija usled nedostatka gvoa je
najei oblik anemije; nastaje kada nema
dovoljno gvoa u telu. To se deava kada
telo ne apsorbuje gvoe iz hrane u
dovoljnoj meri, tokom hroninog gubitka
krvi,
trudnoe,
menstruacije,
usled
hemoroida
ili
ireva,
divertikularnog
oboljenja, oteenja jetre, operacije, veeg
broja poroaja, tokom perioda ubrzanog
rasta, usled starenja, infekcija, krvarenja i
nedostatka nekog od hranljivih materija.
Odojad i mala deca koja se hrane
mlekom, bez mineralal i esencijalnih
masnih kiselina, sklonija su anemiji. U
istom poloaju su stariji ljudi koji jedu
siromanu hranu i trudnice kojima su
poveane potrebe za hranljivim sastojcima.
Crvena krvna zrnca (CKZ) se nazivaju
eritrociti; to su siuni diskovi koji su
udubljeni sa obe strane. Ove elije sadre
hemoglobina, koji je svetlocrvene boje, jer
sadri gvoe. Oko 60-70% gvoa tela
nalazi se u hemoglobinu (a oko 30-35% je
uskladiteno u jetri). Procenat CKZ-a u krvi
naziva se hematokrit. Primarna funkcija
CKZ-a je da prenosi kiseonik do elija.
Poev od vremena raanja, kotana sr
odojadi, dece i odraslih stvara crvena
krvna zrnca. Starenjem se taj proces
usporava. Proseno CKZ ivi 120 dana ili
manje, tako da organizam mora stalno da
stvara nova.
Anemini ljudi su skloniji ranicama na
ustima i jeziku, generalno imaju slabu
cirkulaciju i hladno im je. U skaldu sa tim,
potrebna im je posebna panja. Od svih
ljudi sa anemijom, 20% su ene, a 50% su
deca.
Najvei broj anemine dece star je
izmeu 6 meseci i 2 godine, a posle toga
idu
adolescenti
(naroito
deovjice).
Novoroenad sa malom teinom pod
veim rizikom su od anemije. Pojedina deca
su alergina na kravlje mleko, te im se javi
gastrino krvarenje, to vremenom dovodi
dov
elikog
gubitka
krvi.
Amerika
pedijatrijska akademija preporuuje da
deca mlaa od godinu dana (!) ne piju
kravlje mleko. Mleko moe uzrokovati
anemiju, poto ometa apsorpciju gvoa i

potencijalnog

unutranjeg

ene koje pate od menoragije (obimno ili

dugotrajno menstrualno krvarenje) i one
koje koriste intrauterinska kontraceptivna
sredstva pod veim su rizikom od gubitka
krvi. Pod istom su opasnou oni koji
uzimaju aspirin i ibuprofen, jer oni uzrokuju
gubitak rkvi putem zidova digestivnog
trakta.
PRIRODNI LEKOVI
PODSTICANjE APSORPCIJE GVOA
pojedite najmanje jednu kaiku
crnog eernog sirupa svakog dana (jedna
kaiica za decu). Ovo je daleko najbogatiji
izvor gvoa, koje je bezbedno, za razliku
od onog iz dodataka.
Brokoli, salata i paradajz pomau u
regenraciji gvoa.
Izbegavajte zainjenu hranu, aj i
kafu, jer oni smanjuju apsorpciju gvoa.
Nemojte puiti i izbegavajte pasivno
puenje.
Brano od celog zrna itarice i
ovsena kaa su efikasni za regeneraciju
hemoglobina. Kvasac i penine klice
sadre dosta gvoa. Dobri su i: cvekla,
zeleni deo cvekle, kupus, cela zrna itarice,
jeam, graak, semenje, oraasti plodovi,
celer, perun, trenje, smokve, urme i
kruke. Dobri izvori gvoa su: seme
susama, seme suncokreta, pistai, plod
hikorije (pekan) i bademi. Povre je takoe
dobro, poput blitve i kelja, ali i borovnica,
argarepa, celer, brusnice, groe i ljive.
Biljke koje su bogate gvoem:
lucerka,
gavez,
maslaak,
piskavica,
divizma, kopriva, kamilica i malina.
Ekstrakt belog luka s epokazao efikasnim u
leenju anemije.
Potrebno je dovoljno stomane
kiseline da bi s eupili minerali. Ako je nema
dovoljno, pijte sok od limuna. Iscedite pola
limuna, dodajte sok u au vode i pijte pre
obroka. Alternativa je da uzimate 10002000 mg vitamina C tokom obroka (vitamin
C je isto veoma kiseo).
Sok od pomorande poveava
apsorpciju gvoa.
Ne uzimajte kalcijum, vitamin E i
cink kada uzimate dodatke gvoa, jer
ometaju apsorpciju jedni drugima.
Jedite to vie sirovog voa i
povra bogatog vitaminom C (neophodnog
za apsorpciju gvoa): citrusno voe,
zeleno lisnato povre i brokoli.
Svakog dana popijte sok od
argarepe i olje soka od cvekle. Sok od
svee cvekle se godinama koristi kao
efikasan lek protiv anemije.
Banane po malo pomau u
apsorpciji gvoa.
Sirovo ili blago popareno zeleno
povre (ili kuvana pargla, cvekle, brokoli ili
prokelj) daju folnu kiselinu enophodnu za
apsorpciju gvoa.

Poveajte unos hrane koja sadri

kalcijum (zeleno lisnato povre, pasulj,
graak, soja i seme susama), da biste
andoknadili unos mleka (pogledati ispod).
Kuvanje kisele hrane (paradajz,
soso od jabuke i drugo) u gvozdenom
posuu poveava sadraj gvoa u hrani.
Ljudi sa slabim organima koji
stvaraju krv moda bude trebalo da jedu
jaja (MH320;CDF 365)
Voda iz dubokih bunara sadri vie
gvoa od gradske vode.
Fizika
aktivnost
stimulie
stvaranje krvi.
Kratke
hladne
kupke
snano
podstiu stvaranje i cirkulaciju krvi.
Hladna frikcija je koristan nain za
poboljanje metabolizma i cirkulacije.
Mukarcima je potrebno 10 mg
gvoa dnevno, a trudnicama, koje svakog
emseca gube krv, treba da uzimaju 15 mg.
Nakon menopauze, treba im samo 10 mg.
(Rusomaa poveava nivo zgruavanja krvi,
te je dobra za obilna krvarenja kod
menoragije. Ljuti sadri berberin, koji
smiruje miie materice.)
Za jaanje jetre, kako bi bolje
upijala gvoe, uzimajte tavelj, kurkumu i
gujinu travu (sikavicu). Zdrava jetra razlae
estrogen, koji je vaan za prevenciju
anemije, poto njen viak uzrokuje
krvarenje.
TA SMANjUJE APSORPCIJU GVOA?
izbegavajte
mleko
i
mlene
proizvode, jer oni smanjuju apsorpciju
gvoa iz druge hrane.
izbegavajte hranu koja sadri
mnogo oksalne kiseline. Najgori su
vinobojka i rabarbar, ali i: spana, kiseljak,
blitva, okolada, kakao, indijski orah i
gazirana pia.
Izbegavajte mekinju kao izvor
vlakana, jer se ona vezuje za gvoe i
izbacuje ga putem stolice. (Ipak, moda va
budu ptorebne mekinje da biste spreili
neke ozbiljnije probleme od jednog blagogo
oblika obine anemije.) Fitati iz pojedine
hrane bogate vlaknima bezuju se za
gvoe, tako da telo ne moe da ih
apsorbuje.
Fosfatni
aditivi
u
pecivima,
graziranom
piu,
slatkiima,
pivu,
sladoledu i brojnoj pakovanoj hrani ometa
apsorpciju gvoa, isto kao to to ini
kadmijum iz duvana.
Polifenoli u kafi i tanini u crnom
aju smanjuju apsorpciju gvoa iz hrane
za 70%.
Brojne vrste lekova unitavaju
vitamin E i uzrokuju anemiju. Pojedini
insekticidi unitavaju kotanu sr, tako da
se ne stvaraju nove krvne elije.
Nemojte unositi aditive iz hrane i
vetake zaslaivae.
Alkoholna pia i eer liavaju telo
vitamina B grupe i odreenih inerala, ime
moe da se pogora anemija.
Proizvodi sa kofeinom (kafa, crni
aj, gazirana pia, okolada, i drugo)
oteevaju apsorpciju gvoa.
Uzimanjem apsirina izaziva se
krvarenje u stomaku i gubitak gvoa.
Tano je da sirova jetra sadri
mnogo gvoa; ali ona sadri i veliku

koliinu otpadnih produkata, koje je ta

ivotinja trebalo da izbaci pre nego to je
usmrena.
DODACI GVOA
uradite sve analize krvi, kako biste
bili sigurni da imate anemiju usled
nedostatka gvoa. Previe gvoa moe
otetiti srce, jetru, pankreas i aktivnost
imunih elija, a ima veze i sa pojavom raka.
Ako vam nisu neophodni, nemojte
ih uzimati. Ferosulfat, ferisulfat i druga
jedinjenja gvoa se daju protiv anemije,
ali oni definitvno imaju toksine efekte
kojih treba da budete svesni: unitavaju
karotine, vitamine A, C i E; poveavaju
potrebu tela za kiseonikom i oteuju
nezasiene masne kiseline; oteuju jetru,
naroito ako obolela osoba nema dobar
apetit i ne jede mnogo. Ferosulfat takoe
tetno utie na stomak i limfni sistem, ali
uprkos tome, on je vrsta gvoa kojeg
najvie ima u multivitaminskim dodacima
hrani. Teni dodaci gvoa ostavljaju fleke
na zubima. Jedinjenja gvoa izazivaju
oteenje jetre, pobaaj, prevremeni i
zakasneli poroaj. Smatra se da mogu biti
uzrok i defekta kod novoroenadi.
Prevelika uskladitena koliina gvoa
poveava rizik od raka.
Za razliku od njih, feroglukonat,
gvoe-glukonat i gvoe-pikolinat lako se
vare i apsorbuju. Manje su anse da e
irititrati stomak. Naalost, na veini
ambalaa dodataka pie samo gvoe, a
ne kae se koja vrsta gvoa.
Soli gvoa koje se uzimaju tokom
trudnoe su naroito opasne! Mogu
poveati potrebu fetusa za kiseonikom, da
izazovu pobaaj, prevremeni ili zakasneli
poroaj. Pojedina deca imaju defekte ili
mentalne nedostatke uzato to su njihove
majke uzimale dodatke gvoa pre
poroaja. Mlade ene, uvajte se toga!
Zdravim ljudima nisu potrebni
dodaci gvoa, jer ga ve ima u pravoj
(pravoj) hrani. Gvoe iz nerafinisane
hrane nikada nije toksino. Skoro sve vrste
dodataka gvoa izazivaju iritaciju stomaka
ili creva.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
PODSTICANjE PROCESA STVARANjA KRVI
graduativne primene hladne vode,
radijantna kupka (naroito dobra za
zagrevanje, pre nego to se primeni opta
metoda sa hladnom vodom), aseptina
hranljiva dijeta, odmaranje u krevetu (ako
je oboleli iscrpljen, mrav), provoenje
vremena napolju, kupke sa hladnim
vazduhom, sunane kupke, kupanje u
moru, masaa, inhalacija kiseonika.
OPTA METODA primena hladne vode je
najbolja matoda za anemiju. Primenjujte je
2 puta dnevno, paljivo i postepeno. esto
su tu vani faktori autointoksikacija,
uvean stomak i hronini zatvor.
pogledati i poglavlja Hloroza
iznad, Perniciozna anemija ispod i
Slaba cirkulacija i drhtavica iznad.

PERNICIOZNA ANEMIJA
SIMPTOMI slabost, ukasta boja koe,
peckanje
u
ekstremitetima
i
gastrontestinalne smetnje koje uzrokuju
pojavu ranica u ustima. Moguan delimian
gubitak koordinacije prstiju, stopala i nogu,
oteenje odreenih nerava, dijareja i
gubitak apetita.
UZROCI uzrok je nedostatak vitamina
B12. Ovo je veoma opasna vrsta anemije,
kod koje kotana sr ne moe da stvara
zrele krvne elije. U druge uzroke spadaju:
nezdrava
hrana,
problemis
a
malapsorpcijom, Hronova bolest, operacija
stomaka i lekovi koji onemoguavaju crevu
da proizvodi vitamin B12.
Stomak mora da produkuje ono to se
naziva intrinzini faktor, kako bi telo
moglo da apsorbuje
vitamin B12. perniciozna anemija se
retko javlja kod ljudi mlaih od 30 godina.
Ako se ne lei, moe biti smrtonosna.
U nekim sluajevima nedostatak vitamina
B12 moe dijagnostikovati lekar koji koristi
ilingov test jednu posebnu vrstu analize
krvi koja meri stepen apsorpcije vitamina
B12.
PRIRODNI LEKOVI
obolele osobe moraju uzimati B12
sublingvijalno (rastvaranjem ispod jezika),
preko injekcije ili zadravajue klizme.
Uzima se 50-100 mcg injekcije dnevno. Ako
ne postoji nain da se glavni uzrok
problema otkloni, ovo mora da se radi do
kraja ivota.
Evo druge preporuke: uzimajte
metil-kobalamin (aktivni vitamin B12 1000
mcg 2 puta dnevno najmanje mesec dana,
a onda 1000 mcg dnevno).
Jedite veoma zdravu hranu bogatu
proteinima, kalcijumom, vitaminom C i E, i
gvoem.
Uzimajte dodatke svoh vitamina B
grupe, da bistepomogli apsorpciji vitamina
B12.
(Vaan izuzetak: folna kiselina ne
treba da se uzima vie od 0,1 mg dnevno.)
Folna kiselina ima efekat prikrivanja
perniciozne anemije i doputa neprimetno
unitavanje nervnog sistema sve dok ne
doe do nepopravljivog oteenja.
Neophodno je da dovoljno kiseline
bude prisutno u stomaku, radi apsorpcije
minerala. Ako je nema dovoljno, pijte sok
od
limuna.
Pogledati
poglavlje
Ahlohidrija.
Pogledajte poglavlja Anemija
izand i Megaloblastna anemija ispod.
MEGALOBLASTNA ANEMIJA
SIMPTOMI poetni simptomi su umor,
oseaj nesvestice, bleda koa, kratkoa
daha nakon malog napora. Mogu se
pogorati psole odreenog vremena.

UZROCI ova vrsta anemije nastaje kada

velike,
abnormalne
krvne
elije
(megaloblasti) ponu da se stvaraju u
kotanoj sri, a broj normalnih crvenih
krvnih zrnaca da se smanjuje. Tada krv
postepeno postaje sve manje sposobna da
prenosi kiseonik po telu.
Uzrok jeste nedostatak dva vana
vitamina B grupe: folne kiseline i B12.
Uzrok nedostatka folne kiseline je
najee
loa
ishrana.
Konzumiranje
alkohola pogorava problem, jer alkohol
ometa apsorpciju folne kiseline. Kod
trudnica je vei rizik, jer je njima potrebna
vea koliina ovog vitamina. Uzrok mogu
biti i odreene vrste lekova (kaoo to su
lekovi protiv greva ili protiv raka).
Nedostatak kiseline ne izaziva nikakve
druge simptome osim onih koji su gore
navedeni.
Uzrok nedostatka B12 moe biti odsustvo
sitog u hrani ili neko autoimuno oboljenje.
Tada nastaju antitela koja oteuju
unutranjost stomaka i spreavaju ga da
stvori intrinzini faktor, koji je neophodan
za stvaranje vitamina B12. poremeaji u
crevima i operacija stomaka ili creva
takoe moe da omete apsorpciju vitamina
B12.
Nedostatak B12 moe izazvati neke
ozbiljnije simptome: peckanje aka i
stopala, slabost i gubitak ravnotee,
gubitak pamenja i zbujenost. Za vie
informacija o ovome pogledati poglavlje o
anemiji iznad.
PRIRODNI LEKOVI
ako se negde sluajno malo
poseete, na mesto koje krvari pospite
alevu papriku u prahu.
Uzimajte 400 mcg folne kiseline 2
puta dnevno. Folna kiselina ne sme da se
uzima u koliina veim od 0,1 mg dnevno.
Za objanjenje o tome videti poglavlje
iznad.
Uzimajte 50-100 mcg injekcija
vitamina B12 dnevno.
Za ostale lekove, bideti dva
poglavlja o anemiji iznad.
TALASEMIJA
SIMPTOMI kod veine ljudi simptomi
nisu jako izraeni; ali, ako je bolest
nasleena od ba roditelja, onda su
simptomi ozbiljniji i mogu se pojaviti
izmeu 4. i 6. meseca ivotne starosti.
Simptomi mogu biti: bleda koa, kratkoa
daha posle manjeg napora, oticanje
stomaka usled uveane slezine ili jetre.
Obolela deca sporo rastu, kasnije polno
sazrevaju, i kosti lobanje i lica mogu
zadebljati.
UZROCI ovo je nasledni genetiki
poremeaj
koji
spreava
normalno
funkcionisanje
hemoglobina.
Telo
to
pokuava da nadoknadi stvaranjem novih
crvenih krvnih zrnaca, to uzrokuje
deblajnje kostiju (mogu biti u pitanju kosti

lobanje i lica). Postoji mogunost da se

slezina i jetra uveaju. Talasemija najee
snalazi ljude sa Mediterana, Bliskog istoka,
Jugoistone Azije i Afrike. Oni sa blagim
oblikom ove bolesti mogu voditi sasvim
normalan ivot.
PRIRODNI LEKOVI
analize krvi potvruju da li je ovaj
problem prisutan ili ne. Oboleli treba da se
hrani zdravo i da uzima dodatke folne
kiseline.
SRPASTA ANEMIJA
SIMPTOMI simptomi veoma variraju, ak
i kod lanova iste porodice. Kod dece i
odraslih simptomi mogu biti isti kao kod sih
vrsta anemije: umor, oseaj nesvestice,
bleda koa, kratkoa daha nakon malog
napora. Postoje i srpaste krize, koje su
objanjene ispod.
UZROCI

smanjuje
se
koliina
hemoglobina u crvenim krvnim zrncima
(CKZ), zbog ega dolazi do njihovog
poremeaja i dobijaju srpast oblik, to telo
liava kiseonika. Ljudi sa ovom boleu su
skloniji teim infekcijama, kao to je
zapaljenje plua. Poveava rizik i od
problema sa unom kesom, rana na
nogama, oboljenja bubrega, loga i
pobaaja.
Srpaste krize se javljaju povremeno,
kada se krvna zrnca udnog oblika ponu
sudarati u malim krvnim sudovima,
uzrokujui blokadu dotoka krvi do telesnih
tkiva. ove krize mogu izazvati infekcije,
dehidratacija, naporna fizika aktivnost ili
velike visine. Simptomi su jak bol i oticanje
oko kostiju i zlgobova, naroito aka i
stopala i kod dece, onda bol u stomaku, bol
u grudima i kratkoa daha. Intenzivnija
kriza moe imati smrtonosan ishod, pa je
zato bolje da posetite lekara.
Radi se o genetikom problemu, koji
najee zahvata ljude afrikog porekla.
Rea je pojava kod ljudi sa prostora
Mediterana.
PRIRODNI LEKOVI
folna kiselina je neophodna za
stvaranje CKZ-a. Uzimajte folnu kiselinu
(800 mcg), vitamin B6 (100 mg 2 puta
dnevno), cink (20 mg dnevno) i vitamin E
(400 IJ 2 puta dnevno).
od ogromne vanosti je da pijete
dovoljne koliine vode, da biste tako izbegli
krize i da bi krv mogla da teekroz kapilare.
Za vie informacija o ishrani i
aneminim
problemima,
pogledati
poglavlje Anemija iznad.
KRVARENjE (Spoljanje)
SIMPTOMI krvarenje iz povrinske rane.
UZROCI kada se povredi krvni sud,
dolazi do spoljanjeg ili unutranjeg
krvarenja (hemoragije). A ako se posee

arterija, dolazi do brzog isticanja i prskanja

krvi, koja je obino svetlocrvene boje. Ako
se posee vena, tamocrvena krv istie
sporije i due.
PRIRODNI LEKOVI
LEKOVITO BILjE
kada krvarite iz neke posekotine,
stavite na to mesto alevu papriku u prahu,
koja e istog trena zaustaviti krvarenje.
Kada su povreeni arterija ili vena, odmah
nanesite alevu papriku, zatim primenite
direktan pritisak i idite kod lekara ili u
bolnicu. Aleva paprika u prahu ili aj su
dobri i za unutranje krvarenje, jer ona ima
izvanredno stiptiko dejstvo (zaustavljanje
krvi). Veoma mala koliina stavljena na
posekotinu zaustavie krvarenje. A i veoma
mala koliina (1/8 kaiice u velikoj ai
vode) zaustavie unutranje krvarenje.
Mada e pei, sipanje soka od
limuna na ranu zaustavlja krvarenje, ak i
ako led i drugo bilje nisu imali efekta. U
stara vremena, babice su koristile limunov
sok da zaustave uterinsko krvarenje nakon
poroaja.
Ako se nalazite u prirodi, na
krvareu ranu nanesite zgnjeene bobice
kleke.
Ovlaite bokvicu (isitnjenu ili list) i
primenite na ranu. Ili, korisite neven.
Napravite aj od cele biljke
rusomae (hou-neu), pijte ga i primenite
na ranu u vidu kane obloge, ili je dodajte u
vodu za kupanje.
U
ostalo
hemostatino
(zaustavljaju krvarenje) lekoviito bilje
spadaju: ljuti, orah, dinjica, troksot,
rastavi, hajduka trava, groe, borovnica,
tahebo, koren gaveza, kurkuma i srenjak.
Naroito dobri su hrastova kora i leska.
Pijte aj od listova maline tokom
trudnoe i nakon poroaja, da biste izbegli
krvarenje.
OSTALO
nanesite koru citrusa direktno na
ranu. Pospite istinjenu stipsu.
Kao prevetnivna mera, uzimajte
100 mcg vitamina K 3 puta dnevno.
Ako vam krvari iz ruke, podignite je
iznad glave. Ako je povreda ozbiljnija i ne
znate ta da radite, jako pritisnite arteriju ili
venu. Primenjujte hladne obloge ili kese sa
ledom. Pospite isitnjenu stipsu na ranu.
Idite kod lekara zbog oka.
Ako postoji rizik od unutranjeg
krvarenja, nemojte uzimati aspirin i druge
lekove koji razreuju krv (poput Hemarina).
Videti i sledee apoglavlja: Rane,
Hemoragija ispod i Hidroterapijske
metode za kontrolu krvarenja.
HEMORAGIJA (Unutranje krvarenje)
SIMPTOMI I UZROCI krvava stolica, usle
dira u stomaku (stolica sa crnom krvlju),
ulcerativni kolitis (krvava sluz u stolici), rak
debelog creva (krvava sluz u stolici) i
hemoroidi (svetlocrvena krv). Iskaljavanje
krvi ukazuje na rak plua ili tuberkulozu.
PRIRODNI LEKOVI

spoljanje krvarenje je krvarenje iz

povrinskih rana, dok je hemoragija
krvarenje unutar tela. lekari prirodne
medicine
danas
koriste
jednu
ili
kombinaciju etiri metode za zaustavljanje
hemoragije: primenu veoma vrue vode,
primenu veoma hladne vode, alevu papriku
i astringentne biljke.
Hemoragija plua kaljite to je
manje moguno. Primenjujte toplu kupku
stopala. Progutajte malko aleve paprike, jer
e to gotovo odmah zaustaviti krvarenje.
Dobar je i aj od hrastove kore ili leske.
Hemoragija stomaka nakratko
primenite led na stomak. Progutajte brzo i
za kratko vreme po amle zalogaje leda.
Popijte punu olju aja od rusomae.
Jednako dobri su i ajevi od hrastove kore i
leske.
Ostalo
bilje
koje
zaustavlja
unutranje krvarenje je: malina, koren
srenjaka, wild alum root, hajduka trava i
ruj. Kako napraviti aj: krkajte jednu
kaiicu biljke u olji kipue vode pola sata,
iscedite potom i popijte.
Hemoragija iz materice treba da
se legne i noge izdignu. Primenjuje se
vaginalno ispiranje toplim biljnim ajem, na
primer, od movarne trave ili srenjaka.
Krkajte 10 minuta jednu kaiicu isitnjene
biljke u litar kipue vode. ako je biljka
zrnasta, koristite dve kaiice u litru vode i
kuvajte 20 minuta. Iscedite i primenite ga
to je toplijim mogue.
Hemoragija creva treba da se
legne i da se ubacuje aj od jedne ili
meavine vie astrigentnih biljaka (poput
maline, hrastove kore ili wild alum root).
Ubaci se 60-90 ml uz pomo manjeg prica.
to due se zadri i onda postupak ponovi.
Treba i da se pije aj od istih biljaka.
Hemoragija nosa videti poglavlje
Krvarenje
iz nosa
na prethodnim
stranicama.
Zanimljivo je da za sve gore
navedene vrste hemoragije dr R. T. Trejl
koristi samo primenu hladne vode (voda i
led) za zaustavljanje krvarenja.
Za
hroninu
hemoragiju
dr
Kristofer preporuuje: pripremite infuziju
aja
od
heljde.
Pomeajte
kaiicu
isitnjenog korena trave od srdobolje sa
oljom infuzije od heljde. Pijte po jednu
olju 4 puta dnevno.
Za hemoragiju on preporuuje 60
ml aj od trave od srdobolje u vidu infuzije
na svakih pola sata, sve dok ne izau vee
koliine izluevine.
Videti i sledea poglavlja: Peptini
ulceri, Kolitis,
Rak,
Hemoroidi,
Tuberkuloza; Krvarenje iz nosa i
Poremeaji menstruacije.

sprej i kvaenje lica vruom vodom zbog

krvarenja iz nosa, toplo vaginalno ispiranje
zbog menoragije, topla irigacija amterice
zbog metroragije i hemoragije nakon
poroaja.

*HIDROTERAPIJSKE
METODE
ZA
KONTROLU KRVARENjA hemostatiki
eferkat se moe postii ili direktnom
primenom terapija na obolelo mesto ili
indirektnom primenom na refleksni deo
tela.

Hemofiliarima
se
periodino
daju
transfuzije krvi, kako bi nadoknadili
nedostajui faktor krvi.

Za postizanje direktnih efekata potrebno

je da se primenjuje ili veoma vrua voda
(43-46 stepeni) ili veoma hladna (0-4
stepena). Najbolja primena vrue vode je u
vidu vrue komprese. Mlaz vrue pare
takoe se koristio sa uspehom. Evo
nekoliko primena tople vode: topli nazalni

Najbolje metode sahladnom vdoom su

led i ledena kompresa. Treba da se
primenjuje direktno na deo tela koji krvari
(kao kod proksimalne komprese) preko
glavne arterije koja dovodi krv do tog dela
tela. primer ovoga jeste ledeni okovratnik
za krvarenje iz nosa.
HEMOFILIJA
SIMPTOMI kada se pojavi rana, krv se
ne
zgruava
normalno.
Rani
znaci
unutranjeg krvarenja su oseaj kljuanja ili
peckanja. Oseaj toplote, stegnutosti ili
ukoenosti dela tela koji krvari.
Na krvarenje iz glave mogu ukazivati
glavobolja, zbunjenost, pospanost ili udarac
u glavu. Ako vae dete koje ima hemofiliju
plae bez ikakvog povoda, odbija da eta,
koristi jednu ruku ili nogu ili izgleda kao da
ima otoke ili neobine modrice, odvedite ga
u hitnu.
UZROCI
hemofilija je nasledna.
Prevashodno napada mukarce, a prenosi
se preko ena (one su nosioci). Deca takvih
ena imaju 50% ansi da naslede taj
defektivan gen. Ako ga naslede, muka
deca e dobiti hemofiliju, a enska e
postati
postati
prenosioci.
Sinovi
hemofiliara nee predstavljati problem
svojim sinovima, ali erke e uvek ostajati
prenosioci.
ak dve treine hemofiliara u Americi
pati i od side. Dobili su je preko
kontaminirane tranfuzovane krvi tokom
ranih 80-tih godina. svake godine se rodi
oko 450 beba sa hemofilijom.
Krv hemofiliara se ne zgruava kako
treba; mada manje krvarenje nije opasno.
Unutranje krvarenje je ono koje moe biti
smrtonosno ako se ne lei.
Krvarenje se esto deava u kolenima,
to dovodi do bolnog otoka. Stalno oticanje
oteuje hrskavicu kolena i uzrokuje trajno
ukoeno koleno (zvano hemofiliarski
arttritis)i drugi zglobovi i delovi tela,
ukljuujui mozak, mogu biti zahvaeni
krvarenjem.

Nosite narukvicu na kojoj je napisano

vae ime, adresa, broj telefona i da ste
hemofiliar. Budite stalno na oprezu od
mogunih znakova da je poelo unutranje
krvarenje.
PRIRODNI LEKOVI
jedite hranu bogatom viaminom K.
U hranu bogatom tim vitaminom i drugim
esencijalnim faktorima za zgruavanje krvi

spadaju: lucerka, brokoli, umance, kelj i

svo zeleno lisnato povre.
Pijte zelena pia: sok od ananasa
pomean sa sokom od gore navedenog
zelenog povra.
Uzimajte vitamin K (300 mcg
dnevno).
Ostali
nutritienti
vani
za
zgruavanje su: vitamini B grupe, dodatni
niacin ili niacinamid, vitamin C (3000 mg
dnevno), kalcijum (1500 mg dnevno) i
magnezijum (1000 mg dnevno),
Nikad ne uzimajte lekove koji
razreuju krv, poput aspirina ili varfarina,
jer oni neutraliu faktor zgruavanja krvi i
tako pogoravaju problem.
TROVANjE KRVI (Septikemija)
SIMPTOMI oticanje, jak lokalizovani bol i
gubljenje boje, crveni tragovi od rana koje
se proteu putem vena do srca, ranice koje
se zarastaju, jaka groznica, drhtavica i
veoma velika jeza.
Ako se odmah ne tretira, bakterije e
proizvesti toksine koji e otetiti krvne
sudove i time uzrokovati pad u krvnom
pritisku i oteenje tkiva. To se zove
septiki ok, iji su simptomi sledei:
nesvestica, hladne i blede ake i stopala,
uznemirenost i razdraljivost, ubrzano i
plitko disanje, to ubrzo dovodi do
delirijuma i gubitka svesti.
Kad god neka ranica, posekotina ili
poderotina postane crvena i inficira se,
tada moe doi do trovanaj krvi.
UZROCI septikemija je potencijalno
smrtonosno stanje, kod kojeg se bakterije
brzo umoavaju po krvotoku. Njih obino
ubijaju bela krvna zrnca, ali ponekad,
bakterija ima u tolikom broju, usled neke
infekcije (poptu infekcije bubrega), da one
prete da preplave ceo odbrambeni sistem
organizma. Septikemija moe nastati kao
posledica skoro svih vrsta infektivnih
oboljenja.
Pod najveim rizikom su ljudi sa
oslabljenim imunim sistemom, poput
dijabetiara, ljudi obolelih od side, onih koji
su pdo hemoterapijom ili oni koji uzimaju
imunodepresantne lekove. pod istom
opasnou su mala deca, stariji ljudi i oni
koji intravenozno uzimaju droge.
PRIRODNI LEKOVI
pozovite lekara
primenite dve tople fomentacije i
onda stavite hladan pekir preko obolelog
dela tela. Radite tako dok ne nestanu
crvene linije.
Primenite kanu oblogu od limuna
ili uglja. Ili izdrobite jednu ili vie lekovitih
biljaka koje su navedene ispod u ovom
tekstu.
Primenite visoku klizmu.
Popijte to vie aja od ehinaceje
tokom dana.
Odravajte sobnu temperaturu
ravnomerno toplom, neka bude vazduha u

njoj i ako vam je hladno popijte vodu sa

malo aleve paprike.
Pijte vodu sa ugljem.
Ako postoji negde rana, detaljno je
isperite
bornim
rastvorom.
Ako
je
izluevina iz rane retka, nanesite isitnjenu
smirnu i ljuti (50:50) direktno na ranu.
Primenite program proiavanja
organizma
uz
kratkotrajni
post
na
sokovima, posle ega sledi osnaujua
zdrava ishrana.
Pijte aj od mijakinje, bokvice,
smirne i ljutia.
Kod trovanja krvi dr Kristofer
preporuuje meanje 4 dela kore movarne
trave, po 2 dela aleve paprike i karanfilia, i
jedan deo umbira i kore bora (ili smre).
Stavite jednu kaiicu te meavine u pola
litra kipue vode, prekrijte i ostavite dok se
ne ohladi. Onda, iscedite i pijte po dve
kaiice ili vie 3 puta dnevno.
*PROIAVANjE KRVI evo nekoliko
biljnih formula za ienje krvi:
- pomeajte po 4 kaiice tavelja i
korena ika sa jednom kaiicom crvenog
korena. Stavite u 1,5 litra kipue vode i
neka se krka dok ne ispari pola litra.
Iscedite, zasladite sa medom i pola litra
glicerina. Dobro promeajte. Kada se
ohladi, stavite u flau i drite na hladnom.
Uzimajte 60 ml 3-4 puta dnevno.
- Pomeajte po 15 mg crvene deteline,
tavelja, korena ika i Iris versicolor, sa
oko 20 mg sarsaparile i jednom kaiicom
divljeg umbira. Krajte biljke u 1,5 litar
vode, sve dok ne ispari pola litra. Iscedite,
zasladite sa medom, neka se ohladi, sipajte
u flau i drite na hladnom mestu. Uzimajte
3 kaiice 3 puta dnevno.
- pomeajte po 30 mg korena sladia,
broike, korena ika, korena sarsaparile,
dimnjae i gvajaka. Sipajte 3,5 litra kipue
vode preko biljaka i neka se krkaju dok ne
ispari 1,5 litar. Iscedite, zasladite sa
medom, neka se ohladi, stavite u flau i
drite na hladnom mestu. Uzimajte pola
olje 3-4 puta dnevno pre obroka.
DEVETI
DEO
POREMEAJI

NEUROMENTALNI

1 RAZNO
NESANICA (Insomnija)
SIMPTOMI osoba ne moe noima da
spava.
UZROCI ako se to desi jednom tokom
dueg perioda, onda je to nesanica. Ali ako
se deava tokom nekoliko sedmica ili
meseci, onda to zovemo insomnija. Smatra
se da oko 100 miliona Amerikanaca pati od
insomnije i da oni popiju 600 tona pilula za
spavanje svake godine. Sedam puta vie
ena od mukaraca ima ovaj problem.
Pilule za spavanje su drugi najprodavaniji
lek u Americi, posle aspirina.
Neeljeni efekti pilula za spavanje su:
zabrinutost,
depresija,
koni
osipi,
razdraljivost,
gubitak
apetita,
slaba
koordinacija, digestivne smetnje, slab vid,
zbunjenost,
vrtoglavica,
visok
krvni

pritisak, poremeaji cirkulacije i disanja,

slabo funkcionisanje krvnih elija (poput
belih krvnih zrnaca koje se bore protiv
infekcija), oteenje centralnog nervnog
sistema, problemi sa pamenjem, i
oteenja jetre i bubrega.
Strunjaci kau da ako na vreme odete
da spavate, ako u sobi ima sveeg vazduha
i ako budete legli u tiini, onda ete se
dobro odmoriti, ak i ako vam se ne ini da
ste zaspali onoliko brzo koliko ste hteli.
Mnogi ljudi koji se ale da nisu mnogo
spavali tokom noi zapravo su dobro
odspavali, ali nisu svesni toga.
Mnogi ljudi ne mogu da zaspe nou zbog
sindroma nemirne noge. Njih probudi
pokret ili cimanje noge.
Uzrok insomnije ili nesanice moe biti
prejedanje, jedenje pred spavanje i jedenje
nezdrave hrane. isti uticaj na san imaju
sistemski poremeaji srca, jetre, bubrega,
pankreasa, plua, organa za varenje,
endokrinih lezda i mozga.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
jedite zdravu hranu, i neka vam
doruak i ruak budu glavni obroci. Uvee
jedite samo laganu hranu, nekoliko sati pre
spavanja.
Hrana koja sadri aminokiselinu
triptofan podstie san. U takvu hranu
spadaju: smokve, urme i krekeri od celog
zrna itarice.
Uzmaijte kalicjum (2000 mg) i
magnezijum (250 mg). Njihov nedostatak
vas moe probuditi uvee i ne dati da
ponovo zaspite.
Uzimajte vitamine B grupe, vitamin
B6 (50 mg), pantotensku kiselinu (100 mg),
niacinamid (500 mg), inozitol (600 mg) i
vitamin C (1000 mg u odovjenim dozama).
Izbegavajte teku i nesvarljivu
hranu (ukljuujui meso) pred spavanje. Jo
bolje je da uopte ne jedete takvu hranu.
Pre spavanja nemojte jesti patlidan,
paradajz, spana, eer ili krompir, jer oni
sadre tiramin, koji podstie luenje
norepinefrina stimulansa u mozgu.
U ostalu hranu koja ljude dri
budnim spadaju: masna hrana, belo
brano, eer, so, mononatrijum-glutamat
(MSG), hemisjki prezervativi, aditivi i
alergeni iz hrane.
Nemojte konzumirati sir, slaninu,
okoladu, unku, kobasicu i vino.
Alkohol, barbiturati i hipnotici ne
reavaju problem sa spavanjem, ve ga
samo pogoravaju. Alkohol remeti san
tokom kasnih nonih sati. Nikotin deluje
umirujue, ali je zapravo neurostimulans.
Sledee
supstance
uzbuuju
mozak i dre oveka budnim: kofein,
alkohol, duvan i aspartam (NutraSweet).
Ostaete budni i ako budete jeli meso za
veeru.
Nemojte
uzimati
nazalne
dekongestante i druge lekove protiv
prehlade. Oni deluju kao stimulansi na
mnoge ljude i dre ih budnim.
Sledei lekovi vam nee dati da
zaspite: anacin, eksedrin, triaminik, lekovi

protiv depresije, odreene pilule za

kontrolu raanja, brojni lekovi protiv astme,
dopar (za Parkinsonovu bolest), steroidi,
hemoterapija, lekovi za smirenje, lekovi za
visok krvni pritisak i amfetamini.
Izlganje sunevoj svetlosti pomae
da lake zaspite. im se probudite, otkrijte
zavese da bi ula svetlost. Dorukujte
pored prozora obasjanog suncem. Nemojte
stavljati tamne naoare ujutru i kasno
tokom dana.
Istraivanja
pokazuju
da
u
zemljama u kojim ljudi redovno dremaju
preko
dana
ima
manje
nesrea
i
poduktivnost je vea. Vaan faktor ovde je
doslednost. Ako dremate preko dana,
budite redovni u toj aktivnosti. Bolje je
spavati malo pre obroka, a ne posle.
Ako ne budete mogli da spavate
tokom noi, nemojte sutradan spavati
preko dana. Tako ete uvee lake zaspati.
Ako tada budete mnogo pospani, idite na
spavanje malo ranije.
PRED SPAVANjE
spremite sebi toplu kupku i
okupajte se uvee (ne tuirajte se) sat-dva
pre spavanja.
Pre spavanja izaite i proetajte se
napolju po sveem vazduhu 30-45 minuta.
Neki ljudi vole kada je u sobi tiho.
Drugi vole da neki zvuk bude prisutan, kako
bi priguili buku u pozadini. U takvim
sluajevima, od pomoi je ukljuen fen.
Imajte vere u Boga. On obeava da
e vam dati Svoj voljeni mir.
Za neke ljude dremanje preko dana
jo vie oteava spavanje nou. Meutim,
kod nekih starijih ljudi, odmaranje tokom
dana pre obroka im pomae, tako da ih bilo
kakva nesanica tokom noi ne ini
izmorenim.
Pojedini ljudi uzimaju melatonin ili
kalcijum, kako bi lake zaspali, jer oni
podstiu
san.
Ali,
stalno
uzimanje
melatonina moe dovesti do toga da va
organizam
prestane
sa
luenjem
sopstvenog melatonina u vaem telu!
Nemojte
uzimati
pilule
za
spavanje. One sadre ublaivae bolova,
poput
bromida,
antihistamina
i/ili
skopolamina, koji nemaju efekta. Oni
dovode do neprijatnih i neeljenih dejstava
i remete normalne funkcije mozga,
izazivajui nesanicu. Mogu izazvati i
mamurluk, tako da sutradan neete moi
da radite. Mozak se brzo prilagoava
lekovima, tako da ve za 4-6 sedmica oni
vie nemaju efekta, osim ako ih ne uzmete
vie. Najlaki nain da se odviknete od
pilula za spavanje jeste da istovremeno
ponete piti biljne ajeve.
LEKOVITO BILjE PRE SPAVANjA
odlini ajevi od lekovitog bilja za
pospeivanje sna su: hemelj, maja
metvica i kapica. Ali nemojte se samo
oslanjati an biljne ajeve ako mislite da
lepo spavate nou. Matinjak deluje i kao
sedativ i umiruje stomak.
Pijte aj od odoljena (1-2 kaiice
po olji vode ili 150-300 mg ekstrakta) oko
pola sata pre spavanja. U Britaniji itekako
koristi; tamo se prodaje preko 80 vrsta
preparata od odoljena za nesanicu. Isti

uinak ima i aj od biljke Hristov venac

(Passiflora).
Jo ejdan engleski lek: u bolnicama
se uvee u kupke stavlja ulje od lavande ili
se poprska po aravima (nemojte nikad
piti esencijalna ulja).
Jedan od starih lekova za ljude koji
su pod stresom i koji ne mogu da zaspe
jeste stavljanje kompresa od pelena,
matinjaka, kamilicei lavande na glavu.
Biljni ajevi koji pomau da
zaspite: pomeajte 3 dela hmelja i 2 dela
odoljena. Kuvajte jednu kaiicu u pola
olje kipue vode, i pijte 1-1,5 olje dnevno,
nezaslaeno,
u
poveim
gutljajima.
Nemojte ga piti due od 2 sedmice bez
prekida.
Izvanredan biljni aj: pomeajte
jednake delove korena odoljena, hmelja,
kapice i Hristovog venca. Stavite meavinu
osuenog bilja u kapsule, i uzimajte dve pre
spavanja, a dve nakon.
TOKOM NOI
vana je redovnost u vaim
navikama. To je od najveeg znaaja za
dobar san. Uvek idite u krevet u isto vreme
i u tano odreeno vreme ustanite ujutru.
Nae telo prati normalne ritmove. Ljudi sa
redovnim navikama poseduju bre reakcije
i sreniji su od ljudi koji ne leu na vreme.
Ako ujutru ustajete u isto vreme, lake e
vam biti uvee da zaspite. Due spavanje
tokom vikenda remeti bioloki sat. Ako
elite probleme sa snom, samo treba to
ee da ostajete uvee do kasno.
Sobna temperatura treba da bude
15,5-18 stepeni. Ako je soba previe topla,
vee su anse se nou esto pomerate i
budite. Problem je u nedostatku vazduha.
Ako elite mirno da spavate nou,
dozvolite sveem vazduhu da ue u sobu,
ak i zimi. Ne moe s elepo spavati u
zaguljivoj sobi.
Ako ne moete da zaspete, onda
samo lezite, opustite se i odmorite. To je
skoro jednako dobro kao spavanje.
Ako se probudite u sred noi,
moete da ustanete i kratko vreme da
radite neto tiho, a onda da se vratite u
krevet. Jedna odlina metoda jeste da
ustanete, izaete napolje, udahnete sveeg
vazduha, gledate u zvezde i nadiete se
sveeg vazduha. Budite zahvalni an onome
to imate, i onda se vratite u krevet na
spavanje.
Sindrom nemirne noge moe biti
problem. Uzimanje dodataka kalcijuma
(2000 mg), magnezijuma (250 mg),
kalijuma (5000 mg) i cinka (30 mg) pomae
u eliminisanju problema. Pored toga,
rpoverite da li ste anemini (videti
poglavlje Anemija iznad).
OSTALO
budite fiziki aktivni tokom dana,
naroito napolju. Vebajte redovno kasnije
popodne ili predvee, ali nemojte tik pred
spavanje.
Obezbedite sebi dobar duek za
spavanje.
Neka vam misli budu uperene ka
nebu i videete da ete nou lake zaspati.
Pogledati poglavlje Apneja ispod.

PREPORUKE DR D. H. KELOGA (za

vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
ZA
UBLAAVANjE
KONGESTIJE
MOZGA neutralni tu u trajanju od 3-5
minuta pre spavanja, hladan tu, topla
kupka nogu, tekua kupka stopala, metoda
sa zagrevanim vlanim aravom posle
ega sledi trljanje vlanim aravom, topla
abdominalna obloga toplo prekrivena i
zatiena
plastinim
materijalom,
zagrevana obloga za noge, primena suve
toplote na stopala i noge, topla obloga za
noge posle ega sledi hladna frikcija za
noge, zagrevana kompresa za ngoe ili tople
obloge pred spavanje i tokom noi, topla
abdominalna obloga i obloge za noge
tokom noi,revulzivni tu na noge dva
minuta na 39 stepeni, a onda 15 sekundi
na 15,5 stepeni, neutralni tu 3-5 minuta,
naginjanje glave i vrata (da bi se izbacila
sluz i pomoglo protoku limfe).
OTKLANjANjE IRITACIJE MODANIH
ELIJA dugotrajna neutralna kupka pred
spavanje, metoda sa neutralno vlanim
aravom, i klistir ako su prisutni zatvor ili
nadimanje.
ZA IRITACIJU STOMANOG PLEKSUSA
ILI NERAVA U DONjEM DELU LEA
fomentacija na stomak, posle koje ide
zagrevana obloga za stomak, i koja se
menja na 6 sati. Posle 16:00 h nemojte jesti
nita osim voa. Konzumiranje velikih
koliina vode. Ispiranje debelog creva, a
naroito ako su creva neaktivna. Zatvor je
est uzrok nesanice, jer stvara iritaciju
stomanih simpatikih nerava.
PREJAKA SRANA AKTIVNOST kesa
sa ledom na predeo srca.
NEMIR posipanje tople vode na kimu,
temperature 35-36,6 stepeni. Kvaenje
mlakom vodom uz pomo sunera, uz
trljanje nogu, ruku i kime, kao i masau
glave.
OPTA IRITACIJA - metoda sa neutralno
vlanim aravom, neutralna kupka celog
tela, neutralni tu 2-4 minuta.
OPTE METODE kae se da insomnija
nastaje iz tri razloga: zbog (1) kongestije
mozga, (2) iritacije modanih elija, ili (3)
kombinacije ova dva faktora. A evo kako
ete moi da zaspite: (1) pribliite se Bogu,
i smirenog srca, imajte poverenja u Njega.
(2) Opustite se i pustite svoj um da se
odmori; nemojte razmiljati o reavanju
problema, ve ih sve prepustite Isusu. (3)
Proverite temperaturu i vazduh u sobi, jer
ako je pretopla, prehladna, ako ima
promaje ili nema sveeg vazduha, tee je
zaspati. (4) Tako oputenih nerava i miia,
sreni pri pomisli na ljubav Isusa prema
vama, koncentriite se na malo dublje
disanje, i zaspite.
NARKOLEPSIJA (Hronini poremeaj
sna)
SIMPTOMI osoba sa narkolepsijom
moe samo odjednom da zaspi, bez ikakvih
predznaka, i to, ak osam ili vie puta na
dan. Dubok san moe trajati potom 1-2
sata. Mada je odmorena kad se probudi,
osoba moe ubrzo ponovo zaspati. Lako ih
je probuditi kada tako zaspe, dok tokom
sna, moe se desiti da nemaju nimalo

kontrole nad svojim miiima. Simptomi

variraju.
UZROCI hronian neuroloki poremeaj
sna u vezi sa mehanizmima u mozgu koji
slue za buenje i spavanje. Postoje dva
glavna uzroka: depresija zbog nedostatka
dopamina (DDD), i nedostatak vitamina B6
u dopaminergetskom sistemu. Takoe,
prisutno je i slabo iskoriavanje ksieonika
od strane tela.
PRIRODNI LEKOVI
- odmarajte se vie nego obino.
Lezite i odmarajte i pre i posle obroka,
i uopte tokom dana. Lezite rano uvee,
bez obzira da li ste umorni ili ne. Samo
lezite i odmarajte.
- jedite samo ona najhranljivija zdrava
jela. Uzimajte i vitaminske/mineralne
dodatke.
- ishranu ne treba da ine zasiene
masti i hrana koja zaepljuje arterije,
ukljuujui tu mlene proizvode i
namirnice
ivotinjskog
porekla.
Proverite na koju hranu ste alergini.
- izbegavajte stresne situacije, a kada
osetite umor, stanite i odmorite. Strogo
se drite vremena kada treba da
odmarate. Nikada ne ostajte do kasno
uvee.
- ne konzumirajte duvan, alkohol,
kofein i bilo koju vrstu leka koji vam nije
neophodan.
- neka vae radno mesto bude dobro
osvetljeno, i ako moe, neka bude jaka
svetlost. Jer mozak stvara melatonin, koji
podstie spavanje, dok jaka svetlost
zaustavlja taj proces.
APNEJA (prestanak disanja tokom
sna)
SIMPTOMI esti i abnormalni prekidi
disanja tokom sna. Osoba se zbog
nedostatka vazduha probudi uvee.
Prvi jasan simptom je glasno hrkanje. Ako
je toliko glasno da moe probuditi osobe
koje spavaju u istoj sobi, i ako je praeno
pauzama i hvatanjem vazduha, onda je
apneja verovatno uzrok. Jo jedna indikacije
jeste esta psopanost tokom dana. U ostale
simptome spadaju: depresija, zaboravnost,
uznemirenost, zabrinutost ili tekoe pri
koncentraciji.
UZROCI re apneja znai prekinuto
disanje. Osoba sa apnejom tokom noi
povremeno prestane da die. Uglavnom
ona nije svesna da joj je san bio prekinut,
ali zapravo jeste. Svaka epizoda apneje
traje oko 20 sekundi, i moe da se ponovo
500-600 puta tokom jedne noi. Ovo znai
da ta osoba provede vie vremena budna
tokom noi, i ujutru kada se probudi, nije
svesna zato je umorna. Takve osobe su
uglavnom gojazne.
Apneja predstavlja rizik i za srani napad,
log, visok pritisak, disfunkcije leve-i-desne
srane komore i otkazivanje srca.
Osobe sa apnejom imaju takoe i vie
emocionalnih i psihikih problema.
PRIRODNI LEKOVI
- smrajte, jer je viak kilograma
povezan sa ovim poremeajem. ak i
gubitak telesne teine od samo samo 10%
donee znatne promene na bolje.
- spavajte na stranu da ne biste hrkali.
Gubitak vazduha je povezan sa hrkanjem.

- alkohol, duvan i pilule za spavanje

pogoravaju problem i produavaju vreme
trajanja svake epizode prekida disanja.
- specijalna zatitna guma za usta
spreava gubitak vazduha.
- videti i poglavlje Insomnija iznad.
VERTIGO (Vrtoglavica)
SIMPTOMI vrtoglavica, nesvestica;
osoba moe se oseati kao da pada ili tone,
ili kao da se prostorija u kojoj se nalazi
okree oko nje, a ponekad i kao da rotira.
Mogue je i prisustvo zvonjenja u zima.
Takav oseaj obino prati i munina,
povraanje, preznojavanje, glavobolja ili
gubitak sluha.
UZROCI uzrok problema je u
oteenju ula za ravnoteu ili zbog
poremeaja
u
unutranjem
uhu
(labirintitis). ee snalazi starije ljude.
Pogledati i poglavlje Menijerov sindrom
iznad.
Ako je uzrok kontuzija, fraktura
lobanje ili povreda unutranjeg uha,
vertigo se moe pojaviti dugo vremena
nakon to je dolo do navodnog zaleenja.
U ostale uzroke spadaju: anemija,
modani
tumori,
visok
ili
nizak
pritisak, stres, nedostatak kiseonika
ili
glukoze
u
krvi,
nedostatak
hranljivih sastojaka, virusna infekcija,
groznica, promene u atmosferskom
pritisku, upotreba odreenih lekova,
infekcije
srednjeg
uha,
previe
cerumena u uima, ili blokada unog
kanala ili eustahijeve tube.
Uzrok moe biti i nedostatak kiseonika
na veim visinama, kao i nedostatak
vitamina B6 ili niacina.
Vertigo moete iskusiti i tokom odreenih
aktivnosti, poput vonje u luna-parku,
plovljenju i igranju kompjuterskih
igrica.
UPOZORENjE: Znajte da vrtoglavica
moe biti predznak sranog napada ili
loga, a moe i ukazivati na potres ili
oteenje mozga.
Vrtoglavica nije potpuno isto to i vertigo.
Svi
ponekad
iskuse
vrtoglavicu
ili
nesvesticu. Oni koji imaju nizak krvni
pritisak esto to oseaju kada naglo
ustaju.
Hronini vertigo moe biti uzrokovan
aterosklerozom ili visokim pritiskom, i
moe se esto ponovo pojavljivati. Senilni
vertigo uzrokovan je aterokslerozom.
PRIRODNI LEKOVI
- odmah sednite na stolicu sa nogama
pod pravim uglom u odnosu na pod, i
gledajte samo u jednu taku nekoliko
minuta.
- kada doe do napada, ne pomerajte
glavu i gledajte u jednu taku u daljini. Ili
lezite na pod, na stranu gde je
nepovreeno uvo, gledajui u pravcu
obolelog uveta.
- ako je problem u povredi unutranjeg
uha, onda se mora leiti uzrok takvog
stanja.
- ali ako je uzrok u niskom krvnom
pritisku, onda nagnite glavu dole da bi
krv dola u glavu.
- jedite zdravu bogatu hranu, koja sadri
sve vitamine B grupe, naroito niacin,
B6 (200 mg), B1 (200 mg), B2 (200 mg) i

pantotensku kiselinu (50 mg). Zatim,

vitamin C (1000 mg), vitamin E (400
jedinica) i lecitin (jedna kaiica po
obroku) su takoe potrebni.
- ne unosite preko 2000 mg natrijuma
dnevno, jer to teti unutranjem uhu.
- ne konzumirajte nikotin, kofein,
alkohol i prenu hranu.
- problem moe biti u niskom nivou
eera u krvi glukoze. To se reava veim
unosom vlakana, a manjim unosom
prostih ugljenih hidrata (beli eer i belo
brano).
Popijte
au
soka
od
pomorande,
da
biste
prevazili
kratkotrajnu vrtoglavicu. Prosti ugljeni
hidrati i slatkii je pogoravaju.
- ishrana sa malo kalorija, eera i
masti moe reiti problem vrtoglavice koja
se pojavljuje iznova. Ponekad uzrok
problema lei u slabom unosu proteina.
- ako se vertigo pojavi nakon uzimanja
nekog novog leka, odmah prestanite da ga
uzimate.
- ako je vertigo hronian, pronaite
uzroke.
Moda
vam
treba
pomo
strunjaka.
LEKOVITO BILjE
- u Evropi se za vrtigo koristi ginko (60240
mg).
U
jednom
francuskom
istraivanju, kod ljudi sa vertigom dolo je
do 47% poboljanja.
- hiljadama godina su moreplovci vakali
umbir zbog morske bolesti. Istraivanja
amerike mornarice su dokazala da on
smanjuje vrtoglavicu 38% poboljanja.
Progutajte dve kapsule toga pola sata pre
polaska, i jo 1-2 kapsule kada se pojave
prvi simptomi. U jednoj studiji, jedan gram
umbira je doneo vie poboljanja od
standardnog leka za isto.
- Kinezi koriste seme celera u ovu svrhu.
- protiv vrtoglavice uzrokovane niskim
pritiskom moe se koristiti sladi.
- aj od maje metvice pomae.
- crna staniarka i beli luk sniavaju
pritisak.
- videti i poglavlja Menijerova bolest i
Morska bolest na prethodnim stranicama.
NEURASTENIJA (Nervna iscrpljenost)
SIMPTOMI simptomi su veoma
raznoliki. Njajee se javlja blag umor,
oseaj velikog umora nakon malo napora,
ili nemogunost normalnog fizikog i
psihikog rada.
Moe biti prisutna i depresija, slabo
pamenje i nemogunost koncentracije,
kao i oseaj tereta, pritiska ili bola u glavi,
zatim, bolovi u vratu, ramenima, leima i
udovima, osetljiva mesta na kimi,
vrtoglavica, zujanje u uima, povremeno
preskakanje srca, bolovi u srcu, hladna
stopala i ruke, oseaj vreline, neretko
zatvor, loe varenje i nesanica.
UZROCI I PRIRODNI LEKOVI
- postoji velik broj razliitih uzroka: na
primer,
osoba
moda
pati
od
hipotiroidizma,
pa
se
plai
fizikog
naprezanja, iako je jaka fizika aktivnost
verovatno ono to joj je potrebno, kao i
izlaganje sveem vazduhu i sunevoj
svetlosti.
- u ovom sluaju se najee preporuuje
odmor i mirovanje, iako je moda bolje da
oboleli eta napolju tokom dana. Neka

pronae jo nekog kome je potrebna

pomo, te tako i njemu da pomogne.
- krenite od lakih zadataka, a onda ih
pojaavajte. Na primer, krenite od pranja
sudova i ienja poda. Radite neto
korisno, i budite zahvalni Bogu to to
moete da radite.
- jedite zdravu bogatu hranu, i nita
vie. Neka ta hrana sadri niacin i sve
vitamine B grupe. Nemojte jesti izmeu
obroka. Dobro savaite hranu. Nemojte se
prejedati i nemojte se odavati porocima.
- prestanite da konzumirate svu prenu,
preraenu i nezdravu hranu i pia, kao
i alkohol, kofein, duvan i jake lekove.
Izbegavajte tetne hemikalije iz vode,
vazduha i hrane.
- istuirajte se malo hladnijom vodom i
osuite se potom na vazduhu.
- trite malo, pa se vratite u kuu, lezite
i odmorite se. Posle toga izaite
napolje i trite opet. Nastavite da
produavate vreme tranja; jaajte svoje
telo, jer e se isplatiti
- izbegavajte nerviranje i uzroke istog.
Razmiljajte pozitivno. Budite zahvalni na
onome to imate i to moete da radite.
- videti i sledea poglavlja: Iznurenost,
Sindrom emocionalnog zamora, Hronini
zamor
i
Aptajn-Bar
virus,
na
prethodnim stranicama.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
NEURASTENIJU I NjENE KOMPLIKACIJE
(za vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
NAPOMENA Neurastenija (nervna
iscrpljenost) nije neki zaseban patoloki
poremeaj, ve grupa simptoma koja
nastaje usled razliitih uzroka i bolesti.
OSNOVE osobe koje su se fiziki ili
psihiki preopteretile ili umorile treba da
odmaraju.
PROTIV
AUTOINTOKSIKACIJE

aseptina
ishrana,
ishrana
voem,
svakodnevna neutralna kupka 1-3 sata,
hidroterapijske metode za preznojavanje
kratkog trajanja (3-6 minuta), posle ega
sledi odgovarajua primena hladne vode.
Svakodnevni klistir sa toplom vodom,
pijenje veikih koliina vode i provoenje
vremena napolju.
PROTIV ISCRPLjENOSTI oni koji su
iscrpljeni treba da odmaraju. Potrebno je
poboljati varenje pomou pravilne
ishrane; a u sluaju izgladnelih osoba sa
loim varenjem treba dodati i odgovarajue
metode leenja. Paljiva i postepena
tonina primena hladne vode, naroito
jak tu na predeo kime.
PROVERA IZLIVA IZ TELA primeniti
odgovarajue mere. Pogledajte sledea
poglavlja: Menoragija, Leukoreja i
Spermatoreja.
PROTIV IRITACIJA ako je prisutna
seksualna, rektalna, prostatna ili uretralna
iritacija, primenite revulzivnu sedeu
kupku, dugotrajnu neutralnu sedeu
kupku, toplu kupku stopala i tople
obloge preko karlice. Za sluajeve iritacije
jajnika, pored gore navedenog, primenjuje
se i ispiranje vagine toplom tenou 15-20
minuta.
IRITACIJA U STOMAKU (CELIJANI
PLEKSUS) I SIMPATETIKIM NERVIMA
primene fomentacije na stomak 3 puta

dnevno, izmeu kojih se daje zagrevana

kompresa. Stavlja se i pojas za stomak.
ZA POBOLjANjE NERVNOG TONUSA
postepena primena hladne vode.
Najefikasnija metoda je hladni udarni tu
na predeo kime. Opti hladni tu, vru tu
na 43 stepena tokom 30 sekundi, posle
kojeg sledi graduativni ili hladni tu.
GLAVOBOLjA hladne i tople obloge,
revulzivna
kompresa
(obloga),
naizmenina primena obloga ili kvaenja
sunerom na predeo kime, topla kupka
stopala, kupka stopala pod tekuom
vodom.
GLAVOBOLjA (eoni deo) revulzivna
obloga na elo i oi, topla i hladna obloga
za trup, derivativna primena vode na
stopala i noge.
KONGESTIVNA GLAVOBOLjA kesa sa
ledom na potiljak i hladna obloga na lice,
kesa sa ledom oko vrata, tople i hladne
obloge na glavu, topla kupka stopala,
tople obloge za noge, zagrevane
obloge na noge, hladna kupka stopala
pod tekuom vodom, naizmenina kupka
stopala, noenje patofni.
GLAVOBOLJA (zadnji deo glave)
topla obloga ili kvaenje sunerom
gornjeg dela kime i zadnjeg dela glave,
revulzivna obloga, topla i hladna
obloga na glavu.
GLAVOBOLJA USLED NERVOZE
fomentacija na deo glave koji boli,
istovremeno sa primenom tople kupke
stopala. Svakodnevni klistir hladnom
vodom, protiv zatvora ako je isti prisutan.
Posebna panja treba da se obrati na
ishranu. Potrebna suva aseptina hrana,
bez mleka.
OSEAJ TERETA NA GLAVI (trake za
glavu) kvaenje toplom vodom, topla
obloga, naizmenino kvaenje vrata i
gornjeg dela lea, masaa glave.
OSEAJ PRITISKA NA TEME topla
kupka stopala, hladna obloga na glavu,
kesa sa ledom oko vrata, spavanje sa
glavom na izdignutom, primena toplote na
stopala i noge ako su hladne.
BOL U OIMA I OSETLjIVOST NA
SVETLOST laka, topla (ne vrua!)
fomentacija preko oiju i lica, ali nikad
preko samih onih jabuica bez zatite.
Zatvorite oi prvo, pa preko stavite neku
gazu ili tanku
suvu krpicu, ispod
fomentacije. Zatite oi od jake svetlosti,
masirajte lice i oi. Obratite se onom
lekaru, jer vam moda budu privremeno ili
trajno potrebne naoare.
BOL U LEIMA fomentacija na stomak,
vrua obloga na stomak, pojas za stomak,
onda, naizmenino kvaenje vodom po
predelu kime ili naizmenina obloga,
revulzivni tu na kimu i revulzivna sedea
kupka.
VERTIGO fomentacija na stomak, posle
koje sledi vrua obloga za stomak. Dva
minuta na lice ili teme nanosite vruu vodu
ili vruu oblogu, posle ega sledi primena
hladne obloge tokom 15 sekundi. U sluaju
anemije u mozgu, primenite toplotu na
predeo vrata.
ANOREKSIJA flaa sa vruom vodom
se dri na stomaku pola sata pre svakog
obroka, zajedno sa flaom hladne vode ili
hladnom oblogom na stomak i lea. Hladna
frikcija ili trljanje trljanje hladnim pekirom.

MIINA SLABOST, NAROITO U

NOGAMA hladan jak, udarni tu na
predeo kime, naizmenian tu na noge.
DEPRESIJA kupka za preznojavanje,
posle ega sledi kratkotrajno hladno
tuiranje celog tela, zatim, svakodnevna
neutralna kupka od sat vremena, neutralna
obloga, hladan jak tu na predeo kime,
naizmenino kvaenje vodom predela
kime ili naizmenian tu na kimu.
NEMIR fomentacija na stomak, posle
koje sledi vrua obloga za stomak. Ako je
debelo
crevo
puno,
ispraznite
ga
klistiranjem. Pojas za stomak, revulzivna
sedea kupka i posipanje mlake vode iz
kofe na predeo kime.
SNOVI neutralna kupka pola sata pred
spavanje, vrua obloga za stomak,
evaporativna kapa. Izdignite deo kreveta
gde vam je glava, i nemojte jesti nita
posle 4 popodne, osim voa.
HLADNI UDOVI revulzivni tu na noge
i stopala, posle ega sledi stojea plitka
kupka. Fomentacija na stomak 2 puta
dnevno, izmeu kojih se primenjuje
zagrevana obloga, zatim, naizmenina
kupka stopala, masaa stopala i nogu, i
hladna frikcija.
OPTE mada se ona ne moe oznaiti
kao posebna vrsta oboljenja, ipak je dobro
da se neurastenija iz praktinih razlog
smatra takvom. U njenom leenju od
najvee vanosti jeste tonina primena
hladne vode, iji pozitivan efekat, bez
anse za pogoravanjem simptima, zavisi
od
vetine
hidroterapeuta.
Posebna
panbja se mora obratiti na varenje,
poboljanje ishrane, pranjenje creva, kao i
otklanjanja simptoma uznemirenosti i
stresa uz pomo odgovarajuih umrijuih
sredstava.
HOREJA (Vidov ples, Tikovi)
SIMPTOMI nekoliko dana pred napad,
obolelaosoba je nervozna tokom dana i ne
moe lepo da spava tokom noi. Zatim
poinju neredovni greviti pokreti, obino u
jednoj ruci, koji se ubrzo proiruju po drugoj
ruci, licu i nogama. Takvi pokreti su
konstanti tokom buenja, i osoba ne moe
da ih kontrolie. Isti se pogoravaju kada se
osoba osea osramoeno ili uzbueno, ali
uglavnom
prestanu
tokom
spavanja.
Oboleli skuplja svoja ramena, pravi grimase
i ponekad ne moe ni da se hrani bez
pomoi. U teim sluajevima prisutna je
veliak slabost i groznica. Govor je takoe
oslabljen, grevit ili potpuno ometen;
postoje i tekoe pri kretanju.
UZROCI horeja je akutna infektivna
bolest, ali nije zarazna. Njeni simptomi se
najvie ispoljavaju preko nervnog sistema.
Najee napada decu starosti 5-15 godina,
a naroito decu enskog pola koja su
nervozna i osetljiva po prirodi.
Horeja nastaje kao komplikacije akutnog
endokarditisa i akutne reumatske
groznice, ili zbog upale modanih opna
usled streptokokalne infekcije, koja
obino poinje u grlu (i koja moe da se
proiri do srca, te da izazove endokarditis
i/ili akutno reumatsko oboljenje).
Napadi najee traju 1-6 meseci, mada
lekovi protiv groznice znatno smanjuju to
vreme. Osoba se skoro uvek oporavi od ove
bolesti, iako se ona moe ponovo pojaviti.

Oteenje koje se nanese srcu moe biti

trajno. Najopasnije je kada ova bolest
zahvati trudnice.
Ovo je vrsta Hantingtonove horejem
retka nasledna bolest koja se javljuje negde
sredinom ivota, i traje 10-15 godina. Ishod
je uglavnom smrtonosan.
PRIRODNI LEKOVI
primenjujte
srebrnu
vodu,
ehinaceju, ljuti i beli luk tokom 30
dana (svakih sedam dana se menjaju
ehianceja i ljuti). to pre ponete sa ovim,
tim bolje.
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
HOREJU I NjENE KOMPLIKACIJE (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
OSNOVNO leite anemiju i poboljajte
ishranu
postepenom
toninom
primenom vode (npr. tonina frikcija);
konzumiranje velikih koliina vode, visok
klistir
ili
ispiranje
debelog
creva,
fomentacija na stomak ujutru i uvee sa
zagrevanom oblogom izmeu primena,
ako je potrebno obezbedite potpunu tiinu
izolacijom u jednoj sobi; i provoenje
vremena napolju i ritmika gimnastika
su naroito korisni.
NESANICA dugotrajna neutralna
kupka ili neutralni tu, tople obloge za
stomak.
POTRES neutralno posipanje vode
po kimi, metoda sa vlanim aravom.
NEREDOVNO PRANjENjE CREVA neutralno posipanje vode po kimi,
dugotrajna neutralna kupka, posebne
vebe.
ENDOKARDITIS kese sa ledom na
rpedeo srca.
OPTE poboljajte nervni tonus uz
pomo toninih primena vode i posebnom
panjom na ishranu. Obuite se za bolju
mentalnu i moralnu kontrolu, i borite se
protiv
horeinih
pokreta
uz
pomo
sistematskih treninga gimnastike.
OK
SIMPTOMI ok ne mora nastupiti ni
satima nakon odreene povrede ili bolesti.
Ali im krvni pritisak opadne, iznenada se
pojavljuju simptomi. U njih mogu spadati:
hladne vlane ruke i preznojavanje,
kontuzija ili potres, ubrzano plitko disanje,
ubrzan rad srca i gubitak svesti.
UZROCI ok predstavlja ogroman pad
krvnog pritiska uzrokujui mali dotok krvi
do organa. Ovo stanje hladnoe, bledila i
kolapsa moe biti posledica bilo kakvog
stanja u kojem srce ne pumpa
dovoljno krvi ili malo krvi dolazi do
srca. Uzrok je uglavnom neka teka
povreda ili bolest.
ok je potencijalno po ivot opasno
stanje, koje iziskuje hitnu medicinsku
intervenciju.
Moe biti uzrokovan velikim gubitkom
krvi, zbog krvarenja u stomaku ili tee
povrede. Krvni volumen moe biti
smanjen i gubitkom tenosti usled teih
opekotina ili obilne dijareje.
Neka alergijska reakcija (videti ispod
poglavlje Anafilaktini ok) ili opasna
infekcija krvi (videti iznad poglavlje
Sepsa) moe uzrokovati proirenje krvnih

sudova, zbog ega dolatzi do ogromnog

pada u krvnom pritisku i oka.
PRIRODNI LEKOVI odmah odvedite
obolelog u hitnu slubu. im utvrde
uzrok, oni e pruiti adekvatnu medicinksu
pomo.
- za hitne mere koje sami moete
preduzeti pre dolaska pomoi, videti
poglavlja na kraju knjige: ok, Znaci
sranog
napada,
Kako
primeniti
reanimaciju i Kako davati vetako
disanje.
PROLAZNI ISHEMIJSKI NAPAD
SIMPTOMI gubitak vida na jednom oku
ili
zamagljen
vid
na
oba,
oseaj
nestabilnosti i opti gubitak ravnotee,
nerazgovetan govor, nemogunost dosetke
odgovarajuih rei, tekoe u razumevanju
drugih, utrnulost jednog dela tela, slabost
ili paraliza jednog dela tela zahvatajui
jedan ili dva uda, gubitak svesti.
UZROCI prolazni ishemijski napadi
(PIN) sastoje se iz epizoda privremenog
gubitka funkcija jedne strane mozga, usled
smanjenog dotoka krvi u mozak.
Deo mozga odjednom i nakratko prestaje
da funkcionie normalno, jer do istog ne
dolazi kiseonik usled blokade protoka krvi.
Takvo stanje moe trajati od jedne sekunde
do ejdnog sata, i nema kasnijih posledica.
Ako simptomi traju due od sat vremena,
onda je to log (videti iznad poglavlje o
tome).
U Americi 1 od 600 ljudi starijih od 45
godina ima PIN. Tri puta su uestaliji kod
mukaraca.
Ako
se
primarni
uzrok
problema ne rei, u 1 od 3 sluajeva dolazi
do loga. Stoga ih nemojte ignorisati!
Usled ateroskleroze nagomilavanja
masnih naslaga uz zidove krvnih sudova
obino dolazi do nastanka tromba u njima.
Pod veim rizikom su puai i oni koji se
hrane preteno masnom hranom. U
ostale faktore rizika spadaju: dijabetes,
visok pritisak i srpasta anemija.
PRIRODNI LEKOVI
- im se ustanovi PIN, mora se odmah
prestati sa konzumiranjem svih vrsta
mesa, zasienih masti i hrane koja sadri
iste. Isto vai i za produkte od belog
brana i eera, kao i duvan, alkohol i
kofein.
- pogledajte poglavlje knjige koje opisuje
va uzroni problem: Ateroskleroza,
Ostavljanje puenja, Dijabetes, Visok
krvni pritisak i Srpasta anemija.
VERNIK-KORSAKOV SINDROM
SIMPTOMI simptomi se mogu javljati
postepeno ili odjednom, ponekad i nakon
prevelikog konzumiranja alkohola, te se
zato esto pogreno misli da je re o
oamuenosti.
U
simptome
spadaju:
nestabilnost pri kretanju, zbunjenost i
nemir, kao i abnormalni pokreti oiju, zbog
ega se neretko vidi duplo.
UZROCI
ovo stanje predstavlja
poremeaj
u
mozgu
usled
velikog
nedostatka vitamina B1; najee je
posledica
prevelikog
konzumiranja
alkohola.
PRIRODNI LEKOVI
- medicinski tretman se sastoji u tome da
se oboleloj osobi odmah intravenozno daju

inkecije vitamina B1. Ako se odmah lei,

simptomi mogu nestati za nekoliko dana,
mada moe doi do gubitka seanja. A ako
se ne lei, ishod moe biti smrt.
- prestanite da pijete. Ponite da jedete
zdravu bogatu hranu, ukljuujui ceo
kompleks B vitamina, kao i 3000 mg
vitamina B1 tokom 5 sedmica, posle ega
sledi uzimanje od 500 mg.
- odbacite sve navike koje bude elju za
alkoholom, poput: zaina, gaziranih pia,
kofeina i tekih droga.
- videti ispod i poglavlja Odvikavanje od
alkohola i Delirijum.

UZROCI evo nekoliko od brojnih

moguih uzroka: rokovi na poslu,
pritisci, problemi kod kue i na poslu,
sveanosti,
mete,
buka,
bolovi,
saobraajna guva, previe visoke ili
previe niske temperature, iznurenost
radom,
nedostatak
sna,
alkohol,
duvan, previe briga...
Istraivanja pokazuju da je stres veoma
znaajan faktor kod 80% najeih
oboljenja, poput oboljenja raka, bola u
leima,
endokrinih,
kardiovaskularnih,
konih i zaraznih bolesti.
Adrenalne lezde naroito stradaju usled
stresa. Posledica toga je slabiji imunitet na
NEUROPATIJA USLED NEDOSTATKA rak i infekcije, kao i poremeaji funkcija
celokupnog endokrinog sistema.
VITAMINA
Svi ljudi ponekad doivljavaju stres.
SIMPTOMI prvo se oseaju na
vrhovima prstiju od ruku nogu. Simptomi se Meutim, problem je ako se isti javlja
postepeno javljaju, tokom vie meseci ili veoma esto; stres koji je dugotrajan
godina, polako zahvatajui udove i trup. iscrpljuje organizam.
Neki ljudi bolje podnose stres od drugih.
Prisutan je oseaj golicanja, trvenja, kao i
bol u stopalima i/ili akama, dok kretanje Pojedini oboavaju da rade u hitnoj slubi i
moe biti oteano zbog gubitka oseaja u jedva ekaju da se pojavi neki sluaj za
hitnu bolniku intervenciju. Za razliku od
stopalima i nogama.
UZROCI periferni nervi, koji se granaju takvih, postoje i oni koji ne mogu to da
od mozga i kimene modine, oteeni su izdre i koji se oporavljaju tokom cele
usled nedostatka nekog od hranljivih godine.
PRIRODNI LEKOVI
sastojaka,
najee
vitamina
iz
B
OSNOVE
kompleksa.
- pronaite uzronike problema i
U nerazvijenim zemljama uzrok problema
je uglavnom u nedostatku vitamina, dok je reite ih. Problemi su poput zidova:
u onim razvijenim zemljama najee u moete pokuati da proete kroz njih, da ih
pitanju alkoholizam. Ne samo da se obiete ili preskoite. Kroz problem ste
alkoholiari loe hrane, ve alkohol moe proli ako ga eliminiete. Moete ga
direktno da nakodi perifernim nervima. savladati i ako ste pronali nain da ga
Rizik je mnogo vei kod onih koji su pili zaobiete i onda uradite ono to treba. A
zaobili ste ga ako nauili da ivite sa njim,
alkohol 10 godina ili due.
U ostale uzroke spadaju anoreksija i a pritom da ga ne reite. Jednostavno
prestanete da mislite o njemu i da brinete,
problemi apsorpcije hrane u crevima.
a okrenete se drugim stvarima.
PRIRODNI LEKOVI
Evo jo nekoliko sugestija:
- nemojte jesti preraenu i brzu hranu,
- mislite pozitivno u svakoj situaciji.
ve samo zdravu, poput sveeg voa i
povra, celog zrna itarica, oraastih Probajte da vidite dobre strane u stvarima
oko vas i nauite da ih iskoristite na najbolji
plodova i mahunarki.
- uzimajte pun minerlano-vitaminski nain. Gledajte na njih kao na zanimljiv
reavanja
problema.
Imajte
dodatak, ukljuujui vitamine B i B1 izazov
poverenja u Boga da e vam pomoi u
(1000 mg).
- nemojte konzumirati nita alkoholno, reavanju svake krize i izdrite do kraja.
- ne mislite o problemima, mislite o
kao ni duvan, kofein i teku drogu.
- pogledajte i poglavlje Odvikavanje od neemu drugom. Tako e se va mozak
odmoriti, a vae emocije umiriti. Reenja za
alkohola.
probleme e vremenom doi.
- posavetujte se sa prijateljem. Ako
NEURO-MENTALNI POREMEAJI
imate problema sa muem, porazgovarajte
2 STRES, ANKSIOZNOST, BOL
sa nekom enom, ne mukarcem. Za
Kao i: Klaudikacija, Grevi u crevima mukarca vai obrnuto.
i Grevi u miiima
- glavne brige u ivotu jedne osobe jesu
zaposlenje, suprug/a, novac, deca, rokovi
STRES I ANKSIOZNOST (Nervoza)
na poslu i krivica za neto.
SIMPTOMI depresija, zabrinutost,
- ponekad je neophodno da privremeno
osetljivost,
hronian
zamor,
slaba pobegnete od problematine situacije, da
tolerancija na stres, nervna iscrpljenost, odete i da se smirite. Naite vremena za
nevoljnost, nesanica, panini napadi, molitvu i odmorite svoj um.
nemogunost
oputanja,
ili
oboljenja
- izbegavajte situacije koje izazivaju
uzrokovana problemima sa imunitetom.
napetost.
Zatim, stegnue stomanih miia koje
- nauite da se smejete pred nekim
uzrokuje muninu ili probleme sa varenjem, problemom, a zbog drugih da plaete. Obe
povean krvni pritisak, znojenje dlanova, stvari e vas osloboditi napetosti.
tikovi, krgutanje zubima, drhtanje iako nije
istezanje
miia
poboljava
hladno, napetost u miiima, naroito u cirkulaciju, koja je usporena odreenom
ramenim,
onda,
slaba
koncentracija, situacijom u kojoj ste se nali. Misli e vam
nemogunost
pamenja
informacija, biti bistrije. Masirajte napete miie.
negativne misli, gubitak smisla za humor, Opustite vilicu i pomerajte je levo-desno.
obolela osoba trai da joj se ugaa, kritiki Time se oputa vilini mii.
stav prema drugima, ili povuenost.

- uite u toplu oputajuu kupku, da

biste ponovo mogli konstruktivno da
razmiljate.
- izaite napolje i proetajte na
sveem vazduhu. Drite glavu gore, diite
duboko i opustite se.
- gdegod da se nalazite, duboko disanje
osveava um i pomae vam da prebrodite
krizu.
- vie se odmarajte. Time e ojaati um
i nerve, a kako biste se lake nosili sa
problemima.
- esto je u pozadini svega samo
potreba za Bogom i traenje oprosta.
Drite se Boijih zapovesti i ponite da
ivite
zdravim
negrenim
ivotom.
Pomirite se sa onima kome ste neto
naao uinili.
- verujte da uz Boiju pomo moete izai
na kraj sa problemima. Imajte vere u
Njega, kao to malo dete ima u roditelje
koji ga dre za ruku dok prelaze ulicu.
- neophodna je promena u ishrani, kako
bi se obnovio imuni sistem. Jedite svee
voe i povre, naroito sirovo. Ishrana sa
60-70% sirovog voa i povra e vam
zaista pomoi, kao i kelp ili dulsa, sirovo
semenje ili oraasti plodovi. Obavezno
unosite dovoljno vitamina C (500mg) i
vitaminske-mineralne dodatke. Kalcijum
(1000 mg) i magnezijum (500 mg)
pomau miiima da se opuste, dok
vitamini B grupe ishranjuju nerve.
- nemojte jesti mnogo ugljenih hidrata
(produkti od belog brana i eera) i
zasiene masti, jer oni ubrzavaju procese
sagorevanja. Umesto njih, konzumirajte
proteine i kvalitena ulja (kao to je
laneno), koji sporije sagorevaju. Nemojte
konzumirati ni kafu, okoladu, jake
zaine, MSG (mononatrijum-glutamat),
vetake zaslaivae, duvan i alkohol.
LEKOVITO BILjE
- sledee bilje je korisno: ginko,
ehinaceja,
anelika,
gotu
kola,
borovnica, areni kalj, maja metvica,
kamilica, hmelj, kapica i odoljen.
Uzimajte ih zasebno ili pomeajte 2-3 vrste,
pa od njih napravite aj da pijete.
- povremeno, ali ne preesto, popijte aj
od odoljena. Ovaj jak prirodan lek e
ublaiti nervne napade. U bilo koji aj
moete dodati i istucani karanfili ili veoma
malu koliinu ulja od kima, da biste se
oslobodili nervoze.
protiv
napetosti
i
anksioznosti,
pomeajte
jednake
koliine
korena
odoljena,
ranilista,
korena
crne
staniarke, hmelja, kapice, Hristovog
venca i koren umbira.
- protiv umora i nervoze pijte ak od
kamilice tokom dana i pred spavanje. Ovaj
blagi aj moe ak piti i odojad.
- aj od cvetova lipe umiruje nerve i
olakava san. Sibirski ginseng ini da se
lake izborite sa stresom, poto jaa
adrenalne lezde.
GLAVOBOLjA (usled nervoze)
SIMPTOMI bol u bilo kom delu glave
(simptomi 12 razliitih vrsta glavobolja su
navedeni ispod). esto se i iznenada javlja
na jednoj strani glave i izaziva jak bol,
nestajui s vremena na vreme.

UZROCI oko 45 miliona Amerikanaca

stalno ima glavobolje, dok 18 miliona ima
migrenu.
Uobiajeni uzroci glavobolje mogu biti:
najprezanje oiju, nedostatak sveeg
vazduha, pritisak na sinuse, zatvor,
alergije (na polen, hranu, hemikalije, i
drugo), stres, anksioznost, miina
napetost, infekcija, anemija, glad,
groznica,
hormonalni
poremeaj,
povreda glave, nedostatak vitamina,
upala sinusa, alkohol, lekovi, duvan,
iskoenost kime, bolovi u vilinom
zglobu,
zagaivai
vazduha
i
hemikalije
(parfemi,
industrijski
gasovi, i drugo). U ostale uzrone faktore
spadaju: oboljenja oka, nosa ili grla,
nedostaci
vitamina
(niacin,
pantotenska kiselina, B vitamini) ili
preveliki unos vitamina A, smetnje u
sistemu za varenje ili za cirkulaciju,
kao i pilule za kontrolu raanja, koje
dovode do nedostatka vitamina B6.
Glavobolja moe nastati i kao posledica
reakcije na odreenu hranu, poput
okolade,
eera,
penice,
MSG
(mononatrijum-glutamata),
mlenih
proizvoda,
virli,
suhomesnatih
proizvoda, sirata ili marinirane hrane.
Sulfidi, kojih ima u nekim vrstama hrane,
imaju isti efekat, kao i fermentisana
hrana, poput pavlake, jogurte i sira.
Glavobolje mogu uzrokovati i nitriti iz
virli,
kobasica
i
drugih
vrsta
preraenog mresa, kao i vikom soli,
sladoledom (koji ledi nepce), glad i
tenosti za ienje.
VRSTE GLAVOBOLjA postoje dve
glavne vrste glavobolja. Emocionalni stres
je znaajan faktor u obe vrste:
Glavobolje
usled
nervoze.
To
su
glavobolje miinih kontrakcija. Strunjaci
kau da 90% svih glavobolja nastaje zbog
napetosti,
brige
o
problemima,
konfliktima sa drugima, itd. Nervoza ini
da se miii skupljaju.
Klaster glavovolje. To su bolne glavobolje
koje se periodino javljaju. Zovu se i
histaminske,
jer
su
povezane
sa
alergijskim reakcijama. Alergeni koji se
udiu mogu predstavljati problem (parfem,
praina u kui, duvanski dim, i drugo).
Mogu nastati odjednom, ali mogu biti mi
vezane sa nekom boleu
ili drugim
problemima, poput hroninog zamora. Zato
treba da jedete zdravu hranu. Mukarci
ine 90% ljudi koji pate od ove glavobolje.
PRIRODNI LEKOVI
- razmislite o gore navedenim uzrocima,
pa vidite ta treba da promenite.
- este glavobolje su ponekad simptom
tee bolesti. Ako se uz glavobolju javljaju i
neki od sledeih simptoma, onda je moda
re o neemu ozbiljnijem, te bi trebalo da
se posavetujete sa lekarom: groznica i
ukoenost vrata, osetljivost na svetlost,
gubitak moi govora ili zbunjenost,
udaranje u glavi i slepoonicama, lupanje
srca, pritisak na sinusima, promene u
vienju boja, ili oseaj kao da e vam glava
eksplodirati.
- leenje glavobolje zavisi od uzroka iste.
One se esto periodino javljaju, pa je zbog
toga neophodno da utvrdite uzrok, a kada
to budete uradili, i glavobolje vie nee biti.

ono
to
se
smatra
sinusnom
glavoboljom ponekad je zapravo glavobolja
usled napetosti, migrena ili klaster
glavobolja. Ako se tako stalno javlja, onda
verovatno nije u pitanju problem sa
sinusima.
HIDROTERAPIJA
- im se javi glavobolja, primenite
hladne obloge na mesto gde vas boli.
Time se ublaavaju miini grevi i
suavaju krvni sudovi. Stavite vlanu krpu
u friider na 10 minuta, ili umoite istu u
hladnu vodu sa ledom, iscedite i primenite.
Takoe, primenite i klistir.
- stavite elektrini jastuk, vru pekir
ili flau sa vriuom vodom na ramene
miie, a moete i na vrat. Uradite ono to
vam najvie godi.
- uite u kadu sa neutralnom,
mlakom vodom, da biste se oslobodili
glavobolje. Probajte i sa toplom kupkom
stopala. Za vie informaija pogledajte
uvodno poglavlje o hidroterapiji.
ISHRANA
- nemojte se prejedati. Unosite
dovoljnu koliinu vlakana kroz obroke, i
jedanput sedmino primenjujte klistir.
- uzimajte dovoljnu koliinu vitamina
grupe B, naroito niacin (2000 mg),
pantotensku kiselinu (50 mg), vitamin
A (beta-karoten iz zelenog i utog povra) i
gvoe (ali gvoe iz hran, poput
eernog sirupa, a ne iz hemijskih
dodataka).
- ljudi sa nedostatkom magnezijuma su
skloniji glavoboljama usled napetosti. Zato
uzimajte 600 mg dnevno.
- jedite u tano odreeno vreme i
nemojte jesti nezdravu hranu.
- nemojte unositi previe soli.
- ako mislite da vam je glavobolju
izazvalo neto loe to ste nedavno
pojeli, uzmite 5 tableta aktivnog uglja
tokom jednog sata, i onda, to je pre
mogue, primenite klistir (nemojte uzimati
te tablete svakog dana).
OSTALO
- redovna fizika aktivnost spreava
pojavu glavobolja usled napetosti. Budite
aktivni kada se pojavi glavobolja, ali
nemojte ako vam zadaje mnogo bolova.
- spavajte vie, ali nemojte preterati.
- stojte i sedite sa pravim leima.
- duboko diite.
- jako svetlo moe izazvati naprezanje
oiju i glavobolju.
- nemojte vakati vake, jer to moe
izazvati glavobolju usled napetosti.
nemojte
preterivati
u
radu,
spoznajte granice svojih mogunosti.
- kada morate da ide na vee visine,
unesite vie vitamina C (plus umbir), kako
ne bi dolo do glavovolje usled velike
visine.
- pisanje dnevnika vam moe pomoi u
otkrivanju uzroka glavobolje. Zapisujte
datum, vreme, gde ste osetili bol, i bilo
kakve komentare za koje mislite da vam
mogu biti od pomoi.
LEKOVITO BILjE
- u korisno bilje spadaju: odoljen,
vrati, matinjak, jagorevina, lavanda
i bela vrba.
- uti nourak sadri fenilalanin
jedinjenje koje ublaava bol. Ginko povea

dotok krvi, ime se ublaava glavobolja. Isti

uinak ima i masaa slepoonica sa
razblaenim uljem od nane ili lavande.
- sve vrste vrbe ublaavaju glavobolju.
Poput aleve paprike, one sadre salicilin,
kojim se spreava nastanak glavobolje.
- kurkuma i umbir, zasebno ili
zajedno, deluju protiv glavobolje.
- popijte kapsulu hmelja s vodom. Kapica
deluje antispazmatino i pomae oputanju
nerava. Zimzelen (vinka) poveava dotok
kiseonika u mozak.
- u sluaju jakih glavobolja, postite na
sokovima i zelenom piu, i uzimajte
biljne laksative (Cascara Sagrada ili
sena).
DVANAEST VRSTA GLAVOBOLjA
postoji mnogo vrsta glavobolja. Evo 12
glavnih:
Glavobolje usled nervoze i napetosti:
stalan bol na jednom ili vie mesta, bol u
miiima vrata i gornjeg dela lea, uz
vrtoglavicu i blage nesvestice. Leenje ove
najee vrste glavobolje se sastoji u
primeni kesa sa ledom na vrat i gornji deo
lea. Unosite dodatne koliine vitamina C
i
bioflavonoida.
Izbegavajte
eer,
kofein, alergene iz hrane i stres. Budite
fiziki aktivni.
Klaster glavobolje: jak, probadajui bol
na jednoj strani glavi, vlaenje oiju,
crvenilo lica, zapuenost nosa; moe da se
javlja 1-3 puta dnevno tokom vie sedmica
ili meseci. Unosite dovoljno proteina,
izbegavajte alergene i drite dnevnik
ishrane.
Glavobolja
usled
mamurluka:
probadajui
bol
koji
nastaje
zbog
konzumiranja alkohola. Stavite led na vrat i
pijte dosta vode i vonih sokova.
Prestanite da pijete alkohol.
Glavobolja
usled
iscrpljenosti:
nastaje
zbog
fizike
ili
seksualne
iscrpljenosti. Primenite kese sa ledom na
mesto bola, poboljajte ishranu i nemojte
se iscrpljivati.
Glavobolja zbog kofeina: probadajui
bol koji nastaje kada prebrzo pokuavate
da ostavite kafu i da se oslobodite
zavisnosti od kofeina. Pijte male koliine
kafe da bi glavobolja prestala, a onda,
postepeno smanjujte tu koliinu dok se ne
budete reili glavobolje i zavisnosti.
Sinusna glavobolja: neprestani bol sa
leve i desne strane nosa, kao i preko njega.
Primenite vlagu i toplotu protiv problema
sa sinusima, i unosite vie vitamina C.
una glavobolja: probadajui bol u
slepoonicama i elu. Nastaje usled
prejedanja, jedenja nezdrave hrane i
fizike neaktivnosti. Uradite klistir,
promenite ishranu i budite fiziki aktivni.
Menstrualna
glavobolja:
nalikuje
migreni, a nastaje usled menstruacije ili
tokom
ovulacije.
Uzimajte
kalijum,
magnezijum i vitamin B6.
Glavobolja
usled
gladi:
obina
glavobolja koja se javlja pre obroka.
Nastaje zbog preskakanja obroka ili zbog
preterane dijete. Zato jedite bolje, i
unosite sloene ugljene hidrate i
proteine.
Glavobolja usled naprezanja oiju:
bolovi sa strane glave, odmah iza oiju.
Mnogi misle da je uzrok u problemima sa
vidom, ali uzrok moe biti i previe umnog

rada u kasnim nonim satima. Zato

promenite svoj nain ivota; moda su
vam potrebne i druge naoare.
Artritisna glavobolja: bol u zadnjem
delu glave ili vrata, koji postaje jai kada se
isti pokreu. Preporuuju se ajevi od
vratia, ali njega ne treba da piju trudnice.
Glavobolja usled pritiska: tup bol po
veem delu glave, koji postaje jai kada se
ista pokree. Neophodno je da snizite svoj
krvni pritisak.
Videti ispod i poglavlje Migrena za vie
informacija.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA 28
RAZLIITIH
VRSTA
GLAVOBOLjA
I
NjIHOVE
KOMPLIKACIJE
(za
vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
NAPOMENA

sledea
klasifikacija
glavobolja je nainjena iz praktinih
razloga. Poto svaka vrsta ima razliite
uzroke, zato se i na razliite naine lee.
HIPEREMINA GLAVOBOLjA (usled
vika krvi u glavi) odmor, glava i
ramena izdignuti, primena toplote na
stopala i noge u vidu kupke stopala,
kupke nogu, obloga za noge i revulzivnog
tua; hladne obloge na glavu i vrat, posle
ega sledi neutralni klistir na 39 stepeni,
topla obloga na stomak zatiena
plastinim
materijalom,
metoda
s
vlanim aravom, neutralni sprejni tu
od 24 minuta.
ANEMINA
GLAVOBOLjA
(usled
manjka krvi u glavi) flaa sa vruom
vodom na zadnji deo vrata, fomentacija
na bolni deo, odmor u krevetu sa
sputenom glavom, nain leenja koji se
primenjuje za anemiju.
GLAVOBOLjA SA JAKIM PRITISKOM
(oseaj tereta i pritiska na glavi)
umerena aseptina isrhana, dugotrajna
svakodnevna topla ili neutralna kupka
sa prohladnom oblogom na glavi, topla
kupka stopala, ili jo bolje, topla kupku
nogu,
revulzivni
tu
na
noge,
zagrevana obloga na predeo srca.
DISPEPTINA GLAVOBOLjA (usled
problema sa varenjem) 1) protiv
trenutnog bola primeniti tople i hladne
obloge na glavu, izbegavati spavanje
odmah nakon jela, mada ponekad je kratko
dremanje od koristi; 2) ako se stalno javlja,
primeniti klistir u sluaju zatvora. Suva
aseptina ishrana sa dva obroka
dnevno ili uz voe kao veeru.
GLAVOBOLjA
USLED
PROLAPSA
(creva ili organa u stomaku) 1) protiv
trenutnog bola primeniti naizmenino
kvaenje sunerom predela kime ili
naizmeninu oblogu na kimu, kao i tople i
hladne obloge na glavu; 2) ako se stalno
javlja, uzeti pojas za stomak, uvee
primeniti tople obloge na stomak,
masaa stomaka i hladan tu na stomak.
TOKSINA GLAVOBOLjA (usled vika
mokrane kiseline, oksalne kiseline,
uree i drugih otpadnih materija, ili
zbog razloenih sastojaka koji su
apsorbovani u organe sistema za
varenje) kupke za preznojavanje,
posle koje sledi primena hladnog tua;
trljanje vlanim aravom ili plitka
kupka, konzumiranje velikih koliina vode,
klistiranje ili ispiranje debelog creva
svakog dana ili tri puta sedmino,

provoenje
vremena
napolju,
aseptina ishrana.
PERIODINA
GLAVOBOLjA,
GLAVOBOLjA USLED NERVOZE, UNA
GLAVOBOLjA, MIGRENA ili GLAVOBOLjA
USLED NEDOSTATKA VAZDUHA suva,
umerena aseptina ishrana, provoenje
vremena napolju, vazduna kupka,
visoki klistir pred pojavu glavobolje,
tonine frikcije radi jaanja tela, tople
obloge, i pojas za stomak ako je dolo do
prolapsa organa.
REUMATSKA
GLAVOBOLjA
(usled
reume)

svakodnevna
kupka
za
preznojavanje, topla kupka stopala ili
tople obloge za noge, fomentacija na
bolni deo 10-15 minuta, posle ega sledi
zagrevana obloga (videti i Diateza
mokrane kiseline).
NEURASTENIJSKA
GLAVOBOLjA
(usled nervne iscrpljenosti) tople i
hladne obloge, onda, revulzivne obloge,
naizmenina obloge na kimu ili kvaenje
kime sa sunerom, topla kupka stopala,
kupka stopala pod tekuom vodom.
EONA GLAVOBOLjA (esto povezana
sa zamorom oiju ili
mozga)
revulzivna obloga na elo i oi, tople i
hladne obloge na trup, derivativne obloge
na stopala i noge (poput tople kupke
stopala, ili jo bolje, tople kupke nogu).
KONGESTIVNA GLAVOBOLjA kesa sa
ledom na zadnji deo glave sa hladnom
oblogom na lice, kesa ledok oko vrata,
tople i hladne obloge na glavu, topla
kupka stopala, tople obloge na noge,
zagrevana obloga na noge, hladna
kupka stopala pod tekuom vodom,
naizmenina kupka stopala.
POTILjANA GLAVOBOLjA topla
obloga ili kvaenje toplom vodom po
gornjem delu kime i potiljku, revulzivna
obloga, tople i hladne obloge na glavu.
GLAVOBOLjA USLED NERVOZE (vrsta
glavobolje
praena
nervnom
napetou) fomentacija na bolni deo
istovremeno sa toplom kupkom stopala i
svakodnevnim hladnim klistirom, protiv
zatvora ako je prisutan; posebna panja da
se obrati na ishranu, preporuuje se suva
aseptina hrana, izbegavajte mleko.
GLAVOBOLjA SA OSEAJOM TERETA
(trake na glavi; vrsta anemine
glavooblje) topla obloga ili kvaenje
toplom vodom po glavi, naizmenino
kvaenje sunerom po vratu i gornjem
delu kime, masaa glave.
TEMENA GLAVOBOLjA (bol u temenu)
topla kupka stopala, hladna obloga
na glavu, kesa sa ledom oko vrata,
spavanje sa izdignutom glavom, primena
toplote na stopala i noge ako su hladne.
ONA GLAVOBOLjA (bol u oima ili
oko njih, koji se pogorava izlaganjem
svetlosti)

mlaka
(ne
vrua!)
fomentacija preko oiju i ela, zatita
oiju od jakog svetla, masaa lica i oiju,
posetite onog lekara, jer moda vam budu
bile potrebne naoare, privremeno ili
trajno.
KLAVUS GLAVOBOLjA (otar bol, kao
da neko zabija ekser u glavu) vrua
kupka
stopala
sa
10-minutnom
fomentacijom na bolni deo, koja se menja
na 2 sata, zagrevana obloga uvee,
zatita od hladnoe tokom dana, paljiva

primena serija graduativnih prohladnih

kupki, radi jaanja tela.
RENALNA
GLAVOBOLjA
(usled
bubrenih problema) konzumiranje
velikih koliina vode, klistiranje, topla
kupka, kesa sa ledom na donji deo grudi,
sa toplim i hladnim oblogama na glavu
(videti poglavlje Nefritis na prethodnim
stranicama).
HEPATITINA
GLAVOBOLjA
(usled
problema sa jetrom) 1) protiv
trenutnog
bola
primeniti
revulzivnu
oblogu na glavu, tople i hladne obloge
na glavu, sa derivativnom primenom vode
na noge (topla kupka nogu i drugo),
graduativne tonine frikcije; 2) ako je
stalno javlja: aseptina ishrana, ishrana sa
voem, konzumiranje vode, graduativni
klistir, 15-minutna fomentacija na jetru 2
puta dnevno, kao i zagrevana obloga
izmeu primena, provoenje vremena
napolju,
vazduna
kupka,
vebe
disanja, masaa stomaka.
ORGANSKE
GLAVOBOLjE
(usled
tumora, upala, ireva, povrede, opte
paralize, sifilisa) uestale derivativne
primene vrue vode na noge (vrua
kupka stopala, ili bolje, vrua kupka
stopala i nogu), kratkotrajnim uestalim
revulzivnim oblogama za glavu, posle
ega sledi primena hladne ili zagrevane
obloge na glavu.
INFEKCIJSKA
GLAVOBOLjA
(usled
infekcije ili oboljenja oka, uha, nosa ili
zuba) 1) protiv trenutnog bola primena
tople kupke stopala ili toplekupke nogu,
sa revulzivnom oblogom na bolni deo; 2)
za due staze: treba leiti uzrok glavobolje.
PROMENLjIVA
GLAVOBOLjA
(uz
oseaj hladnoe, utrnulosti, pritiska, i
drugog) 1) protiv trenutnog bola:
masaa glave i vrata, revulzivna obloga
na kimu, glavu i lice, topla i hladna
obloga na glavu; 2) za due staze:
poboljati nervni tonus uz pomo toninih
frikcija (videti i poglavlje Neurastenija
iznad).
SUPRAORBITALNA GLAVOBOLjA (jak
bol iznad obrva) 1) protiv trenutnog
bola:
topla
kupka
stopala
sa
revulzivnom oblogom iznad obrva, ali da
ne pokriva oi; izbegavajte izlaganje
hladnoi, odmarajte oi i titie ih od
svetlosti, topla kupka stopala ili topla
kupka nogu; 2) za due staze paljivo
primenite seriju graduativnih toninih
frikcija.
SLEPOONA GLAVOBOLJA (bol sa
leve i desne strane ela) 1) protiv
trenutnog
bola
primeniti
10-minutnu
fomentaciju sa strane glave, lica i uha,
posle ega sledi primena suve tople
obloge na svaka 2 sata; masaa bolnog
dela; 2) za due staze: izmeu pojave bola
primenjujte tonine frikcije radi jaanja
tela, a kako se glavobolja ne bi stalno
vraala; potrebna je i ojaavajua i bogata
ishrana bez mesa. Videti i poglavlje
Litemija iznad (litemija je viak mokrane
kiseline u krvi).
MASTOIDNA GLAVOBOLjA (bol ispod
uiju) 10-minutna fomentacija na
stranama glave, posle ega sledi pamuna
obloga ili zatiena zagrevana obloga
koja se ponavalja na 2 sata. Bol u
mastoidnom delu glave se mora odmah

sanirati, inae moe doi do infekcije uva!

Ako bol ne prestane relativno brzo, obratite
se lekaru.
VRATNO-POTILjANA
GLAVOBOLjA
(bol koji se protee od zadnjeg dela
vrata do potiljka) revulzivna obloga
na zadnji deo glave i vrata, 10-minutna
fomentacija na bolni deo, posle ega se
stavlja topla suva obloga preko.
Videti i poglavlje Neurastenija iznad za
vie informacija o tome kako izgraditi telo.
GLAVOBOLjA USLED PRITISKA ILI
BOLA NA TEMENU GLAVE, ZBOG
PROBLEMA SA MATERICOM 1) protiv
trenutnog bola primeniti tople i hladne
obloge na glavu, i masau glave; 2) za
due staze: revulzivna sedea kupka,
pojas za stomak, tople obloge za
stomak, leenje bilo koje vrste prisutnog
oboljenja jajnika ili materice.
GLAVOBOLjA USLED GROZNICE 1)
protiv bola u glavi; kesa sa ledom na glavu
ili hladna kompresa na glavu, kesa sa
ledom oko vrata; 2) za smanjenje groznice:
kesa sa ledom preko srca, metoda sa
prohladnim
vlanim
aravom,
dugotrajna neutralna kupka. Pogledajte
i poglavlje o bolesti koja vam je izazvala
groznicu.
MIGRENA
SIMPTOMI bol po celoj glavi ili na
jednoj strani, uz moguu muninu,
povraanje i smetnje pri vidu (osetljivost na
svetlost, svetle take i are pred oima).
Moe trajati vie dana. Prvi znak je esti
blesci svetlosti ili peckanje. Mogue
prisustvo munine, povraanje, dijareje i
cijanoze (plavila) prstiju zbog slabe
cirkulacije i dotoka kiseonika. Bol je
najei u slepoonicama, ali moe da
zahvati i glavu, lice ili vrat. Uvek se javlja
na jednoj strani, ali se potom moe javiti i
na drugoj, ili na obe strane.
DA LI JE MIGRENA? migrena se javlja
na jednoj ili na obe strane glave, traje 4-72
sata i obino je veoma bolna (mada ne
mora biti).
Za razliku od te obine migrene, migrena
usled napetosti javlja se na obe strane
glave, traje samo oko 2-24 sata, uz bol
blage ili umerene jaine. Klaster glavobolje
se javljaju isto na obe strane glave, ali traju
30-90 minuta (mada mogu se ponovo javiti
tokom dana).
Uz migrenu javlja se munina i osetljivost
na svetlost, zvuk i mirise; zbog toga
nastaje crvenilo oiju i oi ponu da suze ili
nos da curi. Takvih simptoma nema u
sluaju klaster glavobolje ili glavobolje
usled napetosti.
UZROCI nastaje zbog poremeaja u
cirkulaciji krvi. Sam naziv je nastao od
grke rei hemikrania, to znai pola
glave; to se odnosi na migrenu koja
zahvata najee jednu polovinu glave (oko
ela, slepoonice, uveta, vilice i oiju). U
mozgu
dolazi
do
naizmeninog
suavanja
i
proirivanja
krvnih
sudova; snalazi osobe starosti izmeu 10 i
30 godina, uglavnom ene (70% obolelih su
ene). Alergije na hranu su est uzrok.
Proverite o kojoj hrani je re. Evo nekoliko
najeih uzroka migrene: alergeni iz
hrane, nizak nivo eera u krvi,
napetost, depresija, zadravanje vode,

menstruacija,
promene
u
atmosferskom pritisku, slab rad jetre,
previe ili premalo sna, hormonalne
promene, bljetavost sunca, treperea
svetla, nedostatak fizike aktivnosti,
problemi sa zubima.
Migrene mogu nestati na nekoliko godina,
a onda se ponovo pojaviti. Obino su
manjeg
intentiteta
kad
se
pree
sredoveno doba.
Oko 50% osoba sa migrenama kau da je
i njihov roditelj ili oba roditelja isto imao
probleme sa migrenom.
PRIRODNI LEKOVI
PRVI ZNACI . prepoznajte prve znake
napada migrene, kako biste mogli odmah
preduzeti mere da ih spreite ili ublaite:
- dan ranije moda budete imali
problema sa pamenjem, ulima ili
raspoloenjem.
- ba pre nego to pone, moda budete
videli bljeske ili are svetlosti, ili moda
osetite utrnulost ruku ili usta. Ti simptomi
se nazivaju aura.
SPREITI I LEITI
- izlaganje sunevoj svetlosti kod nekih
ljudi izaziva pojavu migrene. Njihove oi ne
mogu da izdre jaku svetlost. Od velike je
pomoi ako stojite u hladovini tokom
sunanih dana.
- od pomoi je i odmaranje u
zamraenoj sobi, sa ledom ili ledenom
oblogom na glavi. Moda se bol u
poetku pogora, ali nakon tri minuta
simptomi potpuno nestaju, sa izuzetkom
blage glavobolje. Radi jaeg efekta,
primenite i toplu kupku stopala u isto
vreme. Tako ete spreiti pojavu migrene.
- im migrena pone, ako je mogue,
odmah primenite klistir. Tako ete
zaustaviti napad.
- kada pone napad, probajte da vrsto
zaveete neto oko glave.
- ako je prisutan probadajui bol, blago
pritisnite arterije na vratu tokom
nekoliko sekundi.
intenzivna
svakodnevna
fizika
aktivnost po napolju smanjuje ansu za
pojavom napada. Samo nemojte biti fiziki
aktivni tokom samog napada.
- drite se dnevnog plana rada.
Previe sna, premalo sna, proputanje
obroka, i drugo, moe da bude uzrok
pojave migrene. Nemojte lei na spavanje
kasno. Neki moraju da izbegavaju
i
dremanje preko dana.
- duvanski dim poveava rizik od
napada. Isti efekat imaju i pilule za
kontrolu raanja.
- nazeb moe izazvati pjavu migrene,
kao i umor, anksioznost i jedenje kasno
uvee.
U
ostale
uzroke
spadaju:
antibiotici, mirisi i inhalanti, kofein,
emocionalni stres, oseanje mrnje
prema nekom, injekcije/vakcine protiv
alergije.
- nemojte spavati u zgrenom i
nezgodnom poloaju. ak i spavanje na
stomaku moe da suzi i kontrahuje vratne
miie. Nauite da spavate na leima.
ISHRANA
- jedite hranu koja odrava normalan
nivo eera u krvi. U takvu hranu spada
svee voe i povre, itarice u celom
zrnu, mahunarke i orasti plodovi.

Beite od brzodelujuih ugljenih hidrata:

hrane i pia sa belim eerom, belim
branom, i od preraene hrane.
- uzimajte jednu tabletu vitamin B
grupe dnevno, vitamin C (2000-6000 mg
u odvojenim dozama), rutin (200 mg ovog
bioflavonoida), kalcijum (2000 mg) i
magnezijum (1000 mg).
- oboleli od migrene imaju nie nivoe
magnezijuma od drugih. Magnezijum
pomae kalcijumu (koji vas oputa i
ublaava bol). U nekim istraivanjima,
injekcije magnezijuma su kod ljudi sa
migrenom izazvali poboljanje u roku od
nekoliko minuta. Uzimanje samo 350 mg
magnezijuma
dnevno
moe
ublaati
napade. Jo je bolje da uzimate 1000 mg
ako se napadi pogoraju.
- vane su i velike doze kalcijuma (10002000 mg dnevno). Kalcijum i vitamin D
(400 jedinica dnevno) ublauju napade
migrene.
- istraivanja su pokazala da velike
dnevne doze vitamina B2 (400 mg)
pomau ljudima sa migrenom.
- smatra se da je uzrok 25% migrena u
alergenima iz hrane. Pogledajte poglavlje
Alergije ispod. Razliite studije su
identifikovale sledee mogue uzroke:
koka-kole,
okolada,
kukuruz,
svinjetina, beli luk, crni luk, jaja, aj,
citrusi, penica, kafa, eerna trska,
kvasac, govedina, alkohol, sir, prena
hrana, morska hrana, peurke, pasulj,
previe slana hrana, kofein, rafinisani
ugljeni hidrati, masna prena hrana i
duvanski dim.
- izbacite svu hranu koja sadri tiramin.
Tiramin nastaje kao produkt aminokiseline
tirozin. Tiramin izaziva migrenu, tako to
oslobaa norepinefrin u modanom tkivu,
koji uzrokuje suavanje krvnih sudova u
mozgu. Svaka supstanca koja je prola kroz
proces razlaganja uz pomo bakterija,
sadri velike koliine tiramina. U takvu
hranu spadaju: ljive, pomorande,
banane, maline, avokado, zreli ili stari
sir, govedina i pilea digerica,
pavlaka, patlidan, salama, ajna,
izlupano meso, okolado, vino, sojin
sos i proizvodi sa kofeinom.
- triptofan, kao jo jedna aminokiselina
prisutna u hrani bogatoj proteinima,
pretvara se u serotonin, inae supstancu
koja moe jo vie pogorati migrenu. Zbog
toga se primenjuje ishrana sa malo
proteina, kako bi se delimino ublaili
napadi migrene.
- izbacite iz svoje ishrane svu sumnjivu
hranu na pet dana, pa vidite da li e doi
do promena na bolje.
- prestantite sa konzumiranjem svih vrsta
alkohola i hrane koja sadri MSG
(mononatrijum-glutamat).
- meso koje je uvano u soli sadi
nitrate i druge prezervative koji skupljaju
krvne sudove i izazivaju glavobolju.
- ako se ujutru probudite sa glavoboljom,
uzrok je moda u niskom nivou eera.
Zato ujutru popijte asu isceenog limuna
ili voni sok. Manje rada, ei obroci.
Izbegacajte eer i jela sa preraenim
eerom. Istraivanja pokazuju da je nivo
eera tokom napada migrene nizak; tako
da to je nii nivo istog, to je gori napad.
LEKOVITO BILjE

- lovor i vrati sadre partenolide, koji

pomau u spreavanju migrene.
- vrati se esto koristi u Engleskoj protiv
migrene. Uzimajte 3-9 g, ali nemojte je
uzimati ako je uzrok migrene u oslabljenom
stanju organizmu.
- u Aziji se koristi umbir protiv migrene.
- beli i crni luk spreavaju migrenu.
- matinjak je jo jedna biljka sa istom
svrhom.
- kamilica je odlina u ublaavanju
pritiska usled glavobolje.
- uzimajte pitomu nanu u tenom obliku
ekstrakta, -2 kaiice 3 puta dnevno. U
obliku infuzije, drite u vodi 5-15 minuta i
uzimajte 180 ml 3 puta dnevno.
- razblaite 1 deo ruzmarinovog ulja u
10 delova biljnog ulja, pa namaite na elo
i slepoonice. Koristite ga i kao inhalator.
Moete i potopiti isitnjene biljke u vodi 515 minuta, i onda uzimati 60 ml 3 puta
dnevno.
- od koristi je meani aj od odoljena i
lavande, ublaava stres koji ide uz
migrenu i oputa vaskularne kontrakcije.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
MIGRENU I NjIENE KOMPLIKACIJE (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
SPREITI
NASTANAK
MOKRANE
KISELINE tople kupke, naroito
dugotrajne kupke za preznojavanje,
posle ega sledi kratka hladna kupka;
radijantna kupka, metoda sa vlanim
aravom, parna kupka, dugotrajna
neutralna kupka, konzumiranje vode.
DONjOARTERIJSKA TENZIJA vrua
kupka celog tela na 38-39 stepeni 5-10
minuta, topla kupka nogu ili tople obloge
na noge, topli klistir, odmor u krevetu u
zamraenoj sobi.
BOL

topla
kupka
stopala,
naizmenina
obloga
na kimu ili
kvaenje kime sunerom, revulzivna
obloga na mesto bola, kese sa ledom u
odreenim sluajevima, tople obloge na
noge, zatitite oi od svetlosti.
MUNINA I POVRAANjE kapsule
leda, led na stomak i deo kime
nasuprot stomaka.
ZATVOR ispiranje debelog creva.
SPREITI NAPAD vona ishrana,
visoko klistiranje, konzumiranje vode.
PROTIV HIPERESTEZIJE U DONjEM
DELU LEA fomentacija na stomak 2
puta dnevno sa stalnom zagrevanom
oblogom izmeu primena; pojas za
stomak.
OPTE svaki sluaj je izleiv ako se
leenje primenjuje dovoljno dugo i paljivo.
Nervni sistem mora biti izgraen uz pomo
sutinski istih mera koje se koriste kod
neurastenije i drugih slinih stanja kojima
su potrebne tonine metode. Uzroci
problema se moraju otkloniti, naroito
autointoksikacija i uticaji bolesti usled
suavanja stomaka, enteroptoze i loeg
varenja.
- pogledajte i poglavlje Glavobolja
iznad.
BOL U VRATU (Ukoenost vrata)
SIMPTOMI bol u vratu.
UZROCI est uzrok je dugotrajan rad sa
pogrbljenim leima i glavom nagnutom

napred, kako bi osoba bolje videla ta radi.

Uzrok moe biti i neka povreda, kao i stres,
nesanica ili artritis.
PRIRODNI LEKOVI
- stavite kesu sa ledom na zadnji deo
vrata ili umotajte ld u pekir pa drite.
- zatim pimenite toplotu na oboleli deo,
u vidu toplotnog jastuka ili tua tople
vode.
- obavite oko vrata pekir i ategnite ga
neim. Time e glava imati podrku i bie
ogranieni bolni pokreti.
PREVENTIVA
- svakog dana radite vebe za vrat, da
biste ojaali i istegli vratne miie.
- za istezanje vratnih miia moete
pomerati glavu napred-nazad i levo-desno.
- za jaanje miia moete jednom ruku
gurati glavu u jednu stranu, pa onda u
drugu. I moete je gurati napred, pa nazad.
Uzmite zatim u ruke lak teret, 1-2 kg, drite
ruke ispravljeno i podiite ramena.
- ili ovo: polako diite ramena gore, a
onda ih pustite nekoliko puta da se sama
spuste, ne da ih vi sputate.
- sedite u stolicama u kojima su vam
lea u pravilnom poloaju.
- sedite uspravno, ne nagnuto. Pravo
drite glavu i uvucite vilicu. Uredite sve
tako da tokom rada gledate najee
ispred sebe, a ne ka dole. Ni u jednom
poloaju nemojte sedeti predugo.
- povremeno stanite sa radom i
odmorite. Ustanite, protegnite se i uradite
nekoliko vebi za vrat.
- sedite u kolima treba da bude
dovoljno visoko kako biste mogli da gledate
pravo, tano ispred sebe.
- ako ste male visine, nemojte se izdizati,
a ako ste veoma visoki, nemojte se
saginjati.
- nemojte sedeti tako da zadnji deo vrata
snosi najvei teret.
- teak teret uvek paljivo diite
oslonjeni na noge, ne na lea.
- spavajte na vrstom (ortopedskom)
dueku.
- poloaj pri spavanju je vaan.
Nemojte spavati na stomaku, ve na boku,
ili jo bolje, na leima.
- utoplite vrat kada izlazite napolje na
hladno. Nemojte da vam bude promaja u
sobi kada spavate.
- moda je bolje da spavate na malom
jastuku ili da sklonite jastuk. Nemojte da
spavate na tvrdom i velikom jastuku.
- izbegavajte da razgovarate preko
telefona. Time kodite vratu, jer su svi
skloni da vrat nakrenu ka slualici tokom
razgovora, umesto da glavu dre pravo.
- kada eljate kosu, nemojte glavu
naginjati ka elju.
*KONTROLA BOLA evo nekoliko
hidroterapijskih metoda protiv bola u
razliitim delovima tela.
HIDROTERAPIJSKE METODE PROTIV
BOLOVA I IRITACIJE NERAVA (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
Generalna neutralna kupka je veoma
efikasna
za
iritaciju
nerava,
protiv
insomnije,
delirijuma
i
ak
akutnih
groznica. Vlani zavoj za stomak,

prohladna obloga za glavu, zagrevana

obloga
za
kimu
u
odreenim
sluajevima. Protiv lokalizobanog bola i
iritacije
moete
primeniti
toplu
fomentaciju
i
zagrevanu
oblogu.
Jednako su dobre. Hladna i ledena
obloga su dobre protiv povrinskih bolova,
tj. bolova koji se oseaju blizu povrine
koe, te se na njih moe direktno uticati.
NEURALGIJA (Neuropatija)
SIMPTOMI bol koji se javlja iznenada i
pole kojeg sledi period bez bola. Bolovi su
jaki i izgleda da se javljaju na mestu
obolelih nerava. Telo nerava postaje
osetljivo na pritisak, dok u teim
sluajevima
prisutno
je
i
trzanje
zahvaenog miia, uz oseaj peckanja po
koi. Napadi se retko odigravaju na obema
stranama tela istovremeno. Traju nekoliko
minuta do nekoliko dana, i mogu da opstaju
mesecima. Kako prolazi vreme, napadi
uglavnom bivaju sve gori.
UZROCI neuralgija je bol u nervima, a
neuritis je upala nerava.
Neuralgija predstavlja iritaciju nerava,
koja moe biti uzrokovana sledeim
faktorima:
herpes,
povreda,
osip,
dijabetes
multipla
skleroza
ili
alkoholizam.
Jo jedan uzrok jeste nedostatak
hranljivih sastojaka, poput nedostatka
vitamina B grupe (naroito B1, B6,
folna kiselina, pantotenska kiselina,
B12).
U ostale uzroke spadaju: truli zubi,
nezdrava ishrana, zatvor, napetost,
insomnija,
zamor,
smrzavanje,
nedostatak fizike aktivnosti, infekcije
sinusa i naprezanje oiju.
est uzrok jeste smrzavanje jednog
dela tela, dok je preostali deo u toplom. To
se moe desiti tokom zimskih meseci, dok
spavate u krevetu, jer hladan vazduh struju
po vaem licu ili ramenima, dok je ostatak
tela u toplom. Posledica moe biti
neuralgija trogranog nerva ili Belova
paraliza lica ili vrata (videti ispod). Ako su
ramena otrkivena, moe se javiti neuralgija
ramena.
Uzrok moe biti i vonja u javnom
saobraaju ili kolima, kada je prozor
otvoren, te malo otriji vazduh duva u lice
osobe tokom dueg vremenskog perioda.
Ovo je formula za nastanak problema: 1)
smrzavanje dela tela usled promaje, dok je
ostatak tela u tpolom, 2) izlaganje tokom
dueg vremenskog perioda, 3) dan za
danom.
PRIRODNI LEKOVI
- obratite panju na gore navedene
uzrone faktore i probajte da ih reite.
Pazite emu sve izlaete svoje telo svakog
dana. Saznaete neke zanimljive stvari na
taj nain. Izbegavajte promaju i izlaganje
hladnom jednog dela tela, dok je ostatak u
toplom.
- primenite visoki klistir sa ajem od
maje metvice. Treba da bude to topliji.
- primenjujte naizmenino toplo i
hladno na oboleli deo tela. Primena hladne
vode treba da bude to kraa! To se moe
raditi po nekoliko sati bez prestanka.
- od pomoi je i fomentacija koja je bila
potopljena u aj od divizme, lobelije i
kamilice.

- drite celu ruku (koja je na suprotnoj

strani tela od bola u glavi i vratu) u veoma
vruoj vodi tokom 20 minuta.
- ishrana treba da sadri lecitin (1
kaiica), kalcijum (1000 mg) i magnezijum
(500 mg).
- izlaite se suncu, budite fiziki aktivni i
provodite vreme na sveem vazduhu.
- u korisno lekovito bilje spada: divizma,
alfija, hmelj, bokvica, koren odoljena,
kapica, kopriva, lobelija, crna staniarka,
kora topole i nana.
- Kinezi trljaju oboleli deo tela sveim,
iscekanim
limunom,
kao
lek
protiv
neuralgije.
- spljeskajte bobice kleke, pa ih stavite na
obolelo mesto, da biste ublaili bol.
- borovnica sadri jedinjenja flavonoida
(anticijanozide)
koja
ublaavaju
bol.
Koristite dozu ekstrakta borovnice od 160480 mg dnevno.
- stavite isitnjenu kamilicu u nekoliko
kesica; drite je potopljenu u pola olje
kipue vode i potom primenite to vreliju
tenost na oboleli deo.
- kapsaicin iz aleve paprike, kada se
nanese na oboleli deo tela, stimulie i
zatim
blokira
bol.
Mnoga
nauna
istraivanja su ovo potvrdila.
- izrendajte ren i direktno ga nanesite na
oboleli deo.
- ginko biloba, kada se da pacijentima,
znatno ublaava bol i smanjuje osetljivost
na isti.
- potopite osueni podbel u kipuu vodu.
Kada se malo ohladi, umoite oblogu u tu
toplu tenost i stavite je na obolele nerve.
- videti i sledea poglavlja ispod: Belova
paraliza,
Neuritis
i
Nadlaktna
neuralgija.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
NEURALGIJU I NjENE KOMPLIKACIJE (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
PROTIV TOKSEMIJE kupke za
preznojavanje
posle
kojih
sledi
odgovarajua hladna kupka celog tela, 3
puta dnevno; radijantna kupka, parna
kupka i metoda sa vlanim aravom za
preznojavanje
su
naroito
korisne;
konzumiranje
velikih
koliina
vode,
aseptina ishrana, suva frikcija koe ili
svakodnevno
mazanje
uljem
nakon
kratkotrajne kupke za preznojavanje,
posle ega sledi tonina primena hladne
vode.
PROTIV ANEMIJE I OPTE SLABOSTI
graduativna primena hladne vode;
bolove koji prethode ili slede nakon hladnih
kupki izbegnite uz pomo primene tople
vode na oboleli deo; prekrijte ili izbegavajte
taj deo tela tokom primena hladne vode.
BOL fomentacija ili revulzivna obloga
na mesto bola, revulzivni ili naizmenini
tu; kesa sa ledom je ponekad efikasnija
od primene toplote, naroito kada je dolo
do kongestije oliene u crvenilu koe,
oseaju
probadanja
i
ekstremnoj
superficijalnosti nerava.
REFLEKSNA NEURALGIJA fomentacija
na stomak dva puta dnevno, topla obloga
za stomak izmeu promena, pojas za
stomak, nakon kupanja pazite se nazeba i
izbegavajte dugotrajne primene hladne
vode na celo telo (poput kupki celog tela,

plitkih kupki i metode sa vlanim

aravom).
NEURALGIJA
GLAVE

primenite
derivativne mere (poput tople sedee
kupke, tople kupke nogu, toplih obloga za
noge, tople kupke stopala, hladne
kupke stopala pod tekuom vodom,
metoda sa zagrevanim vlanim aravom,
lepezasti tu na glavu, tople i hladne
obloge na glavu, primena toplote na
primarno mesto bola). Fomentacija an
stomak dva puta dnevno, posle koje sledi
zagrevana obloga i primena vrue vode
na podlakticu sna drugoj strani.
NEURALGIJA KIME I LUMBALNOG
DELA fomentacija na kimu 2-3 puta
dnevno sa zagrevanom oblogom izmeu
primena, tople i hladne obloge na kimu,
naizmenina obloga, revulzivni tu, topla
obloga na trup, fomentacija na kimu sa
toplom kupkom nogu, i odmor.
BOLOVI USLED NEURALGIJE topla
kupka celog tela 4-5 minuta posle koje
sledi duga neutralna kupka na 35
stepeni,
primena
toplog
ebeta,
radijantna kupka, parna kupka ili metoda sa
vlanim aravom za preznojavanje, posle
ega sledi primena suve obloge.
NEURALGIJA
USLED
HRONINOG
NEURITISA naizmenina obloga i/ili
naizmenian
tu;
za
neprestan
bol
iijatinog ivca primeniti revulzivni tu.
NEURALGIJA KOJA UTIE NA JAJNIKE,
MATERICU, REKTUM, BEIKU I PREDEO
TRTINE KOSTI revulzivna sedea
kupka, topla obloga na karlicu posle
koje sledi hladna frikcija, topli klistir,
tople i hladne obloge na karlicu,
vaginalno
ispiranje
toplom
tenou,
revulzivne obloge na obolele delov tela.
GASTRALGIJA vrua fomentacija na
stomak,
topla
obloga
za
trup,
revulzivna obloga na stomak 10-30
minuta koja se ponavlja na svaka 2 sata ili
koliko bude potrebno, tople obloge za
noge, konzumiranje tople vode, topli
klistir, neuzimanje hrane dok ne prou
bolovi, aseptina ishrana, tena ishrana
nekoliko dana ako bude potrebno.
ENTERALGIJA

15-minutna
fomentacija na stomak svakih sat
vremena, topli klistir, zagrevana obloga
koja se nanosi na 15,5 stepeni izmeu
primena, graduativne tonine frikcije.
ERITROMELALGIJA
(crvena
neuralgija) odmor i izdizanje obolelog
dela tela, hladna obloga koja se menja na
svakih 20-30 minuta, graduativne tonine
frikcije.
HERPES ZOSTER tokom izbijanja osipa
potrebna
primena
suvih
pamunih
obloga nekoliko puta dnevno, ali nakon
primene
revulzivne
obloge,
sa
zagrevanom oblogom izmeu primena.
KONTRAINDIKACIJE primena hladne
vode pogorava bol osim ako se ne
primenjuje veoma paljivo i graduativno
(postepeno), mada je neophodna za dobre
rezultate.
- pogledati i poglavlja ispod o tri najee
vrste
neuralgije:
Belova
paraliza,
Neuralgija trogranog ivca i Iijas.
BELOVA PARALIZA (Paraliza lica)
SIMPTOMI prisutan bol u licu i/ili vratu.
Obino je samo jedna strana zahvaena. Tu

su i simptomi slabosti, bolovi i oseaj

bockanja, peckanja i miljenja po koi. Jedna
strana lica moe da malaksa, da izgleda
oronulo.
Delimina ili potpuna paraliza miia na
jednoj strani lica; bol iza uveta na oboleloj
strani; podbuo kraj usta, ponekad uz
balavljenje; nemogunost zatvaranja oka
na oboleloj strani, uz stvaranje vode u
oima; oteenost ula ukusa.
UZROCI - Belova paraloza je paraliza
jedne strane lica, koja je prepoznatljiva po
izoblienom izgledu lica usled oteenja
facijalnog ivca.
Obino nastaje kao posledica virusne
infekcije koja je zahvatila facijalni ivac
(elo, obraz, oko i usta). Uzrok istoj moe
biti povreda, iritacija senzornih nerava
ili korena ivca, truli zub, nazeb lica
tokom spavanja (krv se smrznula u tom
delu lica), ponekad i infekcija disajnih
puteva, kao i konzumiranje velikih
koliina mesa. Vegeterijanci retko imaju
ovu vrstu problema.
Za Belovu pralizu se esto misli da je
log, jer se pojavi iznenada i dovodi do
utrnua i deliminom ili potpunom gubitku
kontrole nad miiama u obolelom delu.
Meutim, to ipak nema veze sa logom.
Ako se pravilno lei, postoji 80%
mogunosti znaajnog oporavka. Svi ljudi
koji pate od delimine paralize lica i onih
sa potpunom paralizom doive oporavak
bez ikakvog leenja. A poto se veina njih
oporavi tako spontano, onda ne treba da
uzimaju lekove ili da idu na neku operaciju.
Ali, vee oteenje ula ukusa i/ili
smanjeno
luenje
suza
u
oima
predstavljaju znak da e takvo stanje
opstati, anroito kod starijih ljudi.
Belova paraliza moe snai ljude svih
uzrasta, ali najee zahvata ljude izmeu
20 i 40 godina, neretko u letnjim mesecima
(pogotovo avgust). to je osoba mlaa,
vea je ansa za potpunim oporavkom. Uz
odgovarajui tretman, paraliza lica obino
enstane u roku od dve sedmice, mada za
potpun oporavak moda bude bilo potrebno
i do tri meseca. Poneki ljudi i nakon toga
ostanu slabi, pa se paraliza lica kasnije
pnoovo pojavi.
PRIRODNI LEKOVI
- pogledajte poglavlje Neuralgija iznad
za vie informacija.
- - uzimajte vitamin B12 (1000 mcg
dnevno), to, ukupno 20.000 mcg, kao i
kalcijum (2000 mg dnevno), magnezijum
(800 mg dnevno) i esencijalne masne
kiseline (2 kaiice lanenog ulja dnevno).
- pobrinite se da vam tokom noi, na
spavanju, ne struji hladan vazduh po licu,
dok vam je ostatak tela u toplom pod
ebetom. Jer kad se to deava, onda deo
tela izloen hladnom vazduhu ne odmara
se kako treba, dok nerv u licu ili vratu moe
da se smrzne i onda da stvara probleme.
- primenjujte toplu vlanu oblogu 2
puta dnevno po 20 minuta, protiv bola i
osetljivosti. Nakon toga primenite blagu
masau,
- ako je i oko zahvaeno, ispirajte ga
istom vodom 4 puta dnevno, kako bi
ostalo vlano i isto od prljavtine.
Noenjem naoara za sunce smanjuju se
isparavanja iz oka. Povremeno zatvorite to
oko prstom, da bi se odmorilo. Nosite

povez za oko tokom noi kako biste ga

zatitili.
- kasnije, kada ponu miii ponovo da
funkcioniu, treba vebati miie lica: pred
ogledalom moete pomerati elo, zatvarati
obolelo oko, skupljati usta, pomerati ih
levo-desno, napuiti obtaze i probati da
zvidite.
- dok se problem ne rei, uvee stavljajte
kane obloge sa ugljem na oboleli deo
nerava, i budite na ishrani sa malo soli. To
e pomoi da se oslobodite tenosti koja
dolazi od tih nerava.
- prednizon je lek koji se najee daje u
ovom sluaju, ali on ima negativne efekte
na vae zdravlje.
- poto je Belova paraliza vrsta
neuralgije,
pogledajte
poglavlje
Neuralgija iznad za vie i detaljnije
informacije.
NEURALGIJA
TROGRANOG
IVCA
(Doulourex)
SIMPTOMI prisutan je izenanada
strelovit i jak bol, praem grevima miia
lica, kao i preckanjem koe, blagim
crvenilom, otokom obolelo dela i poveanin
luenjem pljuvake i suza.
Oboleli nervi i koa postaju veoma
osetljivi, dok pokreti lica, govor i vakanje
mogu izazivati veoma veliki bol.
UZROCI ovo je uobiajena vrsta
neuralgije. Uglavnom se javlja zimi.
Postoje tri vrste senzornih nerava lica koji
najee
bivaju
zahvaeni
ovom
neuralgijom. Prva vrsta
je oko one
jabuice i preko ela. Druga je na strani
lica, obrazu i gornjih zuba. I trea je u
ustima i oko donjih zuba.
Uzrok problema je u smrzavanju lica
tokom odreenog vremenskog perioda, dok
je ostatak tela u toplom. Ovo je formula za
nastanak tog problema: 1) smrzavanje dela
tela usled promaje, dok je ostatak tela u
tpolom,
2)
izlaganje
tokom
dueg
vremenskog perioda, 3) dan za danom. Za
vie
informacija
videti
poglavlje
Neuralgija iznad i poglavlje o tikovima na
kasnijim stranicama.
PRIRODNI LEKOVI
- odravajte oboleli deo tela toplim.
Odmah ponite sa primenom toplih
fomentacija na njega. Od koristi moe biti
i odmaranje u krevetu, sve u zavisnosti
od
intenziteta
problema.
Kasnije
primenjujte tople fomentacije (ili tople
kupke celog tela) po nekoliko puta
dnevno.
- proiavajui post na vonim
sokovima tokom nekoliko dana ojaae
vae telo da se lake izbori sa problemom.
Samo imajte na umu da je do oteenja
ivca dolo zbog smrzavanja tokom dueg
vremenskog perioda, tako da je za izleenje
potrebno vreme.
- pobrinite se da ne bude promaje.
Konvencionalna medicinska metoda za
ovaj problem jeste operacija lica i unitenje
ivca. Time se otklanja bol, ali i lice ostaje
trajno utrnuto. Posledica nekih operacija je
paraliza jednog dela lica; jednostavno, ne
moete znati unapred ta e vam operacija
uraditi.
IIJAS

SIMPTOMI bol se primeuje du

zadnjeg dela butine, spoljneg dela lista,
spoljneg dela stopala i vrha stopala u liniji
sa nonim palcem. Obolela osoba zbog
toga se vie oslanja na drugu nogu i
stopalo. Kaalj, hodanje, teak rad i kijanje
pojaavaju bol i u leima i u iijatinom
ivcu.
Kasnije, oboleli deo moe utrnuti. Osea
se kada se prea rukom preko njega. A jo
kasnije, moe doi i do smanjenja miia
lista i oseaju slabosti pri tranju ili ak
hodanju.
UZROCI iijatini ivac je najvei ivac
u telu, koji polazi iz kime. On se grana du
zadnjeg dela obe butine i ide niz nogu do
lanaka.
Postoje dva glavna uzroka iijasa:
Prvi uzrok je smrzavanje butine tokom
dueg vremenskog perioda. Iijas obino
poinje kao neuralgija iijatinog ivca. Ako
dugo vremena budete sedeli na hladnom
(metalne stolice u prohlasnoj prostoriji,
metalne klupe ili recimo, metalna sedita u
amcu dok pecate), moe doi do iritacije
iijatinog nerva i tako da nastane iijas.
Rei je sluaj da iijas nastane usled dugog
sedenja na onim dubokim mekim jastucima
na fotelji, koji ne mogu satima da se ugreju,
dok vi gledate televiziju koja vas ini
napetim.
Sreom, tu vrstu iijasa nije teko izleiti:
samo primenite tretman leenja kao kod
neuralgije i sedite na toplom ili na mestu
koje vae telo moe brzo da ugreje.
Nemojte sedeti an dubokim foteljama
kojima je ptorebno mnogo vremena da se
ugreju (recimo, koje su duboke 20 cm).
Na svoje omiljene stolice presavijeno
vuneno ebe ili nagomilanu tanju ebad. To
je neto to vae telo moe ugrejati.
Probajte i proverite ta je najbolje za vas.
Ako se u roku od nekoliko minuta ne ugreje,
onda stavite neto drugo na stolicu.
Naalost, postoji i druga, mnogo ozbiljnija
vrsta iijasa:
Njen uzrok je oteenje donjeg dela
kime, usled neke povrede, pada,
dizanja tekog tereta ili ukrtanja nerava
pod teretom. Neki ljudi prave problem
svom donjem delu lea poto uvek nose
debele novanike u zadnjim depovima
pantalona. Te napade iijasa moe izazvati i
dugotrajna mehanika vibracija toka od
kola, kamiona ili rada koji iziskuje stalno
dizanje tereta.
Vano je znati da se bol prvo javlja u
donjem delu lea. Kasnije (posle par
sedmica ili ak godina), bol poinje da se
osea du celog iijatinog ivca: du
zadnjeg dela butine, spoljneg dela lista,
spoljneg dela stopala i vrha stopala u liniji
sa nonim palcem.
Dolo je do oteenja jedne od
hrskavinih ploa (diskova) u lumbalnom
delu lea. Hrskavica se iri i na kraju puca,
stvarajui pritisak nazad na koren ivca
(postoji mogunost, mada veoma mala, da
i tumor pritiska iijatini ivac).
U ostale uzrone faktore spadaju: obolela
osoba verovatno nije jela zdravu bogatu
hranu,
sa
dodacima
kalcijuma,
magnezijuma, vitamina D i drugim
sastojcima za izgraivanje kostiju; osoba je
moda preterivala u tranju, dizanju tereta
i tome slino; nije dizala teret kako treba da

se die; radio je kao neko ko mora da nosi

gojazne pacijente, to moe imati ogromnih
posledica po zdravlje.
Kod starijih ljudi, koji e unose dovoljno
sastojaka za izgraivanje kostiju, putem
hrane, mogu se javiti degenerativni
problemi u novoformiranim spikulama ili
kotanim grebenima, koji dalje mogu
pritiskati koren ivca.
PRIRODNI LEKOVI
- proitajte ponovo spisak uzronik
faktora, pa probajte da reite one koji se
odnose na vas.
- odmarajte oboleli deo tela u
poloaju koji vam najvie odgovara.
HIDROTERAPIJA
Za bol u nozi usled iijasa primenjujte
tople vlane obloge na obolelu nogu,
kako biste ublaili bol i upalu.
Za bol u leima im pone napad bola u
leima, primenjujte led 10-20 minuta. Time
ete umrtviti bol, ublaiti greve i smanjiti
otok.
Za iijas u nozi primenite dugotrajnu
suvu toplotu u bilo kakvom obliku (flae
sa vruom vodom, radijantna kupka ili
elektrini jastuci).
- ptimenite toplotu u vidu tople
fomentacije 3 puta dnevno, bez ikakve
upotrebe leda ili hladne vode.
- nakon svake primene toplote istrljajte
obolelu nogu, radi poboljanja cirkulacije.
- stavite 2 olje soli u litar kipue vode.
U toplu tenost umoite oblogu i drite na
obolelom delu tela, sve dok en doe do
olakanja.
VEBE ISTEZANjA
- paljivo radite vebe istezanja, ali
uvek stanite pre nego to se pojavi bol ili
bilo kakva neprijatnost. Svaku vebu radite
3 puta, 2-3 puta dnevno, poveavajui broj
serija
kako
vam
se
stanje
bude
poboljavalo.
- savijte kolena ka bradi, to je blie
mogue. Osetiete kao da vas neto vue u
donjem delu lea.
- sedei u stolici, savijte se u kuku ka
dole to dublje moete.
- dok vi leite na leima, neka vam neko
podie nogu, ispravljenu u kolenu. Tako se
istee iijatini ivac i miii zadnje loe.
OSTALO
- ako napad bola traje toliko dugo da
miii nogu izgube mnogo snage, onda ih
masirajte i primenjujte svakodnevnu
toplu i hladnu kupku (hladnu nakon to
bol prestane). Time e se obnoviti
cirkulacija i snaga.
ima
sluajeva
kada
pomae
nametanje kime. Ako je kima kriva,
javie se bol. Pre nego to bilo ta uradite u
vezi s tim, paljivo razmotrite ta je stvarni
problem.
- postite jedanput sedmino i jedite
samo sirovu hranu mesec dana.
- dobro izmasirajte stopala, 3 puta
dnevno, naroito predeo Ahilove tetive do
lanaka.
- budite na sveem vazduhu, izlaite
se suncu i budite (ako je mogue)
umereno fiziki aktivni.
- aktivnosti koje ne iziskuju mnogo
napora, poput plivanja i etanja, dobro
deluju na lea, dok dogiranje, skakanje i
aerobik/vebe snage mogu da nakode

kostima i miiima. Zato polako i

postepeno jaajte kosti i miie, bez bola.
LEKOVITO BILjE
- anelika, biljka koja je veoma
upotrebljiva za enske probleme, takoe
deluje i u sluaju iijasa.
- kora vrbe sadri salicin koji efikasno
ublaava bol. Ponite sa malom dozom od
kaiice osuene biljke i postepeno je
poveavajte dok ne doe do ublaavanja
bola. Ali, dugotrajna upotreba iste moe
izazvati stomane tegobe i ak ir.
- uzimajte zimzelen i primenjujte ga
spolja na oboleli deo. On sadri metilsalicilat (slian je salicinu).
pomeajte
2
kaike
izrendanog
umbira sa 3 kaike susamovog ulja i 1
kaiicom soka od limuna. Time namaite
deo tela koji boli. Ovaj lek se vekovima
koristio u Egiptu.
- obloge sa listovima imele ublaavaju
bolove kod iijasa.
OSTALO to ranije otkrijete problem,
vee su anse za izleenjem.
- unos vitamina B grupe je veoma
vaan da bi nervi bili zdravi. Uzimajte i
kalcijum (1000 mg), magnezijum (500
mg), vitamin D (1000 jedinica), vitamin E
(400 jedinica), cink (30 mg) i vitamin B12
(1500 mcg).
- pazite na svoja lea dok radite!
Nemotje pokuavati neto za ta znate da
ne smete raditi. uvajte se padova i
povreda.
Ako ne bude poboljanja nakon primene
prirodnih, kunih metoda leenja, onda
ete moda konsultovati specijalistu, koji e
vam verovatno rei da je neophodna
operacija. Ali da li treba da operiete svoju
kimu? Paljivo proitajte poglavlje Bol u
donjem delulea na stranicama ispod i
Jaanje kostiju, za vie informacija o ovoj
temi.
- proitajte i poglavlje Neuralgija iznad,
poto je iijas vrsta neuralgije.
NEURALGIJA NADLAKTNE ARTERIJE
SIMPTOMI prisutan je oseaj bodenja,
utrnulosti i bola u jednoj ili obe ruke, 1-3
sata nakon to se zaspi. Te neprijatnosti
uglavnom probude obolelu osobu. Moe biti
prisutno i istroenost, smanjenje miia
ruku, kao i hladnoa i oticanje istih.
Uglavnom snalazi odrasle ljude, ne decu.
Simptomi s emogu proiriti na na
podlakticu, nadlakticu i ak rame. Stanje se
pogorava ako ste dizali veliki teret.
Tokom dana simptomi skoro da nisu
prisutni, osim ako niste dizali neki teret.
UZROCI ono to je iijas za nogu, to je
ovo za rame. Jedan ivac, koji prolazi kroz
rame, ukljeten je u predelu kime.
Uzrok moe biti i preteran fiziki rad sa
rukama, noenje preterano tekog
tereta, loe dranje tela i doputanje
da se ruke i ake uvee smrznu. U rei
uzrok spada abnormalnost u sedmom
vratnom prljenu.
Donja grana nadlaktnog nervnog spleta
nerava izlazi iz predela donjih vratnih
prljenova i prolazi ispod kljune kosti ka
ruci. Ako doe do njenog sabijanja, onda
stradaju nervi ake i ruke.
Najbolje je leiti ovaj poremeaj, jer u
suprotnom, stanje e biti sve gore.

Slian problem se naziva sindrom

vratnog prljena, ali on vie snalazi mlae
ljude i izaziva bol i utrnulost nedugo nakon
noenja velikog tereta, tekog kaputa, itd.
Simptomi se javljaju tokom dana, ne uvee.
PRIRODNI LEKOVI
- reenje se moda nalazi u nametanju
kime od strane dobrog kiropraktiara.
- odravajte ruke toplim uvee, naroito
ako ima strujanja vazduha u prostoriji.
- poboljajte ishranu. Zdrava bogata
hrana koja izgrauje nerve i kosti od
velikog je znaaja. Potrebno je jesti
sirovo zeleno povre, kao i svakodnevni
vitaminski-mineralni dodaci. Od pomoi
je ih ishrana koja se koristi u sluaju
artritisa (videti poglavlje o artritisu ispod).
- budite fiziki aktivni kako biste ojaali
miie ramena i ruku, i poboljajte dranje
tela tako to ete raditi vebe za ruke, za
vrat, ramena, kukove, trup, itd.
- izbegavajte dizanje velikih tereta. Pre
nego to dignete neki teret, udahnite
duboko nekoliko puta, da biste pripremili
miie, razmrdajte ramena i budite
poluskueni dok diete teret, jer ete tako
da izbegnete sabijanje nerava.
pogledajte
i
sledea
poglavlj:
Neuralgija, Neuritis, Belova paraliza i
Iijas.
NEURITIS
SIMPTOMI mogu biti prisutni bol,
osetljivost, peckanje i gubitak ula dodira
na obolelom delu tela, uz crvenilo i otok.
Bol nije uvek izrazit simptom pravog
neuritisa,a li zato utrnulost, peckanje,
geganje uz mogu bol, jesu esti simptomi.
Slabost, gubitak ula dodira i ak paraliza
su uobiajeni, dok u teim sluajevima
mogu biti prisutni i grevi. Zahvaeni miii
se moda budu smanjili.
UZROCI simptomi zavise od uzroka.
Mogui uzroci su: povreda nerava,
infekcija u vezi sa nervima, neka
bolest
(kostobolja,
dijabetes,
leukemija, i drugo), udahnuti ili
progutani otrovi (iva, metil-alkohol ili
olovo), nedostatak vitamina B grupe u
ishrani (naroito tiamina) ili neko
degenerativno oboljenje, ija sporedna
posledica moe biti pojava neuritis.
Mukarci starosti izmeu 30 i 50 godina
najee oboljevaju od neuritisa.
(Oputeno stopalo??), usled sedenja sa
prekrtenim nogama, nastaje kada
miia oko lanka ili stopala oslabe, zbog
ega se noni prsti vuku po podlozi dok
osoba hoda. (Oputenost ake??) nastaje
zbog pritiska u pazuhu, uzrokovanim
noenjem take ili nekog drugog oslonca.
Optiki neuritis nastaje kada upala zahvata
optiki nerv u oku. Tako moe doi do
postepene
ili
iznenadne
pojave
zamagljenog vida i gubitka vida. Slepilo
nastaje u teim sluajevima, mada je samo
privremeno ako se primeni odgovarajue
leenje.
PRIRODNI LEKOVI
- od najveeg znaaja je uravnoteena
ishrana koja ukljuuje sve vrste vitamina
i minerala. Ceo kompleks vitamina B je
vaan. Ako se stanje nije mnogo pogoralo,
unos vitamina B grupe i tiamina (200 mg)
dovodi do velikog poboljanja u roku od 3-4
dana.

- ako je trovanje uzrok, onda se njegov

izvora mora izbei i eliminisati. Budite to
vie na sveem vazduhu.
- leenje neuritisa podrazumeva odmor i
zdravu ishranu; nakon povlaenja bola,
krenite
sa
masaom
i
paljivim
sprovoenjem vebi. Pronaite uzrok
problema i reite ga.
- post na sokovima od voa i povra
tokom 1-2 dana pomae u izbacivanju
toksina, ime se olakava telu da bre
izlei nerve.
- kantarion pomae u obnovi nervnog
tkiva. Glog je dobar za cirkulaciju.
- dr Don Kristofer preporuuje sledeu
formulu za neuritis: po 30 mg (Lady's
slipper??) i kapice, i po 15 mg divljeg
jama, umbira i (damiana??). Pospite
litar kipue vode po biljkama, to dobro
pokrijte, i ostavite da se ohladi. Potom
iscedite, zasladite po ukusu i pijte po 60 ml
svaka 3-4 sata.
- nemojte konzumirati kofein, duvan,
alkohol i lekove.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
NEURITIS I NjEGOVE KOMPLIKACIJE (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
ODMAH PRIMENITI odmaranje
obolelih delova tela dok ne proe akutna
faza.
PROTIV TOKSEMIJE kupke za
preznojavanje
2-3
puta
sedmino,
najbolje radijantna toplotna kupka, posle
kupke za preznojavanje treba da sledi
primena hladne vode.
PROTIV UPALE 15-minutna lokalna
revulzivna obloga na svaka 2-4 satasa
zagrevanom oblogom izmeu primena,
odgovarajue derivativne mere.
BOL revulzivni tu, parna kupka posle
koje sledi graduativni lepezasti tu, pri
kojem se temperatura postepeno sputa od
37 do 26 stepeni; zatitite se suvom
pamunom oblogom ili zagrevanom
oblogom sa plastinim materijalom.
PARALIZA naizmenina obloga,
naizmenian tu, udarni tu na kimu i
obolele delove.
- pogledajte i poglavlje Polineuritis i
Jaanje nerava ispod.
POLINEURITIS
SIMPTOMI simptomi su kao kod
neuritisa, s razlikom da se bol javlja na
nekoliko razliitih mesta.
UZROCI prisutni su bolovi na dva ili
vie mesta, usled upale jednog ili vie
nerava u isto vreme. Videti pgolavlje
Neuritis iznad za vie informacija.
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
POLINEURITIS
I
NjEGOVE
KOMPLIKACIJE
(za
vie
informacija
pogledati poglavlje o hidroterapiji):
OSNOVA odmor u krevetu dok bolest
brzo napreduje.
PROTIV TOKSEMIJE svakodnevna
dugotrajna neutralna kupka 1-2 sata,
aseptina ishrana, izbegavanje aja,
kafe, duvana, alkohola i svih poroka,
preznojavanje,
naroito
uz
pomo
radijantne kupke od 10-20 minuta, posle
ega sledi hladna frikcija.

PROTIV
LOKALNIH
UPALA

revulzivna obloga, zatim zagrevana ili

suva obloga, fomentacije na kimu, posle
ega sledi zagrevana obloga; u sluaju
oboljenja nogu primeniti toplu kupku
stopala ili toplu kupku nogu; tople obloge
za noge, samo odmaranje obolelih delova
tela.
POBOLjANjE ISHRANE uz pomo
graduativnih hladnih kupki, masae,
izlaganje sveem vazduhu napolju uz
zatitu od vremena, sunane kupke,
aseptina ishrana.
ATROFIJA naizmenian tu, masaa.
KONTRAINDIKACIJE tokom akutne
faze izbegavajte primenu hladne vode,
osim ako su veoma kratkotrajne ili ako im
prethodi primena tople vode. Izbegavajte
sve vrste tueva i sline metode
hidroterapije ako je prisutna osetljivost na
dodir, a naroito hladne kupke celog tela i
veoma dugrotrane tople kupke.
- pogledajte i poglavlje Neuritis iznad.

- esencijalne masne kiseline iz 1-2

kaike hladno ceenog ulja dnevno. Nikad
ga ne stavljajte u jelo tokom kuvanja, ve
ga pospite po hrani nakon to bude
servirana. Najbolji izvori ovih kiselina su
ulje od lanenog semena i ulje od
peninih klica.
- svee i bareno povre je bogato
mineralima koji su potrebni nervnom
sistemu i mozgu. Jedite itarice u celom
zrnu, oraaste plodove i mahunarke.
- kvasac, kelp ili dulse, i lecitin su od
velike koristi. Jedite redovno, vaite polako
i nemojte se prejedati.
- u ulju od peninih klica nalazi se
oktokozanol, koji blagotvorno deluje na
membrane neurona.
OSTALO
- poveajte unos tenosti.
- odmorite se dovoljno tokom noi i
izbegavajte iscrpjivanje polnim odnosom.
Medicinski strunjaci znaju da je to najbri
nain da doe do slabosti, degeneracije i
oboljenja nervnog tkiva.
*JAANjE NERAVA
- dobra ravnotea izmeu
fizike
PRIRODNI LEKOVI
aktivnosti i odmora odlino deluje na
IZGRAIVANjE NERAVA za savreno jaanje tela, ali ako je ishrana zdrava.
zdravlje potrebni su dobra krv, zdravi nervi
- nemojte konzumirati stimulanse i svu
i jake kosti. Modane elije takoe ne mogu preraenu, rafinisanu i brzu hranu.
dobro funkcionisati ako im se ne obezbedi
hidroterapijske
metode
primene
odgovarajua ishrana i ako se ne vodi prohladne i hladne vode pomau u
zdrav nain ivota.
jaanju nerava.
Evo enkoliko sugestija kako moete
- u biljke koje lee nerve spadaju:
ojaati svoje nerve:
kapica,
hmelj,
kamilica,
odoljen,
HRANLjIVI SASTOJCI
anelika, betunika, Hristov venac,
- vitamini B grupe (100 mg dnevno; (ladys slipper??), imela i male koliine
najbolje je da se uzima 50 mg dva puta na lobelije.
dan) su vrlo vani za odravanje zdravlja
Evo dodatnih informacija o povezanosti
nerava. Nedostaci B vitamina su esta hranljivih sastojaka sa nervima i mozgom:
pojava kod ljudi koji jedu modernu,
DODATNE
INFORMACIJE
O
devitalizovanu, preraenu i brzu hranu. HRANLjIVIM SASTOJCIMA
Uzimajte
dobre vitaminske/mineralne
- nedostaci vitamina B grupe i
dodatke najmanje 2 puta dnevno. Treba vitamina C ometaju metabolizam u
da sadre sve B vitamine.
mozgu. Nedostatak niacina moe izazvati
- vitamin B1 ili tiamin (100 mg, dva puta duboku depresiju, koja
se
via u
dnevno) je naroito delotvoran protiv sluajevima psihoze. Simptomi veeg
neuritisa.
nedostatka vitamina B6 su glavobolja,
- vitamin B3 ili niacin (50 mg dva puta uznemirenost, vrtoglavica, jaka nervoza i
dnevno) . Nemojte uzimati vie od 100 mg nemogunost da se osoba skoncentrie.
dnevno. Niacinamid je isti kao niacin, ali Nedostatak tiamina dovodi do nedostatka
ne izaziva crvenilo lica kao on.
enegije, stalnog zamora, gubitka apetita, i
- vitamin B12 (2000 mcg dva puta uznemirenosti, a ako ostane tako due
vremena, onda dolazi do emocionalnog
dnevno).
- vitamin B6 (250-500 mg 1-2 puta nemira i preteranih reakcija na stres.
dnevno), naroito dobar za sindrom Pantotenska kiselina (vrsta B vitamina)
je potrebna za lake savladavanje stresa.
karpalnog kanala.
Nedostatak
vitamina
C
dovodi do
- folna kiselina (400-800 mcg dnevno).
- inozitol (1000 mg, 1-2 puta dnevno), uznemirenosti.
- vitamini B grupe (B3, B6, B12 i folna
naroito dobar za neuropatiju usled
kiselina) izbacuju viak estrogena iz jetre i
dijabetesa.
- pored gore navedenih B vitamina spreavaju da isti izazove mentalne
uzimajte
i
vitamin
C
(3000-6000 probleme.
- od vitalnog znaaja je da se unosi
mgdnevni
u
sluaju
krize)
sa
dovoljna koliina kiseonika ako elite
bioflavonoidima (100 mg).
- vitamin E (400 jedinica 2-3 puta bistar um. Vitamin E pomae mozgu da
dnevno), naroito dobar za postherpesni dobije dovoljno kiseonika od one koliine
koja dospe u plua.
sindrom.
- adekvatna koliina kalcijuma u hrani je
- vitamin A je najbolje uzimati u obliku
beta-karotena (sok od argarepe, svee neophodna za organizam. Pogledajte ispod
tekst Jaanje kostiju za vie informacija o
zeleno i uto voe i povre).
tome kako da unesete vie kalcijuma u
- minerali poput kalcijuma (400 mg, 2-3 telo.
Njegov nedostatak
rezultira u
puta dnevno), magnezijuma (200 mg, 2-3 insomniji, napetosti i umoru.
puta dnevno), cinka (30 mg dnevno, ali ne
sme da prelazi 100 mg zajedno sa drugim
dodacima), i joda.

kalcijum
dela
zajedno
sa
magnezijumom kao zatita nerava od
oteenja.
- osoba koja ne unosi dovoljno
magnezijuma sklonija je nesaradnji,
povlaenju, apatiji i svai.
- kod izofrenije u telu postoji viak
bakra; njegova koliina se smanjuje
unosom cinka i mangana. Nedostatak
vitamina C ini da se bakar zadrava u
jetri i mozgu.
- brojni sluajevi izofrenije, autizma,
abnormalnog ponaanja i nemogunosti
uenja su posledica vika olova ili bakra u
telu. Proverite svoje vodovodne cevi.
Najbezbednije su plastine cevi.
DODATNE INFORMACIJE O HRANI
- postoji direktna povezanost poprenog
dela debelog creva i mozga. Jer kada je
debelo crevo zaepljeno, onda se u mozgu
javlja problem i nastaje mentalna bolest ili,
recimo,
kod
nekih
nastane
napad
epilepsije. Izbacite iz ishrane lepljivu
hranu; ona se lepi za debelo crevo,
zaepljuje ga, izaziva gomilanje sluzi i
toksina, i dovodi do nastanka mentalnih
poremeaja. U takvu vrstu hrane spadaju:
belo brano, eer, jaja, meso, kikiriki
i mleni proizvodi.
- cela zrna itarica stimuliu luenje
triptofana u mozgu, koji doprinosi smirenju
i mirnoi.
DODATNE
INFORMACIJE
O
HORMONIMA
- nedostatak tiroksina hormona iz
tiroidne lezde dovodi do usporenja
fizikih i psihikih funkcija. Hipertiroidizam
je povezan sa emocionalnim nemirom,
zaboravnou, sporim nainom razmiljanja
i uznemirenou.
- kada adrenalne lezde ne funkcioniu
kako treba, onda nastaje depresija i drugi
oblici psihikih bolesti.
- fizika aktivnost (naroito napolju na
sveem vazduhu), u oputenom stanju,
pomau podmlaivanju tela i uma.
- pored nekih drugih biljaka, ginko
poboljava funkciju mozga, cirkulaciju
mozga i memoriju.
SEZONSKA DEPRESIJA (SAD)
SIMPTOMI povuenost, izolacija od
drutva, depresija, udnja, dobitak na
kilai, gubitak energije, predugo spavanje,
smanjen polni nagon.
UZROCI ovo stanje, koje se naziva i
zimska
potitenost,
nastaje
usled
sledeih faktora:
Tokom zimskih meseci vreme je
oblano, dani su sumorni i turobni, to
utie na emocionalno stanje pojedinih ljudi.
Tada je dan krai, a i tokom dana nije jaka
svetlost, to znai da do oiju ljudi dopire
manje sunevih zraka. Taj nedostatak
svetlosti alje signal lezdama u mozgu,
poput epifize, hipofize i hipotalamusa, koji
zbog toga ne funkcioniu kao to bi trebalo.
Tokom zime stres je ea pojava i vie
je
sluajeva
nedostatka
hranljivih
sastojaka. Manje sveeg voa i povra je
dostupno.
Sve to zajedno kod nekih ljudi izazove
sezonsku depresiju.
Tokom buenja je potrebno da se ovek
to vie izloi sunevoj svetlosti. Imamo

primer jednog oveka koji se preselio da

ivi na Labradoru, na istonoj obali Kanade;
meutim, poto nije mogao da trpi stalno
tmurno vreme i maglu, nakon godinu dana
je otiao odatle.
Ovaj problem 4 puta vie snalazi ene
nego mukarce.
PRIRODNI LEKOVI
- u veini sluajeva najvie e pomoi
poboljanje ishrane. Potrebna je hrana
bogata vitaminima B grupe, zajedno sa
sveim voem i povrem. Nervni sistem
se izgrauje uz pomo zdrave hrane.
- negativan pogledan na svet ima veliki
uticaj. Nauite se da budete zahvalni na
onome to imate.
- ako je mogue, u vaoj dnevnoj i radnoj
prostoriji, kao i mestu za ruavanje,
obezbedite
da
bude
jake
dnevne
svetlosti.
- tokom sunanih ili vedrih dana vie
vremena provodite napolju.
- napravite svetlosnu kutiju, 0,6 m
duine
i
0,4
m
visine,
s
belim
fluoroscentnim sijalicama iza plastinog
ekrana. Trebalo bi da proizvodi 250010.000 luksa (mera za intenzitet svetlosti).
Poetkom zime moda vam bude trebalo
samo da provedete 10 minuta dnevno pred
kutijom, ali oko 45 minuta sredinom zime.
Sedite 0,5-1 m udaljeni od nje, okrenuti
prema njoj, sa pogledom ka podlozi.
itajte, piite neto, radite ili samo sedite
(nemojte gledati direktno u svetlo) i
sluajte muziku. Ako se bude javila
glavobolja ili napregnutost oiju, smanjite
vreme koje ete provesti ispred te kutije.
- kantarion je dobar antidepresiv.
Uzimajte 300 mg 3 puta dnevno.
- uzimajte bioflavonoid kvercetin (100
mg) i bromelain (500 mg), kao i kalcijum
(1000 mg), magnezijum (500 mg) i cink
(30 mg).
- svako jutro i vee tuirajte se toplom
i hladnom vodom, i lagano isteite
miie. Svakog dana budite napolju, diite
duboko, i povremeno brzo etajte.
TENISKI LAKAT
SIMPTOMI osetljivost i bol u laktu,
slabost u ruci.
UZROCI teniski lakat je problem koji
moe nastati zbog posla ili zbog neke
rekreativne aktivnosti. esto ga imaju ljudi
koji stalno dre stegnutu aku ili
ukoenu ruku zbog posla ili sporta, kao na
primer, igrai golfa, stolari, radnici u
fabrikama, domaice i ak politiari
koji se esto rukuju.
Slabost ruke dolazi do izraaja kada se
stegne neki objekat, mada to nije prava
miina slabost, ve je re o tetivama i
vrsti neuritisa.
PRIRODNI LEKOVI
- 3-4 dana nemojte raditi nita to
izaziva bol ruke.
- primenjujte hladnu ili toplu vodu na
oboleli deo, u zavisnosti od toga ta vam
vie pomae. Svakog dana drite led na
tom mestu 30-90 minuta; to je jai bol, to
due drite led. Moete primenjivati i
toplotu, naroito tokom prvih par dana.
- potrebne su i vebe koje treba paljivo
izvoditi, jer odmaranje nije dovoljan lek i
jer tetive i miie oko lakta treba ojaati.

Nabavite runu hvatalicu u radnji sa

sportskom opremom, i polako poveavajte
vreme rada sa njom, sve dok ne stignete
do vremena od 5-10 minuta, 4 puta na dan.
Pri upotrebi, lakat treba da bude ispravljen,
a runi zglob savijen. Tako ete istezati i
ojaati tetive ispruae.
- i druge vebe mogu biti od koristi.
Stavite podlakticu na sto (dlanom ka dole) i
uhvatite teg od 1,5 kg. Blago podignite
zglob gore, drite 5 sekundi, i onda
odmorite 3 sekunde. Kada budete mogli da
to uradite 15 puta sa lakoom, onda
poveajte teinu za 0,5 kg. Nakon perioda
od 4-6 sedmica moda ete moi da
podignite 3,5-4,5 kg bez oseanja bola. Od
18 pacijenata njih 14 se uz ovaj
vienedeljni program vebi u potpunosti
oporavilo i bolova vie nije bilo.
- sportisti ponekad stave iri zavoj oko
podlaktice blizu lakta i jo jedan odmah
iznad zgloba. Pazite da ne stee previe.
- nemojte uzimati injekcije kortizona, jer
one mogu izazvati atrofiju tetiva ili ak
razlaganje istih!
- pogledajte sledee poglavlje ispod.

obe ruke, onda je verovatno re o sindromu

karpalnog kanala.
PRIRODNI LEKOVI
VEBE ZA RUKE
- im pone peckanje, krenite sa laganim
vebama za aku. Okreite zglob u krug 2
minuta, poto se time vebaju svi miii
oko zgloba, obnavlja cirkulacija i ne dovodi
zglob u poloaj koji izaziva bol.
- podignite ruke iznad glave i okreite
ruke u krug istovremeno sa okretanjem
ake. Dodajte i neke vebe za vrat:
pogledajte preko desnog, pa preko levog
ramena. Nauite da vebate i da budete
oputeni u isto vreme.
ISHRANA
- vitamin B6 (100 mg, 2 puta dnevno)
naroito je vaan za reavanje ovog
problema! U jednom istraivanju, kdo dve
treine onih koji su uzimali ovaj vitamin bilo
je vidljivo poboljanje. Nemojte uzimati
velike doze.
- jedite svakog dana po komad sveeg
ananasa, 1-3 sedmice. Bromelain iz njega
e smanjiti otok i bol. Niacinamid (2000
mg) poboljava cirkulaciju.
- vitamin C (500-1000 mg), vitamin E
SINDROM KARPALNOG KANALA
(400 jedinica) i laneno ulje (2 kaiice
SIMPTOMI

blaga
utrnulost, dnevno).
nesvestica , peckanje i jaki bolovi, mada
- jedite samo umerene koliine hrane
peckanje i utrnulost zahvataju uglavnom koja sadri oksalnu kiselnu (cvekla,
samo palac i tri prsta. Moe doi i do teke zeleni cvekle, ksieljak, blitva, kupusi,
atrofije palca.
perun, pargla). Izbegavajte spana i
Simptomi su obino gori tokom noi ili naroito rabarbaru. I riba sadri oksalnu
jutra. Bol se moe vremenom proiriti na kiselinu. A oksalna kiselina spreava
ruku i rame, i mada najee zahvata jednu apsorpciju kalcijuma.
ruku, moe se proiriti na obe.
- izbegavajte so i hranu sa natrijumom,
UZROCI ovaj sindrom predstavlja jer time se zadrava voda u telu.
kumulativni poremeaj koji se razvija tokom
LEKOVITO BIjE
vremena usled ponavljajuih kodljivih
- aloja, hajduka trava i juka
pokreta ruke i zgloba. Od njega oboli obnavljaju elastinost zgloba i ublaavaju
23.000 radnika godinje. Sredinji nerv u upalu. Kapica ublaava miine greve i
runom zglobu je sabijen ili oteen. Taj bol. Ulje od zimzelena takoe ublaava
nerv kontrolie miie paca i oseaj dodira bol i podstie cirkulaciju do miia.
u palcu, dlanu i prva tri prsta. On prolazi Kurkuma sadri kurkumin vrlo jako
kroz veoma mali otvor, veliine 0,5 cm, jedinjenje
protiv
upale.
Kim
sadri
ispod gornjeg dela runog zgloba.
jedinjenja oja deluju protivupalno, protiv
Sabijanje ili povreda ovog nerva bolova i otoka. Ekstrakt ginka bilobe (2-3
moe izazvati probleme: pritisak zbog puta dnevno) poboljava cirkulaciju krvi.
kotanih izraslina, inflamatorni artritis
- vrba sadri salicilate koji ublaavaju bol
ili tendonitis, oticanje usled trudnoe i otok. Stavite u vodu 1-2 kaiice osuene
ili zadravanje vode u telu.
isitnjene kore ili 5 kaiica svee kore, neka
U ostale uzroke spadaju: ponavljajui se kuva 10 minuta, onda procedite, dodajte
kodljivi
pokreti,
poput
pisanja, limunadu (da prikrije gorak ukus), i pijte 2kucanja ili udaranja ekiem; mogu ga 3 olje dnevno.
razviti bibliotekari i kasiri, kao i
OSTALO
frizeri,
muziari,
pisci,
vozai,
- stavite kesu sa ledom na zglob, da biste
sportisti, konobari i oni koji rade sa ublaili bol. Nemojte primenjivati toplotu,
builicama i motornim testerama. jer ete time poveati otok.
Stopa pojave ovog sindroma se znatno
- probajte da smanjite broj uestalih
poveala od '80-tih godina, kada je poela
vea upotreba raunara. Tetive otiu i pokreta ruku i zgloba pri obavljanju nekog
sabijaju srediinji nerv ruke, izazivajui zadatka. Ako je mogue, prestanite sa
velike bolove. Najei uzrok su bzi i takvim pokretima na nekoliko dana, i vidite
neprestani pokreti prstiju, koji dovode da li dolazi do poboljanja. Ako je dolo,
do stalnog pomeranja i povreivanja onda probajte da radite polako, ili ako je
runog zgloba. Sindrom najvie snalazi mogue, zamenite se sa nekim ko radi neki
drugi posao. Jer ako stalno budete radili
ene starosti izmeu 29 i 62 godine.
isto i uvrtali runi zglob pod pritiskom ili
Rejnoova
bolest,
trudnoa, teretom,
onda
e
nastati
sindrom
hipotiroidizam, dijabetes i menopauza karpalnog tunela.
poveavaju rizik od nastanka
ovog
- nemojte se gojiti, jer viak kilograma
sindroma.
stavlja jo vei pritisak na karpalni tunel.
I neki drugi poremeaji, naroito artritis
- neka vam ruke budu uz telo i runi
vrata, ima sline simptome. Meutim, ako
su bolovi prisutni u prva tri prsta jedne ili zglobovi ispravljeni tokom spavanje,
zato to ako vam se na primer desi da

pruite ruku na stranu i da visi sa kreveta,

onda nastaje vei pritisak na onaj sredinji
nerv ruke.
- moda biste mogli da privremeno nosite
steznik za aku, tokom noi, kako bi zglob
ostao ispravljen sve vreme.
- nemojte stavljati zavoj na zglob, jer
tako se ometa cirkulacija.
- ako morate da nosite neto, onda neka
draljka bude veliine oja odgovara vaoj
aci, jer prevelika ili premala draljka moe
naneti povredu zglobu.
PREVENCIJA ovaj sindrom predstavlja
sve vei problem savremenog doba. Evo
nekoliko sugestija kako moete da ga
izbegnete:
- koristite neki alat umesto to nasilno
iskrivljujete zglob.
- runi zglob neka vam vei deo
vremena u radi bude prav (da podlaktica i
aka budu u istoj ravni).
- kada uzimate neki predmet, radite to
celom akom i svim prstima.
- u radi koristite se oslanjajte na snagu
cele ruke, ne samo ake. Na primer, pri
udaranju
ekiem,
nemojte
samo
zamahnuti iz zgloba ake, ve celom
rukom.
- koristite makaze koje nemaju prava
seiva. Nemojte rukama cediti mokar ve.
Muziari (naroito pijanisti) ne treba da
sede na preniskoj stolici, da ne bi krivili
ake.
PRI KUCANjU
- pri kucanju, pisanju ili radu sa papirima
za stolom, neka vam lea budu prava, a
laktovi pod uglom.
- kucanje predstavlja poseban problem.
Koji poloaj je najbolji za kucanje?
Postavite ake tako da palac na ruci bude u
ravni sa podlakticom, a ruka u priblino
istom poloaju kao kada drite olovku. Time
karpalni tunel ostaje to je otvorenije
mogue. Ispred tastature stavite i jastue
za runi zglob.
- u tu svrhu bitna je visina stolice i stola
(sa tastaturom i mim na njima).
- idealno bi bilo da je mi blizu vaeg
tela, tako da ne morate da se ispruate
ruku do njega. Paljivo pregledajte kako
ete urediti radni sto. Ako je neophodno,
pitajte efa da li moete da donesete svoj
sto. Uredite ga tako da vam odgovara u
svemu pri radu.
- stolica na poslu bi trebalo da bude
visine koja vama odgovara, i treba da ima
naslone za ruke. Kada se ruka oslanja na
njih, onda se ake odmaraju. Kada treba da
radite na tastaturi, onda podignite malo
naslone, i radite drei zglobove pravim.
- kada radite sa miem, ruka isto treba
da vam bude na naslonu i malo ispruena
do mia, s tim da zglob ostaje prav. (Autor
ove knjige upravo kuca na takav nain.)
Klju u izbegavanju sindroma karpalnog
tunela jeste da pri kucanju runi zglobovi
budu pispravljeni.
- kompjuterski ekran treba da bude
udaljen oko 0,6 m i malo ispod vae linije
gledanja.
- pre poetka nekog runog rada,
vebajte prste i zglobove nekoliko minuta,
da biste ih zagrejali. Svakog sata napravite
pauzu od rada. Prodrmajte ake to
ee tokom dana.

- pogledajte i poglavlje Teniski lakat

iznad.
NEURO-MENTALNI POREMEAJI
3 KONVULZIJE
KONVULZIJA (Grevi, Napadi, Trzaji)
SIMPTOMI iznenadni napadi nevoljnih
miinih kontrakcija najee se deavaju
kod dece.
UZROCI konvulzije su nekontrolisani
pokreti tela, koji nastaju usled elektrinog
poremeaja u mozgu.
Njihov uzrok mogu biti: epilepsija,
meningitis, tetanus, uremija, histerija
ili eklampsija, kao i:
trovanje
kamforom,
cijanidom,
strihinom,
santoninom, brusinom ili aspidijumom.
Kod dece najei uzroci su: nezdrava
ishrana,
rahitis,
sifilis,
malarija,
toksemije
ili
akutna
infektivna
oboljenja, kao i visoke temperature od
40-40,5 stepeni.
Kod odraslih est uzrok je epilepsija,
grevi usled vreline, strihin ili trovanje
hranom.
Konvulzije kije nastaju usled tetanusa i
hidrofobije se lako prepoznaju i uglavnom
zahvataju miie nad kojima ne postoji
voljna kontrola. Grevi usled trovanja
strihinom zahvataju celo telo.
PRIRODNI LEKOVI
- razlabavite odeu i to vie neka se
oboleli izlae sveem vazduhu. Ako se
uzrok ne zna, pazite da se osoba ne
povredi. Stavite joj neto izmeu zuba, da
se ne bi ugrizla za jezik ili obraze.
- ako je re o odojetu, stavite ga u kadu
sa vodom od 35 stepeni ili u vodu
pomeanu sa slaicom, na 29 stepeni.
Hladna voda treba da se primenjuje na
predeo glave. Najpre je potrebno da se
pronae uzrok, inae kupka moe imati
negativan efekat. Ako je prisutna groznica,
voda treba da bude mlaka ili prohladna.
- izazovite povraanjem stavljanjem
prsta u usta. Ako su desni vrele i oteknute,
onda primenite hladnu vodu i trljajte
desni krpom koja je prethodno bila u ledu.
- creva treba odmah isprazniti uz pomo
klistira. Uzmite i neke biljne laksative,
da biste proistili tanko crevo. Postite na
vonim sokovima, vodi ili ajevima od
biljaka
za
leenje
nerava
(ispod
navedenih), sve dok ne prou simptomi.
Odravajte telo toplim. Tinkturu od
lobelije treba dobro namazati na vrat,
grudi i izmeu ramena, to e itekako
opustiti obolelu osobu.
- u korisno lekovito bilje spada: maja
metvica, kapica i bour. Dve olje aja
od korena odoljena mogu se uzimati na
svaka 2 sata nakon prestanka konvulzija.
Antispazmatina tinktura (opisana na
prethodnim stranicamam) je najbolja i
najbre deluje.
- u ostalo korisno bilje spada: rutvica,
crna staniarka, odoljen, verbena,
pitoma nana, kamilica, kora divlje
trenje, ljuti i mala koliina aleve
paprike.
- pijte po malo blagog aja od kamilice
tokom dana. Uradite klistir od toplog aja
kamilice.
- nakon toga se odmarajte u potpunom
miru i tiini; dijagnozu problema paljivo

objasnite
obolelom,
nemojte
ga
uznemiravati.
- jedna od usoenih metoda leenja jeste
injekcija jedne velike doze od 600.000
jedinica vitamina D. Time se pomae
iskoriavanje kalcijuma, koji dalje oputa
miie.
- uzimajte dodatke kalcijuma (2000 mg
dnevni) i magnezijuma (1000 mg
dnevno), kao i B6 (100 mg dva puta
dnevno) i hrom (75-100 mcg 3 puta
dnevno).
POSEBNI PROBLEMI
- paraziti i zatvor: paraziti su primarni
uzrok,
dok
je
zatvor
ree
uzrok.
Najuestaliji su u zemljama u kojima ima
mnogo parazita, tj. gde je slaba higijena.
Obolelog stavite na program proiavanja
i izgradnje organizma (ishrana sa sveim
voem i povrem, itaricama u celom
zrnu,
oraastim
plodovima
i
mahunarkama), bez upotrebe mesa do
kraja ivota (da se ne bi opet zarazio
crvima).
- ako su paraziti uzrok, primenite klistir
sa belim lukom, a i jedite beli luk. Za vie
informacija pogledajte poglavlje Crvi na
kasnijim stranicama.
- ako dete ili odrastao ovek ima zatvor,
odmah primenite klistir sa toplim ajem
od maje metvice.
- postoji velika mogunost, naroito kod
dece, da je sa problemom poveana alergija
na neku hranu, uz veoma mogu
nedostatak nekog od hranljivih sastojaka,
verovatno usled jedenja brze hrane i pijenja
gaziranih pia). Kada proe konvulzija,
testirajte puls na alergene iz hrane (videti
poglavlje
Testiranje
pulsom
na
kstranicama ispod).
- ako je re o grevima usled astme,
uzmite 8 kapi antispazmatine tinkture
ili udiite ulje od eukaliptusa.
- ako je miini gr, iscedite pekir iz
vrue vode i stavite ga na taj deo tela.
- grevi usled kalja se ublaavaju
antispazmatinom tinkturom ili nekim
emetikom.
- videti i poglavlja Antispazmatina
tinktura i Epilepsija ispod.
EPILEPSIJA
SIMPTOMI postoji nekoliko vrsta onoga
to nazivamo napadi epilepsije:
Apsans napad: prazan pogled obolelog
koji traje oko pola minuta i koji nije svestan
svoje okoline. Ajee se javlja kod dece.
Sloeni parcijalni napad: prazan
pogled, bilo koja aktivnost i pokreti usta
kao kod vakanja, posle se ne sea napada,
mogue da se pre napada javi upozorenje
na isti (odreeni miris, zvuk ili misao, i
slino).
Mioklonini napad: kratki, ali ogromni
trazji miia.
Jednostavni
parcijalni
napad
(Deksonov): trzanje prstiju nogu i ruku,
koje se polako iri po celom telu. Oboleli je
svestan sebe.
Jednostavni
parcijalni
(senzorni):
vidi, uje ili osea stvari koje ne postoje u
stvarnosti, mogu kasniji napad po celom
telu.
UZROCI definie se kao privremeno
ometanje svesti tokom kojeg moe doi do

konvulzije celog tela. Napadi se ponavljaju,

uglavnom na jedan od sedam naina (gore
navedenih). Uzrok je u ometanju elektrinih
signala nervnih elija mozga.
Elektroencelografska
istraivanja
su
otkrila direktnu vezu izmeu elektrinih
potencijala mozga i pojave napada
epilepsije.
Epilepsije je najuestaliji oblik napada ili
konvulzija, trzaja. Uzrok moe biti povreda
glave, vrate ili kime (naroito pre ili
tokom trudnoe), kao i velike groznice u
ranom detinjstvu ili infektivna oboljenja,
nedostatak kiseonika pri roenju ili
kasnija povreda glave.
Razliiti faktori mogu zapoeti napad.
udno, ali i zatvor u poprenom delu
debelog creva takoe je jedan od
uzronih faktora. Zna se da i jedenje
hleba, naroito mekog, dovodi do
napada meu epileptiarima.
Loe
funkcionisanje
ileocekalnog
otvora jo jedan je mogu uzrok, jer tada
jaki toksini mogu ui u tanko crevo i preko
njega u krvotok, negativno delujui na
nervni sistem i mozak.
Tokom napada oboleli moe da padne i
da se povredi; da se ugrize za jezik; da
mokri, ili da se probudi usled miinih
bolova, znajui da se neto dogodilo.
Prisutna je sklonost ka spavanju nakon
napada. A napadi ponekad mogu poeti i
tokom sna.
Neki napadi se ispoljavaju u vidu
antisocijalnog ili neprirodnog ponaanja.
Nakon
oporavka
amenzija
obino
potpuno nestaje, tako da se ne mora kriti
od obolelog ta se deavalo sa njim. Stanje
epileptiara moe vremenom da se
pogora.
PRIRODNI LEKOVI
ODMAH PRIMENITI
- tokom napada, pacijentu namestite
glavu tako da mu olakate disanje. Pazite
da se ne ujede za jezik ili da se ne ugui.
Stavite mu neto izmeu tuba, dok traje
napad. Nakon njega, pustite ga da
odspava.
- evo jedne biljne formule koja je se
koristi ve stotinama godina. Unapred
pripremite sledee isitnjene biljke, da budu
spremen
za
upotrebu
pred
napad:
pomeajte 60 mg kapice, 30 mg korena
odoljena i po 7-8 mg aleve paprike i
lobelije. Proreetajte biljke i kada nastupi
napad, dajte mu 1 kaiicu toga u olji
vrue vode, na svakih sat vremena ako
bude neophodno.
- pogledati prethodno poglavlje za vie
informacija.
ISHRANA
- budite na uravnoteenoj, zdravoj
ishrani. Nemojte se prejedati! Nemojte
prevelike
koliine
hrane
ili
pia
pojesti/popiti odjednom.
- nemojte jesti mekan hleb. tavie, ne
morate uopte jesti hleb, a moda ne bi
trebalo ni kae da jedete.
- pijte svee sokove od voa i povra.
- ishrana neka vam sadri sirovo
povre.
- proverite svoju ishranu uz pomo
testiranje pulsa i na druge naine, da biste
videli koja hrana vam predstavlja problem.

Pogledajte poglavlja Alergije i Testiranje

pulsa na kasnijim stranicama.
- nedostatak vitamina B6 se u pojedinim
sluajevima pokazao kao uzroni faktor
epilepsije. Kada je davan bebama u sklopu
nekih fbiljnih formula, napadi su prestajali.
- pazite se nedostatka vitamina A (u
oblioku karotena; sok od argarepe i uto i
narandasto voe i povre), vitamina D
(1000 mg), folne kiseline (5 mg), cinka
(30 mg) i aurina (vrsta aminokiseline).
- uzimajte dodatke mangana (25 mg).
Nedostatak istog moe izazvati epilepsiju.
ene sa takvim nedostatkom mogu roditi
decu koja boluju od epilepsije.
- nedostatak magnezijuma (1000 mg)
moe izazvati drhtanje miia i konvulzivne
napade. Epilaptiari imaju nizak nivo
magnezijuma. Odojad koja dobija previe
kalcijuma iz hrane isto pati od nedostatka
ovog minerala, mada su druga istraivanja
pokazala da je kalcijum jednako vaan.
IZBEGAVATI
- nemojte konzumirati beli eer,
produkte od belog brana, prenu
hranu,
vetake
zaslaivae
i
ivotinjske proteine.
- izbegavajte alkohol, kofein, pesticide
i aluminijumsko posue. Visok nivo
aluminijuma
je
prisutan
u
mozgu
epileptiara. Aluminujum je provodnik
struje, tako da i mala koliina u mozgu
moe izazvati napade.
- poznato je da toksini metali (olovo,
bakar, iva i aluminijum) izazivaju
epilepsiju. Olova ima u starim vodovodnim
cevima i farbi na zidu. iva se stavlja u
plombe za zube. Videti poglavlja na
kasnijim stranicama: Trovanje olovom,
Trovanje bakrom; Trovanje ivom,
Trovanje tekim metalima, i Trovanje
aluminijumom.
vetaki
zaslaiva
aspartam
(NutraSweet) povezan je sa napadima
epilepsije,
kao
i
nekim
drugim
poremeajima.
- izbegavajte alfiju. To je biljka koju niko
od osoba sklonih napadima ne treba da
uzima.
- kod nekih alergije izazivaju napade. Na
primer, alergije od hemikalija, pesticida,
aditiva iz hrane, ili obine hrane,
poput kikirikija.
- folna kiselina u dozama veim od 400
mcg dnevno oe izazvati napade.
OSTALO
- odravajte creva istim. Ako je
potrebno, primenjujte klistir ili ispiranje
debelog creva jedanput sedmino. Pritisak
usled zaepljenog debelog creva prenosi se
na ileocekalni otvor, koji zatim puta
toksine da uu u krvotok.
- ako ne praznite creva svakog dana,
onda uradite klistir sa sokom od limuna
(2 limuna na 2 litra vode) uvee pred
spavanje.
hipoglikemija
je
povezana
sa
konvulzijama. Nivo glukoze pada ba pred
napade.
- uradite analizu dlake sa glave, da biste
videli da li je toksinost metala u vaem
sluaju jedan od uzronih faktora.
- u pojedinim sluajevima preporuuje se
ketogenska dijeta; meutim, ako se
koristi, nju bi trebalo da spovodi neko ko

zna kako da se ista sprovodi. Sutina ove

dijete jeste da se unosi malo ugljenih
hidrata i proteina, a vie masti, kako bi se
poveala kiselost u krvi, ime se spreava
modana stimulacija napada.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
EPILEPSIJU I NjENE KOMPLIKACIJE (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
OSNOVNO umerena suva i aseptina
ishrana sainjena najvie od voa i
itarica, zatim, svakodnevna intenzivna
fizika
aktivnost
do
zamora,
svakodnevna
dugotrajna
neutralna
kupka, metode za preznojavanje 2-3
puta sedmino, graduativne primene
hladne vode (tonine frikcije), bez
dugotrajnih i intenzivnih primena iste.
Najvanije je da se sprei nastanak
zatvora, kao i da se ne jede hrana od testa
koja moe izazvati zatvor.
KADA NASTUPA NAPAD ispiranje
debelog
creva
2
puta
dnevno,
konzumiranje
velikih
kolina
vode,
neutralna obloga, primena leda na
glavu, odmaranje u krevetu. Napadi
ponekad se mogu spreiti stavljanjem
osobe u hladnu vodu.
NAKON NAPADA odmor, led na
glavu, hladna frikcija ili trljanje hladnim
pekirom, polovina kupka, revulzivni
(sprejni) tu na noge i udarni tu na
predeo kime.
OPTE neka osoba bude veoma fiziki
aktivna, na jednostavnoj umerenoj ishrani,
sto vie vebanja napolju, svakodnevna
primena dugotrajne neutralne kupke, posle
koje slede primena kratkotrajne primene
umereno hladne vode. Konzumiranje velikih
koliina vode, uvanje zdravlja svih vitalnih
organa i izbegavanje stresa, nervoze i
iscrpljivanja.
- videti i poglavlje Konvulzije iznad i
Antispazmatina tinktura ispod.
*ANTISPAZMATINA
TINKTURA

najbolje je piti viljne ajeve. Meutim,

nekad je potrebno hitno reagovati zbog
opasnosti od novog napada. U takvim
sluajevima tinkture su bez premca, jer one
odmah deluju.
Tinktura je vrsta ekstrakta biljke koje se
potapaju u sire ili alkohol (korisri se ist
alkohol, piritus, a ne metanol,koji moe
izazvati slepilo). Dobijena smesa se ne
kvari.
Kada doe do greva, osobi se da veoma
mala koliina tinkture (samo nekoliko kapi),
posle ega se isto brzo oporavi.
Antispazmatina tinktura se koristi
kod svih vrsta greva i napada,
poputsranog,
astme,
kalja,
epilepsije ili oka.
Ovde je opisana izvorna formula Detra
Klosa. Nju decenijama koriste stari lekari
prirodne medicine sa velikim uspehom. Evo
formule:
ANTISPAZMATINA TINKTURA 15 mg
aleve paprike i po 30 mg kapice, korena
ili semena livadskog kupusa (lanog
zmijanca),
smole
smirne,
semena
lobelije (ili biljke ako seme nije dostupno) i
korena crne staniarke.
Pomeajte ove suve sastojke i stavite u
veliku posudu. Dodajte pola litra iszog
alkohola 35-60 gradi. Votka od 40 gradi

deluje dobro, jer nema ukusa (alternativa je

da se umesto alkohola koristi pola litra
jabukovog sireta; na isti nain se
skladiti). Proverite na ranijim stranicama
za vie informacija o toj bezalkoholnoj
meavini.
Neka
odstoji
10-14
dana,
dobro
zatvorena i promukana. Svakog dana
mukajte posudu.
Nakon isteka vremena, procedite je kroz
fino platno i iscedite sediment koliko
moete. Najvei deo sipajte u dobru
zatvorenu flau, na koju treba da se stavi
mala pipeta.
U vreme krize osobi se daje 8-10 kapi.
Moe da mu se prsne u usta ili da se daje
sa kaikom vode (ako ste radili sa siretom,
onda joj dajte tinkturu u kaiicama, ne
kapima; efekat nee biti tako dobar kao u
prvom sluaju).
Detro Klos je izleio jednu osobu od
tetanusa primenom male koliine ove
antispazmatine tinkture.
Kada je re o teem sluaju, naroito
odojetu, tinktura se moe namazati na
grudi, vrat i izmeu ramena. Stavite i 2-3
kapi u usta i potom isperite sa kaikama
tople vode, dok osoba lei u krevetu. Ako je
potrebno, ponavljajte to na svaka 1-2 sata.
Postoji est biljaka u formuli. Lobelija
oputa miie i normalizuje disanje. Aleva
paprika utoplkava, stimulie i smanjuje
upalu, kapica i odoljen gode nervima i
spreavaju pucanje mali krvnih sudova.
Livadski kupus (lani zmijanac) i smirna
lee infekciju.
SIRUP ZA KAALj sirup za kaalj za
decu se sprema na sledei nain. Stavite
litar vode preko gore spomenutih biljaka, u
istim koliinama (ne dodaje se alkohol ili
sire). Neka odstoji jedan sat, pa procedite.
Dodajte 400-500 g meda. Stavite na
laganu vatru da ispari toliko da ostane
koline dovoljne za tri pune olje. Sipajte
taj vrui sirup u tegle za bebinu hranu, i
dobro zatvorite za buduu upotrebu. Daje
se u kaiicama za kaalj, astmu,
konvulzije i insomniju.
NEURO-MENTALNI POREMEAJI
4 PARALIZA
LU GERIGOVA BOLEST (Amiotrofina
lateralna skleroza)
SIMPTOMI progresivna miina slabost
i atrofija, oslabljeni miii za disanje (to
moe da dovede do zapaljenja plua),
tekoe pri gutanju i vakanju, ukoenost,
grevi i nevoljni drhtaji manjih miia.
UZROCI amiotrofina lateralna skletoza
(ALS) je najee oboljenje motornih
neurona, koje dovodi do miine atrofije.
Uzroci
mogu
biti:
naslee
(10%
sluajeva) ili naporan fiziki narod u
nekom
zanimanju,
kombinovan
sa
nedostacima
hranljivih
sastojaka
(naroito vitamina B, E, F i C). U ostale
faktore spadaju virusne infekcije,
fizika iscrpljenost i povrede, kao o
progutani ili udahnuti teki metali, koji
oteuju nervni sistem.
PRORODNI LEKOVI
zdrava
ishrana
koju
ine
svi
vitaminski/mineralni
dodaci,
svee
voe i povre, i sokovi od povra.

- poseban uzroni faktor ALS-a je

nedostatak vitamina E (800 jedinica).
- kalcijum (2000 mg), magnezijum
(1000 mg) i kalijum (5500 mg) su takoe
potrebni.
- od velike vanosti je laneno ulje (na
drugom mestu je ulje od peninih klica).
- izbegavajte mlene proizvode, meso,
eer i produkte od belog brana, jer
ete time da ubrzate proces izleenja.
pogledajte
i
poglavlja
iznad:
Konvulzoke,
Jaanje
nerava
i
Antispazmatina tinktura.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
A.L.S. I NjENE KOMPLIKACIJE (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
OSNOVNO svakodnevne dugotrajne
neutralne kupke i masaa.
OPTE ojaajte organizam blagom
primenom
toninih
metoda,
koje
postepeno treba da se pojaavaju, time
spreavajui nastanak toksinih jedinjenja i
podstiui
izbacivanje
istih
pomou
odgovarajue ishrane, poboljanja varenja
i drugih gore navedenih metoda.
Otklanjanjem glavnih uzroka bolesti i
primenom boljeg ishranjivanja tela,
naoito kimene modine, uglavnom je
mogue zaustaviti progres bolesti, i neretko
izazvati poboljanje zdravlje do odreene
mere. Metode leenja se moraju detaljno i
istrajno sprovoditi. Razvitak bolesti se tako
moe usporiti ak i onda kada ne moe u
potpunosti da se zaustavi.
LOKOMOTORNA ATAKSIJA
SIMPTOMI ovo je vrsta oteenja
mozga, kada osoba ne moe ba da se
pokree, ili ne moe da pokree ruku ili
nogu iz odreenog poloaja.
UZROCI ovo je progresivno oteenje
zadnjih
delova
kimene
modine,
uzrokovano nekim ranijim oboljenjima, na
prvom mestu, sifilis. Neka osoba, recimo u
cvetu svoje mladosti, poinje da osea
bolove u stomaku, iji uzrok ne mo da
objasni. Bolovi se vremenom pogoravaju,
kao da vas kai stee oko trupa. Veoma jaki
bolovi struje kroz noge i telo. Obolela osoba
uskoro uvia da ne moe lepo da hoda po
mraku. Polako gubi kontrolu nad nogama.
Ne moe vie da kontrolie izluivanje iz
beike i creva. Postaje bespomoan invalid
do kraja svog ivota, mada moe nastaviti
da ivi jo godinama.
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
LOKOMOTORNU ATAKSIJU I NjENE
KOMPLIKACIJE
(za
vie
informacija
pogledati poglavlje o hidroterapiji):
POBOLjANjE ISHRANE paljiva
primena hladne frikcije ili trljanja hladnim
pekirom,
veoma
paljiva
primena
graduativnih hladnih kupki i metode
sa vlanim aravom uz zatitu kime sa
suvim pekirom, posle ega sledi hladna
frikcija i posipanje vode ili polovina
kupka na 29 stepeni.
PROTIV TOKESMIJE kratkotrajne
kupke za preznojavanje, posle ega sledi
odgovarajua vrsta hladnih graduativnih
kupki. Dugotrajna neutralna kupka na
35 stepeni koja se smanjuje tokom dana do
32 stepena; tranjanje postupka treba da se
poveava, poev od 30 minuta, dok se ne

stigne do 2-3 sata dnevno. Konzumiranje

velikih koliina vode i svakodnevno
ispiranje debelog creva.
POBOLjATI
ISHRANU
KIMENE
MODINE

svakodnevna
primene
fomentacije na 43-49 stepeni, 2 puta
dnevno, sa zagrevanom oblogom izmeu
primena,
zatim,
jaka
masaa
lea,
istezanje
lea
fleksijom
trupa
nad
butinama ili fleksijom butina nad trupom.
ATAKSINI POKRETI posebne vebe
sa malim pokretima za svaku obolelu grupu
miia.
BOL KOJI SEVA dugotrajna primena
toplog lepezastog tua na kimu na 3538 stepeni 2-3 puta dnevno (sa pritiskom
od 1-2,2 kg).
STOMANE TEGOBE primena vrue
fomentacije na stomak nekoliko puta
dnevno,
posle
ega
sledi
primena
zagrevane obloge ako su nervi donjeg
dela lea osetljivi. Radite tako nekoliko.
Primena revulzivne obloge na stomak.
LOKALIZOVANI BOLOVI revulzivna
obloga i revulzivni tu, psoel ega sledi
zagrevana obloga.
REKTALNI BOL vru tu na anus od
46-50 stepeni, bez mnogo pritiska;
revulzivna sedea kupka, fomentacija
na zadnjicu, ispiranje creva toplom
vodom.
PAREZA (ODUZETOST) BEIKE
svakodnevno ispiranje debelog creva,
hladni tu na tabane.
TROFIKE PROMENE NEUROPATSKA
ARTROPATIJA fomentacija na delove
tela kada bole 3 puta dnevno sa
zagrevanom oblogom izmeu primena,
primenite i mehaniki pritisak kada je
potrebno.
KONTRAINDIKACIJE hladne kupke,
primena hladne vode na predeo kime,
hladni tu po celom telu, primena vrele
vode.
OPTE pacijentu poboljajte zdravlje
blagom
primenom
toninih
mera,
izbegavajui onu vrstu primene hladne
vode koja e samo pogorati bol ili neke
druge simptome; protiv lokalizovanog
oboljenja kime primenite gore opisane
metode, a sposobnost koordiniasanih
pokreta u obolelom grupama miia
poboljajte
uz
pomo
posebnih
gimnastikih treninga.
MENINGITIS
SIMPTOMI simptomi su razliiti, ali
obinopodrazumevaju bol u grlu, groznicu,
glavobolju, ukoenost vrata i povraanje.
Deca i odrasli mogu postati kritino bolesni
6-24 sata nakon prve pojave simptoma.
Ovo stanje zahteva brzu dijagnozu i
poetak leenja. Obolelu osobu odmah
odvedite u hitnu! Traite hitnu pomo!
U simptome spadaju bol u grlu, crveni ili
ruiasti koni osip, groznica, drhtavica,
slabost, glavobolje, povraanje, osetljivost
na svetlost, munina, delirijum, ukoenost
vrata i grevi.
Kod odojadi: povraanje, groznica,
tekoe pri hranjenju, uznemirenost, piskav
pla bebe, mekana fontanela (meki deo na
temenu glave). Promene u temperamentu i
prevelika pospanost ukazuju na opasne
promene
u
cerebrospinalnoj
tenosti
(likvoru).

Upozorenje: Dete sa ovakvim oboljenjem

moe da se povredi kada se uzima u
naruje.
UZROCI meninge su tri membrane koje
prekrivaju mozak, odvajajui ga od lobanje.
Druge membrane prekrivaju kimenu
modinu. Meningitis je zapaljenje jedne ili
obe ove membrane (modani ili modinski
meningitis). Zarazna je bolest.
U uzroke spadaju nekoliko razliitih vrsta
virusa (ukljuujui one koje izazivaju
paralizu,
male
boginje,
rubeole,
gljivine infekcije) i nekoliko vrsta
bakterija.
Infekcija moe da se proiri od nosa i grla
do meninga. Oslabljen imunitet (zajedno
sa problemima u nosu i grlu) moe
uzrokovati da se ista proiri na mozak
putem krvotoka.
Ako se pravilno ne lei grip (infekcija
uha, nosa i grla) moe se javiti
meningitis.
Konzumiranje
obilnih
broka
ili
uzimanje odreenih lekova tokom
bolesti moe doprineti da se infejcija dublje
proiri i doe do podruja mozga.
U ostale faktore razvoja meningitisa
spadaju: alkoholizam, operacija mozga,
rak
mozga,
izlaganje
hemijskim
agensima, povreda glave, zapaljenje
plua,
lajmska
bolest,
sifilis,
tuberkuloza ili bilo ta drugo to slabi
imuni sistem (hemoterapija, zraenje,
terapiaj steroidima, HIV infekcija i
odreene vrste raka).
Od tri vrste meningitisa, virusna infekcija
je najea. Ona izaziva blae simptome,
poput slabosti i glavobolje, koji uglavnom
nestaju sami u roku od 1-2 sedmice.
Dok bakterijska vrsta zahteva bolji,
agresivniji pristup, jer moe doi do
oteenja mozga ili smrti. (Nemojte nikada
ignorisati infekcija u grlu ili glavi (poput
grlobolje ili infekcije uha), ve se odmah
leite.)
Gljivini meningitis se postepeno razvija,
ali zahteva veu medicinsku negu.
Nemojte mnogo razmiljati, odmah zovite
lekara!
Meningitis je ei kod dece ngo kod
odraslih.
Ako ne bude komplikacija, oporavak
obino traje tri sedmice pod nadgledom
lekara.
Zapamtite: Meningitis je zarazan. Oni koji
brinu o obolelom moraju biti veoma oprezni
i treba da se odmaraju u dovoljnoj meri.
PRIRODNI LEKOVI Meningitis moe
brzo da napreduje i da postane rpetnja po
ivot u roku od 24 sata kod odraslih, a jo
bre kod dece. Zovite lekara. Ako se ne
lei, moe doi do trajnog oteenja mozga
i mogue do paralize.
- u sluaju modanog meningitisa:
umoite zadnji deo glave u topli rastvor
sa magnezijum-sulfatom nekoliko puta
tokom dana, da biste elimiisali upalu.
Primenjujte naizmenine tople i hladne
obloge na vrat i zadnji deo glave, da biste
stimulisali cirkulaciju, plus fomentacije na
jetru i stomak.
- u sluaju modinskog meningitisa:
fomentacije na kimu, jetru i stomak.
- odmaranje u krevetu (sa veoma
priguenim svetlom, pa i bez njega) u

dobro provetrenoj sobi, u koju niko ne

treba da ulazi. Pijte dosta tenosti.
- visoki klistir je veoma bitan. Creva
moraju biti aktivna 2-3 puta dnevno. Ako je
potrebno, koristite biljne laksative (videti
prethodne stranica za vie informacija o
njima).
- ako je prisutna groznica, primenite
kvaenje prohladnom vodom i klistire
sa ajem od maje metvice. aj se moe
i pijuckati po malo.
- detaljna masaa e umnogome
doprineti brzini oporavka.
- svakog jutra izaite napolje na sve
vazduh i sunevu svetlost. Dosta se
odmarajte,
- i ljuti i ehinaceja su antibiotici, ali ni
jedan ni drugi nemojte uzimati due od
jedne sedmice; moete uzimati jedan, pa
drugi. Uzimajte svakog dana po 6-8 tabelta
sa belim lukom. Pogledati ranije poglavlje o
biljnim antibioticima.
- za jaanje nerava uzimajte aj od
kapice i kolu.
ISHRANA
- najbolje je ne jesti hranu tokom
akutne faze, er se time spreava
izbacivanje toksina iz tela, da bi hrana
mogla da se svari. Toksini na taj nain
zalaze dublje u sistem.
- pijte citrusne sokove od limuna,
pomorandi i limete.
- kada se zavri akutna faza i oporavak
pone, jedite zdravu hranu sa sveim
voem, povrem, itaricama u celom
zrnu,
oraastim
plodovima
i
mahunarkama. Sve ananas pomea u
ublaavanju upale.
- niacinamid (00-500 mg dnevno),
vitamin A (400 jedinica za decu, 5000 za
odrasle), vitamini B grupe, B6 (100 mg),
B12 (2000 mcg), holin (500 mg), vitamin
C (pola kaiice svakog sata tokom akutne
faze, a posle do oporavka).
- ne konzumirajte meso, mlene
proizvode, kofein, so, kao i hranu koja
je preraena i koja sadri eer ili belo
brano.
- izbegavajte aluminijumsko posue,
dezodoranse i druge produkte koji sadre
aluminijum.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
MENINGITIS I NjEGOVE KOMPLIKACIJE
(za vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
OPTE oprezna primena hladnih frikcija
2-4 puta dnevno.
PROTIV
KONGESTIJE
MOZGA
I
KIMENE MODINE kesa sa ledom na
glavu, led oko vrata, prohladna obloga
za glavu, kesa sa ledom na kimu,
opte derivativne metode (poput toplih
obloga za kukove i noge), metoda sa
toplim ebetom, topla kupka celog tela
na 39 stepeni (glava treba da bude
zatiena ledenom kapom ili ledom oko
vrata tokom svake vrste primene vrue
vode). Fomentacija na kimu svaka 2
sata, sa kesom sa ledom na kimu
izmeu primena. Pomou hladne frikcije
treba odravati jaku cirkulaciju.
SPREITI BRONHITIS fomentacija
na grudi dva puta dnevno sa dobro
zatienom zagrevanom oblogom izmeu
primena. Ramena treba da budu suva i

pokrivena tokom odmora. Tokom hladne

kupke, voda treba da prekriva ramena, kao
i obloga na grudi koja mora da ih obuhvati.
GLAVOBOLjA fomentacija na zadnji
deo vrata, ledena obloga na glavu i vrat,
topla i hladna obloga na glavu.
BOL
U
LEIMA
I
NOGAMA

fomentacija na lea, tople obloge za

kukove, na svaka 4 sata ili ee.
Zagrevana obloga ili kesa sa ledom izmeu
primena.
POVRAANjE kesa sa ledom na
stomak, tople i hladne obloge za trup.
DIJAREJA klistir na 35 stepeni nakon
svakog pranjenja creva, a izmeu primena
stavljati hladnu oblogu na stomak na
15-16 stepeni, koja se menja svakih 15
minuta, uz 15-minutne fomentacije na
stomak svaka 2 sata.
UKOENOST MIIA metoda sa
toplim ebetom, topla kupka celog
tela, topla fomentacija posle koje sledi
dobro zatiena zagrevana obloga.
HIPERESTEZIJA neutralna kupka na
34-36 stepeni.
DELIRIJUM ILI MANIJA dugotrajna
primena metode sa vlanim aravom,
ledena kapa i led oko vrata.
MIINI GREVI topla kupka celog
tela na 39 stepeni 15-30 minuta, sa ledom
na glavu ili oko vrata, dugotrajna
neutralna kupka, zagrevana obloga na
kimu.
KONTRAINDIKACIJE

nemojte
primenjivati hladne kupke celog tela i
druge metode opte primene hladne vode.
OPTE leenjem treba osloboditi
mozak i kimenu modinu od kongestije,
odvlaenjem to vie krvi do koe, koju
stoga treba odravati toplom. Mora se
izbegavati opta primena hladne vode,
poput hladne kupke celog tela ili prohladnih
obloga. Neoekivana rekacija mozga ili
kimene modine na primenu vrue vode
se spreava time to te delove tela tada
treba da se zatite ledenim oblogama i
kese sa ledom na predeo srca. Polovine
primene hladne vode, poput hladnih frkcija,
treba upranjavati nekoliko puta dnevno,
kako bi se odrala vitalnost. Uz primenu
toplote na kimu, noge ili neki drugi deo
tela, i odravanje povrinske toplote, treba
se spreiti retrostaza.
SPINA BIFIDA
SIMPTOMI teak oblik malformacije pri
roenju.
UZROCI tehinki, to je prduenje
membrane mozga ili kimene modine,
usled defekta u lobanji ili kimenom
kanalu. Mozak ili kimena modina i njene
membrane (meninge) izbaeni vani zbog
nepravilnog nastanka kime. Jednostavnije
reeno, ovo znai da deo modanog (ili
kimene modine) tkiva viri kroz neki otvor
koji ne bi trebalo da postoji.
Posledica moe biti smrt. Leenje se
sastoji samo u operaciji, te vam zato ne
ponuditi nijedno reenje problema ako je
ve nastao. Moemo vam samo rei kako
spreiti nastanak istog.
PRIRODNI LEKOVI
PREVENCIJA uzrok ove malformacije je
u nedostatku folne kiseline, vitamina

B12 ili vitamina A tokom ranih faza

trudnoe.
Uzroci ovih nedostataka mogu biti slaba i
neadekvatna ishrana ili problemi sa
apsorpcijom u crevima majke.
Istovremeno, milioni dolara se zato troe
na reklamiranje nezdrave hrane, dok vlada
ubeuje ljude da e iz nje dobiti sve
potrebne hranljive sastojke.
MENKESOVA BOLEST
SIMPTOMI kruta, proreena i lomljiva
kosa,
gubitak
boje
kose,
arterijski
aneurizmi, bolest kostiju koja lii na skorbut
(osteoza)
i
progresivna
degeneracija
mozga.
UZROCI prema savremenim naunim
teorijama, ovo je genetska bolest, ali uzrok
zapravo lei u problemima sa loom
apsorpcijom hrane tokom ranog detinjstva.
PRIRODNI LEKOVI
dajte detetu da uzima ovaj vitalni
mineral

bakar
(bakar
IV,
200
mcg/kg/dan).
- pored toga, problem sa apsorpcijom
reite tako to detetu neete davati
penicu, kravlje mleko i sojino mleko.
- nakon nestanka simptoma, neka uzima
1-2 mg bakra dnevno.
Celijana bolest (netolerancija prema
glutenu) moe izazvati nedostatak bakra,
kao i druge nedostatke. Njen glavni uzrok
lei u hranjenu odojeta peninim
proizvodima (itarice i drugo) u preranoj
dobi ivota. Pogledati ranije poglavlje o
celijanoj bolesti.
MULTIPLA SKLEROZA
SIMPTOMI

u
ranim
fazama:
povremena
vrtoglavia,
promene
u
raspoloenju ili depresija, utrnulost prstiju
na rukama i nogama, slabost u akama i
stopalima, gubitak ravnotee, munina i
povraanje,
ukoenost
miia,
podrhtavanja,
nerazgovetan
govor
i
tekoe pri disanju.
Kasnije faze: oteano kretanje, teturanje
pri hodu. Jo kasnije: greviti pokreti,
paraliza, ekstremni premor i inkontinencija
beike i creva.
Simptomi se naglo pojave, a onda skoro
nestanu za neko vreme. Uprkos tome,
stanje se i dalje samo pogorava u periodu
od nekoliko sedmica, a ponekad i
postepeno tokom nekoliko decenija.
UZROCI multipla skleroza (MS) je
progresivni,
degenerativni
poremeaj
centralnog nervnog sistema. MS unitava
mijelin sloj koji prekriva nerve ,
ostavljajui oiljno tkivo (zvano plak).
Vremenom
nervi
postanu
sklerotini
(otvrdnuti) prestanu da funkcioniu.
U mogue uzroke spadaju autoimuni
napad na bela krvna zrnca mijelinskog
omotaa,
onda,
neuhranjenost
ili
nezdrava
ishrana,
stres,
mogue
alergije
na
hranu
(na
mlene
proizvode
ili
gluten),
trovanje
metalima (olovo, iva, i drugo),
hemikalije (industrijske hemikalije,
pesticidi, itd), toksini iz bakterija i
gljivica u telu, i vakcine.
Izgleda da je ishrana primarni faktor:
konzumiranje
veih
koliina
mesa,

eera,
rafinisanih
itarica
i
ukvarenog ulja.
U uzrone faktore spadaju i prekomeran
rad,
emocionalni
stres,
umor,
trudnoa,
akutne
respiratorne
infekcije, trovanje hemikalijama i
nezdrava hrana.
PRIRODNI LEKOVI
- posvetite panju reavanju gore
opisanih uzroka u vezi sa ishranom i
nainom ivota.
- jedite zdravu hranu sa dodacima
minerala i vitamina. Vano je i piti
sokove od povra i voa.
- svakog dana uzimajte beta-karotin
(15-30 mg), tiamin (1,5 mg), riboflavin
(1,8 mg), vitamin B6 (2-10 mg), vitamin
C (100-500 mg) i vitamin E (400 IU).
- nemojte konzumirati meso, mleko,
jaja, mlene proizvode, kofein i
alkohol, kao ni eer, velike koliine
masti, belo brano, ukvarena ulja,
prenu hranu sve to unitava nervne
elije.
- uzroni faktor moe biti i plomba od
ive u vaim zubima. Ljudi koji imaju MS
imaju i do 7 puta vie ive u svom telu
nego drugi ljudi- otarasite se tih plombi ako
imate bilo koji od MS simptoma.
- masaa i redovno vebanje su korisni.
Bavite se i umnim radom.
- izbegavajte stres, zabrinutost i
preveliki zamor, jer oni mogu izazvati
napade. Izbegavajte duvan i osobe koje ga
konzumiraju. Potreban vam je kiseonik.
- od koristi su i kratkotrajni postovi.
POSEBNA POMO
- dr Roj Svank je proveo 20 godina
prouavajui ovaj problem, i otkrio je da
ishrana koja sadri visokozasiene
masti. Zato je vano da se uzima hrana sa
malo i to nezasienih masti (2 kaiice
sirovog ulja od lanenog semena na dan,
i nijedno drugo ulje). Treba da se uzima i po
1 kaiica dnevno zrnastog lecitina.
- uzimajte magnezijum (375 mg
dnevno). Tut je biljka sa najvie
magnezijuma (2% suve mase), posle koje
sledi makovo seme, pa crnookica (vrsta
graka). Proparite tut ili ga jedite sirovog u
salati.
- ulje od crne ribizle sadri gamalinolensku kiselinu (GLA), koje je dobro za
MS, ali i za sva autoimuna oboljenja.
Takoe, boraina i ulje od utog
nourka isto sadre GLA. Ovo poslednje
ulje je naroito dobro za sluajeva MS-a.
borovnica
sadri
oligomerine
procijanidine
(OPC)
koji
spreavaju
unitenje mijelinskog omotaa i ujedno
ublaavaju upalu u sluaju MS-a.
- ananas sadri bromelain i pankreatin
dva enzima koja razlau proteine u
stomaku, kako bi mogli lake da se
svare.Oni smanjuju i cirkulatorne imunokomplekse (CIC), koji su pristuni kod
autoimunih bolesti i uzrokuju da imuni
sistem napada svoje telo.
- ginko sadri nekoliko posebnih vrsta
molekula
terpena
(ginkolida)
koji
ublaavaju MS, upalu i aergijske procese
kod autoimunih bolesti. Uzimajte ekstrakt
ginka (24-procentni, 40-80 mg tri puta
dnevno).

- helaciona terapija moda moe

pomoi u sluajevima MS-a.
- u pojedinim zemljama (van Amerike)
vrlo
dobre
rezultate
je
pokazala
hiperbarina oksigenoterapija.
- evo narodnog leka koji je pomogao
mnogim ljudima: stavite rukavice na ruke i
uzmite koprivu, pa njome udarajte po koi.
Na njoj e ostati male aoke koje e
ubrizgavati pod kou nekoliko blagotvornih
jedinjenja, poput histamina (koja esto
izaziv alergije poput alergijskog rinitisa).
Drugi nain je dapustite da vas ujede
pela. Obe ove metode imaju slian efekat
i mogu da pomognu, ali ne i da vas izlee.
Koprive stalno obnavljaju svoje listove.
- izlaite se sunevoj svetlosti i
uzimajte vitamin D, jer se ova bolest
ee javlja na prostoru koji j dalje od
ekvatora (vie je sluajeva MS-a u Severnoj
nego u Junoj Evropi).
U ostalo korisno lekovito bilje spadaju:
ginko, suma (brazilski ginseng), kola,
kelp, hmelj, kamilica, kapica i odoljen.
- pojedini istraivai veruju da je trovanje
ivom znaajan uzroni faktor MS-a. Zato
se otarasite svojih amalgamskih plombi.

SIMPTOMI slabost miia, umor, stres i

klonule oi, tekoe pri disanju, gutanju i
govoru.
Simptomi se postepeno javljaju, a
najgore je u veernjim satima. Oboleli se
ali na tekoe pri vakanju, gutanju i
govoru.
UZROCI miasteniju odlikuje velika
slabost miia (bez atrofije) i progresivno
zamaranje, Izraz miastenia gravis u
prevodu znai miina slabost.
Adolescenti i mladi ljudi, naroito ene,
najvie su skloni ovoj vrsti problema, mada
se ponekad javlja i kod beba i ljudima
starijim od 40 godina. Kod ovih poslednjih
uzrok je u tumoru na grudnoj lezdi.
Retko se javlja nakon 50. godine.
Najee ova bolest zahvata miie lica i
vrata, ali i one od trupa i ekstremiteta.
Pojedini su sluajevi manje opasni, dok
drugi vrlo brzo imaju fatalan ishod, naroito
ako su pristuni problemi i u sistemu organa
za disanje. Razvoj bolesti varira; mogua je
i dugotrajna ponovna pojava iste nakon
oporavka.
Smatra se da je to autoimuno oboljenje
koje spreava normalan rad jednog enzima
(acetil-holina), odgovornog za kontrakciju
miia. (Postoje pretpostavke da je moda
MIINA DISTROFIJA
i
viak
holinesteraze
u
SIMPTOMI slabost u miiima, skolioza prisutan
(zakrivljenost kime), uveanje odreene mioneuralnoj sinapsi, zbog kog nervni
miine grupe (listovi, trapez...) zbog impulsi ne uspevaju da izazovu normalnu
gubitka mase kod drugih glavnih miinih miinu kontrakciju, mada je takva
grupa. Miii postepeno se skupljaju i slabe, pretpostavka manje verovatna).
Nervni impulsi ne dospevaju do miia
naroito miii trupa, ali vremenom i svi
preko neuromiine sinapse, ili zbog
ostali.
UZROCI u sluaju miine distrofije nedostatka acetilholina ili zbog slabe
(MD) dolazi do slabljenja i gubljenja reakcije miia na isti. Mogue je prisustvo
miinog tkiva koje se ne primeuje (i koje i autoimunog faktora (tj. u organizmu ima
biva zamenjeno sa masnim i fibroznim toliko toksina da ne moe normalno da
tkivom) sve dok se doe do veeg funkcionie).
Stoga, glavni je uzrok moda u
oteenja.
Toksini
se
Kod ivotinja kojima je davana ishrana autointoksikaciji.
u
krvi
usled
raznih
bez vitamina E pojavila se miina nagomilavaju
distrofija. Smatra se da bi se MD iskorenio hemikalija, hroninog zatvora, i drugog,
ako bi vitamin E unosile sve budue majke i koji unitavaju miini sistem ili uzrokuju
njihove bebe. Majino mleko sadri 6 druge sisteme u telu da to ine.
Hronini zatvor moe uzrokovati da
puta vie vitamina E od kravljeg mleka i
slepo crevo pritiska ileocekalni otvor, zbog
skoro 2 puta vie selena.
Moda moe biti prisutan i genetski ega bi se otrovi iz debelog creva vratili u
tanko crevo, to je opasno, jer se u tankom
faktorm ali je ipak ishrana glavni problem.
crevu mnogo bre apsorbuju i odlaze u
PRIRODNI LEKOVI
krvotok.
- im se pojavi ovakav poremeaj, treba
PRIRODNI LEKOVI
uzimati vitamin E i selen interno,
- proistite debelo crevo ispiranjem
intramiino i intravenozno. Vitamin E
intramiino 80 mg dnevno, interno 800- istog ili visokim klistirom. Nekoliko dana
1200 mg dnevno, a selen u sva tri sluaja budite na postu sa sokovima od
50-1000 mcg dnevno u zavisnosti od voa/povra.
- ponite da jedete zdravu i bogatu
telesne teine.
- potreban je unos esencijalnih masnih hranu, nemojte se prejedati, i obavezno
kiselina (5 g dnevno; 2 kaike lanenog jedite velike koliine biljnih vlakana (da
ulja), kao i holin ili sojin lecitin 10-20 g biste spreili zatvor). Pijte dosta tenosti.
- nedostatak vitamina A dovodi do
dnevno.
- izbegavajte alergene iz hrane i degeneracije miia i kimene modine.
previe masti, koji ne smeju da ine vie Najbolje je da se uzima u obliku karotena
(sok od argarepe, i zeleno i uto povre).
od 20% dnevnih kalorija.
- izbegavajte fiziku aktivnost tokom Za miie i nerve vani su i vitamini B
prvih mesec dana leenja, da biste izbegli grupe, vitamin C (1000 mg), E (400 IU),
mogue povrede usled ionako slabih kalcijum (2000 mg), magnezijum (1000
mg), kalijum (5500 mg), mangan (50 mg) i
miia.
cink (30 mg).
- videti i kasnije poglavlje Defekti pri
- lecitin je veoma bitan za zdravlje
roenju.
nerava, kao i hlorofil.
- u dobru hranu spadaju i heljda, proso,
MIASTENIJA
ra i orba od ljuski crvenog krompira.

- izbegavajte biljke iz porodice pomonica

(Solanaceae), jer one sadre solanin koji
ometa neurotransmiter acetilholin. U te
biljke spadaju paradajz, beli krompir,
zelene i crvene paprike, patlidan i
duvan.
- izbegavajte belo brano i mlene
proizvode, naroito prenu hranu,
meso, ivotinjske masti, sir i jaja.
- nemojte prekomerno raditi. Nauite
da se opustite, da radite umereno i da
ee pravite pauze u radu.
- pomalo etajte po napolju i postepeno
izgraujte snagu, samo nemojte preterivati.
Malo etnje je korisno, ali previe fizike
aktivnosti e vam koditi.
- u korisno lekovito bilje spadaju: brest,
gavez, ovas i biljke za leenje nerava
poput
kapice,
hmelja,
kamilice,
odoljena, anelike, betunike (crvene
metvice) i malih koliina lobelije.
- videti i poglavlje Parkinsonova bolest
ispod.
PARKINSONOVA BOLEST
SIMPTOMI u poetku: blago do
umereno drhtanje ake ili aka u mirovanju,
oseaj tereta i usporenosti, sklonost ka
brem umaranju, ukoenost miia, gubitak
sposobnosti koje iziskuju rad prstiju i palca
(pisanje, zakopavanje dugmia, sviranje
klavira...).
Kasnije:
depresija,
gubitak
apetita,
krutost miia, kruta nagnutost tela,
gegajui
hod,
balavljenje,
drhtavice,
ukoen izraz lica i ometen govor.
Telo postepeno postaje ukoeno dok se
udovi ukruuju. Moe doi i do demencije.
Glavni
znakovi
su
drhtavica
pri
mirovanju, krutost miia i usporeni
pokreti. Drhtavica i usporenost uglavnom
se javljaju prvo u jednom udu, a onda se
prenose na drugi ud na istoj strani tela, pa
kasnije i na drugu stranu. Obino prvo ruke
obole pre stopala.
UZROCI Parkinsonova bolest je
progresivna degeneracija nervnog sistema,
kada nervne elije u baznom modanom
ganglionu bivaju unitavani.
Ona
je
jedna
od
najeih
onesposobljavajuih bolesti u Americi
(preko 450.000 ljudi boluje od nje), mada
do nesposobnosti obino dolazi tek 10-15
godina nakon pojave simptoma. Velika
veina ima vie od 60 godina. ee
oboljevaju mukarci.
Mada se ne zna taan uzrok, simptomi se
javljaju usled nedostatka dopamina u
mozgu. Taj dopamin stvara samo telo, i on
prenosi poruke od jednog neurona do
drugog. Istovremeno se u telu stvara jedan
drugi neurotransmiet acetilholin, koji
odrava ravnoteu sa dopaminom. Kada
nema
dovoljno
acetilholina,
nastaje
miastenija (videti poglavlje iznad), a kada
nema dopamina, nastaje Parkinsonova
bolest.
U sluaju Parkinsonove bolesti, problem
je u unitavanju elija koje stvaraju
dopamin, dok ponekad uzrok moe biti i
blokada receptora dopamina u mozgu.
Jedan
od
moguih
uzroka
ovog
poremeaja
jeste
prevelika
koliina
toksina u telu koja treba da se proisti
kroz jetru. Faktor predstavlja i previe
tetnih hemikalija, lekova, toksina u

mesu, itd. Poznato je da jedna hemikalija iz

heroina direktno unitava glavne modane
elije
koje
spreavaju
nastanak
Parkinsonove bolesti. Tome doprinosi u
veoj meri i viegodinja nezdrava
ishrana.
PRIRODNI LEKOVI
- veoma je vano da obolela osoba bude
fiziki aktivna, jer miii koji se ne koriste
atrofiraju
mnogo
bre.
Odlunost
i
poverenje u program fizike aktivnosti
spreie razvoj bolesti bolje od bilo ega
drugog. Svaka veba pokree miie.
Stoga, upranjavajte veliki broj razliitih
jednostavnih vebi! Kupite knjigu o dizanju
tegova, samo naravno, diite mnogo manje
tegove. Kada koraate, zamahujte rukama
jako pored tela. Veoma su vane i vebe
za zglobove (kao i vrat).
- stopala neka vam budu malo
razdvojena pri hodanju, a pri skretanju
pravite male korake.
- pisanje, kucanje, rad sa glinom i
tome slino od koristi je za prste.
- diite duboko
- esto se odmarajte
- itajte naglas, da biste pokretali
miie vilice
- sve to vam je teko da uradite treba
da radite svakog dana.
- gojaznost predstavlja prepreku; zato
smrajte.
- helaciona terapija moda bude od
pomoi.
ISHRANA
- zdrava ishrana, odmor, fizika
aktivnost na sveem vazduhu, dovoljan
unos tenosti i izlaganje sunevoj
svetlosti pomau da se uspori razvoj
bolesti.
- oktokosanol, kojeg ima u ulju od
peninih klica, pomae mebrani nervnih
elija.
- jedite hranu i uzimajte dodatke koji
sadre antioksidanse. Najvaniji je vitamin
E (3200 IU dnevno!) i vitamin C (3000 mg
dnevno!). Oni usporavaju razvoj bolesti za
2-3 godine! Teoretski, oni koji unose vee
koliine ovih vitamina nikada nee ni
oboleti od Parkinsonove bolesti. ini se da
su oteenja naneta od strane slobodnih
radikala uzrok oteenja modanih elija
koje proizvode dopamin.
- uzimajte koenzim Q10 (200 mg),
tiamin (5000 mg), cink (30 mg) i vitamin
B12 (100 mcg).
- izgleda da i dodaci gvoa pomau u
nekim sluajevima. Dodaci gvoa u isrhani
stimuliu produkciju tirozina enzima koji
uetvuje u produkciji dope (koji se pretvara
u dopamin).
- evo dodatne pomoi i doze korisnih
prirodnih jedinjenja: oktokosanol (300
mcg 3 puta na dan), neuro-gen leucin (10
g dnevno), l-metionin (5 g dnevno),
esencijalne masne kiseline (1 kaika 2
puta dnevno), l-tirozin (100 mg dnevno),
dl-fenoalanin (100 mg 3 puta dnevno),
vitamin B1 (200 mg 3 puta dnevno), B6
(100 mg 3 puta dnevno), betain HCl (75200 mg, 3 puta dnevno pre jela).
- bob sadri vie prirodne L-dope od bilo
koje druge biljne hrane. Potrebno je oko
480 mg konzerve boba da bi L-dopa imala
fizioloki efekat na Parkinsonovu bolest.

Nedavno je bilo otkriveno da proklijali

bob sadri 10 puta vie L-dope od
neproklijalog boba. Ponite da ih jedete
odmah po pojavi bolesti!
- (velvet beans??) takoe sadre velike
koliine L-dope.
LEKOVITO BILjE
ginko
se
koristi
za
leenje
Alchajmerove bolesti, za oporavak od
loga, ali je od pomoi i u sluaju
Parkinsonove bolesti.
- kantarion spreava luenje enzima koji
ometa prdukciju dopamina u mozgu.
Uzimajte 20-30 kapi tinkture od kantariona
na dan.
- pasiflora (Hristov venac) sadri dva
jedinjenja koja navodno deluju protiv
Parkinsonove bolesti: harmalin i harminske
alkaloide. Uzimajte 10-30 kapi 3 puta
dnevno standardne tinkture.
- ulje od utog nourka je smanjilo
drhtavicu usled Parkinsonove bolesti kod
55% onih koji su nekoliko meseca uzimali 2
kaiice dnevno.
- stavite 20 g (larkspur??) u 4 olje
kipue vode. Pijte polako u punim
gutljajevima, ali nikad vie od 3 olje
dnevno.
- gospina papuica (vrsta orhideje)
ublaava drhtavice i depresiju. Uzimajte 39 grama tinkture. Za bolje rezultate ubacite
i kapicu.
- unos aluminijuma je uzroni faktor
Alchajmerove bolesti, ali moe biti i od
Parkinsonove.
Zato
nemojte
koristiti
aluminijumsko posue ili dezodoranse
koji ga sadre (alum je aliuminijum).
Izbegavajte i olovo, poto oboleli od
Parkinsonove bolesti imaju visoke nivoe
olova u mozgu.
- izbegavajte preraenu hranu, kafu,
aj sa kofeinom, eer i duvan.
- L-dopa (L-dihidroksifenilalanin) u vidu
leka
levodop
predstavlja
sintetiki
dopamin, koji se pacijentima daje da bi
nadoknadili nedostatak istog. Zanimljivo je
da pravi dopamin (iz izvora ivotinjskog
porekla) ne moe da se uzima, jer u mozgu
postoji barijera krvi koja ga odbija. Mada je
levodop prihvatljiv (poto se u bazalnom
ganglionu pretvara u dopamin), ipak treba
u obzir uzeti sledee dve stvari: 1) Vitamin
B6 ponitava efekat levodopa, tako da bi
taj vitamin treba trebalo izbaciti iz ishrane
(nemojte previe jesti banane, ovsenu
kau, kikiriki, itarice u celom zrnu,
krompir, meso i ribu; hranu koja sadri
proteine jedite samo uvee); 2) levodop
obino ima sledee neeljene efekte:
munina,
povraanje,
nesanica,
zbunjenost, nemir i oteenje jetre i
bubbrega. U mnogim sluajevima L-dopa i
karbidopa mogu da pogoraju stanje i
smatra se da skoro da nemaju nikakav
blagotvoran efekat na poplovinu onih koji ih
uzimaju.
POLIOMIJELITIS (Deja paraliza)
SIMPTOMI groznica, munina, dijareja,
glavobolja i uznemirenost.
Inkubacija uglavnom traje 2-7 dana, a
kada ponu simptomi, esto se iznenada
jave. Mogue je prisustvo roblema sa
varenjem,
kao
i
blaga
povienost
temperature, koja ne traje due od tri dana.
Moe doi i do paralize, ali i ne mora.

Savijte vrat obolelog dole ka grudima.

Ako ga boli, onda se moda bude javio
poliomijelitis.
UZROCI re poliomijelitis znai siva
modina, i predstavlja upalu sive mase
kimene modine. Ovo stanje ne odnosi se
samo na decu, niti je paraliza uvek
prisutna. To je virusna infekcija kimene
modine koja unitava nerve koji kontroliu
pokrete miia, pa esto dovodi do paralize
odreenih miia.
Prva od dve faze je infektivna faza, kada
je virus aktivan. Druga faza je neinfektivna,
i tada moe doi do oporavka.
Paraliza moe zahvatiti manji ili vei deo
tela, pa i skoro celo telo. Moe se javiti
miina atrofija, dok do smrti generalmo
dolazi ako su zahvaeni produena
modina
ili
disajni
organi.
Osim
bronhopneumonije, retko se javljaju neke
druge vrste kompplikacija.
Ako doe do epidemije, onda se ona
najee javi tokom toplih meseci (jul i
avgust).
Krajem 40-tih godina, dr Bendamin
Sendler, u jednom prolenom intervjuu na
radiu, ba pre letnje pojave pilomijelitisa,
izjavio je da ta bolest ne bi postojala kada
bi ljudi prestali da jedu i piju porizvode
koji sadre eer, naroito koka-kolu i
gazirana pia. Taj intervju je dospeo u sve
novine, tako da na Istonoj obali Amerike,
gde se proirila ova vest, skoro da nije bilo
sluajeva poliomijelitisa. Sendler je potom
napisao i knjigu o tom svom konceptu.
eer oteuje nerve; kalcijum je
potreban nervima, ali njega otklanjaju
kisele supstance. Fosfor, recimo, vezuje
se za kalcijum i odvodi ga. Koka-kola ini
upravo to! Tenost koka-kole je kiselija od
sireta, ali se to ne primeuje jer je ista
puna eera. Koka-kola je isto to i fosforna
kiselina, tako da njen eer i kiselina
unitavaju kalcijum, a fosfor se odmah
vezuje za njega. Ako stavite zub u au
koka-kole, on e se potpuno razloiti u eoku
od par sati.
Drugi problem jeste hladna voda. Ljudi
piju koka-kole i druga gazirana pia, na
primer, pored bazena, a onda skoe i
energino plivaju u hladnoj vodi. A poto
veina
ljudi
dobije
poliomijelitis
u
bazenima, pretpostavljalo se da neto
postoji u njima to izaziva problem.
Meutim, problem nije u zagaenoj vodi,
ve u gaziranim sokovima. Prosto, telo se
navikne na visoke temperature leti, ali njen
imuni sistem oslabe nezdrava hrana i ta
gazirana pia, i na kraju sav efekat dodatno
pogora hladna voda u kojoj ljudi plivaju.
Frenklin D. Ruzvelt je bio atletski razvijen.
Jednom prilikom se borio protiv umskog
poara blizu svoje kue, (a hranio se
nezdravo) i posle toga uskoio u ledeno
hladnu reku da bi se ohladio. Zbog toga,
kada je doao kui, razboleo se od
poliomijelitisa.
Zbog svoje opasnosti po zdravlje, kokakola je poetkom 20. veka bila zabranjena
za meunarodnu trgovinu od strane
prvobitnog Udruenja za hranu i lekove.
Zato se i dan-danas koka-kola i pepsi flae
prave u lokalnim fabrikama. Samo se sirup
uvozi, koji se u ovim lokalnim fabrikama
sipa u flae zajedno sa vodom.

PREVENTIVA
- nemojte piti koka-kolu, niti druga
gazirana pia. Nemojte jesti hranu koja
sadri eer, ve samo zdravu hranu.
Nemojte dozvoliti da nazebete kada se
umorite usled posla ili sporta.
- medicinska praksa je pokazala da ljudi
koji su vegeterijanci, koji ne jedu nezdravu
hranu, ne piju gazirana pia, koji nisu
primali vakcine i koji su iveli zdravim
ivotom, da skoro nikada ne obole od
poliomijelitisa.
PRIRODNI LEKOVI
- im se javi poliomijelitis, standardna
mediicnska procedura jeste da oboleli
legne u krevet i da se posmatra da li e se
bolest razviti. I ne samo to, ve ga treba
odmah staviti u toplu kupku za celo
telo, ili jo bolje, da se primene Kenijeve
obloge.
- sestra Keni (medicinska sestra iz
Australije) primenjivala je tople obloge na
obolele od poliomijelitisa (na deo tela ili
celo telo), te ih tako izleila sa malo ili bez
ikakvih posledica. Ipak, uprkos tome, ova
hidroterapijska metoda je zabranjena u
Americi.
Samo
ameriko
medicinsko
udruenje zna zato.
Ostali faktori:
- tokom infektivne faze ishrana treba da
sadri dosta proteina i kalijuma, kako
biste mogli da nadoknadite uniteno tkivo.
- unos tenosti, kalorija i natrijuma
takoe treba poveati zbog groznice.
Potrebne su i dodatne koliine vitamina
B, kao i vitamina A (sok od argarepe i/ili
5000 IU) i vitamina C (2000-5000 mg ili
vie).
oboleli
treba
da
uzima
i
antispazmatinu tinkturu, u skladu sa
svojom starou, 8-15 kapi u ai tople
vode.
- u korisno lekovito bilje spadaju: bobice
jasenka, kora divlje trenje, koren
odoljena,
kapica,
ljuti,
crna
staniarka, crvena detelina, maja
metvica i tavelj.
- sam dr Salk, izraiva polio vakcine,
upozorio je velike rizike od internog
(oralnog) uzimanja iste! uvajte se te
oralne polio vakcine! U poslednjim
decenijama 20. veka ona je uzrokovala vie
sluajeva poliomijelitisa nego bilo ta
drugo.
- pored toga, moe doi do veoma
opasnog gubitka kontrole nad pranjenjem
creva kod odojeta koje je dobilo tu
vakcinu! Od toga se moe dobiti najtei
oblik poliomijelitisa.
POST-POLIOMIJELITINI SINDROM
SIMPTOMI tekoe pri gutanju, koje
poveavaju rizik od guenja, i progresivno
slabljenje miia.
UZROCI vie od 125.000 Amerkinaca
pati od ovog sindroma.
PRIRODNI LEKOVI
ishrana
za
proiavanje
organizma, posle koje sledi zdrava
ishrana za jaanje organizma. Nemojte
jesti nezdravu hranu.
- jedite hranu koja je bogata vlaknima i
dodacima vitamina/minerala. Kalcijum
(2000 mg), magnezijum (1000 mg) i
kalijum (5500 mg) su od znaaja. Selen

(500 mg) i cink )30 mg), kao i vitamini A

(5000 mg), C (2000 mg), D (1000 IU) i E
(400-600 IU), spadaju u antioksidanse. B
grupa vitamina je dobra za jaanje
nerava.
- redovna fizika aktivnost
- videti poglavlje Poliomijelitis iznad i
kasnije poglavlje Jaanje nerava.
KROJCFELD-JAKOBOVA
BOLEST
(Bolest ludih krava, Bolest kuru)
SIMPTOMI ataksija (problemi sa
ravnoteom) i smanjena koordinacija koja
se razvija do paralize, zatim demencija,
ometen govor i problemi sa vidom.
UZROCI I PREVENCIJA KrojcfeldJakobova bolest (KJB ili kuru) je spora,
progresivna, fatalna virusna infekcija
centralnog
nervnog
sistema.
Period
inkubacije moe trajati 7-30 godina, mada
obino dolazi do smrti samo nekoliko
meseci nakon pojave simptoma. Ovo stanje
se zove i bolest ludih krava.
Postoje samo 4 vrste ljudi koji dobijaju
ovu bolest: 1) kanibali, naroito oni iz
centralne Nove Gvineje; 2) ljudi nad kojima
se izvri transplatacija nekog organa; 3)
oni koji uzimaju sirove lezde ili
hormone; 4) i oni koji jedu govedinu,
svinjetinu, piletinu ili ak ribu, koji su
redovno bili hranjeni ivotinjskom
hranom (ona sadri ostatke mrtvih i
bolrsnih ivotinja i/ili ivotinjsku krv).
VANO: Proitajte poglavlje pred
kraj ove enciklopedije koje govori o
uzgoju stoke u Americi, Britaniji i
drugim zemljama, gde se ista hrani
jelom koje sadri mrtve i bolesne
ivotinje, a zbog ega krave i druge
ivotinje praktino postaju kanibali.
Kada pojedemo te ivotinje, prioni
(uzrok kuru bolesti) se iz njih prenose
na nas.
Ova
bolest
se
esto
mea
sa
Alchajmerovom boleu. Stoga, proitajte o
simptomima iste u ranijem poglavlju o njoj,
kao i poglavlje Bolest ludih krava na kraju
enciklopedije za vie informacija. Moete
pogledati i knjigu autora, International
Meat Crisis, za vie detalja. Jednom kada se
ova bolest dobije, vie ne moe da se izlei.
NEURO-MENTALNI POREMEAJI
5 PROBLEMI SA PAMENjEM
* POBOLjANjE PAMENjA
PRIRODNI LEKOVI
KAKO POBOLjATI PAMENjE evo
nekoliko sugestija kako da bolje pamtite
(ako ih budete dovoljno dugo pamtili da
biste moglid a ih primenite):
- stav prema pamenju neega je vaan.
to smo stariji, imamo sve manju elju da
neto pamtimo i uimo.
- obratite posebnu panju na ono to
treba da upamtite, poto su ljudi ponekad
previe zauzeti ili lenji da to uine.
- odlian nain da se upamti neto jeste
da se to naglas izgovori, jer tako i
izgovarate i ujete ono to treba da
upamtite. Jo ako zapiete, onda to i vidite i
izgovarate i ujete.
- jednako dobar nain za pamenje
neega (ili kada poduavate decu) jeste da
se izgovori nekoliko puta. Izgovaranje,

sluanje i ponavljanje su odlini naini za

uenje tablice mnoenja i slinih stvari.
Evo nekoliko dodatnih sugestija:
- napravite listu stvari koje treba da
zapamtite i rasporedite ih u logine grupe,
pa ete moi lake da zapamtite i vanije i
manje vane stvari.
- kada ostavite svoje naoare na mesto
gde ih obino ne stavljate, dobro se
zagledajte u njih i razmisljajte malo o
tome.
- kada parkirate auto na neko mesto,
izgovorite
(naglas)
tano
mesto
njegove lokacije, da biste znali gde posle
da se vratite.
- kada elite da upamtite neije ime,
zagledajte se u njegovo lice dok
izgovarate ili mislite o njegovom/njenom
imenu.
- pri pamenju brojeva, pokuajte da ih
sloite u odreene grupe. Na primer,
broj 6872509 upamtite kao 687 - 2509.
- kada treba da zapamtite neku novu re
(ili njeno spelovanje), nauite prvo njeno
znaenje i uinite da postane deo vaeg
svakodnevnog govora, ili je zapiite
nekoliko puta.
- novu re poveite sa nekom slinom
poznatom reju ili predmetom.
- odaberite samo najvanije stvari koje
treba da upamtite, a na pstale ne obraajte
panju.
- ispitujte sami sebe o onome to treba
da upamtite pre nego to doe pravo
vreme da upotrebite to znanje.
- izbegavajte stres, jer kada ste napeti
ili puni obaveza, tee ete moi da
upamtite stvari.
- naravno, moete i samo zapisivati
stvari na papir. Pojedini ljudi, kada im se
uri, zapiu neto na dlanu ruke.
- i naravno, jedite zdravu hranu, ne
brzu, izlaite se sveem vazduhu,
budite fiziki aktivni svakog dana, i
dobro se odmorite nou.
- ginko je najbolja pojedinana biljka za
poboljanje pamenja i ouvanje modane
moi. Plava staniarka, kola, ginseng,
blaeni kalj i ulje od divizme takoe
poboljavaju funkcije mozga i memorije.
- odoljen (kada se uzme pred spavanje)
olakava san, kao i melatonin (kada se
uzme 2 sata ili manje pred spavanje).
Postoje i drugi faktori ishrane i naina
ivota koji utiu na pamenje. Pogledajte
ranije
poglavlje
Jaanje
nerava
i
Problemi sa pamenjem ispod.
PROBLEMI
SA
PAMENjEM
(Zaboravnost)
SIMPTOMI uvideli ste da preesto
zaboravljate stvari.
UZROCI ljudi se plae problema sa
pamenjem, jer to moe biti poetni znak
Alchajmerove bolesti. Ona se obino javlja
u 40-godinama i esta je kod starijih
osoba, tako da ljudi it treba da budu
zabrinuti.
Dve stvari treba naglasiti: ponekad,
problemi sa pamenjem se ne moraju
odnositi ba na Alchajmerovu bolest; i
drugo, memoriju je mogue ouvati u
dobrom stanju i u dubokoj starosti.
Faktori koji doprinose slabljenu pamenja
su: alkohol, starenje, kandidijaza,

stres, alergije, problemi sa tiroidnom

lezdom, hipoglikemija, dijabetes i
slaba cirkulacija. Ostali faktori su ispod
navedeni.
- gubitak pamenja moe biti uzrokovan i
senilnom
demencijom,
Korsakovljevim
sindromom,
Alchajmerovom
boleu,
alergijama i alkoholizmom.
PRIRODNI LEKOVI izbegavajte gore
opisane probleme.
ISHRANA
- budite na zdravoj uravnoteenoj
ishrani, a izbacite svu brzu, preraenu i
prenu hranu. Dobra hrana je potrebna za
ishranjivanje mozga.
- gubitku pamenja doprinose nedostaci
hranljivih sastojaka, naroito vitamina B
kompleksa i aminokiselina. Proteine
unosite preko jestivog kvasca, braon
pirina, prosa, oraha, soje i itarica u
celom zrnu, a ne preko mesa.
- odravajte normalan nivo eera u krvi
konzumiranjem
sloenih
ugljenih
hidrata (itarice i hleb umesto hrane koja
sadri eer) za obroke. I nemojte jesti
nita izmeu obroka.
- izbegavajte hranu sa mnogo masti i
holesterola, poto oboje usporavaju
protok krvi do mozga.
- izbegavajte slobodne radikalne u
hrani, jer oni jako oteuju pamenje.
Pogledajte u vezi s tim ranije poglavlje
Antioksidansi.
- izbegavajte rafinisane eere, jer oni
umanjuju sposobnosti mozga.
- kod nekih ljudi mleni i penini
proizvodi slabe pamenje. Probajte da ih
ne konzumirate mesec dana, da biste videli
da li ima nekih poboljanja.
- pijte dovoljnu koliinu vode. Dobro se
odmarajte nou i redovno budite fiziki
aktivni.
- prestanite sa upotrebom alkohola,
droga, kofeina i duvana. Alkohol
efikasno unitava mozak.
LEKOVITO BILjE
- ginko poveava protok krvi do mozga.
U ostalo korisno bilje spadaju: ginseng,
anis i plava staniarka.
- bor (3 mg dnevno) poboljava
pamenje. Piknogenol (60 mg tri puta
dnevno) i selen (200 mcg dnevno) tite
modane elije od slobodnih radikala.
Melatonin (2-3 mg dnevno, 2 sata ili
manje pre spavanja) olakava san i
poboljava modane funkcije.
videti
i
poglavlje
Poboljanje
pamenja iznad, Korsakovljev sindrom i
Alchajmerova bolest ispod.
KORSAKOVLjEV SINDROM (Gubitak
pamenja, Lana Alchajmerova bolest)
SIMPTOMI nesposobnost pamenja
nedavnih dogaaja, iako osoba pamti
davnije stvari.
UZROCI ovo je vrsta amnezije usled
hroninog alkoholizma, udarca u glavu
ili nedostatka vitamina B1.
Ljudi sa ovim problemom su skloni da
izmiljaju dogaaje, da drugi ne bi
posumnjali na ovaj njihov nedostatak kojeg
se obino stide.
Ako je uzrok udarac u glavu, onda
oporavak brzo tee, ali je mnogo tei sluaj

ako
je
uzrok
u
alkoholizmu
ili
nedostatku vitamina B1.
Gubitak pamenja mogu uzrokovati i
senilna demencija, Alchajmerova bolest,
alergije ili alkoholizam.
PRIRODNI LEKOVI
- tri puta dnevno uzimajte vitamin B1
(100
mg),
lecitin
(2500
mg),
hrom/vanadijum (50-200 mcg), selen
(200-1000 mcg) i betain HCl.
- dovoljno se odmarajte, vebajte,
pijte vodu i izlaite sveem vazduhu.
- uradite puls test da biste identifikovali
mogue alergije. Izbegavajte eer i
alkohol.
ALCHAJMEROVA BOLEST
SIMPTOMI poremeen oseaj za vreme
i prostor, nemogunost koncentrisanja ili
komunikcije, i gubitak pamenja.
Dolazi do depresije, nemira, povlaenja,
insomnije,
uznemirenosti,
,
gubitka
pamenja, promene karaktera, velikih
promena u raspoloenju, i senilnosti.
U Medicinskom centru u San diegu je
otkriven interesantan predznak ove bolesti,
a to je da ak i do dve godine pre psihikih
poremaaja, ljudi oboleli od Alchajmera
poinju da gube ulo mirisa. Brzina kojom
osoba poinje da sve slabije razlikuje jake
mirise ukazuje na brzinu gubitka mentalnih
funkcija iste. (Ova vrsta dijagnoze manje
vai za puae, jer su oni ve delimino
otetili svoje ulo mirisa.)
UZROCI alchajmerova bolest je
progresivna
degradacija
mentalnih
funkcija. Dolazi do poremeaja i slabljenja
procesa pamenja i razmiljanja. Prvi ju je
opisao Alojz Alchajmer 1906 godine, kao
stanje postepene degradacije sposobnosti
miljenja, sporo i progresivno unitavanje
mozga. Postepeno unitava produkciju
vitalnih
neurotransmitera,
poput
axetilholina, serotonina, dopamina, GABE,
noradrenalina i gltamata.
Nervna vlakna, koja vode ka i iz
hipokampa u mozgu, bivaju isprepletena,
zbog ega prestaje prenos informacija od i
ka mozgu. Nove stvari se ne mogu
zapamtiti, a stare se ne mogu vratiti.
Pored toga, u mozgu se nagomilava plak
od jedne vrste proteina )beta-amiloid), to
oteuje
nervne
elije.
Jedna
vrsta
Alchajmerove bolesti snalazi ljude starosti
36-45 godina, koja veoma brzo deluje.
Sporija vrsta zahvata ljude starosti 65-70
godina. Od nje oboli 5% ljudi koji doive 65.
godinu i preko 20% onih koji dostignu 85.
godinu.
Zaboravnost nije isto to i Alchajmerova
volest. Ako zaboravite ime svoje supruge,
to je onda gubitak pamenja (zaboravnost),
ali ako zaboravite da imate suprugu, to je
onda demencija (Alchajmerova bolest je
vrsta demencije).
Postoje i drugi poremaaji sa slinim
simptomima,
poput:
serije
manjih
modanih udara, hipotiroidizma, napredne
faze sifilisa, arterioskleroze (otvrdnjavanje
arterija), koja polako prekida dotok krvi do
mozga, kao i pojedini sluajevi Daunovog
sindroma u 30-tim ili 40-tim godinama.
PRIRODNI LEKOVI sledee sugestije
tiu se prevencije Alchajmerove bolesti,
koje mogu ujedno da pomognu i kod
usporenja njenog razvitka:

- mnogi stariji ljudi piju 8-10 razliitih

vrsta lekova. To svakako utie na mozak, i
to moete videti po svim starakim
domovima irom kontinenta, u kojima se
ljudima
daje
devitalizovana
prena,
preraena i rafinisana hrana. Jedite to
vie vlakana.
ISHRANA
- folna kiselina (5 mg dnevno) pomae
u kontroli nivoa homocisteina (koji je
previsok kod sluajeva Alchajmera).
- odgovarajui unos kalcijuma (1500 mg
dnevno) redukuje apsorpciju aluminijuma.
Magnezijum (800 mg dnevno) deluje
zajedno sa kalcijumom.
- vitamini A i E su antioksidantni
vitamini koji su takoe vani. Pored toga
to titi neurone od slobodnih radikala,
vitamin E (400-800 IU) regenerie delove
neurona u koje treba da uu oni
neurotransmiteri (hemijska jedinjenja koje
prenose poruke od jednog do drugog
neurona). Potrebni su i vitamin C (500-1000
mg dnevno) i ulje od lanenog semena (1
kaika dnevno).
- ljudi oboleli od Alchajmera imaju niske
niove vitamina B12 i cinka (30 mg). Svi
vitamini B grupe su bitni. Uzimajte tiamin
(3-8 mg dnevno).
- ljudi koji prou kroz jednu intenzivnu
nutricionalnu terapiju, naroito ako je sa
injekcijama vitamina B12, mogu da
zaustave proces razvitka bolesti.
- koenzim Q10 (200 mg dnevno) je od
vitalnog znaaja za produkciju energije u
neuronima i celom telu.
- oboleli od Alchajmera obino imaju jau
sklonost ka slatkoj hrani. To je zapravo
samo apetit za nedostajuim vitaminima i
mineralima, naroito kalcijum.
- jo jedan uzroni faktor su slobodni
radikali. Izbegavajte ih.
TEKI METALI
- uzrok Alchajmera je i prisustvo tekih
metala u telu. Jedan se naroito izdvaja;
im ujete rei Alchajmerova bolest,
odmah treba da pomislite na aluminijum,
jer on i jeste est uzrok te bolesti. Autopsije
koje su izvrene nad ljudima obolelim od
Alchajmera pokazale su prisustvo i do 10
puta
vee
koliine
aluminujuma
u
modanim neuronima od normalne (u
nekim delovima i do 50 puta vee).
Znaajno je naglasiti da su najvee koliine
rasporeene u i oko hipokampa. Pacovi,
kojima je davan aluminijum, pokazivali su
simptome slinim onim kod Alchajmera. Za
vie informacija videti kasnije poglavlje
Trovanje aluminijumom.
nemojte
koristiti
aluminijumsko
posue! Koristite nerajui elik ili staklo.
Za hranu nemojte koristiti aluminijumske
folije. Nemojte uzimati ni buferin (vrsta
aspirina) i odreene antiacide, jer oni
sadre
mnogo
aluminijuma!
Pijte
destilovanu vodu umesto one sa esme,
jer i ona moe da sadri aluminijum.
- oboleli od Alchajmera imaju i visoke
nivoe ive u mozgu. Zato se uvajte
plombi od ive i amalgama. iva iz njih
moe postepeno da pree u druge delove
tela i, nakon nekog vremena, da se
nagomila u mozgu.
- i cink moe biit problematian mineral.
Nedavna laboratorijska
ispitivanja su
pokazala da od 26 testiranih metala jedino

je cink vezivao proteine u ljudskom telu i

stvarao amiloide vrstu destruktivnog
jedinjenja koje se gomila u mozgu
pacijenata obolelih od Alchajmera.
OSTALO
- prestanite sa konzumiranjem alkohola,
duvana i nikotina. Duvan udvostruuje
rizik od Alchajmerove bolesti.
- ene obolele od Alchajmera imaju nie
nivoe estrogena od normalnog.
dokozaheksaenoinska
kiselina
(DHA) je vrsta masti koja pomae
funkcionisanju mozga (nemojte je pomeati
sa hormonom DHEA). Uzimajte 100 mg te
DHA dnevno (dobija se iz mikroalgi).
- helaciona terapija moda moe da
pomogne obolelim od Alchajmera.
LEKOVITO BILjE
- ginko biloba je jedna od najboljih
biljaka za ouvanje memorije. Pogledajte
iznad poglvlja Poboljanje pamenja i
Problemi sa pamenjem. Mnogobrojna
ispitivanja su uraena nad ekstraktom
ginka. U ranim fazama Alchajmerove
bolesti on pomae da se odloi poetak
mentalnih poremeaja, mada u kasnijim
fazama ima slab efekat.
- Kinezi koriste azijski ginseng (100-200
mg dnevno standardizovanog ekstrakta),
sibirski ginseng (2-3 g dnevno suvog
korena ili 300-400 mg vrstog ekstrakta) i
astragal (2-3 kapsule od 500 mg, 3 puta
dnevno) za poboljanje memorije.
- kantarion pomae u smirivanju ljudi
koji se lako iznerviraju, to se esto deava
u kasnijim fazama Alchajmerove bolesti.
Videti
i
poglavlje
Poboljanje
pamenja iznad i Senilnost ispod.
ACETILHOLIN tokom ranih 90-tih
godina otkriveno je da se razvoj Alchajmera
moe usporiti ako se acetilholin (koji se lui
u mozgu) sauva od unitenja. To hemijsko
jedinjenje je neurotransmiter vaan za
memoriju. Lek koji se uglavnom koristi za
njegoov ouvanje oteuje jetru, ali zato
postoje izvesne lekovite biljke koje ga tite
bez posledica.
- ruzmarin ne samo da sadri jedinjenja
koja napadaju slobodn radikale, ve i one
koje spreavaju razlaganje acetilholina.
Ruzmarin se ve podugo vremena koristi za
poboljanje memorije.
- kineska biljka (club moss??) sadri
huperzin
A
koji
blokira
razlaganje
acetilholina.
- razliite vrste biljke Monarda (metvice)
sadre karvakrol, koji titi acetilholin u
mozgu. Osim to se unosi, pojedini
preporuuju da se ista i trlja po glavi.
- holin, vrsta B vitamina, jedan je od
sastavnih delova acetilholina. Najbogatiji
izvori holina su crni eerni sirup i
lecitin. Nivo holina i etanolamina su
manji kod obolelih od Alchajmera.
VANO!! postoje dokazi da se
konzumiranjem govedine, svinjetine,
piletine ili ribe koji su bili hranjeni
hranom ivotinjskog porekla (koja
sadri mrtve i bolesne ivotinje) moe
dobiti Krojcfeld-Jakovljeva bolest, iji su
simptomi potpuno isti kao i kod Alchajmera.
VANO: videti stranice 744, 747.
IVOT SA ALCHAJMEROM
- drite se jednostavnih radnih navika, a
izbegavajte
promene
u
dnevnim

aktivnostima. Oboleli treba stalno da se

podsea da ne brine i da je sve u redu.
Budite smireni, strpljivi i puni razumevanja.
Pacijent treba da bude u sigurnim rukama.
Va dodir, osmeh, ton glasa i stalan kontakt
pogledom ga smiruju ak i da ne razume
ono to mu govorite. Nikad ne pokazujte
bes. Uvek iznosite samo po jednu ideju, u
jednostavnim reenicama. Govorite jasnim
i razgovetnim glasom. Ako vas ne bude
razumeo, ponovite isto jednostavnim
renikom. Koristite gestove i mimiku (npr.
da pokaete kojom ulicom treba da ide, i
tome slino). Uvek budite tani, da vas on
ne eka. Ako radi neto to en treba,
odvucite mu panju nekom drugom
aktivnou. Uite mu u odelo njegovo ime i
adresu za sluaj da negde odluta. Ako se
vidi da e osoba oboleti od Alchajmerove
bolesti, treba mu odmah rei, kako bi
mogao da se pripremi i sredi sve poslove
do tada to ima.
SENILNOST
(Senilna
demencija,
Cerebrovaskularna bolest)
SIMPTOMI gubitak pamenja i
nemogunost odreene reakcije (u starosti)
koji ometaju obavljanje poslova kod kua i
na radnom mestu.
UZROCI naziva se i demencija; javlja se
u starosti, mada nije previe esta pojava.
Veina starijih ljudi nema ovaj problem, ve
su i dalje bistrog uma.
Postoje dve vrste demencije: primarna
demencija, koja nastajepostepeno bez
nekog vidljivog uzroka, i sekundarna
demencija, koja nastaje iznenada, usled
povrede mozga, operacija, lekova ili
dijabetike kome; uglavnom ju je mogue
izleiti. Senilnost i Alchajmerova bolest su
primeri primarne demencije.
esti
uzroci
seninosti
su:
slaba
cirkulacija krvi u i iz mozga, cerebralna
arterioskleroza,
trovanje
tekim
metalima,
nedostatak
hranljivih
sastojaka tokom dueg vremena, duga
upotreba lekova, i nedostatak fizike
aktivnosti i sveeg vazduha.
Kalcifikacija i nagomilavanje masti i
holesterola u sredinjoj modanoj arteriji
umanjuje glavni protok krvi do mozga, zbog
ega je slabiji i dotok kiseonika. Ti uzrokuje
gubitak memorije i tipine senilne
promene.
Po miljenju strunjaka, viegodije
noenje
neprijatnih
okovratnika
i
kravata moe da izazove nastanak voria
u
karotidnim
arterijama,
time
omoguavajui taloenje holesterola.
Mnogi ljudi za koje lekari procene da su
senilni, zapravo, samo pate od efekata
lekova koje uzimaju. Ako elite da doivite
srenu starost, izbegavajte lekove tokom
svog ivota. Problemi sa sluhom,
tiroidnom lezdom, jetrom i bubrezima
takoe mogu izazvati gubitak pamenja.
Uzrok mogu biti i tumori na mozgu, kao i
log, i brojni drugi problemi sa nervnim
sistemom.
est uzrok je i kombinacija nedostataka
raznih hranljivih sastojaka.
PRIRODNI LEKOVI
- probajte da eliminiete gore navedene
uzrone faktore.
- smanjite unos vitamina D na
maksimum 400 jedinica dnevno, jer viak

istog se mea sa holesterolom i uzrokuje

probleme sa krvnim sudovima. Vitamin D je
angiotoksian, tj. toksian je za krvne
sudove.
- vano je svakodnevno uzimanje holina
(500 mg) i lecitina (1 kaiica). Uzimajte i
vitamin C (1000 mg) zbog rada creva, kao
i vitamin E (400-800 mg). Vitamini B
grupe su vani za nervni sistem i mozak.
Uzimajte i ulje od lanenog semena (1
kaika).
- u jednoj bolnici u Novoj Engleskoj ljudi
su uspeno leeni od senilnosti davanjem
niacina (2000 mg) i jakih vitaminskih
dodataka. To je otvorilo suene krvne
sudove, poto niacin ima vazodilatorni
efekat na organizam, zbog ega, inae, od
njega i lice privremeno porumeni.
- jedite lagane obroke zdrave hrane,
najvie sirove i blago kuvane. Sirovo
semenje i oraasti plodovi koriste
mozgu, ali jedite ih umereno. Proso i
heljda su dobri. Jedite belog luka svaki
dan (ili kapsule sa lukom).
- poveajte unos hrane koja sadri vlakna
(voe, povre, itarice, mahunarke,
sirovi oraasti plodovi i semenje).
- nemojte jesti masnu, prenu hranu i
hranu sa zasienim mastima.
- ginko spreava daljnje pogoranje
mentalnih funkcija; to je najbolja biljka za
tu svrhu. Plava staniarka, kola,
ginseng, blaeni kalj i ulje od divizme
poboljavaju funkcije mozga i memorije.
- odoljen (uzima se pred spavanje)
olakava san, isto kao i melatonin (2 sata
ili manje pred spavanje).
- evo jedne specijalne formule za
spreavanje pojave senilnosti: pomeajte
jednake koliine isitnjene pitome nane,
kapice, sibirskog ginsenga, betunike,
kole i kelpa. Odrasli treba da uzimaju 12
kapsula dnevno. Kod akutnih stanja 3-4
kapsule 3 puta dnevno.
- svakodnevna fizika aktivnost, do
take gubitka daha, jeste od vitalnog
znaaja za dobru cirkulaciju. Samo nemojte
preterivati! Samo do zamora, ali ne dalje
od toga. Previe aktivnosti bi moglo dovesti
do sranog napada. Odravajte idealnu
telesnu teinu.
- pazite se zatvora.
- izbegavajte teke metale. Nikad ne
koristite posue i druge pordukte od
aluminijuma.
Nemojte
uzimati
konzervirane proizvode previe esto.
- nemojte puiti, ni piti alkohol ili kafu.
. pogledajte i sledeea poglavlja:
Starenje
iznad,
Organski
sindrom
mozga ispod, kao i Alchajmerova bolest
i Problemi sa pamenjem iznad.
ORGANSKI
SINDROM
MOZGA
(Hronini modani sindrom)
SIMPTOMI

loe
prosuivanje,
nemogunost
rezonovanja,
gubitak
kratkotrajnog pamenja, dezorijentisanost,
slabe intelektualne funkcije, zanemarivanje
line higijene.
U tee simptome spadaju: halucinacije,
nerazgovetan govor, nemir i uznemirenost.
UZROCI neuhranjenost moe izazvati
simptome
ovog
sindroma,
kao
i
hemikalije, toksini i alergeni iz hrane.
PRIRODNI LEKOVI

- budite na zdravoj uravnoteenoj

ishrani.
- niacin (2000 mg), vitamin B1 (200
mg), vitamin B12 (1000 mcg), folna
kiselina (5 mg), hrom (50 mg) i cink (30
mg). Potrebne su i esencijalne masne
kiseline. Vitamin E (400 IU) regenerie
oteene delove mozga. Mangan (1000
mg) poboljava pamenje. Mozgu je takoe
potreban i kalcijum (2000 mg) i
magnezijum (1000 mg). Lecitin (jedna
kaiica) pomae u otklanjanju plaka iz
arterija.
- ubacite u svoju ishranu dovoljno biljnih
vlakana, jer zaepljeno debelo crevo
usporava dotok krvi do mozga.
- izbegavajte prekuvavanje i preveleiku
koliinu kuvane hrane.
- izbegavajte alkohol, trovanje olovom
i trovanje ivom (koje ima u zubnim
plombama).
- uradite puls test, da biste proverili da li
je problem u nekim alergenima u hrani.
- uradite estosatni test na toleranciju
prema glukozi, da biste proverili da li je
problem u dijabetesu ili hipoglikemiji.
moda
budu
ptroebni
dodaci
hlorovodonine kiseline (betaina HCl), u
cilju poboljanja apsorpcije hrane.
- u korisno lekovito bilje spadaju
paprika, iak, ehianceja, beli luk,
ginko, azijska bokvica i kola.
POREMEAJ NEDOSTATKA PANjE
(ADD)
SIMPTOMI

neki
od
sledeih:
nemogunost
uenja,
nedostatak
koncentracije, lako mu se odvraa panja,
prokrastinacija (odlagaganje sa reavanjem
problema ili zamena prioritetnih sa
nebitnim stvarima), neposedovanje cilja i
prioriteta
u
ivotu,
nemogunost
koncentrisanja, tekoe pri reavanju
problema, brzoplet i aljkav nain rada,
nemogunost
rasporeivanja
vremena,
nemogunsort
pamenja
dogaaja,
promene raspoloenja, zaboravnost, nemir
pri spavanju, olako gubljenje stvari,
psihika odsutnost.
UZROCI poremeaj nedostatak panje
(ADD)
je
srodan
hiperkinetikom
poremeaju (ADHD)
opisanom ispod.
Razlika je u tome to ovaj prvi predstavlja
neku neodreenu vrstu slobodoumnosti,
odsutnosti, dok ADHD moe to isto biti, ali i
ne mora, ve je osoba hiperaktivna i moe
drugima smetati. Ona je obino imala vie
problema
u
prolosti,
ukljuujui
hiperaktivnost i nesposobnost uenja.
Delimini poremeaj nedostatka panje
(RADD) se odnosi na osobe od 18 godina i
starije koje imaju ADD. ADD ili ADHD se
mnogo ee javlja kod deaka nego kod
devojica.
Mnogi strunjaci za deje bolesti
smatraju da ADD i ADHD ne postoje, ve da
su oba ova poremeaja izmiljena da bi
se zaposlilo vie psihologa i psihijatara.
Poto se mnogi roditelji plae mogunosti
da njihovo dete ima ADD ili ADHD, oni ga
odvedu kod lekara na kontrolu, koji im
esto kau da njihovo dete pati od tekog
poremeaja koji se zove ADD ili ADHD, i da
zbog toga mora da uzima lekove. A neki od
tih lekova su opasni po zdravlje dece.

Pa onda, ta su zapravo pravi uzroci tih

problema? Prvo, simptomi ta dva
poremeaja mogu se odnositi na skoro
svu decu sveta!
Sudei po tim
simptomima, svi mi patimo od ADD-a ili
ADHD-a! Da li zbog toga svi treba da
ponemo sa uzimanjem jakih lekova koji
menjaju stanje svesti?
I drugo, est razlog to su mnoga deca
dananjice hiperkativna ili psihiki odsutna
jeste savremeni civilizovan nain ivota.
Deci se daje da jedu previe rafinisane
hrane kod kue i isto toliko brze hrane
van kue. Zatim dugo se voze u
kolskim autobusima i isto toliko sede po
uionicama,
gde
nastavnicima
nije
dozvoljeno da ih disciplinuju. Tako deca
ponu da divljaju, nije im dozvoljeno da se
ue radu (zbog tzv. deijih prava o radu),
odrastaju uz destruktivan TV program, i
onda izlaze u grad gde naue sve o ulinim
drogama. Pored toga, mnoga deca ive u
kuama gde se lanovi porodice svaaju,
pijane ili drogiraju, ili ive sa jednim
roditeljem koji nije stalno kod kue. Ako
ovo znamo, onda nije ni udo to simptomi
ADD-a i ADHD-a postaju prava epidemija.
Najei lek koji se daje deci za ADD ili
ADHD jeste metilfenidat (prodaje se pod
imenom ritalin). Ovo jako hemijsko
jedinjenje je toliko slino kokainu da u
medicinskim ispitivanjima jedno drugom
esto slue kao zamena. Ritalin pomae
detetu da se koncentrie tako to ga
pretvara u uskoumnog robota. Taj lek
unitava njegovu radoznalost, matovitost,
drueljubivost i energinost.
PRIRODNI LEKOVI
OSNOVNO
- mnogi simptomi e nestati kada se
detetu da zdrava hrana, kada mu se
prui roditeljska ljubav, dozvoli da se
lepo odmori uvee i kada mu se da
prilika da vredno i odgovorno radi, a
naroito
u
pogledu
pomaganja
drugima.
- verujte detetu, sluajte ga, radite
zajedno i provodite vreme sa njim.
- dajte detetu da jede zdravu hranu:
svee voe i povre, dodaci vitamina i
minerala, kao i sok od argarepe.
- u kui treba da postoji ureen nain
rada tokom dana, gde i dete ima svoje
dunosti (na ta mu treba i toplo
zahvaliti). Time se detetu obezbeuje
oseaj sigurnosti i samopotovanja.
OSTALO
- umesto ritalina, svakog dana detetu
dajte vitamine B grupe, tiamin (25 mg),
vitamin B6 (100 mg), pantotensku
kiselinu (50 mg), folnu kiselinu (400
mcg), beta-karotin (sok od argarepe),
vitamin C (1000 mg), vitamin E (400 IU),
kalcijum (500-1000 mg), magnezijum
(400 mg) i cink (15 mg). Kalcijum i
magnezijum deluju umirujue na dete.
- ishrana sa nezasienim masnim
kiselinama ublaava ADD i ADHD. Dajte
detetu svakog dana po 4 kaiice ulja od
lanenog semena.
- dajte mu da jede sloene ugljene
hidrate (itarice u celom zrnu), a ne
jednostavne eere.
- moda je dete alergino na mleko (ili
pak neto drugo). Ako zbog neke hrane

postaje hiperaktivno, izbacite je iz ishrane,

pa vidite da li e doi do promena.
izbacite
iz
ishrane
svu
brzu,
zaeerenu, preraenu i prenu hranu.
Nema vie ni kafe ni gaziranih sokova.
- ekstrakt od korena odoljena daje dobre
rezultate.
- deca sa ADD ili ADHD-om esto imaju
viak tekih metala u sebi. Pogledajte
kasnije
poglavlje
Trovanje
tekim
metalima.
Preduzmite
korake
da
pronaete izvore istih i eliminiite ih
- Preporuujem svim roditeljima da
proitaju knjigu dr Vilijama Kruka Help for
the Hyperactive Child ili neku drugu
odlinu knjigu o ADD-u i hiperaktivnosti od
dr Doris Repa. Isto tako, Klinika
laboratorija Meridian Valley (206-859-8700)
i National Biotech laboratorija (800-8466285) nude usluge testova na alergene iz
hrane, koje mere i IgE i IgC antitela, i koje
vas testiraju na 100 razliitih vrsta hrane,
uz detaljno uputstvo za ishranu, po iznosu
od samo 20 dolara Majkl T. Murej
(Michael T. Murray), Encyclopedia of
Nutritional Supplements, p. 427
- videti i sledea poglavlja: Poboljanje
pamenja i Problemi sa pamenjem
iznad,
za
vie
informacija,
kao
i
Hiperaktivnost i Disleksija ispod.
HIPERKINETIKI POREMEAJ (ADHD)
SIMPTOMI neki od sledeih: sklonost
ka diranju druge dece, nestrpljivost,
nevoljnost za ekanje, dugotrajno sedenje i
prilagoavanje
promenama,
lako
se
iznervira,
impulsivan,
prkosan
i
nepredvidiv, samodestruktivno ponaanje,
gnevnost i udljivost, smotanost ili
aljkavost, previe pria, lupa odgovore i pre
nego to uje celo pitanje, nemiran u koli,
slaba tolerancija na stres, lo uspeh u koli
uprkos normalnoj inteligenciji.
UZROCI paljivo proitajte poglavlje o
ADD-u iznad.
PRIRODNI LEKOVI isti kao i za ADD
opisani iznad. Pogledajte i poglavlja
Hiperaktivnost, Poremeaj nedostatka
panje (ADD) i Disleksija ispod.
NEURO-MENTALNI POREMEAJI
6 PROBLEMI I PSIHIKI PROBLEMI
HIPERAKTIVNOST (Hiperkineza)
SIMPTOMI ne moe da sedi mirno,
kratko vreme obraa panju, impulsivne
radnje bez razmiljanja, vie tri nego to
hoda, zaboravan, menja raspoloenje,
gnevan, udljiv, uznemiren i ravnoduan
prema grdnji, tvrdoglav.
Tekoe pri spavanju, smotanost, brzo
odustanajnje,
smeta
drugoj
deci,
poremeaji u vezi sa sluhom i govorom,
olako mu se odvraa panja, psihika
odsutnost, nesposobnost za praenje veeg
broja zapovesti.
Ni u jednom detetu se pak nee nai svi
nabrojani simptomi. Mogu se odnositi i na
odrasle.
Imajte na umu da skoro sva deca
povremeno pokazuje neke od simptoma
hiperaktivnosti,
UZROCI hiperaktivnost se najvie javlja
kod dece, i za posledicu ima veliki broj
raznih problema u ponaanju i uenju.

Povezana je sa iznad opisanim ADD i ADHD

poremeajima.
PRIRODNI LEKOVI pojedini od
navedenih simptoma mogu se ublaiti ili
eliminisati nekim drugim metodama, ali
uzroci problema mogu se reiti sledeim
metodama:
- dajte detetu zdravu hranu da jede, kao
to je i opisano u drugim delovima
enciklopedije. To je veoma bitno.
- hrana koja iritira stomak ili izaziva
upalu nerava mora se izbaciti iz ishrane.
Izbegavati svu rafinisanu, zaeerenu,
prenu i brzu hranu, ali i gazirana
pia, vetake zaslaivae, boje i
prezervative. Nemojte pokuavati da
samo delimino promenite ishranu, ve
zdrava hrana mora postati va nain ivota.
To e svima u kui pomoi, i tako e dete
lake da prihvati nov reim ishrane,
naroito ako oba roditelja to urade.
- pronaite i eliminiite alergene iz
hrane, poput mleka, okoalde, penice,
kvasca, aditiva iz hrane, pomorandi i
antibiotika. Pogledajte kasnija poglavlja
Alergije i Testiranje pulsa.
- trovanje olovom moe biti bitan
uzronik, kao i jedenje previe eera ili
slatke hrane.
- isti efekat ima i ishrana sa malo
proteina.
uzrok
problema
mogu
biti
i
emocionalni problemi i neadekvatna,
nedosledna i neefikasna disciplina kod
kue. Hiperaktivna deca esto zapovedaju
u kui svojih roditelja. Poto su oni
popustljivi, zato deca uvide da vikom mogu
da steknu kontrolu i da pritom rade ta
hoe. Kada takva razmaena decu krenu u
kolu, ona ponekad pokuavaju preteranom
aktivnosti da uzmu kontrolu u svoje ruke u
toj novoj sredini.
- roditelji moraju da naue da kontroliu
situaciju, tako to e svoje dete nauiti
poslunosti i samokontroli. To je od velike
vanosti. Uei dete da vas slua,
istovremeno ga uite i da samo sebe
kontrolie. Tako e nauiti da se organizuje
i bolje kontrolie svoju mentalnu disciplinu,
i uopte, svoj ivot.
- vana je i doslednost u vremenu
ustajanja, obroka, spavanja i drugih
dnevnih aktivnosti.
- hiperaktivna deca esto imaju problema
sa sposobnou uenja.
odreene
vrste
fluorescentne
svetlosti preterano stimuliue deluju.
Istraivanja pokazuju da deca koja sede
pored takvog svetla zapravo primaju Xzrake.
- glavni uzronici problema su televizija,
kompjuterske
igrice
takmiarskog
karaktera, TV program pun nasilja i
nedostaci hranljivih sastojaka u telu.
- deca iz loih brakova su sklonija da
razviju ovakav problem. Utvreno je
postojanje vrste veze izmeu spsoobnosti
uenja i maloletnikog kriminala. Probajte
da problem reite na vreme.
puenje
tokom
trudnoe,
nedostatak kiseonika pri raanju i
prenatalne povrede su jo neki od
uzroka. Majke koje pue poveavaju rizik od
raanja dece sa oteenim mozgom ili
dece koja su hiperaktivna.
- pogledati i poglavlje Disleksija ispod.

DISLEKSIJA (Ometena sposobnost

itanja)
SIMPTOMI tekoe pri itanju usled
oteenja mozga. Slova koja su meusobno
slina obolelog teraju da ih ponekad
premeta pri itanju (npr. pot umesto top)
ili zamenjuje (npr. slovo b za d).
UZROCI disleksija se ponekad naziva
hiperaktivnou, ali postoji razlika, jer je
disleksija jedan sloen sindrom, a ne prost
poremeaj.
U nekim sluajevima je dolo do prave
organske ili biohemijske povrede mozga, ali
je u veini sluajeva re o problemu koji se
lake lei.
esto su alergije na hranu glavni uzrok.
PRIRODNI LEKOVI
- treba identifikovati hranu na koju je
dete alergino, te je izbaciti iz ishrane.
Osetljivost na takvu hranu moe da
uzrokuje pojavu nesposobnosti uenja, za
koju se samo ini da je organskog porekla.
Naroito se treba uvati eera, penice i
mogue drugih vrsta itarica, mlenih
prozivoda i mesa. Jedan ili vie (ei
sluaj je vie njih) od ovih proizvoda
predstavlja problem. Uradite test puls, da
biste odredili mogue uzroke i leiminisali
problematinu hranu. Pogledajte kasnije
poglavlje Alergije na hranu.
ponekad
se
mora
uzimati
hlorovodonina kiselina (betain HCl) i
digestivni enzimi.
NONE MORE
SIMPTOMI neprijatni snovi.
UZROCI veini sluajeva mogue je
oterati none more. One se ponekad
javljaju usled neke bolesti, velikog zamora
ili stresa. Iznenadan buka takoe moe
uzrokovati njenu pojavu, kao i pojedine
vrste lekova. Dole navedeni jednostavni
prirodni lekovi pojanjavaju te uzroke.
PRIRODNI LEKOVI
- glavni uzrok nonih mora jeste hrana
koja nije svarena pre odlaska na spavanje.
Nemojte jesti najmanje 4 sata pred
spavanje. Za veeru jedite neto
lagano, neko voe i tost.
- jo jedan primarni uzrok su alergije na
hranu. Pronaite ih i eliminiite. Pogledati
poglavlje Alergije i Testiranje pulsa na
kasnijim stranicama.
jo
jedan
vaan
uzronik
je
hipoglikemija. Nizak nivo eera se javlja
4-4,5 sata nakon obroka, naroito ako je
pojedena hrana ili pie sa eerom (kolai i
mleko, i tome slino).
- ubacite hrom u ishranu.
- izbegavajte kofein.
- alkohol i teke droge izazivaju none
more.
- ponekad je problem emocionalne
prirode: loe ophoenje roditelja prema
detetu, strana nesrea koju je osoba
doivela, itd. Obratite se Bogu sa ovim
problemim, jer samo On moe doneti mir
vaem srcu.
- pre spavanja se proetajte malo
napolju na sveem nonom vazduhu,
diite duboko i opustite se.
- pojedini ljudi pre spavanja naprave
toplu kupku za celo telo, da se opuste.

- izbegavajte nerviranje svake vrste i

nemojte prekomerno raditi.
- za prevenciju pojave none more,
pomeajte jednake koliine anisa i
aromatinog korena odoljena. Krkajte
jednu kaiicu toga 15 minuta u pola olje
vode, pustite da se ohladi, potom iscedite,
dodajte dovoljno vode da dobijete polovinu
olje tenosti, i popijte pred spavanje.
- smatra se da spavanje na leima
moe izazvazi none more.
DECA deca mogu imatinone more jo
od svoje druge godine. Da se to ne bi
desilo, deci je potrebna intenzivna fizika
tkivnost tokom dana.
Veera treba da im bude lagana i
nekoliko sati pre spavanja. Veernje
aktivnosti ne treba da budu intenzivne i
stimuliue. Dete ne treba da gleda ni TV
programe pune nasilja. Bolje bi bilo da
bacite televizor i da vaem detetu itate
prie i pouke iz Biblije. Na televiziji nema
nieg to je moralno i pouno.
Mora postojati dolsednost u veernjim
aktivnostima pred spavanje. Na primer, 20minutna topla ili neutralna kupka, itanje
pria, molitva pred spavanje i uukavanje
u krevet.
Ako se dete probudi usred noi zbog
none more, uteite ga i umirite u
njegovom krevetu. Budite smireni, neno
mu objasnite da ste vi tu da ga zatitite i
da nona mora nije stvarna. Pogledajte i
kasnije poglavlje Noni uasi.
FOBIJE I PANINI NAPADI (Iracionalni
strahovi, Agorafobija, Klaustrofobija,
itd.)
SIMPTOMI iracionalan strah od
neega,
drugim
ljudima
neshvatljiv.
Strunjaci
to
nazivaju
iracionalnim,
nevoljnim i neprimerena reakcija na strah,
koja uglavnom dovodi do izbegavanja
uobiajenih mesta, objekata ili situacija.
U simptome spadaju: napadi napetosti,
panika,
vrtoglavica,
suavanje
grla,
nesposobnost
gutanja,
miini
trzaji,
preznojavanje,
depresija,
munina,
opsednutost i oseaj osobe kao da je izvan
svog tela.
Srce poinje vre da kuca, osoba osea
muninu i podrhtava, kao da e pasti u
nesvest.
UZROCI postoje tri vrste fobije: proste
fobije, drutvene fobije i agorafobija.
U sluaju proste fobije, osoba se plai
odreene situaije, mesta ili objekta.
U sluaju drutvene fobije, osoba ne voli
da bude gde ima mnogo ljudi, kao kada je
neko slavlje. Boje se da urade bilo ta, jer
misle da bi se osramotili pred svima.
Agorafobiari se plae da budu sami, na
javnim mestima ili na nepoznatom emstu.
To je strah od toga da se ne bude blizu
mesta ili osobe u koje imaju poverenja. I to
je najea vrsta fobije zbog koje ljudi
odlaze za profesionalnu pomo. Najee
se javlja kod ena starosti 15 do 45 godina.
Panini napadi su jako uvrene
anksioznosti i tesno su povezani sa
fobijama.
Nae telo poseduje prirodi odbrambeni
mehanizam, nazvan bori-se-ili-bei. Kada
se vie lui adrenalin, onda se u telu
poveava metabolizam proteina, ugljenih

hidrata i masti, tako da telo momentalno

dobija vie energije. Miii su napetiji, a
srani ritami disanje se ubrzavaju.
Meutim, kada se ovaj mehanizam u telu
odvija bez nekog posebnog razloga,
posledica je panini napad.
Problem se obino javi iznenada nakon
neke vee nevolje, poput bolesti, nesree ili
psihike depresije.
Napad se moe iznenada javiti, kao na
primer, pri ekanju u redu u prodavnici.
Najgora stvar koju tada obolela osoba
moe da uradi jeste da ode kui i ostane
tamo, u cilju da izbegne suoavanje sa
problematinom
situacijom.
Time
se
spreava razvijanje osobine borbenosti i
samo se pogorava problem.
Pojedini ljudi smeju da izau napolje
samo sa svojim psom ili nekim prijateljem u
koga
imaju poverenja. Drugi mogu
slobodno da se kreu podrujem kojeg se
plae samo ako je mrano (ili svetlo).
Jako sunan dan, umor ili bolest
esto pogoravaju simptome. Jo jedan
uzrok istog je post-menstrualni sindrom.
Sada se zna i to da su ljudi sa obolelim
unutranjim uhom (gde se nalazi centar
za ravnoteu) skloniji dobijanju fobija i
paninih napad.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- panini napadi su povezani sa
nedostatkom kalcijuma. Kalcijum titi
nerve i spreava napade toksina na njih.
On, magnezijum i kalijum se degradiraju
ako je ovek pod stresom. I B vitamini su
vani za borenje sa stresom. Selen podie
raspoloenje i ublaav anksioznost.
- uzimajte hrom (200-300 mcg, dnevno),
B6 (100 mg, 3 puta dnevno), B3 (450 mg,
3 puta dnevno). B1, B2, B5 (50 mg, 3 puta
dnevno), triptofan (10 g, 3 puta dnevno),
kalcijum (2000 mg, 3 puta dnevno),
magnezijum (800 mg dnevno), kalijum
(5500 mg) i selen (500 mg).
- umereno unosite aminokiseline, dok
proteine,
naravno,
nemojte
previe
konzumirati.
IZBEGAVATI
- fobiari esto jedu mnogo slatkia. Njih
treba izbaciti iz ishrane.
- i belo brano treba izbaciti. Jedite
samo itarice u celom zrnu.
- izbegavajte kofein
svake
vrste
(ukljuujui okoladu) ako imate panine
napade. Nemojte piti alkohol. ak i lekovi
mogu biti uzrok.
- alerigje na hranu mogu biti uzrok
problema (kravlje mleko, kukuruz, itd).
Drite beleke o hrani koju jedete, pa ete
vremenom odrediti koja vam hrana ne
odgovara. Uradite puls test.
- ponovna pojava anksioznosti i paninih
napada moe se javiti ako se protiv istih
uzimaju valijum, ksaniks i prozak.
Ksaniks izaziva zavisnost!
- hemijski gasovi (poput formaldehida
iz nove odee ili tepiha) moe izazvati
oseaje nalik onima kod paninog napada.
OSTALO
- uzrok moe biti jaka hipoglikemijska
reakcija (nizak nivo eera). Strunjaci taj
pad eera nazivaju totalnim padom, jer
na prikazu linija koja prikazuje nivo glukoze
je skoro u potpunosti vertikalna. Moda je

re i o dijabetesu. Pogledati kasnije

poglavlje Hipoglikemija i Dijabetes.
Uradite estosatni test za toleranciju na
glukozu.
upranjavajte
redovnu
fiziku
aktivnost napolju. Vano je i adekvatno
odmaranje.
- kada imate neki problem, popriajte o
tome sa svojim prijateljem.
- ako izbegavate da se suoite sa
strahom, to e vas samo spreiti da ga
pobedite. Suoite se sa strahom, i
postepeno uveravajte sebe da to nije nita
o emu bi trebalo da brinete. Bila je jedna
osoba koja se plaila neke male ptice. Ona
je svoj strah pobedila tako to je stavljala
prst blizu kanarinca koji je bio u kavezu,
koji bi samo skoio na njen prst i mirno
stajao. Nakon to je to radila tokom
nekoliko dana, uspela je da pobedi svoj
strah.
- razmiljajte u sebi: Ova osoba
(objekat, mesto) ne moe da me povredi.
To i jeste istina; samo nastavite da to
izgovarate u sebi. Zaustavite negativne
misli i ubacite pozitivne.
- morate znati da od paninih napada
neete umreti; ionako ste ih i pre doiveli. I
pre ste izlazili iz kue, tako da to i ponovo
moete uiniti. Vi to moete.
- budite blagi prema sebi, ali samo
nastavite da gurate napred. ak i ako doe
do napada, govorite sebi da ste uspeli i da
treba da nastavite da se borite. Nemojte
odustajati.
- krenite polako; svake sedmice se po
malo izlaite neprijatnoj situaciji koja vas
plai. Postavite sebi ciljeve: ta ete uraditi
prve sedmice, tokom prvih 8 sedmica, itd.
Samo gurajte napred i postii ete ih.
- primetiete da je strah neki put
izraeniji nego prolog puta. Proverite ta
je uzrok tome; da li je deo ishrane,
nedovoljan odmor, ili neto drugo.
- kada doe do napada, to znai da u sebi
imate viak adrenalina; zato nemojte mirno
sedeti, ve se kreite negde i radite
neto. Tako ete da iskoristite adrenalin.
etajte ili vebajte tokom napada. Ako je
situacija takva da ne moete da se kreete
(stojite u redu, i tome slino), onda se
igrajte, recimo, naizmenino zateite i
oputajte razliite miie u telu. Na primer,
zategnite svoje butine, pa ih opustite, i
tako u krug.
- kada osetite da nailazi napad, diite
duboko. Nekoliko puta udahnite duboko.
Tako se um oputa i pomae celom telu da
se izbori sa strahom. Jer kada napad pone,
paniari uglavnom diu plitko i ubrzano.
Telo ne dobija dovoljno kiseonika i gubi
previe ugljen-dioksida, srce kuca bre i
javlja se oseaj gladi. Zato diite polako i
duboko.
- ene koje nose tesnu odeu su sklonije
tom plitkom disanju i paninom napadu.
Mukarci pak treba da nose tregere. Veoma
je vano da se omogui pravilno i lako
udisanje i izdisanje dovoljne koliine
vazduha.
- telo neka vam uvek bude u pravilnom
poloaju. to ee vebajte duboko
disanje.
- kada napad bude poinjao, ili ako se
samo javi misao o predmetu od kojeg se
bojite, odmah sebi recite Dosta! Ako je

potrebno, recite to naglas. A zatim, svesno

promenite tok svojih misli, ponite da
mislite o neemu drugom. Nemojte
odustajati. Takvim stopiranjem loih misli
doi e do odlinih rezultata za samo 4
sedmice.
- kada ste potpuno oputeni i u prijatnom
okruenju, razmislite onako uzgred o
predmetu vaeg straha. Otvoreno tada sebi
recite da taj strah nema smisla. A zatim
ponite da razmiljate o neem sasvim
drugom.
- flading (implozivna terapija) je kada
osoba postavi sebe u situaciju od koje ima
fobiju (na primer, u supermarketu), i ne
odlazi odatle dok strah ne ode. Za ovo je
obino potrebno 8-12 sati.
potkrepljenje
(terapija
potkrepljenjem) sastoji se u tome da, na
primer, ponete da piete listu stvari koje
treba da kupite, ako smo uzeli primer
straha od supermarketa, sve dok strah ne
prestane. Posle toga oblaite jaknu i izlazite
napolje. Onda odete do kola, i tako stalno
radite dok strah od istog ne prestane. Posle
toga, odete do vrata prodavnice. Sledeeg
puta odete do prodavnice i uete unutra da
kupite ta vam treba. Dakle, neprestano
treba da radite ono to vas plai, dok strah
ne prestane i dok vam ta radnja ne postane
svakodnevnica.
- pomolite se Bogu za pomo. On vam
moe dati snage koja vam je potrebna da
reite svoje probleme. Na hiljade ljudi se
Njemu obratilo i dobilo pomo za ono to su
traili. Predivno je iskustvo biti u miru sa
Bogom.
- lekovito bilje koje jaa telo: anelika,
kola, kelp, ginko, pasiflora (Hristov
venac), brest, suma (brazilski ginseng),
odoljen i gospina papuica (mokasin
orhideja).
videti
i
sledea
poglavlja:
Anskioznost, Post-traumatski stres i
Hiperventilacija ispod, kao i Jaanje
nerava iznad.
ANKSIOZNOST
SIMPTOMI srani ritam i disanje se
ubrzavaju
zbog
sve
veeg
luenja
adrenalina. Briga i stres se intenziviraju,
mogua pojava kratkoe daha, vrtoglavice,
preznojavanje,
drhtavica,
drhtanje,
znojenje ili munina.
UZROCI re je o jednoj sloenoj,
nevoljnoj fiziolokoj reakciji koja priprema
telo za neku opasnu situaciju, iako takva u
tom trenutku ne postoji. Stres stimulie
adrenalne hormone, a najvie luenje
adrenalina; miii su napetiji i metabolizam
se pojaava, kako bi telo moglo da se izbori
sa
nekom
krizom
ili
potencijalnom
pretnjom. Sklonost ka anksioznosti moe
delimino biti i nasledna.
PRIRODNI LEKOVI svakog dana
uzimajte sledee hranljive sastojke:
- kalcijum (2000 mg), magnezijum
(1000 mg) i multivitaminski dodatak.
- B vitamini su neophodni za zdrave
nerve i modanu aktivnost. Vitamin B1
(200 mg) ublaava anksioznost i umiruje
nerve. Vitamin B2 (200 mg) deluje
zajedno sa njim, isto ublaava anksioznost i
poveava energiju tela. Niacinamid (300
mg) pomae luenju potrebnih jedinjenja u

mozgu, ali ga nemojte uzimati u veim

koliinama.
- vitamin C (1000 mg) poboljava rad
adrenalnih lezda, tako da se nee iscrpeti.
U veim koliinama (2000-5000 mg u
podeljenim
dnevnim
dozama)
ima
umirujui efekat na ceo sistem.
- vitamin E (400-800 IU) pomae u
prenosu kiseonika do mozga i nervnih
elija, titei ih od slobodnih radikala.
- cink (30 mg) umiruje nerve. Nemojte
uzimati vie od 100 mg dnevno.
- ulje od lanenog semena (2 kaiice)
pomae boljem funkcionisanju mozga.
- u lekovito bilje za smirenje spadaju:
maja
metvica,
hmelj,
kapica,
kamilica, kantarion i srenjak.
- videti i poglavlje Fobije i panini
napadi odmah iznad.

- biljka za umirenje gubi svoju efikasnost

nakon nekoliko sedmica, poto se telo
navikne.

HIPERVENTILACIJA
SIMPTOMI udaranje srca, peckanje
prstiju, znojenje dlanova.
UZROCI hiperventilacija predstavlja
prekomerno disanje. Izaziva ga stres.
Neki ljudi kada se uplae ponu da diu
veoma ubrzano i brzo id uboko, iako im
ne treba vie kiseonika. Na taj nain oni
izbacuju veliku koliinu ugljen dioksida,
zbog ega krv postaje alkalnija. Posledica je
pojava
simptoma
paninog
napada
(opisanog iznad).
Napadi hiperventilacije mogu trajati
satima, mada najee traju 20-30 minuta.
Za onog ko to doivljava, to vreme moe
biti dosta teko da se podnose.
PRIRODNI LEKOVI
POST-TRAUMATSKI
STRESNI
- kada doe do hiperventilacije, ljudi
POREMEAJ
SIMPTOMI niz emocionalnih problema obino zovu hitnu pomo i odu u bolnicu. A
zbog
proivljavanja
neke
esktremno ta im tamo urade medicinske sestre sa
traumatine
situacije.
Evo
etipinih iskustvom? One ponekad daju papirnu
simptoma: ponavljanjaje seanja u vidu kesu bolesniku da die u nju jedno
estih pomisli, oseanja ili samog seanja krae vreme. Time dolazi do obnove
na traumatian dogaaj; fiziki problemi normalne koliine ugljen-dioksida u telu.
poput tekoa pri varenju hrane, depresija Zato ljudi koji znaju da mogu da ponekad
koja
osobu
ini
neosetljivom
i doive napad hiperventilacije sa sobom
nezainteresovanom za ivot. Kada je nose papirnu kesu.
No ipak, to moe biti opasno: ta osoba
zabrinut, onda je hiperaktivan, pod stalnim
oprezom, naroito kada je u blizini stvari ili moda nema problem sa hiperventilacijom,
mesta koja ga podseaju na njegov nemili ve ima pravi srani napad (opisan na
ranijim stranicama). U ovom poglavlju
dogaaj.
UZROCI primer za osobu sa takvim zamiljamo da nije re o tome, ali nije na
poremeaj bio bi ovek koji je sluajno odmet da priitate prethodne stranice koje
sleteo sa puta i survao se niz strminu. govore o sranim problemima.
- od pomoi je i fizika aktivnost. Ona
Nakon tog dogaaja, teko mu je da se
povrati u normalno stanje, bez obzira da li ne samo da ublaava anskioznost, ve
iziskuje i vie kiseonika. U tom sluaju,
je bio povreen ili ne.
ubrzano disanje je normalno.
PRIRODNI LEKOVI
- nemojte puiti, jer time samo
- paljivo proitajte gornje poglavlje o
fobijama i paninim napadima, jer ima pogoravate problem. Nikotin je stimulans i
moe da izazove napade. I kofein je isto
dosta sugestija koje vam mogu pomoi.
- sednite i popriajte sa nekim u koga stimulans koji treba izbegavati.
- vebajte smireno, oputeno disanje. U
imate poverenja o svom problemu. Bie
vam lake kada ispriate nekom. Od proseku, trebalo bi da udahnete svakih 6
velike pomoi moe biti ako popriate o sekundi ili svake 10. sekunde u minuti.
tome sa nekim ko je doiveo slino Zdravi ljudi ne moraju da brinu o tome, ali
iskustvo, jer vam on moe pokazati jo vie oni koji imaju ovu vrstu problema, trebalo
bi to ee da ovako vebaju.
razumevanja.
- to ste napetiji, to je ubrzanije disanje.
- drite se dnevnih aktivnosti, ali
budite paljivi. Njihovim upranjavanjem Zato budite smireni i razmiljajte o tome
ponovo ete stei sigurnost i kontrolu. da diete sporije.
- mislite o nekom drugom, ne na sebe,
Obroke jedite u isto vreme svakog dana.
Idite na spavanje u isto vreme i dobro se i uradite neto da im pomognete. Mi se
obino toliko usredsredimo na svoje
odmorite tokom noi.
- budite raspoloeni i Bogu zahvalni za strahove da nam oni izgledaju opasniji
nego to zaista jesu.
ono to imate.
- izbegavajte situacije koje vas ine
- naite nekog ko vam moe pomoi.
Svoje probleme emo zaboraviti kada previe nervoznim. Recimo, neke ljude
nervira situacija kada moraju da stoje u
pomognemo drugima.
guvi.
LEKOVITO BILjE
- pogledajte i poglavlje Fobije i panini
- uzimajte kamilicu (350 mg u
kapsulama, 2 puta dnevno) ili potopite napadi iznad.
punu kaiku cvetova kamilice u olji vode i
DEPRESIJA
drite 10 minuta. Pijte po olju 3 puta
dnevno.
SIMPTOMI smanjena energija i apetit,
- uzimajte isitnjen ekstrakt korena hronian zamor, nesanica, glavobolje, bol u
odoljena (150 mg u kapsulama, 2 puta leima, gubitak telesne teine, usporeniji
razmiljanje
o
besmislenim
dnevno). Uzimajte 400 mg pred spavanje. pokreti,
Nemojte odoljen uzimati tokom dana ako stvarima, olako nerviranje, i odsustsvo elje
za radom.
izaziva da budete pospani.

UZROCI depresija moe nastati iz

sledeih uzroka: gubitak voljene osobe
ili
posla,
alergije
na
hranu,
hipoglikemija,
zagaenje
okoline,
postmenstrualni sindrom ili bilo ta
to remeti ovekov oseaj vrednosti,
stabilnosti ili sigurnosti.
Jedan ili oba roditelja 40% obolelih od
despresije imali su ovaj isti problem.
Depresija tokom tmurnih zimskih meseci
zove se sezonskom depresijom, opisanoj
ranije.
Ljudi oboleli od teih virusnih bolesti,
hepatitisa, problema sa endrokrinim
lezdama ili koji su preiveli log mogu
oboleti i od depresije.
Druga vrsta je bipolarna ili manina
depresija, kada je osoba as u depresiji, a
as u maniji (preterana uzbuenost). Videti
poglavlje Manina depresija ispod.
Depresija dva puta ee se javlja kod
ena nego kod mukaraca.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- jedite uvek u isto vreme, i to samo
zdravu hranu.
- nizak nivo eera izaziva depresiju,
kao i ishrana koja sadri previe
eera. Nauite da se hranite voem,
povrem, itaricama u celom zrnu,
mahunarkama, oraastim plodovima.
Sve je to hrana koja je bogata vlaknima i
koja ublaava depresiju. Takoe su puni i
drugim hranljivim sastojcima.
konzumiranje
sloenih
ugljenih
hidrata
poveava
unos
koliine
aminokiseline
triptofana,
koji
dalje
poveava luenje serotonina u mozgu; on
umiruje i oputa celo telo. (Za razliku od
njega, hrana sa mnogo proteina poveava
luenje dopamina i norepinefrina, koji
podstiu veoma jaku budnost.)
- poveajte unos hrane bogate biljnim
vlkanima.
omega-3
kiseline
ublaavaju
depresiju. Najbogatiji biljni izvor je ulje od
lanenog semena (2-4 kaiice dnevno).
- svakog dana uzimajte vitamin C (1000
mg), vitamina E (400 IU) i kalcijum (1000
mg).
- uzimajte vitamin B12 (1000 mcg).
Nedostatak istog izaziva depresiju, ak i
ako nije prisutna makrocitina anemija.
Moda lekar bude morao da vam daje
injekcije sa vitaminom B12 pre nego to
ponete sa svakodnevnim unosom istog.
- uzimajte folnu kiselinu (5 mg dnevno).
Mnogi depresivni ljudi imaju niske nivoe te
kiseline. Istovremeno, obavezno uzimajte i
dovoljnu koliinu vitamina B12.
- niacinamid (2000 mg dnevno), koji je
vrsta vitamina B3 (niacina), takoe pomae
u sluaju depresije.
- vitamin B3 (20 mg dva puta dnevno)
pomae u ublaavanju depresije.
IZBEGAVATI
- izbegavajte preraenu i brzu hranu;
oni su znaajan uzrok emocionalne
depresije.
- i kofein i duvan izazivaju depresiju.
- alergije na hranu su jo jedan
uzronik. Otkrijte ih i eliminiite. Pogledajte
kasnija poglavlja Alerfije i Testiranje
pulsa.

- zna se da preko 200 vrsta lekova

izaziva depresiju! Moda bi bilo bolje da
bacite svoju fioku sa lekovima.
- uvajte se antidepresiva! Oni mogu
izazvati velik broj raznih fizikih i psihikih
problema.
- nemojte jesti ili kupovati grickalice,
da biste s eoseali bolje, jer ni jedno ni
drugo se time ne postie.
- uvajte se sledeih vrsta lekova: pilule
za kontrolu raanja uzrok su brojnih
problema u vezi sa raspoloenjem,
ukljuujui i depresiju; kortikosteroidi,
naroito steroidi, uzrokoju pojavu teeg
oblika depresije; oni se koriste protiv
reumatoidnog artritisa, lupusa i teeg
oblika astme; tablete za ishranu u
poetku poboljavaju raspoloenje, ali
posle izazivaju depresiju.
OSTALO
- biljka gotu kola deluje protiv psihikog
zamora, karakteristinog za depresiju.
- ginseng stimulie celo telo i tako deluje
protiv depresije.
- kantarion, kada se uzima redovno (u
vidu kapsula, tableta ili tinktura), obino
olakava san, poboljava apetit, podie
enegiju i deluje dobro na fiziko zdravlje u
roku od jedne sedmice. Do kraja druge
sedmice nivo anskioznosti i stresa bi
trebalo da opadne. Krenite sa 300 mg na
dan; nekoliko dana kasnije poveajte na
600 mg, pa posle jo par dana na 900 mg
dnevno. Uvek podelite doze na tri dela,
uzimajui jednu ujutru, drugu u podne, a
treu uvee.
- ginko biloba jaa umnu snagu.
- koren odoljena deluje protiv depresije
uzrokovane anksioznou, ali moe da
izazova pospanost.
- sibirski ginseng je dosledan u
pojaavanju dobrog raspoloenja tokom
depresije i neuroze.
- dodatak 5-hidroksitriptofan (5-HTP)
poveava nivo serotonina jedinjenja u
mozgu koje deluje protiv depresije. Dr
Otnijel Sejden preporuuje da se pone sa
100 mg pred spavanje. Ako se ne oseate
dobro ni posle 3 dana, onda poveajte dozu
na 100 mg ujutru i jo 100 mg uvee. Ako
ste i dalje depresivni nakon 3 dana,
poveajte obe doze na po 200 mg. Ako i
posle toga ne bude poboljanja, prestanite
da ga uzimate, jer je oito da ne deluje na
vas. Ako ipak bude bilo poboljanja,
nastavite sa uzimanjem te doze nekoliko
sedmica, pa je postepeno smanjujte, i na
kraju prestanite sa upotrebom. (Triptofan je
aminokiselina
koja
podstie
luenje
serotonina vrste neurotansmitera koji ini
da se oseate bolje. Ishrana bogata
itaricama
a
siromana
proteinima
pojaavaju depresiju kod pojedinih ljudi,
zbog toga to itarice sadre malo
triptofana.)
- tirozin je jo jedna aminokiselina koja
znatno ublaava depresiju. Uzimajte 7
grama dnevno tokom 12 sedmica. Ona se
pretvara u norepinefrin neurotransmiter
koji utie pozitivno na raspoloenje. ene
koje
uzimaju
oralna
kontraceptivna
sredstva imaju nizak nivo tirozina.
- L-fenilalanin je jo jedna aminokiselina
koja se pretvara u jedinjenje koje utie
pozitivno na vae raspoloenje. Uzimajte 3-

4 g dnevno tokom jednog meseca. ak i

male doze (75-200 mg) mogu da pomognu.
- idite uvee na vreme na spavanje i
budite dosledni u sprovoenju dnevniha
aktivnosti.
- redovno budite fiziki aktivni, kako
biste bili zdravi i dobro raspoloeni.
Najbolja je fizika aktivnost sa svhom,
poput batovanstva. Vebajte napolju i
duboko disanje, dva puta dnevno. Time
otklanjate oseaj natutenosti.
izlaganje
sunevoj
svetlosti
blagotvorno deluje u sluaju depresije,
poto suzbija luenje melatonina.
- nemojte se ugojiti, a ako ste gojazni,
onda ponite sa programom postepenog
mravljenja.
- budite aktivni, radite neto. Zaboravite
malo na sebe i ukljuite se u neke
svrsishodne aktivnosti. Uradite neto
lepo za druge, makar to bilo pranje sudova.
Pomozite nekoj bolesnoj osobi.
- izrecite naglas svoje probleme;
moda uvidite da mnogi od vaih problema
nisu toliko veliki.
- moete se dobro isplakati, jer se time
oslobaate napetosti i briga.
- odnosite se sa potovanjem i
ljubaznou prema drugima. Ako druge
uinite nesrenim, to e samo i vas uiniti
takvim. Ako ste dobri prema drugima,
oseaete se bolje.
- pogledati i sledea poglavlja: Manina
depresija (ispod), kao i raniaj poglavlja
Jaanje nerava i Sindrom hroninog
zamora.
MANINA
DEPRESIJA
(Bipolarni
afektivni poremeaj)
SIMPTOMI ekstreman pesimizam,
povlaenje iz drutva, buenje tokom sna,
nagli gubitak interesovanja i neuspeh u
projektima
koji
su
zapoeti
sa
entuzijazmom,
hronina
razdraljivost,
iznenadni
napadi
besa
i
gubitak
samokontrole. Vie simptoma je navedeno
dole.
UZROCI manija je psihiko stanje koje
odlikuje prevelika uzbuenost. Depresija je
stanje koju pak odlikuju utuenost, gubitak
nade i odsustvo razdraganosti.
Oba ova stanja su uveliko prisutna u
sluaju manine depresije (ili maninodepresivna psihoza). To je ciklina, kruna
afektivna psihoza kod koje se naizmenino
smenjuju depresija i manija. Obino dolazi
do serije perioda psihotine depresije ili
preterane sree, koje se smenjuju sa
perioda relativno normalnog stanja.
Mada intenzitet varira, u sluaju manije
dolazi do uzbuenog ali nestabilnog
raspoloenja, navale ideja u umu i elje za
velikom fizikom aktivnou. Dok u sluaju
primarne depresije osoba smatra da je sav
trud uzaludan i iscrpljuju. Otean je proces
miljenja ili delanja, i osoba se osea
veoma nesrenom.
Manino-depresivni poremeaj se naziva i
bipolarnim poremeajem, jer prvo nastaje
kao depresija, a onda poinju naizmenini
periodi depresije i manije.
I manija i depresija umnogome variraju
po svom intenzitetu i trajanju (nekoliko
dana do par meseci). Tokom faze depresije,
pojedini ne rade nita, dok drugi obavljaju

sve svakodnevne aktivnosti, ali se sve

vreme oseajui depresivno.
Hipomanija
predstavlja
eksploziju
energije i aktivnosti, ali ona prava manina
psihoza podrazumeva deluzije o sopstvenoj
veliini, nepobedivosti ili progonu, i moe
trajati celi dan i no, da osoba uopte ne
spava.
Faktori koji doprinose pojavi manine
depresije jesu prerazmnoavanje bui u
crevima, kao
i odreena oboljenja:
hipotiroidizam,
hipertiroidizam,
dijabetes, Alchajmer bolest, multipla
skleroza, Parkinsonova bolest, alergije
na
hranu,
zagaenost
sredine,
hipoglikemija i hiperglikemija, kao
glavni uzroci.
PRIRODNI LEKOVI
- od velike vanosti je hraniti se dobrom
zdravom
hranom,
a
izbaciti
svu
nezdravu.
- nemojte jesti rafinisanu, eernu i
prenu hranu.
- pronaite alergene iz hrane i
eliminiite ih. Videti kasnija poglavlja
Alergije i Testiranje pulsa. U takvu
hranu najee spadaju: kravlje mleko,
kukuruz, penica, ra, soja i eer. Za
reavanje problema manine depresije
moda bude bilo potrebno nekoliko
sedmica paljive ishrane i eliminacije
uzronih faktora.
- u alergene faktore spadaju takoe i
praina u kui, parfemi, formaldehidi i
kozmetika.
- zbog glikemije, uradite estosatni test
tolerancije na glukozu. Tokom testiranja
neko mora da bude sa vama, da bi beleio
vae emocije i kretanje. (Da li ste manini,
depresivni ili oboje?)
- dodaci folne kiseline poboljavaju
efekat litijuma u leenju manine depresije.
- za stabilizovanje i jaanje nerava
potrebne su vee koliine vitamina B
grupe, kao i razni minerali iz zdrave
hrane.
- hrom i vanadijum (500 mcg, 4 puta
dnevno), esencijalne masne kiseline (5
mg, 3 puta dnevno), niacin (450 mg, 4
puta dnevno), vitamin B1 (200 mg), B5
(50 mg) i B6 (200 mg).
- izbegavajte aminokiseline ornitin i
arginin. Smatra se da pogoravaju
simptome, kao i holin. Drugi kau pak da
je holin neophodan, dok trei kau da holin
treba uzimati u normalnoj koliini sa
drugim dodacima B vitamina. Istraivai sa
Tehnolokog instituta u Masausetsu su
otkrili da holin pomae u sluaju manine
depresije, tako da moete uraditi u vezi sa
holinom ono to smatrate da je najbolje.
- vano je unositi dovoljnu koliinu
uravnoteenih
aminokiselina,
naroito
tirozina i taurina.
- videti i poglavlja Depresija i Jaanje
nerava iznad, kao i Manija ispod.
MANIJA
SIMPTOMI

vrsta
psihoze
koju
karakterie
preterano
uzbuenje,
ushienost, deluzije veliine, raspoloenost
i prekomerna psihomotorna aktivnost.
UZROCI u uzroke spadaju uzimanje
odreenih lekova ili ulinih droga, gria

savesti, viegodinja loa ishrana i

alkoholizam.
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
MANIJU I NjENE KOMPLIKACIJE (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
ZA NEUHRANjENOST graduativne
tonine kupke i obilnija aseptina ishrana.
ZA POVEANjE KRVNOG PRITISKA
tople kupke: radijantna kupka, topla
kupka celog tela na 37-39 stepeni 8-15
minuta, topla kupka nogu ili topla sedea
kupka (obe na 42-46 stepeni 8-12 minuta),
posle ega sledi plitka kupka (20-24
stepena), posipanje vodom (24-21 stepena)
ili udarni tu (15,5-10 stepeni) u trajanju od
20-40 sekundi. Kesa sa ledom preko srca
15 minuta na svaka 2 sata.
PROTIV CEREBRALNE HIPEREMIJE
kratkotrajna topla kupka celog tela ili
tuiranje, posle ega sledi tu na 21-15,5
stepeni tokom 20-40 sekundi; kesa sa
ledom preko srca 15 minuta na svaka 2
sata.
PROTIV
AUTOINTOKSIKACIJE

aseprina ishrana, a ako je potrebno

vona ishrana, svakodnevno ispiranje
debelog creva tokom nekoliko dana,
dugotrajna
neutralna
kupka
30-60
minuta.
ZA UBLAAVANjE ILI PREVENCIJU
ISCRPLjENOSTI odmaranje u krevetu,
tonine frikcije, 2 puta dnevno.
ZA GROZNICU lokalizovane metode za
smanjivanje
temperature,
neutralna
kupka, obloga za hlaenje.
KONTRAINDIKACIJE izbegavajte vrele
ili dugotrajne hladne kupke, kao i primenu
hladne vode na glavu ako je lice bledo.
HISTERIJA
SIMPTOMI postoji veliki broj razliitih
simptoma: psihiko stanje (kada osoba nije
ushiena) je mirno i nekako rezervisano.
Osoba ponekad moe pomalo da se smeje,
plae ili da ima epizode preterane
osetljivosti
(mogue
i
bez
nekog
odreenograzloga) ak i tokom sna.
Problem moe biti psihotine prirode, ali i
ne mora biti.
Kod pojedinih sluajeva se javljaju fugui
trenuci kada osoba preuzima neki drugi
identitet, ime i ostalo, te odlazi negde na
neko vreme. Kada se vrati u normalno
stanje, osoba se ne sea te druge osobe.
Ovo pak nije isto kao psihotino stanje
izofrenije, koja predstavlja razdvajanje
linosti,
nesklade
i
konfuziju
koja
istovremeno postoji u toj jednoj osobi.
UZROCI

mogue
prisustvo
emocionalne nestabilnosti, raznih ulnih
poremeaja i izrazite tenje za saaljenjem
prema drugima, koje se ponekad iskazuje
neobinim reima, delima ili aktinvostima.
Histerija moe nastati kao posledica
PMS-a,
alergija
na
hranu,
hipoglikemije, lekova ili nelegealnih
droga, i alkoholizma.
PRIRODNI LEKOVI
- oboleli treba da bude na zdravoj
ishrani, bez ikakve nezdrave hrane.
- uradite testove na alergije; videi
kasnija poglavlja Alergije i Testiranje
pulsa.

- uradite estosatni test tolerancije na

glukozu.
- drite beleke u svom dnevniku svakog
dana, da biste videli da li je PMS u pitanju.
Vidite i u priruniku Phycisians Desk
Reference o lekovima koji vam moda
prestavljaju problem.
uzimajte
vitamine
i
minerale
potrebne za jaanje nerava. Videti ranije
poglavlje Jaanje nerava.
- oboleli treba da bude na nekom
mirnom
mestu,
gde
nema
ljudi.
Primenjujte hladnu vodu na glavu, lice i
vrat. Vano je davati mu mirne i jasne
sugestije.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
HISTERIJU I NjENE KOMPLIKACIJE (za
vie informacija pogledati poglavlje o
hidroterapiji):
ISHRANA I NAIN IVOTA tonine,
regeneriue
i
oputajue
metode.
Graduativna primena hladne vode
(toinne frikcije) su od najvee vanosti, i
moraju se u poetku primenjivati sa
oprezom; kratka i intenzivna primena 2
puta dnevno. Dugotrajna neutralna
kupka u sluaju autointoksikacije, kao i
fizika aktivnost napolju, obilnija
aseptina
ishrana,
i
odgovarajue
moralno i normalno okruenje.
GREVI neutralna kupka, neutralne
obloge, metoda sa toplim ebetom, topla i
hladna obloga na kimu ili kvaenje
sunerom, topli klistir, topla polukupka
sa posipanjem mlake vode na glavu i
kimu, zagrevana obloga na kimu.
KOMA naizmenina obloga ili
kvaenje kime, hladna frikcija, topla
polukupka, hladna ili topla obloga na glavu.
POVRAANjE topla i hladna obloga
na stomak, suva ishrana, hranjenje preko
rektuma; ako je neophodno, primena leda
na predeo iznad stomaka, ledene pilule.
ANOREKSIJA kesa sa ledom na
stomak pola sata pre obroka, naizmenina
obloga na stomak 2 puta dnevno, hladan
tu na kimu i gornji deo stomaka.
KAALj fomentacija na kimu,
pijuckanje vrue vode, obloga za grudi,
hladna obloga na grlo, grgoljanje toplom
vodom nekoliko puta dnevno.
PARALIZA MIIA naizmenino
posipanje vode ili naizmenian tu,
naizmenina obloga, posipanje hladne
vode, hladan tu, masaa.
KONTRAKCIJE

fomentacija
na
zahvaene delove tela, posle ega sledi
zagrevana obloga i revulzivni tu.
DRHTANjE posipanje neutralne
vode na kimu na 33-35,5 stepeni 15
minuta.
INKONTINENCIJA URINA udarni tu
na kimu, neutralna sedea kupka 15-30
minuta.
ZADRAVANjE URINA 5-minutna
topla sedea kupka, posle koje sledi
hladan tu na stopala, hladan perinealni
tu (na predeo karlice), hladan tu na donji
deo lea, napred, pozadi i sa suprotne
strane creva i karlinih organa; hladna
sedea kupka sa trljanjem.
PARESTEZIJA naizmenian tu ili
naizmenina obloga, hladan udarni tu
na kimu, trljanje hladnom rukom ili hladna
frikcija obolelog dela tela nakon tople
fomentacije od 5-10 minuta.

HIPERESTEZIJA (BOL) topli lepezasti

tu,
fomentacija
posle
koje
sledi
zagrevana obloga, revulzivna obloga,
hladan tu na obe strane tela.
NEURALGIJA UNUTRANjIH ORGANA
20-minutna vrue fomentacije na oboleli
deo tela 2 puta dnevno, sa zagrevanom
oblogom izmeu primena, revulzivna
obloga, revulzivni lepezasti tu.
PARALIZA MIIA naizmenian tu,
hladni udarni tu.
TUCANjE topla obloga za trup,
zagrevana obloga na stomak, pijuckanje
ledeno hladne vode.
NESVESTICA primena toplote na vrat,
kratkotrajna primena hladne vode na
grudi i lice, naizmenina obloga na
kimu, pritiskanje grudi rukama umoenim
prethodno u hladnu vodu ili isto samo sa
hladnim pekirom, energina centripetalna
frikcija, ritmino povlaenje jezika.
IRITACIJA KIME fomentacija na
kimu 2 puta dnevno, sa stalnom
zagrevanom oblogom izmeu primena,
revulzivni lepezasti tu, fomentacija,
posle koje sledi 5-minutno posipanje
vodom 26,5-29,5 stepeni.
ANALNI GR topli tu na analni predeo
ili plitka topla sedea kupka na 39-41
stepena, masaa celog tela i redovno
upranjavanje gimnastike.
AFONIJA kesa sa ledom na vrat sa
hladnim tuom celog tela.
OPTE poboljajte zdravlje svog tela
energinom primenom toninih metoda
tokom vie meseci ili ak godina.
Poboljajte ishranu uzimajui zdravum
jednostavnu i nestimuliuu hranu. Protiv
simptoma
se
borite
gore
opisanim
hidroterapijskim metodama, zajedno sa
odgovarajuim moralnim i psiholokim
tretmanom.
- pogledati i poglavlje Melanholija
ispod.

minuta, 2 puta dnevno; metoda sa

zagrevanim vlanim aravom, 30minutna zagrevana obloga za trup 2 puta
dnevno, neutralni tu na 34 stepena sa
pritiskom od 5-10 kg i u trajanju od 2-4
minuta.
ZATVOR laksativna ishrana, voe,
proklijale itarice; prohladni klistir.
PSIHIKA
RADZRALjIVOST

neutralna kupka na 34-35,5 stepeni 30

minuta do 2 sata, metoda sa zagrevanim
vlanim aravom, topla obloga za
stomak, zagrevana obloga na kimu.
KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
potapanje u hladnu vodu i sve primene
veoma hladne vode, jer one podiu krvni
pritisak i podstiu iritaciju modanih
struktura,
time
pogoravajui
stanje
obolele osobe.
OPTE osobi koja pati od melanholije u
sutini supotrebne iste terapeutske mere
kao i osobama koje pate od neurastenije,
plus poseban moralni tretman i kontrolama.

MINHAUZENOV SINDROM
SIMPTOMI dramatino, preuveliano
izraavanje simptioma i njihove pojave,
preterano
emocionalno
i
svaalako
raspoloenje prema medicinskom osoblju,
dobro poznavanje naunih termina i
medicinskih procedura.
UZROCI Minhauzenov sindrom je retko
psihiko stanje pri kojem oboleli tvrdi da
ima simptome neke bolesti, i stalno
pokuava da dobije terapiju u vie razliitih
bolnica.
Trai
pomo
lekara
zbog
nepostojeih ili samoizazvanih simptoma.
Najei simptomi na koji se osoba ali su
bol u stomaku, nesvestica i groznica.
Smatra se da to radi da bi pobegao od
svog ivota i da bi se neko drugi starao o
njemu. Ovaj sindrom se obino javlja u
ranom odraslom dobu, i ea je pojava
kod mukaraca. Uglavnom se radi o ljudima
koji su imali iskustva u nekoj vrsti
medicinskog posla. Iz tog razloga je
MELANHOLIJA
SIMTPOMI psihiko stanje koje mogue da lekari ne primete da on izmilja,
karakterie depresija, apatija, zamiljenost, sve dok to ne pokau rezultati testova ili
eksploratorna operacija. Mogue prisustvo
stuenost i setna oseanja, i neaktivnost.
UZROCI melanholija je vrsta hronine vie oiljaka od operacija na telu obolelog.
Slian ovom problemu je obrnuti
depresije koja ponekad moe prei u veliko
Minhauzenov sindrom, od kojeg obole i
ushienje ili ak histeriju.
Histerija moe nastati kao posledica roditelji. Najee se radi o majci koja tvrdi
alergija
na
hranu,
hipoglikemije, da je njeno dete bolesno i da mu je
lekova ili nelegalnih droga, PMS-a, potrebno leenje.
Ponekad uzrok lei u bolesti zavisnosti,
viegodinje ekstremno loe ishrane
pa osoba pokuava da dobije narkotike.
ili alkoholozma.
im lekari shvate o emu se radi, ta
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA osoba odlazi iz bolnice i ide u neku drugu
MELANHOLIJU I NjENE KOMPLIKACIJE bolnicu ili kod nekog drugog lekara.
PRIRODNI LEKOVI jedino praktino
(za vie informacija pogledati poglavlje o
reenje jeste sprijateljiti se sa tom osobom
hidroterapiji):
ANEMIJA
I
NEUHRANjENOST
i pokuati potom na miran nain raspraviti
fomentacija na stomak posle koje sledi tu stvar sa njim. Povedite ga ka Hristu,
hladna
frikcija,
2
puta
dnevno; jedinom koji nam moe pomoi.
aseptina ishrana, konzumiranje vode,
DUEVNO OBOLjENjE
izlaganje
vazduhu,
radijantna
kupka,
SIMPTOMI depresija, anskioznost,
izlaganje suncu, odmor u krevetu, masaa.
CEREBRALNA ANEMIJA (uglavnom je deluzije, nervoza, gubitak interesovanja za
prisutna) 15-minutna topla obloga od kolu ili posao, buenje tokom sna,
povlaenje
iz
drutva,
36,6-37,7 stepeni na zadnji deo vrata, 3 razdraljivost,
iznenadni
izliv
besa,
nedostatak
puta dnevno.
ZA SMANjENjE KRVNOG PRITISKA entuzijazma i panini napadi.
UZROCI vano je najpre napomenuti da
(koji je uglavnom visok) topla kupka
celog tela na 36,6-37,7 stepeni 10-20 se ovo poglavlje tie i neurotinih i

psihotinih sindroma. Ako neka osoba ima

jedan ili vie od gore navedenih simptoma,
to znai da je luda. Moda samo trenutno
prolazi kroz teak period ivota.
Strunjaci dele duevne bolesti na dve
glavne vrste: poremeaje raspoloenja i
izofreniju. U ovoj enciklopediji opisani su
razliiti poremeaji raspoloenja: depresija,
manina depresija, fobije i histerija
(poglavlja iznad). Osobe
sa takvim
problemima
se
uglavnom
periodino
vraaju u normalno stanje.
U ovom poglavlju daemo opti prikaz
nekoliko primarnih uzronika svih duevnih
bolesti. Sa ovom temom povezano je ranije
poglavlje: Jaanje nerava.
U sluaju duevnih bolesti, re je o
osobama koje vie nisu u stanju da se
efikasno izbore sa emocionalnim i fizikim
stresovima, koje drugi ljudi mogu da
nadvladaju. ene su pod dva puta veim
rizikom od duevnih bolesti.
PRIRODNI LEKOVI
- mogua je da genetika ima uticaja, iako
su okruenje i nain ivota najvaniji!
Nedostaci hranljivih sastojaka takoe
imaju jak uticaj na psihiko zdravlje.
- autointoksikacija i zatvor isto utiu
na duevno stanje. Njihovim elimisanjem
ublaavaju se simptomi, od duevne
inertnosti do halucinacija. ak se i
izofrenija moe ublaiti na ovaj nain.
- postoji direktna veza izmeu mozga i
poprenog debelog creva. Kada je ono
zaepljeno, kod pojedinih ljudi se javlja
psihiko oboljenje, dok kod nekih poinje
napad epilepsije.
- izbacite iz ishrane lepljivu hranu, koja
zaepljuje debelo crevo, stvara sluz i
toksine u njemu, i dovodi do psihikih
problema. U takvu hranu spadaju: belo
brano, eer, jaja, meso, kikiriki i
mleni proizvodi.
- modane elije ne mogu normalno da
funkcioniu ako ne dobijaju potrebne
hranljive
sastojke.
Pogledajte
ranije
poglavlje Jaanje nerava u vezi s tim. Zna
se da se mnogi sluajevi duevnih bolesti
reavaju
jednostavnom
zdravom
ishranom, bogatu vlaknima, vitaminima
i mineralnima, i ispiranjem debelog creva
ili klistiranjem.
- alergije na hranu mogu dovesti do
edema (otoka) nekog dela mozgda, koji
dalje moe uticati na promenu linosti,
refleksa, motone aktivnosti ili funkcije
centralnog enrvnog sistema. Specijalisti za
alergije uspeno lee ljude sa duevnim
bolestima izbacivanjem odreene hrane ili
hemikalija iz njihove sredine, a koje
stvaraju psihike probleme. Te alergijske
reakcije mogu uticati na kriminalno
ponaanje. U pojedinim sluajevima hrana
na koju je osona alergina ne izaziva
psihike reakcije ni nekoliko sati ankon to
se pojede. To se zove maskirana laergija
na hranu. Zato nemotje potcenjivati
alergije!
Pogledajte
kasnija
poglavlja
Alergije i Testiranje pulsa.
- ishrana sa itaricama u celom zrnu
stimulie luenje triptofana u mozgu, koji
dalje izaziva smirenost oseanja.
- fizilka aktivnost, naroito napolju na
sveem
vazduhu,
u
kombinaciji
sa
relaksacijom, pomae u podmlaivanju tela
i uma.

- izofrenija, autizmam, abnormalno

ponaanje i poremeaji u uenju uzrokovani
su esto prevelikom koliinom olova i
bakra u telu. Proverite vodovodne cevi u
kui. Plastine cevi su najsigurnije.
- lekovito bilje koje umiruje nerve i mozak
su: hmelj, kamilica, kapica, odoljen i
betunika.
- pogledajte i poglavje izofrenija ispod
i Jaanje nerava iznad.
LUDILO
(nakon groznice, nakon
operacijem nakon poroaja)
SIMPTOMI ine ga sve vrste psihikih
poremeaja ili psihoze, koje odlikuje
nesposobnost razlikovanja dobra od zla,
deluzije ili halucinacije, zbog kojih ne ume
da se brine o sopstvenom ivotu ili zbog
kojih kodi drugim ljudima, i radnje kao
posledica toliko velikih nagona da ne moe
da im se odupre.
PRIRODNI LEKOVI dr Don Harvi Kelog
je nainio opti tretman za razliite vrste
ludila. Evo njegovih preporuka:
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
LUDILO I NjENE KOMPLIKACIJE (za vie
informacija
pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji):
NEUHRANjENOST odmor, paljiva
primena toninih frikcija.
AUTOINTOKSIKACIJA

aseptina
ishrana, vona ishrana od 3-4 dana,
tople kupke, radijantna kupka, metoda
sa toplim ebetom za preznojavanje
posle koje slede kratkotrajne primene
hladne vode, trljanje vlanim aravom ili
kratka primena hladnog tua, konzumiranje
veih koliina vode, svakodnevno ispiranje
debelog creva tokom 1-2 sedmice.
POROAJNE
POVREDE
ILI
KOMPLIKACIJE ispiranje vagine toplom
tenou, tonina ili neutralna sedea
kupka.
GROZNICA samo odmaranje u
krevetu, dugotrajna mlaka kupka na 3133 stepena od 30-60 minuta, prohladni
klistiri,
hladna
obloga
za
glavu,
konzumiranje veih koliina vode.
AKOHOLIZAM

momentalno
odbacivanje
akohola,
nejedenje
nikakve hrane 3 dana, klistiri s
hranljivim
sastojcima,
konzumiranje
veih koliina vode, neutralno ispiranje
debelog creva tokom jedne sedmice.
UREMIJA pogledati poglavlje Nefritis,
akutni.
KONTRAINDIKACIJE iste kao i sluaju
manije ako je stanje slino. Naroito
izbegavati sve metode koje su jako
stimuliue.
OPTE u veini sluajeva je sve isto
kao i kod manije, s tim da se posebna
panja treba posvetiti posebnim uzrocima
takvog stanja. Ponekad su simptomi isti kao
u sluaju melanholije, zbog ega i nain
leenja treba modifikovati u skladu sa time.
IZOFRENIJA (Paranoidna, Katatona,
Hebefrenina, Prerana demencija)
SIMPTOMI glavni znaci su udljivost,
elja za usamljenou, neosetljivost i
ushienost, deluzije i halucinacije.
Halucinacije su uobiajena pojava; osoba
najee uje glasove. Gubitak oseanja ili
ako ih ima, onda nisu primerene datoj

situaciji. Osoba radi neprikladne stvari ili

nita ne radi. Mogue je imuplsivno
destruktivno ponaanje ili negativizam
(inat). Ekstremiteti su esto hladni, plavi i
puni edema (ispunjeni tenou). Oboleli je
svetsan , ali teko ta shvata oko sebe.
Deluzije su este ali apsurdne, esto je re
o velianju samog sebe ili progonu. Mogui
napadi plaa ili smeha, kao i ushiene
aktivnosti. Moe biti i samo neosetljiv.
Kreveljenje i ekscentrinost su neretka
pojava. Simptomi ponekad variraju.
izofrenija se javlja kod oko 3%
populacije u nekom periodu njihovih ivota.
UZROCI najznaajnija od svih vrsta
psihoza, koju karakterie gubitak veze sa
stvarnou i rascep linosti. Staro ime za
ovu bolest bilo je dementia praecox
(prerana demencija).
Postoje etiri osnovna tipa. Neodreen
oseaj
postojanja
dve
linosti
i
promenjene linosti prisutan je kod svih
tipova:
1 obina izofrenija osoba postaje
bezoseajna, gubi volju i tei povlaenju u
sebe, ali nema ozbiljnijih oteenja razuma.
2 paranoidna izofrenija osoba ima
mnoge deluzije (umiljanja) progona. Misli
da neki ljudi ele da joj nakode.
3 katatona izofrenija osoba moda
bude pokazivala stereotipnu ushienost ili
pak obamrlost. Ako s ekasnije oporavi,
seae se svega.
4

hebefrenina
izofrenija

ekscentrinosti,
anomalije
govora,
simptomi histerije, deluzije, halucinacije i
esto nejasne, nesvrsishodne reakcije.
Neki veruju da je izofrenija nasledna,
dok drugi uzrok vide samo u nainu
ivota, ishrani i spoljnim faktorima
(povreda glave, komplikacije tokom
poroaja, reakcija na virus ili neki lek,
otrovi iz sredine).
Veliki
broj
lekova
moe
izazvati
simptome koji line na one od izofrenije.
Poznato je da su mnogi izofreniari
preiveli komplikacije pri roenju ili su
imali povredu glave u detinjstvu.
Vea je ansa za izofrenijom ako je
osoba roena u gradu tokom zime.
Nedostatak zdrave ishrane majke i deteta
takoe moe biti uzrok.
PRIRODNI LEKOVI potpun oporavak
od ovakvih bolesti je skoro nemogu ako se
iste
lee
metodama
konvencionalne
medicine. U takve metode spadaju: lekovi
za umirenje koji imaju brojna opasna
sporedna dejstva, elektrook-terapija i
psihoterapija. Lekovi takoe unitavaju
mnoge esencijalne vitamine, veoma su
toksini, oteuju modano tkivo i treba ih
izbegavati.
anse za izleenjem su vee ako se
koriste prirodne metode.
TROVANjE MINERALIMA I TEKIM
METALIMA
- izofrenija je povezana sa vikom
bakra u telu, koji smanjuju nivo vitamina C
i cinka. Videti kasnije poglavlje Trovanje
cinkom.
- smatra se da je nedostatak cinka
jedan od kljunih uzroka izofrenije. Celih
80%
obolelih
od
izofrenije
imaju
nedostatak cinka, a viak bakra i gvoa u
telu. Zato su potrebni dodaci cinka (30
mg) i mangana (25 mg). Nedostatak cinka

je ea pojava tokom zime, upravo kada

se i izofrenija ee pojavljuje. Danas se
ve zna da su pojedinci, koji su postali
izofreniari kasnije u ivotu, patili od
prenatalnog nedostatka cinka, jer njihove
majke nisu unosile dovoljno cinka usled
loe ishrane i naina ivota. Epigiza, lezda
u mozgu, obino ima dosta cinka u sebi;
zato
oteenje
ove
lezde
moe
predstavljati uzronik problema.
- mogue je i da izofrenija ima veze sa
nedostatkom
magnezijuma,
jer
izofreniari
zaista
i
imaju
manjak
magnezijuma u krvi, iji se nivo povea
nakon oporavka bolesnika.
- viak olova ili ive u telu takoe moe
izazvati simptome izofrenije. Pogledajte
sledea
kasnija
poglavlja:
Trovanje
olovom, Trvanje ivom i Trovanje tekim
metlima.
ISHRANA I NUTRITIENTI
- jedite hranu koja sadri dosta vlakana,
kao i dosta sveeg sirovog povra i
kvalitetne proteine. Sloeni ugljeni hidrati u
ishrani su vani za odravanje normalnog
nivoa eera u krvi.
- morase jesti visokokvalitetna hrana,
jer kod izofreniara postoji neravnotea u
koliinu minerala. Potrebna je zdrava
hrana
sa
dodacima
vitamina
i
minerala.
- veliki nedostatak vitamina B3
(niacina) pelagra, sa svojim simptomima
poput
nervoze,
gubitka
seanja,
zbunjenosti, paranoje, insomnije, depresije
i halcunacija, toliko podsea na izofreniju
da su ova dva aporemeaja verovatno
istovetna. Evo jedne zanimljivosti u vezi s
tim: kada su vreni dugotrajni eksperimenti
nad zatvorenicima sa ishranom koja nije
sadrala niacin, bilo je kasnije potrebno 60
puta vea koliina niacina da bi se spreio
nastanak pelagre.
- treba biti jedno vreme samo na ishrani
sa sokovima od voa i povra. Tako e
oboleli dobiti potrebne vitamine i minerale,
a nivo eera u krvi e ostati normalan
tokom takvog posta. Ponavljajte te krae
postove ili jedan dui tokom 4-6 sedmica.
One previe slatke vone sokove treba
izbegavati ili razblaiti 50:50 sa vodom.
- tokom posta uzimajte povelike koliine
niacina u obliku niacianamida (1000-3000
mg za svaki obrok; esto i do 25000-30000
mg dnevno). Treba uzimati i jednaku
koliinu
vitamina
C
i
B
(naroito
pantotensku kiselinu), i 3-5 kaika jestivog
kvasca. Ponavljamo: nemojte uzimati velike
koliine niacina, ve niacinamida.
- nakon izleenja, treba bez prestanka
nastaviti sa uzimanjem velike koliine
niacinamida.
- vei nedostaci vitamina B grupe
izazivaju
izoidne
simptome,
poput
nedostatka vitamina B12, koji dovodi do
tekoa
pri
koncentrisanju,
slabog
pamenja, uznemirenosti, halucinacija i
maninog ili paranoinog ponaanja.
- nedostatak biotina izaziva depresiju,
klonulosti, paninih napada i halucinacija.
- jo jedan uzroni faktor je nedostatak
esencijalnih masnih kiselina ili lo
metabolizam. Lek se sastoji u davanju 2-6
kaika ulja od lanenog semena, u
odvojenim dozama tokom dana. Isti efekat

imaju i ulja od peninih klica ili

suncokretovog semena.
- izgleda da je hipoglikemija est faktor
u sluajevima izofrenije. Normalan nivo
eera je od vitalnog znaaja ako elite da
dovoljno kiseonika dolazi do mozga.
Smatra se da je njegov nedostatak kljuni
faktor u nastanku ovog poremeaja. Videti
kasnije poglavlje Hipoglikemija.
IZBEGAVATI
- nemojte da konzumirate preraenu,
brzu i prenu hranu, kao ni belo brano
ili eer. Prestanite sa konzumiranjem
mesa, kao i alkohola, duvana i kofeina.
- izofrenija je retka pojava u podrujima
gde se malo ili nimalo jedu itarice, ali je
uestalija onde gde se jedu penica, ra i
jeam. Celijana bolest naroito nastaje
kada se bebi mlaoj od 6 meseci daje
penica da jede, a izofrenija je ea
pojava kod obolelih od celijane bolesti.
Kada im se da hrana bez glutena, nestaju
simptomi te bolesti, kao i psihike smetnje
(gluten je vrsta proteina iz penice).
Mleni protein (laktoza) pogorava tetne
efekte peninog glutena kod pojedinih
sluajeva celijane bolesti. U jednom
istraivanju, izofreniari, kojima je davana
hrana bez mleka i itarica, mogli su da
napuste iz bolnice za duplo krae vreme od
ostalih. Otkriveno je da gluten igra kljunu
ulogu u tome.
- jedno istraivanje iz 1982. godine
pokazalo je da je 80% izofreniara
alergino na jaja.
- kofein pogorava simptome izofrenije.
- pogledati i poglavlja iznad: Duevne
bolesti i Jaanje nerava za vie
informacija, kao i poglavlje o vitaminima u
vezi sa davanjem velikih doza istih.
AUTIZAM
SIMPTOMI simptomi se lako primeuju
i pre tree godine: vidljivo nereagovanje na
ljude i okolinu, ravnodunost prema
pruenoj ljubavi, i povlaenje u sebe.
Oboleli ponekad radi udne stvari, poput
udaranja stopalom dok sedi, neprestanog
pomeranja napre-nazad, sedenje i utanje
tokom dueg perioda, izlivi hiperaktivnosti
ujedajui ili udarajui u sopstveno telo.
Prvi kljuni simptomi: ne mrmlja u prvoj
godini kao druge bebe, ve razvoj jezika,
nakon to je poeo, naglo prestaje. Ne
odaziva se na svoje ime, iako ima normalan
sluh. Ne pokazuje stvari prstom da bi
privukao panju majke. Izbegava kontakt
oima i grljenje.
UZROCI u Americi postoji oko 100.000
autistine dece. Normalnog su izgleda, ali
imaju slab kontakt sa stvarnou. Pored
gore navedenih simptoma, slaba im je
sposobnost uenja i esto imaju mentalni
nedostatak. Vrlo su retki su sluajevi koji
imaju neverovatne sposobnosti za muziku
ili matematiku.
Poboljanje ishrane izgleda da je najbolji
prirodni lek za njih.
Postoje sluajevi autistine dece koja su
se izleila, obino tokom adolescencije.
Neki dobro napreduju, ali kasnije sve to
izgube.
PRIRODNI LEKOVI

- ishrana treba da sadri dosta biljnih

vlakana i da 50-75% ini sirovo voe i
povre.
- bez rafinisane i brze hrane, eera,
mlenih proizvoda, penice i proizvoda od
belog brana bilo koje vrste, svih vrsta
mesa, prene i masne hrane.
- dr Bernard Rimlend, istraivaki
psiholog iz San Dijega, otkrio je da se kod
50% obolelih stanje poboljava ako im se
da megavitaminska terapija. Zato, ako
imate autistino dete, dajte mu vee
koliine dodataka B vitamina, kao i
druge hranljive sastojke.
- unaunim studijama sledei vitamini su
naroito pomogli autistinoj deci: niacina (u
obliku
niacinamida),
pantotenska
kiselina, vitamin B6 i vitamin C. Ako ne
bi dolo do poboljanja, davale su se
dodatne koliine vitamina B6, zajedno sa
magnezijumom, da bi se B6 aktivirao;
nakon toga je dolazilo do poboljanja.
Pogledajte poglavlje o vitaminima u vezi sa
davanjem velikih doza istih. Ova terapija
dovela je do smanjenja uestalostinapda
besa, poboljanja govora, boljeg sna, vee
reaktivnosti i vee drutvenosti.
- neki istraivai su otkrili da davanje
magnezijuma (10-15 mg na 1 kg telesne
teine) B6 vitaminu (3,5-100 mg na 1 kg
telesne teine) deluje bolje od davanja
samo vitamina B6. Doze istih koje se daju
su veoma velike, tako da postoji rizik od
toksinosti.
- dr Alan Kot, psiijatar iz Njujorka,
autistinoj deci je davao 200 mg
pangamske kiseline (vitamina B15) i
zakljuio da je esto zbog toga dolazilo do
poboljanja.
- uradite testove na alergene iz hrane.
Pogledajte kasnija poglavlja Alergije i
Testiranje pulsa:
- vana je i redovna, umerena fizika
aktivnost.
POSEBNA NAPOMENA: AUTIZAM I
VAKCINACIJA

knjiga
autora
ove
enciklopedije, The Vaccination Crisis, moe
se naruiti od izdavaa enciklopedije. Ona
sadri informacije o vezi MMR vakcina, koje
se daju bebama i deci, sa ogromnim
porastom sluajeva autizma. Dokaza ima
na pretek: MMR vakcine su glavni uzrok
nastanka autizma!
Mogu nastati opasni problemi ako deca,
naroito bebe, prime vakcinu. Naroito je
opasna vakcina protiv rubeola, koja je
sastavni deo MMR vakcine.
Po jednom istraivanju iz 1998. godine,
objavljenom
u
britanskom
naunom
asopisu Lancet, MMR vakcina je mogu
uzrok jednog veoma tekog stanja,
poznatog kao autizam citat iz The
Vaccination Crisis, 139. str.
Jedna od prvih vakcina za iroku
upotrebu u Americi, tokom 40-tih godina,
bila je vakcina protiv velikog kalja. Za
autizam, kao deji oblik izofrenije, koji
karakterie
mentalna
retardacija,
nemogunost govora i nereagovanje na
ljudski kontakt, nije se ni znalo do 1943.
godine, upravo u ono vreme kada se poelo
sa vakcinacijom ljudi. Evo nekih od
najnovijih podataka u vezi s tim:
Vejkfild/Voker-Smitovo
istraivanje.
Godine
1998.
sprovedeno
je
jedno
istraivanje nad 12 dece u Velikoj Britaniji,

koja su imala problema sa crevima i koja su

odjednom izgubila mo govora; 9 od njih 12
se smatralo definitivno autistinim. Sutina
je u tome da su roditelji od osmoro dece, ili
njihovi lekari, primetili problem nedugo
nakon to su ta deca primila MMR
vakcinu! 138-139. str.
Vejkfild/OLirijevo istraivanje. U jednom
drugom britanskom istraivanju leta 2001.
godine, naunici su pronali dodatne
dokaze da je MMR vakcina glavni uzrok
autizma 141. str.
Singov izvetaj o MMR vakcini i autizmu:
Krajem septembra 2002 godine, naunici iz
Odseka za biologiju i biotehnologiju sa Uta
univerziteta, iz Logana u Uti, otkrili su jake
veze izmeu MMR vakcine i autoimune
reakcije za koju se veruje da ima vanu
ulogu u nastanku autizma 141. str.
Poveanje stope autizma za 273% u
Kaliforniji. Kalifornijsko odeljenje za razvoj
(DDS) je 17. aprila 1999. godine izdao
jedan specijala izvetaj upuen dravnom
vrhu, koji je nosio naslov Promene u
osobama obolelim od autizma i prodoran
porast poremeaja u DDS-u, 1987-1998. U
njemu su se nalazili okantni podaci o
poveanju stope autizma kod dece...
U poslednjih 10 godina u Kaliforniji je
dolo do poveanja broja dece obolele od
autizma za 247%, koja su prola kroz DSS;
svake godine dolazi novih 1658 sluajeva.
Ono to se uglavnom smatra za retku
bolest sada se sve vie i sve bre razvija od
bilo kojeg drugog poremeaja u razvoju...
Ceo tekst izvetaja je dostupan u DSS-u u
Sakramentu, u Kaliforniji.
Dok kod drugih poremaaja u razvoju
dece stopa porasta iznosi 50%, dotle za
autizam iznosi 273%. U tu brojku nisu
uraunati podaci od preko 13.000 dece
starosti 0-3 godine.
Godine 1987. u Kaliforniji je bilo 2778
sluajeva autizma, a u 1998. 10360. To je
porast od 272,93% 144-145. str.
Nemojte dozvoliti da vam dete bude
vakcinisano! U mojoj knjizi Vaccination
Crisis objanjeno je kako je moete izbei u
veini drava.
OPSEDNUTOST DEMONIMA
SIMPTOMI osoba esto brblja ili pria
besmislice i psuje. Poseduje ogromnu
snagu i izdrljivost, i moe izdrati nekoliko
dana bez vode i hrane. Izgleda kao da je
uplaena, besna ili uznemirena, i nije je
briga za sopstven izgled.
UZROCI uee u nekoj spiritistikoj
seansi ili hipnozi, itanje okultne literature
(npr. o vetiarenju), igranje sa duhovnom
tablicom,
pohaanje
slube
u
Satanistikoj crkvi, ili se nad njom molio
lekar umean u okultno.
PRIRODNI LEKOVI
- zabrinuti lanovi porodice i prijatelji
treba da ponu sa itanjem Biblije naglas u
prisustvu opsednute osobe i da se mole.
Svi oni koji uestvuju u tome moraju da
ispovede Bogu sve svoje grehove i da mole
za oprost. Zli duh moda bude vikao i
negodovao, ali e se uvek uplaiti kada se
pomene ime Isusa Hrista. Tako e zli duh
napustiti posednutu osobu.
im se to desi, svi treba da kleknu i
zahvale Bogu na tome, i da trae da Sveti

Duh do Boga sie i ispuni ivot izleene

osobe, tako da se zli duh vie ne vrati.
Toj osobi se takoe mora rei da ide i da
vie ne ini grehove; ona mora da promeni
svoj nain ivota i vie nikada da se ne bavi
satanizmom.
DESETO
POGLAVLjE:
OBOLjENjA
KOSTIJU I MIIA
1 KOSTI
FRAKTURA (Prelom kostiju)
SIMPTOMI ekstreman bol i osetljivost
povreenog dela tela, isturena kost, krv
pod koom ili otok. Mogue prisustvo
peckanja, utrnua, slabosti ili paralize ispod
preloma.
Prst ili ud moe biti pod abnormalnim
uglom ili je prisutan bol na odreenom delu
od kosti.
Vei prelom moe dovesti do gubitka
pulsa ispod tog preloma, slabosti i
nemogunosti da se nosi teret.
UZROCI fraktura je pucanje ili prelom
kostiju. Ako koa preko polomljene kosti
ostane itava, to je zatvoren ili prost
prelom, ali ako kost izae van koe , to je
otvoren ili sloen prelom.
Nesree nisu est uzrok preloma kostiju.
Uzrok moe biti i u osteoporozi, tumoru
kostiju ili oboljenju metabolizma. Od
toga oslabljena kost moe lako da se slomi
ak i kada se samo spotaknete, padnete
sa male visine ili udarite u neto.
I neuhranjenost je povezana sa ovim.
Mogui
su
nedostaci
kalcijuma
i/ili
magnezijuma, ili je lo odnos u koliina
kalcijuma prema fosforu.
Paradoksalno je to je fosfor potreban za
jake kosti, a to je u tu svrhu istovremeno
potrebno izbegavati hranu koja sadri
fosfor, kao to emo ispod videti, iz razloga
to fosfora ima u veim koliinama u raznoj
hrani. Prevelik unos fosfora preko hrane
vezuje se za kalcijum i izbacuje ga iz tela.
Stariji ljudi ne apsorbuju kalcijum i druge
minerale kako treba. To se javlja od 40.
godine, onda poveava sa 50. i nastavlja
posle 60. Postoji podatak da se preko
200.000 godinjih sluajeva preloma kuka
javlja kod ljudi starijih od 65 godina. Veoma
est uzrok je osteoporoza. Kost je postala
malo upljija i zato se lako mogla prelomiti.
Stariji ljudi koji uzimaju lekove za
smirenje 70% vie doivljavaju prelome
kuka od drugih ljudi njihovih godina.
Prva pomo se sastoji u zavijanju
potencijalne
rane
i
imobilizacije
ili
postavljanja daske pod povreeni ud u
poloaj u kojem se zatekao (da se problem
ne bi pogorao tokom transporta osobe).
Odvedite povreenu osobu do lekara ili
bolnice,
u
zavisnosti
od
ozbiljnosti
problema. Medicinski tretman se sastoji u
postavljanju kosti u njen pravilan poloaj i
odravanjem na tom mestu dok ne doe do
izleenja.
Na povreeni deo tela moete staviti
kamerton viljuku; ako se javi bol, onda to
znai da je dolo do preloma kostiju.
Rendgenski snimak moe potvrditi da li je
ima preloma.
Vano je da se kost dobro namesti, jer u
suprotnom moe zarasti u deformisanom
stanju i da ne funkcionie dobro.
PRIRODNI LEKOVI

ISHRANA
- hranite se zdravo (videti poglavlje
Jaanje kostiju ispod).
- uzimajte 1000 mg kalcijuma dnevno.
ivotinjama sa prelomima kostiju je davan
silicijum, i iste su izleile za 17 dana.
Uzimajte 1 mg dnevno. Poto magnezijum
uestvuje zajedno sa kalcijumom u
izgradnji kostiju, uzimajte 250-500 mg istog
svakog dana. Vani su i bor (2 mg) i
mangan (10 mg dnevno).
- umesto silicijuma moe se davati biljka
rastavi. U olju vode stavite 2 kaiice
suve biljke (ne isitnjene), i kuvajte 5
minuta, pa drite potopljenim 10-15 inuta.
- tamnozeleno lisnato povre, brokoli i
perun
su
bogati
kalcijumom
i
magnezijumom.
Jedite
takvu
hranu
najmanje jedanput dnevno.
- ananas sadri bromelain, enzim koji
ublaava otok i upalu. Jedite pola sveeg
ananasa (ne konzervisanog ili preraenog)
dnevno, sve dok ne doe do zaceljenja.
Konzervisani ananas ili sok od ananasa
mogu sadrati aluminijumske soli uzete iz
zida same konzerve od veoma kisele
tenosti.
- laktobacil acidofil i bifidokaterije bifidum
su dve vrste crevnih bakterija koje
stvaraju vitamin K u vaem telu. On
pomae u produkciji osteokalcina proteina
koji uestvuje u gradnji kostiju. U veini
prodavnica zdrave hrane mogu se kupiti
dodaci vitamina K. Kupite onu vrstu koja
treba da se dri u friideru. Uobiajena
doza je 1 kaiica isitnjenog vitamina.
- tokom leenja, ishrana mora sadrati
dosta kalorija, da bi se dobila energija
neophodna za formiranje novih kotanih
elija.
- kafa blokira apsorpciju kalcijuma.
Viak fosfora se vezuje za kalcijum, tako
da ga telo isto ne moe apsorbovati. Meso
i prezervativi iz rafinisane hrane sadre
dosta fosfora. Gazirana pia (kola i ostalo)
sadre velike koliine fosforne kiseline, koja
je najgora od svih kiselina. Ona topi vae
kosti, a fosfor se vezuje za kalcijum i
izbacuje ga van tela.
OSTALO
- za ublaavanje modrica i otoka moete
koristiti i kane obloge od gline. U ostalo
korisno bilje spadaju gavez, lucerka,
bokvica i imela. Pasta od kurkume moe
se takoe primenjivati za otok.
- za ubrzavanje izleenja i ublaivanja
otoka i bola, stavlajte gavez preko mesta
preloma.
- previe dodataka kalcijuma tokom
leenja moe izazvati pojavu kamena u
bubregu, dok je povreena osoba u stanju
mirovanja, poto je problem u njenoj
neaktivnosti u tom periodu.
PREVENCIJA
- probajte da se otarasite klizavih podova
i tepiha u kui. Napravite pridrae sa
strane stepenica. Sva mesta kuda hodate
nekada budu osvetljena i uredna. Nemojte
drati kune ljubimce koji bi vam smetali.
Cipele i papue treba da imaju gumene
onove. Nemojte uzimati droge koje
remete oseaj za ravnoteu.
- za vie detalja o obnavljanju kostiju
videti poglavlje Jaanje kostiju ispod.

* JAANjE KOSTIJU vano je da imate

jake kosti, naroito kako postajete stariji.
Ljudi od 85 godina su pod 15 veim rizikom
da slome kuk od onih koji imaju 65 godina.
Naalost, delovanje enzima i apsorpcija
hranljivih sastojaka nastavlja da se
smanjuje od sredine 40-tih godina pa
nadalje. Taj se proces ubrzava nakon 60.
godine. No bez obzira na to, postoje stvari
kojim se moe poboljati kvalitet strukture
kostiju bez obzira na starost.
PRIRODNI
LEKOVI
ne moete
normalno
iveti
bez
dobrih
kostiju.
Najee
kosti
koje
se
oteuju
nedostatkom brige jesu vilica, zubi, kima,
kuk, kosti nogu i zglobovi.
Sutina je u tome da se dostigne
najvea mogua kotana masa pre
doba starosti, i da onda istu odrati
takvom to due vreme. U tome e vam
pomoi sledee sugestije:
ISHRANA
- jedite dosta povra, sirovog i
poparenog.
- ljudima sa zubnim protezama je tee da
jedu povre. Zbog toga dolazi do
nedostatka magnezijuma i kalcijuma. Oni bi
svakog dana trebalo da jedu supe od
povra, kalijumsku orbu (od debljih
ljuski belog krompira), i sokove od
sirovog povra.
- kalcijuma i minerala ima u velikim
koliinama u izvrsnoj prirodnoj hrani, poput
zelenog lisnatog povra, soka od
argarepe i brokolija, kao i seme
susama.
Oni
imaju
najbolji
odnos
kalcijuma i fosfora (najbolji je odnosn 2:1
za kalcijum).
- u ostalu hranu bogatoj kalcijumom
spadaju i braon pirina, kelj, zeleni
repe, pasulj, spirulina i ratan.
proso
je
bogat
kalcijumom
i
magnezijumom.
Badem
ima
dosta
kalcijuma, dok su itarice, tir i kinoa.
- nemojte jesti samo voe. Frutarijanci
(ljudi koji jedu samo voe) ne unose
dovoljno kalcijuma i magnezijuma.
- morska trava (Nova Scotia dulsa ili
norveki kelp) je dobar izvor mnogih
minerala.
- kelp, dulsa, plavo-zelene alge,
hiiki i kombu su bogate mineralima, kao
i sok od penine trave, zelena pia
i teni hlorofil.
- beli i crni luk sadre sumpor, potreban
za zdrave kosti.
- konzumiranje ulja
od lanenog
semena pomae telu da proizvede
hormone potrebne za razvoj zdravih
kostiju.
- dobro savaite hranu, da bi se
apsorbovala kako treba.
- destilovana voda je najbolji nain da
se konzumira ista voda, samo imajte na
umu da u ishranu treba ubaciti i odreene
minerale, ukljujui hranu poput kelpa ili
dulse, da bi se moglo nadoknaditi ono to
destilovana
ne
moe
da
obezbedi.
(Destilovana voda hemijski loa zato to se
vezuje za neke minerale u telu dok se pije.)
Meutim, ako se hranite zdravo, najbolje je
da se pije destilovana voda.
MINERALI
- telu je potreban kalcijum iz vie
razloga, ali je oigledno najpotrebniji

kostima.
Recimo,
odreena
koliina
kalcijuma mora biti sve vreme prisutna u
krvi. Ali kada iz nekog razloga unos
odreenih minerala nije dovoljan, kalcijum
se reapsorbuje iz samih kostiju, da bi se
dopremio do ostalih delova tela. (I za
razvitak fetusa tokom trudnoe je potreban
kalcijum.) Kosti tada postaju porozne i
upljikave, toliko da se lako mogu prelomiti.
- glavni uzrok preloma kostiju je slab
unos kalcijuma tokom vie godina. U
ostale uzroke spadaju nemogunost dobre
apsorpcije
kalcijuma,
neravnotea
u
odnosu kalcijum-fosfor (zbog previe
fosfora iz hrane), nedostatak fizike
aktivnosti ili nedostatak odreenim
hormona. Za mnogo vie informacija
videti ranije poglavlje o kalcijumu, kao i
ovitaminu D.
- za jake kosti je vano da se unosi
dovoljno hranljivih sastojaka putem hrane i
dodataka. U hranu bogatu kalcijumom
spadaju
seme
susama,
spirulina,
bademi i perun.
- potrebno je 2000 mg kalcijuma
dnevno, 1000 mg magnezijuma dnevno,
kao i biljni izvori koloidnih minerala. Ljudi
mlai od 50 godina treba da uzimaju
najmanje 1000 mg kalcijuma na dan, a oni
stariji od 50 godina najmanje 1500 mg na
dan.
- dodaci kalcijuma: molekuli kalcijuma se
vezuju za jedinjenja poput karbonata,
citrata, glukonata, laktata ili fosfata pre
nego to budu apsorbovani. Evo stopa
apsorpcije pet osnovnih vrsta kalcijumovih
dodataka: 1) kalcijum-karbonat (41%
kalcijuma) se veoma slabo apsorbuje (5%);
2) kalcijum-citrat (21% kalcijuma) se
bolje apsporbuje (40%); 3) kalcijumglukonat (9% kalcijuma) sadri malo
kalcijuma i moe izazvati dijareju ili
muninu;
4)
kalcijum-laktat
(13%
kalcijuma) veina ljudi lako apsorbuje; 5) i
kalcijum-fosfat ne treba uzimati! Nemotje
ga uzimati! On blokira apsorpciju kalcijuma.
Zato je najbolje koristiti kalcijum-citrat i
kalcijum-laktat, i to u obliku praha, a ne
tableta.
- kako testirati dodatke kalcijuma:
Tabletu stavite u olju sireta. Meajte na
svakih nekoliko minuta. Ako se ne ratsvori
skroz za pola sata, onda se nee ratvoriti ni
u vaem stomaku!
- nedostatak hlorovodonine kiseline
(HCl) moe biti uzrok slabe apsorpcije
kalcijuma (i drugih minerala). Adekvatna
koliina HCl-a je potrebna u stomaku da bi
telo moglo da apsorbuje minerale.
- moda bude bila potrebna pomo za
stomano varenje, u cilju bolje apsorpcije
minerala. Naroito je vano da bude
dovoljno kiseline u stomaku. Moe se
uzimati
ili
betain
HCl
(dodatak
hlorodvodonine kiseline) ili limunov sok.
Mogu se uzimati i 1-3 kapsule od 0,6 g
(poto tablete mogu biti previe tvrde za
varenje) betain hidrohlorida, uz prvih par
zalogaja svakog obroka. (Ali samo u sluaju
slabe stomane kiseline. Ako imate
goruicu ili ir u stomaku, nemojte uzimati
HCl ni u kakvom obliku.)
- previe dodataka kalcijuma tokom
leenja (dok je osoba privezana za krevet ili
kolica zbog preloma) moe izazvati pojavu
kamena u bubregu, dok je povreena

osoba u stanju mirovanja, poto je problem

u njenoj neaktivnosti u tom periodu.
- kalijum je potreban za formiranje
elija, a vitamin C je neophodan za
odravanje i razvoj kostiju. Vitamin C se
naziva i cement za elije, jer ne samo da
se bori protiv infekcija, ve i dri organe u
vaem telu na jednom mestu!
- mangan pomae u spreavanju
osteoporoze (gubitak kotane maase).
Pacovi kojima je davana hrana sa malo
mangana dobili su porozne kosti.
- male koliine fluora su potrebne za
razvoj kostiju, ali ga ne treba uzimati preko
hrane, aditiva, fluorisane vode, paste za
zube, itd. Pazite se fluorisane vode za pie.
Vie o tome ispod.
- u minerale koji su potrebni dakle
spadaju: silicijum, bor, cink, mangan,
bakar i kalcijum. (Telu je potreban i fosfor
i magnezijum, ali nemojte ih uzimati
previe-, jer time se spreava apsorpcija
kalcijuma i jer se oni ameu kalcijumu radi
apsorpcije u krvi i kotanoj sri. U sluaju
magnezijuma, normalna kolina dodatka ne
bi trebalo da rpedstavlja problem.)
VITAMINI
- vitamin D je neophodan (400-1000 IU
dnevno) zbog apsorpcije kalcijuma i
regeneracije. Svakog dana vam je potrebno
tih bazinih 400 IU dnevno. Procenjuje se
da od suneve svetlosti nastaje samo 10%
vitamina D u naem telu, tako da su nam i
potrebni i drugi izvori istog. Ljudima preko
65 godina moda bude potrebno 800
jedinica dnevno, mada prevelike koliine
vitamina D, tokom dueg perioda, izaziva
oteenje kostiju.
- u jednom istraivanju grupa ispitanika
je izlagana sunevoj svetlosti vie od
ostalih grupa, i kod njih se uoila manja
sklonost ka osteoporozi.
- vitamina A ubrzava rast kostiju.
Potreban je za dobro varenje i upijanje
hranljivih sastojaka.
- vitamini B grupe pomau u formiranju
kotane mase. B6 poveava snagu
vezivnog tkiva u kostima.
- vitamin K (iz lucerke, zelenia i druge
hrane sa hlorofilom) je potreban telu radi
sinteze osteokalcina, jedne posebne vrste
proteina koji privlai kalcijum ka kostima.
- folna kiselina spreava nastanak
toksinog homocisteina, koji ima veze sa
pojavljivanjem
osteoporoze.
(Alkohol,
duvan i oralni kontraceptivi doprinose
nedostatku folne kiseline.)
- acidofilni bacili u debelom crevu su
potrebni za varenje hrane. Oni stvaraju
vitamine B6, B12 i folnu kiselinu,
potrebnih za kotanu masu. Hrana koja
sadri mlaenu kiselinu (kao to su
produkti od acidofila ili obian jogurt) su od
velike koristi, jer oni ine da crevo bude
kiselije, ishranjuju crevne bakterije (mlena
kiselina je vrsta eera), i smanjuju koliinu
tetnih bakterija (koja ne podnosi kiselost u
crevima).
LEKOVITO BILjE
- ekstrakt rastavia je dobar izvor
silicijuma, vitalnog minerala za kosti.
Rastavi, zajedno sa ovsenom travom,
stalno se preporuuje kao najbolji dodatni
izvor apsorbujueg silicijuma. Bor i
silicijum, koji su dobri za kosti, nalaze se i u
rastaviu i u ovsenoj travi. Kada vam dou

prijatelji u posetu, spremite im malo

ukusnog aja sa ovsenom travom i pijte sa
njima!
- lucerka, gavez i brest pomau i
izgradnji jakih kostiju.
dodavanjem
sume
(brazilskog
ginsenga) i anelike u ishranu pomoi
ete regulisanju hormonalne ravnotee.
Suma sadri sitosterol, koji poveava
produkciju
prirodnog
estrogena
bez
stimulisanja produkcije prevelike koliine.
HRANU KOJU TREBA IZBEGAVATI
- sledee supstance otklanjaju kalcijum i
druge minerale iz hrane pre varenja ili ih
ispiraju sa kostiju: produkti sa belim
eerom,
okolada,
produkti
sa
kofeinom i alkohol. Sve to nanosi tetu
kostima.
- sire i kiseline iz mesa (purini,
mokrana kiselina, itd) takoe umanjuju
kotanu masu, jer se oni ne pretvaraju u
alkalne
supstance
nakon
izlaska
iz
stomaka, za razliku od veine kiselina iz
hrane.
- u medicini je itekako poznato da eer,
kafa, kofein, ishrana sa previe mesa i
duvan izazivaju osteoporozu i slina
oboljenja kostiju. U jednom ispitivanju sa
sredovenim ljudima i enama, koji su imali
simptome osteoporoze, skoro svi su bili
teki puai.
- nemojte jesti meso ako hoete jake
zdrave zglobove. Ishrana sa previe
proteina ivotinsnjskog porekla ini da telo
izbacuje veu koliinu proteina. Na primer,
govedina sadri 25 puta vie fosfora nego
kalcijuma! Previe mesa bez izuzetka e
dovesti do nedostatka kalcijuma. Jedno
istraivanje, voeno od strane Journal of
Clinical Nutrition, pokazalo je da su ene
vegeterijanci imale mnogo manje gubitka
kotane mase od ena koje jedu meso.
- koliina proteina koju ovek unosi moe
uticati na nivo kalcijuma u telu. Ispitivanja
u Viskonsin univerzitetu, potvrena i
drugim istraivanjima, otkrila su da
ishrana sa previe proteina dovodi do
gubitka kalcijuma. Recimo, Eskimi, zbog
svoje ishrane sa dosta proteina, imaju
znatno manje nivoe minerala u ksotima od
Amerikanaca. Kod ljudi starih izmeu 60 i
90 godina gubitak kotane mase kod onih
koji jedu meso iznosi 35%, a kod
vegeterijanaca 18%.
- unos previe masti smanjuje kotanu
masu. Ispitivanja nad ivotinjama su
pokazala da je gubitak kalcijuma vei kod
onih kojima je davana ishrana sa vie
masti.
- to je vra mast, pre nego to je
pojedena, tim se vie kalcijuma gubi.
- nemojte jesti obilne obroke i nemojte
se prejedati.
- ishrana sa previe eera dovodi do
izbacivanja kalcijuma preko urina. Isti
uinak ima i viak natrijuma.
- produkti sa belim branom sadre
hlor, koji teti kostima. Izbegavajte da
pijete hlorisanu vodu.
- ene koje piju kafu i gazirana pia su
pod veim rizikom od pojave osteoporoze.
- hrana sa mnogo fosfora se namee
kalcijumu ili vezuje za njega, pa ga
izbacuje. U takvu hranu spadaju: hrana
ivotinnjskog
porekla
sa
dosta
proteina, produkti sa kvascem i

gazirana pia. Nemojte konzumirati hranu

koja sadri prezervative znog njene
koliine fosfora.
- koka-kola je naroito tetna u ovom
pgoledu. Iskreno, to su veoma opasni
bukurii: 1) oni sadre kiselinu koja je
kiselija od sireta! 2) ta kiselost se
zamaskira sa prevelikom koliinom eera,
koji takoe crpi kalcijum iz kostiju; 3) kokakola je u sutini fosforna kiselina ili neka
jaka kiselina sa fosforom, koji se odmah
vezuje za kalcijum i izbacuje ga van tela,
tako da ga telo ne moe iskoristiti. Zub koji
se stavi u au kole potpuno e se otopiti
nakon nekoliko sati.
- idealan odnos kalcijuma i fosfora u
hrani je 2:1, ali on se moe dostii jedino
uzimanjem dodataka kalcijuma. Evo nekih
primera odnosa kalcijuma i fosfora u
razliitoj vrsti hrane: itarice 1:8, crveno
meso 1:12, meso organa (jetra, bubreg)
1:44, riba 1:12, gazirana pia 1:8. Oni koji
jedu meso ili piju dosta kola i gaziranih
sokova unose ogromnu koliinu fosfora.
- neka hrana sadri oksalnu kiselinu u
umerenim koliinama (prordica kupusa,
poput kelja, ratana i pargle). Neka hrana
sadri vee koliine (blitva i naroito
spana), a neka u ogromnim koliinama
(rabarbara, vinobojka). Izbegavajte blitvu,
spana, rabarbaru i vinobojku ako elite
da imate jake kosti u starosti.
- okolada sadri oksalnu kiselinu i
spreava apsorpciju kalcijuma.
- neke vrste hrane sadre solanin
inhibitor
kalcijum,
poput
paradajza,
patlidana, slatke paprike, duvana i
zelenila na biljkama (kao na primer, na
belom krompiru).
- itarice u celom zrnu sadre fitin, koji
se vezuje za kalcijum i spreava njegovu
apsopciju i upotrebu. Pojedini preporuuju
da se povremeno uzimaju dodaci kalcijuma
umesto itarica, da bi s eosigurala
apsorpcija istog. Oni kojima je mnogo
ptoreban kalcijum bi trebalo da posluaju
ovaj savet. Prah od kalcijuma mogu da
uzimaju malo pre spavanja, kada se
najbolje upija. On takoe olakava san, jer
oputa miie.
OSTALO TO TREBA IZBEGAVATI
- pazite se nazeba. Pacovi koji su
izlagani hladnoi imali su manju gustinu
kostiju.
- upotreba natrijum-fluorida, koji se
smatrao lekom protiv osteoporoze, danas
se zna, ima u stvari suprotan efekat. Mada
je tano da poveava kotanu masu u
kimi, same kosti su slabijeg kvaliteta.
ene koje su ga uzimale su bile pod tri puta
veim rizikom od rpeloma ruke, noge ili
kuka, ako su uzimali placebo. Samo 16 mg
natrijum-fluorida
dnevno
moeizazvati
nastanak abnormalnih elija kotanih sri.
Dovoljna koliina prirodnog fluorida lako se
dobija iz hrane i nefluorisanih izvora vode.
- lekovi, poput diuretika, spreavaju
upijanje kalcijuma.
- nemojte uzimati samo estrogen jer
poveava rizik od raka, bez obzira to
zaista poveava kotanu masu u odreenoj
meri. Terapija estrogenom u poetku
poveava kotanu masu, ali vremenom
dovodi do smanjenja iste i inhibicije
paratiroidnog hormona, kao i poveanja

rizika od raka dojke, loga i miokardialnog

infarkta (sranog napada).
- ako uzimate tiroidni hormon ili
antikoagulantne lekove, poveajte onda
i unos kalcijuma za 25-50%.
- stariji ljudi koji uzimaju lekove za
smirenje za 70% su skloniji prelomu kuka.
FIZIKA AKITVNOST
- fizikom aktivnou se jaaju kosti,
jer ista ojaave veze meu njima i
poveava
njihovu
gustinu.
Telo
svakodnevno mora da bude pod naporom
vebi, kao to je hodanje, jer se u tom
sluaju vie minerala taloi u kostima. Tako
se jaaju, naroito kada su vam kosti nogu,
kukova i kime najvie potrebni. S druge
strane, nedostatak fizike aktivnosti je
ono to dovodi do gubitka kotane mase,
pogotovo kod starijih ljudi.
Svakodnevna aktivnost snabdeva telo
vitaminom D, stimulie osteblastine elije,
pojaava miini tonus, jaa miie,
spreava
atrofiju
i
spreava
dalju
demineralizaciju kostiju.
Istraivai
iz
NASE
kau
da
su
gravitacione
vebe
najbolje
za
odravanje kotane mase, a to su hodanje i
dogiranje. U suprotnom, kada se mnogo
ne odupirete gravitaciji (kao kad sedite ili
leite u krevetu), onda dolazi do gubitka
kotanog materijala. Probajte najmanje 20
minuta dnevno da etate napolju.
- napor je vaan za izgradnju i
odravanje kotane mase. Vanije je koliko
se esto izlaete naporu nego koliki je
intenzitet istog. Probdajte da radite kao to
ste radili ranijih godina; probajte da odrite
korak i da to ee svoje telo i miie po
malo izlaete naporu. to vie budete
starili budeite sve umereniji u tome.
- odmaranje u krevetu moe izazvati
negativan balans kalcijuma. U kosti nekog
dela tela koja je pod gipsom javlja se
lokalizovana osteoporoza, bez obzira na
ishranu, hormonalnu ravnoteu, itd. To se
naziva osteoporoza usled neupotrebe.
Fizika aktivnost je od vitalnog znaaja za
zdrave kosti.
- videti i poglavlje Prelom iznad i
Osteoporoza ispod za vie informacija o
faktorima koji utiu na nastanak i gubitak
kotane mase. Pogledati i ranije poglavlje
Netolerancija na laktozu.
POLOMLjENO REBRO
SIMPTOMI otar bol koji se esto javlja
dan-dva nakon udarca u rebra.
UZROCI est je sluaj da rebro nije
polomljeno, ve da je samo naprslo, iako i
dalje mnogo boli! To se naziva i prelom
zamora.
Ako niste u situaciji da idete kod lekara
ili da zovete hitnu pomo, a dolo je do
preloma, ne samo do naprsnua, onda
moete primeniti sledeei tretman:
PRIRODNI LEKOVI
- primenite malo hladne vode na
povreeni deo, da ne bi previe oteklo.
- nakon toga i nakon to se koa paljivo
prebrie, stavite est traka da biste
rebra drali u pravilnom poloaju. Evo
kako to treba da uradite:
Isecite oko est komada lepljive trake od
3,8-5 cm, ali da svaki bude dugaak 20-25
cm. Pregledajte rebra, da biste proverili da

li su krajevi istih gde treba da budu. Prvu

traku stavite preko mesta preloma; dobro
istegnite i nanesite na kou. Isto uradite sa
drugom trakom, ali pod pravim uglom u
odnosu na prvu. Nastavite da nanosite
trake jednu pored druge, tako da se iste
rasprostiru u svim smerovima od sredine.
- treba da ostane ostane tako oko
mesec dana, dok dobro ne zaceli. Moe
doi i do osipa na koi, ali to e biti mnogo
manji problem nego sam prelom.
- za vie detalja o obnavljanju kostiju,
videti prehodno poglavlje Jaanje kostiju.
OSTEOFITE (Kotane izrasline)
SIMPTOMI mogu bol na mestu gde
izgleda da kost izlazi van svog mesta.
Takve izrasline na petama mogu izazivati
veliki bol po prvom koraku nakon ustajanja
ili nakon dueg sedenja.
UZROCI re je o kotanoj izraslini.
Najee se javlja na peti, gde kost pomalo
iskae i ponekad udara o neto drugo, pa
izaziva bol.
Te osteofite mogu da dovedu i do
nastanka malih bolnih tumora na kraju
nekih od nerava na tom delu tela.
Ljudi koji imaju ove probleme sa petama
uglavnom su ili gojazni ili malo stariji, ali
su
esta
pojava
i
kod
onih
sa
tendonitisom, neuritisom, artritisom
ili alkalozom. U ostale uzroke spadaju:
kostobolja, lupus, predugo hodanje ili
stajanje.
Ako se bol oseti na nekon neobinom
ispupenom delu tela, rendgen bi mogao
da potvrdi da li je re o artritisu, prelomu,
izraslini ili moda primarnoj metastazi raka
kostiju.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- uzimajte vitamin C zbog rada creva,
zajedno sa vitaminom E i magnezijumom.
- popravite odnos kalcijuma i fosfora
uzimanjem 2000 mg kalcijuma dnevno.
- istraivanja pokazuju da koloidni
minerali dobijeni iz biljaka menjaju
izgled kostiju bez ikakve operacije, na taj
nain delujui protiv izraslina i naslaga
kalcijuma.
- bromelain iz sveeg ananasa pomae
da se ublai bol. Isti efekat ima i kurkuma.
Nemojte koristiti ananas iz konerve ili
njegov sok, jer isti sadri aluminijum.
- od koristi je post sa sirovom hranom
1-2 sedmice.
- pijte samo destilovanu vodu.
- nemojte konzumirati meso, kafu,
eer i alkohol, jer oni remete ravnoteu
u mineralima, te time usporavaju izleenje.
Izbegavajte i citrusno voe tokom leenja.
OSTALO
- za kotane izrasline primenjujte toplu i
hladnu kupku stopala. Trljanje tabana
ledom pomae da se privue krv na to
mesto koja doprinosi izleenju. Rano ujutru
ustanite i proetajte bosi po mokroj travi,
a onda se vratite u kuu i obriite noge;
pobrinite se da vam se ugreju stopala posle
toga.
- neudobna obua pogorava stanje.
Nosite gumene uloke za pete, ne kone.
Moete ubaciti i jastuie za pete, da
biste ublaili bol.

- izbegavajte hodanje po
tvrdim
povrinama.
- etnju ili doging zamenite vonjom
bicikle ili plivanjem, kao fiziku aktivnost.
Radite vebe istezanja. Od pomoi moe
biti i duboka masaa oko bolnog predela
tela.
- u pojedinim sluajevima, noenje
(night
splints??) obezbeuje stalno
istezanje tabana tokom noi.
OSTEOPOROZA (Krte kosti)
SIMPTOMI bol u kostima (naroito u
kuku i leima), deformiteti (piput grbe u
gornjem delu lea), povijenost i skupljanje
ramena, povean rizik od preloma i
smanjenje telesne visine. Da li vam se ini
da vam je odea koju ste nosili vea nego
obino? Naalost, simptomi se esto tee
primete sve dok kosti ne postanu veoma
slabe.
Prisutan je bol u donjem delu lea,
gubitak na visini (do nekoliko centimetara),
pogrbljeno telo, i vea mogunost preloma,
naroito kuka.
UZROCI

osteoporoza
predstavlja
smanjenje kotane mase u celom telu, tako
da kosti postaju lomljive i krte, i bivaju sve
slabije, tj. tanje, usled sporjeg procesa
formiranja kotanih elija, a ubrzane
reapsorpcije kostiju. To znai da telo
uklanja kalcijum i druge minerale iz kostiju
da bi ga iskoristilo negde drugde u telu.
Oko 25-30% belkinja u Americi ima
simptome ovog stanja, naroito one koje su
prole kroz menopauzu. I mukarci stariji
od 50 godina imaju isto, ali u manjoj meri
od ena. Osteoporoza je rea kod crnaca,
ali neto uestalija kod crnkinja.
Belkinje u Americi obino izgube 30-40%
svoje kotane mase u dobi izmeu 55. i 70.
godine.
Mlae ene treba da se paze:istraivanja
pokazuju da procs osteoporoze poinje
mnogo
pre
menopauze.
(Meutim,
definitivno je da se gubitak kotane mase
nakon menopauze ubrzava, usled pada u
nivou estrogena.)
Ljudi sa jakim i guim kostima manje su
skloni osteoporozi u kasnijoj dobi ivota,
poto ve imaju dobro osiguranu strukturu
kostiju.
Glavni
uzrok
problema
je
u
nedovoljnom unosu kalcijuma tokom
viegodinejg perioda, dok u ostale uzroke
spadaju:
nemogunost
apsorpcije
kalcijuma, nervanotea u odnosu
kalcijuma i fosfora (previe fosfora u
ishrani), nedostatak fizike aktivnosti
ili
nedostatak
odreenih
vrsta
hormona, kao i: zakasneli pubertet,
rana menopauza (prirodno ili vetaki
izazvana), hronino oboljenje jetre ili
bubrega,
i
dugotrajna
upotreba
antikoagulanata, kortikosteroida ili
lekova protiv napada. Puenje je
odlian nain ako elite da nakodite
svojim kostima.
Kompresioni prelom u kimi nastaje kao
posledica gubitka kotane mase, to dovodi
do smanjenja visine i guvanja nerava, a
to dalje izaziva bol. Mogue je oteenje
nerava. Starije ene dobiju esto dobiju
grbu u gornjem delu lea.

Osteoproza moe dovesti i do labavljenja

zuba, koji zato mogu da ispadnu, poto su
viline kosti oslabile.
Postoje dve vrste ovog oboljenja_
Osteoporoza tip I, za koju se smatra da je
izazivaju hormonalne promene, naroito
gubitak estrogena.
Osteoporoza tip II, iji je uzrok u ishrani
(nedostatak kalcijuma, vitamina D, i
ostalom), looj apsorpciji i unosu hrane koja
remeti istu.
PRIRODNI LEKOVI
- spavajte na tvrdom krevetu, da bi
lea imala potporu.
- nemojte dizati teak teret. Ako ve
morate, onda radite to oprezno i pravilno.
- nemojte se zamarati.
- pregledajte kuu i dvorite, pa ih
uredite tako da ne bude mogunosti
da se na nekom mestu spotaknete
(osvetljenost, tepisi, nasloni na stepenitu,
itd).
- uzimajte 1000-1500 mg kalcijuma
dnevno.
- jedite hranu koja je bogata
vitaminima i mineralima koji su dobri
za kosti.
- pritiskanjem tela izgrauju se kosti. Radi
se maserskoj tehnici zvanoj tapkanje,
poto se blago tapka po telu; to je slino
stimulaciji koju kosti dobijaju od fizike
aktivnosti. Sastavite prste tako da ne bude
prostora izmeu njih (kao kada hoete da
zamahnete pri plivanju); zatim, savijte dlan
i prste tako da ake budu u obliku ae; a
onda, vrhovima prstiju i donjim delom
dlanova
veoma
blago
tapkajte
po
kukovima, rebrima i (jednu pa drugu)
podlakticu. To su tri dela tela koje
osteoporoza najee napada.
- videti poglavlje Jaanje kostiju iznad
za mnogo vie informacija!
- videti i poglavlje Rahitis ispod, pasus
o
osteomalaciji,
koja
je
mea
sa
osteoporozom.
RAHITIS (Osteomalacija kod dece)
SIMPTOMI u prve simptome spadaju
nervoza, utrnulost ekstremiteta, grevi u
nogama,
bolni
miini
grevi,
uznemirenost,
razdraljivost
i
obilno
znojenje.
Kasnije se javljaju X ili Y iskrivljenost
nogu, uzan grudni ko, ispupena grudna
kost ili skolioza (abnormalna iskrivljenost
kime), mogua zakasnelost u hodanju kod
beba, tetanija, kotana zrnca na rebrima i
kvarenje zuba, kao i otok i osetljivost na
krajevima kostiju.
Ako se ne lei, obolela deca mogu imati
X ili Y noge.
Kod odraslih, pored gore navedenih
simptoma, mogu se javiti bolovi u
zglobovima i opta slabost. Videti tekst o
osteomalaciji ispod.
Uzrok je u nedostatku vitamina D, ili
zbog neunoenja hrane koja sadri isti, ili
zbog
nedovoljnog
izlaganja
sunevoj
svetlosti.
Kada se koa izloi sunevoj svetlosti,
ona deluje na ulja u koi, u kojoj nastaje
vitamin D. Ta ulja potom ulaze u krvotok i
isu u jetru gde se skladite, pa s eodatle po
potrebi alju u razliite delove tela radi
jaanja kostiju. Bez tog vitamina telo ne

moe da apsorbuje kalcijum i fosfor, dok

kosti ne mogu da zadre kalcijum u sebi, pa
zato postaju slabe. Kada kosti moraju da
izdre neki teret, one se onda deformiu,
iako telesna teina i visina obino ostaju
normalni, mada je rast ponekad usporen.
Za produkcij u i iskoriavanje vitamina D
potrebno je da jetra i bubreg dobro
funkcioniu. Oteenje nekog od njih
moe dovesti do pojave rahitisa.
Ulja iz koe ne stvaraju provitamin D
kako treba ako deca imaju tamnu kou i/ili
ako se ne izlau suncu u dovoljnoj meri.
Vegeterijanci moraju vie od drugih da se
izlau suncu. Nauna istraivanja su
dokazala da muslimanke, koje su potpuno
pokrivene crnom odeom kada nisu kod
kue, mogu da dobiju dovoljno suneve
svetlosti izlaui svoja bosa stopala na
suncu tokom relativno kratkog vremena
svake sedmice.
Nedostatak vitamina C moe dovesti do
toga da kosti tee zadravaju potrebne im
minerale.
Rahitis
se
pogorava
nedostatkom kalcijuma u ishrani.
Sledei poremeaji ometaju apsorpciju
hranljivih sastojaka: astma, bronhitis,
oboljenja debelog creva, vee alergije
i celijana bolest, kao i operacija creva i
lekovi protiv epilepsije.
Osteomalacija
se
esto
pogreno
dijagnostikuje kao osteoporoza.
Nakon leenja odgovarajuom ishranom i
izlaganjem suncu, veina ljudi se u
potpunosti oporavi, s tim da deformiteti
kod dece mogu ostati za stalno.
PRIRODNI LEKOVI
- jedite hranu bogatu kalcijumom, poput
zelenog lisnatog povra, brokolija i sirovog
voa, oraastih plodova i semenja.
Izbegavajte preraenu, brzu hranu i hranu
sa eerom. Nemojte piti gazirana pia, jer
ona izvlae kalcijum iz kostiju. Pogledati i
poglavlje Jaanje kostiju iznad.
- Nacionalni institut zdravlja je preporuio
sledee dodatke vitamina D u cilju
spreavanja pojave rahitisa: 400 mg do 6
meseci starosti, 600 mg 6-12 meseci, 800
mg od 1-5 godina, 800-1200 mg za decu 610 godina starosti, dok je bezbedna doza
za odrasle iznosi 400 IU dnevnp. Vie od
1000 IU dnevno tokom dueg perioda moe
izazvati glavobolje, gubitak teine i
kamenje u bubregu, a ree i gluvou,
slepilo i smrt.
- videti poglavlje Jaanje kostiju iznad
za vie informacija.
OSTEOMALACIJA
(Rahitis
kod
odraslih)
SIMPTOMI bolne i osetljive kosti,
najee od rebara, kuka i nogu. Tekoe
pri penjanju uz stepenice i ustajanja iz
ueeg poloaja, i prelomi kostiju kod
manjih povreda.
UZROCI vrsta rahitisa koja zahvata
odrasle. Sve to se odnosi rahitis kod dece,
vai
i
za
ovaj
rahitis,
zvan
i
osteomalacija.
Osteomalacija generalno se javlja tokom
trudnoe ili dojenja, ali mogu da ga
uzrokuju i oboljenje ili defekt bubrega,
nedostatak kalcijuma ili vitamina D, ili
nemogunost iskoriavanja vitamina D.
Moe se javiti i kod onih koji se dovoljno ne
izlau suncu ili oni ije telo ima toliko malo

masti da ne moe da proizvede u

potrebnu za upijanje vitamina D iz hrane.
Pored toga, sledei poremeaji ometaju
apsorpciju hranljivih sastojaka: astma,
bronhitis, oboljenja debelog creva,
vee alergije i celijana bolest, kao i
operacija creva i lekovi protiv epilepsije.
- pogledati poglavlje Rahitis iznad za
informacije o leenju osteomalacije. Videti i
poglavlje Jaanje kostiju izand za dodatne
podatke.
PADETOVA BOLEST
SIMPTOMI u poetku nema nijednog
simptoma osim mogueg manjeg bola u
obolelim kostima (uglavnom nou ili tokom
rada), kao i bola u zglobovima.
Na jednom podruju tela jedna ili vie
kostiju je deformisano. Prisutan je bol i
degenracija
kostiju,
artritis,
vidljivi
deformitet kostiju i poveana sklonost ka
prelomima. U deformitete kostiju spadaju
Y noge, povijena lea, torzo u obliku
bureta ili uveano elo.
Kosti koje najee oboljevaju su kosti
kime, butina, karlice, lobanje, kukova,
cevanice i gornjih delova ruku.
Dugotrajna Padetova
bolest
moe
dovesti do utrnulosti, peckanja prstiju ili
slabosti obolelog dela tela, ako kosti
pritiskaju susedne nerve. Moe doi i do
zujanja u uima ili gubitka sluha ako
abnormalan rast kostiju pritisne nerve u
uhu.
UZROCI u sluaju zdrave osobe, kad
god se kost polomi, ona biva zamenjena
novom kosti, da bi se odrala normalna
struktura
kostiju.meutim,
u
sluaju
Padetove bolesti, prisutan je poremeaj
odreenih delova skeleta. U njima dolazi do
degeneracije kostiju i istovremeno se nova
kost stvara kojoj nedostaje kalcijum i stoga
postaje lomljiva. Psoledica toga je nastanak
veih kostiju koje su deformisane.
Poto nema mnogo simptoma, ova bolest
se otkriva esto tek nakon rendgenskog
snimka.
Uzrok je nepoznat, ali moda ima veze sa
virusom. Oni koji ive nma selu, jedu
zdravu hranu i provode vreme napolju
aktivni, pod manjim su rizikom da dobiju
ovu bolest.
PRIRODNI LEKOVI
- jedite zdravu hranu! Ovo je od najvee
vanosti. Velike su anse da su toksini iz
hrane i okoline, zajedno sa nezdravom
hranom, uzronici ove bolesti.
- beli luk, ehianceja, ljuti i drugi
biljni antibiotici su od koristi. Pogledajte
ranije
poglavlje
Biljni
antibiotici
i
napomene vezane za ove biljke na jo
ranijim stranicama.
- proitajte poglavlja Jaanje kostiju,
Rahitis i Prelomi iznad.
- terapija toplotom, poput toplih
obloga, toplotne lampe, itd., kako biste
ublaili bol. Pogledajte i ruvodno poglavlje
o hidroterapiji.
2 ZGLOBOVI
Kao i: Iijas, Neuritis, Neuralgija, Bol
u donjem delu lea
BOL U KOLENU
SIMPTOMI bol u ili blizu kolena. Kod
teih sluajeva koleno se ne moe ni saviti.

UZROCI problem je uglavnom u upali

kesice ispred aice kolena. Moda su
povreene i tetive. U oite uzroke spadaju:
tranje,
skakanje,
penjanje
uz
stepenice,
brisanje
poda,
sport
uopte, udarac u tvrd predmet,
nepravilan poloaj noge, penjanje uz
merdevine.
PRIRODNI LEKOVI
- stavljanje leda na koleno je dobar
prirodni lek za bolove. Drite led u friideru
i napunite njime kesu za led. Napunite i
plastine ae sa vodom, pa ih zamrznite.
Drite mokre zavoje u friideru. Trljajte led
po kolenu dok ne utrne. Drite ledene
obloge na koleno.
- nakon primene leda, isteite ukoeni
ili bolni mii, da ne bi atrofirao. Istezanje
treba da bude psotepeno, lagano i bez
naglih pokreta. Neno ih isteite.
- stavite led na upaljeno koleno i drite
20 minuta, 3-4 puta dnevno tokom prva
dva dana. Nakon toga, primenjujte
toplotu (najbolje vlagu i toplotu ili ak
topao tu) 15 minuta 3 puta na dan.
- smrajte da biste otklonili dodatni
pritisak na koleno.
- ako morate nekad da kleknete, nosite
zatitu za kolena.
- ako morate da se saginjete kada neto
radite, sednite na stolicu ili na pod.
- kada kleite (npr. pri radu u bati)
stavite penaste jastuke ispod kolena.
Stalno menjajte poloaj nogu i tela, i
pomerajte se.
- kad sedite due vreme, tsalno menjajte
poloaj. Ustanite i proetajte svakih 3540 minuta.
- ako brzo hodate, nemojte preopteretiti
koleno, jer se moe javiit bol u tetivama u
leima.
- pri obinom hodanju ili tranju, kolena
treba da vam budu blago savijena.
- nemojte nositi obuu s tankim onom ili
visokim potpeticama. Obua treba da bude
udobna, naroito u predelu pete.
- ako se javi bol, prestanite da radite ono
to ste do tada radili. Primenite RICE
metodu: odmarajte koleno sedei ili
leei; primenjujte led na koleno; polako
zavijte koleno u zavoj ili oblogu; izdignite
nogu. Druga podjednako efikasna metoda
jeste naizmenina primena tople i hladne
vode.
- nemojte previe biti u ueem poloaju
i penjati se uz stepenice. Pri ustajanju
pritisak na predeo izmeu kolena i butine
moe biti i preko 900 kg.
- ponite sa masaom obolelog dela tela
24 sata nakon povrede. Nanesite ulje na
vrh, sa strane i ispod kolena, da bi vam
ruka bolje klizila po koi. Ako ima otoka,
onda masirajte oko njega i uvek u pravcu
srca. Primenjujte blag do umeren pritisak.
Ako ima malo ili nema otoka, masirajte
duboko u krunom luku. Pritiskajte kou i
masirajte u obliku krugova na jednom
mestu, pa posle toga preite na drugo.
Pritisak treba da bude jak, ali ne do bola.
Nikad ne pritiskajte rpedeo iza kolena
izmeu dve tetive (jer su tu veliki nervi).
Svuda samo ponavljajte krune poteze.
Radite to ejdanput dnevno.
- znaci opasnosti: ako oseate utrnulost
ili peckanje u stopalu ili prstima na

nogama, ako vam je koleno oteklo i

naroito ako oseate kao da se neto kree
u kolenu, ili ako ujete da je neto puklo
u kolenu kada je dolo do povrede.
OSGUD-LATEROVA BOLEST
SIMPTOMI bol u kolenu i ukoenost,
mogu otok oko kolena i preosetljivost na
dodir. Bol se pogorava skakanjem,
tranjem ili penjanjem uz stepenice. Koleno
uglavnom boli na dodir na mestu gde se
spaja velika tetiva iz aice sa ispupenjem
ispod.
UZROCI dolo je do istezanja patelarne
tetive od strane jakog butnog miia, a koja
se obino nakainje na tibijalnu kost.
Cepanje (avulzija) moe biti veoma bolno, a
ponekad ak i onesposobljavajue. Ovaj
problem
najee
snalazi
tinejdere
(naroito deake), i esto nastaje nakon
naglog izrastanja, pogotovo kod onih koji se
bave sportom. Ovaj sindrom moe u isto
vreme da zahvati oba kolena.
Javlja se kod deaka izmeu 10. i 15.
godine, a kod devojica izmeu 8. i 13.
godine. Obino nestaje tokom perioda od
sledee dve godine, dok dete odrasta.
Preteran rast kostiju moe da dovede do
nastanka kotanih izraslina.
Pre su deci sa Osgud-laterovom boleu
zabranjivali da bude fiziki aktivna, dok
dananji ortopedi veinom putaju decu da
sama sebi odrede nivo aktivnosti.
PRIRODNI LEKOVI
- otkriveno je da vitamin E (400 IU
dnevno) i selen (50 mcg, 3 puta dnevno)
pomau poboljanju stanja u roku od 2-6
sedmice.
- ako oseate bolove, probajte da
izbegavate ili skroz prekinete sa
fizikim aktivnostima koje ga uzrokuju.
No ipak, potrebno vam je vebanje, jer je
ono deo procesa izleenja. Trebalo bi
privremeno umanjiti uestalost ili prekinuti
s aktivnostima poput tranja i penjanja. Pre
samog vebanja, pri zagrevanju, treba da
uradite vebe istezanja kvadricepsa.
svakodnevna
nena
masaa
poboljava dotk krvi u podruje kolena.
Kesa sa ledom na koleno moe da ublai
bol.
- nakon to prestanu bolovi, od koristi su
vebe za jaanje kvadricepsa, jer one
poveavaju njegovu snagu.
Lekari ponekad pripiu lekove protiv
bolova; mada oni otklanjaju bol, ipak zbog
toga mlada odsoba moe da krene ponovo
sa aktivnostima i da u njima pretera, pa da
opet povredi koleno, i to toliko da vie ne
bude mogla da se oporavi.
HONDROMALACIJA (Bol u prednjem
kolenu)
SIMPTOMI kod razliitih osoba
simptomi su razliitog intenziteta. Mogu se
javiti: bol u kolenu pri savijanju i
ispravljanju istog (npr. pri penjanju ili
silaenju niz stepenice), ukoenost nakon
dueg sedenja, i krepitacija (krckanje) kada
se koleno pokree. Problem se obino, ali
ne uvek, javlja u samo jednom kolenu.
UZROCI dolo je do oteenja povrine
hrskavice na zadnjem delu aice. Uzrok
moe biti naporna veba ili ponovna
povreda kolena, a kod tinejdera: veliki
teret za zglob kolena tokom naglog

izrastanja, kao i neporavnjanje ili stalno

dislociranje aice, ili pak slabost u
miiu natkolenice.
Da biste proverili da li je bol u kolenu
uzrokovan
hondromalacijom,
pritisnite
aicu i vidite da li e se simptomi
pogorati.
PRIRODNI LEKOVI
- do oporavka uglavnom dolazi nakon
nekoliko meseci ako se ne primenjuju
naporne vebe u preranom uzrastu. Jedite
zdravu hranu. Ako ne budete paljivi,
postoji vei rizik da kasnije u ivotu obolite
od osteoartritisa (opisanog ispod).
- pogledati i poglavlje Jaanje kostiju
iznad.
* VRSTE ARTRITISA postoji nekoliko
vrsta artritisa. Najpoznatiji simptomi etiri
glavne vrste artritisa su:
Najvei broj Amerikanaca (preko 15
miliona) pati od osteoartritisa. Javlja se
nakon 40. godine; prisutna je ukoenost i
bol ako se zglob pomera. Javlja se
postepeno tokom nekoliko godina. Do upale
dolazi tek kasnije.
Reumatoidni artritis obuhvata tri
miliona ljudi; javlja se izmeu 25. i 50.
godine. Tokom prvog sata od ustajanja iz
kreveta javlja se ukoenost zglobova,
prisutan je otok na ili oko nekog prsta ili
runog zgloba. Mogu bol. Stanje se moe
vremenom pogorati ili ostaje isto.
Giht (kostobolja, guta) obuhvata 1,5
milion ljudi (uglavnom mukarce); javlja se
naglo uz jake bolove i otok na jednom ili
vie zglobova, uglavnom na palcu noge.
Ankilozirajui spondilitis, zajedno sa
nekim drugim srodnim poremeajima,
obuhvata 2,5 miliona ljudi, uglavnom 20-40
godina starosti. Prisutni su bol, ukoenost,
upala kime i promene u poloaju tela.
ARTRITIS
SIMPTOMI otok u jednom ili vie
zglobova,
ukoenost
tela
i
bol
u
zglobovima, naroito tokom
tmurnog
vremena, ujtru li nakon napornog vebanja.
Mogu otar peckajui ili drobljui bol, ili
bol kao kod zubobolje. Mogua i ukoenost
i/ili
bol
pri
pokretanju
zglobova;
nemogunost
normalnog
pokretanja
zgloba, vidljivo crvenilo i oseaj vreline na
zglobu, neobjanjiv gubitak telesne teine,
groznica
ili
malaksalost
uz
bol
u
zglobovima. Svi ovi simptomi traju vie od
dve sedmice.
UZROCI artritis je upala jednog ili vie
zglobova. Pojam artritis odnosi se na vei
broj oboljenja, od kojih su neki opisani u
ovom poglavlju, a koje daje najdetaljniji
opis ovog problema.
Najee vrste artritisa su osteoartritis,
reumatoidni artritis, giht i ankilozirajui
spondilitis (ispod). Druga oboljenja koja
napadaju i zglobove su: lupus (ranije
poglavlje),
lajmska
bolest
(kasnije
poglavlje), psorijatini artritis, egrenov
sindrom (ranije poglavje) i Rajterov
sindrom. Neleena lajmska bolest moe
dovesti do hroninog artritisa.
Razne vrste artritisa napadaju sinovijalne
(pokretne)
zglobove,
poput
zglobova
prstiju, runih zglobova, lakta, kukova i
kolena, kao i izmeu kostiju i kime. Na
kraju svakog zgloba nalazi se sloj

hrskavice; on se stalno natapa u

sinovijalnoj tenosti.
Osteoartritis: hrskavica je glatko, meko i
zrnasto tkivo. Izmeu ostalog, ima je na
krajevima
dugih
kostiju;
kostima
obezbeuje glatku povrinu da bi mogle da
klize po zglobovima.
Posledica viegodinje nezdrave ishrane
jeste upljikava i tanka hrskavica, koja
moe zbog toga ak i nestati. Prisutni su
bol i ukoenost. Najee se javlja kod
starijih ljudi i uglavnom na zglobovima koji
podnose teret (kukovi i kolena).
Ligamenti i miii, koji zajedno dre zglob
na jednom mestu, postaju sve slabiji, a sam
zglob se moe deformisati. Mogu je i bol,
ali uglavnom nema otoka. Moe doi i do
nastanka kotanih izraslina.
Osteoartritis se retko javlja
pre 40.
godine, ali najee ga imaju ljudi od preko
60 godina. Ponekad se ispoljava u toliko
blagoj formi da se i ne oseti. ene
oboljevaju od njega tri puta vie od
mukaraca.
Za vie informacija o reumatoidnom
artritisu, burzitisu i gihtu, pogledajte ispod
poglavlja o njima.
Evo kratkog poreenja:
Kod osteoartritisa hrskavica na kraju
kostiju se istroi, te ti krajevi postaju tvrdi i
otri, to stvara probleme. Uglavnom se
javlja posle 40. godine; 16 miliona
Amerikanaca pati od toga.
Kod reumatoidnog artritisa dolazi do
unitenja hrskavice, koju zamenjuje oiljno
tkivo. Stvara se otok i moe doi do
spajanja zglobova. I dok osteoartritis
napada odreene zglobove, dotle ovo
oboljenje napada sve pokretne zglobove
tela. Javlja se obino izmeu 25 i 50
godina, i od njega boluje tri miliona
Amerikanaca.
Giht izaziva jak bol, koji se obino javlja
prvo u palcu noge (ili drugom prstu na nozi
ili zglobu nekog prsta na ruci). Uglavnom se
ne javlja pre 40. ili 40 i neke godine. Oko
1,5 milion ljudi ima ovaj problem, od kojih
preko 90% ine mukarci.
Spondiloartropatije
napadaju
kimu,
izazivajui
bol,
ukoenost,
spajanje
zglobova i promene u poloaju tela.
Najei oblik je ankilozirajui spondilitis,
koji se javlja izmeu 20. i 40. godine. Od
njega pati 2,5 miliona ljudi. Vie od dva
puta je ea pojava kod mukaraca.
Infektivni artritis je posledica virusne,
bakterijske ili gljivine infekcije u zglobu;
najee je re o bakteriji ili gljivici,
naroito kandidi. Infekcija moe nastati
usled povrede, operacije ili neke bolesti.
Prisutni su bolovi, drhtavica i groznica, kao
i probadajui bol u zglobovima. Bol i
infekcija se mogu proiriti i na ostale
zglobove. Moe snai ljude bilo koje
starosti; 100.000 Amerikanaca pati od
toga.
Sledee sugestije vam mogu pomoi da
se izborite sa razliitim vrstama artritisa:
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA artritis je posledica velikog
broja nedostataka hranljivih sastojaka u
telu.
- u evropskim leilitima artritis se lei
sirovom hranom i sveim sokovima ve
vie od 75 godina. Svakog dana popijte 1-2

ae soka od sirove cvekle, argarepe,

celera, peruna ili lucerke.
- najbolje je kada odnos kalcijuma i
fosfora u hrani iznosi 2:1, ali to se moe
postii
samo
uzimanjem
dodataka
kalcijuma (videti Jaanje kostiju iznad).
Meso je najgore u tom pogledu, jer odnos
ta dva minerala u njemu iznosi 1:12. Meso
organa, poput jetre i bubrega, ima odnos
1:44, tako da to vie emsa jedete, morate
vie kalcijuma da unosite. Jednostavno. Ako
elite da reite problem, samo prestanite
da jedete meso!
- hrana koja sadri sumpor (pargla,
beli i crni luk) pomae u obnovi kostiju,
hrskavice i vezivnog tkiva, kao i apsorpciji
kalcijuma.
- jedite zeleno linsato povre, itarice
u celom zrnu, ovsenu kau i braon
pirina. Oni vam obezbeuju unos
vitamina K.
- to ee jedite sve ananas.
Bromelain u njemu je dobar za ublaavanje
upale. Ananas mora da bude sve, poto
zamrzavanje i konzerviranje unitava
njegove enzime. Ananas iz konzervi sadri
aluminijum, koji moe dovesti do pojave
Alchajmerove bolesti. Alternativa je da se
uzima
6-8
tableta
bromelaina.
Istraivanja su pokazala da bromelain
ublaava ili otklanja otok i upalu iz mekog
tkiva i zglobova zahvaenim reumatoidnim
artritisom.
- najdelotvornije biljke su celer, perun,
lucerka, penina trava, beli luk,
gavez i endivija.
- najdelotvornije voe su banane,
ananas, kisele jabuke i vinje.
- hranu koja sadri histidin ine penica,
ra i pirina. Histidin pomae u
otklanjanju metala iz tela, dok mnogi koji
su oboleli od artritisa imaju viak bakra i
gvoa u telu.
- jedite biljna vlakna (poput ovsenih
klica,
pirinanih
klica,
lanenog
semena, itd). Uzimajte 1 kaiku lanenog
ulja dnevno; ono je dobar izvor omega-3
masnih kiselina, koje pomau da se ublae
simptomi artritisa.
- terapija sa sokovim od povra je
naroito korisna za artritiare, a pogotovo
za sluajeve reumatoidnog artritisa.
- preporuuju se uestali postovi na
sokovima tokom 4-6 sedmica, a posle
toga, 2 meseca naroito hranljivim
sastojcima bogate i zdrave ishrane. Alkalni
sastav sirovih sokova i orba od povra
razloie nagomilane tetne supstance oko
zglobova i u okolnim tkivima. Meutim,
ljudi sa manjom telesnom teinom ne bi
trebalo da poste toliko dugo.
- posebno u sluaju artritisa i drugih
reumatskih oboljenja treba svakog dana piti
zeleni sok, pomean sa sokom od
argarepe, celera i cvekle, kao i orbe
od povra.
- pijte sok od sirovog krompira.
Krompir tanko iseckajte sa sve ljudske, i
potom stavite u veu au. Napunite je
hladnom vodom i pustite da odstoji preko
noi. Tu vodu pijte svako jutro na prazan
stomak.
- sok od krompira se moe napraviti i u
elektrinom sokovniku. U sve sok dolijte
vode, tako da odnos bude 50:50, i popijte
ga im ustanete ujutru.

- vei je rizik od artritisa ako telo ne

sadri
dovoljno
glutationa

vrstu
antioksaditativnog jedinjenja. U povra
bogato njime spadaju: pargla, kupus,
karfiol, krompir i tut.
- jedanput dnevno popijte jednu kaiku
crnog eernog sirupa u pola olje soka
od jabuke ili groa.
- mleko, penica, jaja, kukuruz,
svinjetina i gazirana pia izazivaju
simptome artritisa.
- vitamin C je neophodan da bi se
spreilo pucanje kapilarnih zidova u
zglobovima i time poetku krvarenja, otoka
i bola. Vitamin C je od vitalnog znaaja za
zdrave zglobove.
- folna kiselina, vitamin B12 i gvoe
iz hrane pomau u leenju anemije, koja se
esto javlja zjaedno s artritisom.
- britanska studija otkrila je da pacijenti
oboleli od artritisa imaju nizak nivo
pantotenske kiseine u krvi. Zato ovaj
vaan vitamin B treba uvrstiti u ishranu.
- u svrhu leenja artritisa treba uzimati
kalcijum (2000 mg dnevno, ako se ne jede
meso), vitamin C (za rad creva), B6 (100
mg, 2 puta dnevni), B3 (450 mg, 2 puta
dnevno), vitamin E (1000 IU dnevno),
bakar (2 mg dnevno), selen (300 mcg
dnevno), cink (30 mg, 3 puta dnevno).
- DMSO (dimetil-sulfoksid) je nusprodukt
drvne industrije. On se moe primenjivati
na kou iznad obolelog dela tela, radi
smanjenja bola, ublaavanja otoka i
ubrzanja procesa izleenja. Naite ga u
nekoj prodavnici zdrave hrane.
- redovno uzimajte slobodne forme
kompleksa aminokiselina, da biste
obnovili oteeno tkivo.
- pacijenti oboleli od artritisa esto imaju
probleme sa jetrom, ime se ometa
pretvaranje karotena u vitamin A. Stoga,
jedite vie hranu koja je bogata
karotenom.
- Fondacija za reumatoidne bolesti
predlae uzimanje 3 mg bora dnevno, u
cilju
borbe
protiv
osteoartritisa
i
reumatoidnog artritisa.
- histidin (aminokiselina) je od koristi, jer
deluje protiv upale u sluaju reumatoidnog
artritisa. I prolin je vrsta aminokiseline
koja se koristi u leenju artritisa.
IZBEGAVATI
- smanjite koliinu masti u svojoj ishrani.
Izbegavajte mlene proizvode i masnu
hranu, kao i hidrogenizovana ulja.
- nemojte jesti meso. Prini i mokrana
kiselina u njima dovodi do artritisa. Ako je
krv previe kisela, moe doi do razlaganja
hrskavice. Izbacite meso iz ishrane!
- izbegavajte so, kofein, duvan,
papriku i citrusno voe.
- nemojte jesti nita emu je dodat
eer.
- ishrana sa mnogo proteina je
izazvala pojavu artritisa kod svinja u
jednom istraivanju. Prvi simptomi su se
pojavili u roku od jedne sedmice.
- poneki artritiari su osetljivi na hranu iz
porodice pomonica. U nju spadaju:
patlidan, beli krompir (samo kada ima
zelenog na sebi),
slatka
paprika,
paradajz i duvan. Ove biljke sadre
solanin, koji remeti aktivnost miia. U
jednom eksperimentu, 85% obolelih od

artritisa prijavilo je poboljanje kada su

prestali da konzumiraju navedenu hranu.
Naalost, sastojci te hrane su ponekad deo
druge kupovne hrane. Jedno drugo
istraivanje je pokazalo da 28% onih koji
nisu jeli biljke iz porodice pomonica, ali
koji su jeli kupovnu hranu sa istim (na
pakovanju
naznaeno
kao
prirodni
sastojci),
doiveli
su
znaajno
poboljanje, dok je 44% njih imalo neku
vrstu
poboljanja,
tako
da
je
nekonzumiranje takve hrane pomoglo 68%
od svih pacijenata.
- okolada, aj, kafa i injekcije
kortizona
takoe
mogu
uzrokovati
probleme.
- nemojte uzimati dodatke gvoa ili
bilo koje dodatke vitamina/minerala koji
sadre gvoe. Gvoe unosite iz hrane
(crni eerni sirup, brokoli, itd).
- smrajte, jer ete na taj nain umanjiti
bolove u kimi, kolenima, kukovima,
lankovima i stopalima.
LEKOVITO BILjE
- u korisno lekovito bilje spadaju: crna
staniarka, perun, brest, lucerka,
pitoma nana, kora ika, kora kruine,
kostri (livadski, veliki), koren ika i
aparal.
- indijski naunici su pacijentima sa
osteoartritisom i reumatoidnim artritisom
davali 1,5-3,5 kaiice umbira. Vie od
75% njih je doivelo manje ili veliko
olakanje od bolova i otoka. Niko od njih
nije imao nikakve probleme nakon 2 godina
uzimanjem velikih koliina umbira.
- aleva paprika ometa receptore bola
kada se nanese na ekstremitete ili trup.
Ona ini da telo otpusti endorfin, koji
ublaava bol. Samo pazite da ne doe do
kontakta sa oima. Pojedini ljudi imaju kou
koja je rpeosetljiva na alevu papriku.
- kurkuma je uta zainska biljka iz
Indije. I ona dobro deluje kao lek protiv
bolova i upale, a nema nikakvih neeljenih
dejstava.
- aj od kombue sadri hranljive
sastojke koji ojaavaju vezivno tkivo, to
ublaava
bol,
poveava
energiju
i
poboljava pokretljivost kod artritiara.
- aparal, prema indijskoj tradiciji, deluje
protiv reumatoidnog artritisa. Oni ga
koriste u velikoj meri. Njegov glavni
sastojak,
NDGA
(nrodihidrokvajaretka
kiselina), poseduje analgetika (protiv
bolova) svojstva.
- otkriveno je da je sarsaparila efikasna
protiv reumatizma, jer sadri saponine.
- britanski naunici su 1958. godine
otkrili da koren sladia takoe deluje
protiv upale, time i protiv artritisa, jer
sadri jedinjenje glicirizin.
- evo ejdnog dobrog aja za artritis:
pomeajte jednake koliine crne staniarke,
kamilice, listovi medveeg groa (uve),
krkavine, korena vinobojke i sasafrasa.
Potopite 1,5 kaiicu meavine tih biljaka u
jednu olju kipue vode na 10 minuta. Pijte
1 olju ujutru i 1 uvee. Ako elite, moete i
zasladiti medom.
- evo jo jednog aja za artritis: umesto
gore navedenih biljaka stavite perun,
(yerba buena i yerba santa??), pa ih
spremite na gore opisan nain. Pijte 2 olje
dnevno u gutljajima.

- sledea kana obloga se uspeno

koristi za otekle zglobove: uzmite 3 kaike
granulirane kore bresta, 1 kaiku lobelije, 2
kaike divizme, 1 kaiicu aleve paprike, pa
to pomeajte u iniji. Dodajte vruu vodu,
da biste dobili smesu. Nju stavite u krpu,
pa to nanesite na otekle zglobove. Preko
toga stavite plastini materijal i suv pekir.
Neka stoji tako 30-60 minuta, ili manje ako
peckanje postane nepodnoljivo.
- druga vrsta kane obloge za otekle
zglobove: pomeajte 9 delova kore bresta,
6 delova listova divizme, 3 dela lobelije i 1
deo aleve paprike. Dodajte 240 mg te
meavine u kipuu vodu, da biste napravili
smesu. Stavite je u oblogu i primenite na
obolele delove tela.
- za poboljanje cirkulacije: pomeajte
2 dela korena umbira, 1 deo aleve paprike
i dela lobelije. Napravite smesu (na iznad
opisan nain), pa je primenite u obliku
kane obloge, masti za utrljavanje ili
fomentacije. Koristite je i za reumatizam.
- pomeajte ulje od eukaliptusa sa
vodom, pa time trljajte oboleli zglob.
Stavite preko njega plastilni materijal i
primenite vlagu i toplotu sa vruim
pekirima.
- primenite obloge sa zagrejanim
ricinusovim uljem, ovlaenim listovima
od gaveza, ili izrendanim sirovim
krompirom, na oboleli predeo.
- evo jedne stare metode leenja koja se
sa deliminim uspehom koristi hiljadama
godina: naite koprivu (urticadioica)
negde ili je uzgajajte u svom dvoritu.
Kadgod vam artritis zadaje probleme,
uzmite koprivu sa gumenom rukavicom i
njome udarajte po artritinom zglobu ake
ili na kojem ve mestu. To se zove
urtikacija, i moe znatno da pomogne.
Moe da donese veliko olakanje i ak da
smanji otok za samo nekoliko minuta. Kako
to? Pa, zbog arenja od koprive, krv dolazi
u taj deo tela, ime dolazi do ubrzanog
procesa izleenja. Isti efekat ima i primena
aleve paprike sa malo vode, tako da se
dobija smesa, pasta. Meutim, strunjaci
kau da je koprova bolja po tome to se
njenim ubodima u kou ubrizgava nekoliko
hemikalija koje deluju protiv upale. Takve
koprive su uobiajena vrsta trave na veini
kontinenata.
- uzimajte 3 tablete juke za svaki obrok
ili 2 kapsule ulja od jagorevine 2 puta
dnevno.
- evo jo nekih biljnih lekova za
smanjenje upale i bola, i stimulisanje
cirkulacije. Uzmite bilo koju od sledeih:
kora bele vrbe ili medunike (2 kapsule ili 1
olja aja, po potrebi za smanjenje bola);
glog (2 kapsule ili 1 olja aja); vraja
kanda ili divlji jam (3 kapsule, 3 puta
dnevno).
- biljka vrati (2 kapsule ili zaleena-iosuena biljka, 3 puta dnevno) se dugo
vremena koristi protiv artritisa.
tamjan
(Boswellia
serrata)
je
irokogranujue drvo poreklom iz Indije.
Ona proizvodi lepljivu smolu, poznatu kao
salai guggul, i vekovima se koristi za
leenje artritinih problema. Uzimajte 150
mg kapsula ili ga primenjujte u vidu kreme
na oboleli deo tela.

- Polineani sa junopacifikih ostrva

stotinama godina koriste biljku noni
(marindu) kao lek za artritis.
- ljudi sa podruja Mediterana vekovima
koriste ekstrakt lista masline u istu svrhu.
On sadri oleuropein, koji je od velike
koristi.
- koren ika se godinama koristi za
leenje bolnih zglobova, i za spoljanju i za
unutranju upotrebu.
HIDROTERAPIJA
- ako je bol toliko veliki da ne moete da
radite vebe za zglob, onda ih radite u
kadi sa toplom vodom (34-36,6 stepeni).
- stavite obloge sa hladnim gelom na
upaljene zglobove, da biste ublaili bol.
Naitmenino primenjujte i tople obloge.
- kane obloge sa ugljem takoe se
mogu naneti na obolele zglobove.
- tople obloge kada se stave na
ukoene zglobove mogu ublaiti jutarnju
ukoenost.
- i tople kupke u kadi isto donose
olakanje.
- ujutru se istuirajte vruom vodom,
da biste ublaili jutarnju ukoenost.
OSTALO
- vebanje je vano i za prevenciju i za
leenje artritisa. Zglobovi koji nisu aktivni
skloniji su ukoenju. Vebajte savijanje svih
zglobova (ne samo obolelih) u razliitim
poloajima, 5-10 puta, 2 puta dnevno.
- plivanje je idealna vena za odravanje
fleksibilnosti i izdrljivosti zglobova. Poto
voda odrava telo, miii jaaju bez
naprezanja zglobova.
- vaan je i pravilan poloaj tela. Lo
poloaj
ne
rasporeuje
teinu
tela
ravnometno, pa se problem pogorava.
- spavanje u vrei za spavanje esto
ublaava jutarnju ukoenost i bolove. Od
pomoi moe biti i elektrino ebe. Vano
je da preko noi celom telu bude toplo.
- od velike pomoi su tople obloge sa
ricinusovim uljem. Zagrejte ulje u loncu,
ali nemojte da provri. Umoite unutra
oblogu, pa nanesite an oboleli deo tela, i
prekrijte potom sa plastinim materijalom
veim od same obloge. Stavite preko
elektrino jastue i odravajte toplim 1,5-2
sata.
- moete napraviti mast za artritis:
pomeajte pola litra alkohola, 8 mg
mentola i 15 mg kamfora. Dva puta dnevno
time trljajte obolele zglobove.
- drugu formulu ini 50:50 meavina
mineralnog ulja i alkohola. Tome moete
dodati i ulje od zimzelena ako elite.
- helaciona terapija moe umnogome
pomoi u ublaavanju odreenih artritinih
stanja.
DRUGI FAKTORI
- oslobodite se stresa. Zabrinutost, bes
i slina oseanja slabe vae telo i doprinose
pojavi artritisa i slinih problema.
- sa artritisom kod mladih ena povezana
je
hlamidija
(opisana
na
kasnijim
stranicama).
U
jednom
istraivanju
otkriveno je da je 50% ena sa artritisom
nepoznatog uzroka bolovalo i od hlamidije.
- viak kilograma poveava teret na
zglobove. Artritiari treba da odravaju
svoju telesnu teinu malo ispod prosene.
- izbegnite imunizacije (vakcinacije), jer
one mogu izazvati pojavu artritisa.

- alergije na hranu mogu izazvati

bolove u vratu i ramenima, koji podseaju
an artritis.
- silikonski gel iz implanta za dojke
mogu izazvati pojavu simptoma slinih
artritisu, kao i lupus i sklerodermu. Nastaju
i antitela koja napadaju kolagen.
- u ranim fazama ulcerativnog kolitisa
(opisanog u ranijem poglavlju) mogu da se
pojave simptomi slini artritisu.
- lajmska bolest moe da lii na artritis.
- lupus, kao autoimuno oboljenje, moe
imati simptime sline artritisu.
videti
sledea
poglavlja
ispod:
Reumatoidni artritis, Akutna artikularna
reumata, Akutna miina reuma i
Hronina reuma.
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
ARTRITIS, REUMATOIDNU KOSTOBOLjU
I NjIHOVE KOMPLIKACIJE (za vie
informacija videti uvodno poglavlje o
hidroterapiji):
ISHRANA I NAIN IVOTA ishrana
mora biti lako svarljiva i naroito bogata
hranljivim sastojcima. Najbolje je da se
boravi na mestu sa toplom ali suvom i
ujednaenom klimom.
OPTE METODE paljiva graduativna
primena hladne vode, ali nakon veoma
kratke
primene
tople
vode;
fomentacija na kimu ili radijantna kupka
3-5 minuta, kao i izlaganje suncu, posle
ega sledi hladna frikcija (ovo naroito
pomae); masaa, topla obloga za
stomak.
GROZNICA dugotrajna neutralna
kupka na 33 stepena, fomentacija na
kimu, posle koje sledi hladna frikcija ili
trljanje vlanim pekirom.
UBRZAN PULS hladna obloga ili kesa
sa ledom na predeo srca 15-20 minuza, 3
puta na dan.
BOLOVI U ZGLOBOVIMA revulzivna
obloga posle koje sledi primena pamune
kane obloge i parne kupke na oboleli
predeo tela.
NEURALGIJA AKA topla kupka
aka, posle ega sledi primena pamune
kane obloge (da bi se zadrala toplota).
PROIRIVIJUI BOLOVI fomentacija
na kimu 3 puta dnevno sa dobro
zatienom (i sa plastinim materijalom)
zagrevanom oblogom izmeu primena;
revulzivna obloga na kimu.
UTRNULOST I PECKANjE AKA I
STOPALA fomentacija na kimu i
kvaenje toplom ili toplom i hladnom
vodom naizmenino na udove, 3 puta
dnevno.
MIINI GREVI fomentacija ili
utapanje obolelih delova tela u vruu
vodu najmanje 2 puta dnevno, a izmeu
primena kvaenje toplom vodom i
stavljanje vrstog zavoja. Zatitite
obolelog od nazeba.
DEFORMITETI ZGLOBOVA protiv
zadebljanja sinovijalnih membrana ili
nagomilavanja tenosti u zglobovima ili
bursi,
primenite
naizmenian
tu
i
naizmeninu oblogu. Na zglob stavite
suv zavoj od falnela ili pamunu kanu
oblogu.
OPREZ na bolne zglobove nemojte
primenjivati hladne tueve, dugotrajne

metode za preznojavanje, i bilo koje

dugotrajne primene vode na celo telo.
OPTE poboljajte svoje zdravlje
primenom optih toninih mera, naroito
paljive primene graduativnih hladnih kupki
i masaom.
OSTEOARTRITIS
SIMPTOMI jutarnja ukoenost zglobova
je esto prvi simptom. Kasnije se javlja bol
pri pokretu zgloba, koji se pogorava
nastavkom
aktivnosti,
a
smanjuje
odmorom. Upale uglavno nema.
Bol i osetljivost koji se pogoravaju
nastavkom
aktivnosti,
a
smanjuju
odmorom;
otok
zgloba,
kratkotrajna
ukoenost nakon perioda neaktivnosti,
ogranieni pokreti zgloba, uveani i zgreni
zglobovi prstiju na rukama ako su ake
obolele, pucketanje (krepitus) pri pokretu
bolnog zgloba.
UZROCI osteoartritis je degenerativno
oboljenje
zglobova
i
predstavlja
najuestaliji oblik artritisa, naroito kod
starijih ljudi (80% starijih od 50 godina pati
od njega). Kod ljudi ispod 45 godina ea
je pojava kod jukaraca, a kod onih starijih
od 45 godina, 10 puta je ea pojava kod
ena nego kod mukaraca.
Dolazi
do
postepene
degeneracije
hrskavice koja prekriva krajeve kosti i
zglobove. Najee napada ake i zglobove
koji podnose teret (poput kolena i kukova),
tj. zglobove koji su oteeni ponavljanim
napornim atkivnostima ili ponavljanim
manjim povredama.
PRIRODNI LEKOVI za kompletnu listu
prirodnih lekova videti poglavlje Artritis
iznad.
REUMA
SIMPTOMI bolovi, ukoenost miia i
osetljivost mekog tkiva.
UZROCI viak kiseline u zglobovima,
koja izaziva bol i upalu. Za vie informacija
videti Reumatodini artritis ispod.
PRIRODNI LEKOVI
- pijte aj od peruna i/ili bobica kleke,
zajedno sa dosta soka od brusnice, kako
biste otklonili kristale mokrane kiseline iz
zglobova.
- za vie informacija videti Reumatodini
artritis ispod, kao i Artritis iznad.
REUMATOIDNI ARTRITIS
SIMPTOMI neodreen bol, ukoenost,
gubitak telesne teine, utrnulost i peckanje
aka i stopala potencijalni su prvi simptomi.
Otok, ukoenost,
crvenilo i esto
onesposobljavajui bolovi u zglobovima,
koji se vremenom spajaju. Prisutni su
groznica, anemija, gubitak telesne teine i
groznica.
Pri pokretu zgloba uje se zvuk kao pri
provlaenju ruke preko celofana. Za razliku
od toga, u sluaju osteoartritisa zglobovi se
uju kao puckanje, kliktanje ili udaranje.
Skoro uvek je problem u zglobovima aka,
laktova, kolena i lankova.
Mogua je jutarnja ukoenost zglobova
koja traje 1 sat ili due. Otok se javlja u
odreenom prstu ruke, runom zglobu i
okollo drugih zglobova. Bolovi ne moraju
uvek biti prisutni.

Stanje se moe pogorati ili ostati isto

godinama, pa se kasnije opet pogorati.
UZROCI reumatoidni artritis (RA) je
inflamatorni artritis i vrsta autoimunog
oboljenja. Toliko se kiselina, purina i ostalog
nakupilo u zglobovima, i toliko malo je
unoeno kalcijuma, da se telo zbunilo i
poelo da napada sinovijalne membrane u
zglobovima. Dolazi do unitenja hrskavice,
okolnog tkiva i povrine kostiju.
Oteeni delovi potom bivaju zamenjeni
oiljnim tkivom, koje spaja zglobove, tako
da postaju nepokretni.
udno je to ovaj oblik artritisa najee
zahvata ljude starosti 35-45 godina, ali
moe se javiti u bilo kojem dobu, ak i kod
dece.
Dve
treine
od
3
miliona
Amerikanaca koji pate od RA-e su ene.
Njih 70.000 je mlae od 18 godina; veina
su devojke.
U
uzroke
spadaju:
loa
ishrana,
bakterijska
infekcija
i/ili
fiziki
ili
emocionalni stres. Izgleda da je stres jedan
od glavnih faktora koji doprinosi pojavi
oboljenja. Isti uinak imaju smrzavanje.
Prekomeran rad i akutne infekcije.
Za razliku od osteoartritisa, koji napada
samo poneke zglobove, RA zahvata sve
sinovijalne (pokretne) zglobove u telu.
Prve godine pojave ovog poremeaja,
75% ljudi doivi poboljanje bez ikakvog
leenja, tako da bi prirodni lekovi trebalo da
mogu jo vie da pomognu. Ipak, imajte na
umu da 10% ljudi sa RA-om postane
onesposobljena u odreenoj meri. Zato je
potrebno da odvojite vreme i trud na
leenje istog.
ansa za povlaenjem bolesti je vea u
ranim fazama njene pojave. ini se da je
svaki naredni napad bolesti gori od
prethodnog.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- post donosi privremeno olakanje od
RA-e, ali bol, otok i ukoenost se obino
ponovo jave par dana nakon zavretka
posta. Zato se preporuuje da post bude
dui, dve ili vie sedmica, i da se sastoji od
sokova i orbi od povra, kako bi efekat
due trajao.
- ljudi oboleli od RA-e imaju nie nivoe
folne kiseline, proteina i cinka od
drugih ljudi.
- svakog dana unosite kalcijuma,
magnezijuma, selena, bakra, vitamina
B6, histidina i bromelaina. Videti
poglavlje
Artritis
iznad
za
vie
informacija.
IZBEGAVATI
- nemojte uzimati dodatke gvoa
(poput gvoe-sulfata, koji se daje u
sluaju anemije). Oni pogoravaju RA i
artritis.
- mogua je umeanost alergija na
hranu. Jedno istraivanje je pokazalo da je
86% ljudi iz grupe ispitanika imala RA u
vezi sa alergijama: najproblematinija
hrana su bili proizvodi od soje, mleko,
jaja, kafa i hrana sa eerom. Gledajte
da izbegavate ovu hranu. Voe o tome u
poglavlju Artritis i kasnijem poglavlju
Alergije.
- jedno drugo istraivanje je pokazalo da
su ljudi koji u velikim koliinama jedu
penicu, ra i ovas pod veim rizikom od
dobijanja RA-e.

OSTALO
- smrajte da biste smanjili teret na
zglobove.
- preko noi ake treba da vam budu
tople. U tome vam mogu pomoi
rastegljive najlonske rukanice, ili jo bolje,
dovoljno je da ruke drite pod jorganom
tokom noi.
- vebe dubokog disanja, kada se rade
napolju, pomau u sluajevima RA-e.
- od pomoi su i naizmenine kupke.
Prvo primenjujte toplu vodu 6 minuta, a
onda 4 minuta hladnu, da biste poboljali
cirkulaciju, jer sam dotok krvi u oboleli
predeo lekovito deluje.
- gel od aloje ublaava bol kada se
nanese na oboleli deo tela.
- za mnogo vie informacija videti
sledea poglavlja iznad i ispod: Artritis,
Osteoartritis, Akutna artikularna reuma,
Akutna miina reuma i Hronina
reuma, kao i kasnije poglavlje Juveninli
reumatoidni artritis, koji se razlikuje od
ovog i koji se javlja kod dece starosti od
est meseci do 12 godina.
AKUTNA ARTIKULARNA REUMA
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
AKUTNU ARTIKULARNU REUMU I SVE
NjENE KOMPLIKACIJE (za vie informacija
videti uvodno poglavlje o hidroterapiji):
OPTE aposultan odmor u krevetu,
apstinencija od vrste hrane nekoliko dana,
moe da se jede jedino zrelo voe, voni
sokovi, dobro skuvane itarice i kaasta
hrana. Izbegavajte meso, orbe od
namirnica ivotinsjkog porekla, aj ili
ekstrakt od govedine, jaja, koljke, sir i svu
hranu bogatu proteinima.
PROTIV UPALE ZGLOBOVA odravajte
aktivnom cirkulaciju u koi uz pomo
metode sa toplim ebetom i metode
sa vlanim aravom za preznojavanje,
toplih fomentacija na zglobove, posle
kojih sledi zagrevana obloga, i neka se
oboleli preznojava dok ne prestane akutni
bol i dok temperatura ne splasne.
SPREITI IRENjE BOLESTI NA SRCE,
PLUA,
PLUNU
MARAMICU
I
MODANE OPNE podsticanje aktivnosti
koe i bubrega, izgradnjom imunog sistema
i paljivom primenom hladne vode;
metoda s toplim ebetom, topli klistir,
tople obloge za trup, i posle svake primene
tople vode treba da se paljivo primeni
hladna frikcija, na sve delove tela kod
kojih nije prisutna lokalna upala.
PODSTICANjE IZLUIVANjA digotrjna
kupka za preznojavanje (putem metode
sa toplim ebetom) treba da traje
nekoliko
sati,
jer
je
ta
metoda
najneophodnija. Sa njom ne treba naglo
prekinuti, ve postepeno; hladna frikcija
treba da bude primenjena na sve delove
tela sve dok ne doe do pozitivne reakcije,
dok nakon trljanja treba pruiti zatitu u
vidu ebeta od flanela; konzumiranje to
vie vode i visoki klistir dva puta dnevno.
BOLOVI U ZGLOBOVIMA metoda sa
toplim ebetom, posle koje se primenjuje
suva obloga, fomentacija na zglobove na
svaka 2 sata, sa dobro zatienom
zagrevanom oblogom izmeu primena
im se skloni fomentacija; svakog dan
zglobove mazati vazalinom.

GROZNICA metoda sa toplim

ebetom do potpunog preznojavanja,
posle ega sledi metoda sa vlanim
aravom za preznojavanje, koja treba
da traje par sati da bi se smanjila
temperatura. Ako je temperatura veoma
visoka, moe se primeniti neutralna
kupka od 33-35 stepeni. Zatim, ledena
obloga na glavu i vrat, hladna frikcija ili
trljanje hladnim pekirom moe se
primeniti nakon metode sa vlanim
aravom za preznojavanje ili metode
sa toplim eetom, 2-3 puta dnevno.
OBILNO PREZNOJAVANjE nemojte
stati u ranim fazama, ve obolelog samo
obriite suvim pekirom. Ako temperatura
bude previe visoka (40-40,5 stepeni) moe
se primeniti graduativna kupka, s tim da
temperatura ne treba da se snizi ispod 29,5
stepeni. Dok se ista bude sniavala, osobu
treba dovoljno enerigno trljati da ne bi
nazebla. Moe se primeniti i prohladni
klistir zajedno sa fomentacijom na lea.
Nemojte naglo zaustaviti preznojavanje,
bar dok se ne povuku svi akutni simptomi
(bol, visoka temperatura, itd).
TOKOM OPORAVKA podstiite dotok
krvi graduativnim hladnim kupkama,
naroito uz pomo hladne frikcije.
HIPERPIREKSIJA (temperatura iznad
40-41 stepena) 1) spreite je uz pomo
ledene kape, hladnom frikcijom od 104,5 stepena ili trljanjem hladnim pekirom
od 15,5-10 stepeni, 2-3 puta dnevno, kada
temperatura pree 38,5 stepeni. Pre
primene hladne vode moe se primeniti
kvaenje vruom vodom. 2) Kada
temperature
pree
38,5
stepeni,
primenjujte hladnu frikciju od 15,5
stepeni na svaka 2 sata dok temperatura
ne spadne na 38 stepeni; nastavite sa
primenom dok delovi tela ne pocrvene,
kako bi se spreila retrostaza. Kod teih
sluajeva mogu se primeniti graduativne
kupke (39-29 stepeni), kao i prohladni
klistir. Kod svih sluajeva treba primeniti
ledenu kapu i led oko vrata, kako bi
se spreila cerebralna kongestija i koma.
ENDOKARDITIS,
PERIKARDITIS
(infekcija sranih membrana) topla
fomentacija (ne da bude previe vrua)
na predeo srca tokom pola minuta na
svakih sat vremena, posle ega sledi
primena kese sa ledom ili hladne
obloge na predeo iznad srca.
MODANI REUMATIZAM led na glavu,
dugotrajna neutralna kupka na 33
stepena, klistiranje debelog creva sa
vodom od 26,5 stepeni 3 puta dnevno, led
na glav i vrat, metoda sa vlanim
aravom za hlaenje, metoda sa
vlanim aravom za preznojavanje, 23 puta dnevno.
SPREITI NANOENjE TRAJNE TETE
ZGLOBOVIMA jednostavni pokreti
zglobova im se snizi temperatura,
kratkotrajne
primene
naizmenine
obloge ili naizmeninog tua 2-3 puta
dnevno, nakon oporavka, zajedno sa dobro
zatienom
zagrevanom
oblogom
izmeu primena.
ARTIKULARNA EFUZIJA naizmenina
obloga ili naizmenian tu 1-3 puta
dnevno sa dobro zatienom zagrevanom
oblogom
izmeu
primena;
masaa;
zavijanje.

NODOZITET
(vornovatost)

revulzivni tu ili fomentacije 3 puta dnevno,

dobro
zatiena
zagrevana
obloga
izmeu
primena,
dok
ne
nestane
preosetljivost; zatim naizmenini tu 3 puta
dnevno, posle ega sledi dobro zatiena
zagrevana obloga i masaa.
ARTRITIS I FLEBITIS 20-minutna
fomentacija na oboleli deo na svaka 2-3
sata, sa zagrevanom oblogom izmeu
primena, koja treba da bude veoma suva i
zatiena plastinim materijalom.
NEURALGIJA revulzivna obloga,
posle koje sledi primena suve kane
obloge, koja se menja na svaka 1-2 sata.
NEURITIS

potpuno
odmaranje
obolelog dela tela, fomentacija na svaka 23 sata, posle koje sledi dobro zatiena
zagrevana obloga.
TAHIKARDIJA (ubrzan rad srca)
hladna obloga na srce tokom 15 minuta
na svakih sat vremena; izbegavati vruu
hranu i pia, tokom primene tople vode
drati kesu s ledom na srce, zglobove i
druge delove tela.
DIJAREJA neutralni klistir na 35 stepeni
nakon svakog pranjenja creva, hladna
obloga na stomak na 15,5 stepeni izmeu
primena, koja s emenja svakih sat
vremena.
GASTRALGIJA topla i hladna obloga
na stomak, primena toplote na dei iznad
stomaka, primena hladne vode na kimu,
konzumiranje vrue vode, suva ishrana sa
dobro skuvanim itaricama.
PERIOSTITIS i OSTEITIS 15-minutne
vrue fomentacije na svaka 2 sata sa
zagrevanom oblogom izmeu primena,
dobro isceenom i zatienom flanelom i
plastikom; ako doe do izliva gnoja, noem
je rascepite.
URTIKARIJA kvaenje sa vruom
vodom, vruom soli i alkalnim sunerom;
dugotrajna neutralna kupka.
KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
hladne kupke celog tela i hladan tu.
OPTE podsticanjem aktivnosti koe
treba da se izbace kiseline iz tela, dok se
time ujedno i ublaavaju bolovi u
zglobovima. Telo obolelog treba isprati
vodom i kroz stomak i kroz rektum, da bi se
podstaklo obilno preznojavanje i spreilo
poveanje specifine gustine krvi. Tonine i
mere za sniavanje temperature moraju se
primenjivati uz veliki oprez, tako da ne
doe do retrostaza (pogoranje stanja). Ako
oboleli nazebe, intenzitet bolova e postati
vei. Frikcije, radi odravanja nivoa vitalnog
otpora tela, moraju da budu praene sa
primenom tople vode na zglobove, i ako je
neophodno, sa dugotrajnijom primenom
iste na kimu i lea, da ne bi dolo do
nazeba.
Najefikasnije
hidroterapijske
metode pomau da se toplota izbaci
proirivanjem krvnih sudova na povrini, a
ne sniavanjem temperature koe.
- videti i sledea poglavlja: Akutna
miina
reuma,
Hronina
reuma,
Reumatoidni artritis i kasnije poglavlje
Juvenilni reumatoidni artiris.
AKUTNA MIINA REUMA
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
AKUTNU MIINU REUMU I NjENE

KOMPLIKACIJE (za vie informacija videti

uvodno poglavlje o hidroterapiji):
ISHRANA bogata ishrana bez mesa;
nemojte jesti voe i povre u istom obroku,
kao ni bilo kakvu nesvarljivu hranu, aj,
kafu, zaine i premnogo soli; svakodnevna
paljiva primena graduativnih hladnih
kupki celog tela.
POVEANjE VITALNOG OTPORA ovo
je najvanija metoda leenja kod bolesti
kao to su malariijska infekcija, akutna
reuma i druge infektivne bolesti. Najvanije
metode leenja za njih su kratkotrajne
metode za preznojavanje (tople kupke
celog tela, parna kupka, itd).
OTOK ZGLOBOVA fomentacija tri
puta dnevno i zagrevana obloga izmeu
primena, dobro isceena i zatiena
plastinim materijalom, kao i derivativne
metode.
BOL revulzivni lepezasti tu i druge
metode za ublaavanje bolova.
UKOENOST ZGLOBOVA fomentacija
3 puta dnevno, sa dobro zatienom
zagrevanom oblogom izmeu primena,
naizmenini
tu
na
zglobove
(naizmenina primena tople i hladne vode
na obolele zglobove), masaa zglobova i
miia, dugotrajna neutralna kupka.
SUVA KOA metoda sa vlanim
aravom za preznojavanje, mazanje
ulja po koi, hladna frikcija, trljanje
hladnim
pekirom,
trljanje
vlanim
pekirom, parna kupka, izlaganje vruem
vazduhu, izlaganje elektrinom svetlu
(primena toplote od elektrinih lampi ili
grejalice), izlaganje sunevoj svetlosti.
KONTRAINDIKACIJE

nemojte
primenjivati mnogo hladne kupke, naroito
ne hladne kupke celog tela.
- videti i sledea poglavlja: Akutna
artikularna reuma, Hronina reuma,
Reumatoidni artritis, Fibromalgija i
kasnije poglavlje Juvenilni reumatoidni
artiris.
HRONINA REUMA
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
HRONINU
REUMU
I
NjENE
KOMPLIKACIJE (za vie informacija videti
uvodno poglavlje o hidroterapiji):
OPTE
METODE
ZA
REUMU
(hroninu) isto kao i za akutnu reumu
(iznad opisanu), s tim da se metode
primenjuju na miie umesto na zglobove.
Kupke
za
preznojavanje,
naroito
radijantna kupka, parna kupka, dugotrajne
neutralne
kupke,
fomentacija
na
obolele delove tela, posle koje sledi dobro
zatiena
zagrevana
obloga,
konzumiranje dosta vode i aseptina
ishrana.
- videti sledea poglavlja: Akutna
artikularna
reuma,
Akutna
miina
reuma, Reumatoidni artritis i kasnije
poglavlje Juvenilni reumatoidni artiris.
GIHT
SIMPTOMI iznenadna pojava bolova,
neretko usred noi, sa otokom zglobova
prstiju na rukama i nogama (najee palac
noge), ali moe da zahvati i lankove,
kolena, ake, laktove i rune zglobove.
Pokret i pritisak znatno uveavaju bl. Nakon

to otok spadne, koa obino svrbi i ljuti

se.
Tokom napada, esto dolazi i do gubitka
apetita, tegoba u stomaku i crevima,
groznice i smanjene izbaene koliine
urina.
UZROCI

giht
je
akutni
oblik
inflamatornog artritisa; najee se javlja
kod ljudi koji jedu obilnu hranu, poput
mesa, moce, zaina i alkohola. Takoe,
obolele osobe su esto gojazne.
Giht izaziva viak mokrane kiseline u
krvi. Kada se koliina iste povea toliko da
bubrezi ne mogu da je izbace, nastaju
kristali mokrane kiseline koji se skupljaju
oko zglobova, te uzrokuju mune bolove. Ti
kristali mogu nastati i u veim organima
tela, te da izazovu veliku tetu.
Telo ne moe da izdri sve purine i druge
kiseline iz mesa, tako da se one gomilaju u
telu. Mokrana kiselina je krajnji produkt
razlaganja purinskih jedinjenja.
Giht uglavnom napada manje zglobove
stopala i aka, naroito palac noge. Soli
mokrane kiseline se kristalizuju u tim
zglobovima i dovode do otoka, crvenila,
velikih bolova i oseaja vreline.
Za razliku od veine oblika artritisa, giht
se u 90% sluajeva javlja kod mukaraca
starijih od 30 godina, mada uglavnom ne
poinje pre 35, dok je najvea starost 45.
ene sa tim problemom generalno su one
koje su prole kroz menopauzu.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- promene u ishrani, konzumiranje
vode i kontrola telesne teine su
veoma bitni. Videti i poglavlje Artritis
iznad. Koliina urata u krvi pre svega zavisi
od ishrane i telesne teine.
- obolele osobe treba da smraju za 1015% ispod svoje normalne teine, s tim
da to treba uraditi postepeno, kako ne bi
podstakli pojavu veeg broja urata i tako
privremeno poveali broj napada gihta.
- pijte najmanje 2 l vode dnevno izmeu
napada gihta, kako biste izbacili mokranu
kiselinu iz tela i umanjili rizik od oteenja
bubrega i nastanka kamenja u njima, jer
ljudi sa githom su skloniji da ih imaju. Jedan
lekar je rekao da treba piti jedan galon
vode (3,7 l) dnevnno, kako bi se isprale
kiseline. Pobrinite se da voda bude dobra i
ista.
- vitamin B12 pomae u distribuciji vode
po telu, da bi svako tkivo imalo dovoljno
vode, time spreavajui formiranje kristala
od
mokrane
kiseline.
Magnezijum
pomae apsorpciju vitamina B12.
- vitamini B kompleksa (1-4 tablete
dnevno) i 500 mg pantotenske kiseline
pomau telu da mokranu kiselinu pretvori
u bezopasna jedinjenja.
- u cilju smanjenja mokrane kiseline
uzimajte 1000 mg vitamina C na svakih sat
vremena od poetka napada, a onda
postepeno smanjujte dozu na 500-8000 mg
dnevno.
- uzimajte 100 IU vitamina E i postepeno
poveavajte dozu do 600-800 IU dnevno,
da biste smanjili koliinu mokrane
kiseline.
- ishrana sa dosta ugljenih hidrata
utie
na
izbacivanje
vee
koliine
mokrane kiseline, dok ishrana sa dosta
masti ima suprotan efekat i moe dovesti

do napada gihta (ak i ako se radi o

nezasienim mastima). Vau ishranu ne
treba da ini mnogo proteina i masti.
- lekari prirodne medicine su otkrili da
giht moe da se pobedi odgovarajuom
ishranom, tj. izbacivanjem mesa, jaja i
sira iz ishrane.
- jedite hranu koja sadri dosta
kalijuma, to znai, povre. Stavite ljuske
belog krompira u obrok sa povrem ili u
supu, jer su one bogate kalijumom.
- jedenje trenji moe biti od velike
koristi, jer se time smanjuje nivo mokrane
kiseline u krvi i rizik od napada. Moe bilo
koja
vrsta
trenje,
bilo
svea
ili
konzervirana (200 g dnevno). Moe se
uzimati i 1-2 kaike koncentrata trenje.
Ako uzimate konzervirane, onda neka budu
one koje su u vodi, jer veina takvih sadri
previe eera i aditiva. Procene su da
treba jesti izmeu 200 i 500 g dnevno (oko
70 treanja). Neki ljudi od njih prave sok.
Jedno istraivanje je otkrilo da su sokovi od
trenje u prodavnicama pasterizovani, a
zbog ega ne sadre aktivni sastojak
antocijanin. Najbolje deluju divlje ili crne
trenje.
- ekstrakti celera (2-4 tablete dnevno)
pomau u izbacivanju mokrane kiseline.
- japanski naunici su otkrili da jedinjenja
iz azijske biljke izo (perila) ublaavaju
simptome gihta. izo sadri i inhibitore
ksantin-oksidaze, koji spreavaju sintezu
mokrane kiseline. Sladi takoe sadri te
inhibitore.
- kurkumin iz kurkume stimulie
adrenalne lezde da oslobode kortizon, koji
je vrlo moan u ublaavanju od upale i bola
koji esto ide uz nju.
pomeajte
alevu
papriku
sa
odgovarajuom
koliinom
ulja
od
zimzelena, tako da dobijete smesu, pastu.
Nju nanesite na oboleli predeo da biste
ublaili upalu i bolove.
- evo korisnih biljnih ajeva: hajduka
trava, pitoma nana, kamilica, vraja
kanda, kleka i breza.
- za vie informacija o hrani i biljkama
protiv upale i bola, videti poglavlje
Artritis iznad.
IZBEGAVATI
- nemojte postiti kada imate giht, jer
time ete samo poveati koliinu mokrane
kiseline u krvi.
- nemojte jesti nita sa kvascem.
- prejedanje pogorava giht.
- vegeterijanski nain ishrane je najbolji
za osobe sa gihtom. Nemojte jesti
nikakvo meso.
- ovo je hrana bogata purinima:
digerica, mozak, bubrezi, sardela,
sardina,
ekstrakt
mesa,
haringa,
koljke i pecivo.
. ovo je hrana koja sadri manje purina:
ivina, riba (osim gore navedenih
vrsta), morska hrana i druge vrste
mesa.
- ovo je hrana sa umerenom koliinom
purina: itarice u celom zrnu, soivo,
pasulj,
graak,
pargla,
peurke,
ovsena kaa, karfiol i spana.
- ovo je hrana sa veoma malo purina,
koja ne izaziva giht: povre, voe i
produkti od itarica. Postoje sluajevi

kada konzumiranje veih koliina mleka ili

paradajza izazove giht.
- izbegavajte hranu s mnogo kalorija,
poput kolaa i pita. Iz ishrane izbacite
belo brano i beli eer.
- nemojte konzumirati alkohol, jer sve
vrste
alkohola
poveavaju
koliinu
mokrane kiseline i smanjuju izluivanje
urata. Tako se i u telu produkuje mokrana
kiselina.
- povreda zgloba u blizini gihta moe
izazvati akutni napad.
OSTALO
- zna se da koa moe da izlui mokranu
kiselinu, tako da su kupke od velike koristi.
- tokom akutnih napada, oboleli zglob
drite izdignutim i odmarajte ga.
- 15-minutne tople fomentacije na
svaka tri sata slue za umanjenje bola,
mada na neke ljude bolje deluje primena
hladne vode.
- obloge s blatom, kad se nanesu na
oboleli predeo,
upie veu koliinu
mokrane kiseline.
- aktivni ugalj umnogome pomae.
Uzimajte
12-16
tableta
dnevno,
a
primenjujte ga i u vidu kane obloge.
- obloga sa korenom ili lsitovima
gaveza, pomeanim sa vodom, ublaavaju
bol u sluaju gihta. Primenjujte je najmanje
2 sata ili preko noi.
- iak pomae u uklanjanju mokrane
kiseline nagomilane u zglobovima i drugim
mestima. Kelp, crvena detelina i juka
isto otklanjaju i nju i druge toksine.
- primenjujte obloge od bokvice,
umbira ili sveeg gaveza na oboleli
deo tela.
Kolhicin je glavni medicinski lek za giht.
Meutim, on izaziva muninu, povraanje,
dijareju, greve, gubitak kose, anemiju,
oteenje jetre i smanjenje broja leukocita i
krvnih ploica. Zato prirodni lekovi mogu
da odrade posao mnogo bolje.
Velik
broj
lekova
poveava
nivo
mokrane kiseline, tako da je najbolje
izbegavati ih. Naroito su tetni diuretici.
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA GIHT
I NjEGOVE KOMPLIKACIJE (za vie
informacija videti uvodno poglavlje o
hidroterapiji):
ISHRANA
I
NAIN
IVOTA

izbegavajte meso, aj, kafu, duvan, mleko i

jaja. Svakog dana budite fiziki aktivni na
sveem
vazduhu,
da
biste
izazvali
preznojavanje. Posle toga primenite kratku
prohladnu kupku celog tela, da biste se
rashaldili. Ishrana neka vam bude od voa,
dobro skuvanih itarica i oraastih plodova.
PODSTICANjE
PROMENE
TKIVA,
NAROITO OKSIDACIJE PROTEINSKIH
OTPADNIH MATERIJA dugotrajne
kupke za preznojavanje, parna kupka,
radijantna kupka, metoda sa vlanim
aravom za preznojavanje, suva obloga,
metoda sa toplim ebetom posle koje sledi
paljiva primena graduativne hladne
kupke svaki dan; provoenje vremena
na otvorenom.
ODRAVANjE
NORMALNE
NIVOA
ALKALNOSTI
KRVI

tonine
graduativne primene hladne vode i
konzumiranje to vie voa, a izbegavanje
mesa, aja, kafe i alkohola.
GIHT (AKUTNI)

GLAVOBOLjA konzumiranje vode,

klistir, tople i hladne obloge za glavu
sa toplom kupkom stopala ili nogu.
MIGRENA revulzivna obloga na deo
tela koji boli, topla kupka nogu ili stopala,
klistir, topli klistir, fomentacija na stomak,
fomentacija na kimu, naizmenina
obloga preko kime.
HEMOROIDI ako je prisutna upala,
onda topla fomentacije radi ublaavanja
bola, posle koje sledi hladna obloga na
analni predeo i butine; prohladni klistir.
ANALNI SVRAB vru tu na analni
predeo.
BOL I OTOK ZGLOBOVA izdizanje
obolelog dela tela, prohladna obloga koja
se menja im se ugreje.
GROZNICA metoda sa toplim
ebetom, posle koje sledi dugotrajna
neutralna kupka.
SLABO
IZLUIVANjE
URINA

konzumirnanje (destilovane ) vode, klistir

2 puta dnevno.
PONOVNA POJAVA GIHTA protiv kome
ili delirijuma primeniti hladnu vodu na
glavu i vrat, visok klistir, metoda sa
toplim ebetom, topla kupka celog
tela.
SRANI PROBLEMI, NESVESTIA topli
klistir, naizmenina obloga na kimu.
TEGOBE U STOMAKU I CREVIMA
ZBOG
POVRAAJA
BOLESTI

fomentacija na stomak, topla obloga za

trup, topla kupka ili metoda sa toplim
ebetom, i sa zagrevanom oblogom
izmeu primena.
KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
hladne kupke bilo koje vrste i utapanje
obolelih delova tela u hladnu vodu.
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
HRONINI
GIHT
I
NjEGOVE
KOMPLIKACIJE (za vie informacija videti
uvodno poglavlje o hidroterapiji):
GIHT (HRONINI)
OPTE METODE metode koje su
opisane u gornja dva potpoglavlja.
POVEANjE CIRKULACIJE u obolelim
delovima uz pomo toplih fomentacija,
posle kojih sledi primena suve ili zagrevane
obloge, u poetku samo derivativna
(primenjena na drugom delu tela kako bi se
krv odvukla iz obolelog dela), a kasnije na
sam zglob.
ZATVOR lagana hrana, topla oblgoa za
stomak,
konzumiranje
hladne
vode,
masaa stomaka.
KONGESTIJA
BUBREGA
revulzivna
obloga na rpedeo jetre svaka 3 sata, sa
zagrevanom oblogom izmeu primena.
PRESAK U BUBREGU konzumiranje
to vie vode i svakodnevni visoki klistir.
MELANHOLIJA kupke za obilno
preznojavanje, posle kojih sledi neutralna
kupka; fomentacija na grudi, posle ega
sledi obloga za grudi.
ASTMA revulzivni tu na noge, visoki
klistir,
dugotrajna
neutralna
kupka,
fomentacija na grudi, posle ega sledi
obloga za grudi.
ANGINA PEKTORIS fomentacija na
predeo srca 1 minut, posle ega sledi
prohladna obloga 10 minuta, pa se ponovi;
topla kupka stopala ili nogu, kesa sa ledom
na kimu, odmor u krevetu, odravanje
ekstremiteta toplim.

OPTE METODE u sutini su iste kao i

u sluaju nagomilavanja ili vika mokrane
kiseline (litemije).
Ako je bilo koji od gore navedenih
problema prisutan, pogledajte i posebna
poglavlja o njima: o bronhitisu i epilepsiji.
Takoe, videti i poglavlje Reumatoidni
giht, Artritis i Reumatoidni artritis
iznad.
BURZITIS
SIMPTOMI otok, osetljivost i mogue
crvenilo, tup, stalan bol koji se pojaava s
pokretom, veliki bolovi u zahvaenom delu
tela, koji ograniava pokretanje istog.
Najee se javlja u zglobu ramena, a
ree u zglobu kuka, lakta ili stopala.
UZROCI burzitis je upala jedne kesice
ispunjene tenou koja se naziva bursa
(bursae je mnoina), i koja se nalazi kod
zglobova, miia, tetiva i kostiju. Te kesice,
kada nema oboljenja, pomau u pokretanju
miia.
Preterana stimulacija burse dovodi do
toga da sinovijalna membrana lui viak
tenosti, a kojom se burse ispunjavaju, te
izazivaju neprijatnost.
est uzrok je povreda, ali moe biti i
nazeb tokom dana, i naroito tokom noi,
kao i sledei uzroci: nagomilavanje
kalcijuma uz zid burse, alergijske
reakcije na odreenu vrstu hrane ili
esice iz vazduha, a u pojeidnim
sluajevima i nagli trzaj i zatezanje
miia, kada doe do tzv. istegnua
miia.
est uzrok je i prekomeran napor
odreenog dela tela. U zavisnosti o kojem
delu je re, burzitis se razliito naziva:
burzitis kolena, teniski lakat, burzitis pete,
stegnuto rame ili udareno koleno.
I
ukljevi
(nastajli
frikcijom
u
neudobnoj obui) takoe su vrsta
burzitisa. Tada dolazi do zapaljenja burse
na zglobu palca noge.
Sportisti i starije osobe su najvie sklone
burzitisu, mada se moe javiti kod svakoga.
Koja je razlika izmeu burzitisa i
tendinitisa, poto oba izazivaju bol u
ramenu i u ostalim delovima tela?
Burziti je zapaljenje burse, kesice
ispunjene tenou kojom se podmazuju
mesta spajanja miia i tetiva sa kostima.
Dok je tendinitis zapaljenje tetiva (jakih
elastinih fibroznih tkiva koja vezuju miie
sa kostima).
Kod burzitisa uglavnom je prisutan tup i
stalan bol koji se pojaava sa pokretom.
Tendinitis izaziva otar bol tokom pokreta,
najee
uzrokovanim
kada
osoba
pokuava da dohvati neto to je daleko,
mada uzrok moe da bude i nagomilavanje
kalcijuma pored tetive. Nema otoka i
nakupljanja tenosti kao kod burzitisa.
Videti poglavlje Tendinitis ispod za vipe
informacija.
PRIRODNI LEKOVI
- prvo primenjujte led. Stavljajte kese sa
ledom na svaka 2-3 sata po 30 minuta.
- kako se bol bude povlaio, tako se moe
poeti i sa primenom tople vode. Toplotu
treba primenjivati bez prekida 45-60
minuta, to intenzivnija, koliko moe da se
podnese. Od koristi su i tople obloge sa
ricinusovim uljem. Pogledajte poglavlje

Artritis iznad da vidite kako se prave.

Ipak,
izgleda
da
najbolje
deluje
naizmenina primena tople vode od 10
minuta, pa onda hladna voda 10 minuta.
- uz sve to treba da radite i vebe,
najmanje jedanput dnevno (neke od njih su
nabrojane ispod).
- nemojte nazepsti.
- nemojte prestajati sa vebanjem,
da bi zglobovi ostali aktivni.
- nemojte preterivati u radu ili u
trajanju vebi. Ako vas zaboli, prestanite sa
radom.
- ponekad je potrebno privremeno
odmaranje i imobilizacija zgloba.
ISHRANA
- vitamin E (400-1000 IU dok ne
prestane bol, a onda 400 IU), beta-karotin
(do 60.000 IU dnevno tokom jednog
meseca, 50.000 IU dve sedmice, pa 25.000
IU dnevno), vitamini B grupe (1 tableta
dnevno, 1000 mcg vitamina B12 pod jezik
tokom 10 dana, a onda svaki drugi dan
tokom 3 sedmice), vitamin C sa
bioflavonoidima (1000 mg svakog 1-2
sata nekoliko dana, onda 3000 mg dnevno
u odvojenim dozama tokom nekoliko
sedmica), vitamin D (400 IU na dan tokom
par sedmica).
- kalcijum (1500 mg) i magnezijum
(750 mg) u odvojenim dnevnim dozama.
- umbir se vekovima koristi u Aziji za
leenje burzitisa. Ako vam se stalno javlja
burzitis, kombinujte umbir sa ananasom i
malo sladia radi ukusa.
- smatra se da je sladi u leenju
burzitisa jednako efikasan kao i lek
hidrokortizon,
samo
bez
neeljenih
dejstava. Nemojte piti vie od 3 olje aja
od sladia dnevno.
- ananas sadri bromelain koji deluje
protiv upala. On ublaava otok, modrice i
bol, i ubrzava proces izleenja zgloba i
tetiva od povreda. Papaja sadri sline
enzime.
- kurkumin iz kurkume je efiksana koliko
i krtizon u leenju odreenih vrsta upala,
samo to nema neeljenih dejstava. A evo
jo jedne poslatice sa lekovitim svojstvima:
pomeajte zreo ananas sa kurkumom, pa
dodajte papaju i umbir. Kakav odlian
nain da ozdravite!
- ako elite samo enzime, uzimajte 250500 mg kurkumina i 250 mg bromelaina,
2 puta na dan, izmeu boroka.
- omega-3 masne kiseline se nalaze u
ulju od lanenog semena, i one
ublaavaju upalu.
- magnezijum je vaan mineral za
miie, kosti i vezivna tkiva.
- DMSO iz prodavnice zdrave hrane
takoe moe pomoi. Nanesite ga na kou
na oboleli deo tela.
IZBEGAVATI
- nemojte jesti meso, jer ne samo da
purini i mokrana kiselina mogu vremenom
dovesti do ozbiljnih artritinih problema,
ve pogoravaju i burzitis i tendinitis.
- nemojte jesti preraenu ili brzu
hranu, jer se tako samo pogorava stanje.
- za razliku od lanenog ulja, masne
kiseline iz veine polizasienih biljnih
ulja (ukljuujui ulje od kukuruza i od
afranike), kao i svih hidrogenizovanih

ulja (margarin i mnoga peena hrana)

pogoravaju upalu.
FIZIKA AKTIVNOST
- tapite rukama iza glave, i dotaknite
laktove, a onda ih odvojite to je vie
mogue.
Radite
tako
i
postepeno
poveavajte do 10 ponavljanja odjednom.
- korisna veba za burzitis ramena:
stanite u oak i etajte prstima ruke
uza zid to je vie mogue, ali bez
napinjanja. Odaljite se od zida i pustite
ruku da padne i da se klati poput klatna,
postepeno poveavajui luk. Radite tako i
vremenom vebu poveajte na 10, pa na
20 ponavljanja.
- dodirnite rame prstima iste ruke, i
radite to kao vebu.
- leei na vrstom dueku ili krevetu,
podignite jednu nogu, savijte je u
kolenu i onda je pribliite ka grudima.
Pomozite se rukama, gurajui butinu.
Radite do 10 ponavljanja.
- videti i poglavlje Artritis iznad i
Tendinitis ispod.
ANKILOZIRAJUI
SPONDILITIS
(Reumatoidni spondilitis, Mari-rimpel
bolest)
SIMPTOMI gubitak telesne teine,
umor, slabost, bol u donjem delu lea, bol
u trtinom delu kime, ukoenost lea
(naroito ujutru), bolovi i ukoenost kukova
i ramena.
UZROCI ankilozirajui spondilitis (AS) je
autoimuno oboljenje i vrsta artritisa koji
dovodi do zapaljenja du kimenog stuba,
zbog ega nastaju bolovi i ukoenost. Naziv
ove bolesti znai ukoena kima, a
nastavak -itis tnai zapaljenje. U telu je
nataloeno toliko otrova (usled nezdrave
ishrane, prekomernog rada i stresa) da
imuni sistem poinje da napada tkiva koja
se naslanjaju na zglobove.
Toksini
mokrane
kiseline,
kao
nusproizvodi jedenja mesa, akumuliraju se
u zglobovima, te formiraju kristale, koji
dalje dovode do zapaljenja i bolova.
Iz nekog razloga napetost i stres
doprinsoe pojavi bola i ukoenosti. Kod
mukaraca je ovo 2,5 puta ea bolest, a
90% njih je staro izmeu 20 i 40 godina.
I neuhranjenost moe biti uzroni
faktor. Kada nedostaju odreeni hranljivi
sastojci, toksini se akumuliraju u telu.
Nedostatak minerala (naroito kalcijuma,
magnezijuma i silicijuma) moe da
pogorva problem.
Hronina upala moe da uniti hrskavicu
izmeu prljenova. AS moe dovesti i do
pojave kotanih izraslina koje spajaju
prljenove i time dovode do trajne
rigidnosti kime.
PRIRODNI LEKOVI
- izbacite meso iz svoje ishrane. Budite
manje napeti i manje uurbani.
Odbacite bes, zabrinutost i nestrpljivost iz
svog naina ivota.
- budite tri dana na postu sa sokovima
od povra i zelenia. Proistite creva sa
klistirom i ispiranjem.
- poboljajte ishranu jednostavnom
zdravom hranom, kao to je ve objanjeno
i u drugim delovima ove enciklopedije.
Vegetarijanska
ishrana
sa
malo
kalorija pomae da se ublai bol i upala,

kao i da se eliminiu simptomi velikog broja

raznih autoimunih oboljenja.
- izbegavajte preraenu hranu, eer
i meso.
- uzimajte dodatke vitamina/minerala,
a pogotovo dodatke kalcijuma. Jednako
vane su i esencijalne masne kiseline
(najbolji izvor je ulje od lanenog
semena). Vitamini A, C, E, selen i cink
su potrebni za obnovu imunog sistema.
- nauite da se opustite i da cenite
blagodeti ivota koji imate.
- proteolitiki enzimi pomau da se ublai
upala. Jedan od njih je zingibain, kojeg ima
u sveem korenu umbira. On je jednako
moan kao i bromelain iz ananasa ili
papain iz papaje. Svi su oni efikasniji od
nesteroidnih
antiinflamatornih
lekova
(NSAID-a), koji izazivaju pojavu ira na
stomaku. Bilo koji od navedenih enzima
moete uzimati i u obliku kapsula, aja ili
hrane.
- u sluaju da se AS toliko razvije da
morate
nositi
medicinski
okovratnik,
primenite skrob of kukuruza da biste
otklonili iritaciju koe.
OBOLjENjE VILINOG ZGLOBA (OVZ)
SIMPTOMI bol u miiima i zglobovima
vilice, koji se iri ka licu i vratu. Vilica se
stalno zatee.
Mogue
glavobolje,
zubobolje,
vrtoglavica, bol i zujanje u uima, i pritisak
iza oiju.
Pri vakanju hrane ili zevanju uje se
kliktajui, udarajui ili drobljei zvuk, uz
mogu bol, kao i mogue tekoe pri
otvaranju i ztavranju usta.
UZROCI vilini zglob povezuje donju
vilicu sa lobanjom. Ugriz nije simetrian ili
zbog ovog problema sa vilicom ili je to
posledica istog. Dolazi do oteenja
hrskavice koja se nalazi pod tim zglobom,
to dovodi do toga da se kosti vilinog
zgloba trljaju jedna o drugu, umesto da
klize. Ako neki zub nije popravljen ili
nisu
dobro
nametene
njegove
zamene, moe da doe do problema.
Stres, lo ugriz i bruksizam (kripanje
zuba) su esti uzroci. Pojedini ljudi razviju
naviku da tokom dana i/ili noi steu vilicu.
To se zove bruksizam, i on veoma loe utie
na vilini zglob. Videti ranije poglavlje
Bruksizam.
Povreda,
loe
nameten
zub,
osteoartritis, lo poloaj tela, jak
udarac ili nekoliko udaraca u vilicu ili
bradu, vakanje vake, sisanje palca,
vakanje na samo jednoj strani usta ili
dranje telefona izmeu ramena i
vilice, spadaju u neke od izroka.
Uzrok moe biti i reumatoidni artritis
(opisan iznad).
Oko 10 miliona Amerikanaca ima ovaj
problem. Procenjeno je da 90& njih doivi
poboljanje nakon jednostavnih i jeftinih
tretmana.
Stavite prste (mali) u ui (da biste
blokirali zvuk spolja) i polako otvarajte i
zatvarajte usta. Ako ujete bilo kakvo
kliktanje ili drobljenje, onda to znai da
vam je vilica moda dislocirana.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA

- vano je da hrana bude bogata

vutaminima B kompleksa, kalcijumom,
magnezijumom, silicijumom, cinkom,
lecitinom i lanenim uljem.
- postite jedanput meseno, kako biste
odmorili svoje telo i vilicu, i da bi moglo da
doe do regeneracije.
- izbegavajte hranu sa eerom, jer
on razlae kalcijum i druge minerale.
Nemojte puiti i nemojte jesti meso.
- nemojte piti pia sa kofeinom (niti
jesti okoladu), jer kofein poveava
napetost miia i osetljivost na bol.
Izbegavajte so, zaslanjenu hranu i hranu sa
natrijumom. Nemojte piti alkohol.
- moda bi trebalo da jedete meku i
laganiju
hranu
odreeno
vreme.
Izbegavajte
vrstu
hranu.
Nemojte
grickati svoje nokte.
- vitamini B grupe (1 tableta, plus 100
mg pantotenske kiseline ) 2 puta dnevno;
vitamin C (2000-5000 mg dnevno u
odvojenim dozama) pred spavanje, kako
biste otklonili zabrinutost i lake zaspali;
B6 (50 mg) i aj od kapice.
- aj od tamjana (Boswellia serrata) i aj
od umbira deluju protivupalno. Hmelj,
maja metvica, kapica i koren odoljena
vas umiruju, dok kurkuma pomae da se
ublae bol i upala.
OSTALO
- tople i hladne obloge (zajedno ili
zasebno primenjene) ublaavaju bol u
vratu i ramenima. Dobro deluje i obloga
umoena u vruu vodu, koja se potom stavi
na vilini zglob.
- nauite da se opustite i da
izbegavate stresne situacije i loe
misli. ajevi od hmelja, kapice ili
korena odoljena pomau u umirivanju
organizma.
- ako dugo vremena sedite tokom dana,
onda se opustite i drite pravilan poloaj
tela. Nemojte se grbiti ili naprezati.
- nemojte leati i spavati na boku, sa
glavom okrenutoj na stranu. Vrlo je vano
da spavate na leima. Sa obe strane glave
stavite po jednp vee jastue, tako da ne
okreete glavu i telo tokom spavanja.
- nemojte kriviti glavu na stranu
(naroito ne u krevetu) tokom itanja,
prianja ili gledanja TV-a. Nemojte nikada
naslanjati glavu na ruke.
- nemojte vakati nita nakon
obroka, bilo da je re o hranu ili vakaoj
gumi.
FIZIKA AKTIVNOST
- ovo umnogome ublaava bol u vilici
i glavi: stavite led na ukoen vratni mii i
isteite ga. Dstavite oblogu delom oko leda,
a onda, 3-4 puta protrljajte led niz jednu
stranu glave i vrata, preko miia. Zatim, tu
stranu vrata istegnite naginjanjem glave ka
drugom ramenu. Drite tako 10 sekundi, pa
onda stavite ruku na taj mii, da biste ga
zagrejali. Masirajte ga malo. Zatim, to
ponovite samo na drugu stranu glave i
vrata. Led blokira bol, tako da moete
istezati bolne miie vie nego obino.
- ova veba ublaava bol u vratu:
stavite prste na vrat blizu mesta gde se
zavrava, iza uiju na zadnjem delu vrata.
Palac stavite iznad kljune kosti, blizu
Adamove jabuice, gde se isti mii
zavrava s te strane. A zatim neno gurajte
ta dva kraja miia ejdan ka drugom. To je

veba suprotna od istezanja. Radite ovo

kadgod vas boli vrat.
- ova veba ublaava bol u miiima
lica na predelu vilice: prvo operite ruke,
pa ubacite kaiprst desne ruke u desni
ugao usta. Isto uradite i sa prstom leve
ruke. Oba prsta treba da uu u usta do
srednjeg zgloba na prstu. A zatim, polako
gurajte obraze u stranu, do bola. Na kraju
pustite i radite ovo istezanje 3-4 puta, po
nekoliko puta dnevno.
- veba za ublaavanje bola i pritiska
iza oiju: izvor bola je gr u miiu koji
otvara vilicu i koji je pomera levo-desno.
Ako je bol iza desnog oka, onda stavite
kaiprst desne ruke iza kutnjaka gornje
vilice, tako da prst bude uperne ka sredini
lobanje, iza oka. Pritiskajte 4-5 puta, svaki
put zadravi tako 2-3 sekunde. Bilo da je
re o levom, desnom ili oba oka, ovime se
bol ublaava.
- za balansiranje miia vilice: neno
pokuajte otvoriti usta svojim rukama,
istovremeno pruajui otpor vilicom. Zatim,
neno pokuajte da je pomerate levo,
pruajui otpor, pa potom isto uradite na
desno. Svaku vebu radite 30 sekundi, 3-4
puta dnevno. Jo jedna korisna veba je da
rukama pritiskate donju vilicu kada vam se
prizeva. Uopte, kad zevate, nemojte
nikada da previe otvarate usta.
- kako zaustaviti kripanje zuba:
prvo, mislite o tome da vam je vilica
oputena. Opustite je. Uradite tako kad god
stegnete zube. Drugo, nemojte nita
vakati osim za vreme obroka. To znai da
ne smete vakati ni vakau gumu. Zubi
neka vam se ne dodiruju u ustima, usne
neka budu spojene, a jezik prilepljen uz
gornje nepce.
- uz napetost, bruksizam je obino glavni
uzrok problema. Zato je vano da proitate
ranije
poglavlje
Bruksizam,
kao
i
Reumatoidni artritis iznad i Jaanje
kostiju, da vidite kako moete ojaati i
obnoviti kosti.
GANGLIJSKA CISTA
SIMPTOMI vrsto ispupenje koje
nastaje na runom zglobu ili poleini ake,
ali ponekad i na stopalu. Moe biti veliine
zrna graka do veliine ljive.
UZROCI cista je abnormalna kesica u
telu koja sadri tenost. Ganglionska cista
je cista koja nastaje ispod koe blizu
zgloba, i ispunjena je nekom elatinastom
tenou. Obino je ispupena iz kapsule
zgloba ili omotaa tetive. Tetive su fibrozne
ile koje vezuju mii za kosti. Tenost
unutar te ciste nastaje iz sinovijalne
tenosti koja podmazuje i tetive i zglobove.
Ganglijska cista je esta pojava i
uglavnom je bezbolna. Kao to je reeno,
predstavlja neki grumen pod koom, koji
moe ostati tu godinama a da ne izazove
nikakav
problem.
Meutim,
ima
i
ganglijskih cisti koje su veoma neprijatne ili
koje ak izazivaju i bol.
PRIRODNI LEKOVI ganglijska cista
moe nestati sama od sebe. Moe da se
odtstrani i hirurkim putem pod lokalnom
anestezijom, mada se ponekad ciste pojave
opet nakon toga.
- zdrava hrana sa sveim voem,
povrem, itaricama u celom zrnu,
mahunarkama i oraastim plodovima,

uz
irok
spektar
dodataka
vitamina/minerala,
pomoi
e
u
smanjivanju veliine ciste. Zatvor oteava
njeno smanjenje.
- odravanjeg dobrog zdravlja tela,
putem
pravilnog
odmora,
fizike
aktivnost i etnje na otvorenom
ojaae telo i pomoi u reavanju
problema. Nemojte previe raditi rune
poslove, a da pritom niste odmarali.
- cista je uveanje koe ispunjeno
tenou, tako da u smanjenju njene
veliine mogu da pomognu obloge sa
biljnim atrigentima, poput aja od leske ili
kore belog hrasta. Lake je da se otklone
dok su manje veliine.
- u pojedinim sluajevima uzimanje
biljnih antibiotika je pomoglo.
- zna se da se kotane izrasline, koje su
sline ovom problemu, mogu otkloniti
ultrazvukom.
3 TETIVE (kao: i Giht)
TIBIJALNI PERIOSTITIS
SIMPTOMI bol u cevanici jedne ili obe
noge, mogua osetljivost zasebnog dela
cevanice, bolovi u donjem delu noge nakon
ili tokom fizike aktivnosti.
UZROCI eksperti nisu sigurni o emu je
re. Mogue je da se radi o iritaciji tetive
koja spaja mii sa kostima. Ili se radi o
iritaciji miia, ili pak o prelomu kostiju
usled zamora.
Fiziki aktivni ljudi zadobijaju ovaj
problem. Na primer, 28% trkaa na due
staze i 22% aerobik plesaa pati od njega.
Uzrok je preduga etnja, tranje ili
skakanje na tvrdoj povrini, ali moe
biti i neudobna obua, ravna stopala,
nezagrejanost,
lo
poloaj
tela,
nepravilan hod i tehnika tranja,
prenaprezanje ili utinuti nervi.
Ponekad se prelom usled zamora smatra
za tibijalni periostitis ili obrnuto. Meutim,
izmeu njih postoji razlika: kod preloma
usled premora bol je koncetrisan u taki i
obuhvata predeo veliine nnovia. Dok
kod tibijalnog periostitisa bol je neodreen
ili se na celoj cevanici osea. Ako se ne lei,
moe doi do preloma usled premora.
PRIRODNI LEKOVI
- ovaj prirodni lek sportski treneri
nazivaju RICE (rest, ice, compression,
elevation): odmor, led, kompresija i
elevacija. Primenjujte to 20-30 minuta.
Izdignite nogu, zavijte je zavojem i drite
led 20-30 minuta.
- alternativma metoda je jednominutna
kontrastna kupka sa ledom, posle koje
sledi primena toplote jedan minut. Radite
tako najmanje 12 minuta. To je naroito
dobro za bol u listu (ne toliko za bol u
cevanici).
- masirajte predeo oko mesta bola, ali
ne samo mesto bola. Ako budete dirali
njega, upala e se pogorati. Sedite na pod
i neno masirajte sa obe strane po nekoliko
puta. A zatim, sa obe ruke obuhvatite list i
prstima duboko masirajte sa obe strane
cevanice, od kolena do lanka. Ceo predeo
obuhvatite , to dublje pritiskajui.
- probajte da reite problem ravnih ili
izdignutih stopala, ako moete, poto i
ona izazivaju pojavu tibijalnog periostitisa.

hranljivi
dodatak
MSM
(metilsulfonilmetan) je vrsta sumpora koja
pomae da se ublai bol i upala miia.
Uzimajte 1 g dnevno.
- od pedikira moe nabaviti uloke za
obuu (ortotika sredstva) koji e vam
ublaiti tegobe pri hodanju.
PREVENCIJA probajte da izbegavate
aktivnosti na tvrdim povrinama, poput
betona. ak i tepih preko betona moe da
stvara probleme. Trava i zemlja su bolji od
asfalta, a asfalt je bolji od betona.
- nosite kvalitetnu udobnu obuu. Kada
pone da se haba, kupite novu.
- to ee isteite listove i ahilovu
tetivu. Time se spreava pojava tibijalnog
periostitisa.
Skraeni
listovi
(miii)
stavljaju vei teret i pritisak na cevanicu.
Da biste istegli listove, stavite ruke na
zid, jednu nogu pomerite pored i iza druge,
i gurajte petu polako ka podu. Uradite to 20
puta i onda ponovite za drugu nogu.
Da biste istegli Ahilovu tetivu, oba
stopala neka budu pod pravim uglom u
odnosu na pod, oko 15 cm udaljene jedna
od druge.
TENDINITIS I TENDOSINOVITIS
SIMPTOMI bol u tetivi, koji za razliku
od obinog bola u miiu, moe trajati due
vreme.
UZROCI tetiva izvrava ponavljajue
pokrete uprkos poetnim znacima premora.
To se najee odnosi na ramena, kukove ili
Ahilove tetive u lankovima.
Tendinitis je upala tetive, fibrzone ile
koja
spaja
miiie
sa
kostima.
Tendosinovitis je upala tkivnog omotaa
oko tetive. Ova dva oboljenja obino se
javljaju zajedno, te se i lee zajedno.
Najee su zahvaene tetive ramena,
lakta, runog zgloba, prstiju ruku, butina,
kolena ili zadnjeg dela pete.
PRIRODNI LEKOVI
- kada doe do ovog problema, treba da
prestanete sa fizikom aktivnou na
odreeno vreme, ak i da se time bavite ili
trenirate neki sport (plivanje na due staze,
bejzbol, itd).
. nemojte ni predugo ili previe
odmarati, jer e miii atrofirati. Dok se
odmarate, nije vam potrebno bukvalno
apsolutno mirovanje.
- primenite toplu kupku ili kupku sa
cirkuliuom vodom. Zagrevanje tetive
pre naporne aktivnosti umanjuje bolove.
- primenite zagrevanu oblogu. Stavite
topao vlaan pekir na oboleli deo tela
(koleno, itd). Preko stavite plastini
materijal, elektrino jastue i na kraju
labav, elastian zavoj. Drite tako 2-6 satti,
s tim da napon jastueta bude nizak. Za to
vreme, probajte da povreeni deo tela
bude iznad nivoa srca.
- alternativna
metoda je da se
povreeni deo stavi u zavoj, ali da ne
bude previe vrst i da se ne dri predugo,
poto mora da se odrava pravilna
cirkulacija.
- izdignite povreeni deo tela, da
biste ublaili otok.
PREVENCIJA
- paljivo se zagrejte pre fizike
aktivnosti. To je vano. Gore pomenuta

kupka u kadi moe da se primeni pre vebi

zagrevanja.
- pre napornijeg vebanja paljivo
istegnite miie, da bi bili savitljivi. Time
se spreava i skraenje miia koje ide uz
fiziku aktivnost.
- nakon vebanja moete staviti led na
oboleli deo, da biste ublaili otok i bol. Ipak,
ljudi koji boluju od dijabetesa, sranih
problema ili problema sa krvnim sudovima
treba da budu oprezni u vezi sa primenom
leda, jer on moe da suzi krvne sudove i da
otpusti krvne ugruke.
- ako je mogue, odreeno vreme
trenirajte neto drugo (npr. atletiari
mogu da voze biciklu, i tome slino).
- generalno ojaajte svoje miie.
- ta god da trenirate, povremeno
pravite pauze i etajte negde ili radite
neto drugo. Time se telu pomae da se
opusti i da pobolja cirkulaciju. Diite
duboko i uivajte u trenutku.
- pogledati i poglavlja Burzitis i
Artritis iznad, kao i Istegnue usled
ponavljajuih pokreta ispod.
4 MIII (kao i: Hijetalna kila)
SINDROM NEMIRNIH NOGU
SIMPTOMI hronian neprijatan oseaj
u nogama, uglavnom izmeu kolena i
stopala, to tera osobu da pomera noge.
Mogue je trzanje miia nogu ili dublji
grevi, oseaj gmianja po nogama, a
ponekad i oseaj nalik bolu ili grevima.
Obino se javlja ubrzo nakon leganja u
krevet ili dueg sedenja. Ponekad se
deava i po par puta tokom noi.
UZROCI - sindrom nemirnih nogu nije
opasan neuroloki poremeaj, i samo
pomeranje nogu ili kratka etnja osloboaju
od neprijatnog oseaja na neko vreme.
ee se javlja kod ena i starijih ljudi;
punih 5% Amerikanaca je to iskusilo, mada
se uzrok ne zna sa pouzdanou. Mogue
prisustvo i manje slabosti nogu.
Verovatno ima veze sa nedostatkom
gvoa, izlaganju hladnom, stresom,
nasleem i morskom boleu, kao i
oboljenjima
plua,
operacijom
stomaka, dijabetesom i uremijom.
Vrlo je mogue da je povezana i sa
slabom cirkulacijom u nogama il ije
prisutan problem u trupu, pa krv odlazi iz
nogu i dei tamo u velikim koliinama.
Ljudi koji imalu alergiju na neku hranu
ili neto drugo esto imaju ovaj sindrom.
Oito je da su dole nabrojani prirodni
lekovi kljuna reenja za poboljanje
cirkulaciju nogu i poboljanje ishrane:
PRIRODNI LEKOVI
ODMAH PRIMENITI
- pomerajte stopala napred-nazad
odreeno vreme.
- odmah posle toga kruite stopalima.
- ustanite i etajte nekoliko minuta. To
najbolje deluje nou, kada vas sindrom
probudi.
- promenite poloaj pri spavanju u
krevetu. Primeeno je da neki ljudi imaju
ovaj problem kada spavaju u odreenom
poloaju.
- nekima pomae upotreba elektrinog
jastueta, dok drugima pomae dranje
stopala u hladnoj vodi.
POMO NA DUE STAZE

- pojedina istraivanja pokazuju da folna

kiselina i vitamin E mogu biti od pomoi.
- mogue je postaojanje veze izmeu
ovog problema i nedostatka gvoa.
Pobrinite se da gvoe unosite iz hrane, a
ne hemijskih elemenata, jer ovo drugo
moe dovrsti do raznih drugih fizikih
problema.
- bilo bi dobro da poboljate ishranu i
da svakog dana uzimate multivitaminske
dodatke.
- neki ljudi kvase noge sa hladnom
vodom, dok drugi koriste toplu kupku pre
spavanja. Nemojte da hodate bosi po
hladnim ploicama nakon ovih kupki.
- moda biste mogli da nosite duge
arape.
- povremeno legnite tokom dana da
odmorite noge.
- to vie se odmarajte.
- proetajte malo pre spavanja, ili jo
bolje,
protajte
napolju
na
sveem
vazduhu. To e vam pomoi da lake
zaspite.
- moda biste mogli i da izmasirate
noge pre spavanja.
IZBEGAVATI
- pia sa kofeinom su poseban uzroni
faktor ovog problema.
- prestanite da puite. Istraivanja
pokazuju da i ono ima uticaja.
- nemojte jesti previe soli.
- nikad nemojte jesti puno pre
spavanja, jer time se krv odvlai u
stomak, tako da se ne moete dobro
odmoriti, a moe dovesti i do nonog
sranog napada.
- ne uzimajte lekove za spavanje, jer e
oni samo pogorati stanje.
- oslobodite se stresa u svom viotu..
izbegavajte
predugo
izlaganje
hladnom, poto se time poveava potreba
za dodatnom koliinom krvi u nogama.
- nemojte premoriti noge. Naporna
fizika aktivnost pogorava problem.
- nemojte nositi usku obuu ili obuu sa
visokim tiklama.
- usporen protok krvi moe predstavljati
problem; stoga, nemojte prekrstiti noge
dok sedite.
- videti ranije poglavlje Proirene vene
za vie informacija.
MIINI GREVI (Bol u miiima,
Grevi u nogama)
SIMPTOMI bol u miiu, najee od
noge (naroito list) ili stopala).
UZROCI umesto da se opusti i istegne
nakon kotrakcije, mii ostaje kontrahovan,
i tako izaziva bol. To je nevoljna kontrakcija
miia. Miiini gr se moe javiti u bilo
kojem uzrastu, u dobi izmeu 18. i 50.
godine 50% ljudi ga iskusi, doivi bol ili gr
u nogama. Takvi bolovi kod dece su toliko
esta pojava da se nazivaju bolovi pri
odrastanju.
Deo problema ini smanjen dotok krvi
do nogu, dok drugi deo ini neravnotea
izmeu nivoa kalcijuma i magnezijuma
u telu, ili nedostatak vitamina E.
U druge uzroke spadaju: artritis,
anemija,
upotreba duvana, slaba
cirkulacija, premalo ili previe fizike
aktivnosti, povreda miia, alergija,

fibromialgija,
arterioskleroza,
dehidracija, hipotiroidizam, toplotni
udar i proirene vene. Diuretici i lekovi
za srce takoe mogui izazvati greve. I
ljudi kojima je deo stomaka hirurki
uklonjen skloni su grevima.
Ako se grevi jave dok hodate, a
prestanu kada stanete, onda je verovatno
re samo o poremeenoj cirkulaciji.
Ako se jave tokom trudnoe, onda su
moda
uzrokovani
hormonalnim
promenama,
umorom,
pritiskom
na
matericu, nazebom ili miinom napetou.
Nedostatak kalcijuma moe da miie
uini veoma reaktivnim; kontrakcije miia
su dosta jae od toga.
Grevi u nogama kod starijih ljudi mogu
biti
uzrokovani
arteriosklerotinim
promenama u cirkulatornom sistemu.
Pogledajte poglavlja o srcu i krvnim
sudovima za vie informacija, i idite kod
lekara.
PRIRODNI LEKOVI
ODMAH PRIMENITI
- naite sredite gra, onde gde je bol
najjai. Sa palcem, pesnicom ili donjim
delom dlana pritisnite to sredite
dovoljno jako da osetite bol, ali ne toliko da
padnete u nesvest. Drite tako 8-12
sekundi. esto e gr na taj nain nestati.
- ako dobijete gr u listu noge usred noi,
probajte da s te noge sklonite ebe, da
bi hladniji vazduh otklonio gr. A ako ni
tada ne prestaje, stavite ona hladne
obloge ili kesu sa ledom na taj deo tela i
drite 20 minuta.
- masirajte miie i primenite toplotu
za ublaavanje bola.
- moe se primeniti elektrino jastue
na taj deo tela. Kod nekih bolje deluje
naizmenina primena toplih i hladnih
obloga (tople 6 minuta, pa hlade 30
sekundi, 4 promene).
- pijte aj od pitome nane i primenjujte
ga spolja u vidu obloge.
- mazanje ekstrakta lobelije na bolni deo
tela ublaie miine greve.
- uhvatite vrsto gornju usnu sa
palcem i kaiprstom, i drite tako 20-30
sekundi dok ne proe gr.
- ako ste trudni i imate greve, nagnite
prste na nogama napred, istovremeno
pritiskajui koleno, kako biste ispravili nogu
zahvaenu grem.
- evo najudnijeg saveta: nakon to proe
gr, sutradan ponovite aktivnost koja je
dovela do njega, samo to uradite sa
mnogo manje intenziteta. To e pomoi
protiv bola. Uradite tako, jer je miiu
potrebno 48 sati da se potpuno oporavi.
Toliko intenzivno sprotisti treniraju.
alternativna metoda jeste da
privremeno promenite vrstu aktivnosti,
kao recimo, umesto redovne etnje da
vozite biciklu ili da idete na plivanje.
- nako napornog vebanja ili fizikog
rada, usporite sa radom, umesto to biste
prestali. Krv je prepuna laktatne kiseline,
pa zato je dobro da lagano vebate pri
umerenoj brzini, dok se ista ne izlui. (Ipak,
to ne znai da neete imati bolove
sutradan,
zbog
pokidanih
miinih
vlakana).

- moda je potrebno da obujete neku

udobniju obuu zbog moguih problema
sa nogama i stopalima.
- ako vas grevi hvataju tokom fizike
aktivnosti ili nakon njih, onda uradite
sledee: isteite oboleli mii pre i posle
aktivnosti, i pijte vie vode da biste
spreili dehidraciju miia.
KASNIJE LEENjE potrebno je da se
pobolja i izbalansira cirkulacija krvi:
- svakog dana popijte dovoljnu koliinu
vode.
- esta greka koja se pravi ejste
konzumiranje vode i istovremeno uzimanje
tableta sa solju tokom vebi zagrevanja.
Umesto toga, vama trebaju svi elektroliti,
a ne natrijum-hlorid. Zato pijte vone
sokove, a za vreme obroka pojedite dosta
sveeg
voa
ili
povra,
naroito
tamnozeleno lisnato povre, poput
brokolija i kelja. Ubacite i morsku travu
u svoju ishranu. Kalijumska orba (od
debelih ljuski belog krompira) je odlina.
Jedite itarice u celom zrnu, mahunarke
i oraaste plodove.
- ishrana bez eera, masti
i soli
poboljava cirkulaciju.
- jedite to vie tamnozelenog lisnatog
povra, kako biste poboljali kvalitet krvi i
ravnoteu minerala.
- lucerka, jestivi kvasac i kelp su
vani u ishrani.
- mogue da je re o nedostatku
kalcijuma (80-500 mg), kalijuma (500
mg), magnezijuma (500-700 mg), selena
i vitamina E (600-800 IU). Naroito niski
nivoi
kalcijuma,
kalijuma
i
magnezijuma predstavljaju uzroke greva.
- neravnotea u koliini minerala
moe dovesti do gra. Pobrinite se da
unesete
dovoljno
kalcijuma
putem
dodataka. Kalcijum ne moe da se
apsorbuje ako jedete mnogo hrane koja
sadri fosfor, jer se on vezuje za njega. Za
vie informacija o ovom problemu videti
poglavlje Jaanje kostiju iznad.
- ljudi koji nose proteze, pa im je teko da
jedu povre, posebno su skloni nedostatku
magnezijuma i kalcijuma, a time i
grevima. Oni bi trebalo svakog dana da
jedu supe od povra, kalijumske orbe
i sokove od sirovog povra.
- svaak 3 sata popijte po jednu veliku
au iste vode, u cilju proienja krvi,
jetre, bubrega i creva od nagomilanih
toksina.
- manje pijte mleka.
- polako jedite hranu i dobro je
savaite.
IZBEGAVATI
- nemojte puiti, jer nikotin usporava
cirkulaciju, izebgavajte pasivno puenje.
- ako uzimate diuretike (vrsta lekova),
uzimajte dodatke kalijuma, ili jo bolje,
preite na aj od kukuruzne svile i
drugih biljnih diuretika, a pijte i vie vode.
Pogledati ranija poglavlja o urinu i
bubrezima.
- nemojte satima stojati u jednom
poloaju bez pomeranja. Od vitalnog
znaaja je da se telo pomera id a pravi
neke pokrete.
- nemojte sedeti sa ukrtenim nogama.
- to ee proteite noge, sa
uzdignutim stopalima, ne sputenim.

- kada sedite, izdignite stopala na

neto.
- nemojte nositi podveznice, niti bilo koji
slini deo odee.
- ako imate viak kilograma, smrajte
do prosene ili imalo ispodprosene teine.
OSTALO
- na svaki sat, pet minuta odmarajte
stopala. Ako je mogue, tokom tog
vremena, izujte obuu; masirajte stopala i
pomerajte prste na nogama.
- dva puta dnevno se kupajte u kadi sa
toplom vodom (38-43 stepeni). Masirajte
prste na nogama, stopala i listove.
- pre i nakon napornog vebanja natrljajte
maslinovo ili laneno ulje na miie.
- obucite pidamu uvee.
- neka posteljina bude lagana ili koristite
oslonac za stopala, kako ne bi bilo tereta
na stopalima. Ako spavate na stomaku,
stopala neka vam budu preko ivice kreveta.
Druga metoda je da spavate na boku sa
savijenim nogama i jastukom izmeu
kolena.
- ako se gr u nozi javlja usled proirenih
vena ili trudnoe, izdignite stopalo na
krevetu za oko 22,5 cm.
- ako do gra u nozi doe tokom
trudnoe, ee se odmarajte sa
izdignutim stopalima. Nosite udobnu
odeu, a ne tesnu. Obavezno unosite
dovoljno kalcijuma; to je vano.
- evo jedne vebe koja je mnogima
pomogla da zaustave greve u nozi: izujte
obuu i stojte okrenuti prema zidu, udaljeni
od njega 0,6-0,9 m. Nagnite se napred i
rukama se naslonite na zid, pritom ne
dizi
pete.
Kada
osetite
umereno
zatezanje u listovima, ostanite u tom
poloaju 10 sekundi. Onda se uspravite i
odmarajte 5 sekundi, pa se ponovo nagnite
napred. Radite tako 3 puta.
- evo jo jednog naina za ublaavanje
gra u listu: sedite na pod ili krevet, i
privucite nogu koja je u gru ka grudima,
savijajui je u kolenu. Palac polako gurajte
u list, drite tako, i diite normalno, dok ne
osetite da je gr popustio.
- videt i poglavlje Klaudikacija ispod,
koja ima iste simptome, ali mnogo opasnije
uzroke. Tu se nalazi i vie informacija o
cirkulaciji u nogama. Pogledati i ranije
poglavlje Grevi u crevima.
ISTEGNUE USLED PONAVLjAJUIH
POKRETA
(RSI,
Povreda
usled
prekomernog
rada,
Poremeaj
kumulativne povrede)
SIMPTOMI razvijaju se postepeno; u
poetku mogu da se ojave tokom
ponavljanja
odreene
aktivnosti.
U
simptome
spadaju:
bol,
peckanje
i
ogranieno pokretanje obolelog dela tela. U
pojedinim sluajevima se javlja i otok.
U ranim fazama simptomi mogu nestati
kada se oboleli deot ela odmara, dok se
kasnije mogu javiti i tokom odmaranja.
UZROCI RSI uzrokuju fizike aktivnosti
koje ukljuuju dugotrajne i ponavljane
pokrete dela dela, naroito oni koji su brzi i
intenzivni. Primer takvih aktivnosti je
kucanje na tastaturi/maini, upotreba mia,
stavljanje proizvoda iz prodavnica na
lasersku proveru, ianje kose, sviranje
violine ili tranje na 100 m. Problem se

najee javlja pri upotrebi mia za

kopmuter ili kod onih koji rade za kasom.
Muziari i sportisti su takoe pod rizikom.
Moe da se pojavi u bilo kojem uzrastu,
najee napadajui miie i tetive ruku.
Moe biti povezano i sa stresom na poslu.
RSI je uzrok 2 od 3 povrede na poslu u
Americi.
RSI je tee leiti onda kada postane
hronian. Ako se problem prepozna na
vreme, lako dolazi do potpunog oporavka.
Meutim, neki ljudi odlau leenje, pa onda
miii i tetive vie ne mogu da se koriste
pri
ponavljajuim
pokretima
bez
neprijatnosti.
I neki drugi poremeaji koji izazivaju bol u
miiima i tetivama (poput tendonitisa ili
sindroma karpalnog tunela) ponekad se
smatraju RSI-om. Mnogi ljudi tako dobiju
pogrenu dijagnozu, pa ne naprave
promene u svom ivotu sve dok problem ne
postane hronian.
PRIRODNI LEKOVI obino dolazi do
prirodnog oporavka ako se na tome radi. U
vezi s tim, evo nekoliko saveta:
VANE PROMENE
- promenite ili prestanite s aktivnou
koja izaziva problem. Promenite radno
mesto. Umesto dranja telefona izmeu
ramena i glave, kupite slualice.
- tastatura i mi treba da budu to blii
vama. Monitor (ekran) treba da bude tano
ispred vas i u visini vaih oiju, tako da ne
morate da gledate gore ili dole. Font slova
na ekranu treba da bude dovoljno veliki da
ne morate da se naginjete napred da biste
ih videli.
- papiri koje ispisujete treba da stoje na
ukoso i uzdignuto postavljenoj tabli ili na
osvetljenoj tabli. Odmarajte runi zglob
tokom kucanja. Kucajte neno. Mi treba
postaviti tako da se samo 30% pomera
horiznotalno pomera od vas. Moda bi
trebalo mi da postavite na ukoso
uzdignutu tablu. Razmislite o tome da
kupite specijalno dizajniranu tastaturu.
- veoma je vano da vam runi zglobovi
ostanu pravi dok kucate! Ne smete da
savijete ili izdiete zglobove, jer tako
moete oboleti od sindroma karpalnog
runela (opisanog iznad)!
- ako bude neophodno, neka vam neko
uije pamune rukavice sa prorezima za
prste, kako biste ruke odrali toplim, zbog
ega ete moi due da kucate. Koristite te
rukavice kadgod su vam prsti hladniji od
obraza.
- telo drite u pravilnom poloaju tokom
celog dana. Sedite na stolici uspravljenih
lea. Ako treba, stavite i jastuk za donji deo
lea.
- dok vozite, ruke drite nie na volanu,
pouzdanim ali ne previe vrstim stiskom.
Tokom dueg putovanja, odmarajte ruke na
jestuetu koji moete staviti u krilo.
- nemojte spavati na stomaku sa
nakrenutom glavom, sa rukama iznad
glave ili na povreenom boku, ve lezite na
nepovreenoj strani tela sa jednim
jastukom za glavu i drugim za povreenu
ruku. Ili, lezite na lea, sa po jednim
jastukom za ruke i ispod ramena.
- dok radite, pravite pauze od 1-2 minuta
na svakih pola sata, i malo istegnite rune
zglobove i vrat. Kruite i ramenima.
OSTALO

- pijte 2-3 litra vode dnevno, kao i

sokove od povra.
- viak od 10-15 kg telesne teine
uetvorostruuje rizik od oteenja nerava
usled RSI-a i sindroma karpalnog tunela.
Sav viak masti urunom zglobu vri
pritisak na sredinji nerv. Zato prestanite
da jedete meso, masti, brzu hranu i
skrob, pa ete smrati.
- nemojte konzumirati kofein (on izvlai
vodu iz tela), nikotin (smanjuje dotok krvi
do udova) i alkohol (intenzivira upalu).
- duboko diite i kad radite i kad ne
radite. Kiseonik obnavlja energiju u vaem
telu.
KLAUDIKACIJA
(Interminentna
klaudikacija)
SIMPTOMI greviti bolovi, slabost i
nolnost u nozi (obino listu) nakon
aktivnosti miia. Bol uvek prestaje nakon
odmora, posle ega osoba moe da nastavi
normalno sa kretanjem.
UZROCI (interminentna) klaudikacija je
est simptom neke jo opasnije bolesti, kao
to je arterioskleroza butne i potkolene
arterije. Kada se srane arterije, usled
nagomilavanja masti i holesterola, suze,
onda dolazi do angine, a kada se to desi sa
arterijama
nogu,
onda
dolazi
do
klaudikacije.
U ostale uzroke spadaju: Bergerova
bolest (opisana u ranijem poglavlju) i
druge okluzivnearterijske bolesti udova;
dijabetes
(ispod),
kod
kojeg
se
klaudikacija esto javlja; i visok krvni
pritisak (iznad 160 sistolni ili 90
dijastolni), koji utrostruuje rizik od
klaudikacije
(videti
ranije
poglavlje
Hipertezija).
Dijagnozu klaudikacije obavlja lekar
opipavanjem pulsa na gornjem delu
stopala. Puls bi trebalo da bude jak i
ravnomeran; ako bilo ta od od ove dve
odlike
nedostaje,
onda
se
radi
o
klaudikaciji.
PRIRODNI LEKOVI
- budite na potpunoj vegeterijanskoj
ishrani, bez masti i hrane ivotinjskog
porekla. Isto tako, izbegavajte i veinu
biljnih ulja. Poto postoji veza izmeu
klaudikacije i oboljenja krvnih sudova,
ovime moete spasiti sopstven ivot. Videti
i ranija poglavlja o srcu i krvnim sudovima,
kao i poglavlje Arterioskleroza.
- uzimajte vitamin C (za rad creva), E,
B6, hrom i selen.
- nikotin razara zdravlje na nekoliko
naina, a jedan od njih jeste zaustavljanje
cirkulacije u nogama. Puai su pod 6 puta
veim rizikom od klaudikacije (videti ranije
poglavlje Bergerova bolest).
- izgleda da primarni uzrok sporog
protoka krvi moe biti abnormalna visoka
viskoznost (ili lepljivost) krvi. Reenje u
konzumiranju velikih koliina vode i hrane
bez masti, eera i raznih preraevina.
Takva hrana sadri veoma malo vode.
- stres takoe poveava viskoznost krvi;
zato izbegavajte stres.
- od velike pomoi je redovna fizika
aktivnost, naroito za one koji su svakog
dana aktivni. Za primere vebi, pogledajte
poglavlje Miini grevi iznad. Treba raditi
po 10 ponavljanja za svaku vebu najmanje
jedanput dnevno.

- pored drugih aktivnosti, etajte se

svakog dana. Postepeno poveajte vreme
etnje do sat vremena, svako jutro i vee.
- tople kupke su isto od pomoi, ako
moete d aih podnesete. Na glavi pritom
drite hladne obloge, koje se stalno
menjaju.
POSEBNA POMO
- u jednom istraivanju koje je trajalo 12
sedmica,
velikom
broju
ljudi
sa
klaudikacijom je davano 800 mg sirovog
belog luka dnevno. Veina njih je mogla
da hoda lake posle pete sedmice. Njihovi
nivoi krvnog pritiska i holesterola su se
takoe smanjili.
- ginko poboljava cirkulaciju u nogama,
isto kao to ini za srce i mozak, tako to
proiruje arterije. U jednom istraivanju,
ljudi koji su uzimali 40 mg ekstrakta ginka
dnevno mogli su da hodaju 75-110% due
vremena bez bola nego pre. No, morate
uzimati standardizovan ekstrakt, ne list
(ginko ponekad ima neeljena dejstva,
poput bola u stomaku, glavobolje ili
vrtoglavice).
- umbir je jo jedna odlina lekovita
biljka, koja je skoro jednako efikasna kao
beli luk u spreavanju nastanka krvnih
ugruaka u arterijama.
- glog (120-240 mg standardizovanog
ekstrakta)
poboljava
protok
krvi
i
sposobnost hodanja bez bolova.
- laneno ulje (1 kaika 2 puta dnevno)
sadri omega-3 kiseline, koje pomau u
prevenciji
kardiovaskularnih
oboljenja.
Umesto njega moete da uzimate 5001000 mg dodatka omega-3 kiselina
dnevno.
- karnitin (2000 mg, dva puta dnevno) je
proteinsko jedinjenje koje pomae krvnim
elijama ak i onda kada ne dobijaju
dovoljno kiseonika.
- ljudi koji uzimaju 400 IU vitamina E
dnevno mogu due da hodaju bez oseta
bola.
- niacin (500 mg 2 puta dnevno)
proiruje arterije, time omoguujui da vie
kiseonika dopre do miia nogu.
- videti poglavlje Miini grevi iznad,
koji u sluaju greva nogu imaju iste
simptome.
Videti
i
raniej
poglavlje
Arterioskleroza i druga slina poglavlja.
BOL U BOKU
SIMPTOMI otar privremen bol na
boku tela.
UZROCI bol nastaje usled gra u
dijafragmi, smetene izmeu grudi i
abdomena, kada ista ne dobija dovoljno
kiseonika.
Tranje je najei uzrok. Dvostruki
pritisak od strane kontrahovanih stomanih
miia (usled dizanja kolena tokom tranja)
i proirenih plua odozgo (usled dubljeg
disanja) mogu trenutno da prekinu dotok
krvi do diafragme. Tako nastaje gr u njoj.
Neravnomerno disanje takoe moe
izazvati ove greve, ak i kada se mnogo
smejete.
Meutim, bol moe nastati i usled
zarobljenih gasova u crevima.
Ako se bol pojavljuje samo na desnoj
strani, moe biti da je re o privremenom
nedostatku kiseonika u jetri.
PRIRODNI LEKOVI

- prestanite sa radom i dopustite

miiima da se smire. Duboko izdiite i
polako, duboko diite. Moete pritom i
masirati bolni predeo.
- nauite da diete dublje. Vie diite
iz dijafragme, nego iz plua. I to je deo
problema.
- nemojte raditi previe naporne vebe
manje od 2 sata pred obrok.
FIBROMIALGIJA
(Hronini
bol
u
miiima, Fribrozitis, Miina reuma)
SIMPTOMI zabrinutost, depresija,
napetost, umor, hronini bol u miiima,
otok
zglobova,
glavobolje
(ponekad
migrena), tegobe sa crevima, nesanica i
ukoenost.
Bol je probadajui, udarajui i upalni. Bol
i ukoenost su najizraeniji ujutru.
Izgleda da je depresija glavni faktor. U
ostale simptome spadaju: problemi sa
menstruacijom,
palpitacije,
oslabljeno
pamenje, vrtoglavica, suve oi i usta,
este promene na naoarima, i oslabljena
koordinacija. Penjanje i silaenje niz
stepenice moe predstavljati problem.
Kao to je ispod objanjeno, poseban
simptom
jeste
postojanje
taki
osetljivosti.
UZROCI fibromialgija je vie vrsta
skupa simptoma nego prava bolest, i njen
primarni uzrok je stres. ee se javlja kod
mukaraca nego kod ena.
Neretko se mea za artritis, reumu ili
Aptaj-Bar sindrom. U sluaju fibromialgije,
dolazi do stegnua miia i zglobova usled
stresa. Emocije imaju vrlo snaan uticaj na
telo.
Ljudi sa ovim problemom najee slabo
spavaju. I tokom i tokom noi mogu se na
raznim delovima tela javiti grevi i bolovi u
miiima. Pogledajte i poglavlje Miina
reuma iznad.
Zatim, postoje i tzv. take osetljivosti,
koje predstavljaju posebne simptome ovog
problema. Postoji 10 parova tih taaka na
miiima, koja je su veoma osetljive na
dodir:
U miiima oko lobanje, vrata, gornjeg ili
srednjeg dela lea; na strani laktova, oko
donjeg dela vratnih prljenova; na ulazu
kod drugog rebra, butnim miiima prednje
i zadnje loe, oko gornjeg dela butne kosti,
i u sredini kolenog zgloba.
Ljudi oboleli od fibromialgije imaju toliko
problema sa snom (nesanica, bruksizam,
sindrom nemirnih nogu, itd), da esto pate
i od hroninog zamora.
Simptomi se obino pojavljuju tokom
ranog zrelog doba, postepeno se razvijaju i
polako se intenziviraju, sve dok osoba ne
postane
nesposobna
za
normalan
svakodnevni rad.
Ponekad ovaj problem nestane, a
ponekad postane hronian, dok u pojedinim
sluajevima nastaje i nestaje povremeno.
Uzrok nije sasvim poznat, ali izgleda da je
povezan sa hroninom depresijom.
Sindrom hroinnog zamora (opisan u
ranijem poglavlju) je slian fibromiagliji, ali
je manje bolan.
Infekcija virusom gripa moe oveka da
uini podlonim fibromialgiji u kasnijim
vremenima.

Od 3-6 miliona ljudi sa ovim problemom,

veinu ine ene, najvie 25-45 godina
starosti.
Lekari
prepisuju
antidepresive
za
fibrmialgiju, meutim, oni imaju neeljena
dejstva koja nisu od pomoi.
PRIRODNI LEKOVI
ISHRANA
- budite na uravnoteenoj ishrani.
- nemojte piti kafu, aj, kole, niti jesti
okoladu. Nemotje uzimati lekove
protiv bolova. Izbegavajte sve vrste
lekova, jer e oni samo pogorati problem;
kada prekinete sa njihovim uzimanjem,
moe doi do pogoranja simptoma, ali
samo izdrite i videete da e s eisplatiti.
- loa apsorpcija hrane je dodatni faktor.
Zato jedite polako, i to samo zdravu
hranu; dobro je savaite. Obavezno
uzimajte dodatke vitamina/minerala.
Magnezijum je bitan.
- pijte to vie tenosti, ukljuujui
kvalitetnu vodu.
nemojte
jesti
meso,
mlene
proizvode, belo brano, preraenu
hranu ili bilo ta to sadri zasiene
masti.
- izbegavjte penicu i jestivi kvasac
dok ne prou simptomi.
- alergije na hranu i hemikalije takoe
mogu biti uzroni faktor. Probajte da
naete
uzroke
alergije, i onda ih
izbegavajte.
OSTALO
- nauite da se odmarate i da budete
oputeni. Opustite se nakon posla. Izaite
napolje i proetajte po sveem vazduhu, i
budite zahvalni Bogu na onome to vam je
dao. Pobrojte sve ono to vam je On dao, i
zahvalite Mu za sve ponaosob.
- nabrojte u sebi sve probleme koje
imate, pa ponite da ih reavate. Znajte da
radei na njihovom reavanju, ili uenju da
ivite sa njima, da oni zapravo vie i ne
predstavljaju probleme.
- umerena aktivnost miia pomae da
se osoba psihiki i emocionalno opusti.
Uivajte u aktivnostima na otvorenom,
poput batovanstva ili sadnje cvea.
Potrebna vam je svakodnevna umerena
fizika aktivnsost, a ne naporan rad na
svakih par dana. Takav program aktivnosti
e vam pomoi da ublaite svoj problem.
- svakog jutra se tuirajte toplom i
hladnom vodom, kako biste stimulisali
cirkulaciju krvi, te se oslobodili jutarnje
ukoenosti. Hladni tuevi su u stvari bolji
od toplih za ublaavanje bolova pri
fibromialgiji.
- stavite 120-180 mg isitnjenog umbira
u vrstu tople kupke, da biste izazvali
preznojavanje i izbacili toksine. Slian
efekat ima pijenje vrueg aja od umbira.
- u korisno lekovito bilje spadaju: gavez,
lucerka, hmelj, kapica, kora bele vrbe i
odoljen.
- dr ejkob Tajtelbaum (Anapolis) kae da
uzrok fibromialgije lei u nedostatku
dubokog sna tokom dueg vremenskog
perioda. On je leio na stotine pacijenata,
od kojih se 85% izleilo ili doivelo toliko
poboljanje da im simptomi bolesti vie
nisu smetali. On lei tu bolest smatrajui je
posledicom
loeg
funkcionisanja
hipotalamusa, glavne lezde u mozgu

(endfatigue.com). On preporuuje da se
koristi bilo ta od sledeeg, tokom est
meseci:
odoljen
(160-480
mg)
i
matinjak (80-240 mg) pre spavanja.
Odoljen (100 mg, 3 puta dnevno) ima
sedativan efekat. Kava kava (200-750 mg
pre spavanja) oputa nerve. Melatonin
(200-300 mg pre spavanja) vam pomae da
lake zaspite. Magnezijum (200 mg
dnevno). Duboka masaa: stavite tri
prsta na predeo koji je osetljiv ili pod
miinom napretou, i pritisnite toliko da
vam prsti ne klize niz kou. Napravite 5-10
krunih poteza, trljajui samo toliko da
doe do blage neprijatnosti, a onda, isto
radite na drugom delu tela, udaljenom za
irinu ake, i ponite ponovo. Isti lekar kae
da se uzima i jak multivitaminski
dodatak.
Naunim istraivanjima je dokazano
sledee:
- jedna davna studija je pokazala da
vitamin E (100-300 IU dnevno) dovodi do
pozitivnih, a poenkad i dramatinih
rezultata.
- oboleli od fibromialgije imaju nizak nivo
vitamina B1 i tiamina.
- spoljna primena aleve paprike
ublaava bol.
- alga hlorela umanjuje bol. Siti efekat
ima i svo tamnozeleno povre.
- aloja (za unutranju upotrebu), list
masline
i
kantarion
ublaavaju
simtpome.
- redovno vebanje donosi pozitivne ali
kratkotrajne rezultate.
- melatonin pomae da se popravi
poremeenost dubokog sna, kako su
potvrdili pacijenti.
smatra
se
da
nedostatak
magnezijuma
u
miinim
vlaknima
rpedstavlja jedan od uzroka fibromialgije.
- uzimanje jabune kiseline je dovelo
do znatnog poboljanja u problemu sa onim
takama osetljivosti. Ova kiselina vezuje
aluminijum za gvoe (ili samo aluminijum)
i izbacuje ih iz tela i mozga. Najbolji izvor
jabune kiseline su ljive, dok u ostale
izvore
spadaju:
jabuke,
limeta,
marakulja (pasiflora), list maline,
dunja,
trenje,
breskve,
kajsije,
nektarine, ljive, groe, jagode,
kruke i paradajz, kao i u biljci komora.
- naunici su pacijentima davali 2400 mg
jabune kiseline dnevno, zajedno sa 600
mg magnezijuma, da bi se dobili dobri
rezultati. Jabuna kiselina se moe nabaviti
u prodavnicama zdrave hrane u vidu
tablete ili kapsule (odnosno, kalcijum-malat
i amgnezijum-malat).
- oseanje sree i zadovoljstva pomae
da se izdri bol i upala. Razdraganost i
ak smeh stimuliu mozak da lui
kateholamine
(poznat
kao
hormon
beanja-ili-borbe),
koji
oslobaaju
endorfin prirodne lekove protiv bolova.
- videti i prethodna poglavlja: Akutna
miina reuma, Hronian zamor i
Depresija.
MIJELITIS
SIMPTOMI umerena groznica, gubitak
apetita, utrnulost, peckanje, bol oko dela
trupa gde se bolest pojavila, a zatim dolazi
i do paralize, koja moe zahvatiti celo telo.

UZROCI radi se o zapaljenju kimene

modine. Evo Kelogovog tretmana za ovo
nervno onesposobljavajue oboljenje:
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
AKUTNI
I
HRONINI
MIJELITIS
I
NjEGOVE
KOMPLIKACIJE
(za
vie
informacija videti uvodno poglavlje o
hidroterapiji):
MIJELITIS (AKUTNI)
PROTIV ZAPALjENjA U KIMENOJ
MODINI kesa sa ledom, neprestano
menjanje fomentacija od 5 minuta na
svakih pola sata; revulzivna obloga na
kimu, sa 20-minutnom fomentacijom na
svaka 3 sata izmeu primena, zagrevana
obloga na kimu na 15,5 stepeni, koja se
menja svakih 15 minuta.
NAKON PRESTANKA AKUTNE FAZE
naizmenina obloga ili naizmenian tu
na kimu, 3 puta dnevno.
BOL I PARESTEZIJA U NOGAMA tople
obloge na noge, topla kupka stopala,
topla polukupka, revulzivna obloga na
kimu nekoliko puta dnevno od 15-60
minuta.
OSEAJ POJASNOG BOLA U TRUPU
topla obloga na trup, posle koje sledi
hladna frikcija, dobra zatiena topla
obloga na stomak, fomentacija na
kimu, posle koje sledi zagrevana obloga
na kimu.
NEURALGINI
BOL
U
KIMI

fomentacija ili kvaenje toplom vodom po

kimi, posle koje sledi zagrevana obloga.
PARAPLEGIJA naizmenina obloga ili
lepezasti tu na kimu i noge; masaa.
SENZORNA PARALIZA naizmenian
sprejni tu, naizmenino kvaenje,
naizmenina obloga, udarni tu (dva puta
dnevno).
MIINI GR revulzivna obloga na
kimu, fomentacija na obolele miine
grupe, posle koje sledi stalna zagrevana
obloga dva puta dnevno ili po potrebi;
zagrevana obloga na kimu.
STOMANE TEGOBE tople i hladne
obloge na trup, revulzivna obloga na
stomak, fomentacija na kimu, topla
kupka stopala, tople obloge na noge,
topla kupka nogu ili topla sedea kupka.
KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
hladne kupke celog tela i druge primene
opte primene hladne vode. Pazite da se ne
opeete kod primena tople vode.
MIJELITIS (HRONINI)
OPTE
METODE

kratkotrajne
metode za preznojavanje, posle kojih
sledi graduativna primena hladne vode
2 puta dnevno; revulzivna obloga ili
lepezasti tu na kimu na 49-76 stepeni;
dugotrajna neutralna kupka celog tela
1-6 sati; zagrevana obloga na kimu, a u
kasnijoj
fazi:
naizmenian
tu
ili
zagrevana obloga na kimu.
OSEAJ BODENjA U NOGAMA
revulzivan tu, tople fomentacije ili
posipanje vode od 35,5 stepeni na kimu
i noge.
TOKOM RANE FAZE I POGORANjA
STANjA posipanje vode na kimu (35,5
stepeni) 2-10 minuta 2-3 minuta dnevno;
apsolutno
mirovanje
u
krevetu
i
fomentacija na kimu na svaka 4 sata, sa
zagrevanom oblogom izmeu primena.

KONTRAINDIKACIJE

izbegavajte
hladne kupke celog tela, veoma hladne tu,
posipanje hladne vode i sve dugotrajne
primene hladne vode.
KILA
(Hernija,
Stomana
kila,
Bedrena kila)
SIMPTOMI kila se moe videti na delu.
U sluaju ukljetene kile prisutni su bol,
povraanje i nadutost stomaka.
UZROCI

obino
kao
posledica
naprezanja pri dizanju tekog tereta, negde
na miinom zidu javlja se oslabljeno
mesto. Stomana kila (hernija) javlja se na
abdomenu (donjem delu stomaka), esto u
donjem desnom ili levom uglu. Bedrena
kila (femoralna hernija) javlja se u gornjem
prednjem delu noge. To oslabljeno mesto
se polako uveava dok ne postane otvor.
Ako se nalazi na stomaku, povremeno
mogu creva da izvire. Ako se ne lei, doi
e do vrlo velikog pogoranja. Ukljetena
kila nastaje kada se deo isturenog dela
creva ukljeti u otvoru, te se blokira i prolaz
u crevima. Posledice toga mogu biti
gangrena creva, epritonitis i smrt, ako se
ista ne ukloni hirurki putem.
Kila kod dece je manje opasna, i otvor
moe zarasti sam od sebe ako se istureni
deo creva gurne nazad i dri na mesu
vrstim zavojem ili neim slinim, tokom
nekoliko meseci.
Kila se moe pojaviti i blizu pupka; ta
vrste se zove paraumbilikalna kila (hernija).
One se najee javljaju kod gojaznih ena
ili nakon vie trudnoa.
PRIRODNI LEKOVI
- najpre, moete kupiti pojas za kilu i
nositi ga na sebi. To nije ba praktino
reenje, ali moda je neophodno za
odreeno vreme ako nemate novca za
operaciju.
- drugo, moe se uraditi operacija. To je
najee najbolje reenje, pod uslovom da
je izvodi struan lekar.
- tree, jednostavni lekovi se mogu
primeniti; oni moda budu delovali, a
moda ne. Ako ne, onda treba uraditi
operaciju.
Evo jo nekoliko sugestija:
- ako imate viak kilograma, najbolje bi
bilo
da
krenete
sa
programom
proiavanja tela, da smrate i oistite
organizam.
- jedite zdravu hranu i uzimajte dodatke
vitamina/minerala, a izbegavajte sve
vrste masti, mesa i brze hrane.
- izbegavajte hranu iz mikrotalasne,
jer ona poveava rizik od dobijanja kile.
- ponite sa programom svakodnevne
fizike aktivnosti, da biste ojaali miie
(stomane ili od nogu, zavisno od toga gde
je kila). Na primer, sklekovi na kolenima
(enski sklekovi) jaaju stomane miie.
- moda moete da pokuate i s
astrigentnim ajem. Napravite veoma jak
aj od kore belog hrasta, tj. od jedne
olje fino iseckane kore u litar vode. Neka
vri 2 minuta i onda ostavite da stoji jo 2
sata. Iscedite nakon toga i dodajte jednu
kaiicu stipse (aluma) u prahu. U aj
umoite neku krpu ili oblogu, pa stavite
preko
hernije.
Prekrijte
plastinim
materijalom i uvrstite pojasom za kilu,
zavojem ili lepljivom trakom. Radite tako 4

puta dnevno tokom jednog meseca, ali

samo sa istom krpom. Tanin iz kore i alum
e pomoi i odebljae kou. Time se moda
onaj otvor na koi bude zatvorio.
- moete pokuati i sa kanom oblogom
od listova gaveza, korena srenjaka i
velikog korena Solomonovog peata
(troskota). Menjajte je svakih 12 sati, i
radite tako mesec dana.
- obloga sa ajem od rastavia se
takoe moe iskoristiti.
- druga mogunost je da tokom mesec
dana uvee primenjujete kanu oblogu, a
preko dana obinu oblogu (komrpesu).
- videti i ranije poglavlje Hijatalna kila i
Pupana kila ispod.
PUPANA KILA (Umbilikalna hernija,
Omfaloceja)
SIMPTOMI kona kesa na pupku
veliine grozda do lopte za koarku.
UZROCI omphalos znai pupak, a
kele znai kila. Bebe se mogu roditi sa
pupanom ilom, koja nastaje iza pupka
usled slabog stomanog zida.
Ovaj poremeaj, zvan hernijalni prsten
javlja se ee nego to se obino misli.
Uzrok lei u nedostatku vitamina A i/ili
cinka tokom trudnoe majke obolelog
deteta.
PRIRODNI LEKOVI
- ako je hernijalni prsten vei od vrha
vaeg prsta, onda je neophodna operacija.
- ako je veliine prenika vrha veg prsta,
onda sledea kuna metoda moda moe
pomoi, jer je ista koriena sa veim
uspehom:
- uzmite pare nekoriene vune (virgin
wool) veliine golf loptice i stavite na
herniju, pa ga vrsto zalepite do nivoa
koe. Tri puta dnevno skidajte tu vunu.
Pobrinite se da salo gurnete nazad u
stomak; uinite to sa prstom, ali oprezno. U
isto vreme, masirajte hernijalni prsten u
krunim potezima tokom par minuta, radi
iritacije. Nakon nekoliko sedmica ili meseci
otvor e se ispuniti i potpuno zaleiti, tako
da nee biti potrebna operacija.
- videti i poglavlje Kila iznad, kao i
ranije poglavlje Hijatalna kila:
5 - ISTEGNUA
POVREDE
MIIA
(Istegnue
i
Uganue)
SIMPTOMI pomodreli runi zglob,
lanak, prsti, kolena, lea, kuk, i bol ili otok
miia.
UZROCI istegnue se odnosi na
istegnue ligamenata zgloba, uzrokovano
podizanjem tereta, naglog zaustavljanja ili
skretanja, povredama ili padovima.
Uganua su opasnija, jer tada dolazi do
kidanja ligamenata i zgklobne aure, uz
krvarenje i otok.
Do povreda miia dolazi kad se miii
previe istegnu, kad su predugo ili
preintenzivno aktivni, kada se naglo
okrenu
ili
kada
osoba
padne
nezgodno. Sportisti esto imaju takve
probleme.
Prvi stepen: manja povreda uz malo bola
i manje ogranienje pokreta. Drugi stepen:
srednje teka povreda uz otar bol pri
pokretanju, otok i mogua promena boje
koe. Trei stepen: opasna povreda uz

veliki bol, otok i grevite miine

kotnrakcije.
Napomena: Vea modrica na bilo kom
delu tela moe se leiti na isti nain kao i
istegnue i uganue.
U cilju spreavanja istegnua i uganua,
pre i nakon vebanja radite vebe
istezanja. Najvei rizik od ovih povreda je u
kontaktnim sportovima.
PRIRODNI LEKOVI
ODMAH PRIMENITI
- odmah primeniti: pomerite povreeni
deo tela u poloaj pri kojem vas najmanje
boli. Neka stoji tako 2 minuta, istovremeno
diui duboko i ravnomerno. Nakon toga,
polako ga vratite u normalan poloaj. Ako
je re o manjem uganuu, ovo e reiti
problem.
- ali ako je jo uvek prisutan bol,
pronaite taku najveeg bola, i onda je
blago pritisnite dok ne doete do take
skoro nepodnoljivog bola. Drite tako dok
ne prestane bol (oko 1 minut). Time
zapravo smanjujete maksimalnu miinu
kotrakciju u tom delu tela. Ako bol ni tada
ne prestane, onda je re o ozbiljnijem
uganuu, pa je moda potrebno da odete
kod lekara.
Sledea metoda je je primena vode:
HIDROTERAPIJA
- prema jednom tumaenju, uganua
treba leiti ledom ili veoma hladnom
vodom. Posle toga stavite zavoj. Ova
metoda je poznata kao RICE: odmor, led,
zavijanje i elevacija.
- meutim, po drugom tumaenju,
uganua treba prvo leiti naizmeninom
primenom tople i hladne vode, naroito
ako je re o runom zglobu, laktu ili lanku.
Ova metoda deluje bolje od primene samo
hladne vode! Evo ta treba uraditi:
- ako je povreen runi zglob, lakat ili
lanak, taj deo tela umoite u vruu vodu,
i tamo drite 20-30 minuta. Na svakih
nekoliko minuta izvadite taj deo tela i
umoite u hladnu vodu, drei je tamo
jedan minut, pa ga posle toga ponovo
vratite u vruu vodu. To moete ponavljati
do dva sata, posle ega e doi do
poboljanja. Radite tako nekoliko dana; i
dva puta dnevno masirajte okolo tog dela
tela.
- ako budete samo primenjivali samo
hladnu vodu na uganuti deo tela, onda
moda neete danima moi da hodate zbog
povreenog
lanka;
zato
primenjujte
naizmenino toplu i hladnu vodu, pa ete
se moda oseati bolje za duplo manje
vremena.
- (trea metoda se sastoji u primeni
hladne vode na poetku, da bi se smanjio
otok,
posle
ega
odmah
sledi
naizmenina primena tople i hladne
vode).
- ako su povreena lea ili rame,
primenjujte
tople
fomentacije,
kratkotrajne
metode
sa
hladnom
vodom, i masaa.
- dok povreeni deo tela bude vru od
vrue vode, polako ga pomerajte a da
pritom ne izazovete bol. Ako je neophodno,
pomerajte ga rukom, ali nemojte ga istezati
ili pritiskati izvan trenutnih mogunosti
zgloba.
- pored gore opisanog, u sluajevima
ozbiljnijih istegnuaesto je potrebno da se

stavi gips kao kod preloma kostiju, kako bi

povreeni deo tela bio imobilisan i u
potpunom mirovanju.
- DMSO (dimetil-sulfoksid) je vrsta
tenosti koja moe da se primenjuje spolja
na povreeni deo tela, radi ublaavanja
bola i otoka, i ubrzanje procesa izleenja.
DMSO kupujte samo u prodavnicama
zdrave hrane. Ruke moraju da vam bude
iste pre engo to primenite taj gel.
ISHRANA
- istraivanja su pokazala da uzimanje
bromelaina (125-450 mg, 3 puta dnevno
na prazan stomak) ubrzava izleenje od
nagnjeenja,
istegnua,
modrice,
hematoma i drugih povreda mekog tkiva.
(Bromelain je aktivni sastojak ananasa.)
- pijte to vie sokova od sveeg,
sirovog povra.
- svakog dana uzimajte kalcijum (15002000 mg), magnezijum (750-1000 mg),
mangan (15 mg), i multivitaminski
dodatak.
LEKOVITO BILjE
- evo melema za uganua i istegnua koji
preporuuje dr Kristofer: pomeajte 60 ml
tenog ekstrakta lobelije sa alevom
paprikom, pa dodajte po jednu kaiicu
ulja od nane, ruzmarina i pelena.
Primenite onoliko koliko moe da se upije.
U cilju ubrzanja reakcije, primenite i flau
sa vruom vodom na oboleli predeo.
- evo biljne formule Detra Klosa:
pomeajte
jednake
koliine
kapice,
lincure, kore kruine, odoljena i veoma
malo aleve paprike. Punu kaiicu toga
stavite u kipuu vodu. Na svaki sat
uzimajte po jednu kaiku (ili vie).
- evo Klosovog melema: 60 mg smirne,
30 mg ljutia i 15 mg aleve paprike.
Neno trljajte time na povreeni deo tela.
- napravite kanu oblogu od listova ika
ili pijte aj od ika. Moete primenjivati i
pekire umoene u vru aj od ika ili
maje metvice.
- primenite obloge od tavelja.
- stavite koru od pomorande (sa belim
delom kore okrenutim ka koi) preko
uganutog zgloba, da biste smanjili otok.
- stavite sirov ili pren beli luk u kanu
oblogu, pa nju na uganut zglob.
- dodajte aj od umbira u kadu sa
vodom, i kupajte se u tome.
- tamjan (Boswellia serrata) ili ljuti
mogu da se primene radi ublaavanja
upale.
- umbir i/ili vrati ublauju bolove.
- pomeajte isitnjenu piskavicu i laneno
seme, pa primenite u obliku kane obloge,
da biste smanjili otok. Ili umesto toga
primenite kanu oblogu od slaice.
KASNIJA FIZIKA AKTIVNOST
- radite sve vebe za zglob lanka: dok
stojite (oslonjeni na neto) ili sedite,
pomerajte svoje stopalo i pritom gledajte u
svako veliko slovo nekog (tampanog)
teksta u kurzivu. Ovo deluje na sve
ligamente lanka, spreava nastanak
adhezija i ubrzava proces leenja.
- vebe sa pekirom za povreen lanak:
stojte oslonjeni na sto i prstima noge
uhvatite jedan pekir, pa ga spustite
negde, a uzmite drugi, i tako redom.
- povreda palca: oko jedne sedmice
nakon povrede, pomerajte palac u krug, u

smeru satne kazaljke, a onda u suprotnom

smeru.
Potom
probajte
da
palcem
dodirnete ostale prste na ruci. Posle toga,
povreenom rukom
uzmite novine i
probajte da ih zguvate u loptu.
- povreda ramena: nagnite se malo
napred, tako da vam ruka bude oputena
ka dole, a onda je pomerajte u krug,
napred-nazad (kao klatno) i u obliku
osmoice. Time ete smanjiti adheziju.
- videti i poglavlje Sportski trening
ispod.
*SPORTSKI
TRENING
(Jaanje
i
izgradnja miia) zatita i jaanje
miia je vaan deo fizike kondicije,
zajedno sa aerobnim vebama. Miina
vlakna su upakovana zajedno sa tankim
proteinskim nitima. Napor pri aktivnosti
stvara male rascepe na miinom tkivu,
koje telo zakrpljuje proteinima. Nakon
odreenog
vremena,
ti
proteini
se
nagomilaju i tako poveavaju veliinu
miinih vlakana, a time i veliinu i snagu
miia. Meutim, za odravanje zdravog
tela od ovakvog uveavanja miia zapravo
je vanija zdrava ishrana i briga o telu.
Evo nekoliko sugestija za one koji
treniraju neki sport ili su ukljueni u neke
druge naporne aktivnosti:
PRIRODNI LEKOVI
- hranite se zdravo i uzimajte pun
dodatak
vitamina/minerala.
Jedite
salate, itarice u celom zrnu, morsku
travu, semenje, oraaste plodove i
pijte sokove od povra.
- kosti treba da ostanu jake. Pogledajte
poglavlje Jaanje kostiju iznad. Unosite
silicijum (iz rastavia i ovsene trave), da
bi kalcijum mogao da ojaa kosti.
- potrebni su vitamini A, D, E, C, cink i
mangan.
- otkrijte na ta ste alergini, i potom
neutraliite alergene. Ako ste alergini na
neku hranu, fizika aktivnost moe
pogorati apsorpciju alergena, pa dovesti
do opasnih reakcija. Pogledajte poglavlje
Alergije i Testiranje pulsa ispod.
- glukoza je glavno gorivo miia. Ona
se skladiti u jetri i miiima u vidu
glikogena. Jedino ako imate uskladitenog
glikogena moete da budete fiziki aktivni.
Najbolji nain da obezbedite isto jeste da
jedete sloene ugljene hidrate.
- mada je tano da telo moe pretvoriti
mast u energiju, ipak izbegavajte da
previe jedete masti. Neka vaa ishrana
sadri vie ugljenih hidrata, a ne masti.
TRENING
- pre treninga nemojte jsti mnogo hrane
koja je teka za varenje, jer ona ne daje
energiju. U obroku pre treninga izbegavajte
breskve, groe, banane i celer.
- zagrejte i istegnite miie pre
treninga. Pre toga, miii su stegnuti i
temperatura im je 36,6 stepeni. Nakon 5minutnog zagrevanja, temperatura se malo
povea, pa su miii spremni za rad.
- pijte tenosti pre, tokom i nakon
treninga, da biste spreili dehidraciju i
pojavu greva, bilo da ste edni ili ne.
obavezno
unesite
odgovarajue
elektrolite. U tome vam moe pomoi
jednaka meavina vode i vonog soka.

- miiima i tkivima jesu potrebni

proteini, ali oni nisu izvor energije.
Potreba za proteinima se stoga ne
poveava tokom treninga. Unos previe
proteina (u bilo koje vreme) poveava
luenje mokrae, koje zatim dovodi do
dehidracije ako se ne unosi dovoljna
koliina vode. Unos velike koliine proteina
moe da nakodi bubrezima.
- nemojte uzimati steroide u cilju
poveanja
miine
mase
ili
fizike
kondicije!
Doi
e
do
privremenog
poveanja, ali time ete nakoditi telu. Kod
mukaraca, dugotrajna uptoreba istih
poveava rizik od raka, steriliteta, uveanja
grudi, smanjenja testisa i osteoporoze (tj.
stanjenja kostiju i moguih preloma). Kada
se prestane sa uzimanjem steroida, nestaje
sva masa, a mast se utopljava u tkivo. Kod
ena, postoji rizik od preteranog rasta
dlake na licu i kosi, raka dojke i smanjenja
dojki. Steroidi mogu izazvati psiholoku
zavisnost; osoba se osea kao da je zavisna
od njih, sve dok ne doe do prevelikog
naruavanja fizikog zdravlja. Anaboliki
steroidi mogu izazvati srani napad.
- nakon zavretka treninga nastavite
da se kreete dok vam se ne umiri disanje.
Nemojte se tuirati dok se temperatura tela
ne vrati na normalu, jer ete time izbei
pojavu greva i ak srani napad.
- nemojte dizati teret ako imate srane
probleme, jer u momentu dizanja tereta
disanje se zaustavlja, smanjuje se protok
krvi do srca i okolni miii vre jak pritisak
na srce i plua.
- Mada aktivnost miia je to to
zzahetva najvie energije, ona pak ne
iziskuje potrebu za proteinima... Ne postoji
nauno opravdanje za tvrdnju da je fiziki
aktivnijim ljudima potrebno vie mesa, ve
mu je potrebno vie drugih izvora
energije... Ta energija najvie treba da
dolazi od ugljenih hidrata L. Jean Bogart,
Nutrition and Physical Fitness, p. 101
6 KIMA
* ISPRAVLjANjE KIME
SIMPTOMI pogrbljen stav i skupljena
ramena.
PRIRODNI LEKOVI lako se desi da se
tokom godina kima iskrivi. Evo nekoliko
sugestije kako to moete ispraviti:
- opustite se i vebajte da stojite
uspravno. Naslonite lea i glavu na zid,
gledajui pravo ispred sebe. Stojte tako i
vidite koji poloaj tela najidealniji.
- znajte da neete moi da odravate
takav idealan poloaj tela tokom celog
dana, ali to vam daje bar neki putokaz ili
podsetnik.
- najbolji nain za vebanje ispravnog
poloaja lea i tela je etnja na otvorenom.
Probajte da hodate sa uspravnim
telom. Primetiete da e vam tada lake
biti da udiete vie vazduha, i da ete se
oseati bolje.
- kada radite ili kada se odmarate,
nemojte sve vreme misliti o tome da vam
lea budu prava i ukoena, kao na primer,
kada s enaginjete, piete, pere sudove, itd.
Ne moete sve vreme biti u poloaju
kao da vam je kolac u leima; postoje
razni poloaji tela.

- ali, kada krenete sa fizikom aktivnou

napolju, probajte da se vratite u onaj
idealni poloaj lea i tela.
Evo jo nekoliko predloga:
- dok stojite, neka vam oba stopala
oba budu na podu pod istom ravni,
nemojte da se na samo jednu nogu
naslanjate, jer tako se krivi kima.
- podesite visinu stolice, tako da vam
budine budu paralelno postavljene u
odnosu na pod, a kolena u istoj ravni sa
njima ili malo iznad nivoa kukova. Ako ne
bude tako, onda ete naginjati telo napred,
lea e vam se kriviti, tako da ete morati
da s emuite da ih odrite uspravnim.
- ako stavite mali jastuk izmeu naslona
stolice i donjeg, lumbalnog dela lea (gde
je malo udubljenje), bie vam lake da
sedite uspravno.
- tokom sedenja bi trebalo da osetite
pritisak kostiju butine na stolicu. Ako ih
ne oseate, onda se namestite tako da ih
osetite, jer u suprotnom, kima vam se
krivi.
- kada sedite za stolom i ne radite neto
posebno, sedite 15-20 cm udaljeni od
stola, da se ne biste oslanjali na njega.
Samo ake mogu da vam budu oslonjene
na njega. Istu distancu od stola drite kada
radite za kompjuterom ili kucaom
mainom.
Novinari na televiziji koriste sledee dve
metode da bi sedeli uspravno:
1) sede na ivici stolice, jer tako su
manje anse da e s epogrbiti;
2) dok sedite tako na ivici, jedno
stopalo stavite ispod stolice, a drugo
isturite napred radi ravnotee. To pomae
da vam lea ostanu prava.
- nemojte sedeti sa ukrtenim
nogama, jer tako telo izbacujete iz
ravnotee. Sedite sa oboma stopalima na
podu.
- u kolima sedite pogurajte napred ka
volanu dok ne budete morali da malo
savijete kolena, da vam budu malo via od
kukova, a butine paralelno postavljene u
odnosu na pod. Moete ili staviti mali jastuk
iza
donjeg
dela
lea
ili
iskoristiti
nametanje sedita koje postoji u pojedinim
kolima.
- dobro se naspavajte uvee. Ne
moete sedeti ili stajati uspravno ako ste
iscrpljeni.
- spavajte na tvrem dueku. Kada
spavate na boku, i kukovi i ramena treba
samo malo da propadnu u duek.
- kada spavate, ili spavajte na bok (sa
jastukom ispod glave, koji treba da bude
toliko veliki da vam se vrat ne krivi) ili
spavajte na lea, sa tankim jastukom
ispod glave i moda malim jastukom ispod
kolena.
- etajte, trite, vozite biciklu ili radite
vebe i isteite, kako bi vam miii bili
istegnuti i u dobroj kondiciji.
- evo naina kako moete da odmorite i
istovremeno ispravite lea, bilo tokom neke
pauze ili uvee: lezite na pod nekoliko
minuta sa nogama izdignutim na maloj
stolici.
BOL U LEIMA (Bol u donjem delu
lea, Iijas, Diskus hernija, Kimena
kila)

SIMPTOMI bol u leima, najee

donjem delu lea.
Ako se bol javi nakon dizanja tekog
tereta, nakon kaljanja ili nakon veoma
napornih vebi, i taj bol vas spreava da se
kreete ili se proiri na nogu, onda je
moda re o kimenoj kili.
UZROCI bol u leima ili kimenom
stubu je jedan od najeih razloga za
hospitalizaciju
ljudi
na
Zapadu.
U
kimenom stubu nalazi se sloeni splet
miia, tetiva, kostiju i ligamenata.
Vano je znati da se delovi kime
nazivaju prljenovi; gornji deo kime, gde
je vrat, ine vratni prljenovi; rameni
sredinji deo, koji je isturen kod odraslih,
ine grudni prljenovi; donji deo kime ine
slabinski prljenovi, a najnii deo ine
krsto-trtini prljenovi (koji s ezavravaju
tzv. repnim delom).
Bolovi u dodnjem delu lea mogu postati
hronian problem, i mogu da se jave u
kimi ili u krsno-bedrenom zglobu. Ovaj
drugi povezuje (uzglobnjava je precizniji
termin) kimu s kostima karlinog pojasa.
(Mogu je bol i u miiima donjeg dela
lea; pogledajte ispod poglavlje koje govori
o tome).
Sabluksacija se javlja kada se dva
prljena isture jedan rpeko drugog.
Kiropraktiari vam ih mogu vratiti na mesto
po veoma niskoj ceni.
Iijas (opisan ranije) je hronian bol
iijatinog ivca, koji je najvei ivac u telu.
Taj ivac, koji prolazi i kroz gornji deo noge,
moe izazvati neuralgiju ili neuritis (opisani
ranije), kao posledicu ukljetenja ivca u
slabinskom delu kime. Ako se ne bude
leio, vremenom moe doi do toga da
noga vie ne prima nervne signale iz
mozga ili centralnog nervnog sistema, a
kad se to desi, onda vie neete moi da je
pomerate i da hodate.
Meuprljenski diskovi se sastoje od
hrskavice i deluju kao jastuii izmeu
prljenova. Svaki disk ima jak vlaknasti
spoljni
omota,
koji
oblae
meku
unutranjost.
Diskus hernija ili kimena kila nastaje
kada disk naprsne ili se oteti, pa deo onog
mekog materijala unutra u odreenoj meri
izae i pritisne kimenu modinu. Ovo
moe biti vrlo opasno. Kao u sluaju iijasa,
moe doi do atrofije miia, smanjenih
nervnih refleksa i miine slabosti. Diskus
hernija
se
esto
pogreno
naziva
ekstruzija diska.
U uzroke bola u donjem delu lea
spadaju: istrgnue ili oteenje miia,
kostiju, tetiva ili ligamenata, infekcija
bubrega
ili
beike,
problemi
s
prostatom i poremeaji enske karlice.
Prejedanje, napijanje, nezdrava hrana
i zatvor takoe mogu biti uzroni faktori.
Kosti i miie lea se oslabljuju loim
ivotnim navikama. U hronina stanja koja
izazivaju bol u leima ine: artritis,
obolenja
kostiju
ili
abnormalna
iskrivljenost kime (skolioza, poglavlje
ispod).
U ostale uzroke spadaju: lo poloaj
tela, nepravilan hod, neudobna obua,
naprezanje,
nedostatak
kalcijuma,
pogrbljenost tokom sedenja ili meki
dueci za spavanje.

Uobiajen uzrok bola u donjem delu lea

jeste i stres. Oseanja straha, besa i
zabrinutosti poveavaju napetost miia
lica, glave i lea. Time se zglobovi
pritiskaju, miii preterano rade i uveava
se bol. Sem toga, bes, zabrinutost,
iscrpljenost, neke bolesti i depresija ine da
mozak povea osetljivost tela na bol.
Definitivno je dokazana povezanost
ouakog kalja i velikih bolova u leima.
Ubrizgavanjem
nikotinskog
ekvivalenta
jedne cigarete, u jednom eksperimentu,
umnogome je usporilo protok krvi do
kime. Smatra se i da konzumiranje duvana
smanjuje elastinost vezivnog tkiva.
Ponekad i tei oblik zatvora izaziva bol u
leima, zbog vrste stolice ili pritiska
gasova.
(Rei je sluaj da bol u leima izazovu
uroene
malformacije,
poremeaja
metabolozma i raka.)
Isti bol moe da bude posledica vika
laktatne kiseline u miiima, koja se
nagomilav
nakon
aktivnosti
miia.
Konzumiranje vie vode ublaava ovaj
problem.
Uvrtanje tela u bejzbolu, golfu, tenisu,
dizanju tereta, koarci, fudbalu i
kuglanju, sve to trai naprezanje u leima,
koje je esto preveliko.
Od koga moete dobiti pomo u leenju
problema
sa
leima?
Postoji
dosta
strunjaka za to:
Kiropraktiari nametaju lea guranjem i
pritiskanjem, a preporuuju i promene u
ishrani i nainu ivota. Godine 1994,
amerika Agencija za zdravstvenu negu i
istraivanja (US Agency for Health Care
Policy and Research) izdala je izvetaj o
kiropraktiarima kao osobama koje na
najefikasniji
nain
reavaju
problem
akutnog bola u leima. Usluge im nisu
skupe, posao odrade brzo i ne daju nikakve
lekove (koji su uglavnom otrovni). asopis
British Medical Journal je pisao da su
tretmani kiropraktiara u svakom pogledu
bolji od metoda primenjivanih u bolnicama.
Rendgensko
snimanje
se
smatra
uobiajenim delom dijagnoze za bol u
leima, iako se vrlo mali broj problema sa
leima moe videti na takvim snimcima!
Ako je bol uzrokovan istegnuem miia ili
kimenom kilom, to s ene moe videti na
rendgenu, poto su miii, diskovi i
ligamenti meka tkiva. Stoga, izbegavajte
nepotrebne rendgenske snimke, naroito
ako ste trudni!
Ortopedski hirurzi takoe se bave
problemima sa leima. Oni e vam
verovatno preporuiti da uradite operaciju,
to bi trebalo po svaku cenu da izbegnete,
ako je mogue.
Osteopate isto vre operacije, pored toga
to prepisuju lekove, mada oni su manje
skloni da vam preporue operaciju.
Fizijatri, ili lekari fizikalne medicine, imaju
dobru reputaciju u otklanjanju teih
problema sa leima (poput problema sa
diskom), bez operacije (koju ne smeju da
obavljaju). Oni preporuuju promene u
nainu ivota, pojaseve za lea, itd.
Fizikalni terapeuti pokuavaju da obnove
snagu miia i zglobova, kao i pokretnost
kime, uz pomo ranih vrsta vebi kretanja,
itd.

Problemi s leima kod ljudi kotaju

dravu itavo bogatstvo: 16 milijardi dolara
godinje ode na leenje, a 80 milijardi na
plate i produktivnost. U nekom trenutku
svog ivota, 80% Amerikanaca iskusi bol u
leima, uglavnom donjem delu lea. Oko
45% njih vie puta iskusi ovaj problem.
Koje
vrste
bolova
u
leima
su
najopasnije?
Bol u leima koji se javi iznenadno, bez
jasnog razloga.
Bol u leima koji prate drugi simptomi
(kao to su groznica, stomani grevi, bol u
grudima ili oteano disanje).
Akutni napad bola u leima koji traje
due od 2-3 dana bez prestanka.
Hronini bol koji traje due od dve
sedmice.
Bol
u
leima
sa
povienom
temperaturom ili gubitkom telesne teine
moe biti znak raka ili neke druge
bolesti trupnog dela tela. Bol na jednoj
strani lea moe poticati od infekcije
bubrega (ili slabog konzumiranja vode).
Nakon neke nezgode, nagli gubitak kontrole
nad crevima ili beikom, bol ili utrnulost
nogu, ili bolovi nakon kalja, znak su
kimene kile.
PRIRODNI LEKOVI
OBIAN BOL U LEIMA prvo o leenju
manje opasnog bola u leima:
- najei uzrok bola u leima je
istegnue miia. Odmaranje uglavnom
reava taj problem. Moda bude potreban
24-satni odmor u krevetu.
- kupka u kadi sa toplom vodom moe
biti oputajue za istegnuta lea. Kupke
sa epsom soli (magnezijumom-sulfatom)
su oputajue i antispazmatine.
- prva 72 sata nakon istegnua lea, 8minutna
masaa
sa
ledom
esto
pomogne. Koristite ledene kocke (ili
zamrznutu vodu u plastinoj ai, ili
zamrznut voni sok). Masirajte predeo oko
15-20 cm oko njega.
nakon
72
sata,
naizmenino
primenjujte toplu i hladnu vodu.
Primenjujte pekir umoen i isceen iz
vrue vode 30 sekundi, a onda hladnu vodu
na kratko. Radite tako 4-5 puta.
- kese sa ledom su naroito korisne za
ublaavanje miinih greva.
- primena vlage i toplote ublaava
lokalnu upalu i poveava protok krvi do
obolelog predela.
- izbegavajte dugo odmaranje u
krevetu. Pojedini misle da e odmaranjem
jednu sedmicu da ublae bol u leima,
meutim, ako to urade, posle e im trebati
dve sedmice da se oporave.
- istezanje bolnih lea moe ubrzati
proces izleenja. Polako gurnite kolena ka
grudima, dok leite u krevetu. Malo
pritisnite kolena, istegnite se i zatim
opustite. Uradite to ponovo. Nemojte da
potcenjujete znaaj ove vebe.
LEKOVITO BILjE
- aleva paprika sadri kapsaicin, koji
ometa percepciju bola, u isto vreme
podstiui luenje endorfina. Ispljeskajte
alevu papriku i nanesite je na oboleli deo
tela, ili isitnjenu alevu stavite u biljno ulje,
pa to primenite. Ako vam bude iritiralo
kou, onda nemojte vie da je primenjujete.

- pitoma i klasasta nana sadre

mentol. Kamfora ima u korijanderu,
lavandi (Lavandula latifolia) i isopu. Sve
ove biljke ublaavaju bol kada se primene
na lea.
- biljke koje sadre esencijalna ulja
takoe ublaavaju bol, poput majine
duice, ruzmarina i alfije. One sadre
timol i karvakrol, koji pomau da se mii
opusti. Njima moete dodati kaiicu
biljnog ulja, koje potoma natrljate na bolni
predeo.
- biljke koje sadre borneol i bornil-acetat
ublaavaju gr u leima, poput alfije,
ruzmarina i kardamoma. Pomeajte ih sa
uljem, pa nanesite na kou.
- evo biljne formule jednog lekara za
ublaavanje bola u leima: pomeajte dva
dela medveeg groa i po jedan deo
korena maslaka, belog sleza, umbira
i bokvice. Neka se krka oko 60 mg te
meavine u 1 litru destilovane vode, 10
minuta, u dobro zatvorenom loncu. Neka se
potom namae 10 minuta, iscedite i pijte 1
olju 3 puta dnevno.
PREVENCIJA
POVREDE
LEA

preventivne mere koje vam mogu pomoi i

pre i posle zadobijanja povrede lea:
- ishrana: smanjite unos masti, jer to
je vea koliina nagomilanih masnih
naslaga u telu, vea je degeneracija
kimenog diska. Ishrana treba da vam se
sastoji iz dosta minerala i proteina iz
biljaka. Vegeterijanci imaju bolju gustinu
kostiju od drugih. Poto mokrana kiselina
intenzivira bol u leima, prestanite da
konzumirate meso, kao i kofein, duvan
i alkohol.
- veina ljudi sa bolom u leima ima
problem sa zategnutim, rigidnim lenim
miiima. To se moe reiti ispravljanjem
lea tokom sedenja, stajanja i rada,
fizikom aktivnou, istezanjem i
vebama kojim se jaaju leni miii.
- posebna pomo: esto pravite pauze
tokom dana; stojte neko vreme, ako ste
predugo
sedeli.
Ako
nosite
neto,
rasporedite teret na obe ruke. Ako nosite
torbu za jedno rame, esto je prebacujte i
na drugo rame. Kompjuterski ekran neka
vam budu u visini oiju. Kada neto piete,
koristite uzdignut sto ili tablu.
- uputstva za podizanje tereta: budite
veoma oprezni kada diete neki teret.
Nekoliko puta udahnite vazduh, da biste
poveali snagu, potom unite i polako
podignite teret uz snagu nogu, a ne lea;
drite teret blizu svog tela. Nemojte to
raditi iz poloaja nagnutog tela (kao kada
otvarate prozore, uzimate stvari iz gepeka
kola, itd). Podiite teret ispred sebe, a ne
pored.
- ako ne moete da unete, jednim
kolenom stanite na pod, a onda rukama
pomerite teret na butinu druge noge (koja
je postavljena horizontalno). I onda, uz jak
stisak ruku na teret, samo ustanite.
- neka vam uvek bude toplo i
nemojte se iscrpljivati. Kad je hladno
vaim miiima ili kad su iscrpljeni, vea je
ansa da povredite zglobove, jer miii ne
mogu da izdre naporan rad.
- ne nakon toplih kupki: nemojte imati
toplu kupku pred napornom fizikom
aktivnou, jer e vam miii tada biti
slabiji.

- odgovarajua ishrana, sa dovoljno

kalcijuma, minerala, vitamina D, itd.
Videti poglavlje Jaanje kostiju iznad za
vie informacija.
- etnja i veslanje su dobri za lea
(etnja je dobra i za sve ostalo!).
SPAVANjE
- spavajte ili na tvrem dueku ili
stavite neto vrsto debljine 2 cm preko
dueka. Ako treba, stavite 1-2 jastuka
ispod kolena, da biste ojaali lumbalni deo
lea. Kada leite na boku, savijte kolena i,
ako je ptorebno, stavite jastuk izmeu
njih.
- nemojte spavati na stomaku, jer
tako se krive lea i uvre vrat, poto trup
zbog svoje teine tone u krevet, pa se lea
krive. (Jedan ekspert kae da treba spavati
na stomak ako imate iijas, ali veina to ne
preporuuje, jer se tako uvre vrat.)
- smatra se da vodeni kreveti, kada se
ne mekolje mnogo, mogu pomoi ljudima
koji zbog bola u leima ne mogu da zaspe.
- kada ustajate iz kreveta, uradite to
polako i oprezno na stranu. Nemojte se
uspravljati u krevetu i naglo ustajati.
- ako vas bole lea, doite do ivice
kreveta, neka vam lea budu zategnuta, i
prvo noge spustite sa kreveta. To e vam
pomoi da pozom podignite i gornji deo
tela sa kreveta.
- ako vam je krevet udubljen u
sredini, to vam noe zadati bolove u
leima kada se ujutru budete probudili.
Stavite u to udubljenje neto vrsto
debljine oko 2 cm.
KADA STOJITE I SEDITE
- najbolje bi bilo da lea drite pravo
tokom sedenja, stajanja i hodanja.
- kad sedite, sedite na pravoj stolici sa
vrstim naslonom. Kolena treba da budu
iznad nivoa kukova; ako treba, noge
stopala stavite na neku stoliicu. Nemojte
sedeti na mekim sofama i mekim
foteljama. Nasloni na stolici pomau
ramenima i gornjem delu lea. Ustajte i
kreite se to ee.
- kad ste u kolima, gurnite sedite
napred, tako vam kolena budu na viem
nivou
od
kukova.
Time
smanjujete
naprezanje lea i ramena. Koristite pojas.
Gledajte da imate kola sa seditem koje je
udobno za donji deo lea, i koje moe da se
namesti to nie. Ako bude neophodno,
moete ga malo i podii.
- kad stojite, nemojte sve vreme biit u
jednom poloaju, i nemojte naslanjati ni na
ta. Obua sa visokom potpeticom/tiklom
kad-tad dovodi do problema. ene treba da
nose obuu sa malom potpeticom, ako ele
da zatite svoje organe u karlinom pojasu
i kimu.
VEBE za spreavanje nastanka
problema sa leima veoma je vano da se
rade vebe za jaanje miia. Evo nekoliko
vebi za jaanje lenih miia:
- radite sklekove (polusklekove). Lezite
na pod, na stomak. Karlica neka vam bude
prava u odnosu na pod i diite se rukama,
savijajui lea kako budete izdizali ramena
od poda. Ovo pomae da se ojaa donji deo
lea.
- veba plivanja na podu: lezite na
stomak na pod. Podignite levu ruku i desnu
nogu. Drite tako jednu sekundu, a onda
zamenite, pa dignite desnu ruku, a levu

nogu, i tako ponavljajte. Ovim se istee i

jaa donji deo lea.
- radite trbunjake sa skupljenim
nogama: lezite na lea na pod, savijte
kolena i stopala neka vam budu prava u
odnosu na pod. Prekrstite ruke na
ramenima; podignite glavu i ramena sa
poda to vie moete, a donji deo lea
neka i dalje dodiruje pod. Drite tako jednu
sekundu, pa ponovite.
- veba naginjanja: sedite na stolicu i
naginjite se napred dok ne osetite bol;
izdahnite i polako se nagnite jo vie,
isteui miie na taj nain.
- podizanje kolena: sedite u pravoj
stolici, podignite desno koleno, uhvatite ga
sa obe ruke, i gurajte ka grudima to je vie
mogue. Duboko izdahnite kad osetite
napor ili blag bol u leima. Uradite to isto
sa levom nogom, i tako nekoliko puta. Ovu
vebu moete raditi i na podu, s tim da
gurate ka grudima oba kolena u isto vreme.
- veba istezanja: stanite iza prave
stolice. Podignite desno stopalo iza sebe,
uhvatite je sa desnom rukom, i polako ali
jako gurajte gore ka leima, tako da se
istegne butni mii. Isto uradite is a
drugom nogom.
- morate znati kolike su vae
mogunosti. Ako se budete oseali dobro
posle 1-2 dana ovih vebi, onda slobodno
moete
nastaviti
sa
njima
istim
intenzitetom.
- izmasirajte lea rukama, s uljem ili
bez njega, neno prtiskajui gornji deo
ramena, pa sve niz predeo lea. Ako
osetite zategnut deo tela, masirajte oko
njega i pritisnite na take stegnutosti. Time
ete se reiti napetosti i ukoenosti u
donjem delu lea.
- operacija kime: Da li treba izvriti
operaciju lea? Ponekad je situacija toliko
ozbiljna da je operacija neophodna. Ali, ako
ikako bude mogue, probajte da reite
problem bez operacije. One ne samo da su
skupe, ve i veoma esto ne otklone bol u
leima i ne omogue vam da se normalno
kreete. Neverovatan je podatak iz
amerikog vladinog izvetaja, da samo 1%
ljudi koji su obavili operaciju lea vie ne
osea bol u leima. Uvek postoji i
mogunost da ete nakon operacija samo
imati jo vie bolova i vie tete, pa ak i
manju mogunost pokretanja kime. Mada,
zavisno od situacije, moda na kraju ipak
izaberete da idete na operaciju. Znajte da
80% ljudi koji su se oporavili od problema
sa leima za 4 meseca nije se podvrglo
operaciji. U Americi se obavi 20 puta vie
operacija lea nego u Kanadi ili Evropi.
- videti i poglavlje Bol u donjem delu
lea ispod, Iijas (iznad i ispod),
Neuritis iznad i Skolioza ispod.
BOL
U
DONjEM
DELU
LEA
(Lumbago)
SIMPTOMI ukoenost miia, grevita
zategnutost i udarni grevi.
UZROCI najei uzroci bola u donjem
dole lea su
loe
dranje
tela,
nepravilno dizanje i noenje tereta,
dugotrajna pogrbljenost pri radu za
stolom, stoanja na jednoj nozi po ceo
dan, noenje tekih tani, noenje
obue sa visokom potpeticom/tiklom,
iscrpljenost i nepravilan poloaj pri

spavanju. Jo jedan uzrok je neaktivnost

i nejaanje miia, dok je mali procenat
veza za problem ravnih stopala.
PRIRODNI LEKOVI
- proitajte poglavlje Bol u leima
iznad, u kojem ima obilje korisnih sugestija,
vebi i dosta informacija o problemima sa
bolom u gornjem i donjem delu lea.
- za sluajeve akutnog lumbaga, iijasa i
reume svakog dana pijte aj od bobica
kleke i (gravel root??).
- evo biljne formule dr Kristofera za
lumbago: po 30 mg biljke
buu,
zlatoipke
(Solidago)
i
medveeg
groa, koje se pomeaju sa po 15 mg
korena sladia i kruice, i 1 kaia
aleve paprike. Sve biljke osim buua i
aleve se krkaju u 1,5 l vode. Preko buua i
aleve se potom sipa vrua voda, i ostavi
zatvorenim u loncu dok se ne ohladi.
Iscedite i pijte 60 ml 3 puta dnevno. Jedan
sat pre spavanja popijte 180-240 ml toplog
aja.
- za mnogo vie informacija, videti
poglavlje Bol u leima iznad.
SKOLIOZA
(Iskrivljenost
kime,
Posteriorna lateralna skolioza)
SIMPTOMI kima je malo iskrivljena na
levo ili desno. Prisutan je bol u leima i hod
je nepravilan. Ako je sluaj ozbiljan, onda
moe doi do deformacije grudnog koa,
to ponekad moe dovesti do problema sa
srcem i pluima.
UZROCI kada se gleda sa lea, kima
je prava i vertikalna. U sluaju skloioze,
kima je zakrivljena u stranu, uglavnom u
visini grudi ili donjem delu lea. Vano je
na vreme je primetiti, jer ako se ne lei,
doi e do veeg deformiteta.
Oko
80%
sluajeva
skolioze
ine
devojice, najee u predtinejderskim i
tinejderskim godinama, tokom perioda
naglog rasta.
Dijagnoza se postavlja tako to obolela
osoba stane ispred vas, na odstojanju,
savije lea, pa se onda gleda da li postoje
zakrivljenja (u levu ili desnu stranu).
Primarni uzrok je to to je jedan deo
lenih miia (na desnoj ili levoj
strani) razvijeniji od drugog dela
miia. Tako nastaje kima u obliku slova
S. U druge uzroke spada vea duina
jedne noge od druge, cerebralna
paraliza i deja paraliza. Privremena
skolioza nastaje usled gra u miie kao
posledice povrede kime.
Ako se ne lei, moe doi do degenracije
miia na jednoj strani tela. U nekim
sluajevima miii mogu biti u ranim
fazama miine distrofije.
PRIRODNI LEKOVI
- skolioza se moe eliminisati u ranim
fazama ovog problema, ali obolela osoba
mora da uzima dodatke vitamina i
minerala. Ako ne bude radila to, posledice
mogu biti vea teta, noenje pojasa za
lea i operacija.
- izbegavajte alergene iz hrane i
jedite zdravu hranu. Izbacite iz
ishrane brzu hranu, kofein, alkohol,
gazirane sokove, itd.
- svakog dana uzimajte vitamin E (8001200 IU), selen (500-1000 mcg), kalcijum
(2000 mg) i magnezijum (1000 mg).

PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
SKOLIOZU I NjENE KOMPLIKACIJE (za
vie detalja videti uvodno poglavlje o
hidroterapiji):
ZA BOLjE ISHRANjIVANjE I KRETANjE
KRVI graduativne tonine frikcijske
kupke,
paljiva
primenjena
masaa,
zdrava hrana, kupke za preznojavanje,
naroito radijantna kupka, posle koje sledi
paljivo primenjena hladna
frikcija,
konzumiranje veih koliina vode.
PROTIV LOKALIZOVANIH PROCESA
BOLESTI fomentacija na lea 2 puta
dnevno,
posle
ega
sledi
primena
zagrevane obloge na lea; zagrevanu
oblogu treba primenjivati preko noi, sve
do
jutra;
topla
kupka
nogu
sa
fomentacijom
na
lea;
dugotrajna
neutralna kupka, 1-4 sata dnevno.
PROTIV GREVA U DEBELOM CREVU I
NERVNE RAZDRALjIVOSTI topla
kupka (35,5-37,8), dugotrajno posipanje
neutralne vode na kimu (34-36,6
stepeni), sa zagrevanom oblogom tokom
noi; odmaranje u krevetu, kada se
simptomi pogoravaju.
ZA MIINU SLABOSI ILI PARALIZU
masaa, vebe za miie, specijalna
gimnastika.
KONTRAINDIKACIJE

izbegaavjte
hladan tu i druge primene hladnih kupki
celog tela, dugotrajnih toplih kupki, i
vebanje do premora.
- videti poglavlje Jaanje kostiju i Bol u
leima iznad za vie informacija.
7 STOMAK
Kao
i:
Stomana
kongestija,
Stomani bolovi
PERITONITIS
SIMPTOMI simptomi se obino brzo
razvijaju; jak, stalan bol u abdomenu,
groznica, oteknut stomak, munina i
povraanje, rigidnost stomanih miia,
ubrzan puls, upale oi i namrtenost lica, a
u teim sluajevima moe doi do
dehidracije i oka.
UZROCI peritonitis je opasno oboljenja
i esto smrtonosno. Osoba mora u bolnicu.
Najei uzrok je vakterijska infekcija
koja se proirila na stomak iz nekog drugog
dela tela, a kao posledica rane, najee
usled uboda od noa, od metka, od
komplikacija operacije, upale slepog creva,
poroaja ili oboljenja jajnika. esto su i
creva zakaena, pa njen sadraj curi. Uzrok
je ponekad i curenje ui iz upaljene une
kese u stomanu upljinu ili cureknje
digestivnih enzima u stomak, usled
akutnog pankreatitisa.
Rea pojava je hroinni peritonitis, zvan i
tuberkulozni peritonitis. On nastaje, dakle,
usled tuberkuloze; skoro da nema bola,
groznice ili nekih simptoma osim velike
iscrpljenosti, gubitka snage i tenosti u
stomanoj upljini.
Ako imate ovaj problem, treba odmah da
idete u bolnicu. Ako se odmah krene sa
leenjem, do oporavka obino dolazi
veoma brzo, dok je manja verovatnoa da
doe do pojave dugotrajnijih problema,
poput pojave adhezija.
Adhezije se javljaju na crevima gde
nastaju fibrozne trake oiljnog tkiva, zbog
ega se delovi creva spajaju. Posledica

moe biti pojava bolova mesecima nakon

napada peritonitisa.
PRIRODNI LEKOVI nakon operacije,
uzmite u obzir sledee, u cilju proienja
organa:
- redovno zateite stomane miie,
jer se time jaaju i obnavljaju.
- primenjuje tople kupke celog tela ili
tople vlane obloge na stomak. Dobre su i
obloge sa ricinusovim uljem.
- ako je prisutan bol, primenjujte svako
jutro zadravajui klistir sa brestom.
- postite tri dana na sokovima od
argarepe ili ishrani koju ine ovsene
kae, supa od soiva i jema, i drugo
voe i povre koje sadri kalijum.
- tokom trajanja upale, nemojte nita
jesti, ve samo pijte to vie aja od
bresta, guckajui svaki as po malo.
- u korisno lekovito bilje spadaju divlja
tikva, svilenica i jedi.
- kada proe kritina faza, pijte aj od
korena gaveza svaka 3-4 sata, zajedno sa
uzimanjem tableta ehinaceje.
- ako je re o tuberkuloznom peritonitisu,
leenje treba sprovoditi kao da je
tuberkuloza u pitanju (opisana u ranijem
poglavlju).
PREPORUKE DR D. H. KELOGA ZA
PERITONITIS I NjEGOVE KOMPLIKACIJE
(za
vie
detalja
videti
uvodno
poglavlje o hidroterapiji):
PERITONITIS (AKUTNI)
ISHRANA odmor u krevetu, tena
hrana, voni sokovi bez eera, kae
dekstrizovanih itarica ili onih sa sladom,
bez hrane 24-48 sati.
ALBUMIN U KRVI metoda s toplim
ebetom i druge metode preznojavanja,
radi odranja aktivnosti koe, na svaka 2-4
sata.
GROZNICA

metoda
s
toplim
ebetom posle koje sledi hladna frikcija;
neutralna
kupka,
fomentacija
na
stomak istovremeno sa rashlaujuom
metodom sa vlanim aravom.
OPTE METODE klistir na 15,5
stepeni (ponavljati ga radi otklanjanja
gasova), 15-20-minutna fomentacija na
svaka
2
sata,
a
izmeu
primena
zagrevana obloga na 15,5 stepeni koja se
menja na svakih 5 minuta dok je visoka
temperatura, a kako temperatura bude
padala, sve se ree menja; konzumiranje
veih koliina vode, dugotrajna neutralna
kupka, hladna obloga ili kesa sa ledom
na srce 15 minuta, 2-3 puta dnevno, protiv
srane slabosti.
PROTIV ZAEPLjENjA visoki klistir 3
puta dnevno od poetla, temperatura 24
stepena.
KONTRAINDIKACIJE isto kao za
hronian oblik oboljenja, opisan ispod.
PERITONITIS (HRONINI)
OPTE METODE aseptina ishrana,
tena hrana, topli klistir posle kojeg ide
20-minutna fomentacija na stomak, 3
puta dnevno, sa zagrevanom oblogom
izmeu primena; konzumiranje veih
koliina vode, graduativne primene
hladne vode (tonine frikcije) 2 puta
dnevno; u sluaju visoke temperature,
primenjujte neutralnu kupku pola sata do
sat vremena dnevno.

KONTRAINDIKACIJE

izbegaavjte
hladne kupkce celog tela, dugotrajni hladni
tu, posipanje hladnom vodom, trljanje
hladnim vlanim aravom i hladnu sedeu
kupku.
PERITONITIS (KARLINI), CELULITIS
OSNOVNO hirurka i poroajna
dezinfekcija, neizlaganje tokom perioda
menstruacije, zatita stopala i nogu od
vlage i hladnoe, odgovarajui nain
oblaenja.
POVEANjE OTPORA TELA hladna
frikcija ili trljanje hladnim pekirom 2-4
puta na dan; zatitite karline organe
istovremenom primenom toplih obloga
za stopala, toplim oblogama za noge i
stopala, ili primena flae sa vruom vodom
na trtini deo i hladne obloge na stomak.
PROTIV LOKALIZOVANE UPALE 20minutna primena toplih obloga za
kukove i noge na svaka 2 sata, sa
hladnom oblogom (15,5 stepeni) na
stomak, polni organ i unturanje strane
butine. Primenjujte toplotu na stopala i
noge ili kesu sa ledom na mesto bola;
flae sa vruom vodom ili fomentacije na
stopala, kukove i butine; topla i hladna
obloga na karlicu sa ledom na mesto
bola, tokom 20-40 minuta (vie puta po
potrebi); vaginalno ispiranje toplom
tenou na 43-49 stepeni, 3,7 litara na
svaka 4 sata.
ZA UBRZANjE IZLEENjA nakon to
proe
akutna
faza,
primenjujte
naizmeninu oblogu 30 minuta, 3 puta
dnevno, sa zagrevanom oblogom izmeu
primena, koja se menja na svaka 2 sata ili
im se ugreje; graduativne tonine
kupke, vaginalno ispiranje toplom i
hladnom tenou (43, 26,5-21 stepen);
kasnije, masaa karlice.
BOL fomentacija ili revulzivna
obloga na svaka 2-4 sata ili ee ako
bude potrebno.
ZATVOR visoki topli klistir 2 puta
dnevno, tokom akutnog bola i upale, a
kasnije, primena graduativno hladnog
klistira.
NAZEB spreite nazeb umotavanjem
obolelog u toplu ebad sa flaama vrue
vode na trup i udove; konzumiranje tople
vode.
SEPTINA GROZNICA ako je prisutna
groznica, lokalizovanim merama dodajte i
primenu metode sa toplim ebetom 1015 minuta, posle kojih sledi metoda sa
vlanim aravom za preznojavanje,
dugotrajna neutralna kupka; a ako doe
do supuracije (gnojenja), uglavnom se
prelazi na hirurku intervenciju.
OPREZ izbegavajte hladne kupke;
umesto njih primenjujte delimine hladne
kupke, kao to su hladne frikcije i trljanje
hladnim pekirom.
- videti i ranija poglavlja Zapaljenje
slepog creva i Tuberkuloza.
JEDANAESTO POGLAVLjE: ENDOKRINI
SISTEM
1 ADRENALNE LEZDE
* JAANjE LEZDA ovo je biljna
formula dr Kristofera za jaanje imuniteta
lezda u telu:
Dobro izmetajte po jedan deo fino
isitnjene
crne
staniarke,
korena
sladia, mehurastog brai (ili neku

drugu morsku travu), ljutia, lobelija,

dela umbira, dela aleve paprike.
Stavite ih u kapsule #0 (svaka je ekvivalent
kaiice); uzimajte 1-2 kapsule (ili 1/41/2 kaiice) svakog dana pre podneva.
HIPOGLIKEMIJA (Nizak nivo eera u
krvi)
SIMPTOMI
zbunjenost,
depresija,
nervoza,
zabrinutost,
iscrpljenost,
glavobolje,
nedrutveno
ponaanje,
emocionalna nestabilnost, nestrpljivost,
odustvo volje, strahovi, nagon za eerom,
nesvestica, vrtoglavica.
Simptomi se naroito javljaju nekoliko
sati nakon konzumiranja slatkia ili masti.
to se vie pojede i to vie vremena
proe do pojave simptoma, tim su oni
gori.
UZROCI problem je u iscrpljenosti
adrenalnih lezda, a uzrok je u stresu,
zabrinutosti
i
viku
nesvarenog
eera, skroba, proteina i mlenih
proizvoda. Hormon kortin nestaje, tako da
hrana ne moe da bude svarena kako
treba.
Poto ljudi konzumiraju velike koliine
eera, kofeina, gaziranih sokova i
alkohola, a svi oni sadre proste eere i
nedovoljno sloenih ugljenih hidrata,
pa na to dodajte stres, i dobijete da se
adrenalne lezde iscrpe.
Hipoglikemija se moe naslediti, ali je
najee uzrok u nezdravoj ishrani (tada
se naziva funkcionalna hipofglikemija).
Takoe, postoji jo nekoliko drugih fizikih
problema koje mogu da oslabe adrenalne
lezde i izazovu hipoglikemiju, kao to su
problemi sa tiroidnom lezdom, jetrom,
bubrezima, hipofizom i pankreasom,
dok u ostale uzroke spadaju oslabljeni
imunitet,
kandidijaza,
puenje
i
prevelik unos kofeina.
Hipoglikemija se ponekad pogreno
dijagnostikuje kao astma, alergije, sindrom
zamora ili problem sa telesnom teinom.
Smatra se i da ima veze sa problemima u
stomaku ili crevima, ili pak moda
psihikim poremeajem.
Polovina ljudi starijih od 50 godina koji
imaju
hipoglikemiju
su
hipotiroidni.
estosatni test na toleranciju prema glukozi
(GTT) je najsigurnija metoda dijagnoze;
alternativa je u uzimanju krvi dok traju
simptomi. Meutim, ak i uz te testove,
hipoglikemiju je teko dijagnostikovati sa
pouzdanjem.
Mnogi
sluajevi
su
subkliniki, tj. i granini nivoi eera u
krvi mogu izazvati velike probleme.
Brz tempo ivota, previe briga i
nezdrava
ishrana
dovode
do
hiperprodukcije insulina, oteenja elija
jetre, slabog luenja adrenokortikalnih
hormona
i
abnormalnosti
hipofize.
Posledica toga je nizak nivo eera u krvi.
Sledea stanja su povezana sa niskim
nivoom
eera
u
krvi:
migrenske
glavobolje, grevi u nogama, depresija,
predmenstrualni sindrom, agresivno i
kriminalno ponaanje, angina.
PRIRODNI LEKOVI
IZBEGAVATI
- rafinisani skrob, eer i ishrana sa
dosta mesa iscrpljuju adrenalne lezde.
Previe
eera
predstavlja
ok
za

adrenalnu opnu, to dovodi do fizike

reakcije veeg nagona i elje za eerom.
- prestanite sa konzumiranjem mesa,
nikotina, alkohola, okolade, gaziranih
sokova, crnog aja i hrane sa mastima
i eerom. Kofein, alkohol i duvan
izazivaju povelike promene u nivou eera
u krvi.
- itajte ta pie na ambalaama
proizvoda
iz
prodavnice.
Izbegavajte
dekstrozu, dekstrin, laktozu, maltozu,
sukrozu, fruktozu, modifikovani skrob
u hrani, kukuruzni sirup, kukuruzni
zaslaiva, kukuruzni skrob, prirodne
zaslaivae,
sorbitol,
heksanoil,
manitol, aspartam i glikol.
- izbegavajte stresne situacije. Moda
ste i alergini na mleko, jer ta alergija
esto ide uz ovo oboljenje.
ZDRAVA ISHRANA
- jedite prirodnu hranu, onu koju je
oduvek trebalo da jedete, poput itarica u
celom zrnu, sirovog i malo prokuvanog
povra, i malo sveeg voa. Skrobnu
hranu,
poput
kukuruza,
paste,
rezanaca, braon pirina, kukuruzne
kae i jama jedite umerenije.
- jedite hranu koja sadri dosta vlakna i
povre koje je sirovo ili popareno. Sledee
vrste hrane su isto dobre za vas: pasulj,
soiva, braon pirina, beli krompir,
proizvodi od soje i voe.
- od voa moete jesti i kajsije, jabuke,
banane,
grejpfrut,
limun,
dinja,
japanska jabuka. Recimo, umesto sosa
od jabuke jedite sirovu jabuku, jer u njoj
ima vie vlakna koji pomau da se nivo
eera u krvi stabilizuje.
- moete koristiti samo med i eerni
sirup, ali u malim koliinama. Previe soli
iscrpljuje adrenalne lezde i izaziva gubitak
kalijuma, ime se sniava nivo eera.
- tokom reakcije organizma zbog niskog
nivoa eera, pojedite neto to ima u sebi
i vlakna i proteina, poput pirina ili keks
od mekinja sa puterom od badema. I
sama vlakna (iz kokica, mekinja ovsa,
krekera, lalnenog semena i semena
ljuske azijske bokvice) mogu da uspore
hipoglikeminu reakciju. Pola sata pre
svakog obroka pojedite malo ove hrane sa
vlaknima, da biste stabilizovali nivo eeraunos proteina, ugljenih hidrata sa vlaknima
i dovoljno masti za usporenje procesa
varenja predstavljaju temelj ishrane za
kontrolu hipoglikemije.
jednom
meseno,
budite
na
jednodnevnom postu sa sokovima od
sveeg povra. Tada i primenjujte klistir
sa dodatnim sokom od limuna. Ako doe do
reakcije, uzmite vlakna, proteine u prahz ili
spirulinu vrsta alge).
- uzimajte vitamin C (1000 mg),
bioflavonoide (1000 mg), magnezijum
(200 mg), vitamin E (400 IU), hrom (200400 mcg) i cink (30 mg).
- u pojedinim sluajevima hipoglikemije
prisutni su veoma niski nivoi seruma
kalijuma u telu. Pobrinite se da unosite
dovoljno kalijuma.
- nemojte preskakati obroke ili postiti.
Ishrana koju koriste oboleli od bulimije, radi
kontrole telesne teine, samo pogorava
problem.
LEKOVITO BILjE

- sladi deluje poput kortina i pomae u

stabilizaciji eera. To je najbolja biljka za
ovu svrhu. Ona poveava efikasnost
glukokortikoida (adrenalnih hormona) koji
krue po jetri i imitira delovanje tih
hormona. Njenim konzumiranjem spreava
se i oteenje pankreasa.
- u ostalo korisno lekovito bilje spadaju:
borovnica i divlji jam pomau u kontroli
nivoa insulina; bobice kedra imaju isti
efekat, dok tablete spiruline, koje se
uzimaju izmeu obroka, pomau da se
stabilizuje
nivo
eera
u
krvi.
Standardizovani ekstrakt arenog kalja
(15-500 mg dnevno) sadri silimarin, koji
pomae u sluaju hipoglikemije. Koren
umbira deluje na indirektan nain, jer
pomae da se upije i svari vie sastojaka iz
hrane.
ADISONOVA BOLEST (Neaktivnsot
adrenalnih lezda)
SIMPTOMI vrtoglavica, padanje u
nesvest,
munina,
gubitak
apetita,
nerapoloenost, proreivanje dlaka po telu,
nemogunost da se izbori sa stresom, kao i
blago zatamnjenje i gubitak boje koe, koje
se bolje primeuju kada se ista izloi na
sunevu svetlost; radi se o koi ela,
kolena,
laktova,
oiljaka,
koi
na
zglobovima i brazdama (npr. na dlanu, i
slino). Usne i pege po telu mogu postatii
tamnije. Kosa isto postaje tamnije boje.
Niti pigmenta se prostiru du noktiju.
Oslabljena
funkcija
adrenalnih
lezda (ili zbog Adisonove ili Kuingove
bolesti) moe da dovede do slabosti tela,
glabobolja, problema sa pamenjem,
vrtoglavice, alergija, velikog apetita i
poremeaja u nivou eera u krvi.
UZROCI neaktivnost adrenalnih lezda i
u sluaju Adisonove i u sluaju Kuingove
bolesti uzrokovana je poremeajem samih
adrenalnih lezda.
Uestalom upotrebom kortizona, kao
leka za artritis, astmu i ostalo, oteuju se
adrenalne lezde. Ti lekovi uzrokuju da se
lezde smanjuju i da ne funkcioniu kako
treba. Ipak, ak i tako smanjene lezde
mogu da lue previe adrenalina i da
izazovu Kuingovu boelst, dok manjak
adrenalina izaziva Adisonovu bolest.
Postoji nain da otkrijete da li vam
adrenalne lezde funkcipniu kako treba:
Sistolni pritisak je onaj prvi broj pri
merenju krvnog pritiska, a dijastolni je onaj
drugi broj. Na primer, pritisak 120/80,
sistolni pritisak treba da bude za 10 vei
kada stojite od pritiska kada leite.
Lezite i odmarajte 5 minuta, a onda neka
vam neko izmeri pritisak. Potom ustanite i
odmah ponobo izmerite pritisak. Krvni
pritisak bi trebalo da bude malo vii.
Ali, ako je obrnut sluaj, da je nii kada
stojite nego akda leite, to znai da vam
adrenalne lezde ne rade kako treba. to je
nii, to je vei problem.
Trebalo bi da konsultujete lekara.
Adisonova bolest je hronino stanje za koje
je potrebna stalna nega. Vi ga moete
ublaiti, ali ga se nikada ne moete u
potpunosti otarasiti.
PRIRODNI LEKOVI
- hranite se zdravo. Jedite i Nova Scotia
Dulse ili norveki kelp, zbog minerala. I
zeleni (sve, sirov i kuvan) i beli luk

treba da bude deo vae ishrane. Beli luk

sadri germanijum, koji stimulie imuni
sistem.
Jedite
braon
pirina,
mahunarke, oraaste plodove, laneno
ulje, itarice u celom zrnu i penine
klice.
- svakog dana uzimajte dosta vitamina
B grupe, naroito pantotensku kiselinu
(1000 mg) i jestivi kvasac (2 kaike).
- uzimajte ekstrakt sladia 2 puta
dnevno.
IZBEGAVATI
- nemojte konzumirati duvan, alkohol,
kofein i gazirana pia, hranu koja
sadri eer, prenu, preraenu i brzu
hranu. Nemojte jesti meso.
- izbegavajte stres! Ovo je veoma vano,
jer stres deluje snano na slabe adrenalne
lezde. Odvojite vremena za molitvu i
prouavanje Boije rei Biblije. On vam
moe pomoi da reite probleme koje
imate.
Stres
izaziva
luenje
ACTH
(adrenokortikotropni hormon) u hipofizi, to
moe da povisi krvi pritisak, akumulira
natrijum i izbacuje kalijum. Jo jedna
posledica je zadravanje vode u tkivima.
- uporedite i sa boleu koja je suprotina
od ove, a to je Kuingova bolest (ispod).
KUINGOVA BOLEST (Prekomerna
aktivnost adrenalnih ezda)
SIMPTOMI okruglo meseasto lice,
veliki stomak i butine, tanki udovi, miii
izgledaju slabo i kao da se troe, oni kapci
mogu izgledati oteknuto i okruglo, mogua
pojava crvenih takica po licu. Sromak, lice
i butine su naduveni, a udovi veoma
mravi, prisutno je slabo zarastanje rana i
stanjivanje koe, koje dovode do pojave
strija na koi i modrica. irevi na elucu,
visok pritisak, psihika nestabilnost i
dijabetes se takoe mogu javiti. Kod ena
se Kuingov sindrom javlja 5 puta ee
kod ena nego kod mukaraca. Mogu
gubitak kose, mada je prisutan viak dlake
na telu i licu, dok su kosti krte. Dlake po
telu rastu bre, a enama mogu izrasti
brkovi i brada. Izleenje je oteano, a
oboljevanje je ee.
Smanjena aktivnost adrenalnih lezda
(usled Adisonove
ili Kuingove bolesti)
moe dovesti do slabosti, glabobolja,
slabog pamenja, vrtoglavice, alergija,
velikim apetitiom i poremeajima nivoa
eera u krvi.
Uzrok lei u prekomernoj aktivnosti
kore nadbubrene lezde, koja najee
nastaje
zbog
prekomerne
upotrebe
kortikosteoida (vrsta lekova; naroito onih
za reumatoidni artritis). Takoe, to je i
oboljenje metabolizma koje izaziva pojavu
kamenja u bubregu.
UZROCI postoje dve adrenalne lezde
u telu, koje se nalaze na vrhu bubrega. One
su veoma male i tee samo oko 6 g.
Spoljni omota tih lezda jeste kora
nadbubrenih lezda. Ona lui kortizon.
Unutranji deo se naziva medula, i ona lui
adrenalin (epinefrin) kada doe do stresa.
Videti poglavlje Adisonova bolest iznad
za vie informacija.
PRIRODNI LEKOVI
- suptina je u tome da se se pone sa
zdravim nainom ivota, tako da
adrenalne lezde, bilo da su neaktivne ili

previe aktivne, mogu da se vrate u

normalu.
- budite na vegetarijanskoj ishrani
koja ne sadri mnogo masti, natrijuma
i eera. Svakog dana jedite to vie hrane
koja sadri dosta kalijuma. Jedite dosta
sveeg zelenia, drugo povre i voe.
Pravite zelene sokove (sok od telenia i
ananasa). Jedite itarice u celom zrnu,
oraaste plodove i mahunarke.
- drite se uputstva iz prethodnog
poglavlja o Adisonovoj bolesti.
2 PANKREAS
CISTINA FIBROZA
SIMPTOMI prvi simptomi se vide kod
veoma male dece. Nastaju velike koliine
debele sluzi u pluima, koje blokiraju
plune kanale, te dolazi do oteanog
disanja, hroninog kalja i kijanja, i infekcija
plua.
Prisutni su problemi sa varenjem, loa
apsorpcija masti, stomani bol nakon jela i
mravost. Znoj sadri veoma velike koliine
natrijuma, kalijuma i hloridnih soli. Mogu se
javiti svi ili pojedini od ovih simptoma.
UZROCI 1938. godine ovaj fiziki
problem je nazvan cistina fibroza, poto
se pogreno mislilo da se te abnormalne
promene na pankreasu odnose na prave
ciste (kesice u sklopu tkiva, ispunjene sa
tenou). Meutim, kasnije je otkriveno da
je re samo o sastavnom delu procesa
smanjenja pankreasa, koji traje tokom
pogoranja bolesti.
Postoje tri pogleda na uzroke cistine
fibroze (CF):
1 CF je nasledna bolest, zbog ega
oboleli mora da naui da ivi sa njom.
2 CF izaziva loa apsorpcija selena,
cinka, esencijalnih masnih kiselina i drugih
minerala,
kao
posledice
subklinike
celijane bolesti (nemogunosti varenja
penice i jo neke hrane).
3 Doel Valah je veterinar koji je 1978.
godine prvi dijagnostikovao CF kod
laboratorijskih ivotinja, kada je kod
mladunadi majmuna primetio promene na
pankreasu i jetri karakteristine za CF.
Dobio je otkaz kada je otkrio da takve
promene moe da izazove i u ljudskom telu
davanjem ili nedavanjem selena. On je
pokazao da je CF posledica nedostatka
hranljivih sastojaka, i da moe da se izlei
ako se na vreme krene sa leenjem. (Videti:
Let's Play Doctor, J.D. Wallach, D.V.M., N.D.,
pp. 109-110.) On je rekao:
Prevencija CF-a je bila uspena u
sluajevima kunih ljubimaca, ivotinja na
farmama i laboratorijskih ivotinja u
veterinarskoj profesiji, tako to su trudnim
enkama i enkama koje doje davane
adekvatne
koliine
selena
i
esencijalnih masnih kiselina. To nije ba
lako sprovesti kao to zvui, zbog problema
sa loom apsocrpcijom istih (tj. zbog
celijane i Hronove bolesti) kod odreenog
procenta ena. Ako sve bude u redu,
dodatak od 200 mcg selena dnevno i 5
g ulja od lanenog semena 3 puta
dnevno (za trudnice i ene dojilje)
trebalo bi da bude dovoljno da sprei CF.
Leenje CF-a se sastoji samo u sledeem:
oboleloj bebi to pre ponite da dajete
selen intravenoznim putem, 10-25
mcg dnevno. Op. cit. p. 109.

Isti autor dodaje da je najvanije proveriti

da li je dete alergino na penicu,
kravlje mleko ili sojino mleko, kako bi
se izbeglo ono na ta jeste alergino.
Moemo rei da su sve tri teorije o uzroku
ove bolesti tani; stoga, ako se majci i
detetu daju odgovarajui dodaci, bolest se
moe leiminisati na samom poetku
detetovog ivota.
Ali ako se to ne uradi, onda dete nee
moi da pravilno apsorbuje hranljive
sastojke, ispoljie se simptomi CF-a i
morae da se bori sa tim do kraja svog
ivota.
Meutim, Valah kae da ak i kasnije
tokom ivota obolela osoba moe da bodi
normalan ivot
ako
redovno uzima
esencijalne
masne
kiseline,
intravenozno, i selen, intramiino.
Plua CF pacijenata su normalna pri
roenju; bronhiektazija se javlja nakon
hroninog
nedostatka
esencijalnih
masnih kiselina i bakra Ibid.
CF se moe spreiti, 100% je izleiv u
ranim fazama, i moe se itekako ublaiti u
hroninim sluajevima, mnogo bolje nego
to to ini 'konvencionalna maedicina'.
Op. cit., p. 108.
PRIRODNI LEKOVI pored svih gore
navedenih uputstava, oboleli od CF-a treba
da uzme u obzir i sledee:
- jedite zdravu hranu, sa dosta
sirovog voa i povra, adekvatnom
koliinom ugljenih hidrata, proteina i
dodataka vitamina/minerala. Problem je
u tome to oboleli od CF-a ne mogu da
asporbuju hranu kako treba. Oni zato
moraju da jedu vie od drugih. Jedite
itarice
u celom
zrnu,
oraaste
plodove i mahunarke.
- unosite germanijum (iz crnog i belog
luka), selen i vitamin E.
- pijte dosta tenosti i adekvatnu
koliinu soli unosite tokom vruina (ali ne
previe).
nemojte
jesti
nijednu
vrstu
preraivane i brze hrane. Nemojte
konzumirati duvan, alkohol, i ostalo.
- u korisno lekovito bilje spadaju:
ehinaceja, koren sladia, umbir,
hajduka trava i pitoma nana. Aleva
paprika pomae u ublaavanju upale.
Aleva, beli luk i divizma pomau da se
proisti kongestija. Beli luk i ulje od
teaceje deluju protiv infekcije.
- videti i kasnije poglavlje Defekti pri
roenju za vie informacija o cistinoj
fibrozi.
DIJABETES
SIMPTOMI insipidni dijabetes: jaka e
i izbacivanje ogromne koliine urina, bez
obzira koliko se vode popije.
Dijabetes melitus tip I (zavisan od
insulina, poznat i kao juvenilni dijabetes):
jaka glad, e, mokrenje, depresija,
slabost, zamagljen vid, suva usta i
povraanje.
Dijabetes melitus tip II (dijabetes kod
odraslih): neobina e, esto mokrenje,
opta slabost tela, gojaznost, poremeaji sa
koom, irevi, zamagljen vid i suva usta.
UZROCI dijabetes predstavlja veliki
problem; o njemu su napisane itave

knjige. Ovde emo se samo malo dotai

ove teme.
Od dve postojee vrste dijabetesa,
insipidni dijabetes je rea pojava i nastaje
usled
loeg
funkcionisanja
hormona
hipofize (vazopresina) ili bubrega koji zbog
neega ne reaguju kako treba.
Dijebetes melitus je trei po redu najvei
ubica u Americi; nastaje usled poremeaja
u luenju insulina iz pankreasa. Bez
insulina, telo ne moe da iskoristi glukozu
vanu vrstu eera u krvi. Nivo glukoze u
krvi iznad 180 mg porcenta ini da viak
eera pree u urin, koji zato postaje
sladak (mellitus znai sladak). Re
dijabetes je nastala od grke rei koja
znai tei, zato to dijabetiari izbacuju
premnogo urina.
Da sumiramo: kod dijabetesa melitusa
(tip I, ili dijabetes zavisan od insulina),
pankreas ne moe da stvara insulin
protreban za korienje glukoze. To je
dijabetes koji se javlja u detinjstvu.
Kod ree vrste dijabetesa, insipidnog
dijabetesa (tip II, ili dijabetes nezavisan od
insulina),
pankreas
stvara
dovoljno
insulina, ali telo ne moe da ga iskoristi
kako treba. To se zove dijabetes odraslog
doba.
Kod pojedinih ljudi dijabetes melitus
nastaje kao posledica stresa, gojaznosti
ili trudnoe. I odreene vrste lekova ga
mogu
izazvati,
poput
oralnih
kontraceptivnih sredstava, adrenalnih
koritkosteroida, genitoina ili tiazid
diuretika. Ishrana sa dosta eera i
belog brana takoe moe dovesti do
dijabetesa,
pa i
hipotiroidizam
ili
parazitska oboljenja (naroito kod dece).
Zanimljivo je da ljudi koji jedu mnogo
eera vremenom prestanu da oseaju
pravi ukus, tako da moraju da uzimaju sve
vie eera! Ljudi oboleli od dijabetesa tip II
takoe imaju ovaj problem sa ulom ukusa.
Zato ostavite eer i nauite da uivate u
prirodnim ukusima vae hrane.
Poto
dijabetiari
ne
mogu
da
iskoriavaju glukozu za energiju, oni
gube na telesnoj teini i telo im slabi usled
vika proteina i masti u telu. Zato oni i
bivaju mnogo gladni i mogu da pojedu
veliku koliinu hrane.
Dijabetes izaziva slabo zarastanje rana,
vei rizik od infekija, i brojme probleme sa
vidom, bubrezi, nervima i srcem.
PRIRODNI LEKOVI
- jedite manje obroke (ako je potrebno,
jedite ih ee). Nemojte da jedete uvee i
dobro savaite hranu. Prejedanje moe
izazvati dijabetes ili ga pogorava ako ve
postoji.
- orbe od povra i svee voe su
hranljivi. Takva ishrana sa dosta ugljenih
hidrata i vlakana smanjie potrebu za
insulinom, a smanjie i koliinu masti u
krvi. (Ishrana sa malo vlakana moe da
izazove dijabetes.) Proteine unosite iz
biljnih izvora. Ishrana bez masti smanjie
i nivo eera u krvi.
- crni luk i graak sniavaju eer, kao i
sirova hrana. Jedan ovek je smanjio
svoju dozu insulina sa 60 na 15 jedinica
dnevno, zato to je poveao unos sirove
hrane. Jedite sirov beli luk svakog dana.
On sniava nivo eera u krvi.

- vitamin C (1-3 g dnevno) poboljava

toleranciju na glukozu i sniava nivo
sorbitola kod dijabetiara. Sorbitol je vrsta
eera koja se nagomilava u oima i
oteuje i njih i nerve i bubrege. Vitamin E
(900 IU) poboljava toleranciju na glukozu,
spreava oteenja krvnih sudova i titi od
dijabetike katarakte. Vitamin B6 (1800
mg) poboljava toleranciju na glukozu kod
ena obolelih od dijabetesa usled trudnoe
ili uzimanja pilula za kotrolu raanja.
Vitamin B12 (500 mcg, 3 puta na dan)
ublaava
oteenje
nerava
usled
dijabetesa. Ljudima koji su svakog dana
uzimali po 16 mg biotina opao je nivo
glukoze za 50%, a imali su i manje bolove
usled dijabetikog oteenja nerava. Hrom
(200-1000 mcg) poboljava toleranciju na
glukozu. Magnezijum (1000 mg) dovodi
do poboljanja u produkciji insulina kod
starijih ljudi i ublaava tetu nanetu oima.
Cink (15-25 mg) sniava eer. Koenzim
Q10 (120 mg) je potreban za normalan
metabolizam ugljenih hidrata. Inozitol
(500 mg, 2 puta dnevno) ponekad moe da
obnovi oteene nerve.
- jedno istraivanje je otkrilo da
dijabetiari ne bi trebalo da uzimaju velike
koliine niacina (vitamina B3), tiamina
(B1), PABE (paraaminobenzoinske kiseline,
jo jedna vrsta vitamina B), kao ni vitamin
C, mada ih treba unositi umereno i
redovno. Nekoliko studija je pokazalo da
visoki nivoi niacina (B3) pogoravaju
toleranciju na glukozu, te da dijabetiari ne
treba da ga uzimaju.
IZBEGAVATI
- prestanite da jedete eer, belo
brano, masnu hranu, jaja, sir, previe
biljnog
ulja,
ukvarene
oraaste
plodove i semenje. Nemojte ni sluajno
konzumirati duvan, niti se pribliavati
onima koji ga konzumiraju, jer duvan koi
cirkulaciju i time pogorava stanje.
Nemojte piti kravlje mleko.
- nemojte jesti voe i lubenice u velikim
koliinama, kao ni banane i jabuke,
mleko ili neku hranu sa eerom. Kafa
poveava nivo eera u krvi. Izbegavajte
hranu koja sadri gluten (ra, penica,
ovas, jeam). Jedite heljdu, pirina i
kukuruz, jer oni ne sadre gluten.
- jedite uvek u isto vreme. vaite
hranu i nemojte uriti sa gutanjem. to
bre jedete, bre se podie nivo eera.
OSTALO
budite
fiziki
aktivni;
time
poboljavate cirkulaciju, koja je uvek loa
kod dijabetiara. Time takoe i sniavate
nivo eera u krvi.
- piskavica sadri est jedinjenja koje
pomau u regulaciji eera. Crni luk se
vekovima koristi u Evropi i Aziji za leenje
dijabetesa. U Indiji se biljka srebrna
svilenica koristi u istu svrhu.
- medvee groe sadri grupu
jedinjenja, zvanih fenolini glikozidi, koji
pomau bubrezima da izbace viak eera.
Koren maslaka snizio je nivo eera u
eksperimentima sa ivotinjama. On sadri
jedinjenja nalik insulinu i moe zapravo i da
ga zameni u odreenoj meri.
- borovnica pomae luenje insulina, a
bobice kedra pomau panrkeasu. U ostalo
korisno lekovito bilje spadaju: crni orah,

ehinaceja, iak, buu, koren maslaka

i medvee groe.
- dr Dejms Djuk kae da je svakodnevno
uzimanje
tropske
biljke
Neurolaena
lobata bilo pomoglo enama sa ostrva
Trinidad da potpuno normaliziju nivo eera
u krvi.
- u sluaju napada hiperglikemije,
pozovite hitnu pomo, poto mora da vam
se daju tenost, elektroliti i mogue insulin.
- u sluaju hipoglikemije, odmah popijte
voni sok, gazirani sok ili bilo ta to
sadri eer. Ako ste zavisni od insulina,
sa sobom uvek nosite kesu sa glukagonom.
- tople i hladne obloge na predeo
pankreasa i bubreg podstie produkciju
insulina, kao i izluivanje iz bubrega.
- dobro se brinite o svojim stopalima, jer
ona mogu vrlo lako da dobiju neku
infekciju, a za razliku od onih koji nisu
dijabetiari.
- ako vae dete pati od dijabetesa,
objasnite njegovom uitelju koji su
upozoravajui
znaci
hipoglikemije
i
hiperglikemije.
DIJABETES TIP II dijabetiari koji nisu
zavisni od insulina imaju visok nivo eera
u krvi. Evo nekoliko sugestija:
- jedite vie zdrave hrane, poput voa,
povra, itarica, mahunarki, oraastih
plodova i semenja. Oni su bogati
vlaknima i pomau stabilizaciji eera u
krvi.
- nemojte previe jesti slatku ili masnu
hranu.
- dr Donatan Vrajt kae da treba uzimati
hrom-polinikotinat, jer je on najsliiniji
hromu koji utie na toleranciju organizma
na glukozu unutranji prirodni regulator
eera u krvi.
- svakodnevna fizika aktivnost, 2 puta
dnevno. Fizika aktivnost je najbolji prijatelj
insulina. On pokree eer iz krvi u elije.
- videti i ranije poglavlje Dijabetika
retinopatija.
PREPORUKE D. H. KELOGA ZA
DIJABETES I NjEGOVE KOMPLIKACIJE
(pogledati
uvodno
poglavlje
o
hidroterapiji za ve informacija):
POVEATI SAGOREVANjE EERA
uestala
umerena
fizika
aktivnost,
naroito
vebe
sisanja
(vebe
koje
zahtevaju duboko disanje), i svakodnevne
hladne kupke.
POVEATI UZIMANjE KISEONIKA
graduativne
hladne
kupke,
fizika
aktivnost,
vebe
disanja,
udisanje
kiseonika.
POBOLjATI VARENjE U CREVIMA
hladan (sprejni) tu sa pritiskom na
kimu, kratki hladni lepezasti tu na
stomak, tople obloge za stomak tokom
dana i noi, fomentacija na stomak dva
puta dnevno masaa stomaka.
DIJABETIKA ISHRANA dvopek,
voe i drugo, ali nemojte jesti urme,
smokve, graak, jagode, spana, orahe i
razne druge vrste oraastih plodova, osim
kestena. Bez ikakvog mesa.
IIJAS tople obloge za noge,
revulzivni tup, odmaranje u krevetu.
REUMATSKI BOLOVI - radijantna kupka
ili metoda s vlanim aravom za
preznojavanje do preznojavanja, nakon 5-

8 minuta, posle ega sledi odgovarajua

primena hladne vode.
GOJAZNOST jaa fizika aktivnost,
jednovrsna ishrana (koja automatski
smanjuje elju za prejedanjem), kupke za
preznojavanje
3
puta
na
dan,
svakodnevne intenzivne primene hladne
vode, trljanje veoma vlanim aravom,
polukupka, rashlaujua metoda sa vlanim
aravom, kupka sa uronjavanjem.
OMRALOST odmor u krevetu, hladna
frikcija ili trljanje hladnim pekirom,
masaa, ishrana za gojenje.
IREVI dugotrajne neutralne kupke,
ispirajte ireve sa amponom 3 puta
sedmino.
SVRAB dugotrajne neutralne kupke,
posle kojih sledi hladna frikcija svih
delova koe; neutralna obloga.
POSPANOST konzumiranje velikih
koliina vode, topli klistir na svaka 3-4
sata, dugotrajna neutralna kupka s
posipanjem hladne vode na 15,5 stepeni
po glavi i kimi na svakih 15 minuta;
metoda sa toplim ebetom od 15
minuta, posle koje sledi hladna frikcija i
suva obloga.
ZATVOR klistir na 21 stepen, tople
obloge za stomak.
NESANICA dugotrajna neutralna
kupka pred spavanje, neutralna obloga 3040 minuta, neutralni sprejni tu 3-4
minuta pred spavanje.
BRONHITIS obloge za grudi,
inhalacija tople pare, revulzivni tu na
noge.
EDEM NOGU odmor u krevetu,
hladna obloga na predeo srca 15-30
minuta 3 puta dnevno, revulzivna obloga
ili revulzivni tu na noge 3 puta dnevno,
posle ega sledi zagrevana obloga
izmeu primena.
UVEANjE SRCA hladna obloga na
predeo srce ili kesa sa ledom na srce 15
minuta
3
puta
dnevno;
postepeno
intenzivniranje
umerene
fizike
aktivnosti.
RIZIK OD GANGRENE naizmenina
obloga ili naizmenino posipanje vode
na obolele delove tela i vee okolne delove,
3
puta
dnevno,
sa
zatienom
zagrevanom
oblogom
preko
toga,
izmeu primena.
CIROZA JETRE naizmenina obloga
na predeo jetre ili sprejni tu dva puta
dnevno, sa dobro zatienom zagrevanom
oblogom izmeu primena.
EKCEM alkalna kupka (sa ovesnom
kaom ili slinom, u vodi) ili 30-minutna
neutralna kupka 2 puta dnevno.
E uestalo konzumiranje malih
koliina hladne vode, pola ae na svakih
pola sata; guckanje vrue vode.
SUVA KOA parna upka ili dugotrajna
neutralna kupka, posle ega sledi
mazanje uljem svakog dana ili 2-3 puta
sedmino.
KONTRAINDIKACIJE ako je osoba
omravila mnogo, treba da izbegava fiziku
aktivnost i dugotrajne topel ili hladne
kupke.
OPTE opti plan leenja ove bolesti je
u sutini isti kao i u sluaju leenja
gojaznosti, na koju veoma lii. Ipak, u
sluajevima dijabetesa sa omravelou,

primene veoma hladne vode (naroito

uranjavanje u vodu kao u sluajevima
gojaznosti ili dijebetesa sa gojaznou)
mora da se izbegava, te da se vre samo
kratkotrajne primene hladne vode, koje
jaaju telo i pojaavaju proces sagorevanja
ugljenika do umerenego nivoa. Posebna
panja mora se posvetiti poboljanju
varenja u crevima.
Ako bilo koji od gore navedenih problema
postoji, pogledajte i psoebna poglavlja o
njima, kao to su: zapaljenje plua, nefritis i
cistitis.
3 TIROIDNA LEZDA
HIPOTIROIDIZAM
(Neaktivnos
tiroidne lezde, Guavost)
SIMPTOMI najei simptomi su
premorenost
i
neizdrljivost
prema
hladnoi.
U ostale simptome spadaju: gubitak
apetita, usporen rad srca, miina slabost i
mogui grevi, zadravanje vode u telu
(edem), viak kilograma, lomljivi nokti,
zatvor,
depresija,
potekoe
pri
koncentrisanju, uto-narandasta obojenost
koe (naroito na dlanovima ruku). Kod
ena je mogue i prisustvo bolnih
menstruacija, izluivanje mleka iz dojki i
problemi sa plodnou.
UZROCI neaktivnost tiroidne lezde je
najee oboljenje lezda u Americi.
Tiroidna lezda je telesni termostat. Ona
govori telu kada treba da povea
temperaturu, a kada da smanji. Tiroksin se
lui iz te lezde (u obliku leptira, u
prednjem delu vrata), koji tuie na vie
telesnih funkcija, tu ukljuujui i brzinu
rada etabolizma. Hipofiza, smetena u
sredini lobanje, alje TSH (hormon koji
stimulie tiroidnu lezdu), koji odreuje da
li ista treba da ubrza rad ili uspori. Kada
tiroidna lezda oslabi i ne reaguje na to,
nivoi TSH-a ostaju visoki, te nastaje
hipotioridizam. Hormon tiroksin je skoro
ist jod. Ova pojava je 8 puta uestalija kod
ena nego kod mukaraca.
im ustanete ujutru, stavite toplomer
pod ruku i drite ga mirno 15 minuta.
Temperatura od 39,5 stepeni ili nie moe
ukazivati
na
hipotiroidizam.
Neleite
rezultate tokom pet dana. (Drugi kau da
ako je temperatura konstantno ispod 36,6
stepeni, da je onda re o hipotiroidizmu.)
Ovo stanje uglavnom ne dovodi do
guavosti; ona nastaje uveanjem tiroidne
lezde.
Smatra se da je Haimotova bolest
glavni uzrok slabe aktivnosti tiroidne
lezde. To se desi kada telo postane
alergino na sopstven hormon tiroksin!
Ne zna se tano zbog ega dolazi do toga.
Pored toga, imuni sistem moe da stvori
antitela koja napadaju samu tiroidnu
lezdu, te da ometaju produkciju hormona.
Ovako unitavanje tiroidne lezde, koje
dovodi
do
hipotiroidizma,
zove
se
miksedema. To je zapravo oboljenje
imunog sistema. Smatra se da viak
hemikalija, otrovnih gasova, lekova,
duvanskog dima, nehigijenski nain
ivota, i drugo, remeti imuni sistem, te
dovodi do takvih problema.
Pobegnite od svih tih otrova preseljenjem
u selo, ivite zdravim nainom ivota,
jedite zdravu hranu, koristite filtere za

preiavanje sopstvene vode, budite

fiziki aktivni, obratite se i Bogu, pa ete se
svakog dana oseati sve bolje.
Moe doi i do miksedemske kome, ali
to je retkost. Osoba sa razvijenim
hipotiroidizmom moe pasti u komu zbog
izlaganja hlasnoi, tokom neke bolesti,
nakon neke nezgode ili nakon uzimanja
sedativa ili narkotika. Odmah pozovite
hitnu pomo. Takoe, pogledajte i poglavlje
o jodu na uvodnim stranicama.
DODACI ZA TIROIDNU LEZDU
medicinsko leenje se sastoji u uzimanju
tiroksina iz ivotinja ili sintetikog produkta
(sintroid ili levoksil). Uglavnom se uzima
195-580 mg svako jutro. Vie od toga
izaziva ubrzanje rada rsca i drhtanje
ispruene ruke. (Standardizovane levoksil
tablete su bolje od sintroida, tako da su i za
vas bolje.)
Aktivni sastojak u sintetikom tiroidnom
leku je levotiroksin. On moe da izazove
gubitak od ak 13% kotane mase. Oko 19
miliona Amerikanaca uzima ovaj lek protiv
svog oboljenja tiroidne lezde ili raka
tirodine lezde.
Dodaci za tiroidnu lezdu mogu izazvati
orestanak rada srca kod ljudi ije srce ne
moe da izdri veu aktivnost tiroidne doze
koje se uzima.
Slian efekat ti lekovi mogu imati i na
adrenalne lezde, tj. moe izazvati manjak
adrenalina. Stanje se pogorava kod onih
koji pate od dijabetesa, doki antikoagulanti
mogu izazvati probleme.
Dodaci za tiroidnu lezdu mogu i da
poveaju potrebu za insulinom i pojedinim
lekovima za depresiju, poto ti lekovi kod
nekih izazivaju preveliku uznemirenost.
Isti lekovi izazivaju aritmiju, anginu,
tahikardiju i gubitak kose.
Nakon menopauze, enama je esto
potrebna manja koliina lekova za tiroidnu
lezdu.
Kod
novoroenadi
uzimanje
tih
dodataka moe izazvati pojavu sinostozije,
tj. ksoti lobanje se prerano zatvaraju, pa se
mozak ne razvije u dovoljnoj meri.
U sluaju kretenizma kod ljudi, koji su
roeni sa hipotiroidizmom, moete moda
pokuati da prestane sa davanjem tiroidnih
lekova nakon tri godine uzimanja istih.
Moda e tada tiroidna lezda ponovo
poeti da funkcionie.
Ljudskom telu je potrebno sve manje
tiroksina kako stari, tako da bi stariji ljudi
trebalo da smanje svoju dozu ivotinjskog
ili sintetikog dodatka. U tu svrhu, probajte
da smanjite koliinu leka za po jednu dozu
svake sedmice (npr. 5 doza uzimate prve
sedmice, sledee sedmice uzmete 4, itd).
Kada se jave problemi, onda ostanite na toj
dozi 4 sedmice, da biste videli da li e se
tiroidna lezda navii na tu novu koliinu.
Nakon meseca dana, probajte opet da
smanjite dozu, ostajui po mesec dana po
svaki put za smanjenu dozu.
Nemojte uzimati lekove za tiroidnu lezdu
u isto vreme kada i druge lekove, jer moe
doi do interakcije. Nemojte zajedno sa
njima uzimati ni dodatke gvoa. Gvoe
se
vezuje
za
tiroksin,
inei
ga
nerastvorljivim. Iz istog razloga, nemojte
uzimati ni kalcijum ni dodatke ugljenika
u isto vreme kada i lekove za tiroidnu
lezdu.

U nekim sluajevima oboljenja tiroidne

lezde s emogu otkloniti, dok se drugi
moraju navii da ive sa tim do kraja svog
ivota, u isto vreme inei sve da ublae
problem.
Deava se da pojedini ljudi misle da
boluju od hipotiroidizma, a zapravo je re o
netoleranciji prema eeru, depresiji ili
simptomima menopauze.
Oboljenje tiroidne lezde je sloen
problem. Tiroidna lezda u vaem vratu lui
tiroksin, koji se sastoji iz joda, koji ide do
svih eija u telu, i odreuje im kako da
funkcioniu. A funkcionisanje tiroidne
lezde odreuju hormoni koji se lue u
hipofizi u mozgu. Ona alje THS (tireotropni
hormon) u tiroidnu lezdu. I na kraju,
funkcionisanje hipofize odreuje deo
mozga koji se naziva hipotalamus, tako da
uzrok svih vrsta problema s tiroidnom
lezdom moda nemaju veze sa samom
tiroidnom lezdom, ve sa hipofizom ili
hipotalamusom.
PRIRODNI LEKOVI
JOD
- jod treba da se unosi svakog dana, za
svakim obrokom. Ali odakle s eon dobija?
Preduga uptoreba lekova za tiroidnu ezdu
moe da oslabi kosti ili da dovede do raka
dojke.
- od morskih trava, najbolji izvori
minerala su Nova Scotia dulse ili
norveki kelp. I mnogi drugi produkti od
morskih trava sadre jod, ali oni ne sadre
mnogo drugih minerala. Kalifornijski kelo
nije toliko dobar.
- evo adrese za naruivanje Nova Scotia
dulse: Roland's Sea Vegetables, 174 Hill
Road, Grand Manon, NB E5G4C4, Grand
Manan, N.B. (New Brunswick), Canada.
Pustite da se osui, osuite listove, stavite
ih u posude i to moete posle dodati u jela.
- jod je hemijski element. On se ne sme
piti, jer je otrovan, ali moe da se kupi
boca joda u apoteci. Namaite jodom deo
tela povrine 7,5x7,5 cm na gornjem delu
butine ili stopala, i jod e da nestane u roku
od 24 sata (upie ga koa). Ova metoda je
korisna i u sluaju nuklearnog udara, da bi
se izbegao stroncijum 90. Alternativa je da
se uzima kalijum-jodid, u cilju zatite
tiroidne lezde od radioaktivnih oteenja.
Videti kasnije pgolavlje Radijacija.
- jo jedan izvor joda Lugolov rastvor.
Naravno, ovo sme da se uzima samo u
veoma malim dozama, mada ga je naalost
teko nabaviti. Imaju ga apoteke, ali ga
nee dati bez recepta.
- postoji i jodizovana so. Problem je to
se u soli iz prodavnica nalazi i aluminijum
(tako da nee da se ugrudva), to moe
dovesti do Alchajmerove bolesti (opisane u
ranijem poglavlju).
- neki koriste "morsku so", ali to je isto
kao obina so, s tim da je dobijena iz
okeana, a ne iz rudnika soli; obina so,
verovatno sa dodatim aluminijumom u
sebi.
- drugi koriste kamenu so (iz rudnika
soli), koju samelju, meutim, takva so ne
sadri jod.
- postoji jedna kompanija u Francuskoj
koja proizvodi okeansku so, i koja sadri
sve potrebne minerale, ukljuujui jod.

Njena adresa u Americi je Grain & Salt

Society, P.O. Box DD, Magalia, CA
95954/916-872-5800.
Od
njihovih
proizvoda (Light Grey, Fine Ground i Flower
of the Ocean) izgleda da je Fine Ground
najbolji, jer dobrog je kvaliteta, a nije skup.
So je malo vlana, ali to je njeno prirodno
stanje. Ako je so suva, to znai da je
tretirana hemikalijama. Ja bih uvek izabrao
algu Nova Scotia Dulse.
- poto su hlor, fluor i jod hemijski
povezani, viak prva dva blokira ulazak
joda u tiroidnu lezdu, pa bi bilo dobro da
izbegavate hlorisanu vodu, fluorisanu
vodu i pastu za zube.

- sledea hrana izaziva hipotireozu, tj.

ometa iskoriavanje joda: sirov kupus,
repa, kikiriki, slaica, seme bora,
proso, sojini proizvodi). Kuvanjem ove
hrane otklanja se njihov negativan efekat
na lezdu.
izbegavajte
upotrebu
elektrine
ebadi ako je mogue.
- izbegavajte konzumiranje fluorisane
vode.
- nitrati izazivaju hipotireozu, a njih ima
u: hot-dogu, kobasicama, salami i
suhomesnatim proizvodima, kao i u
bunarskoj
vodi
koja
je
zagaena
ubrivom.

ISHRANA
- pored uzimanja joda, potrebno je da
jedete zdravu hranu. Strunjaci kau da
hranu iz porodice kupusa treba jesti
umereno (brokoli, kupus, kelj, prokelj,
smea ili indijska goruica), jer ona
oteava funkcionisanje tiroidne lezde. Isto
vai i za breskve i kruke. Sve sok od
argarepe po malo poboljava njenu
funkciju. Pijte zelene sokove i jedite
kalijumske orbe (supe od debelih ljuski
belog krompira).
- smea/indijska goruica najvie
sadri tirozin (1,9%) od svih vrsta zelenia.
Tirozin se nalazi u tiroidnom hormonu.
Razne vrste mahunarki i semenki sadre po
malo tirozina. Rotkvice se u Rusiji koriste
za obe vrste problema sa tiroidnom
lezdom. Smatra se da jedan od sastojaka
u rotkvicama - rafanin - kontrolie nivo
tiroksina. Turci koriste orahe u leenju
raznih vrsta problema sa lezdama. U
jednom istraivanju, sve sok od zelenog
oraha (naroito ljuske) udvostruio je
koliinu tiroksina. Dekokt od zelenih oraha,
pravljen kuvanjem tokom 20 minuta,
poveava nivo tiroksina za najmanje 30%.
- majino mleko je odlian lek za bebe
koje pate od hipotireoze, s tim da i
spreava pojavu iste kod zdravih beba.
- vitamin A je neophodan telu da bi se
jod mogao
pravilno apsorbovati.
B
vitamini deluju zajedno u ishranjivanju
tiroidne lezde. B6 pomae lezdi da pri
luenju hormona efikasnije iskoristi jod.
Vitamina B12 isto pomae lezdi, dok do
problema sa tiroidnom lezdom moe doi
zbog slabog izlaganja sunevoj svetlosti.
- budite na ishrani bez soli, ulja i
eera, dok se tiroidna lezda ne oporavi,
mada gledano na due staze, potrebno je
vam po malo soli i ulja.

LEKOVITO BILjE
- jedan lekar prirodne medicine iz Srednje
Amerike
preporuuje
sledee
za
odvikavanje od suplementacije za tiroidnu
lezdu: post i program proiavanja
tela na sokovima od voa i povra,
posle ega sledi program zdrave i lagane
hrane (naroito sirove hrane). To se
primenjuje 2-4 sedmice. Neka vam neko
pomogne u ispravljanju vrata i kime, i
uzimajte jednu tabletu kelpa dnevno. Ovaj
lekar kae da ova metoda leenja uvek
uspe.

IZBEGAVATI
hipotireoza
moe
nastati
usled
konzumiranja slobodnih masti (margarin,
puter, majonez, prena hrana, kuvane
masti, ulja za salatu i kupovni kikiriki
puter).

HIPERTIREOZA
SIMPTOMI
umor,
nesanica,
netolerancija,
razdraljivost,
pojaano
znojenje, stalan oseaj vreline, esto
pranjenje creva, gubitak kose i telesne

PROTIV GUAVOSTI
- guavost predstavlja uveanje tiroidne
lezde, koja se nalazi u prednjem delu
vrata. Protiv te guavosti gore spomenuti
lekar preporuuje sledee: Primenjuje se
isti program leenja kao to je opisano
iznad, a onda, posle 2-4 sedmice, radi se
jedna od sledee etiri metode leenja za
vrat:
1)
Stavljajte
oblogu
od
magnezijum-sulfata na vrat svako vee,
tokom cele veeri, 10 noi uzastopno; 2)
Drite oblogu sa ajem od kore belog
hrasta na oboleli predeo; 3) Stavite dve
tople fomentacije na vrat drei ih po 4
minuta, kao i jednu hladnu oblogu tokom 4
minuta. Naizmenino primenjujte tokom sat
vremena, a onda, 5-10 minuta, radite
vebe za vrat; 4) Drite kanu oblogu od
isitnjenih badema oko celog vrata, i neka
ostane tako tokom noi. Radite to 3-10
veeri. Naroito je dobro u sluajevima jae
guavosti.
- jedan drugi lekar prirodne medicine
preporuuje da se protiv guavosti namae
na vrat ekstrakt crnog oraha, i to oko 15
kapi 2 puta dnevno, kao i da se primenjuje
obloga od nevena 2 puta dnevno tokom
jednog meseca.
- protiv guavosti dr Kristofer preporuuje
JO SAVETA
da se spolja na obolelu lezdu nanese
- za stimulisanje tiroidne lezde: svakog smesa
isitnjenog
korena
ika
i
dana pojedite po porciju ovsa i banana, maslinovog ulja.
svako jutro i vee se istuirajte
prohladnom vodom, i svakog dana
NAPOMENA - mnogi ljudi koji boluju od
radite napolju po 3-5 sati. Fizika Parkinsonove
bolesti
(opisane
na
aktivnost podstie rad tioridne lezde, jer prethodnim
stranicama)
skloniji
su
ona stimulie luenje TSH-a iz hipofize. hipotireozi.
Tokom i nakon naporne fizike aktivnosti
Rak tiroidne lezde povezan je sa
koliina T3 se polako poveava u krvi.
konzumiranjem previe fluorisane vode.

teine,
odvajanje
noktiju
iz
leita,
promena u debljini koe, drhtanje ruku,
nepodnoenje vruine, ubrzan rad srca,
guavost. Ponekad dolazi do isturanja onih
jabuica. Kod ena je mogua rea pojava
menstruacija i manji izliv.
UZROCI - hipotireoza (opisana iznad)
nastaje usled slabog funkcionisanja tiroidne
lezde,
to
dovodi
do
usporavanja
metabolizma i svega to ide uz to, dok
hipertireoza predstavlja suprotno: tirodina
lezda je preaktivna, pa metabolizam
previe brzo radi, to izaziva brojne
probleme. Tiroidna lezda tada lui previe
tiroksina.
Hipertioreoza, zvana i tirotoksikoza, nije
bezopasna bolest. Gravesova bolest jeste
najea vrsta hipertireoze, od koje pati 2,5
miliona Amerikanaca.
Vie detalja o tiroidnoj lezdi nalazi se u
poglavlju iznad, o hipotireozi, koja je
mnogo uestalija pojava. I jedna i druga
bolest
ee
zahvataju
ene
nego
mukarce.
Kada
tiroidna
lezda
ne
funkcionie kako treba, mogu nastati
brojne vrste fizikih problema.
Zapravo, izraz "hipohondar" je nastao u
19. veku upravo kao oznaka za ovakve
ljude koji imaju brojne probleme, a ini se
kao da nemaju nijedan, kao da su zdravi.
Da, verovatno je to samo bilo u njihovoj
glavi! E pa, sad znamo da je sve u
njihovom vratu. Sada znamo da su ti onda
neshvaeni ljudi imali ili previe slabu ili
previe aktivnu tiroidnu lezdu.
Infekcija tiroidne lezde i neki lekovi
mogu privremeno izazvati hipertireozu.
Hipofiza, paratitne lezde i seksualne
funckije su tesno povezane meu sobom, i
pod uticajem tiroidne lezde. Problem u
jednom od njih moe se odraziti na sve.
Leenjem hipotireoze moe se izleiti i
Parkinsonova bolest kod onih ljudi koji pate
od obe bolesti.
PRIRODNI LEKOVI
- neka 75% vae hrane bude sirovo, sa
dosta povra, kao i: braon pirina, soka
od zelenia, jestivog kvascq, peninih
klica i lecitina. Jedite polako, i to samo
zdravu
hranu.
Hipertireoza
ubrzava
varenje, pa se moda ne budu apsorbovali
svi hranljivi sastojci kako treba.
- jedite hranu iz porodice kupusa
(brokoli, kupus, kelj, prokelj, indijska
ili smea slaica), jer ona usporava rad
tiroidne lezde. Jedite to vie takve sirove
hrane, jer se time tiroksin lui u manjim
koliinama. Ona sadri jedinjenja zvana
izotiocijanati, koji pomau lezdi da lui
manje tiroksina. Jedite i rotkvice, jer one su
iz iste porodice, i najbolje su u blokiranju
tiroksina.
Podzemna
keleraba
(broskva), soja, repa, breskve i kruke
imaju slian efekat.
- konzumiranje kelpa pomae kod svih
problema sa tiroidnom lezdom, pa i kod
hipertioreoze. Kelp sadri dosta tiroksina i
joda. Hormon koji lui tiroidna lezda je
skoro pa ist jod. Prava morska so jeste jo
jedan dobar izvor joda. Videti poglavlje
"Hipotireoza" iznad.
- nedostaci vitamina C i E mogu dovesti
do luenja previe tiroidnog hormona.

- kad god je mogue, rano ujutru izaite i

izlaite se sunevoj svetlosti. Ako ste
blizu okeana, zagazite unutra ili zaplivajte
malo.
IZBEGAVATI
- izbacite mlene proizvode , kao i
nikotin, alkohol, kofein, gazirana pia,
preraenu i brzu hranu.
- lekari ponekad prepisuju radioaktivno
jedinjenje natrijum-jodid (jod 131 ili I131), meutim, treba da obratite panju na
njegova neeljena dejstva.
- nemojte se odmah opredeljivati za
operaciju tiroidne lezde, jer ete i bez
toga imati dovoljno problema.
LEKOVITO BILjE
- gagamija (vuja noga, lat. Lycopus) se
ve dugo vremena koristi za leenje
tiroidne lezde. Ona pomalo usporava
metabolizam joda i smanjuje luenje
hormona iz tiroidne lezde. U Evropi se
nairoko koristi u ovu svrhu, isto kao i
matinjak. Istraivanja su pokazala da
nakon samo jedne ubrizgane injekcije
matinjaka dolazi do smanjenja nivoa TSHa u krvi i hipofizi, pa se time i smanjuje
luenje tiroidnog hormona. Isti uinak imaju
verbena i crnjevac (lat. Prunella).
- za vie informacija videti poglavlje
"Hipotireoza" iznad.
12. DEO: LIMFNI SISTEM
1 - LIMFNI SISTEM
OTEKLE LEZDE (Limfodenitis)
SIMPTOMI - generalno se odnosi na
oticanje limfnih lezda na grlu, na vratu, ali
se moe odnositi i na oticanje bilo kojih
limfnih lezda, poput onih pod pazuhom ili
u preponama. Mogue prisustvo vreline,
osetljivosti, crvenila koe i groznice.
UZROCI - limfni sistem slui za
uklanjanje raznih vrsta infekcija iz tela, s
tim da te infekcije mogu zahvatati i same
limfne
lezde.
To
moe
biti
neka
lokalizovana infekcija, a moe biti i samo
simptom mnogo opasnije bolesti (poput
malih
boginja,
ovijih
boginja,
mononukleoze, tuberkuloze, sifilisa,
leukemija ili raka).
PRIRODNI LEKOVI
- infekcija treba da se predupredi
postom,
odmaranjem
u
krevetu,
paljivom
ishranom,
pranjenjem
creva, i nekonzumiranjem nezdrave
hrane i pia.
- od znaaja su vitamini A, B i C.
- protiv otoka primenite aj od jedne ili
vie od sledeih biljaka: gavez, bokvica,
jabukovo sire i leska. Od pomoi su
kane
obloge
od
argarepe,
ricinusovog ulja, losion od lavande i
voda od lavande, kao i aj od peruna ili
ispljeskana kana obloga od peruna. Mada
je leska odlina za ovu svrhu, postoji i
drugo bilje koje moe biti od pomoi.
- u Indiji se vekovima koristi umbir
protiv raznih vrsta otoka, ukljuujui i
oticanje limfnih lezda. Uzimajte oko 60 mg
dnevno; rezultati treba da budu vidljivi
nakon 30 dana. Trudnice ne treba da ga

uzimaju. Takoe, u Indiji se na oteknuti deo

tela stavlja i 2 dela kurkume i 1 deo soli.
- uzimajte 400-500 mg istog jedinjenja
ananasa (iz prodavnice zdrave hrane) 3
puta dnevno na prazan stomak. On sadri
proteolitiki enzim bromelain.
- dr Kristofer preporuuje primenu
fomentacije ili obloge sa jakim dekoktom
rutvice na oboleli deo tela.
- jo jedna dobra obloga jeste obloga od
60 g divizme, 15 g isitnjene lobelije i 1
kaiice aleve paprike. Stavite da se
krka u 2 litra jabukovog sireta, prekrijte
na 15 minuta, iscedite, pa primenite kada
seohladi.
NAPOMENA - Smatra se da je bolest
majeg ogreba (opisane na kasnijim
stranicama) glavni uzrok jednostranog
limfodenitisa. Takoe, pogledajte i kasnije
poglavlje "Tonzilitis", o jo jednoj bolesti
limfnog sistema koja napada krajnike kod
dece.
- pogledati ranije poglavlje o groznici, kao
i druga poglavlja o limfnom sistemu.
LIMFANGITIS (Upala slezine)
SIMPTOMI - poinje s nazebom i
visokom
temperaturom,
uz
umereno
oticanje i bol u limfnim tkivima. Jak bol
nastaje na levoj strani tela, koji se iri do
ramena. Ako infekcija zahvati dublje delove
koe, javlja se izraeno crvenilo sa
izdignutim ivicama na obolelom delu tela.
Koa postaje vrua i suva, a osoba veoma
edna.
UZROCI
I
LEENjE
vrsta
streptokokalne infekcije jedne ili vie
limfnih lezda, obino slezine.
PRIRODNI LEKOVI
- budite na vonoj ishrani prvih par
dana, a onda preite na laganu zdravu
hranu. Tretman treba da bude kao u
sluaju groznice. Creva treba da se redovno
prazne, to se moe postii uz pomo
laksativnog bilja. Nemojte se naprezati
pri pranjenju creva, jer se tako moe
otetiti privremeno uveana slezina. Pijte
to vie tenosti, da biste proistili slezinu.
- primenjujte tople fomentacije, posle
ega sledi kratkotrajna primena hladne
vode. Time se znatno ublaava bol i upala.
Radite to 2-3 puta dnevno, dok se bol ne
povue, a onda jedanput dnevno.
- Klosov lek odlino deluje kada se utrlja
na predeo slezine. Pomeajte 60 g isitnjene
smirne, 30 g isitnjenog ljutia i 15 g
aleve paprike. Stavite to u jedan litar 70postotnog etanola, pomeajte, i pustite da
odstoji 7 dana, dobro ga mukajui svakog
dana. Gornji deo tenosti stavite u
zatvorene flae. Ovaj lek je dobar za sve
vrste otoka i konih problema.
videti
poglavlje
"Groznice"
na
prethodnim stranicama.
MONONUKLEOZA
SIMPTOMI - depresija, umor, groznica,
bolovi po telu, bol u grlu, oteene lezde,
glavobolja, utica, kao i mogu crven osip u
vidu izdignutih takica po telu.
UZROCI - zarazna bolest koja uglavnom
zahvata slezinu i limfni sistem.

Moe se preneti poljupcem, polnim

odnosom,
deljenjem
hrane
i
korienjem
istog
posua,
ali
i
vazduhom, kada se udie izdahnuti vazduh
obolele osobe, tako da se ona ne prenosi
iskljuivo poljupcem, kako se najee
misli. Nije previe zarazna, jer se ree
deava da u isto vreme obole braa ili
sestre obolelog.
Najee snalazi decu i tinejdere. Period
inkubacije kod dece je 10 dana, a kod
odraslih 30-50 dana.
Simptomi su slini simptomima gripa, s
tim da u sluaju mononukleoze oni traju 24 sedmice! ak i kad nestane veina
simptoma, opta malaksalost/umor moe
da traje jo 3-8 sedmica, dok se neki
oseaju umorno i u sledeih par meseci ili
godina.
Ljudi uglavnom kau da su se oseali
loe, ali da su bez obzira na to nastavili da
rade, mislei da e problem proi, pa su na
kraju zavravali sa mononukleozom. Tako
da ako treba da se odmarate u krevetu i
ako elite da ozdravite, uradite to pre no
to se neto jo gore desi.
Infekciju izaziva Aptajn-Barov virus
(EBV) i ree citomegalovirus (CMV), pa se
ne moe leiti antibioticima. (Uzimanje
antibiotika moe izazvati alergijski osip ili
neto jo opasnije.) I EBV i CMV ostaju u
telu obolelog do kraja njegovog ivota, ali
se infekcija, ako se pravilno lei, uglavnom
povlai. Zato se odmarajte i uvajte svoje
zdravlje, da bi spoljanji simptomi mogli
lepo da nestanu!
Pazite na znake koji mogu ukazivati na
opasniju infekciju slezine: temperatura od
preko 38,8 stepeni, jak bol po sredini leve
strane tela koji traje 5 minuta ili due,
oteano disanje i oteano gutanje. Ako se
neto od ovoga dogodi, zovite lekara. Do
toga moe doi ako niste odmarali u
krevetu i brinuli o sebi onda kada se
infekcija tek pojavljivala, pa je dolo do
pucanja slezine i unutranejg krvarenja.
Temperatura moe dostii 39-40 stepeni, i
moe trajati 1-2 sedmice. Mogua pojava
drhtavice, dok bol u grlu moe oteavati
gutanje nekoliko sedmica.
PRIRODNI LEKOVI
- budite 1-2 dana na blagom postu na
sokovima od voa i povra.
- jedite zdravu hranu, naroito supe od
povra, orbe od krompirovih ljuski, i
braon pirina. Jedite manje obroke.
Zbog bola u grlu nemojte piti kisele sokove,
poput citrusnih. Meka hrana je najbolja
ako je oboleli dete koje ima jak bol u grlu.
- pijte dosta destilovane vode i unosite
sve potrebne minerale. Konzumiranje
prohladne vode esto puta godi grlu, kao i
grgoljenje slane vode.
- nemojte konzumirati rafinisanu i
nezdravu hranu, prenu hranu, eer,
meso, kafu i gazirana pia.
- ostanite u krevetu dok ne proe najgora
faza bolesti. Morate se odmarati sve vreme
dok je slezina uveana, s tim da je
otkriveno da blaga fizika aktivnsot
nakon par dana odmora nije na odmet.
Preterana fizika aktivnost, pak, izazvae
ponovnu pojavu bolesti i oteenje slezine.
Moda bude bilo potrebno 6-8 sedmica dok

oboleli ne bude mogao ponovo da se vrati

svakodnevnim aktivnostima.
nemojte
se
naprezati
tokom
pranjenja creva, zato to time moete
nakoditi slezini koja je privremeno
uveana.
- nije neophodna izolacija obolelog, ali
niko ne bi trebalo da koristi njegove ae,
olje, i slino.
- aj od maslaka titi jetru, dok aj od
ehinaceje jaa imunitet.
- dobar ekspert zna kako da tokom 3
dana primenjuje 30-minutnu terapiju za
groznicu, odravajui telesnu temperaturu
na 38,8-39,4 stepeni, ime se uspeno lee
i najtei oblici infektivne mononukleoze.
Primena vrue kupke (koja izaziva kratku
groznicu) ima jednako dobar uinak kao i
kortikosteroidni lekovi, samo bez ijednog
neeljenog dejstva (ova vrsta lekova slabi
imunitet).
- za glavobolju primenjujte vruu kupku
stopala. Nemojte davati aspirin detetu ili
mladoj osobi, jer moe izazvati nastanak
Rejovog sindroma.
- nekoliko sedmica odmora u krevetu je
neophodno da bi dolo do potpunog
izleenja. Poto se retko ko od mladih
pridrava toga, zato se posle mesecima ili
godinama nose sa hroninim umorom usled
mononukleoze.
- postoji i "lana mononukleoza", koja isto
dovodi do uveanja limfnih lezda u vratu i
umora, ali se ona javlja usled alergije na
hranu, najee meu studentima ili
srednjokolcima.
Izbacivanjem
takve
hrane koja izaziva alergiju ovaj problem
se lako reava i umor nestaje.
- videti poglavlje "Limfangitis" iznad i
"Alergije" ispod.
TUBERKULOZNI LIMFODENITIS
HIDROTERAPIJA
ovo
je
vrsta
tuberkuloze koja napada limfne lezde.
- sugestije iz uvodnog poglavlja o
hidroterapiji:
graduativna
primena
hladne vode, "sunane kupke", kupka
hladnim vazduhom, fizika aktivnost, i
provoenje vremena na otvorenom.
- jedite paljivo probranu i zdravu hranu
bogatu proteinima.
- treba da ivite na veoj nadmorskoj
visini, ne u vlanim ravnicama.
- dr Kristofer preporuuje sledeu biljnu
formulu: pomeajte po 60 g korena
maslaka,
korena
tavelja,
kore
paskvice (lat. Solanum Dulcamara) i
korena Stillingia-e, sa po 30 g kore
korena sasafrasa, korena strupnika
(Scrophularia)
i
brljana
(ili
kore
petolisne
lozice, ili
samo
njene
granice). Krkajte sve sastojke u 3 litra
vode dok se koliina ne smanji na 2 litra.
Procedite, zasladite medom po elji, neka
se ohladi, stavite u flau i drite na
prohladnom mestu. Uzimajte po 1 kaiku 3
puta dnevno.
- dr R. T. Tral preporuuje da se oboleli
obavezno izlae sunevoj svetlosti, da
jede samo kvalitetno voe, povre i
itarice, da pije dosta vode, naroito pre
podne, da primenjuje kupku celog tela
(mlaku, prohladnu ili hladnu) 1-2 puta
dnevno, a kad god je prisutna groznica, da
neprestano primenjuje prohladne ili hladne
vlane obloge, kao i metodu sa vlanim

aravom, posle koje sledi primena

natopljenog arava ili polukupke
(sedenje u polupunoj kadi). U ostalim
sluajevima primenjuje se samo 1-2 puta
sedmino. Ako se osoba osea letargino ili
se prejela, treba da se umereno preznoji
uz pomo suvog ebeta. Ovaj lekar kae
da se ne treba bojati ako doe do pojave
plikova ili iria tokom tretmana, jer to
samo toksini izlaze iz tela.
PRIRODNI LEKOVI
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
TUBERKULOZNI
LIMFODENITIS
I
NjEGOVE KOMPLIKACIJE (Videti uvodno
poglavlje
o
hidroterapiji
za
vie
informacija):
POJAANjE
OPTEG
OTPORA
graduativna primene hladne vode,
"sunane
kupke",
kupke
hladnim
vazduhom,
fizika
aktivnost
i
provoenje vremena na otvorenom;
aseptina ishrana bogata proteinima;
ivot na veoj nadmorskoj visini, a ne u
vlanim ravnicama.
OPTE METODE - revulzivna ili
naizmenina obloga na predeo oteenih
limfnih lezda, 2 puta dnevno, a izmeu
toga
primeniti
zagrevanu
oblogu
zatienu flanelom, koja se menja im se
osui.
13. DEO: OTROVI
1 - UJEDI I UBODI
* ETIRI JAKA PROTIVOTROVA
PRIRODNI PROTIVOTROVI - U ovom
poglavlju su obraene najrazliitije vrste
otrova od kojih ljudi mogu nastradati: od
uboda biljaka, preko ujeda ivotinja i
insekata, pa sve do zaraza i trovanja. U
nekim situacijama moda neete da imate
pristup odgovarajuem protivotrovu, a
poto e vam trebati neto to morate
odmah da upotrebite, sledei protivotrovi
su najbolje reenje ako nita drugo nije
dostupno: Prvi je za trovanje, a ostali su za
sluajeve zaraze i bolesti. Dobro je imati ih
pri ruci. Ako idete na planinarenje, ponesite
ih sa sobom.
AKTIVNI UGALj - postoji 80 raznih
tetnih supstanci koje aktivni ugalj moe da
neutralie. Bez problema reava problem
kod 29 od 30 najeih vrsta trovanja.
Uzmite i vaite 10 tableta aktivnog uglja,
pa ih progutajte sa vodom. Ako je re o
trovanju na koi ili odmah ispod koe, onda
moete da primenite i kane obloge sa
ugljem. to se pre upotrebi, efikasniji e
biti. Aktivni ugalj je bolji od obinog uglja
jer ima veu povrinu za upijanje otrova.
(Imajte na umu da neki otrovi spadaju u
jake alkalne ili kisele supstance, pa je za
njih potreban protivotrov suprotne pH
vrednosti, mada aktivni ugalj moe
odreen deo njih da neutralie.)
BELI LUK - postoji 45 razliitih bolesti s
kojim beli luk moe da izae na kraj. Deluje
odlino protiv bakterijskih, virusnih i
gljivinih infekcija. Njegov je aktivni
sastojak germanijum, kojeg ima vie u
belom luku nego u bilo kojoj drugoj biljci.
Eksperimentalni mievi koji su izlagani
elijama raka, prethodno tretiranim s belim
lukom, nisu uginuli od raka. Ruski naunici

su rekli da je beli luk najbolji antibiotik na

svetu, s tim da se mora upotrebiti u
sirovom stanju.
VITAMIN C - ova neverovatna supstanca
pomae vaim belim krvnim zrncima da se
lako izbore sa svim vrstama toksinih
supstanci (od bakterija, virusa i gljivica).
Linus Pauling centar za nauku i medicinu, iz
Palo Alta u Kaliforniji, decenijama je
prouavao blagotvorna dejstva vitamina C.
Koristi se za leenje kardiovaskularnih
oboljenja, raka, HIV-a, infekcija, groznice,
katarakte, konih problema i na stotine
drugih stvari. Vitamin C unitava slobodne
radikale i vrsta je antihistamina. Deluje i
kao "elijski cement" drei sve organe u
telu na okupu!
BOKVICA - ima je svuda, i deluje protiv
mnogih, ako ne i veine vrsta ujeda
insekata. Savaite malo njene listove i
onda primenite mesnati deo na oboleli deo
koe.
KOPRIVNjAA
(Osip
od
arenja
koprive)
SIMPTOMI - mali bledi otoci na koi uz
jak svrab i povremeno peckanje. Svaki
otoi stoji nekoliko sati, onda nestane i
biva zamenjen novim. Delovi koe izgledaju
upaljeno, crveno i izdignuto, ponekad sa
belim voriima.
UZROCI - poznata i kao koprivnjaa, osip
od koprive moe biti praen jakim svrabom
po celom telu ili samo na odreenom delu
tela. Mada obino traje nekoliko sati,
hronini oblik moe trajati nekoliko meseci.
I akutni i hronian oblik moe se ponovo
pojaviti nakon nestanka.
O drugim oblicima koprivnjae bilo je rei
u ranijem poglavlju. Ovo poglavlje se samo
bavi koprivnjaom nastalom usled diranja
koprive. Kada se dodirne, kopriva ubrizgava
otrov u kou.
PRIRODNI LEKOVI
- isperite sunerom sa vrelom vodom, a
moe i sa vruom soli ili alkalnom
vodom. Primenite dugotrajnu neutralnu
kupku.
- stavite 4 kaike kalcijuma u prahu u
olju vode. Neno nanesite na oboleli deo
koe, kako biste otklonili svrab.
- primenite na oboleli predeo kanu
oblogu sa ispljeskanom bokvicom.
* PROTIV INSEKATA
PRIRODNI INSEKTICIDI - sve se
primenjuje iskljuivo spolja (na odeu ili
kou), osim ako nije naglaeno drugaije:
- protiv komaraca i muica: citronela
- veina leteih insekata: eukaliptus
- buve: metvica (ne za trudnice)
- buve i krpelji: kedar
- buve i muice: majina duica,
zdravac, lavanda, ruzmarin, pitoma
nana.
- insekti: u Indiji i Africi se mau
bosiljkom po koi.
- insekti: metvica (zvana i "biljka protiv
komaraca/krpelja") se hiljadama godina
koristi protiv insekata. Plinije (1. vek) je

zapisao da je ona biljka koja najbolje deluje

protiv buva.
- insekti: za brdsku metvicu se kae da
je jo bolja od metvice.
- insekti: citronela mirie na limun, i
godinama se koristi protiv insekata. Deo je
pojedinih insekticida koji nisu tetni (nonDEET). isto ulje od citronele moe da
deluje iritirajue na kou (i ne sme se piti),
pa ga zato razblaite nekim biljnim uljem.
- insekti: citrusna esencijalna ulja. Sve
vrste citrusa, i sve biljke koje miriu na njih,
odbijaju insekte. Izmrvljena vrsta timijana
(lat. Thymus Citrodorus) ima jainu 62%
od DEET insekticida. Dovoljno je da
ispljeskate listove limuna i da primenite,
s tim da citrusna esencijalna ulja treba da
razblaite pre primene.
- insekti: limunska trava ima miris
citrusa, te dobro deluje protiv insekata.
- insekti: sledea meavina je odlina u
odbijanju insekata: pomeati lavandu,
citronelu i metvicu u biljno ulje, pa se
onda
primeni.
Nikad
nemojte
piti
esencijalno ulje, i nemojte koristiti metvicu
ako ste trudni.
- ulje od kedra je efikasno protiv
moljaca, muica i komaraca. Kutija od
mekog drveta premazana uljem od kedra
jednako je efikasna u odbijanju moljaca kao
ormar od kedrovog drveta.
- granice od listova nane odbijaju
muice i buve. Okaite granice na
dovratku i svuda gde se skupljaju muice.
- napravite jak aj od cvetova kamilice, i
ostavite ga da se ohladi. Procedite i potom
se namaite ajem po telu, putajui da se
samo osui. Nijedan insekt nee hteti da
vam prie. A sreom, kamilica ima lep
miris.
- buha je viegodinja zeljasta biljka iz
roda hrizantema, koja je neotrovna za ljude
i vie vrste ivotinja. Hiljadama godina se
koristila kao insekticid u Kini, Persiji i
drugim delovima sveta. Unitava veliki broj
insekata koji siu i ujedaju, kao to su buve,
muice, komarci, mravi, bubavabe, moljci,
lisne vai, itd. Moe se koristiti u vidu praha
ili vodenog rastvora. Ako je re o praku,
prostorija moe da se naprai, naroito
okovi. A ako je re o koncentrisanoj
tenosti, onda se koristi sprej. Moe i da se
pomea sa drugim insekticidnim biljkama.
- kvasija je veoma gorka biljka, ali nije
kodljiva za ljude i ivotinje. Stavite 1/4
litra kljuale vode preko 7-8 g osuene
kvasije, pa zasladite sa sirupom ili
eerom. Kada se ohladi, tu smesu stavite
u tanjire, a njih u sobe gde ima najvie
muica.
- jak rastvor od sasafrasa, poprskan po
nekoj prostoriji i po kui, odbija muice.
Osueni sasafras, kada se stavi u inije sa
voem, odbija insekte i vone muice.
- napunite jastuk ili ebe biljkom rtanjski
aj, pa ga stavite onde gde spava va
kuni ljubimac, kako biste oterali buve.
- sledea formula se koristi u dunglama
June Amerike sa velikim uspehom: po 30
ml ulja od ruzmarina, ulja od bosiljka, ulja
od rutvice i ulja od pelena. Stavite to u
male flae i nosite ih sa sobom. Nemojte ih
piti. Oznaite na flaicama da su otrovne.
- za opraivanje sobe (izbacivanje svih
insekata) stavite jednu kaiku aleve na ep
od flae, a ep stavite na kuvalo ili vrstu

grejaa kod koje moete da zapalite sveu

ispod epa da se zagreje. Zatim, pustite
alevu papriku da pone da se pui, i
zatvorite sobu. Ponovite ovaj postupak po
potrebi.
- protiv glodara: pacovi mrze pitomu
nanu (mentu). Zatvorite sve izlaze iz kue,
tale ili podruma, osim jednog. Stavite ulje
od mente na odeu, i pacovi e pobei. Oni
koji hvataju pacove koriste ovu metodu sa
velikim uspehom, s tim da oni stavljaju
veliki dak na izlazu, kako bi pacovi uli u
dak pri istravanju iz kue.
UJED INSEKTA
SIMPTOMI - crvenilo, blagi otok i mogu
manji svrab.
Ponekad, reakcija na ujed mogu da budu i
jai simptomi, poput promuklosti, oteanog
disanja, zbunjenosti, tekoa pri disanju i
velikog otoka.
Dok ponekad reakcija biva mnogo
ozbiljnija: mogua blokada disajnih puteva i
potencijalni ok (cijanoza i pad u krvnom
pritisku).
UZROCI - pojedini insekti Severne
Amerike
koji ubadaju mogu izazvati
navedene reakcije (pele, bumbari, afrike
pele, strljeni, vatreni mravi, skorpije, ose,
paukovi, stonoge, mravi). Od ovih ovde
najopasniji su pela, afrika pela i osice.
Njihov otrov sadri formaldehid.
Napomena: Svake godine ubodi ovih
insekata izazovu vie smrti od ujeda zmija.
Moe doi i do anafilaktikog oka!
(Videti kasnije poglavlje.)
PRIRODNI LEKOVI
- izvadite aoku ako je ima. (Pele
ostavljaju aoku u rani. Mora se odmah
izvaditi, jer ona sve vreme ubacuje otrov u
kou. ) Izbegavajte vaenje aoke sa
prstima, ve nekim seivom ga izvadite,
kako ne biste istisnuli jo vie otrova.
- nemojte se eati. Iako godi, moe
dovesti do sekundarne infekcije. Umesto
toga, samo odmah primenite neki prirodni
lek protiv svraba.
NANETI NA KOU
- na oboleli deo tela namaite smesu
sode-bikarbone i vode, ili vlanu oblogu sa
razblaenom vodom amonijaka (koja je
korisnija kod uboda skorpije).
- navlaite malo kalcijum-glukonata i
nanesite ga na kou.
- zdrobite tabletu biljnog uglja, nanesite
i potom prekrijte oblogom. Time e se
ublaiti bol i otok. Stavite navlaeni
zdrobljeni aktivni ugalj, zavijte oblogom, i
drite tako 3-4 sata. On ima izvanrednu
mo izvlaenja (ne upijanja) otrova i
toksina, ime ih neutralie. To se deava
usled njegove velike hemijske povrine i
zbog toga to je ist ugljenik, a molekuli
ugljenika se lako ujedinjuju sa drugim
supstancama.
- glina ili blato se takoe moe koristiti,
naroito ako ste se nali u umi. Treba da
to je pre mogue navlaite malo zemlje i
onda da je nanesete. Probajte da bude sa
nekog istijeg mesta, a ne iz mulja ili negde
gde su ivotinje mogle da je zagade. Ako je
bol i dalje prisutan, onda primenite ugalj.

- bokvica je jedna od najboljih biljaka za

ujede insekata, i prva koju e veina
herbalista izabrati za takvu vrstu problema.
esto se upotrebljava, jer je zastupljena
svuda. Raste gdegod je tlo vlano, teko i
pod senkom. Sveu ubranu biljku treba da
protrljate po koi, ili moete 1/4 olje
osuenih listova bokvice dodati u litar
provrele vode, koju zatim prekrijete i drite
tako 20-30 minuta. Povreeni ud ili deo tela
treba da umoite u ohlaeni aj i da drite
tako 10-15 minuta, 3-4 puta dnevno.
- nakon to izvadite aoku, stavite malo
meda na to mesto, ili malo izrendanog
crnog luka, kako biste ublaili otok i bol.
- kamilica i kantarion su jo dve
lekovite biljke korisne u sluaju ujeda i
uboda insekata.
- moe se primeniti i ljuti (protiv
infekcije) i bentonit glina (za otklanjanje
toksina).
- primenite gavez u prahu, pomean sa
sokom od aloje, da biste ublaili otok.
- stavite na kou pare sveeg crnog ili
belog luka.
- enzimski (meat tenderizer??) razbija
proteine koji se nalaze u otrovu insekta, s
tim da mora da naneste odmah na kou da
bi imalo efekta.
- od koristi su i: kalcijum-hlorid,
hlorodovonina kiselina i amonijakhlorid, kada se nanesu na kou.
- primenite oblogu od kore i listova
belog hrasta, gaveza i bresta.
- u drugo bilje koje se moe naneti na
ranu spada petrovac, lobelija i medvei
korov (Yerba Santa, "sveti korov").
perun
ublaava
ujed
insekta.
Spljeskajte biljku i napravite kanu oblogu.
Lavanda je antiseptik, lei ranu; u vidu
obloge ublaava upalu usled ujeda.
- evo jo nekoliko drugih stvari koje
moete naneti: alojin gel, amonijak,
magnezijum
sulfat
(epsomska
so)
rastvorena
u
toploj
vodi,
i
eukaliptusovo ulje.
- primena limunovog soka i sireta
otklanja bol usled toksina.
- Mogu se primeniti i gel protiv bolova,
DMSO
(dimetil-sulfoksid)
ili
kaladril
losioni. Kalamin esto ublaava svrab.
OSTALO
- popijte to vie aja od tavelja ili
uzimajte ehinaceju (u vidu aja ili
kapsula).
- i primena tople i primena hladne vode
ublaava bol, koliko god to zvualo udno.
Toplota umiruje zbog toga to neutralie
jedno jedinjenje koje izaziva upalu, dok i
primena hladnog takoe ublaava upalu.
- dugotrajna topla kupka tela pomae u
ublaavanju bola u stomaku koji esto
nastaje nakon ujeda insekta.
- hladna obloga ili kesa sa ledom
pomae u ublaavanju bola.
- za ojaavanje tela nakon ujeda uzmite
vitamin B6 (50 mg) i pantotensku
kiselinu (100 mg) odmah nakon ujeda, da
biste potpomogli detoksikaciji tela od
otrova i spreili alergijske reakcije. Nakon
toga, uzimajte jednu jaku tabletu vitamina
B grupe dnevno. Uzmite odmah i vitamin
C (1000-2000 mg), a tokom ostatka dana
uzimajte 4000-10.000 mg u odvojenim

dozama; svakog sledeeg dana uzimajte po

3000 mg. Dodavanjem bioflavonoida na
vitamin C pojaava se zatita organizma.
Kalcijum (do 15.000 mg dnevno) ublaava
bol i iritaciju stomaka od kiselosti vitamina
C.
- jedite citrusno voe i zeleno i uto
povre, kako biste ojaali imunitet.
PREVENTIVA
- ako ste osetljivi na ubode insekata,
izbegavajte situacije u kojim vam se isto
moe desiti. Ako morate biti u takvim
situacijama,
onda
nosite
adrenalin
(epinefrin) sa sobom, da biste mogli da ga
ubrizgate po potrebi. Neka sa vama ide i
neki va prijatelj, koji vam moe pomoi da
u tom sluaju pozove pomo. Do reakcija
moe doi u roku od nekoliko minuta ili sati.
Pozovite lekara. Ako se ne preduzme neka
lekarska pomo, moe doi i do smrti.
Pogledajte ranije poglavlje "Anafilaktiki
ok".
- ako ste alergini na neku vrstu otrova,
od lekara moete traiti da vam da prvu
pomo sa odreenim protivotrovom,
koju treba da nosite stalno sa sobom.
- kupite mali ekstraktor otrova i nosite
ga sa sobom.
- uzimajte vitamin B1 (50 mg dnevno),
jer on u vaoj koi stvara prirodni miris koji
odbija insekte.
- kada se iscedi osica, otputa se jedno
jedinjenje koje "tera" druge osice da
napadaju. Ako vas jedna ubode, napae
vas i druge osice. Stoga, ako vas ubode
neka, beite. Utrite u kuu ili skoite u
vodu. Insektima je teko da prate oveka
kroz gustu umu.
- uvek nosite obuu kada ste napolju.
Pela ima po detelini, a osice ive pod
zemljom.
- Insekti koji ujedaju vole tamne boje ili
odeu koja je arena, zato nosite belu
odeu ili onu sa svetlim bojama.
- ljudi kojima nedostaje cink u telu
privlae insekte. Uzimajte najmanje 30 mg
dnevno.
- kad se jestivi kvasac ili beli luk
natrlja na kou (ili jede svakog dana), to
moe ponekad da otera insekte.
- nemojte koristiti parfeme, kolonjsku
vodu, miriljave sapune ili sprejeve za
kosu, jer ti mirisi privlae insekte.
- konzumiranjem alkohola ili prevelike
koliine eera privlae se insekti koji
ujedaju.
- izbegavajte da nosite sjajni nakit i
druge metalne predemete.
- susret s insektom: ako vam se priblii
insekt koji ubada, polako se udaljite od
njega. Ali ako vidite da se samo jedan
nalazi ispred vas, onda krenite prema
njemu i maite rukama gore-dole ispred
sebe. To e ga zbuniti. Meutim, ako se
nalazite napolju, i ako je insekt doao sa
svojim drutvom, onda beite koliko vas
noge nose.
- ne dirajte legla insekata. Kante sa
ubretom drite poklopljenim. Naroito se
pazite perioda nakon kie, jer je tada
polen razasut, pa ga insekti trae svuda.
- pogledajte ranije poglavlje "Ujed
pauka", u kojem se govori i o crnoj udovici.
Vidite i "Ujed zmije" na prethodnim

stranicama. Leenje za oba ova sluaja je

isto.
UJED KOMARCA
SIMPTOMI - svrab i crvenilo na koi.
UZROCI - obian komarac, komarac ute
groznice i malarini komarac obitavaju u
Severnoj Americi. Ponekad mogu izazvati
malariju (opisane na ranijim stranicama).
Nain leenja opisan ispod odnosi se na
nemalarine komarce.
PRIRODNI LEKOVI
- protiv svraba: trljajte kou sa sirovim
belim lukom ili sveim limunovim
sokom, to ee tokom dana, a moete i
sa ovlaenom solju ili vitaminom C u
prahu.
- ubodeno mesto na koi prekrijte
magnezijum-sulfatom (epsomskom soli)
rastvorenim u toploj vodi, eukaliptusovim
uljem, alojinim gelom, limunovim
sokom ili siretom.
- primenite oblogu sa ispljeskanim
listovima bokvice.
PREVENCIJA: Da biste spreili da vas
ubode komarac ili neki drugi insekt:
- jedite to vie sirovog belog luka, kao i
vitamine B grupe i/ili jestivi kvasac
preko hrane.
- uzimajte 100 mg vitamina B1(niacina)
pre nego to se izloite ubodu, i na svaka 4
sata nakon to vas ubode.
- uzimajte 30 mg cinka svakog dana
tokom mesec dana.
- izbegavajte eer i belo brano u bilo
kom obliku.
- nosite odeu koja vam pokriva sve
delove tela.
- dodajte 4 kaike izbeljivaa u kadu sa
vodom, pa uite unutra na 15 minuta.
Nakon toga nijedan komarac vas nee
napadati 1-2 dana.
- videti i poglavlja "Malarija", "Virus
Zapadnog Nila" i "Denga".
UBOD PELA I OSA
SIMPTOMI - kada vas ubode pela ili
osa; prisutan jak bol.
UZROCI - postoje na stotine vrsta pela,
ali samo jedna vrsta pravi med. Naalost, i
jedne i druge mogu da nanesu bol svojim
ubodom, mada emo zbog meda vie da
cenimo ove druge. Da bi napravile pola kila
meda, one moraju da prelete oko 21.000
km, ili oko 4 puta da preu celu Ameriku. S
druge strane, ose pomau ljudima jer
unitavaju druge tetne insekte. One
zapravo vie koriste nego to nam kode.
Osice i strljeni su jedne od nekoliko vrsta
osa.
PRIRODNI LEKOVI
- dokle god je aoka unutar koe, onda se
istiskava i ubrizgava sve vie otrova. Zato
najpre treba da se aoka polako izvadi iz
koe. Pazite da ne stiskate kou dok to
radite (da ne bi izalo jo otrova).
- zatim, treba da isperete taj deo koe,
kako bi se otklonilo malo otrova. Nakon
toga, primenite ovlaeni aktivni ugalj,
kako biste izvukli jo malo otrova. Smesa
sode-bikarbone sa vodom pomoi e u

neutralisanju toksina, dok e hladne

obloge ili ledene kocke da ublae bol u jo
veoj meri.
- est sati kasnije primenite toplotu.
- ako doe do vrtoglavice, tekoa pri
disanju, veeg otoka ili alergijske reakcije
(korpivnjae), pozovite lekara.
- videti i poglavlja "Ujed insekta",
"Anafilaktiki ok" i "Koprivnjaa".
UJED MRAVA
SIMPTOMI - kada vas ujede mrav;
priustan bol.
UZROCI - veina mrava je bezopasno, ali
neki od njih ujedaju kao ludi. Otrov koji
mravu isputaju, mada u veoma malim
koliinama, prilino je slian otrovu koji
isputaju medonosne pele. ta raditi u
takvoj situaciji?
PRIRODNI LEKOVI
- primenite kanu oblogu od ispljeskanih
listova bokvice.
- radi ublaavanja svraba i otoka,
primenite sodu-bikarbonu, ali sa dovoljno
vode da bi se dobila smesa.
- od pomoi je i hladna obloga ili
obloga sa ledom.
- ako se pojave simptomi oka (oteano
disanje,
vei
otoci,
koprivnjaa
ili
vrtoglavica), pozovite lekara.
- videti i poglavlja "Ujed insekta", "Ujed
vatrenog mrava" ispod, "Anafilaktiki ok" i
"Koprivnjaa".
UJED VATRENOG MRAVA
SIMPTOMI - jedan ili vie ujeda velikog
mrava, uz jako peckanje. Gnojava fistula se
pojavljuje u roku od 24 sata, a onda se
povlai tokom sledeeg dana.
UZROCI - verovatno ste ugazili na leglo
vatrenih mrava - nizak breg rastresite
zemlje, 0,3-0,9 m duine. im ga nagazite,
na stotine mrava kree ka vama.
Vatreni mravi, uveeni iz Afrike u Brazil
tokom '60-tih godina, konano su stigli do
Amerike krajem veka. Njihov otrov je slian
otrovu pela, osa, strljena i osica. Najvie
ih ima u junim delovima SAD-a.
PRIRODNI LEKOVI
- ako su vas ujeli za nogu ili ruku,
potopite je u vrelu vodu na 30 minuta.
Time e se neutralizovati otrov.
- radi ublaavanje bola, potom nanesite
sodu-bikarbonu, led, sire i limunov
sok, ili neki astrigentni biljni aj (od kore
belog hrasta, leska, bokvice, itd).
- videti i poglavlja "Ujed insekta", "Ujed
mrava"
iznad,
"Anafilaktiki
ok"
i
"Koprivnjaa".
UBOD GUSENICE
SIMPTOMI - oset uboda nakon dodira
gusenice.
UZROCI - gusenica je crvoliko stvorenje
koje se nalazi u drugoj (larvenoj) fazi
ivotnog ciklusa leptira i moljaca. Mnoge
gusenice su bezopasne, ali ima nekih koje
su problematine, pa zato ako niste sigurni,
izbegavajte ih sve.
PRIRODNI LEKOVI
- gusenice ubadaju dlaicama sa svog
tela, koje se malo nakostree. Na ubodeni

deo koe samo treba da stavite neku

lepljivu traku, i onda da je paljivo
skinete. Tako ete izvui zabijene dlaice.
Nakon toga nanesite ispljeskane listove
bokvice.
- videti i poglavlje "Ujed insekta" iznad za
vie informacija o tome ta treba dalje
poduzeti.
UJED STONOGE
SIMTPOMI - bolan ujed usled dodira
stonoge, koji dovodi do oticanja limfnih
lezda. Simptomi se uglavnom povuku u
roku od 48 sati.
UZROCI - lie na gusenice, ali imaju
veoma dugake noice (15-170 pari). Prvi
par noica im slui za borbu, a ne za
kretanje. To su njihove "otrovne ape", kako
se nazivaju, jer jedna lezda iz glave
stonoge njih puni otrovom. Sreom,
stonoge su najee aktivne nou i
prevashodno ih ima u tropskim predelima.
PRIRODNI LEKOVI
- odmah primenite oblogu sa aktivnim
ugljem, kako biste izvukli otrov.
- radi ublaavanja bola moe se primeniti
prohladna obloga ili led.
- ako doe do vrtoglavice, tekoa pri
disanju, veeg otoka ili alergijske reakcije
(korpivnjae), pozovite lekara.
- Videti i poglavlja "Ujed insekta",
"Anafilaktiki ok" i "Korpivnjaa".
GRINjE (Trombiculidae)
SIMPTOMI - pojavljuje se crvena taka
koja jako svrbi tokom 3 dana.
UZROCI - veoma mali insekti (oko 0,12
cm) iz klase Arthropoda (osmonogi insekti).
U njih spadaju i skorpije i pauci. Vole
travnata polja, ali ih ima i u umskim
predelima. Aktivni su od maja do
septembra, a naroito tokom juna i jula.
Za ljude se prikainju uz pomo kandica.
Hrane se oko 3 dana luei enzime koji
kone elije pretvaraju u tenost; nakon
toga sami otpadnu. Polako se kreu, sve
dok ne nau pogodno mesto na naboranom
delu koe ili onde gde je odea zategnuta.
Nakon otprilike 2 sata ubrizgavaju tenost
koja rastvara tkivo i stvara crvenilo. Oko 36 sati jasnije poinje svrab, koji se nastavlja
tokom sledeih 3 dana u proseku.
PRIRODNI LEKOVI
- izvadite insekt grebanjem; a moete
naneti i ricinusovo ulje ili vazalin.
- druga metoda je da na kou naneste
lak za nokte; od toga e se insekt uguiti.
- ili namaite sapunom, pa izgrebite
etkom, i na kraju dobro isperite.
- kana obloga sa aktivnim ugljem ili
bokvicom moe pomoi.
- kesa sa ledom deluje protiv otoka.
- banana ublaava ujed ovog insekta.
- protiv svraba moete da primenite
tople kupke tela ili smesu sa sodombikarbonom u prahu. Ako ste izujedani na
vie mesta, uite u kadu sa vodom i
kukuruznim skrobom ubaenim unutra.
- primenite prirodne lekove iz prethodnog
poglavlja o ujedu komaraca.
SVRAB OD GRINjA

SIMPTOMI - svrab koji kao da se "seli"

sa mesta na mesto na koi.
UZROCI - pazite se ptijih gnezda u
blizini vae kue, jer mnoge ptice imaju
grinje, pa zato one mogu ui u vau kuu i
onda na vas.
PRIRODNI LEKOVI
- operite taj deo koe sa sapunom od
katrana. Odeu perite u provreloj vodi ili
ih dobro ispeglajte vruom peglom.
- drite po jednu kaiku korena ika,
hajduke trave i korena tavelja u pola
litra provrele vode tokom pola sata.
Procedite , dodajte pola kila kokosovog
ulja, pa onda nastavite sa kuvanjem i
meanjem dok se ne dobija melem/mast.
To moete da koristite za sve vrste svraba.
- glavnog autora ove enciklopedije
napalo je grinje dok je spremao etvrto
izdanje iste. Naime, na tremu je neka ptica
izglegla tri ptia; im su napustili to
gnezdo, on ga je spustio dole, i tada je
video grinje kako mu puzi niz zglob ruke
(po 5 cm na svake etiri sekunde). Neki od
njih uspeli da se lepo smeste u svoj novi
"dom". U potrazi za jednostavnim i
prirodnim reenjem, palo mu je na pamet
sledee: Poto je bilo oigledno da se ti
krpelji kriju u odei, i ujedaju za kou kada
je veoma toplo, a onda se povlae opet u
odelo, on je skinuo svoju odeu uvee (ako
ovi ujedaju tokom dana; ako ujedaju tokom
noi, onda sledeeg jutra se skine odea),
stavio je u kofu iste vode sa esme.
Potopio ga je dole, dok svi mehurii nisu
nestali i ostali pod vodom. Potom se
okupao istom vodom, i nakon najmanje
dva sata stavio je odeu u mainu za
suenje na nekoliko minuta, pa ju je potom
okaio da se sui. I, delovalo je. Oni krpelji
su se podavili.

- operite odeu i posteljinu u vreloj

vodi. Ono to ne moe da se opere treba da
stavite u plastine kese na 10 dana.
- deo tela pod vakama potopite u vruu
sapunjavu vodu na 30 minuta.
- zdrobite 3 kaike rutvice u pola litra
belog sireta. Drite potopljenim to due
(najbolje je dve sedmice), a nakon toga,
primenite to na glavu i druge delove tela.
Dobro je protiv telesnih vai, kone parazite
ili kao losion za tineu (gljivino kono
oboljenje).
- kosa moe da se polije petrolejom i da
se onda zavije u pekir. Mogu da se dre
obloge sa belim lukom na glavi tokom dva
sata. Vrue sire (ili bolje meavina sireta
i vode u odnosu 50:50), kada se primeni na
glavu, tako da se jajaca vai mogu lako
otkloniti sitnozubim eljem. Isti uinak ima
i meavina petroleja i maslinovog ulja u
odnosu 50:50. U jo ejdno sredstvo za
ispiranje kose spada i divlji ruzmarin
(Rhododendron)
ili
avornjak/kokoti
(Delphinium
Consolida).
U
teim
sluajevima kosa se moe podiati.
- pazite ta stavljate na trepavice, da ne
biste nakodili oima, jer vazelin ili
petrolatum se preporuuje za otklanjanje
vai.
- usisavanje tepiha je efikasno koliko i
zapraivanje. Zato radite to esto.
- redovno perite ve-ce olju.
- koju god metodu da primenite, imajte
na umu da je morate primenjivati
intenzivno dve sedmice, istovremeno na
svoje telo, odeu i samu kuu, ako elite da
isto ima efekta.

KREVETNE STENICE
SIMPTOMI - ujeda za kou uvee, esto
dok leite u krevetu. Vidi se ili vie ujeda na
jednom mestu ili se vide u obliku linija.
VAI
UZROCI - krevetne stenice su veoma
SIMPTOMI - svrab koe, esto na glavi, mali i pljosnati insekti koji puze po
trupu ili u karlinom pojasu. Vai izleu duecima, posteljini, nametaju i zidovima.
jajaca koja se mogu videti na kosi. Osoba Obino ujedaju tokom noi, i naroito su
se osea kao da ima blagu groznicu ili joj je esta pojava u tropskim predelima.
prevrue.
PRIRODNI LEKOVI
- za eliminisanje krevetnih stenica:
UZROCI - Postoje tri vrste vai koje operite posteljinu i sipajte provrelu vodu na
napadaju ljude: va glave (pediculosis krevetnu konstrukciju, Pospite sumpor na
capitis), telesna va (p. corporis) i stidna dueke, prekrivae za nametaj, i tepihe, i
va (p. pubis). Ova poslednja se prenosi nemojte ih koristiti 3 sedmice. Posle toga
putem polnog odnosa.
operite ili istresite sumpor. Dobro ga
Mogu se preneti putem kaputa, alova i oistite pre ponovne upotrebe.
kapa ili korienjem tueg elja, etkice, i
- za prevenciju pojave krevetnih stenica:
tome slino. Vai ive na odei (naroito na esto posetljinu izlaite suncu.
avovima), idu do koe jedanput dnevno da
bi jele, i onda se vraaju nazad u odeu.
UJED KRPELjA
Vai ive oko 30 dana, ali enka izlee
SIMPTOMI - krpelj se naao na vaem
oko 10 jajaca dnevno. Ta jajaca stavljaju
u koren dlake. Kako dlake rastu, jajaca telu.
izviru i mogu se videti. Lie na male crne
UZROCI - mada je njihov ujed uglavnom
take na ili blizu korena dlake. Moe ih ak
bezopasan, ipak, dok izvlae krv iz tela,
biti i na grudima, bradi i trepavicama.
mogu da ubrizgaju i bakterije koje izazivaju
PRIRODNI LEKOVI: Za eliminisanje vai bolesti. Njihova usta imaju otru pipaljku sa
nisu potrebni nikakvi lekovi, ve je dovoljno bodljicama uperenim nagore. Nakon to
da primenite jednu ili vie od sledeih time probiju kou, oni se hrane krvlju i
pritom ubacuju bakterije, tako da to se pre
metoda:
otklone, manja e infekcija biti.
- zagrevajte eljeve i etkice na 66
Krpelji ive u movarnim predelima,
stepeni oko 5-10 minuta, zatim ih potopite
u dvoprocentni Lisolov rastvor ili ih zaledite umama, bunju i velikoj travi. Zato se
drite utabanih staza i izbegavajte dodir sa
na 30 minuta.
bunastom vegetacijom.

Krpelji ne mogu da skau ili lete, ve

ekaju na travi da neko proe, pa se na
njega prikae svojim "ruicama", i onda
ponu da trae pogodno mesto da ostanu
tu i da se nahrane.
PRIRODNI LEKOVI
- izbegavajte etnje po mestima gde
ima dosta krpelja, poput uma i livada
tokom leta. Uglavnom ih nema na
putevima i travnjacima.
- kada otklanjate krpelja, pazite da
njegova glava ne ostane u koi, jer to moe
uzrokovati infekciju. Zato nikad nemojte
vui telo krpelja! Treba da uzmete pincetu i
da uhvatite krpelja to je blie mogue
njegovim ustima, tj. delu koji je najblii
koi. Pazite da ne stisnete nateeni stomak
krpelja. Veoma neno izvlaite krpelja.
Moda vam bude bilo potrebno ak 30
sekundi, pa zato budite strpljivi i neno
vucite. Krpelj e se potom povui sam i
izai. Ne dirajte izvaenog krpelja. Ili ga
spalite ili stavite malo alkohola na njega.
Posle toga stavite malo ispljeskanih listova
bokvice na kou.
- ako morate da idete u neko polje ili
umu, moda biste mogli da pospete malo
sumpora u prahu po svojim lancima,
zglobovima i pod pazuh, s tim da taj prah
posle morate da otklonite! Ako udahnete ili
progutate tog praha, mogu nastati irevi ili
osip na koi.
- za vie informacija o simptomima videti
poglavlja "Krpeljska groznica" i "Lajmska
bolest" ispod. U ovom drugom ima vie
informacija i o nainima otklanjanja krpelja.
UGRIZ CRNE UDOVICE
SIMPTOMI - nedugo nakon ugriza osoba
doivljava ogromne bolove po celom telu,
naroito u predelu stomaka, koji moe
postati veoma vrst, i koji je vrlo slian bolu
kod upale slepog creva. Dolazi do hladnog
znoja, oteanog disanja, munine, grevitih
miinih kontrakcija, povraanja, lokalnog
izumiranja tkiva, i ponekad do delirijuma i
greva.
UZROCI - postoji preko 29.000 poznatih
vrsta pauka. Oni su odlini za kontrolu
drugih insekata, meutim,dve vrste pauka
su posebno opasne i po ljude. Tarantula je
najvea vrsta pauka na svetu; ivi i u
severnim i u junim predelima SAD-a, s tim
da njen ugriz nije nita opasniji od uboda
pele ili ose.
Otrov crne udovice je mnogo jai od
otrova zvearke, rusoglavke ili vodene
mokasine, mada ovaj pauk ubrizgava samo
malu koliinu tog otrova. etiri od sto ljudi
koje
napadne
crna
udovica
doive
anafilaktiki ok i smrt. Moe doi i do
tetanusa od ugriza pauka.
OPIS - crna udovica je najopasnija vrsta
pauka u Americi; ima sjajno crno telo i
crvenu (ili utu) fleku ispod trupa, u obliku
peanog sata. Samo su enke opasne po
ljude. One prave bezobline mree po
tamnim okovima tala, hangara i drugih
objekata u blizini kue. Kada je uplaena,
sakriva se u svoju mreu, ali moe da
ugrize ako se nae u odei. Mada je najvie
ima na jugu drave, crna udovica se moe
nai i u svim pokrajinama Kanade. Na

Floridi postoji i braon i crvena udovica, koje

su isto otrovne. Smrt obino nastupa usled
komplikacija, a ne usled samog ugriza
pauka.
PRIRODNI LEKOVI
Pozovite hitnu pomo.
- ugriz crne udovice treba tretirati kao
ujed zmije, s tim da nije neophodno dati
protivotrov.
- ako nastane otok ili bol nakon ugriza
pauka, ostanite mirni i stavite zateznu
traku (onu koja se stavlja kada se prima
injekcija u ruku) od 5-10 cm iznad (ne
ispod) mesta gde je bio ugriz. Svakih 10
minuta olabavite traku na 15 sekundi.
Nemojte dozvoliti da ugrieni ekstremitet
poplavi! Ne pomerajte povreeni deo tela, i
ako je mogue, drite ga ispod ravni srca.
Ugriena osoba bi trebalo da lei. Stavite i
led oko rane.
- savakajte i potom progutajte 10
tableta aktivnog uglja zajedno sa vodom.
Uzmite jo nekoliko tableta, zdrobite ih i
stavite na mesto ugriza kao oblogu. Ugalj
e izvui otrov ako se odmah primeni. Cilj
metode iz gornjeg pasusa jeste da uspori
krvotok i time uspori i irenje otrova.
- popijte to vie aja od tavelja iili
uzimajte po 2 kapsule istog na svakih sat
vremena, dok se simptomi ne povuku.
Uzmite i ehinaceju. Primenite kane
obloge sa korom belog hrasta. Od koristi
su i brest, bokvica i gavez.
- uzmite velike doze vitamina C (prva
doza od 4000 mg, a onda po 1000-2000
mg na svakih sat vremena). Smanjite dozu
ako se pojavi proliv. Kalcijum-glukonat
(500 mg na svakih 6 sati) slui da se ublae
bol i stomani grevi usled trovanja, i da se
sprei uznemirenost stomaka usled velikih
koliina vitamina C. Svaka doza kalcijuma
treba
da
bude
praena
unosom
magnezijuma (1000 mg), a pantotenska
kiselina (500 mg na svakih 8 sati tokom
dva dana) pojaava detoksikujue dejstvo
vitamina C.
- otrov zvearke i crne udovice je slian,
pa je zato i leenje slino. Za mnogo vie
informacija videti poglavlje "Ujed zmije"
ispod i "Ujed insekta" iznad, kao i poglavlje
koje sledi ispod.
UGRIZ SMEEG PAUKA PUSTINjAKA
SIMPTOMI - pojava plika zvanog "oko
bika", oivien crvenim i belim prstenom.
Nekoliko sati nakon ugriza, koa oko njega
postaje crvena i oteena. Vremenom vei
deo tkiva odumire, ostavljajui za sobom
dubok oiljak kojem treba nekoliko meseci
da bi lepo zarastao.
UZROCI - postoji preko 29.000 poznatih
vrsta pauka. Oni su odlini za kontrolu
drugih insekata, meutim,dve vrste pauka
su posebno opasne i po ljude. Tarantula je
najvea vrsta pauka na svetu; ivi i u
severnim i u junim predelima SAD-a, s tim
da njen ugriz nije nita opasniji od uboda
pele ili ose.
OPIS - re je o braonkastom, otrovnom
pauku, veliine oko 1cm, sa tamnom
flekom na gornjem delu lea blizu glave, u
obliku violine. Voli da se krije po tamnim
mestima u kui, poput klozeta i fioka. Pravi
lepljivu mreu nepravilnih linija, s nitima
koje su posvuda razgranate. Danima moe

da ivi bez vode i hrane. A ima ga svuda po

Americi.
PRIRODNI LEKOVI
Pozovite hitnu pomo.
- savakajte i potom progutajte 10
tableta aktivnog uglja zajedno sa vodom.
Uzmite jo nekoliko tableta, zdrobite ih i
stavite na mesto ugriza kao oblogu. Ugalj
e izvui otrov ako se odmah primeni.
- popijte to vie aja od tavelja iili
uzimajte po 2 kapsule istog na svakih sat
vremena, dok se simptomi ne povuku.
Uzmite i ehinaceju. Primenite kane
obloge sa korom belog hrasta. Od koristi
su i brest, bokvica i gavez.
- uzmite velike doze vitamina C (prva
doza od 4000 mg, a onda po 1000-2000
mg na svakih sat vremena). Smanjite dozu
ako se pojavi proliv. Kalcijum-glukonat
(500 mg na svakih 6 sati) slui da se ublae
bol i stomani grevi usled trovanja, i da se
sprei uznemirenost stomaka usled velikih
koliina vitamina C. Svaka doza kalcijuma
treba
da
bude
praena
unosom
magnezijuma (1000 mg), a pantotenska
kiselina (500 mg na svakih 8 sati tokom
dva dana) pojaava detoksikujue dejstvo
vitamina C.
- otrov zvearke i ovog pauka je slian,
pa je zato i leenje slino. Za mnogo vie
informacija videti poglavlje "Ujed zmije"
ispod i "Ujed insekta" iznad, kao i poglavlje
iznad o crnoj udovici.
UJED ZMIJE
SIMPTOMI - jedna ili dve rupice uz
prisustvo jakog bola, esto praeni
muninom, povraanjem i nesvesticom.
UZROCI - postoje dve vrste otrovnica u
Severnoj Americi:
U prvu spadaju zvearka, rusoglavka i
vodena mokasina, koje imaju jednu
duboku jamicu, osetljivu na toplotu, sa obe
strane glave. One brzo napadaju, ujedaju i
onda se odmah povlae. Njihov otrov sadri
jedinjenje koje truje krv.
S druge strane, koralne zmije ne skau,
ali kada ugrizu za meso, ne putaju ga
odmah, ve moraju da due zadre ugriz
kako bi ispustile otrov, koji deluje na nervni
sistem.
Opasnost od zmijskog ujeda nastaje ako
otrov dosegne srce, i ako taj otrov deluje
na krv i nervni sistem. Zmijski otrov deluje
veoma brzo, bez obzira o kojoj je zmiji
otrovnici re. Najvea je opasnost po ivot
ako zmija ujede dete ili staru osobu, ako
otrov dosegne srce, ako ue velika koliina
otrova ili ako se odmah ne primeni leenje
radi izbacivanja otrova iz tela.
Ako se odmah neto ne preduzme, moe
doi do smrti. Ako ne doe do smrti, nakon
poetnog bola i oka, dolazi do masivnog
oteenja
tkiva:
gnojenja,
gangrene,
otpadanja tkiva i krvarenja. Ako se to desi,
onda e vreme izleenja i oporavka biti
due.
U veini sluajeva, do zmijskog ujeda
doe u periodu izmeu izlaska i zalaska
sunca. Ujed neotrovnih zmija tretira se sa
antibiotikim biljem ili lekovima, kako ne bi
dolo do infekcije. Ako niste sigurni da li je
zmija otrovna ili ne, a ubili ste je, moete je
poneti
sa
sobom
u
kliniku
radi
identifikacije.

OPIS - koralna zmija - ima ih samo u

najjunijim delovima SAD-a, kao i juno od
granice. Njihova koa je svetlih boja,
naarana u vidu prstena. Postoji i jedna
neotrovna zmija nalik njoj, s tim da su
njene are malo drugaije. Zapamtite
sledee: "Crveno, pa crno, drugar moj; ali
crno, pa uto, ubi toj".
PRIRODNI LEKOVI
KANA OBLOGA OD GLINE - ovo je
trenutno
najpreporuljivija
metoda:
Ostanite mirni. Primenite debelu vlanu
kanu oblogu od gline (ili jo bolje, od
aktivnog uglja u prahu pomeanog sa
vlanom glinom). Odmah lezite i ostanite u
tom poloaju sledea dva sata. Ova obloga
e izvui otrov iz rane.
KAKO
ISISATI
OTROV
drugi
preporuuju ovu metodu: Nosite sa sobom
mali runi sukcioni ekstraktor, radi
momentalnog izvlaenja otrova iz rane.
Radite tako u sledeih pola sata. (Manje je
korisna za otrov koralne zmije, ali bolje je
da je koristite kod svakog ugriza zmija,
nego nita da ne uradite!)
- sukcija moe da se obavi i uz pomo
flae, koja se prvo zagreje, pa primeni.
Kada se ista ohladi, dolazi do formiranja
vakuuma.
- druga metoda je da se isee onaj zadnji
veliki deo plastine pipete (injekcije,
brizgalice), da se potom primeni na mesto
ugriza i onda da se povue klip.
- ako ne postoji drugi nain da se izvue
otrov, onda neko treba da osobi koju je
ugrizla zmija isisa otrov, a pritom stalno
da ispljuva krv, tokom perioda od pola sata.
Osoba koja to radi ne sme da ima nikakve
ranice u ustima.
- nekada se smatralo da treba da se isee
koa na mestu izmeu dve rupice od ujeda
zmije, kako bi se vie krvi i otrova isisalo.
Danas se smatra da ne treba koa da se
see, ve samo da se isisava. Najbolje bi
bilo da se isisava i ispljuva otrov tokom
nekoliko minuta; tako e se i povrina koe
oistiti. A zatim, moe da se koa isee
uzdu, tako da moe bolje da se isisava.
Meutim, kada se naete u takvoj kriznoj
situaciji, uradite ono to vam se ini
najboljim reenjem.
Evo jo vie informacija o ovoj vrsti
pomoi:
- to seenje koe radi isisavanja zmijskog
otrova treba da se primenjuje samo ako je
medicinska hitna pomo udaljena nekoliko
sati, i ako se ugriz nalazi na ruci ili nozi.
Treba da se primeni im se postavi zatezni
vrst zavoj kako treba.
- otar no ili seivo steriliite uz pomo
vatre ili malo alkohola, a onda uzdu, ne
popreko, napravite posekotine duboke po
0,3 cm, tako da ako bude neophodno,
napravite i dve posekotine.
- 30-60 minuta isisavajte otrov i
ispljuvajte ga. Potom isperite usta (zmijski
otrov nije otrov za stomak, ve je opasan
samo ako ue u krvotok). Isperite i ranu, pa
je zavijte.
METODA SA VRSTIM ZAVOJEM
- ako je medicinska pomo daleko od vas,
due od 30 minuta, i ako vas je zmija
ugrizla za ruku ili nogu, medicinska metoda

koja se preporuuje jeste primena zateznog

vrstog zavoja na predeo izmeu rane i
srca, tokom prvih 5 minuta nakon ugriza:
Treba da legnete, da ostanete mirni i u
toplom, i da vam neko stavi taj zavoj
iznad ekstremiteta na kojem se nalazi rana.
(Malopre opisana metoda sa kanom
oblogom od gline, pak, mnogo je bolja.)
Ovaj vrsti zavoj treba da bude 5-10 cm
iznad ugriza i da bude dovoljno zategnut da
zaustavi protok otrovane krvi (ali ne toliko
da zaustavi arterijsku cirkulaciju, ve i
dovoljno labav da moe jedan prst da se
stavi izmeu njega i koe, i da moe puls
da se oseti ispod mesta ugriza). Na svakih
10 minuta olabavite zavoj na 15 sekundi.
Ako otok dospe do zavoja, treba da se
ostavi tako, i da se stavi jo jedan zavoj par
centimetara iznad.
OSTALO
- postoje posebni serumi protiv
zmijskog otrova u prodaji, za razliite
vrste zmija. Nauite kako da prepoznate
vrstu zmije u svom okruenju. (Koralnih
zmija prevashodno ima u junijim delovima
zemlje.)
- uzmite velike doze vitamina C (prva
doza od 4000 mg, a onda po 1000-2000
mg na svakih sat vremena). Smanjite dozu
ako se pojavi proliv. Kalcijum-glukonat
(500 mg na svakih 6 sati) slui da se ublae
bol i stomani grevi usled trovanja, i da se
sprei uznemirenost stomaka usled velikih
koliina vitamina C. Svaka doza kalcijuma
treba
da
bude
praena
unosom
magnezijuma (1000 mg), a pantotenska
kiselina (500 mg na svakih 8 sati tokom
dva dana) pojaava detoksikujue dejstvo
vitamina C.
- ugriena osoba treba da ostane mirna
i da paljivo radi. Uzbuenje ubrzava
protok krvi do srca.
- u veini sluajeva ne dolazi do smrti, ali
se pomolite i budite spremni na sve to
moe da se desi.
- nemojte konzumirati alkohol, mislei
da e vam to pomoi. Nee!
- uzmite uglja iz logorske vatre,
pomeajte sa vodom i popijte, i to pola
ae vode sa 1 kaiicom uglja, na svakih
15 minuta dok ne proe opasnost.
- ako moete, nekoliko sati kasnije
primenite parnu kupku ili neto slino
tome, kako biste izbacili otrov preko znoja.
- za sve to vreme ne treba da jedete
nita od hrane.
- ne stavljajte led ili hladnu oblogu na
mesto ugriza, jer ete time odvesti krv do
srca.
- ako i nakon nekoliko sati mesto ugriza i
dalje bude oteeno i bolno, stavite
petrolej u oblogu, i nanesite je. To e
pomoi da se otrov neutralie. Druga
metoda je da izdrobite sirov crni luk i da
ga potom nanesete na kou. Drite ga tu
dok se ne oseti neprijatan miris (ne misli se
na miris luka). Zatim sklonite luk, isperite
taj deo tela, i onda nastavite sa primenom
luka dok bol ne prestane. Crni luk izvlai
otrov.
- rutvica moe izbaciti otrov. Popijte aj
ili ga primenite na ranu.
- stavljanje alkohola na mesto ugriza
nije ni od kakve koristi, i moe samo da
ubrza protok otrova.

- savakajte i potom progutajte 10

tableta aktivnog uglja zajedno sa vodom.
Uzmite jo nekoliko tableta, zdrobite ih i
stavite na mesto ugriza kao oblogu. Ugalj
e izvui otrov ako se odmah primeni.
PREVENCIJA
kada
idete
na
planinarenje ili kampovanje, ponesite sa
sobom sukcijski ekstraktor, aktivni
ugalj, flau vitamina C u prahu, i
mobilni telefon. Drite se utabanih
staza. A ako se nalazite u zemlji gde ima
dosta zmija, nosite na donjem delu nogu
zatitnike, koji se mogu kupiti u bilo kojoj
prodavnici.
UBOD MEDUZE
SIMPTOMI - oseaj intenzivnog peckanja
u nogama ili rukama, dok se pliva u
okeanu. Mogua kasnija pojava glavobolje,
grevi u miiima, kaalj, kratkoa daha,
munina i povraanje.
UZROCI - meduza i fizalija ("portugalskih
mornarica") ima u toplijim vodama. Na
primer, ima ih na istonoj obali Floride.
Njihovi dugaki pipci sadre elije koje
ubadaju, probijaju kou i otputaju otrov.
ak i otkinuti pipci mogu da otpuste otrov
isto kao i ovi normalni.
PRIRODNI LEKOVI
- odmah isperite ranu sa slanom
vodom, nemojte sa sveom vodom, jer ona
aktivira meduzine ubadajue elije koje se
nisu rasprsle. Iz istog razloga nemojte ni
trljati kou.
- oistite kou na jedan od sledeih
naina (ponavljajte postupak po potrebi):
uz
pomo
etil-alkohola,
sireta,
amonijaka ili (meat tenderizer??).
Savet za putovanje: Ako idete na okeansku
plau, ponesite sa sobom flau sireta.
- ako na vaoj koi ostanu neki pipci
meduze, nanesite smesu od peska i slane
vode, a onda zavijte ruku u pekir i njome
ih obriite, ili izgrebite uz pomo noa ili
kreditne kartice.
- nanesite velike koliine gela od aloje i
tinkture od bokvice.
UBOD KORALA, RAE I MORSKOG
JEA
SIMPTOMI - bolne poderotine i rane
tokom plivanja, gnjurenja ili ronjenja.
UZROCI - polipi korala imaju iste
toksine elije kao i meduze, i mogu da
izazovu bolne poderotine na koe, dok
polipi isputaju male otrovne bodlje.
Rae imaju na svom repu otrovnu bodlju.
A morski je isto ima bodljice koje isputaju
otrov. Ubodi i jednog i drugog mogu
izazvati bolove i infekciju.
PRIRODNI LEKOVI
- ne trljajte kou, ve isperite ranu sa
slanom vodom.
- da biste oistili kou jo vie od otrova,
nakvasite ranu s alkoholom, siretom,
amonijakom,
stipsom
ili
(meat
tenderizer??) rastvorenim u slanoj vodi.
- sa pincetom, ili prstima zavijenim u
neku krpu, paljivo otklonite delove
korala ili bodlji sa koe.
- da biste oistili kou jo vie od otrova,
povreeni deo tela potopite u vruu vodu
na najmanje 30 minuta.

- ako medicinska pomo nee stii u roku

od pola sata, primenite zatezni vrsti zavoj
na predeo izmeu rane i srca. Za vie
informacija o tome videti poglavlje iznad
"Ujed zmije".
2 - ZARAZNE BOLESTI
TIFUS
SIMPTOMI - iznenadna pojavljivanja
drhtavice, jaka groznica, preznojavanje, i
bolovi po celom telu. Osoba je uzbuena,
uznemirena i lice i oi su joj crveni. esto
zatim dolazi do delirijuma. Negde oko
petog dana pojavljuju se ruiaste takice
po vratu, grudima, stomaku i udovima. Od
ruiaste boje pretvaraju se u crvene, a
onda u ljubiaste, i na kraju u braonkaste.
Teak oblik bronhitisa, kaalj i lajm; ubrzan
puls; nizak krvni pritisak.
U svojim ranim fazama tifus podsea na
krpeljsku groznicu, s tim da je nain leenja
i kod jednog i kod drugog oboljenja u
sutini isti.
UZROCI - postoje tri glavne vrste tifusne
groznice (vana, muvlja i krpeljska, i
grinjska), ali se sve one lee na isti nain i
uzrokuju ih sline bakterije, koje nose vai,
muve, krpelji ili grinje.
Tifus, uzrokovan rikecija bakterijom,
nastaje u velikoj grupi ljudi koja ivi u
nehigijenskim uslovima, dok krpeljska
groznica i lajmska bolest mogu snai bilo
koga ko proe kroz ume. Videti i poglavlja
ispod "Krpeljska groznica" i "Lajmska
bolest".
PRIRODNI LEKOVI
- tifus je tropska bolest, i retko je zato u
severnijim klimama. Pozovite hitnu pomo.
Ako nije dostupna, primenite tretman kao
za groznicu (opisanu na ranijim stranicama)
ili bubonsku kugu.
- na tifus deluju koloidno srebro,
ehinaceja, ljuti, beli luk i voda koja
treba da se u velikim koliinama primenjuje
i spolja i za unutranju upotrebu. Nemojte
jesti nikakvu hranu nekoliko dana. Najbolje
je da pozovete lekara ako je mogue.
KRPELjSKA GROZNICA
SIMPTOMI - javljaju se 7-12 dana nakon
ujeda:
glavobolja,
drhtavica,
slabost,
groznica, bol u miiima, i suvi kaalj, kao i
osip na zglobovima ruku, lankovima,
dlanovima, podlakticama i tabanima, koji
se zatim iri na vrat, lice, pazuh, zadnjicu i
trup. Kasnije dolazi do uveanja jetre i
upale plua. Ako se ne lei, dolazi do smrti.
UZROCI - kada se pojave simptomi,
nemojte ekati pozitivan test krvi pre nego
to ponete sa leenjem, jer do smrti moe
doi samo 4-10 dana nakon pojave
simptoma. Pozovite hitnu pomo.
Krpeljsku groznicu izaziva bakterija
(rikecija) koja je slina izazivau tifusa, s
tim da se prenosi samo putem krpelja. Od
svih prijavljenih sluajeva, 90% potie sa
istonih obala zemlje, a 10% sa predela
Stenovitih planina, mada se moe dobiti i
bilo gde u podruju izmeu ova dva.
Najee se deava od maja do oktobra
da ljude koji idu kroz umu ujede krpelj, ali
se moe dobiti i od psa koji je iao kroz
umu, i koji kupi krpelje na sve strane.

PRIRODNI LEKOVI
- pozovite hitnu pomo. Pomono leenje
kod kue se primenjuje za groznicu
(opisanu
an
ranijim
stranicama)
ili
bubonsku kugu (opisanu ispod). Za
preventivne
mere,
videti
poglavlje
"Lajmska bolest" ispod.
- kolidno srebro ("srebrna voda"),
ehinaceja, ljuti i beli luk pomau pri
oporavku.
- ako vas ujede krpelj, polako ga
otklonite, tako da ne ostane nijeda njegov
deo u koi; a onda namaite kou sa malo
alkohola, siretom ili limunovim sokom.
PREVENCIJA - pre nego to odete u
etnju po umi ili nekoj livadi, napravite
meavinu sumpora i talka u prahu, u
odnosu 50:50, pa se popraite po nogama i
oko struka. Stari ljudi kau da krpelji nee
napadati ako stavite malo terpentina na
lanke i jednu kap na jezik.
Nemojte spavati onde gde je pasla stoka
ili negde blizu vaeg psa.
- za vie informacija o krpeljima videti
poglavlje "Lajmska bolest" ispod.
LAJMSKA BOLEST
SIMPTOMI - javljaju se 2-32 dana nakon
ujeda: umor, simptomi nalik onima kod
gripa, ukoenost vrata, bol u leima,
glavobolja, munina i povraanje. Moe
doi i do uveanja limfne lezde i slezine,
kao i nepravilnog rada srca, artritisa, i
oteenja mozga.
Neki od ovih simptoma polako se povlae
tokom perioda od 2-3 godine, ali se
ponekad i pojave u kasnijem dobu iako nije
ponovo dolo do ujeda krpelja.
Poto je ova bolest toliko uestala, i poto
se moe pojaviti iznenada, evo jo nekoliko
podataka o njenim simptomima podeljenih
u tri faze iste (koje ne iskuse svi oboleli od
nje):
1 - Pojava malih izraslina i/ili osipa po
celom telu, koji traju 1-2 dana ili vie
sedmica, pa onda nestanu. Groznica,
drhtavica, munina i povraanje su mogui.
2 - Sedmicama ili mesecima kasnije,
moe doi do paralize lica, kao i esto do
uveanja slezine i limfnih lezda, jakih
glavobolja, uveanja sranog miia i
nepravilnog rada srca.
3 - Potom moe doi do pojave bola u
leima, ukoenog vrata, bolova u zglobu
kolena i u drugim zglobovima, i ak
degenerativnih oboljenja miia i zglobova.
Oko 70% onih koji se ne lee kasnije imaju
problema sa zglobovima i centralnim
nervnim sistemom.
Lekari naroito obraaju panju na
sledee simptome, pre nego to ponu sa
primenom
antibiotika:
malu
crvenu
izraslinu na mestu ujeda krpelja, osip u
obliku "bivoljeg oka" (crveni krug unutar
drugog kruga) na mestu ugriza, i simptomi
nalik onima kod gripa (poput umora,
drhtavice, i bola u zglobovima). Ako se
leenje odlae dok se ne pojave i drugi
simptomi (problemi sa srcem, mozgom ili
zglobovima), onda posle ni lekovi ne deluju.
Najbolji znak prepoznavanje lajmske
bolesti jeste pojava take "bivolje oko",
usled ujeda krpelja. Obino u roku od
jednog dana se razvije u osip oko mesta

ujeda krpelja, veliine oko 7,5 cm u

preniku. U 10% sluajeva ne pojavljuje se
osip.
Da sve bude gore, krpelj ne mora samo
da
vam
prenese
bakteriju
Borrelia
Burgdorferi (izazivaa lajmske bolesti), ve
moe da vam prenese i erlihiozu (opisana u
poglavlju ispod).
UZROCI - lajmska bolest je najuestalija
bolest u Americi koju izazivaju krpelji. Prvi
put je otkrivena u Starom Lajmu u
Konektikatu 1975. godine; najee se
javlja onde gde ima najvie belorepih
jelena, a to su severoistone zemlje SAD-a,
s tim da se sada bolest proirila i na okolna
podruja. Osam drava obuhvata 90%
sluajeva
ove
bolesti:
Konektikat,
Masausets, Kalifornija, Minesota, Njujork,
Rod Ajlend, Viskonsin i Nju Derzi, mada je
ima i u svim drugim dravama, osim u
Aljasci, Arizoni, Havajima, Montani i
Nebraski. Lajmska bolest je zapravo veoma
opasna bolest! Zbog toga joj ovde
posveujemo posebnu panju.
Male
krpelje
(Ixodes
Dammini)
prevashodno prenose jeleni, ali u istonijim
dravama to ini jedna vrsta poljskih
mieva, na zapadu - guteri i dugouhi
zeevi, a u Kaliforniji - crnonoge krpelje
prenose umski mievi. Naalost, krpelji sa
jelena mogu da zaraze i pse i make.
Vekovima su lisice i divlje make ubijale
mieve koji su prenosili lajmsku bolest; ali
sada, zemlja je prepuna mieva i njihovih
krpelja, kojih ima i kod jelena i kod drugih
ivotinja. Naunici su otkrili da zbog manjka
grabljivica danas ima 7 puta vie krpelja na
zemlji od 1-2 jutra nego na onoj od 10-15
jutara.
I krpelji na jelenima i crnonogi krpelji su
veoma sitni. Odrastao krpelj je veliine
0,25 cm, a enka je veliine vrha igle.
Mnogo su manji od krpelja na psima, ali i
psi i make mogu da pokupe ove prve
krpelje u umi i da ih sa sobom donesu u
vau kuu.
Ujedi krpelja su uglavnom bezbolni i
neprimetni, tako da simtpomi ni u poetku,
a ni kasnije, ne budu protumaeni kao
simptomi lajmske bolesti. A kada se tek u
poodmakloj fazi bolesti doe do prave
dijagnoze, situacija moe ve da postane
kritina.
Simptomi su slini simptomima multiple
skleroze, gihta, Aptajn-Barovog virusa i
sindroma hroninog zamora. Sada pak
postoji test kojim se utvruje prisustvo
bakterije
(Borrealia
Burgdorferi)
koja
izaziva lajmsku bolest.
Veina sluajeva se desi tokom leta i
jeseni. Nakon ujeda, proe nekoliko sati
dok krpelj ne pone da se hrani krvlju
domaina, a kada pone, to ini 3-4 dana.
to due krpelj ostane na telu, vei je rizik
od lajmske bolesti. Ako ga otklonite u roku
od pola sata nakon to vas je ujeo, onda
uglavnom nee biti nikakvih problema. No
ipak, moete li biti sigurni da je prolo
samo 30 minuta od tada?
Lajmska bolest je izleiva i skoro se uvek
izlei ako se pravilno dijagnostikuje u prvim
fazama te bolesti. Meutim, poto je ujed
krpelja obino bezbolan, inkubacioni period
mnogo dug, a simptomi razliiti, lajmska
bolest moe da se ne prepozna vie

sedmica ili meseci. Ako bilo gde na koi

primetite onaj osip u obliku oka ("bivolje
oko"), odmah se obratite lekaru.
Vano je naglasiti da mnogi ljudi koje je
ujeo krpelj sa jelena nisu se razboleli. U
predelima SAD-a gde se javlja lajmska
bolest 10% judi ima antitela na tu bolest,
to znai da ih je i pre ujeo krpelj, ali se
nisu razboleli. U ostalim delovima Amerike,
oko 1-2% je krpelj ugrizao, ali se ovi nisu
razboleli. Jedno istraivanje Amerikog
medicinskog udruenja (AMA) je pokazalo
da je samo polovina ljudi kojima je
dijagnostikovana lajmska bolest, zapravo, i
stvarno bila obolela od nje. Ostali su imali
artritis ili druge fizike probleme drugaije
etiologije.
Ako ikada budete ili kroz umu ili neku
livadu, prvo kupite ravnokrake pincete,
jednu da imate za kod kue, a drugu da
nosite sa sobom.
PRIRODNI LEKOVI
KAKO OTKLONITI KRPELjA - to je
krpelj due prikaen na koi, vei je rizik od
infekcije. Evo bezbednog naina kako da ga
otklonite:
- jedna kap ulja ili alkohola moe se
naneti, kako bi se krpelj delimino
onesposobio; ali, nemojte primenjivati
nevaljane metode za izvlaenje krpelja.
Uzmite zapaljenu ibicu i stavite blizu
njega, kako bi izaao, ili ga uguite sa
petrolatom ili lakom za nokte. Ove
metode, pak, uinie da jo vie bakterija
ue u vae telo. Zato treba brzo da se
krpelj otkloni.
- otklonite ga sa pincetom. Treba da
imate dve pincete sa otrim vrhovima:
jednu za kod kue i drugu za noenje sa
sobom, kada kampujete ili idete negde.
- ako je krpelj ba prilepljen za kou,
paljivo podesite pincetu u pravcu ravnog
dela krpelja (tako da pinceta bude iznad
njegovog prednjeg i zadnjeg dela). Vrhovi
pincete treba da se poklope na njegovoj
glavi, deo odmah do koe u koju se uvukao.
Uz blaga mrdanja levo-desno, polako i
mirno izvlaite krpelja izvan koe. Pincetu
dakle poklopite na njegovoj glavi, a ne na
zadnjem delu tela! Nemojte zavrtati. Celog
kpelja treba da izvadite, a ne da ostane
neki njegov deo u koi ili da vam zbog toga
uu bakterije u telo. Ne dirajte krpelja
rukama. Ne nanosite kerozin, terpentin ni
petrolatum. (Ako nemate pincetu pri sebi,
izvadite krpelja rukama prekrivenim nekom
maramicom, a nakon toga ruke dobro
isperite.) Bilo koja tenost krpelja moe da
izazove infekciju. Ako pritisnete ili uvrnete
krpelja, njegovi unutranji organi e ui pod
vau kou.
- vano je da se otkloni ceo krpelj. Ako
delovi usta ostanu pod koom, dezinfikujte
je sa alkoholom i zovite lekara.
NAKON TO SE KRPELj OTKLONI
- opetire ruke i ujedeni deo tela sa
sapunom i vodom. Primenite etilalkohol ili hidrogen-peroksid na mesto
ujeda, a onda, ako je potrebno, stavite i
zavoj.
- 2-3 puta dnevno dezinfikujte mesto
ujeda sa uljem od teaceje, ekstraktom
nevena, ekstraktom kantariona ili
ekstraktom ehinaceje/ljutia.

- zadrite krpelja i stavite ga u neku

teglu. Oznaite datum na njoj, lokaciju gde
vas je ujeo i naziv dela tela gde je bio ugriz.
Stavite vlaan pekir u teglu; to e ga
odrati sveim i do 6 sedmica.
- zovite lekara, da bi odmah izvrio
testove
nad
vama.
Posmatrajte
simptome u sledee tri sedmice, a
naroito proverite da li se negde u roku od
jednog dana pojavio crveni osip "bivolje
oko"! I da li je kasnije dolo do ukoenosti
jednog ili vie zglobova (najee kolena ili
lanka)?
poreenje
simptoma:
krpeljska
groznica izaziva groznicu u roku od jedne
sedmice, kao i osip crvenksastim i crnim
takicama na zglobovima ruku i lancima.
Sa druge strane, lajmska bolest poinje
sa crvenim osipom oko mesta ujeda (u 70%
sluajeva). U roku od 3 dana do 3 meseca
javljaju se i drugi simptomi: groznica,
bolovi u zglobovima i miiima, vrtoglavica,
i natekle elzde.
- odeu za koju sumnjate da je zaraena
stavite u mainu za suenje na 30
minuta, da biste dehidracijom unitili
krpelje. Samo pranje odee, ak i u vreloj
vodi sa izbeljivaem, ne mora da znai da
e unititi krpelje.
- toplota ublaava bol, pa zato vrele
kupke
mogu
pomoi.
Videti
ranije
poglavlje "Groznica".
- Dim Djuk preporuuje kapsule sa
belim lukom (jednake 1200 mg sveeg
belog luka dnevno), 6 kapsula ehinaceje
dnevno (od po 450 mg), kao i konzumiranje
soka od argarepe, paradajza i sveeg
belog
luka,
zajedno
s
lekom
doksiciklinom.

rukavice. Jo ako je odea svetle boje, lake

ete uoiti krpelje.
- svakog dana paljivo pregledajte
svoje telo ako ste bili u umi ili ivite u
sredini punoj krpelja. Traite tamne take
na koi, ispod kolena, na glavi, pazuhu i
kod telesnih upljina.
- moete primeniti insekticid koji sadri
DEET (dietil-toluamid). Due deluje od
drugih i smatra se bezbednim za spoljnu
upotrebu. Rastvara plastiku, sintetiku
(najlon i poliester) i odreene boje, ali
tetno deluje na decu. Isperite ga im se
vratite kui!
- nemojte imati psa ili maku za kunog
ljubimca, jer vam oni mogu doneti krpelja u
kuu. Moda vam budu nedostajali vai
kuni ljubimci, ali bolje je imate vie ptica
pevaica umesto njih ili jednu veselu
vevericu. Meutim, ako ba elite da imate
ljubimca koji voli da tri kroz livade, onda
ga
dobro
okupajte
svake
sedmice.
Naalost, krpelji sa jelena mogu da
napadnu i pse i make.
- trudnice moraju preduzeti sve u cilju
da ih krpelji ne ugrizu, jer infekcija koju oni
izazovu moe se preneti na fetus i izazvati
pobaaj.
- ne razboli se svako koga ujede krpelj.
Ali znajte da ishrana bogata eerom i
mastima privlai insekte! Koa izluuje
toksine, koji privlae bube ako ishrana nije
zdrava.
- kada su krv i telo isti, manji je rizik od
krpelja i vai. Ishrana bogata vlaknima i
zdravom hranom pomae da se telo
proisti i zatiti od zaraza. eer dakle
privlai insekte.
- lekovito bilje korisno u spreavanju
infekcija: ehinaceja, ljuti, beli luk, i
AKO IMATE HRONINU LAJMSKU iak. Limunov sok dezinfikuje deo koe
BOLEST
na koji ga utrljate. U izleenju pomae i
- jedite hranljive namirnice poput voa, aloja.
povra, itarica u celom zrnu, oraaste
- vitamini A i C tite od infekcija.
plodove i mahunarke, a izbacite iz Vitamini B grupe odravaju krv istom.
ishrane preraenu i brzu hranu, meso i Jedite to vie zelenia.
zasienu mast. Pronaite hranu na koju
- danas postoji test na lajmsku bolest,
ste alergini i izbacite je iz menija. mada ponekad pokae pozitivan rezultat a
Nemojte konzumirati kofein, eer i da to ne bude tano. Tako da ako se leite
alkohol.
Budite
redovni
u
fizikoj od lajmske bolesti, a ne oseate nikakvo
aktivnosti,
i
vebajte
na
nekom poboljanje, uradite test jo jedanput.
bezbednom lepom mestu na otvorenom. Jedno istraivanje je otkrio da polovina od
Pijte najmanje 1,5 litar vode dnevno.
800 ljudi sa dijagnostikovanom lajmskom
- uzimajte visokopotentne vitamine B boleu, zapravo, uopte i nije imala tu
grupe, vitamin C (500-1000 mg, 3 puta bolest.
dnevno), vitamin E (400-800 jedinica),
- videti i poglavlje iznad "Krpeljska
laneno ulje (2 kaike dnevno), kalcijum i groznica".
morsku travu zbog sadraja minerala.
SIMPTOMI KOD KUNIH LjUBIMACA PREVENCIJA
ako va pas ili maka pokae bilo koji od
Tokom letnjih i jesenjih meseci:
sledeih simptoma, onda moda ima
- travnjaci i bunje u dvoritu gde se deca lajmsku bolest: jedan ili vie nateklih vruih
slab
apetit,
suva
njuka,
igraju neka vam budu to nii. Pokosite zglobova,
travu ili proistite staze kojim etate kroz temperatura od 39-41 stepen, sedi ili lei
na jednom mestu dui vremenski period i
umu ili livadu blizu svoje kue.
- najbolje reenje za ovaj problem je povremena hromost.
prevencija. Izbegavajte etnju kroz
ume tokom leta kada su krpelji
ERLIHIOZA
najaktivniji (naroito od juna do avgusta).
SIMPTOMI - simptomi se obino pojave
Drite se utabanih staza. I dobro 7-10 dana nakon ujeda krpelja: jaka
pregledajte svoja tela i od svoje dece glavobolja, drhtavica, groznica i bol u
nakon takvih etnji.
zglobovima,
a
ponekad
i
munina,
- nosite duge pantalone i uvucite ih u povraanje, i mogu takast osip. Retko
arape. Nosite majica s dugim rukavima dolazi do teih komplikacija, koje dovode
i okovratnikom, ili neki al, kao i kaket i do anemije i oteenja jetre, bubrega,
plua i nervnog sistema.

UZROCI - jo jedna bolest (uzrokovana

erlihi bakterijom) koja moe nastati usled
ujeda krpelja. Jedan jedini krpelj moe
preneti dve ili vie razliitih bolesti
uzrokovanih bakterijama, tako da se u isto
vreme moe oboleti od dve ili vie bolesti.
Za sada veina sluajeva potie sa junih,
centralnih i atlantskih obala SAD-a. Treba
izbegavati etnju ili kampovanje kroz
umovite predele tokom leta i rane jeseni.
Ova bolest se teko prepoznaje na osnovu
simptoma, a naroito ako u isto vreme
imate i lajmsku bolest.
PRIRODNI LEKOVI
- brza i efikasna terapija moe ublaiti
simptome u roku od 24-48 sati. Zovite
lekara.
- korisnih informacija ima u ranijim
poglavljima "Groznica", "Bilji antibiotici", i
naroito gornje poglavlje "Lajmska bolest".
LIMANIJAZA
SIMPTOMI - ubod odreene vrste
komarca ili konjske muve, koji se moe
teko prepoznati ako je prisutna unutranja
infekcija. Ako je samo koa zahvaena, 2-8
sedmica nakon uboda javlja se otok na
mestu uboda, koji se pretvara u otvorenu
ranu, najee sa gnojem. Rane mogu
zarasti same od sebe, ali im je za to
potrebno izmeu nekoliko sedmica do dve
godine. Za to vreme ionako lako moe doi
do bakterijskih infekcija.
UZROCI - bolest kojom se zaraze putnici
po Bliskom Istoku, Indiji i Aziji, kao i
povremeno po Meksiku, Srednjoj Americi i
Junoj Americi. Infekcija se prenosi od
osobe do osobe preko tog insekta koji
ubodom prouzrokuje zarazu. Neki oblici ove
bolesti izazivaju unutranju infekciju koja se
zove "visceralna limanijaza" ili "dum-dum
groznica". Veoma teko ih je prepoznati i
uobiajeni medicinski tretman je dosta
sloen.
Ostali
oblici
bolesti
najvie
zahvataju samo kou, i poznati su kao
"kona limanijaza" ili "tropska rana", i pod
raznim drugim nazivima. Njih je lake leiti.
PRIRODNI LEKOVI
- isperite ranu na koi prohladnom
prokuvanom vodom. A onda 10-15 minuta
drite vruu vlanu oblogu na to mesto, s
tim da ne sme da bude toliko vrua da
opee kou. Radite tako 2 puta dnevno
tokom 10 dana, jer to esto dovodi do
potpunog
eliminisanja
ovog
konog
oboljenja.
- ako mesto rane postane crveno i bolno,
to znai da je dolo do infekcije. Zato
primenite ljuti, ehinaceju ili neki drugi
biljni antibiotik.
DRAKUNKULIJAZA (Bolest gvinejskog
crva)
SIMPTOMI - bolni otok na lanku, nozi,
testisima ili na nekom drugom delu tela.
Jednu sedmicu kasnije nastaje plik, koji se
ubrzo rasprsne, stvarajui ranu. esto se
deava dok se stoji u vodi ili kupa. Moe se
videti kako iz rane viri jedan kraj belog
konastog gvinejskog crva. Ako se rana
oneisti i inficira, bol i toko se ire, tako da
vremenom osoba postaje nesposobna da
hoda, a ponekad dolazi i do tetanusa.

UZROCI - jo jedna bolest koju mogu

dobiti oni koji putuju preko mora i okeana.
Bolest se iri konzumiranjem zaraene
vode, kao i hodanjem ili kupanjem u
bazenima. Kada zaraena osoba sa
otvorenom ranom zagazi u vodu, crv izviri i
izlegne na hiljade jajajca u vodu. Male
morske buve pokupe ta jajaca, dok neka
druga osoba uzima da pije iz te vode,
progutavi i te buve i ta jajaca. Neka od
njih se razvije u crve koji se nastane pod
koom, s tim da zaraena osoba ne osea
nita. Godinu dana kasnije nastaje rana
kada odrasli crv probije povrinu koe, d
abi izlegao svoja jajaca.
PRIRODNI LEKOVI
- rana mora da se isti. Drite je
potopljenom u hladnoj vodi dok crv ne
izviri. Zakaite za crva konac, pa ga neno
izvlaite, svakog dana po malo. To moe da
potraje celu jednu sedmicu. Nemojte ga
pokidati! Crv moe biti dug skoro 1 m. A
ako se pokida, doi e do teke infekcije. U
isto vreme (ili ako se rana inficira) uzimajte
i biljne antibiotike.
- u cilju spreavanja infekcije tokom
putovanja preko mora/okeana, svu vodu za
pie prokuvavajte. Nemojte ulaziti u
bazene. Ako morate piti vodu odatle,
stavite vodu prvo u jedan poseban sud za
pijenje, a preko nje jedno isto pare
tkanine, kako bi se isfiltrirale vodene buve.
- ako niko ne gazi niti se kupa u vodi za
pie, onda se infekcija ne moe preneti, i
vremenom e nestati sa tog podruja.
BUBONSKA KUGA (Pluna kuga)
SIMPTOMI - nakon perioda inkubacije od
2-10 dana, bolest se ispoljava iznenada uz
veliku temperaturu, jaku glavobolju, veliku
slabost celog tela, i bolovima u leima i
udovima. Mogue je povraanje i proliv.
Temperatura moe dostii i do 40 stepeni
prvog dana, praena prevelikom eu.
Bolest dovodi do opte slabosti tela, i moe
doi do smrti u periodu izmeu treeg i
estog dana. Glavni simptomi plune kuge
su jak kaalj i kratkoa daha.
UZROCI - u sluaju bubonske kuge
deava se oticanje limfnih lezda, koje se
tada zovu "buboni". Bolest prenosi norveki
pacov. U njegovoj pljuvaki nalaze se
bakterije, a pljuvaka ostaje na ostacima
hrane koje ostavlja za sobom.
Postoji i pluna kuga, koja je mnogo rea.
Simptomi su isti kao i kod zapaljenja plua,
s tim da se bolest prenosi preko vazduha,
veoma je zarazna i smrtonosna.
U ranijim vekovima nekoliko puta je
dolazilo do epidemija kuge; tokom jedne
takve kuge pomrla je jedna estina ljudi u
Evropi. U 14. veku 25 miliona ljudi u Evropi
je isto umrlo od kuge. Danas se manje
epidemije javljaju u Aziji, Africi i Junoj
Americi. U SAD-u ima samo 10-12
sluajeva godinje, tako da kuge skoro da
nema vie na Zapadu. Ovde je spominjemo
da biste znali koji su njeni simptomi. Postoji
opasnost da e jednog dana i teroristi time
napadati Zapad; zna se da se u Rusiji
nalaze
uskladitene
kulture
bakterije
Yersinia Pestis, koja izaziva kugu.

PRIRODNI LEKOVI
- pozovite hitnu pomo. Zdrav nain
ivota i ishrane je najbolja preventiva.
Zdravi i odmorni ljudi lake se izbore sa
infekcijama od drugih ljudi.
- ovo je veoma opasna bolest; lekari
koriste tetraciklin, ako im je dostupan. U
drugim sluajevima, primenite srebrnu
vodu, ehianceju, ljuti i beli luk. Pijte
vodu i kupajte se to ee; odmarajte i
postite nekoliko dana.
- dosta korisnih informacija nai ete u
ranijim poglavljima "Groznica" i "Biljni
antibiotici".
UJED PSA I DRUGIH IVOTINjA
SIMPTOMI - kada vas ujede neka
ivotinja.
UZROCI - ujed ivotinje sa sobom nosi
veliki rizik od zaraze. ak i za povran ujed
treba da se ode kod lekara. Najvei je rizik
od besnila i tetanusa, opisanih ispod.
Prvo treba videti da li je ujedom probijena
koa. Ako su tkiva ujedom samo malo
okrznuta, onda to nije strano. Mogui su
bolovi i pojava plavo-crne fleke, ali e oni
brzo nestati. S druge strane, ako je dolo
do probijanja koe (prave rane), onda se
mora neto preduzeti, jer ne moete znati
da li je ivotinja koja vas je ujela sasvim
zdrava ili je obolela. Takoe, sami zubi
ivotinje mogu da izazovu ulazak klica
tetanusa u telo, a sama ivotinja moe da
bude besna. Takvi sluajevi ujeda, ako se
ne lee, mogu dovesti i do smrti.
PRIRODNI LEKOVI
- pomerite se od izvora opasnosti, ako je
bezbedno da se to uini.
- dobro isperite ranu, kako biste
otklonili pljuvaku od ivotinje iz nje. istite
je 5 minuta sa toplom vodom, a onda sa
vodom i sapunom, pa je nakvasite
hidrogen-peroksidom
ili
drugim
antiseptikom. Na kraju isperite sa istom
vodom. Osuite je tapkanjem i potom
stavite sterilnu gazu. Moete staviti i kesu
sa ledom preko gaze/ zavoja, tadi
ublaavanja bola.
- ako je rana velika, primenite leenje kao
u sluaju obilnog krvarenja.
- ili uhvatite psa koji vas je ujeo ili
probajte da saznate ko je vlasnik istog,
kako biste o tome obavestili zdravstvene
radnike koji mogu da ga pregledaju.
- dobro je ako je rana povrinska, ako je
ivotinja zdrav kuni ljubimac, i ako ste
primili vakcinu protiv tetanusa u poslednjih
pet godina; ali ako je re o dubljoj rani, rizik
od besnila i potonjeg otoka, crvenila ili
isuivanja je vei, pa zato zovite lekara.
- pogledajte poglavlje "Besnilo" ispod za
vie informacija, kao i "Tetanus"; iako je
rizik od njega manje verovatan, rizik ipak
postoji.
BESNILO (Hidrofobija)
SIMPTOMI - javlaju se 1-4 meseca nakon
ujeda, a ponekad i kasnije: utrnulost, bol i
peckanje na mestu ugriza, koji se potom
ire, i osobi e sve tee da guta, die i
govori. Zatim se javljaju sve jai grevi u
miiima, i osoba se sve vie ponaa
manijakalno. U poslednjim fazama se javlja
depresija iscrpljenost. Ponekad dolazi do

paralize, kome i smrti. Ako su ti simptomi

poeli ve da se ispoljavaju, ugriena osoba
e verovatno umreti. Pogledajte kraj ovog
poglavlja za informacije o simptomima
besnog psa. Besnilo se moe preneti i
ujedom inficiranih slepih mieva, lisica,
tvorova i drugih ivotinja.
UZROCI - zarazna bolest koja unitava
nervne elije iz dela mozga i dovodi do
smrti. Ljudi i sve toplokrvne ivotinje mogu
da dobiju besnilo. A poto je jedan od
simptoma besnila nemogunost gutanja
vode, ona se naziva i "hidrofobija" (prev.
strah od vode). Bolest se prenosi preko
ugriza ivotinje ili njene pljuvake koja je
ostala u rani. Pojedine ivotinje dobiju
besnilo zbog toga to su udisale vazduh u
peinama u kojim su milioni slepih mieva
spavali tokom dana. Najei izvori besnila
kod ljudi jesu psi i divlje ivotinje.
Kada virus ue u telo, on putuje du
nerava do kime i mozga, uzrokujui upalu.
Jednom kada se simptomi pojave, smrt je
neizbena.
MEDICINSKI
TRETMAN
Postoji
standardan medicinski tretman za besnilo:
- skoro svi sluajevi besnila kod ljudi
uzrokovani su ugrizom pasa. ivotinja
moe preneti bolest pre nego to se
simptomi pojave kod nje, ali, osim u retkim
sluajevima, simptomi e se pojaviti u roku
od 10 dana ako je stvarno re o besnilu.
Ono je uvek smrtonosno, osim ako se ne
zaustavi uz pomo "Pasterovih tretmana"
pre pojave simptoma.
- ako je uopte mogue, veoma je vano
da se uhvati ivotinja koja je nanela ugriz,
da bi se ispitala. Ta bolest toliko brzo
napreduje, da se simptomi pojave kod
ivotinje pre nego to se pojave kod osobe
koja je ugriena. Ako je ivotinja besna,
simptomi e se pojaviti u roku od dve
sedmice, kada bi ugriena osoba trebalo da
pone sa primenom Pasterovih injekcija
protiv besnila (osim ako se dokae da ta
ivotinja nije bila besna).
- a ako je ivotinja pobegla i nije ju je
mogue pronai, onda se treba odmah
krenuti sa serijom injekcija protiv besnila.
- ako se krene sa injekcijama, a u
meuvremenu se pronae ivotinja koja je
nanela ugriz, i otkrije se da nema besnilo,
treba stati sa primenom Pasterovih
tretmana.
- oko 10-12% osoba koje ugrize besna
ivotinja, a ne lee se, dobija besnilo i
umire. Sa primenom Pasterovog tretman se
poinje u roku od dve sedmice ili manje
nakon ujeda ivotinje; oko 1/3 od 1% takvih
osoba umire.
- malo je poznato da se besnilo moe
nenamerno preneti i u bolnicama. Besnilo
se ponekad pogreno dijagnostikuje kao
log. Nakon smrti, deo tkiva takve osobe se
moe transplantovati u drugu osobu.
- ako vam vae dete ugrize njegov hrak,
nemojte misliti da detetu treba davati
injekcije protiv tetanusa, jer ako hrka
imate najmanje 3 sedmice, i ne ispolji
nijedan simptom besnila, onda to znai da
nije imao besnilo.
- injekcije protiv tetanusa se daju tokom
10 dana, i one toliko teko padaju osobi
koja ih prima da je esto potrebno da bude
u bolnici zbog respiratornih problema. Sa

druge strane, te injekcije spasavaju ivot

ako ste zadobili besnilo.
NEUOBIAJENE ALTERNATIVE
- jedan ovek koji ivi u umi i koji se bavi
travarstvom najrazliitije vrste problema sa
zdravljem je leio sa velikim uspehom. Za
besnilo on preporuuje sledee: Odmah
ranu isperite vodom; onda pomeajte
jednake delove sireta i tople vode, pa
time isperite ranu; kada se osui, nanesite
1-2 kapi hlorovodonine kiseline u svaku
ranu. Uradite to ak i ako je pas samo lizao
neku od vaih rana na telu. Radi
predostronosti, moete primeniti i zatezni
vrsti zavoj i gumenu vakuumsku kapicu
kao u sluaju iznad opisanog ujeda zmije.
Ako nemate hlorovodoninu kiselinu, a
nalazite se daleko od grada, onda moete
malo spaliti ranu uz pomo uveavajueg
stakla izloenog suncu ili upotrebom vrelog
gvoa. Posle toga ranu tretirajte kao da je
u pitanju opekotina, sve dok se ne zalei.
Ovakva metoda obino spreava dalje
komplikacije, kae ovaj travar.
- Detro Klos je dosta pisao o besnilu u
svojoj knjizi Back to Eden (490-495. str.). I
on kae da se stavi hlorovodonina
kiselina u ranu, da bi se neutralizovali
otrovi iz pljuvake
ivotinje. Nakon
navoenja spiska lekovitog bilja za
upotrebu, isti autor citira nauni lanak
izvesnog M. Bujsona, izdat od strane
Francuske akademije nauka i umetnosti.
Ovaj Bujson je sluajno zadobio besnilo od
ena koje su imale besnilo. Dok je uvideo
da je i on ima, bolest je veoma
uznapredovala, pa je mislio da e umreti.
Klos citira jedne londonske novine koje su
pisale o tom njegovom lanku:
"Zbog svih prisutnih simptoma bolesti
uvidevi da e umreti od hidrofobije, on
(Bujson) je odluio da se sam ugui
parnom kupkom. Temperatura je bila
veoma, veoma visoka, ali se on tome
obradovao i jednako iznenadio, jer su svi
bolovi koje je imao nestali. Iz kupatila je
izaao potpuno izleen, dobro se najeo za
veeru i popio vie nego to je uobiajeno
za njega. Kae da je na slian nain izleio
vie od 80 ljudi koje su ujeli besni psi, i da
su se svi potpuno izleili, sa izuzetkom
jednog 7-godinjeg deteta, koje je umrlo
tokom primene te parne kupke" - Detro
Klos, Back to Eden, 493. str.
hidroterapeuti
rade
sa
parnim
kupkama obino na 46-49 stepeni. Osobe
obolele od dijabetesa, bolesti sranih
zalistaka, teeg oblika aterioskleroze i
iscrpljenosti ne bi trebalo da primenjuju
parne kupke.
- Klos citira i jedne nemake novine u
kojima se opisuje jedan sluaj iz Saksonije:
"Jedan umar iz Saksonije, zvan Gatel,
starosti 82 godine, ne elei da sa sobom u
grob odnese jednu veoma vanu tajnu,
objavio je u novinama Leipsic Journal koju
metodu leenja je koristio 50 godina, njome
spasivi mnoge ljude i ivotinje od
smrtonosne hidrofobije, kako on tvrdi. Rana
se odmah ispere sa toplom vodom i
siretom; onda se pusti da se osui, i
potom se u ranu stavi nekoliko kapi
hlorodovodonine kiseline, koja e
neutralisati i unititi otrov iz pljuvake
ivotinje" - Klos, 494. str.

- dr Kristofer preporuuje sledee u

sluaju besnila: ubaci se 1 kaiica lobelije
u pola litra kipue vode, i to se popije to je
vie mogue, da bi se izazvalo povraanje i
proiavanje stomaka. Nakon toga se
primeni visoki klistir s lobelijom i majom
metvicom. Ovaj lek dr Kristofera bazira se
na teoriji da e besnilo biti neutralisano ako
se proiste stomak i creva.
- dr Robert Trol u knjizi Hydropathic
Encyclopedia preporuuje sledeu metodu
za sluaj besnila: primenite metodu sa
vlanim ili suvim aravom, da biste
izazvali preznojavanje; ili metodu s
trljanjem arava, posle koje sledi
metoda s vlanim aravom. (Pogledati
poglavlje
o
hidroterapiji
za
vie
informacija.) Ova Trolova metoda je slina
metodi parne kupke, jer obe zagrevaju telo
u cilju eliminacije virusa besnila.
- protiv jaih infekcija od velike koristi su
beli luk i drugi biljni antibiotici. Videti
ranija
poglavlja
"Groznica"
i
"Biljni
antibiotici".
SIMPTOMI BESNILA KOD PSA - Da li je
pas koji vas je ujeo bio besan? Evo siptoma
besnila kod psa koje mote prepoznati:
- u poetku se javljaju velike promene u
ponaanju. Ili postaje previe drueljubiv ili
previe besan; laje kao da je promukao.
- moe ubrzo doi do paralize: prvo
zahvata donju vilicu, onda zadnje noge, pa
vremenom i ostatak tela.
- pas tada pokuava da pobegne. Moe
trati kilometrima, reei na svakog ko mu
stane na put, mada pojedini psi nikada ne
prou kroz ovu fazu.
- na kraju pas biva iscrpljen i nastupa
paraliza, obino vilice.
Ako pas pokae znake besnila, mora se
zavezati lancima (ne konopcima), i da se
posmatra 2 sedmice. Ako je imao besnilo,
ugriena osoba mora da krene s primanjem
injekcija.
- videti i poglavlje "Ujed psa i drugih
ivotinja" iznad, kao i ranije poglavlje
"Antispazmatine tinkture".
TULAREMIJA (Groznica besnila)
SIMPTOMI
simptomi
su
slini
simptomima privremene groznice i kuge.
Prvi simptom je stvaranje ira na mestu
ulaska infekcije. Oko 1-7 dana nakon
infekcije, iznenada se pojavljuje drhtavica,
glavobolja, iznurenost i opti bolovi. Ovu
bolest odlikuje jaka groznica i povremene
drhtavice uz obilno znojenje. Na mestu
rane ili ujeda javlja se plitak ir. Limfne
lezde koje isuuju taj deo tela postaju
nateene i bolne; one se ne smeju dirati i
sei!
Ako se ne lei, groznica obino traje 3-4
sedmice, i uglavnom nije smrtonosna, ali
oporavak traje dugo. Fizika i psihika
depresija mogu trajati mesecima.
UZROCI - tularemiju izaziva bakterija
Francisella Tularensis, koja se prenosi na
oveka sa glodara, putem ujeda obada i
drugih insekata koji siu krv, ali i putem
ujeda ivotinja, kao to je zec. Danas je
est uzrok (87% sluajeva) kada se ovek
posee noem dok dere kou sa inficiranog
zeca ili veverica. Inficirani zeevi su
najee oni divlji, a ne pripitomljeni.

Ako primetite simptome (a radili ste sa

zeevima, naroito divljim), onda odmah
proverite da li ste oboleli. Uzorci pljuvake
su veoma zarazni, pa bi zato trebalo da ih
proverite u laboratoriji.
LEENjE - posetite lekara. Korisne
informacije
moete
nai
u
ranijim
poglavljima "Groznica i "Biljni antibiotici".
MAJA KOKCIDIJA (Toksoplazmoza)
SIMPTOMI - simptomi slini onima od
gripa, i izazivaju glavobolju, jaku groznicu,
osip, nateene limfne lezde, meningitis,
hepatitis,
upalu
plune
maramice,
miokarditis, slepilo i dijareju. Ako trudnica
oboli od ove bolesti, doi e do uroenih
defekata
fetusa
(modanih defekata,
slepila i/ili mentalne retardacije).
UZROCI - oni koji dra make moraju biti
svesni ove opasnosti. Uzrok je siuna
prozoa (Isospora Bigemina) koja ivi u
crevima maaka. Oito, ima je u skoro svim
makama!
Bolest se dobija udisanjem ili gutanjem
praine iz zagaene kutije u kojoj make
izluuju
svoje
fekalije, peska
ili
nagomilanog ubreta, kao i jedenjem
sirovog mesa. Dok je protozoa u svojon
srednjoj fazi razvitka, ona se nalazi van
creva make, pa tada moe ui u ovekovo
telo.
LEENjE - posetite lekara. Dijagnoza se
utvruje analizom krvi ili koe.
PREVENCIJA - ene moraju izbegavati
make malo pre i tokom trudnoe. Treba
jesti samo dobro skuvano meso, mada bi
najbolje bilo da se meso (ukljuujui ribu,
morske organizme i ivinu) uopte ne jede,
jer se mnoge bolesti prenose preko njega.
U druge bolesti koje vam mogu preneti
make spadaju lajmska bolest, trovanje
brljanom i hrastom, toksoplazmoza i
valjkasti crvi.
3 - ALERGIJE
ANAFILAKTIKI OK
SIMPTOMI - iznenadan oseaj velike
zabrinutosti; oteeno lice, usne i jezik;
mogu svrab, crveni osip i crvenilo koe
(videti ranije poglavlje o urtikariji); mogua
nadutost oko oiju; itanje iz plua i
oteano disanje; ako je tei sluaj, mogu
je i gubitak svesti.
UZROCI - ako ste veoma osetljivi na
neku supstancu, moete odmah osetiti
neke ili sve gore navedene simptome kada
ste izloeni istoj. Danas ivimo u doba
hemije, medicinskih lekova, zagaenog
vazduha, vode i tla, hemijski tretiranih
useva i hemikalija korienih za automobile
i kunu upotrebu. Na to dodajmo ujed
nekog insekta ili antibiotik, i dobijamo
velike probleme.
Anafilaktiki ok je retka i veoma opasna
alergijska reakcija na odreenu supstancu
(alergen). Moe nastati u roku od nekoliko
sekundi ili minuta. Reakcija se iri po celom
telu, izazivajui pad krvnog pritiska i
suavanje disajnih puteva. Moe dovesti do
smrti ako se odmah ne preduzme neto.
Najei uzrok je ubod insekta ili
odreena vrsta leka, poput antibiotika
penicilina. I odreena hrana (oraasti
plodovi, jagode, itd) mogu takoe biti
uzrok.

HITNA PROCEDURA
odmah
mora
dobiti
injekciju
epinefrina, kao i kiseonik.
moete
nabaviti
priceve
za
ubrizgavanje epinefrina (jedan da imate
kod kue, jedan na poslu, a jedan da nosite
sa sobom tokom putovanja). Ako doe do
anafilaktikog oka, ubrizgajte epinefrin
u mii butine, pa onda pozovite hitnu
pomo. Epinefrin deluje protiv oticanja grla
i posledinog suavanja disajnih puteva, i
pada krvnog pritiska. Ubacuje se putem
injekcije, a postupak se ponavlja dok ne
doe do poboljanja stanja.
- zovite hitnu pomo. Ako je osoba
svesna, pomozite joj da sedne i da bude
u poloaju koji e joj olakati disanje. Ako
ima pric sa epinefrinom, pomozite joj da
ga ubrizga sebi.
- dajte joj alevu papriku (2 kapsule ili
1/4 kaiice) sa toplom vodom, kao
preventivnu meru za ok, da bi se ojaalo
srce.
- ako izgubi svest, oistite joj disajne
puteve, proverite disanje i puls, i
budite spremni da izvedete oivljavanje ako
je neophodno. Motrite na puls i disanje sve
dok ne doe medicinska pomo. Videti
poglavlje na kraju enciklopedije "Kako
izvesti reanimaciju" i "Vetako disanje".
PREVENCIJA - izbegavajte sve supstance
na koje ste osetljivi, naroito ako ste pre
doiveli anafilaktiku reakciju. U tom
sluaju trebalo bi da nosite injekciju
epinefrina sa sobom, kao i karticu ili
narukvicu sa upozorenjem da ste skloni
takvim alergijama, da bi drugi ljudi videli.
* KAKO URADITI TEST PULSOM
TA JE TO - re je o vie puta
spomenutoj proveri pulsa, koju je osmislio
dr Artur Koka, i ovde je detaljno objanjen.
To je jednostavna kuna metoda za
odreivanje hrane na koju ste alergini.
KAKO SE RADI - pronalaenjem takve
hrane moete znatno poboljati svoje
zdravlje. Test je jednostavan, ali da bi imao
efekta, morate ga raditi vie puta tokom
odreenog vremenskog perioda.
Puls je ritmika dilatacija (proirenje)
arterija, usled poveanog volumena krvi
dok ista ulazi u krvni sud kada se srce
kontrahuje. Normalni puls iznosi izmeu 52
i 70 otkucaja po minuti.
Kako proveriti puls. Stavite prst na
neku od arterija, na delu tela gde se puls
moe lako osetiti. Medicinske setre
proveravaju puls na unutranjoj strani
runog zgloba, dok sportisti, odmah nakon
odraene aktivnosti, puls proveravaju na
vratu na karotidnoj arteriji. To je ujedno
najbolji i najlaki nain provere pulsa pri
pruanju prve pomoi.
Desnu ruku podignite do desne
strane vrata, samo malo vie ka
napred. Tu ete brzo nai mesto gde se
najbolje oseaju otkucaji (puls). Pritiska se
prostor izmeu dunika i velikog vratnog
miia na prednjoj strani vrata sa dva prsta
stavljena na veliku karotidnu arteriju koja
pronosi krv do glave. U levoj ruci treba
da imate topericu, i da otkucaje
merite tano jedan minut. (Sportisti
odmah nakon aktivnosti proveravaju svoj
puls na 15 sekundi, i onda broj otkucaja

mnoe sa 4. Ali, radi bolje preciznosti

Kokovog test pulsa, trebalo bi da merite
tokom celih 60 sekundi.) Za primenu testa
Artura Koke, potrebno je da se isti obavi
pre jela. To se zove bazni puls ili bazna
stopa pulsa.
Nakon toga, pojedite jedan obrok, pa
proverite puls 15 minuta kasnije, 30 minuta
kasnije i 60 minuta kasnije. Ako se puls
povisio za vie od 10 otkucaja, tj. ako srca
kuca za 10 otkucaja vie po minuti od
baznog pulsa, to znai da ste alergini na
hranu koju ste jeli pre toga.
Problem moe biti ako za jedan obrok
jedete vie vrsta jela. Zato, nakon to
izmerite bazni puls, sedite i pojedite
jedan obrok, pa 15, 30 i 60 minuta nakon
njega proveravajte puls. Tako ete dobiti
nagovetaj ili da je sva hrana bila u redu ili
da neki deo nje nije. Vremenom, izbor
hrane moete suziti, i onda proveravati
puls samo sa odreenom vrstom
hrane, i tako to ete jesti na primer samo
jednu
vrstu
hrane,
pa
nakon
nje
proveravati puls.
DRUGI TESTOVI - evo i nekoliko drugih
vrsta testova:
- Test za eliminaciju hrane: Izbacite
odreenu vrstu hrane iz menija na
samo nekoliko dana, pa proverite kako to
deluje na va puls. Ovo moete raditi
zajedno sa gore opisanim testom.
- Test za zamenu hrane: Smatra se
odlinim testom; itarice, proteini i druga
potencijalno alergenska hrana se ubaci u
svakodnevnu ishranu tako da jedenje
odreene
vrste
hrane
ne
bude
uestalije od jedenja iste na svakih 4-5
dana. To malo bre pomae od Kokovog
testa da vidite koja hrana vam smeta.
- Standardni test na alergene iz hrane:
Na 1-2 meseca izbacite svu hranu iz
menija koja predstavlja najei uzrok
alergija ili astme, a onda ponite polako
da ubacujete tu hranu, po jednu na svaka 3
dana, sve dok se alergijski simptomi opet
ne pojave. U takvu hranu spadaju: jaja,
mleko, okolada, soja, mahunarke,
kukuruz, citrusno voe i paradajz,
mada probleme mogu izazvati i: svi
mleni proizvodi, itarice (naroito
penica, ra, jeam, ovas, beli pirina i
kukuruz), jagode, banane, kikiriki,
proizvodi od mesa, kofein, koljke,
losos, preraena i rafinisana hrana,
hrana koja sadri beli eer, prena
hrana, so i duvan.
- Test sa postom: Postite pet dana, a
onda dodajte po jednu vrste hrane i
nakon svake od njih pojedinano
proveravajte puls. Ovo je veoma precizan
test, ali ko moe da izdri toliko dugo da
jede kao mi? Teorija koja ini temelj ovog
testa glasi da je telu potrebno 5 dana da
umiri mnoge svoje reaktivne mehanizme, i
dodatnih 3-5 dana da ih zapone opet, tako
da ako se drite nje, onda se neete najesti
ba mnogo za sve vreme trajanja testa.
- Voenje dnevnika: Ova metoda pomae
kada vam problematina hrana smeta i u
emocionalnom
smislu,
zadaje
vam
glavobolje, i tome slino. Zato moete
voditi dnevnik o ishrani, u kojem ete
beleiti ta ste jeli, a onda i kako je ta
hrana uticala na vas. Simptomi se mogu

pojaviti samo nekoliko minuta ili sati nakon

jedenja problematine hrane.
- Test sa flasterom za kou: Mogu se
kupiti u apoteci. Moda vam budu od
pomoi.
- RAST test: Kota oko 15 dolara po
jednoj vrsti hrane, i moete ga primeniti
nakon suavanja izbora hrane postignuto
drugim testovima. Ovim testom pronalaze
se posebna antitela u krvi na odreenu
hranu ili druge supstance. Testira se hrana
koja najee izaziva alergiju (poput
penice, mleka, jaja, kvasca i citrusa).
Veina dobrih laboratorija radi RAST
testove, meutim, poto je to veoma
selektivna metoda (samo ukazuje na
alergije u vezi sa Ige vrstom antitela), moe
doi do greke.
- Test citotoksina: Ovaj test izlae deo
vaih belih krvnih zrnaca na deo hrane ili
supstance koja je sumnjiva. Serija od 38-40
testova na uobiajenu hranu kota samo
80-90 dolara, to znai da je jeftiniji i
prikladniji od RAST testa. ak i inhalanti,
boje iz hrane i druge hemikalije mogu biti
testirani, to je jo jedna prednost.
Meutim, ovaj test se obavlja samo u
veim medicinskim institucijama, i opet,
moe lako doi do greke u rezultatima.
Pojedini strunjaci sumnjaju u pouzdanost
ovog testa, jer je za analizu rezultata
potrebno tumaenje od strane lekara.
Naalost, test citotoksina i RAST test se
retko kad poklapaju. (Smatra se da je
razlog tome to to oni ukazuju na razliite
"sisteme" alergija.) Stoga, moda e biti
najbolje ako samo proveravate puls kod
kue, i tako utedite novac. Jednom kada
budete pronali koja hrana izaziva alergiju,
samo je izbacite iz menija.
- videti i potpoglavlje "Testiranje hrane" u
poglavlju ispod, kao i poglavlje "Alergijski
rinitis" isto ispod.
ALERGIJE
SIMPTOMI
digestivni
simptomi
(simptomi
nakon
jela):
suva
usta,
netolerancija na hranu, ir na elucu, rane
u ustima, prevelik zamor, lupanje srca,
oteen stomak, preznojavanje, zbunjenost,
peckanje na jeziku, ukus metala u ustima,
goruica,
loe
varenje,
povraanje,
munina, dijareja, zatvor, udnja za
odreenom hranom, bolovi, gasovi, i
problemi sa ui.
Miini i skeletni simptomi: artritis, bol u
vratu, leima ili ramenima, umor, grevi, i
bol u zglobovima.
Respiratorni simptomi: kaalj, astma,
este prehlade, nakupljanje slajma i sluzi u
grlu, kijavica, alergijski rinitis, krvarenje iz
nosa, stegnutost u grudima, promuklost,
kratkoa daha, suvo grlo ili grlobolja.
Simptomi nervnog sistema: tahikardija
(ubrzan rad srca), lupanje srca, depresija,
bes, zabrinutost, zbunjenost, uznemirenost,
hiperaktivnost, nemir, i problemi sa
uenjem i pamenjem. Ako se produi
kontakt sa alergenom, moe doi i do
greva u grlu, zbog ega e biti potrebna
hitna intubacija (ubacivanje cevi) da bi se
spasio ivot obolele osobe. U teem sluaju
injekcija
epinefrina
moda
bude
neophodna.
Koni simptomi: mrlje na koi, bubuljice,
crvenilo, koprivnjaa, tamni krugovi oko

oiju, svrab, ekcem i psorijaza. Poseban

simptom za identifikaciju problema je koni
osip.
UZROCI
alergija
predstavlja
preosetljivost na odreenu supstancu, koja
se naziva "alergen". Neke od njih su
bezopasne, dok druge mogu predstavljati
ozbiljan problem. Alergen ne moe biti
virus ili bakterija, ve hrana, inhalant ili
hemikalija, poput dima, bui, polena,
parfema, formalina, spreja za kosu,
dima iz pei, mirisa farbe, duvanskog
dima, itd. Najea vrsta alergije je
alergijski rinitis, koji uzrokuje polen iz
cvetova. est uzrok su i okolada, mleko,
svinjetina, i druge preraevine od
mesa.
Uzroci su razliiti, i mogu biti: koprivnjaa
(koni osip uz jak svrab, usled konzumacije
ribe
ili
jagoda),
paranoja
usled
konzumacije eera, glavobolje usled
korienja parfema, i simptomi nalik onim
kod astme usled korienja sulfita (vrste
prezervativa iz sulfurisanog suvog groa i
kajsija).
Bu za mnoge predstavlja poseban
problem. Ima ga u kui, hrani i lekovima
(od toga se sastoji penicilin: od bui!).
Izbegavajte vlane delove u i okolo kue.
Oko 25-30 miliona Amerikanaca svek
godine oboli od alergijskog rinitisa, a jo 12
miliona njih je alergino na neto drugo
osim polena (ubod pele, odreenu
vrstu hrane, lekova, itd). Naalost, mi
ivimo "hemijskom dobu". Nae telo ne
moe da izdri napad svih supstanci koje
ulaze u njega, pa zbog toga dolazi do
njegove reakcije. Generalno gledano,
alergije nisu opasne po ivot, ali ima i onih
koje jesu; njih zovemo "anafilaktikim
alergijama".

- budite na hranljivoj, uravnoteenoj

ishrani u umerenoj koliini. Pijte vie iste
vode, pa ete videti kako e vam se
zdravlje poboljati u svakom smislu.
- izbegavajte konzerviranu, rafinisanu,
masnu i slatku (sa eerom) hranu, kao i
meso, kofein, alkohol i mlene proizvode.
- probajte da jedete 1-2 kaiice granula
pelinjeg polena svakog dana. To pomae
kod nekih ljudi u otklanjanju alergijskih
reakcija, dok kod drugih isti efekat ima
uzimanje dve kapsule acidofila dnevno.
- jaanje tela i izbegavanje alergenskih
supstanci treba da vam bude prioritet. Ali
kako da znate ta treba da izbegavate?
Najjednostavnije reenje jeste da uradite
test pulsom. Testirajte po jednu vrstu
hranu za svaki obrok, proveravajui da li
vam se puls poveao nakon jela. Pojedini
ljudi imaju problema kad god se voze u
kolima. Moda je uzrok problema na
radnom mestu. Probajte sami da pronaete
uzroke.

TESTIRANjE HRANE
- ako sumnjate na odreenu vrstu
hrane, nemojte je jesti 1-2 sedmice, a
posle toga probajte ponovo da je jedete, pa
proverite da li su se simptomi pojavili. A
ako ne sumnjate ni na jednu hranu
konkretno, onda prvo proverite svoju
omiljenu hranu, jer pojedina vrsta hrane
koja izaziva alergije prvo izazove "lep
oseaj", a onda dovede do alergijske
reakcije tela, pa vam se takva hrana
najvie trai. Ponekad je problem u
odreenim
kombinacijama
hrane.
Zapiite sve to saznate o tome u svom
"dnevniku ishrane", da ne biste zaboravili.
Uvek za testiranje koristite kvalitetnu
hranu, kako biste bili sigurni da je problem
u toj samoj hrani. Pogledajte i poglavlje
PRIRODNI LEKOVI
"Testiranje
pulsom"
iznad
za
vie
- leenje ponite sa trodnevnim informacija.
postom za proiavanje tela na
- hrana koja najee izaziva probleme je:
sokovima od voa i povra. Time e se mleni
proizvodi,
jaja,
itarice
otkloniti viak sluzi iz vaeg tela, izbacie (naroito penica, ra, jeam, ovas,
se
alergeni,
i
pripremiti
put
za beli pirina i kukuruz), soja i njeni
prilagoavanje tela na promene u ishrani. derivati (tofu, sojino mleko), citrusno
Ako niste mravi, ovaj post ponavljajte na voe,
jagode,
paradajz,
banane,
svakih mesec dana.
kikiriki, okolada, mesni proizvodi,
morski
plodovi,
losos,
- evo jednog dobrog tonika za ienje kofein,
jetre tokom posta: 1 kaiica maslinovog rafinisana hrana, hrana koja sadri
ulja, pola kaiice sveeg umbira, 1 beli eer, prena hrana, so i duvan.
kaiica piskavice, 1 kaiica izmlevenog
maslaka, sok od sveeg limuna, i
LEKOVITO BilJE
prstohvat aleve paprike. To se pomea u
- beli luk sadri bioflavonoid kvercetin,
soku i pije svakog jutra tokom posta.
koji usporava upalne reakcije. Bromelain
- uzimajte vitamin C zbog rada creva (iz
ananasa)
ini
kvercetin
jo
(koliina koja sme da se uzme pre dijareje delotvornijim.
uslovljena je kiselou vitamina C).
- koren i listovi koprive se vekovima
Uzimajte
1000
mg
zajedno
sa koriste protiv alergijskih respiratornih i
bioflavonoidima, tri puta dnevno.
nazalnih simptoma (curenje iz nosa, kaalj,
- uzimajte vitamin A i cink, i obavezno kongestija grudi, astma, itd).
esencijalne masne kiseline i vitamine
- u Evropi se kamilica koristi kao lek za
B grupe u dovoljnoj koliini.
kone alergije i koprivnjau.
- uzimajte pantotensku kiselinu (50- divlji jam stimulie produkciju hormona
100 mg 3 puta dnevno) tokom nekoliko koji ublaavaju upalu nastalu usled alergija.
dana, da biste stimulisali produkciju
- koprive se irom sveta koriste zbog
kortizona u telu, koji se bori protiv alergija. svog
antihistaminskog
i
antiupalnog
U tome mogu pomoi i vitamini B grupe, dejstva. Uzimajte 1/2 kaiice tinkture ili 1kao i B12. Pantotenska kiselina (200- 2 kapsule (poeljno je da su zamrznute i
500 mg dnevno) pojaava funkciju osuene) na svaka 2-4 sata.
adrenalnih lezda. Vitamin E (400-600 IU)
- ginko sadri ginkolide, koji ublaavaju
deluje na alergene, kada se uzme nekoliko alergiju, astmu i upalu. Nemojte koristiti
dana pre kontakta sa alergenima.

vie od 60-240 mg standardizovanog

ekstrakta dnevno.
- ren isti sinuse, a vrati lei migrene i
koristan je u sluaju alergija. Trudnice i
dojilje ne smeju da uzimaju vrati.
- sledee bilje ima antihistaminsko
dejstvo: maslaak, vidac, iak, gavez,
ljuti (osim ako ste alergini na ambroziju
ili ako ste trudni), piskavica i lobelija.
- za otklanjanje vika lajma i sluzi
pijuckajte aj od biljke vidac.
- u sluaju iritirane sluzokoe pijte 1 olju
aja od neke od sledeih biljaka: majina
duica, izop (miloduh), majoran i
lavanda.
- ako vas svrbe oi, primenite hladne
obloge od leska (hamamelisa) razblaenog
sa 4 dela prokuvane vode.
- ehinaceja (1/2-1 kaiica tinkture, 3-4
puta dnevno tokom jedne sedmice) e
pomoi u jaanju imunog sistema.
- u sluaju pocrvenelih oiju pijte vru aj
od cveta divizme.
- adrenalne lezde su slabije tokom
perioda alergijskog rinitisa; zato je dobro da
se pije aj od korena sladia, ali ne ako
imate visok pritisak ili ako vam je telo
sklono zadravanju vode u tkivima).
- vrue tenosti otvaraju nazalne puteve;
zato pijte vrue aj od crvene deteline ili
koprive.
- sasvim suprotno, hladne obloge na elo
i lice umnogome pomau da se olakaju
muke u teem sluaju alergijskog rinitisa.
Iscedite oblogu iz ledene vode i menjajte
je im se ugreje. Bie vam bolje u roku od
sat vremena; ali ako obloge budete drali
3-4 sata, moda e vam biti jo bolje.
OSTALO
- ee usisivajte kuu i kola. Provetrite
ih, ugradite im klimu, i istu stavite u
svoju spavau sobu, ili stavite neku koja je
povezana sa glavnim ureajem. Kupite
dehumidifikator.
- postarajte se da u spavaoj sobi
nemate
praine.
Dueke
obloite
plastinim
materijalom.
Koristite
jastuke od sintetike (poliesterska vlakna)
ili nemojte stavljati jastuk uopte (naroito
ne sa perjem ili od kapoka). Posteljinu
ee perite. Nemojte koristiti paperjastu
ebad. esto perite pidamu/spavaicu.
Krevet istite vlanom krpom. Koristite
arav od pamuka i ebad od sintetikih
vlakana, a nemojte koristiti udobne
jorgane, i nemojte kune ljubimce
putati u spavau sobu.
- otarasite se starih tepiha i oistite
podove. Moda vam budu bili potrebni
novi tepisi, a moda je bolje da uopte ne
koristite tepihe. Moete koristiti samo
prostirke ili ilime. Oistite delove kue na
kojima se skuplja najvie praine.
- oistite vlane delove u kui, poput
onih ispod slavina i oko kade. Nosite
masku na licu dok istite kuu, kao i
tenost za uklanjanje praine. Kada
zavrite posao, izaite i proetaje se
napolju 30 minuta, dok se praina ne
slegne.
- za kuu koristite farbu koja je otporna
na bu.
- ako drite kune ljubimce u kui,
odravajte ih istim, oeljanim i zdravim.

esto menjajte njihov kavez/kuicu ili im

perite prostirku na kojoj spavaju. Oni nisu
toliko vezani za alergije kod ljudi koliko se
obino smatra, ali ako ste sigurni da je va
kuni ljubimac izvor vae alergije, onda ga
kupajte i eljajte ee. A ako ni to ne
uspe, onda mu naite drugi dom, jer i ono
je ivo bie, ije potrebe ne smete da
zanemarite.
- odvojite jednu sobu koja e stalno biti
provetrena.
- izbegavajte kontakt s bui, sveom
farbom, sprejevima za insekte, duvanskim
dimom i sveim katranom.
- izbegavajte fiziku aktivnost tokom
ranih jutarnjih sati kada je koliina
polena i bui u vazduhu najvea. Bolje je
da to radite popodne ili ranije tokom veeri.
- ostanite u kui ako je napolju vetrovito
i suvo vreme.
- praina koja izaziva alergiju nakuplja se
i u vaem nosu. Zato isperite nos sa
slanom vodom (1/4 kaiice u jednoj olji
tople vode).
- jedite laganu hranu i redovno
upranjavajte neku fiziku aktivnost. (Ali
nemojte vebati u blizini puteva i prostora
sa zagaenim vazduhom). Fizika aktivnost
poboljava protok vazduha kroz nazalne
kanale; dokazano je da tri minuta
intenzivnog vebanja oslobaa od kogestije
(zapuenosti) nosa.
- vrua kupka stopala esto pomae u
sluaju kogestije nosa.
- nemojte puiti i nemojte biti blizu onih
koji pue. Nemojte iveti ili raditi blizu
fabrika koje izazivaju zagaenje.
- izbegavajte pesticide, fungicide,
fosforna ubriva, fluorescentna svetla,
posue od aluminijuma, plombe od ive,
dezodoranse,
mikrotalasne
penice
i
komjuterske ekrane bez filtera.
- nemojte plivati u jezeru koje je prepuno
algi, niti u bazenima u kojima ima previe
hlora.
- ako su simptomi veoma izraeni i ako je
koncentracija polena velika, istuirajte se
im doete kui ili uvee tog dana.
Izbegavajte kontakt sa kunim ljubicem
ako je isti bio napolju. Nemojte ga pustiti u
kuu.
- evo "Gaonkerove metode": Uzmite veliki
gutljaj slane vodu, i drite ga u ustima.
Zatim nagnite glavu unazad kao da ete ga
progutati, a onda probajte da ga izgrgoljite
preko nosa, pritom drei ui zapuene
prstima (da biste zatitili Eustahijeve tube),
a usta zatvorena. Kada vratite glavu
napred, probajte da se iskaljete. Voda koja
e krenuti niz nazalne kanale dobro e
proistiti nos i nazalne upljine. Radite ovo
3-4 puta dnevno.
- ugradite u svoja kola filter za polen.
JO INjENICA
- pojedine supstance koje izazivaju
alergiju, poput estica praine i polena,
imaju pozitivno naelektrisanje. Izgleda da
negativni joni deluju protiv njihovog
alergijskog efekta na respiratorna tkiva.
Stoga, problem sa alergijom se moe
delimino ublaiti ako kupite generator
negativnih jona (koji je esto sastavni deo
ureaja za proiavanje vazduha).

- postoji i grinje u praini. To su

mikroskopska stvorenja sa osam nogu, koja
se hrane mrtvim elijama koe, i koja
izluuju iz sebe "kuglice" od kojih vam se
kija kada ih udahnete. To grinje ivi u
svakoj vrsti prirodnih i sintetikih vlakana
koje se nae u vaoj kui. Razmnoavaju se
bre na temperaturi vioj od 21 stepena, i
kada je vlanost vazduha vea od 50%.
Umiru ako vlanost opadne ispod 40-50%.
Stoga, kupite dehumidifikator za svoju
spavau sobu. Pre nego to svaka od grinja
ugine, oko 4 meseca nakon roenja, iza
sebe ostavi otpadne materije sa 200 veom
teinom od njih samih, koje vi udiete i koje
izazivaju kijavicu.
- videti i poglavlje "Alergijski rinitis" ispod
i "Kako uraditi test pulsom" iznad, gde je
objanjeno kako moete identifikovati
alergene iz hrane.

- pojedinima je pomoglo uzimanje tableta

jestivog kvasca dva meseca pred sezonu
polenske groznice.
- drugima umnogome pomau velike
koliine vitamina C, oko 200 mg i vie
svakog dana.
- vitamin A je od najvee vanosti za
pravilno
funkcionisanje
respiratornog
sistema. B vitamini (naroito B6 i B12)
pomau telu da proizvede interferon, koji
titi telo od alergena.
- vani su i kalcijum, magnezijum,
kalijum, selen i cink.
- obavezno jedite zeleno lisnato
povre. Ishrana treba da se sastoji od
dosta vlakana. Jedite i itarice u celom
zrnu, oraaste plodove i mahunarke.
Ako ste alergini na ambroziju, nemojte
jesti dinju, jer ona sadri proteine koje ima
i ambrozija.
- uzrok problema moe biti u ishrani sa
POLENSKA
GROZNICA
(Alergijski mnogo masti i koncentrisanih ugljenih
rinitis)
hidrata, pa zato prelazak na ishranu s
SIMPTOMI - svarb u nosu, grlu i oima, malo masti i bez eera kod mnogih
curenje ili zapuenost nosa, bol u glavi i donosi olakanje u sluaju polenske
sinusima, zamagljen vid, crvenilo i svrab groznice.
oiju, zaostajanje lajma i sluzi u nosu i
- uzmite da jedete nerafinisani sirov
grlu, ist vodeni izlivak iz nosa i oiju, med. On je bogat polenom. Nekoliko
kijavica i uznemirenost.
sedmica pre nego to oekujete da ponu
UZROCI - najei uzrok je udisanje bui napadi polenske groznice, uzmite da jedete
ili polena iz biljaka, od kojih je najgori onaj med sa saem tokom tri dana, zatim,
iz trave i ambrozije. Polen iz ambrozije je napravite pauzu od tri dana, onda nastavite
uzrok u 75% sluajeva u Americi, koji se opet da ga jedete tri dana, i tako u krug. Taj
javlja sezonski (prolee ili jesen), u skladu med bi trebalo da bude iz vaeg kraja.
sa razvojnim ciklusima biljke.
- mnogima je pomoglo kada su svaki
Pojedini ljudi, pak, pate od alergija tokom drugi dan jeli samo svee voe i povre.
cele godine, poto su osetljivi na prainu,
- pijte najmanje 1-2 ae sveeg soka
perje i ivotinjske dlake. Za njih se kae od povra dnevno (od argarepe, kupusa,
da pate od "godinjeg alergijskog rinitisa". celera, peruna, spanaa, paadajza).
Pogledajte poglavlje "Alergije" iznad za vie
- unosite i tirozin (vsta aminokiseline),
korisnih informacija o tome.
jer on pomae u spreavanja nastanka
Polenska groznica predstavlja reakciju polenske groznice usled polena iz trave.
sluzokoe oiju, nosa i disajnih organa na
- ekstrakt iz semena groa sadri
sezonske polene, kao i prainu, perje, PCO - vrstu bioflavonoida sa snanim
ivotinjsku dlaku i druge vrste iritanata. antialergijskim dejstvom, koji jaa elijske
Suvo i vetrovito vreme, vonja u membrane bazofila i mastocita, a koje
kolima sa otvorenim prozorom i rad u sadre
alergijska
jedinjeja,
time
bati, ponekad, mogu da pogoraju spreavajui prejaku reakciju na polen.
simptome. Najopasniji u tom pogledu
- ako ste alergini na banane, nemaki
su jutarnji sati (od 5 do 10 ujutru), dok naunici su otkrili za vas da e konzumacija
je najbolje biti napolju u podne. Stres i tri
banane
obezbediti
dovoljno
konzumacija
alkohola
mogu
izazvati magnezijuma da se zaustavi napad
reakciju
tela,
dok
bes,
mrnja polenske groznice.
(ozlojeenost) i negativne misli samo
- svakog jutra i veeri uzimajte po jednu
pogoravaju simptome. Oboleli od polenske
kaiicu
izrendane
kore
limuna
ili
groznice esto imaju astmu i dermatitis.
pomorande, zaslaene sa medom.
Telo uvek pokuava da se oisti od
- poznato je da konzumiranje jednog
toksina i prljavtine. Ako ishrana ne
sadri dovoljno hranljivih sastojaka, ili malog enja belog luka na svakih 6 sati
ako se osoba prejeda (na primer, jede ublaava kongestiju nastalu zbog polenske
hranu
poput
mlenih
proizvoda, groznice.
- jedenje rotkvi dobro deluje protiv
sladoleda, eera i proizvoda od belog
brana), telo postaje optereeno i ne moe zapuenosti i curenja iz nosa.
- za informacije o dodacima vitamina i
da se izbori sa iritacijom polena iz vazduha.
Samo na Srednjem Zapadu SAD-a, tokom minerala, videti poglavlje "Alergije" iznad.
- alkoholna pia pogoravaju alergijske
avgusta i septembra, etvrt miliona tona
reakciju kod pojedinih ljudi. Tokom sezone
polena proleti tamonjim predelima.
polenske groznice nemojte jesti lubenice i
mango, jer oni spadaju u istu porodicu
PRIRODNI LEKOVI
- najefikasniji lek jeste da se izbegavaju biljaka kao i ambrozija.
- nemojte konzumirati gazirana pia,
iritanti, tj. izazivai alergije. Treba da
otkrijete koji su. Pogledajte poglavlja iznad: kafu, duvan, okoladu, torte i kolae,
mlene proizvode, rafinisanu hranu,
"Alergije", "Testiranje pulsom", i "Rinitis".
belo brano, eer, masnu i brzu
ISHRANA
hranu.

LEKOVITO BILjE
- aj od biljke vidac ublaava simptome
polenske groznice kod dece, poput curenja
iz nosa i vlanih oiju.
- bosvelija je indijska biljka koja
ublaava upalu i alergijske simptome.
- tokom sezone polenske groznice u biljne
tenosti koje pijete stavljajte po jednu
kaiicu ginsenga u prahu.
- aj od mate (2-3 laiice u 480 ml
vrue vode) ublaava alergijske simptome.
Pijte ga izmeu obroka.
- udiite paru od aja od eukaliptusa i/ili
majine duice (30 g u jednoj olji
provrele vode), kako biste otpuili nos.
- piskavica pomae da se iz tela ukloni
stvrdnuta sluz. Beli luk unitava bakterije
u telu, a ljuti pomae da se otklone
toksini iz digestivnog trakta.
- tokom sezone polena, svakog dana pijte
po 1-2 ae aja od crvene deteline ili
piskavice, ili uzimajte po dve kapsule
zamrznute i osuene koprive. To je
pomoglo mnogim ljudima.
- dr Kristofer preporuuje sledeu
formulu:
pomeajte
po
jednu
aku
blaenog kalja, povratia i gorice
(gorke deteline), pa dodajte po 5 kaiica
korena
lincure
i
kore
gorke
pomorande. Kuvajte 10 minuta u litru
vode, pustite da se ohladi, iscedite, pa
stavite u flau. Uzimajte po jednu kaiku sa
aom vode nakon obroka u podne i
veere.
- listovi divizme gode sluzokoi organa i
tite je, time spreavajui upijanje alergena
preko nje.
- biljka oajnica direktno utie na proces
disanja proirujui krvne sudove i delujui
protiv efekta serotonina. Time ista pomae
i u ublaavanju bilo kakvih poremeaja
disanja.
OSTALO
- voda proiava telo. Zato je pijte u
dovoljnim koliinama. Dosta vode moe da
se izgubi kijanjem i curenjem iz nosa.
Popijte svakog dana najmanje dva litra
iste vode (deo mogu da ine sokovi od
voa ili povra).
- fizika aktivnost otpuava nazalne
kanale, jer jaa krvne sudove.
- vrua kupka stopala isto otpuava
nazalne kanale.
- razmislite i o tome da primena hladnih
obloga na elo, isceenih iz ledene vode,
prua veliko olakanje. Menjajte obloge im
se ugreju. Do olakanja dolazi nakon
otprilike 45 minuta, ali vi moete nastaviti
sa primenom do 3 sata, a onda, sa
pauzama i do 6 sati. Kod pojedinih ljudi
posle ovoga nije bilo napada polenske
groznice tokom te godine.
- ojaajte imunitet i proistite krv i
debelo crevo. Zdravi sinusi imaju vlanu
sluzokou slinu onoj u ustima, i oni mogu
da otklone polen i druge iritante iz nosnih
upljina, te da ih gurnu niz grlo u eludac,
gde bivaju neutralisani.
- uvajte se nazeba, jer on suava
krvne sudove pod koom i odvodi krv u
druge delove tela, ukljuujui nosne
upljine, time dovodei do oteknua sinusa
i posledino do pogoranja simptoma.

- prekrijte dueke i jastuke sa

plastinim
materijalom.
Izbegavajte
posteljine i od vune i nametaj od konjske
dlake.
ako
imate
kunog
ljubimca,
odravajte ga istim, oeljanim i zdravim, i
esto menjajte kavez/kuicu ili oistite
mesto na kojem spava.
- nemojte kositi travu tokom sezone
polena, i izbegavajte prostor sa svee
pokoenom travom.
- nemojte iznositi posteljinu napolje
na suenje, jer tako e skupiti polen.
- postanite "ekspert za polen", nauite
gde i kada ima najvie polena. Kada je
koncentracija polena velika, ostanite u kui
u provetrenoj sobi.
- pre nego to se kojim sluajem odluite
da uzimate antihistaminske lekove protiv
polenske groznice, proitajte dugaku listu
njihovih neeljenih efekata. Isto vai i za
drugi lek koji se prepisuje steroide;
meutim, ako on nije bezbedan za
sportiste, onda nije bezbedan ni za nas
ostale.
- videti i poglavlja "Alergije" i "Testiranje
pulsom" iznad, kao i "Astma" ispod.
ASTMA
POSEBNA
NAPOMENA:
Astma
predstavlja teak poremeaj disanja,
ali, poto je u 80% sluajeva uzrok u
alergijama, zato e o astmi biti rei u
ovom odeljku, a ne u odeljku o
respiratornim oboljenjima.
SIMPTOMI - oteano disanje, kaalj,
kijavica, stegnutost u grudima. Svi ovi
simptomi mogu se javiti ili iznenadno ili
postepeno. Ponekad je prisutan kaalj sa
stalnim i jakim lajmom, koji je ili providne
ili ute boje. Mogu oseaj guenja, dok
deca esto uz kaalj i povraaju.
UZROCI - astma je oboljenje plua kod
koje dolazi do blokade disajnih puteva.
Tokom napada astme, miii oko bronhija
(malih kanala u pluima) se suavaju, te
tako oteavaju izlazak vaduha iz plua.
Takve greve izaziva hronina upala i
prevelika osetljivost bronhija. One otiu i
bivaju zaepljene sa sluzi. Napad se obino
deava nou i poinje uz suv kaalj i
kijanje, neretko praeni oteanim disanjem
i stegnutosti u grudima. Napad prestaje
posle nekoliko sati.
Ali ta je uzrok tom napadu astme?
Naime, nemaju svi ljudi astmu, ali kod onih
koji je imaju napad moe izazvati neki
alergen ili iritant (poput hemikalija,
lekova, grinja iz prljavtine, perje,
aditiva iz hrane, zagaivaa, dima,
bui, ivotinjske dlake, duvanskog
dima, itd), kao i: zabrinutost, strah,
smejanje, stres, nizak nivo eera u
krvi,
poremeaj
rada
adrenalnih
lezda,
temperaturne
promene,
preterano suvo ili preterano vlano
vreme, i respiratorne infekcije.
U 80% sluajeva uzrok je u alergijama.
Strunajci upozoravaju da e se sa
poveanjem zagaenosti poveavati i broj
obolelih od astme. Mnogi ljudi zbog svog
radnog mesta celog ivota ive u kontaktu
sa sulfitima, uretanom, poliuretanom,
epoksidnim smolama, i brojnim drugim
industrijskim hemijalijama. Samo se tokom
poslednje decenije broj astmatiara u

Americi poveao za jednu treinu! Od nje

najvie obolevaju deca mlaa od 16 godina
i stariji od 65 godina.
Astmatiari su veoma esto osetljivi na
hranu koja sadri sulfitne aditive:
kalijum-metabisulfit, sumpor-dioksid,
kalijum-bisulfit, natrijum-bisulfit, itd. U
restoranima se takva hrana posluuje, da bi
se spreilo gubljenje boje salate i drugih
vrsta jela, mada se u prehrambenoj
industriji sulfiti dodaju i u svu ostalu hranu.
Azot-dioksid, sumpor-dioksid, ozon,
ugljen-monoksid, ugljovodonici, azotoksid i duvanski dim takoe mogu
izazvati napad astme. Gasovi i jaki mirisi
(poput terpentina, farbe, benzina,
parfema,
itd)
isto
tako
smetaju
astmatiarima.
Postoje dve vrste astme: intrinzina i
ekstrinzina. Ekstrinzina (nasledna) astma
obino poinje u detinjstvu, pojavljuje se
sezonski, i uglavnom je uzrokuje odreeni
broj supstanci koje je lako identifikovati.
Astma
je
glavni
uzrok
bolesti
i
nesposobnosti kod osoba starosti 2-17
godina. Intrinzika astma je opasnija, i
obino se javlja nakon 30. godine. Napadi
mogu otpoeti u bilo koje vreme, a uzroci
se mnogo tee identifikuju.
Oko polovine sluajeva astme se
dijagnostikuje u periodu izmeu 2. i 17.
godine obolelog; jedna treina nakon 30.
godine, a preostala estina ne spada ni u
jednu od ove dve vrste astme. Na primer,
nekima se pojavi astma u 20. godinama, a
kod drugih se nakon 30. pojave sezonske
reakcije na jedan ili dva alergena.
Astmu je ponekad teko dijagnostikovati,
jer njeni simptomi lie na simptome
bronhitisa, emfizema i infekcije plua. No,
ako se ti simptomi javljaju svake godine u
tano odreeno vreme, i ako su lanovi
vae
porodice
imali
problema
sa
alergijama, onda je re o astmi.
U jednom istraivanju, u cilju provere da
li su alergeni iz hrane bili uzrok astme, 322
dece sa bronhijalnom astmom ili rinitisom
davan je "test za eliminaciju hrane". Kao
to je est sluaj, prethodno uraeni testovi
pokazali su negativne rezultate, ali, kod
91% ispitanika dolo je do poboljanja, 61%
se skoro potpuno izleilo, 30% je imalo
delimino poboljanje stanja, a kod 9% nije
bilo
nikakvog
poboljanja.
U
ovom
istraivanju su jaja, mleko, okolada,
soja, mahunarke i kukuruz identifikovani
kao hrana koja izaziva alergijsku reakciju.
(Druga istraivanja su pokazala da isti
efekat moe imati citrusno voe i
paradajz.)
Oko 20% odojadi koje je alergino na
kravlje mleko alergino je i na soju i njene
derivate.
Vremenom, napadi astme mogu postati
uestaliji, pa bi zato najbolje bilo da oboleli
od astme naue na koje sve naine mogu
da pomognu sebi i ublae problem. Evo
nekoliko sugestija navedenih ispod. Vie
informacija se nalazi u poglavljima iznad:
"Alergije", "Polenska groznica" i "Testiranje
pulsom".

- tople fomentacije na zadnji deo vrata i

grudni ko su od pomoi, kao i topla kupka
stopala. Glavu rashlaujte sunerom
umakanim u prohladnu vodu, ili se koristite
fenom.
- od koristi je da zadnji deo vrata polivate
hladnom vodom. Osoba se nagne napred,
a voda se prosipa na zadnji deo vrata iz
posude od oko 3,7 l s visine od 60 cm
tokom 30-90 sekundi. Ponavljajte postupak
3-4 puta dnevno tokom krizne faze.
- neutralna kupka (34-36,6 stepeni)
umiruje nerve i oputa ih.
- osveiva vazduha koji izbacuje
hladan, vlaan vazduh je od koristi tokom
napada astme. U vodu se moe dodati ulje
od mentola ili eukaliptusa.

PRIRODNI LEKOVI
TRETMAN TOKOM NAPADA ASTME HIDROTERAPIJA

TRETMAN ZA ASTMU UOPTE (kada

nije napad)
ISHRANA

LEKOVITO BILjE
- pojedini od obolelih piju jednu olju
vrue vode, aja od maje metvice ili
od divizme na svakih sat vremena.
- ispljeskajte (ili izblendujte) jedan eanj
belog luka u olju vode, pa to popijte. Od
toga moda budete povratili, pa e i
nakupljena sluz u telu da se izbaci. Beli luk
je od velike pomoi.
- napici od lobelije,kada se piju pomalo i
polako, oputaju nerve i umiruju greve.
(Ako se piju bre i u veim koliinama,
onda imaju drugaije dejstvo, te izazivaju
povraanje.)
- ulje od divizme je dobar lek za
zapuene bronhije, jer ono zaustavlja
kaalj, otpuavajui bronhijalne cevice.
Dejstvo je jo jae ako se uzme zajedno sa
vodom ili vonim sokom.
- u ostalo korisno lekovito bilje spadaju:
bobice kleke, ehinaceja i naravno, onaj
dobri stari lek kora bresta.
- pospite jednu olju hladne vode preko
1-2 kaiice izrendanog korena omana
(velikog zelja), i ostavite da odstoji 8-10
sati. Podgrejte posle i pijte dok je vrelo u
malim gutljajima. Moete zasladiti sa
medom. Pijte jednu olju dnevno.
- tri puta dnevno uzimajte po 20-40 kapi
tinkture od sladia ubaenih u olju vrue
vode. Prvo pustite da se ohladi na sobnoj
temperaturi, a onda popijte.
- aleva paprika ini da respiratorni
sistem postane manje osetljiv na iritante, i
dobra je u zaustavljanju napada astme.
OSTALO
- prvi prvom znaku napada astme,
sedite uspravno na stolici prvih 10
minuta. Udiite kroz nos, a izdiite na
poluzatvorena usta. Time se pomae
otvaranju bronhija. Pad na pod umanjuje
dostupnost vazduha.
- posle toga lezite na stomak, sa
glavom i grudima postavljenim van
kreveta. Pomalo kaljite tokom 2-3
minuta, da biste izbacili sluz. (Pojedine
osobe ne mogu ovako da lee tokom
napada, pa zato one mogu da legnu sa
licem okrenutim ka jastuku, sa pekirom
koji se stavlja pod lice i 2-3 jastueta koji se
stavljaju pod kukove.)

- jedite zdravu hranu, naroito beli i

crni
luk.
Jedite
lagane
obroke.
Istraivanja pokazuju da ishrana bez
masti smanjuje rizik od napada astme.
Drite se lagane i jednostavne hrane u
manjim koliinama. Jedino ulje koje smete
da unosite jeste 1 kaika sirovog ulja od
lanenog semena, 2 puta dnevno. Ono je
bogato omega-3-masnim kiselinama, koje
umanjuju oteenje tkiva usled astme.
- izbegavajte banane i lubenice,
pogotovo ako ste osetljvi na biljke iz
porodice
ambrozije.
Nemojte
jesti
preraenu i brzu hranu, i nemojte
konzumirati nikotin, alkohol, kofein,
okoladu, ribu, jaja i druge este izvore
alergija, kao ni hranu koja sadri aditive,
mlene proizvode, sladoled i hladna
pia. Hladno moe izazvati greve u
bronhijama. Pojedine osobe u alergine i na
proizvode od penice.
- pijte vodu u dovoljnim koliinama, jer je
ova vitalna tenost prekopotrebna pluima
i bronhijama da bi se oistili od nakupljene
sluzi.
- hranljivi sastojci tokom dana u
odvojenim dozama: vitamin A (u obliku
beta-karotina, 35000 jedinica), B vitamini
(celokupan dodatak), vitamin C (500-5000
mg), bioflavonoidi (500 mg), vitamin D
(400 jedinica), kalcijum (1500 mg), i
magnezijum (500 mg). Uzimanje 1-2
tablete kalcijuma tokom napada esto
pomae da se isti ublai, jer kalcijum
oputa miie.
OSTALO
- budite na postu (3 puta meseno) na
destilovanoj vodi i limunovom soku, da
biste oistili telo od toksina i sluzi.
- smanjite stres i nemojte brinuti ili se
plaiti.
pazite
se
promene
vremena
(temperature, vlanosti, pritiska i jakih
vetrova), jer to moe izazvati napad astme.
izbegavajte
aditive
iz
hrane,
hemijske zagaivae i puae, kao i
vonju u automobilu, itd.
DISANjE
- morate disati duboko. Nauite da
svirate na nekom duvakom instrumentu ,
kao to je usna harmonika, ili nauite da
pevate. Vebajte duboko disanje kada ste
napolju. Budite redovno fiziki aktivni.
etnja po prirodi i plivanje, recimo, dobri su
u tu svrhu. Morate ojaati kapacitet
svojih plua, da biste ojaali celokupan
sistem za disanje. Pri odmoru ovek koristi
samo 10% kapaciteta svojih plua, dok se
pri radu isti poveava na 50%.
- snano izdiite kroz malu slamicu za
pijenje u neku veliku flau sa vodom. Tako
ete delimino doprineti proirenju i
poveanju bronhija.
- pojedinim astmatiarima smeta kada
diu preduboko. Jedan od naina da
umanjite rizik od astme uzrokovane
fizikom aktivnou jeste da nosite masku
koja zadrava toplotu i vlanost, time
ograniavajui
upliv
hladnog
suvog
vazduha.
- nekoliko
minuta
dnevno
stojte
uspravno, irite grudi i diite duboko.
Osmislite jednostavne vebe (na podu, uza
zid, itd) koje e vam pomoi u ovome.

Disanje vebajte vie kroz nos, nego kroz

usta.
- vebajte disanje u snu, tako to ete
disati sporije i dublje nego obino, sa tri
sekunde pauze nakon to udahnete najvie
to moete i nakon to izdahnete.
- preselite se na selo, gde je istiji
vazduh.
PRAINA
- nabavite dobar usisiva i otarasite se
praine i grinja iz kreveta, jastuka,
pragova i tepiha sa poda. Izbegavajte
jastuke i jakne sa guijim perjem. Zna se
takoe da i mrtve bubavabe mogu
izazvati napad astme. U kunm biljkama
mogu se nai spore bui. Dobro oistite
kupatilo od bui, naroito slavine.
- izbacite iz kue stvari koje skupljaju
prainu: tepihe, venecijanere, zavese,
itd. Pamune zavese koje se peru moete
zadrati. Izbegavajte korienje elektrinih
fenova, jer oni skupljaju prainu.
- nemojte u kui drati pse, make i
druge ivotinje sa krznom, kao ni ptice.
prekrijte
dueke
plastinim
materijalom, a arave perite u vreloj
vodi svake sedmice.
- VANO: pogledajte i poglavlja Polenska
groznica i Alergije iznad.
- HIDROTERAPIJA: neutralna kupka
pred spavanje, topla obloga na
stomak, konzumiranje to vie vode,
klistir pre spavanja, postepena hladna
kupka, renalni tu, ispiranje debelog
creva
hladnom
vodom
u
sluaju
toksemije i proirenog debelog creva.
Sredite bilo kakve stomane smetnje koje
imate. Ako je koa neaktivna, izazovite
znojenje
nekom
od
hidroterapijskih
metoda,
pa
posle
toga
primenite
odgovarajuu vrstu hladne kupke.
stavite
hladni
osveiva
(eng.
humidifier) vazduha u sobu, naroito tokom
zime kada vazduh postane suv zbog
grejanja.
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
ASTMU I NjENE KOMPLIKACIJE (Videti
uvodno poglavlje o hidroterapiji za vie
informacija):
OPTE neutralna kupka pred
spavanje, topla obloga na stomak,
konzumiranje to vie vode, klistir pre
spavanja, postepena hladna kupka,
renalni tu, ispiranje debelog creva
hladnom vodom u sluaju toksemije i
proirenog debelog creva. Sredite bilo
kakve stomane smetnje koje imate.
NEAKTIVNA KOA - izazovite znojenje
nekom od hidroterapijskih metoda, pa
posle toga primenite odgovarajuu vrstu
hladne kupke.
- pogledajte i poglavlja Alergije;
Polenska groznica i Test pulsom iznad.
OTROVNI BRLjAN (otrovi hrast,
otrovni ruj)
SIMPTOMI - kod onih koji su samo malo
osetljivi dolazi do pojave jednog ili vie
malih izboina na koi sa malom koliinom
gnoja u sredini. Izazivaju jak svrab, naroito
ako se dodirnu (rukom, odeom, itd).
eanje donosi trenutno olakanje, ali
izaziva crvenilo, osip i jovie svraba.

Kod onih koji su veoma osetljivi dolazi do

pojave velikog crvenila, osipa i velike
otekline odreenog dela tela. Svrab je
neprestano prisutan i pojavljuju se mnogi
veliki plikovi. Kako se otrov iri po telu,
mogu se javiti i groznica i sekundarna
infekcija. Simptomi nastaju nekoliko sati do
sedam dana nakon kontakta sa biljkom.
UZROCI te tri otrovne biljke (otrovni
brljan, hrast i ruj) sadre jednu uljastu
malo lepljivu sluz u svojim cvetovima,
plodu, stabljici, kori i korenju, koja kada se
dodirne izaziva papularni dermatitis na
koi. Najvie te sluzi sadre tokom prolea i
u ranu zimu. Otrov se zove uruiol, kojeg
ima i u biljnoj sluzi i u isparljivom ulju, kao i
trulo korenje i stabljike. eanjem se ovo
toksino jedinjenje moe preneti do drugih
delova tela.
Kontakt sa otrovom se moe ostvariti i
dodirom ivotinjskog krzna, zagaene
odee, obue, itd, tako da kontakt sa
samom biljkom nije jedini nain da otrov
ue u nae telo. I dim iz zapaljenih biljaka
moe da prenese otrov do nae koe, nosa,
grla ili plua. Kod pojedine dece, koja su
jela listove ili nezrele plodove trenje, dolo
je do teke upale u ustima.
Osetljivost na otrove iz biljaka se razlikuje
od osobe do osobe, i od perioda do perioda
u ivotu jedne osobe. Lagana odea od
tkanine nije sigurna zatita od otrovnog
brljana ili hrasta.
Uruiol ne utie na pse i make, ali ga
oni mogu preneti vama ako ih dirate. Svoje
kune ljubimce dobro operite, pritom
nosei gumene rukavice.

mogu da se otklone neka ulja, a i svrab

moe prestati na nekoliko sati. Ponovite
postupak po potrebi.
- jednako efikasan tretman (mada se
potpuno razlikuje od onog prethodnog)
jeste da se istuirate prohladnom
vodom odmah nakon to ste dodirnuli
otrovnu biljku. to pre to uradite, i to se
due budete tuirali, tim bolje.
- otklanjanje uruiola sa koe u roku od
15 minuta nakon kontakta sa biljkom u
velikoj meri umanjuje ili otklanja osip. U tu
svrhu moete se posipati istom vodom, ali
je najbolje da tri puta dobro nasapunjate
kou, i da je isperete svaki put.
- operite odeu u vodi sa sapunicom, i
sve ostalo to je bilo u kontaktu sa biljkom.
Ako ste imali neto od opreme ili alata,
primenite na njih amonijak ili razreiva.
Dodajte jednu olju hidrogen-peroksida na
19 litara vode, i time operite obuu, ator
ili svog psa. Dodajte i izbeljiva u vodi
kojom perete odeu.
- ako ivite blizu okeana, okupajte se u
njemu, jer to pomae da se neutralie
otrov.

PROTIV SVRABA Imajte na umu da se

kod veine ljudi terapija za uruiol sastoji u
tome da se ublai svrab, dok otrov
vremenom ne bude izbaen iz tela,
kada e i sav osip nestati. ta je potrebno
da stavite na kou da biste ublaili svrab?
Evo nekoliko sugestija:
- vodenika je prvi izbor. To je mala biljka
sa tamnozelenim listovima i crvenim
bobicama, koje moda ima i u vaem
okruenju. Ako je naete, i ako budete
PRIRODNI LEKOVI
sigurni da je to ona, ispljeskajte listove i
- oni koji su malo osetljivi treba samo da neno ih trljajte na oboleli deo koe. Drugi
izbegavaju kontakt sa biljkom i nain je da zguvate celu biljku u lopticu, i
eanje, pa se svrab skoro i nee primetiti. onda da njome trljate kou. Vodenika sadri
Ako ele, mogu po malo da primenjuju lauson, koji se hemijski vezuje za isto
obloge umoene u toplu, istu vodu.
podruje kao i otrov, pa time neutralie
- oni koji su veoma osetljivi na ove biljke njegovo dejstvo. Crvene izrasline blizu
korena biljke sadre najvie lausona.
trebalo bi da posete lekara.
Vodenika raste u senovitim vlanim
predelima od Kanade do Dordije, i na
HIDROTERAPIJA
- ako postoji mogunost da ste dodirnuli zapadu do Oklahome i Misurija. Sa njenih
biljku, odmah operite ruke, ali tako da visokih tankih stabljika vise cvetovi
voda pada niz ake, ka dole, a da ne kaplje narandaste ili ute boje u obliku trubice.
po rukama. Operite ih sa sapunom i vodom, Njeno seme moete kupiti u prodavnici, i
isperite pod mlazom vode, pa ponovo uzgajati je pored sopstvene kue!
- jo jedan nain primene vodenike jeste
operite sapunom i vodom, i onda isperite.
Uradite tako nekoliko puta da biste otklonili da od aja napravite ledene kocke, i onda
toksina ulja sa svoje koe. Nakon toga ih ih direktno nanesete na oboleli deo tela.
Oseaj je odlian i brzo ublaava infekciju.
obriite i vidite ta e se dalje desiti.
- u ostalo korisno lekovito bilje spadaju:
- im dodirnete biljku, operite kou
vodom, ak i ako vam sapun nije dostupan, krvavi koren (Sanguinaria), ehinaceja,
jer voda moe otkloniti ulje sa koe. Ako ljuti, lobelija, smirna, bokvica i
nematenita drugo, u hitnim sluajevima Solomonov peat (pokosnica).
- jo jedna metoda jeste da primenite na
primenite razreiva, amonijak ili aceton, u
kou aj od kore belog hrasta i krene
cilju odstranjivanja otrovnih biljnih ulja.
- najbolji je uti sapun za pranje vea, vode, u razmeri 50:50. Stavite to an
jer vam je potreban jak sapun koji isti ta oblogu, prekrijte oboleli deo tela, i
ulja i odnosi ih sa koe. Najbolji je alkalni primenjujte ponovo po potrebi.
- veina otrova je ili previe kiselina ili
sapun za pranje vea ili deterdent.
- pri pranju koe nemojte nikada previe alkalna. Evo nekoliko alkalnih
koristiti pekir ili krpu, jer e on samo protivotrova u sluaju svraba: neku od
vrsta kalcijuma u prahu, pomeanog sa
razmazati ona toksina ulja po koi.
- od koristi su vlani zavoji za telo, kao i vodom, nanesite na oboleli deo tela, i neka
fizioloki slani rastvor (2 ravne kaike stoji tako. Jedan od najboljih vrsta je
kalcijum-glukonat, koji znatno ublaava
soli u litar vode).
svrab. Kombinacija ulja od iirota i
- pustite vrelu vodu (to vrelija, ali da klinia,
primenjena
na
kou,
isto
vas ne opee) preko dela tela koji je bio u neutralie svrab.
kontaktu sa biljkom, jer time izgleda da

- jo jedna vrsta alkalnog leka jeste

ovsena kaa, koja treba da se napravi da
bude u sitnom prahu, i da se doda mala
koliina vode, da bi se dobila smesa.
Stavite olju te ovsene kae (ili
kukuruznog skroba) u kadu sa oko 10 cm
mlake vode. Poprksajte se sa tom vodom
radi boljeg efekta.
- moe se primeniti i ljuti, jer je on
veoma alkalan. Kora banane, ako se neno
trlja po koi, ublaava svrab na ak 4 sata.
Takoe, moete staviti puder kalamin (ali
se pazite antihistaminskih aditiva koji se
dodaju u neke vrste istog, koji sami mogu
izazvati alergijski osip). Imalin za belu
obuu (koji sadri kalcijum i katlinit glinu)
je isto korien u ovu svrhu, s tim da on
moe sadrati tetne aditive.
- dr Kristofer preporuuje konzumiranje
aja od sasafrasa, i njegovu primenu
spolja.
- proed toga to zaleuje opekotine, aloja
lei i osip nastao usled kontakta sa nekim
otrovom.
- pomeajte po 2 dela tavelja i
ehinaceje sa jednim delom aparala, a
onda taj pomeani prah stavite u kapsule,
pa uzimajte po dve na svaka 2 sata. To je
biljna formula za ienje krvi, koja pomae
da se iz tela otrovi bre izbace.
- u medicinskom asopisu New England
Journal of Medicine se kae da kane
obloge od bokvice pomau u ublaavanju
svraba izazvanog kontaktom sa otrovnim
brljanom. Spljeskajte listove i nanesite ih
na kou.
- za ublaavanje svraba pomeajte
sledee antispazmatike biljke: po jedan
deo
odoljena
i
crne
staniarke
(cimicifuge, Actaea Racemosa), i dela
lobelije. Tu meavinu u prahu stavite u
kapsule i uzimajte po 2 kapsule 3 puta
dnevno.
- primenite kanu oblogu od jednakih
delova korena gaveza, bresta, leska,
aloje i korena gaveza.
- postoje i kisela jedinjenja za
reavanje ovog problema! Nekoliko takvih
je korieno protiv svraba. Recimo, moete
oboleli deo koe oprati sa limunovim
sokom, a onda ga obrisati. Ponovite po
potrebi. Moe se koristiti sire.
- kupke i pranje sa jabukovim siretom
ublaava svrab.
- masne kiseline iz ulja od jagorevine
usporava upalni proces i ubrzava izleenje
koe.

OSTALO
- kada zavrite sa primenom ovih lekova
na oboleli deo tela, moete isti oprati sa
medicinskim alkoholom, koji e otkloniti
ulja sa koe. (Ali znajte da je ovo loe
reenje, jer je bezmasna koa ranjivija
prema uruiolu od uljaste koe.)
- uvajte se umskih poara, drvea
koje se pali napolju, ili paljenja lia,
ako se meu njima nalazi jedna od one tri
otrovne biljke.
UTVRIVANjE VRSTE BILjKE
- otrovni brljan je mala biljka na istoku
SAD-a, koja se penje ili raste uz oblinji
bun ili drvo. Dva spoljna lista su spojena
sa ostalima, dok je trei na vrhu stabljike.
- otrovni hrast je vrsta buna koji moe
biti vii i od oveka, mada je uglavnom
manje visine. Raste na zapadu SAD-a, istog
je izgleda kao i brljan, ali njegovi su listovi
uvijeni i malo deblji, vie nalik hrastovim.
- otrovni ruj je takoe bun, koji ima
sloene skupove listova i koji lii na obian
ruj. Nema po tri lista na stabljici kao ovi
dvoje. Manje su anse da ete naii na
njega.

ALERGIJA NA LEKOVE
SIMPTOMI kijanje, otok na bilo kom
delu tela, ali obino na licu i grlu, munina i
dijareja, kao i osip uz svrab sa crvenim
izboinama,
i
povremeno
belim
grudvicama.
UZROCI ovakvi simptomi mogu nastati
zbog uzimanja odreenog leka, bilo na
recept ili bez njega. Obe vrste mogu
izazvati niz problema. Problem je u tome
to se za razliku od prirodnih lekova ovi
lekovi sastoje od vetaki izdvojenih
jedinjenja (u cilju pravljenja tog leka i
sticanja to veeg profita), tako da ne
postoji lek koji nije otrovan. Svi oni imaju
neeljene efekte, od kojih su mnogi
veoma opasni.
Mada se ustaljeno nazivaju alergije na
lekove, u prirunicima za lekove se
priznaje da veina simptoma nisu posledica
alergija, ve neeljeni efekti koji mogu
itekako da nakode onima koji uzimaju te
lekove. Prava alergija na lek nastaje kad
se pojavi abnormalna reakcija tela, od kojih
neke mogu biti opasne po ivot (videti
poglavlje Anafilaktiki ok iznad), s tim
da ak i nealergijske reakcije mogu biti
veoma opasne. Recimo, mnogim ljudima
oslabe bubrezi zbog uzimanja lekova.
Alergijska reakcija moe nastati onda
HRANLjIVI SASTOJCI
kada se prvi put uzima neki lek, ili nakon
- protiv otoka uzimajte tablete vitamina odreenog vremena uzimanja istog, i moe
C (do 3000 mg) i pantotenske kiseline se javiti koji god da je lek u pitanju, ali
(500 mg). Ako se uzme odmah, vitamin C najee u sluaju uzimanja antibiotika.
moe znatno da otkloni osip.
Posetite svog lekara.
- napravite smesu od vitamina C,
Ako primetite bilo koji od gore navedenih
rairite je po mestu osipa, i ostavite tako na simptoma, odmah prestanite da uzimate
1 sat, a onda isperite sa prohladnom taj lek i pozovite lekara. Problem moe biti
vodom i obriite. Radite tako 3 puta u istovremenom uzimanju veeg broja
dnevno.
lekova, pa ne moete ni znati koji do njih
- uzimajte i beta-karotin (25000 vam kodi najvie. Jednom kada se javi,
jedinica) i cink (30 mg). ienje plikova sa alergija na taj lek ne prestaje do kraja
izdrobljenim
tabletama
cinka
esto ivota. Ako je re o alergiji opasnoj po ivot,
ublaava svrab. Primenite ulje vitamin E trebalo bi da uvek sa sobom da nosite
(isceenog iz kapsula), radi ublaavanja karticu ili narukvicu sa upozorenjem, za
hitne sluajeve.
bola i ubrzanja procesa izleenja.
Druga mogunost jeste da sa tih lekova
preete na prirodne lekove.

Videti
i
poglavlja
Koprivnjaa,
Anafilaktiki ok i Alergije iznad.

- jedite samo zdravu hranu. Uzimajte

sav
vitaminsko-mineralni
dodatak.
Nemojte konzumirati meso, zasiene
masti, kofein, alkohol i duvan.
ALERGIJE NA HEMIJSKA JEDINjENjA
- dr Roj Svenk je 20 godina proveo
SIMPTOMI koni osipi i plikovi, curenje
iz nosa, munina, voda u oima, stomane prouavajui ovaj problem, otkrivi da
smetnje, zujanje u uima, depresija, ishrana sa visokozasienim mastima
glavobolja, dijareja, umor, astma, crevna pogorava stanje, pa da je stoga vano da
oboljenja,
artritis,
bronhitis,
ekcem. se jede samo hrana sa niskim sadrajem
Simptom(i) se mogu javiti odmah ili jedan zasienih masti (2 kaike sirovog ulja od
lanenog semena, ili bez ikakvog ulja).
dan kasnije.
- uzimajte magnezijum (375 mg
UZROCI ivimo u dobu hemije,
okrueni smo hemijskim jedinjenjima toliko dnevno). Tut je biljka koja je najbogatija
da plivamo u njima. Nalaze se u vazduhu sa magnezijumom (2% suve mase), posle
koji udiemo, vodi koju pijemo i hrani koju koje sledi seme maka i stoni graak.
Tut moete popariti, a moete ga jesti i u
jedemo.
Kada je telo izloeno dejstvu stranih tela i sirovom stanju u salati.
- ulje od crne ribizle sadri gamahemijskih jedinjenja, ono moe stvoriti
antitela radi svoje odbrane. Svi se linolensku kiselinu (GLA), koja je korisna za
razlikujemo meu sobom, pa nekima od sluajeve multiple skleroze, ali i za sva
nas jedno hemijsko jedinjenje vie smeta druga autoimuna oboljenja. Nje ima i u
nego drugima. Evo nekoliko hemijskih boraniji i ulju od jagorevine. Ovo drugo
jednjenja koje izazivaju alergijske reakcije: je odlino za multiplu sklerozu.
borovnica
sadri
oligomerne
insekticidi, smog, izduvni gasovi iz
(OPC),
koji
pomau
u
kola,
ugalj,
ulja,
dezinfekciona procijanidine
sredstva, hlor, fenol, farba, sprejevi za spreavanju nastanka autoimunih oboljenja
kosu, formaldehid, kuna higijenska i ublaavaju antiupalnu aktivnost kod istih.
sredstva, itd. Alergijsku reakciju mogu
- ananas sadri pankreatin i bromelain,
izazvati i metali, poput nikla, ive, hroma dva enzima koji razbijaju molekule proteina
i berilijuma, kojih ima u satovima, u elucu, tako da se hrana lake svari. Ti
nakitu i prstenju, kao i plombama, koje enzimi smanjuju i cirkuliue imunosadre ivu.
komplekse (CIC) koji se javljaju kod
nekoliko vrsta autoimunih oboljenja. Oni
aktiviraju imuni sistem da napadne
PRIRODNI LEKOVI
- pogledajte spisak gore navedenih sopstveno telo.
- ginko sadri nekoliko posebnih
zagaivaa, i probajte da ih izbegavate.
molekula
(ginkolida)
koji
- izbegavajte hranu koja je prskana ili terpenskih
kojoj su dodavane vetake boje, kao i smanjuju upalu i ublaavaju alergijske
hranu sa zatitnim voskom i onu koja sadri procese kod autoimunih oboljenja.
- koenzim Q10 (90 mg dnevno)
agense za sazrevanje. Kad god je to
mogue, sami uzgajajte svoje povre ili poboljava cirkulaciju i oksidaciju tkiva, i
kupujte organski uzgajanu hranu. itajte jaa imuni sistem. Koenzim A deluje
zajedno sa CoQ10 u proiavanju tela od
etikete na proizvodima koje kupujete.
- probajte da otkrijete koja vam mnogih kodljivih supstanci.
- metilsulfonil-metan (MSM) odrava
hemijska jedinjenja smetaju. ta je uzrok
problema? Gde ste sve bili pre toga? ta se elijske zidove propustljvim, doputajui
promenilo u vaoj okolini? ta moete vodi i hranljivim sastojcima da slobodno
ulaze u elije, a otpadnim materijama da
promeniti?
- uzimajte vitamin A (10000 jedinica), izlaze. MSM, zajedno sa vitaminom C,
dodatke B vitamina, karotin (u vidu koristi se u izgradnji novih elija.
- helaciona terapija pomae kod
soka od argerepe, i crvenog i utog
povra), ekstrakt iz semena groa, pojedinih autoimunih oboljenja.
- hiperbarina terapija se van Amerike
cink (30 mg) i bakar (3 mg).
- u vreme alergijske reakcije na neko koristi sa uspehom.
- evo jednog leka iz narodne medicine
hemijsko jedinjenje uzimajte to vie
vitamina C (1000-5000 mg dnevno, u koji je pomogao mnogim ljudima kod
odreenih autoimunih problema: uzme se
odvojenim dozama).
- jedite samo svee voe i povre, kao i kopriva u ruke (sa rukavicama), i njome se
itarice u celom zrnu, mahunarke i udara po odreenom delu koe, ime se u
oraaste plodove. Vano je jesti i beli nju zabijaju male dlaice sa kopriva, koje
ubrizgavaju nekoliko blagotvornih hemijskih
luk.
jedinjenja, poput histamina (jedinjenje koje
esto izaziva alergije, poput polenske
AUTOIMUNA OBOLjENjA
groznice). Druga metoda je da dopustite da
SIMPTOMI

zavisno
od
vrste vas ujede pela. I ona moe slino delovati
autoimunog oboljenja.
svojim ubodom, ali vas, naravno, ne moe
UZROCI bolest nastaje kada telo, izleiti. Koprivi se stalno regeneriu listovi.
takorei, postane alergino samo na sebe!
- u ostalo korisno lekovito bilje spadaju:
To je posledica neadekvatne, nezdrave ginko, suma (brazilski ginseng), gotu
ishrane, zagaivaa iz okoline i sa radnog kola, kelp, hmelj, kamilica, kapica i
mesta,
plombi
koje
sadre
ivu, odoljen.
vakcinacije, itd. Evo nekoliko lekova koji su
nekima pomogli kod odreenih vrsta
TROVANjE HRANOM
autoimunih oboljenja:
SIMPTOMI bol, povraanje, grevi,
slabost, dijareja, vrtoglavica. Simptomi se
PRIRODNI LEKOVI
javljaju u roku od 1-4 sata nakon

konzumiranja kontaminirane hrane. Mogu

trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.
Simptomi
kod
salmonele:
bol,
povraanje i dijareja, koji se mogu javiti tek
nakon nekoliko dana.
Zlatne stafilokokne bakterije: dijareja,
munina i povraanje 2-6 sati nakon jela.
Dobro je da se izazove povraanje, kako bi
se izbacili toksini.
Botulizma: simptomi se javljaju 12-48
sati nakon to se svari hrana: ekstremna
slabost, dupliranejvida, oteano gutanje, i
mogua paraliza i smrtni ishod.
Parazita giardia: zatvor, dijareja, bol u
stomaku,
gubitak
apetita,
munina,
nadutost i povraanje,koji se javljaju 1-3
sedmice nakon infekcije.
Bakterije
Campylobacter
Jejuni:
stomani grevi, dijareja, groznica i
mogua krvava stolica, koji se javljaju
nakon tri dana.
Trovanja
skuama
(trovanja
histaminom): u roku od nekoliko minuta
se
javljaju
munina,
povraanje,
koprivnjaa, bol u stomaku i crvenilo na
licu. Simptomi se povlae u roku od 24
sata.
UZROCI konzumiranje hrane koja
sadri tetne bakterije izaziva trovanje
hranom. Svake godine vie od dva miliona
Amerikanaca se otruje hranom, ali naravno,
ta brojka je mnogo vea od ove zvanine.
Naalost, mi ivimo u takvo doba
zatrovanosti. Od pomenutih dva miliona
Amerikanaca njih 9000 umre. Mnogo je
vei broj onih koji misle da imaju grip, a u
stvari su imali trovanje hranom.
Celih 90% sluajeva botulizma u Americi
je uzrokovano nepravilnim nainom
uvanja hrane i spremanja zimnice.
Najbezbednija metoda jeste da se hrana iz
tegli i konzervi kuva u parnom (ekspres)
loncu, a ne u nekoj bavi na poretu.
Dve treine svih trovanja hranom su
povezana sa konzumiranjem nedovoljno
skuvanih jaja.
Bakterije iz hrane koje izazivaju bolest
(patogene bakterije) ili lue toksine
(toksikogene) ne mogu se videti ili osetiti u
hrani. Evo nekoliko takvih vrsta organizama
koji najee izazivaju trovanje hranom:
Salmonela (salmoneloza) najei
uzrok trovanja hranom, pogotovo zbog toga
to se antibiotici daju ivotinjama za
ishranu, u cilju prevencije nastanka bolesti
u njihovim zaguljivim i nehigijenskim
boravitima. Ti antibiotici ujedno slue da
ubrzaju rast ivotinja. (Vie od 50% stoke,
ivine i prasadi dobija antibiotike.) Ali, time
se poveao i razvoj bakterija otpornih na
antibiotike u crevima tih ivotinja. Treina
od celokupne ivine u Americi ima
salmonelu.
Salmonela se lako prenosi preko prljavih
ruku, pribora za hranu, noeva,
stolova, razbijenih jaja, delimino
sirove hrane, itd. Mehanike metode
vaenja utrobe u klanicama ivotinja ire
salmonelu na sve ostale ptice koje se
zakolju. Kuvari koji rade sa sirovim
mesom ili jajima, a onda diraju i drugu
hranu, naroito sirovu, kao to su salate,
predstavljaju veliku opasnost po zdravlje
ljudi. Vegeterijanci bi trebalo da peru ruke
sa sapunom odmah nakon to su dirali
ljuske sirovih jaja. Jaja morate dobro

skuvati. (uvajte se majoneza, jer se on

pravi od sirovih jaja.) Mleko i sladoled
takoe mogu biti zaraeni salmonelom.
Godine 1985. 17000 ljudi na severo-istoku
zemlje se razbolelo zbog zaraenog mleka.
Epidemije salmonele se najee javljaju
tokom toplijih meseci. Simptomi mogu
obuhvatiti i blage bolove u stomaku, ali i
teak oblik dijareje i ak groznicu nalik onoj
kod tifusa. Ova bolest moe toliko oslabiti
imuni sistem da doe do oteenja srca,
bubrega i krvnih sudova, a moe se javiti i
artritis.
Salmonela
se
najee
unese
u
organizam putem sirovih ili slabo
skuvanih jaja, piletine, govedine,
svinjetine i njenih preraevina. Od 35
epidemija trovanja hranom u periodu od
1985. do 1987. godine, 24 je bilo
uzrokovano konzumiranjem zaraenih jaja
ili hrane koja ih sadri. Jaja zato kuvajte
najmanje 25 minuta.
Evo jo nekoliko drugih izvora bolesti
usled uzimanja odreene hrane:
Zlatna stafilokokna bakterija drugi
najei izvor trovanj hranom (25%). Moe
se preneti kaljanjem ili kijanjem na hranu.
Clostridium botulinum bakterija
izaziva botulizam. U mnogim restoranima i
motelima ostaci hrane se ostave da
satima stoje na sobnoj temperaturi,
najee senf i drugi zaini, kao i hrana
koja se dri bez prisustva kiseonika,
poput kuvanog krompira zavijenog u foliji,
koji je ostao da stoji preko noi. Botulinskim
toksinima odgovara povre iz tegli ili
konzervi sa niskim nivoom kiselosti (poput
graka, pargle, cvekle i kukuruza). Mada
se lako unitava na hladnoi ili toploti,
botulizam je najsmrtonosnija vrsta trovanja
hranom, pri kojem se lue toksini koji
blokiraju prenos nervnih impusla do miia.
Mada se ovime ne unitavaju botulinske
spore, zagrevanje hrane na 80 stepeni
tokom 20 minuta, ili na 90 stepeni tokom
10 minuta, unitava smrtonosne toksine.
Opasnost predstavlja nedovoljno skuvana,
konzervirana hrana. Nemojte nikada jesti
hranu
iz
nabreklih
ili
zaralih
konzervi!
Stafilokoknih i botulinskih toksina ima u
konzerviranom povru, mesu, ribi,
supama,
tunjevini,
krompiru,
makaronima,
kolaima,
pecivu
i
peurkama.
Parazit Giardia (gardijaza) u vodi iz
jezera ili izvora koja se pije. Ne moe se
unititi tretmanima za ienje vode,
ukljuujui ubacivanje hlora. Ima ga i u
sirovoj hrani koja je rasla u zagaenoj
vodi. Najbolje se razvija u hladnoj i vlanoj
sredini.
Stafilokoke prenose se na kou kroz
vazduh putem kapljica od kalja i kijavice.
Bakterija Campylobacter Jejuni u
ribi, ivini, mesu i sirovom mleku. Sreom,
toplota unitava ove bakterije, koje ive u
crevima naizgled zdravih ptica i ivotinja
koje slue za hranu ljudima.
Bakterija Clostridium Perfrigens
brzo se razvija u raznoj hrani (mesu ili jelu
od ivine) koja se ostavi da se polako
ohladi. Zbog toga je vie ima u menzama,
ak i ako se hrana ponovo zagreje (jer se
toksini ne mogu unititi toplotom).

Eerihija koli vrsta bakterije koja se

nalazi u crevima ljudi i ivotinja. Nije uvek
tetna, ali kada jeste, onda moe biti
smrtonosna. Prljave klanice i nepravilni
nain pakovanja hrana kod kue uzrok su
zaraza koje ova bakterija izazove svake
godine kod velikog broja ljudi.
Ciguatera toksin u velikim morsim
ribama.
Vibrio bakterija u sirovoj ili slabo
skuvanoj ribi i morskim plodovima.
Trovanje skuama (histaminom)
kada se uhvate tuna, skua, lampuga,
zubatica, sardela, i abolon, bakterije
poinju da se razmnoavaju, i histamin da
se lui.
Bu vidljivi bu na hrani moe da
proizvede mikotoksine ili otrove, ak i ako
se ta hrana dri u frideru. Ameriko
ministarstvo za poljoprivredu je izjavilo da
se bu treba samo skloniti sa demova,
elatina, tvrdih sireva, tvrdog povra, tvrde
salame i dimljene uretine, pa se mogu
jesti, dok se ostala ubuala hrana ne sme
jesti, u koju spadaju: itarice, oraasti
plodovi, suene mahunarke, meko povre,
mleni proizvodi, slanina i konzervirana
salama. Ipak, najbolje je da se ne jede
nikakva hrana koja na sebi ima bui.
Solanin nemojte jesti klice krompira ili
krompir koji je poeo da klija, jer se u tim
klicama nalazi solanin, koji moe izazvati
halucinacije ak i nakon oporavka od
bolesti. Zelene klice ubacuju solanin u
krompir, koji ne moe da se uniti
kuvanjem.
Svaki od gore opisanih problema nastaje
prevashodno usled konzumiranja mesa, i
ponekad mlenih proizvoda, a pritom,
bakterije u toj hrani ne mogu da se ni vide,
ni osete, tako da se ogromna koliina
bakterija i toksina moe namnoiti, a da se
ne vidi ukvarenost hrane.
Konano, imajte na umu da postoji i
trihina (trihinela), parazit koji se moe nai
u svinjama. Pazite se i bui koja se moe
nai na hrani, i koja moe izluiti opasne
toksine. Kada se punjeni kolai i peciva,
salata od krompira ili kuvana hrana koja
sadri dosta proteina zaraze toksinima
usled nehigijene, na sobnoj temperaturi
poinju da se mnoe bakterije i da lue
otrovne toksine.
Pod najveim rizikom su deca, stari i
oboleli od hroninih bolesti. Ako se zarazite
u restoranu, motelu ili zbog konzumiranja
konzervirane hrane iz prodavnice, posetite
lekara, ili pozovite hitnu ako se stanje ne
poboljava.

Vulverhempton (Velika Britanija) pokazalo

je da sve vrste bolesti uzrokovane crevnim
bakterijama nestaju u prisustvu belog
luka.
- pijte aj od pelena, semena pelena i
klinia u prahu, 3 puta dnevno, da biste
otklonili simptome i eliminisali toksine.
Aktivni ugalj je pak bolji i jeftiniji.
- konzumiranje (ili pijuckanje) tenosti
(vode ili vonih sokova) pomae telu da
se izbori sa toksinima i oporavi. aj od
korena ika je takoe od koristi.
- pozovite lokalni Centar za kontrolu
trovanja. Broj se razlikuje od drave do
drave. Pozovite operatora, informacije ili
hitnu pomo, pa pitajte za broj centra.
- primenite klistire radi proiavanja
debelog creva.
- neko bi trebalo da vam pomogne ako
povraate, da pazi da se ne guite. Ako
povraanje ne prestane u roku od 24 sata,
uzmite uzorak i odnesite na analizu, radi
identifikacije otrova.
- ponekad je najbolje da sami izazovete
povraanje. U tu svrhu moete koristiti
lobeliju. Isti uinak ima i konzumiranje
vode, pa stavljanje prsta u grlo.
- jaka glavobolja i povraanje nedugo
nakon jela mogu biti posledica alergije na
hranu (opisane iznad). Tablete aktivnog
uglja mogu pomoi u reavanju problema.
- telu treba dopustiti da toksine izbaci
preko retke stolice, a ne da se uzimaju
lekovi protiv dijareje.
- ne treba da se uzimaju antacidi ili
soda bikarbona sa vodom, jer oni mogu
da oslabe imuni sistem u borbi protiv
toksina. Dovoljno je da uzimate ljuti,
aktivni ugalj, beli luk i dosta vode ili vonih
sokova.
PREVENCIJA

Najbolje
je
da
prestanete sa konzumiranjem mesa i
mlenih proizvoda. Ako ne elite, onda se
pobrinite da budu dobro skuvani. Takoe,
dobro proverite tegle i konzerve sa
hranom pre nego to ih otvorite. Pazite
se hrane u restoranima i hotelima.
Kada jedete hranu negde u gradu, jedete
na sopstven rizik. Radi zatite, uzmite dve
tablete belog luka pre nego to ponete
sa jelom. Ili jo bolje, nosite sa sobom
zapakovanu hranu, a u prodavnici kupite od
namirnica ta vam treba. Time ete
utedeti i vreme i novac.
Kupovnu hranu stavite u friider im
stignete kui, naroito onu hranu koja se
brzo kvari. Hranu odravajte ili hladnom
ili toplom, jer bakterije se razmnoavaju
na hrani koja se stavi da stoji na sobnoj
temperaturi. Friider drite na najvie 4
PRIRODNI LEKOVI
stepena, a zamrziva na najvie -18
- im otkrijete da ste se otrovali hranom, stepeni, jer veina bakterija ne dejstvuje na
ponite sa uzimanjem oko 30 kapi temperaturi nioj od 4 stepena. Na
ekstrakta ljutia (bez alkohola) na svaka 4 temperaturi od 7-65 stepeni postaju
sata, tokom 24 sata. Ovaj e prirodni aktivne i umnoavaju se, a odumiru na
antibiotik unititi bakterije u crevima. temperaturi vioj od 75 stepeni. Postoje i
(Nikad nemojte uzimati ljuti due od jedne dva izuzetka od ovog pravila: bakteriji koja
sedmice, tokom trudnoe ili ako ste izaziva
botulizam,
i
koje
ima
u
alergini na biljke iz porodice ambrozije.)
konzerviranoj hrani, potrebno je 20 minuta
- odmah uzmite 6 tableta aktivnog da se kuva da bi nestala, dok se
uglja, i jo jednom nakon 6 sati. One e stafilokokne bakterije ne mogu unititi
pomoi da se neutraliu otrovi u krvotoku. kuvanjem hrane u kojoj se nalaze.
Popijte dosta iste vode (najbolja je da
Meso, ivina, jaja i morska hrana su
bude destilovana).
naroito rizini.
Oni se moraju dobro
- uzimajte i po 2 kapsule belog luka 3 skuvati, a ruke se moraju lepo oprati. Sve
puta dnevno. Istraivanje sa Unvierziteta posue koje je bilo u dodiru sa sirovom

hranom mora se sterilisati. Nemojte jesti

hranu koja sadri sirova jaja ili jaja koja se
ne skuvaju u dovoljnoj meri. Nemojte
ostavljati majonez, zaine za salate i
mlene proizvode da stoje na sobnoj
temperaturi. Psoebnu panju obratite ta
jedete kada odete na izlet u prirodu.
Rizino je ak i kada samo probate
odreenu sirovu ili slabo skuvanu hranu
(meso, morske plodove ili jaja). Svakog
dana perite krpe i sunere u kuhinji sa
izbeljivaem i vodom, u odnosu 1:20.
Nemojte dirati drugu hranu nakon to ste
dirali sirovo meso ili jaja (ili ljuske jaja).
Zatim,
nemojte
koristiti
nabrekle
konzerve i proizvode sa labavim
poklopcem, ili napukle tegle! Isto vai i za
zarale, lepljive ili izdeformisane konzerve.
Nakon svake upotrebe, operite termos i
posude za hranu. Zamrznutu hranu
pustite da se polako otkravi u friideru, ili
brzo u mikrotalasnoj ili (potpuno zavijena)
u vreloj vodi sa esme.
Kada ponovo podgrevate hranu,
stavite je da brzo prokljua, i kuvajte je
najmanje 4 minuta. Uzimajte acidofil na
svakih nekoliko dana, da biste poveali
koliinu blagotvornih bakterija u crevima,
ime se poveava i koliina B vitamina, koji
tite od zagaivaa prisutnih u hrani.
Nemojte davati med bebama mlaim od
godina dana, jer onda e spore bakterije
koja izaziva botulizam da se razviju u
njihovim crevima. Med se moe davati tek
nakon to odojad napuni jednu godinu.
4 ZARAZE
GLAVENA VA (telesna va, stidna
va)
SIMPTOMI jak svrab na glavi, ali bez
drugih simptoma. Mogu se videti vai i/ili
njihova jajaca. Simptomi kod telesne i
stidne vai su isti, osim to napadaju druge
delove tela.
UZROCI glavene vai su sitni beskrilni
insekti koji ive na glavi. Najee snalaze
decu starosti 5-11 godina, i to ee
devojice nego deake (zbog duine kose).
Ti mali, skoro nevidljivi insekti se prenose
bliskim
kontaktom
i
zajednikim
korienjem eljeva, etkica i kaketa, i
kaenjem odee na istom mestu. Takoe,
prenose se i putem alova, tepiha,
tapaciranog nametaja, posteljine, iviluka,
slualica i kunih ljubimaca. Glavenim
vaima zapravo odgovaraju ista kosa i
koa. ive od isisavanja krvi.
Njihova jajaca, poznata kao gnjide,
izgledaju kao sitne bele take na korenu
dlake. Kako dlake raste, jajaca izlaze sve
vie u visinu. Postoje tri vrste vai koje
napadaju ljude: glavena, telesna i stidna.
Telesna va se penje uz telo traei
pogodno mesto za hranjenje, a kada se ne
hrani, onda se povlai u odelo (esto se
krijui u postavi). Ne dolaze na kou osobe
koja ima groznicu ili koja se pregrejala
usled fizike aktivnosti.
Poto postoje jednostavni prirodni lekovi,
najbolje je da se izbegavaju toksini
amponi koji sadre insekticide. Agencija za
zatitu sredine (EPA) pokuava da zabrani
upotrebu lindana (Kwell), zato to su
prijavljeni sluajevi greva, defekata kod
novoroenadi,
oteenja
nerava
i
aplastine anemije usled korienja istog.

Piretrini (RID) su takoe toksini; iritiraju

oi, nos i usta. Ako vae dete ima manje od
dve godine, alergije ili astmu, onda morate
da razmislite da li je dobro koristiti toksine
ampone
iz
apoteke.
(U
pojedinim
sluajevima, ako se oprezno primeni, lindan
je efikasan. Treba pritom da pazite da ne
dospe u oi ili usta. No, u svakom sluaju,
prirodni lekovi su bolji.)
PRIRODNI LEKOVI
GLAVENA VA
- ako mislite da vae dete ima va,
proverite da li se vide jajaca na korenu
dlaka. Oeljajte mu kosu eljem koji ima
gust raspored onih zubia na beo papir,
da biste videli da li e ispasti vai. Jajaca
se mogu videti na samoj kosi.
- ako ih naete, proverite i ostale
lanove porodice, pa obavestite o tome
direktora kole u koju vae dete ide.
- indijski naunici su 814 ljudi koji su imali
glavene vai leili sa dve lekovite biljke:
nim i kurkuma. U roku od 3-5 dana 98%
ispitanika
je
bilo
potpuno
izleeno
stavljanjem smese od ove dve biljke na
telo, dok je njihova odea u isto vreme bila
kuvana. (Preostala 2% ljudi se nije
pridravalo
programa
leenja.)
Nim
(Azadiracta Indica) je veliko drvo, iji listovi
i ulje iz semena sadri jedinjenja koja
deluju protiv raznih vrsta zaraznih insekata.
Kurkuma se vekovima koristi u Aziji protiv
gamadi.
- isitnjeni koren iirota poseduje
svojstva kojim unitava vai. Primenite ga u
vidu obloge ili ga utrljajte direktno na
glavu.
- 2,5 kaike rutvice stavite u olju vode,
pa od toga napravite oblogu, koju treba da
nanesete na glavu, da biste unitili vai.
Primenite i citronelu na kosu, pa na glavu
stavite kapu za kupanje. Neka stoji tako 8
sati,
pa nakon
toga
operite
kosu
amponom, isperite je, i ieljajte
preostale vai i njihova jajaca. (Neke
osobe su alergine na citronelu. Ako se javi
svrab ili peckanje, odmah operite kosu.)
- obloga sa isitnjenim korenom omana
unitava kone parazite, dok vinobojka
unitava i gljivice i kone parazite;
primenite je u vidu obloge.
- metvica odbija moljce i unitava vai.
Pomeajte je sa medicinskim alkoholom u
razmeri 50:50, pa to nanesite na glavu.
Ostavite da stoji 10 minuta, potom operite
kosu amponom, isperite, proverite glavu, i
eljem izbacite preostale vai i jajaca.
- da biste se otarasili vai, umoite kosu
u petrolej, pa je zavijte u pekir. Da biste
se otarasili jajaca, pomeajte jednake
koliine maslinovog ulja i sireta (ili
sireta i medicinskog alkohola), pa
nanesite na glavu. Neka odstoji najmanje 2
sata, pa onda operite kosu, proverite je, pa
ieljajte preostale vai. (Isti uinak imaju
i obloge od izblendovanog belog luka s
vodom, ali je miris jako neprijatan.)
- nanesite vrue sire na kosu, i neka
odstoji tako 2 sata. Posle toga ieljajte
mrtve vai i jajaca.
- operite posteljine, eljeve i
pekire u vreloj vodi. Recite svom detetu
da ne deli ni sa kim ealj ili kapu.

- usisivanje tepiha je jednako efikasno

kao i prskanje insekticidima po njemu. Zato
usisivajte to ee.
- potopite eljeve i etkice u
dvoprocentni Lizol (zagrejan na 66
stepeni), i drite tako 1 sat, ili ih stavite u
zamrziva na pola sata.
- ono to ne moe da se opere ili usisa
moete zaviti u plastine kese na 10
dana. Do tada, jajaca vai e nestati.

probleme sa sinusima, bol u vratu i leima,

i rak. Lek koji se obino prepisuje protiv
crva metronizadol (flagil) sa sobom nosi
vrlo opasna neeljena dejstva.

PRIRODNI LEKOVI
ZA IZBACIVANjE CRVA
- aloja u bilo kom obliku je naroito
korisna za eliminaciju crva.
- sledee bilje pomae u izbacivanju crva
iz tela: krkavina, pelen, seme pelena,
TELESNA VA
klini, ehinaceja, ljuti, iak i crni
- proitajte prethodno poglavlje o orah. Nemojte uzimati pelen tokom
glavenim vaima, na ranijim stranicama
trudnoe.
- da biste neutralisali telesne vai,uite u
- ekstrakt semena grejpfruta pomae
kadu sa vruom vodom i sapunicom na u unitavanju parazita. Uzimajte aj ili
pola sata, a u isto vreme odeu i posteljinu tablete od ekstrakta crnog oraha ili
stavite na pranje u vreloj vodi.
aparala. Jedite seme bundeve i
smokve, a pijte i sok od smokve.
- uzimajte kapsule od dijatomejske
CRVI (crevni paraziti)
SIMPTOMI alergije, dijareja, zatvor, zemlje tokom tri sedmice, kako biste
gasovi i nadutost, gubitak apetita, gubitak izbacili crve iz tela. (Nemojte misliti da ih
telesne
teine,
anemija,
nervoza, nemate; generalno, svako ih ima.) Crvi jedu
poremeaj sna, iritabilna creva, svrab oko ovu zemlju i onda uginu od nje.
- pijte po jednu olju aja od pelena tri
anusa, hronini zamor, svrab oko nosa, suvi
kaalj, krgutanje zubima, i pojava crva u puta dnevno, izmeu obroka.
stolici, koji nekad mogu izazvati greve.
- proistite debelo crevo ispiranjem i
UZROCI oko 55 miliona ljudi irom klistiranjem 2 puta sedmino, tokom 4
sveta je zaraeno crevnim parazitima. Crvi sedmice.
ive u gastro-intestinalnom traktu ili odatle
- klistir sa 3 kaiice soli u litru tople
odu u miie. Nekoliko vrsta parazitskih vode pomae da se izbace deije gliste.
crva moe da ivi u crevima ljudi
- aj od kore kinina (10 minuta se dri
(pantljiara, rudarska glista, deija glista, 1/2 kaiice u olji provrele vode ) je gorak,
vlanjak i oveija glista). Opasnost zaraze ali efikasan.
se odreuje ispitivanjem vrste, veliine i
- biljka oman sadri dva antiamebina
broja prisutnih crva.
jedinjenja. Stavite 1 kaiicu u olju
Crvi jedu vau hranu! Vremenom ponu provrele vode, krkajte 20 minuta, a onda
da iritiraju sluzokou creva i da jo vie pijte 1-3 olje dnevno.
smanjuju
koliinu
upijenih
hranljivih
- Japanci koriste umbir za izbacivanje
sastojaka u va krvotok. Takoe, oni crva. Istraivanja potvruju takvo dejstvo
isputaju toksine otpadne materije koje umbira.
kode vaem telu.
- indijska narodna medicina preporuuje
U uzroke spadaju: konzumiranje sirovog kurkumu za izbacivanje crva, naroito
ili slabo skuvanog mesa, vegetacija valjkastih crva (nematoda). Kurkuma sadri
zagaena
neistom
vodom, 4 antiparazitska jedinjenja.
nehigijensko odlaganje ljudskog ili
ivotinjskog izmeta, i hodanje bez
ISHRANA
obue po zemlji. eanjem anusa jajaca
- jedite hranu bogatu vlaknima (naroito
crva se prenose na prste, a odatle na sve
to dodirnete. U pojedinim sluajevima se sirovo povre, itarice u celom zrnu,
oraaste plodove i mahunarke).
prenose putem vazduha i udisanja.
- odreeno vreme nemojte jesti
oveija glista veoma mali beli crvi
koji izazivaju svrab oko anusa tokom noi. nikakvu hranu koja sadri eer,
Dobijaju se preko sirovog ili slabog ukljuujui i voe, ali sa izuzetkom smokvi i
skuvanog povra koje je bilo zagaeno ananasa.
- jedite smokve i seme bundeve.
neistom vodom. eanjem se prenose na
prste. Pogledati i ranije poglavlje Svrab Moete ih jesti zajedno sa crnim orahom.
Seme bundeve pomae u izbacivanju crva
oko anusa.
Pantljiara pljosnati crvi koji se iz creva.
- zbog visokog sadraja tanina, Azijati i
dobijaju zbog jedenja sirovog ili slabog
skuvanog mesa (govedine, svinejtine i Ameriki Indijanci koriste jezgro i zelenu
ribe). Najea vrsta (iz govedine) moe ljusku crnog oraha za izbacivanje crva.
narasti do 6 m u duinu u ljudskim crevima. Spoljna primena istih unitava tineu.
- jedite crni luk, beli luk, kupus i
Rudarska glista ima ih po zemlji i
pesku, a dobijaju se kada osoba hoda bosa argarepe. Oi sadre prirodni sumpor, koji
po zemlji, mada se mogu preneti i preko izbacuje crve iz tela. Kao to verovatno
pretpostavljate, crvi ne vole beli luk.
prljavih ruku.
- beli luk se koristi protiv deijih glista,
Deija glista najea vrsta crva kod
dece; prolaze kroz zidove creva i dolaze do oveijih glista, giardia (vrsta amebe), i
drugih zaraznih parazita. Iscedite 3 enja
raznih organa.
Zbog toplote u krevetu, crvi obino izlaze belog luka u 120-180 ml soka od
preko anusa. Zato proverite taj deo kod argarepe, i pijte to na svaka 2 sata.
- obavezno pijte to vie vode, al samo
dece tokom spavanja. Zaraza od crva moe
izazvati artritis, kolitis, zamor, dijabetes, istu vodu (destilovanu).
- za izbacivanje deijih glista: pojedite 1glavobolje, loe varenje, lupus, muninu,
2 gorke dinje svakog dana tokom 7-10

dana. One se mogu kupiti na azijskim

pijacama.
- za izbacivanje pantljiare: postite 3
dana na sirovom ananasu. Bromelain iz
njega unitava crve.
- isecite dva sirova crna luka i potopite
ih u pola litra vode na 12 sati; potom
procedite i iscedite sok, pa pijte po jednu
olju tri puta dnevno. Zajedno sa tim
primenjujte i klistire sa belim lukom.
- pomeajte vrati, (bitterroot??) i
pelen, i stavite ih u kapsule, pa uzimajte
po 2 kapsule 4 puta dnevno.
- nar se koristi za izbacivanje pantljiari i
oveijih glista. Smatra se i da izrendane
sirove jabuke, posute semenom anisa u
salati, isto izbacuju crve. Hajduka trava
predstavlja
tonik
za
creva
nakon
izbacivanja crva. Meksikanci koriste alevu
papriku za izbacivanje crva iz tela. Sve
ren je efikasan u borbi protiv pojedinih
vrsta crva. Seme vratia se koristi u
Engleskoj u tu svrhu. Jedite i izdanke
majine duice i osuenu majinu duicu
pomeanu sa hranom.
- u ostale vermifugne biljke spadaju:
borovnica, estragon, metvica, kvasija i
njena kora, listovi tamarinda, divlji
pelen i vilino sito (kraljevac, pupavac).
- deci spremite aj od sene, procedite ga
i dodajte suvo groe da se natopi u aju.
Deca neka piju po jednu kaiicu 2-5 puta
dnevno. Primenjujte klistire sa belim
lukom i ubacite eanj belog luka u
rektum pre spavanja.
- sipajte pola olje magnezijum-sulfata u
oko 3,7 litara tople vode, i okupajte se
time. Pre nego to uete u kadu, nanesite
cink-oksid na predeo anusa. Radite tako
tokom tri uzastopna dana.
OSTALI SAVETI
jedite
zdravu
hranu
bogatu
vitaminima i mineralima, jer su vam
potrebni svi mogui hranljivi sastojci, koje
crvi otimaju od vas. Pobrinite se da vaa
deca, ako imaju crve, budu na adekvatnoj
ishrani.
- nemojte jesti eer, slabo skuvanu
ribu, govedinu ili svinjetinu. Nemojte jesti
sirovu hranu koja je moda neim
zagaena.
- nemojte jesti potoarku. Ona raste kod
potoka, od kojih su mnogi zagaeni.
Potoarka, koja se jede sirova u vidu salate,
moe sadrati pantljiaru i deije gliste.
- dobro operite povre koje ete pojesti
u sirovom stanju.
- odravajte kuu istom: to ee
perite sav donji ve, pidame i spavaice, i
posteljine u vreloj vodi. esto istite
prostorije, naroito spavau sobu. Stavite i
malo amonijaka na krpu kojom istite.
Steriliite ve-ce olju. Osoba koja je
zaraena treba da spava sama u krevetu.
- svi lanovi porodice neka to ee
peru ruke, naroito nakon to su bili u
kupatilu, pre obroka i pred spavanje.
Nemojte gristi nokte.
- videti i ranija poglavlja Grevi i
Tinea.
VELIKA DEIJA GLISTA (crevne deije
gliste)

SIMPTOMI esto nisu prisutni, ali

mogu se javiti dijareja, bol u stomaku,
mogue kijavica i kaalj, dok preveliki broj
crva moe izazvati upalu slepog creva ili
blokadu creva.
UZROCI

deija
glista
(Ascaris
Lumbicides) je jedan od najeih parazita
koji snalazi ljude. Bledoruuaste je boje i
duine 20-30 cm. Jedan od etvoro ljudi u
svetu barem jednom u ivotu dobije ove
crve. Najvie ih ima u suptropskim i
tropskim predelima.
Zaraza se iri preko vode ili hrane u
kojima se nalaze jaja tih crva. U ostale
uzroke spadaju: loi higijenski uslovi,
ljudski izmet korien kao ubrivo i
loa lina higijena. Jednom kada se
progutaju, iz jajaca nastaju larve u
crevima, koje potom putem krvotoka
dospevaju u plua, i onda se vraaju u
creva, gde polau nova jaja.
PRIRODNI LEKOVI videti poglavlje
Crvi iznad.
DEIJE GLISTE
SIMPTOMI jak svrab oko analnog dela
tela tokom noi (tu crvi leu jajaca); upala
anusa kao posledica stalnog eanja;
povremen manji bol u stomaku; mali beli
crvi se mogu videti u izmetu nakon
pranjenja creva.
UZROCI zarazu izazivaju mali beli
valjkasti crvi (Enterobius Vermicularis). To
je najuestalija parazitska infekcija crvima
kod ljudi u Americi.
Najei uzrok je konzumiranje sirovog
povra i bilo koje slabo skuvane hrane,
lizanje prstiju i dodirivanje usta, ili udisanje
praine u kui (naroito ako imate psa ili
maku za kunog ljubimca). Jajaca se
mogu pokupiti i sa dela ispod noktiju, i
onda da se odatle prenesu do usta. Zaraza
sa valjkastim crvima je esta pojava u
hladnim predelima sveta, i uglavnom
snalazi decu.
PRIRODNI LEKOVI
- konzumiranje gorke dinje je posebno
preporuljivo za valjkaste crve, koje se
mogu kupiti na azijskim pijacama. Jedite po
jednu-dve tokom 7-10 dana.
- odravajte higijenu: nemojte eati
analni predeo, perite ruke nakon korienja
kupatila, i redovno perite odeu i
posteljinu.
PANTLjIARA (Taenia Soliium)
SIMPTOMI manji bol u stomaku,
dijareja i ponekad mogue virenje dela crva
iz anusa.
UZROCI postoje tri vrste: svinjska,
govea i riblja. Do zaraze dolazi jedenjem
sirovog ili slabo skuvanog mesa i ribe. Kada
dospeju u creva, crvi tu rastu i mogu da
dostignu duinu od 3-6 m. Riblja
pantiljiara se javlja samo tamo gde se
jede sirova riba (poput suija), dok su
svinjska i govea ea pojava.
Svinjetina
je
veoma
rizina
za
konzumiranje. Larve svinjske pantljiare
esto probue zidove creva i putem
krvotoka dospeju u razne delove tela, pa
mogu da dovedu do epilepsije, a ako
napadnu oi, i do slepila.
PRIRODNI LEKOVI

- uzmite 2 kaike ricinusovog ulja, i onda

postite 24 sata, tj. ne jedite nita osim
malo voa ili vonih sokova. Spljeskajte 60
g semenki bundeve, zasladite ih sa
medom, i pojedite. Povraanje bi trebalo
spreiti, ako je mogue, barem tokom
narednih 30-60 minuta, i to pritiskom na
stomak. Nakon sat vremena uzmite 60 ml
(4 kaike) ricinusovog ulja, a nakon 3-4
sata i visoki klistir sa uzdignutim kukovima.
Zatim treba traiti glavu crva; ako se ne
nae, postupak se mora ponoviti.
- videti poglavlje Crvi iznad za vie
informacija o lekovima (koji se ne odnose
pak na svinjsku pantljiaru prisutnu u krvi).
LAMBLIJAZA (parazit Giardia)
SIMPTOMI ako se pojave simptomi,
obino se pojave 2 sedmice nakon ulaska
parazita:
dijareja,
esti
gasovi
i
podrigivanje, nadutost i bol u stomaku, i
munina.
UZROCI bolest izaziva Giardia Lamblia
siuni parazit koji napada tanko crevo.
Ciste (u pasivnoj fati) se izluuju u fekalnim
mateijama zaraenih ivotinja i ljudi.
Lamblijaza
se
obino
dobija
usled
konzmiranja vode zagaene sa tim
cistama, ali i usled loe line higijene.
Infekcije su teeg oblika kod ljudi sa
slabijim imunitetom usled side ili terapija
sa imunosupresantnim lekovima.
Ako simptomi traju due od jedne
sedmice, moe doi do oteenja sluzokoe
tankog creva, ime se spreava upijanje
hrane i vitamina, to za posledicu moe da
ima gubitak telesne teine i (u nekim
sluajevima) anemju.
PRIRODNI LEKOVI
- videti poglavlje Crvi iznad za vie
informacija o lekovima (koji se ne odnose
pak na svinjsku pantljiaru prisutnu u krvi).
- treba da se uzimaju biljni antibiotici,
opisani na ranijim stranicama.
Posetite svog lekara.
PREVENCIJA ako poseujete zemlje u
kojima je lamblijaza uobiajena pojava,
onda voda treba da se kuva najmanje 10
minuta da bi se unitile ciste. Morate
odravati strogu linu higijenu. Perite ruke
nakon pranjenja creva i pre spremanja ili
konzumiranja hrane.
KRIPTOSPORIDIOZA
SIMPTOMI ponekad simptomi nisu
prisutni, ali je mogua pojava dijareje, bola
u stomaku, groznice, munine i povraanja
nakon jedne sedmice od poetka infekcije.
Simptomi obino traju 7-10 dana. Osobe sa
oslabljenim imunitetom (sidom) mogu
zadobiti hronine simptome, te zbog toga
moe doi do dehidracije i neuhranjenosti,
sa moguim smrtnim ishodom.
UZROCI infekcija u crevima koju izaziva
protozoalni
parazit
Cryptosporidium
Parvum. Prenosi se putem kontakta sa
zaraenim osobama ili ivotinjama, kao i
konzumiranjem zagaene vode ili hrane, i
loom linom higijenom. Kriptospiridioza se
moe javiti svuda u svetu. Tokom '90-tih
godina bila je est uzrok dijareje kod dece.
PRIRODNI LEKOVI
- odravanje higijene i zdravlja je najbolji
lek protiv ove bolesti. Kada se tako radi,
najee joj telo lako odoli.

- ako su simptomi izraeniji, uzimajte

biljne antibiotike opisane na ranijim
stranicama, ili pozovite lekara.
- ako doe do epidemije, svu vodu za
pie kuvajte, da biste unitili parazite.
AMEBIJAZA
SIMPTOMI kod veine ljudi se ne
javljaju, ili su slabije izraeni i povremeni:
djareja i manji bol u stomaku. Nakon pet
dana do nekoliko sedmica od poetka
infekcije
moe
prerasti
u
amebnu
dizenteriju. Njeni simptomi su: vodenkasta i
krvava retka stolica, jak bol u stomaku,
groznica, ponekad dehidratacija i anemija,
a ako se proiri na jetru, onda i jaka
groznica, bolni irevi na jetri, potpuna
malaksalost, i gubitak apetita. Glavni
simptom je stalna krvava sluz u stolici.
UZROCI infekcija u crevima koju izaziva
protozoalni parazit zvan dizenterina
ameba. Najvie je prisutna van Amerike;
oko 500 miliona ljudi u svetu je zaraeno
njome.
Zaraza obino nastaje konzumiranjem
zagaene vode ili hrane sa parazitima, koji
se
izluuju
preko
fekalnih
materija
zaraenih ljudi. Kod teih sluajeva mogu
se javiti irevi na zidovima creva; to je
amebna dizenterija.
PREVENCIJA
- pijte samo flairanu ili dobro prokuvanu
vodu. Izbegavajte konzumiranje sirovog
povra, salata i neoljutenog voa.
- najbolji lek je aktivni ugalj, kao i pelen.
ISTOSOMIJAZA
SIMPTOMI groznica, bolovi u miiima,
dijareja, kaalj i povraanje, peckanje pri
mokrenju
i
poveana
potreba
za
mokrenjem, krv u mokrai, naroito pred
kraj mokrenja, i osip na mestu koe gde je
uao parazit, i koji se obino javlja jedan
dan nakon plivanja ili kupanja.
UZROCI bolest izaziva jedna od pet
vrsti pljosnatih crva iz grupe istozoma.
Slatkovodni puevi otputaje larve tih
parazita, koji potom probijaju kou kupaa.
Jednom kada uu u telo, tam o sazrevaju i
polau jaja, izazivajui upalu. Pod velikim
rizikom su oni koji se kupaju u jezerima,
kanalim i nehlorisanim bazenima sa
slatkom vodom (naroito u tropskim
predelima).
PRIRODNI LEKOVI - videti poglavlje
Crvi iznad za vie informacija o lekovima.
Posetite svog lekara.
TOKSOPLAZMOZA
SIMPTOMI kod veine ljudi se ne
pojavljuju, ali kod nekih ima blagih
simptoma nakon 1-3 sedmice od poetka
infekcije; umor, groznica, glavobolja i
uveane limfne lezde, obino na vratu.
Kod osoba sa slabijim imunitetom moe
doi do oteenja srca, miia, koe i oiju,
a od simptoma groznica i glavobolja, kao i
zbunjenost, letargija, delimian gubitak
vida, paraliza nekog uda ili jedne strane
tela. Moe doi i do epileptinih napada.
Ako se inficira fetus, novoroene moe
postati slepo.
UZROCI glavni rizini faktori su
dodirivanje maaka i konzumiranje
sirovog ili nedovoljno skuvanog mesa.

To je protozoalna infekcija koju izaziva

parazit zvan Toxoplasma Gondii. Pasivni
paraziti (ciste) se izluuju putem fekalnih
materija maaka, i mogu se preneti na
ljude ili kroz kontakt sa makama ili
diranjem njihove kutije za izmet.
Osobe sa slabim imunitetom i trudnice
mogu ozbiljno oboleti. Ako paraziti inficiraju
fetus, moe doi do nastanka defekata kod
bebe. Ako se dete esto igra sa makama i
onda stavlja prst u svoja usta, moe
izgubiti vid na jedno oko.
Ova bolest moe da traje do kraja ivota
obolelog. U ostale bolesti koje mogu da se
dobiju od maaka spadaju: kokcidioza,
lajmska bolest, trovanje brljanom ili
hrastom, i deije gliste.
PRIRODNI LEKOVI
- izbegavajte kontakt sa makama, i
nemojte ih drati kao kune ljubimce.
Nemojte istiti njihove kutije za izmet. Ako
ste trudni, nemojte drati make.
- nemojte jesti nedovoljno skuvano
meso.
Posetite lekara.
PNEUMOCISTOZA
SIMPTOMI osoba se osea loe i
umorno; kratkoa daha nakon manjeg
napora (kasnije ak i tokom mirovanja); suv
kaalj, groznica, upala plua. Simptomi se
obino javljaju postepeno tokom nekoliko
sedmica, a nekad bre.
UZROCI bolest nastaje usled udisanja
parazita Pneumocystitis Carinii. Kod osoba
sa zdravim imunim sistemom ne javlja se
upala plua. Mogu je zadobiti neuhranjena
deca iz zemalja u razvoju. Manje od 1 u 10
sluajeva ima smrtonosan ishod, ali bez
leenja infekcija se moe ponovo javiti. Ovo
je jedna od bolesti koju mogu zadobiti
oboleli od side.
PRIRODNI LEKOVI koristite biljne
antibiotike,opisane na ranijim stranicama.
Posetite lekara.
GLjIVINE INFEKCIJE
SIMPTOMI male izrasline na raznim
delovima tela, u vidu vlanih, crvenih i
okruglih fleka. U vagini dovode do
izluivanja sirkaste tenost.
UZROCI re je o gljivici, zvanoj i bu.
Moe rasti ispod noktiju, zbog ega se isti
izdiu i deformiu (pogledati pgolavlje
Tinea na ranijim stranicama). Mogu rasti
na stopalima i nonim prstima (videti
Atletsko stopalo na ranijim stranicama),
kao i u grlu ili crevima (videti Kandidijaza
na ranijim stranicama), ili vagini (videti
poglavlje
Vaginitis
na
kasnijim
stranicama).
Pod veim rizikom su oni koji koriste
antibiotike, imaju slab imuni sistem,
koji se mnogo znoje, koji ive u vlanoj
sredini, koji se nezdravo hrane,
gojazne osobe, bolesne, dijabetiari,
oni koji korste oralna kontraceptivna
sredstva, i oni koji koriste isto
kupatilo, obuu ili brija kao i zaraeni.
PRIRODNI LEKOVI
- jedite zdravu hranu, sa dodacima
minerala i vitamina. Jedite dosta sveeg
voa i povra, najvie sirovog.
- izbegavajte hranu od koje se stvara sluz
(mleko i proizvode od belog brana).

Nemojte jesti meso i preraenu hranu.

Gljivice se hrane eerom iz hrane koju
jedete. Izbegavajte gazirane sokove,
kofein, alkohol, masnu i prenu hranu.
- odravajte istim sve delove tela, ali i
suvim! Nosite istu suvu odeu.
- nemojte dozvoliti da inficirani deo tela
doe u kontakt sa zdravom koom.
- primenjujte spolja izgnjeeni beli luk
na oboleli deo tela, naizmenino sa
medom.
- jo jedna formula za sve vrste gljivinih
infekcija jeste ulje od teaceje. Malo
nanesite na oboleli deo, tokom 2-3
sedmice, i problem e nestati. To ulje, koje
mirie kao
eukaliptus,isto
potie
iz
Australije.
- svea ljuska crnog oraha unitava
gljivice efkasnije od mnogih lekova.
- protiv gljivica na noktima nonih prstiju
primenite tinkturu od crnog oraha sa
bokvicom i uljem od teaceje, svako vee
tokom 60-90 dana.
- pijte 1-4 olje dnevno aja od limunske
trave, kurkume ili taheba. Sve su to dobri
fungicidi.
- kao lek protiv gljivica i iznutra i spolja
primenjujte kamilicu ili beli luk (ili oboje u
isto vreme). Konzumiranje belog luka je
odlian lek protiv gljivica na koi, dok je
njegov ekstrakt veoma delotvoran kada se
primeni spolja. Israivanja pokazuju da ljudi
koji su uzimali 5-6 kaiica ekstrakta belog
luka dnevno da su kod njih mnogo bre
unitene razliite vrsta gljivica.
- sladi sadri 25 fungicidnih jedinjenja,
a ljuti sadri berberin, jo jedan jak
fungicid.
- protiv gljivica pod noktima ruke ili noge
(paronihija): ovo je poseban problem koji je
veoma teko reiti. Moda bude potrebno
est meseci pre nego to se vide neka
poboljanja. Gljivice se obino jave pod
jednim ili vie noktiju na nonim prstima,
uzrokujui njihovo deformisanje. Kalijumpermanganat je lek koji se za to koristi
decenijama. Re je o vrsti otrova, ali ako se
primenjuje samo spolja, ini se da
predstavlja najbolje reenje za ovaj
problem.
- kada se primenjuje spolja kalijumpermanganat je odlian fungicid, bilo koja
gljivina infekcija koe da je u pitanju! Ali,
to je smrtonosna hemikalija, nemojte je piti
sluajno! Od njega ostaje tamnobraon fleka
na koi nekoliko dana. Formula: Potopite
stopala u topli vodeni rastvor kalijumpermanganata, u razmeri 1:5000, na pola
sata. Posle tih pola sata dobro osuite
stopala. Isto vai i za leenje atletskog
stopala.
- ako treba sami kod kue da napravite
ovaj rastvor, onda rastvorite jednu kaiicu
kristala tog jedinjenja u 240 ml vode, i
stavite ga u flau tamne boje. Kaiica
ovog zasienog jedinjenja u pola litra vode
ini rastvor jaine 1:1500; kaiica u litru
vode 1:3000. Znajui ovo, moi ete sami
da pripremite rastvor u kojoj god jaini da
vam treba. To je jedan od ovde retko
spomenutih otrova za leenje bolesti.
Nemojte dozvoliti svom detetu da ga
popije!
- jo jedna formula za leenje gljivica
ispod noktiju jeste potapanje stopala u
meavinu belog destilovanog sireta i

iste vode, u odnosu 50:50, na 15-20

minuta.
- videti i poglavlja Tinea, Atletsko
stopalo, Kandidijaza iznad i poglavlje
Vaginitis ispod za vie informacija.
TETANUS
SIMPTOMI uglavnom se javljaju nakon
5-10 dana. Mogui bolovi na mestu ujeda,
ukoenost vilice, osoba postaje nemirna i
uplaena, preosetljiva, javljaju se sve jai
grevi, koji se ire na sve miie u telu, lice
se krivi, i najmanja buka ili ometanje
izaziva miine greve; bolovi su jai, javlja
se groznica, iscrpljenost, i potom smrt.
UZROCI tetanus izaziva toksin (otpadni
produkt) od bakterije Clostridium Tetani,
koji obino obitava u ivotinjskom izmetu.
Najei uzrok je rana od eksera, kada
se na njega nagazi, na primer. Klice se
razvijaju samo onde gde ima malo ili gde
nema kiseonika. Spore sa tog eksera ulaze
u telo, i tamo poinju da se razvijaju i
umnoavaju, s tim da im je potrebno da
uu to dublje, i ne mogu da se razvijaju
ako je prisutan kiseonik. Toksin od tetanusa
je taj koji paralie miina tkiva, ukljuujui
i viline miie.
Tetanus nije esta pojava, ali ako naie,
veoma je opasan. Posetite lekara.
PRIRODNI LEKOVI
- istisnite ranu nekoliko puta, dok ne
prokrvari, tj. dok krv ne pone da tee. Ako
je potrebno, malo isecite taj deo koe sa
istim, otrim seivom. Da bi ranica
krvarila, treba vazduh da prodre u nju.
- nakon toga dobro isperite ranu sa
vodom i sapunom, pa ubacite hidrogenperoksida. Zatim ponovo pustite da krv
tee, pa ranu operite sa istom vodom,
osuite je sa sterilnom gazom, i onda
previjte.
- zovite lekara im se pojave simptomi
tetanusa, nikad nije kasno!
Evo ta preporuuju lekari prirodne
medicine kada se ovek nalazi van grada,
negde gde nema pristup medicinskoj
pomoi lekara:
- uzimajte aj od udike (evropske
brusnice) u kaiicama.
- izgnjeite listove breskve i primenite
ih direktno na ranu nakon to je operete.
Ovu sirovu biljnu oblogu menjajte dva puta
dnenvo.
- zagrejte malo terpentina i onda ga
primenite na ranu. Masirajte sa tim preko
vilice, vrata i kime ako ponu da se
javljaju simpotmi tetanusa.
- stavite dve olje pepela od drveta (ili
aktivnog uglja u prahu) u oko 3,7 litara
vode, i potopite deo tela sa ranom. Ako se
rana nalazi na delu tela koji je nemogue
potopiti, onda primenite rastvor sa
pepelom u vidu fomentacije. Drite tako sat
vremena, i ponovite ako i dalje sumnjate da
je prisutna opasnost od tetanusa.
- ako doe do ukoenja vilice i tela,
oboleloj osobi dajte po 10 kapi od
antispazmatine tinkture na svakih 15
minuta dok ga ne proe ta ukoenost.
Formula te tinkture glasi ovako:
- u litarsku flau sa irokim otvorom
stavite po 30 g od sledeeg bilja (u prahu ili
ih vi izmeljite): kapica, koren ili seme
vodenog kozlaca (tvorov kupus),

biljna sluz smirne, seme lobelije (ili

biljke ako ne moe seme), i koren
cimicifuge (crne staniarke). Pomeajte ih
u iniji dok su suve, pa im dodajte pola litra
istog alkohola (ne medicinskog ili
izopropila) od 35-50% (votka od 40% je
dobra). Neka odstoji 10-14 dana u dobro
zatvorenoj flai, koju treba da mukate
najmanje jednom dnevno. Nakon toga
procedite i iscedite iz taloga to je vie
mogue. Dobijenu tinkturu drite u dobro
zatvorenoj tegli, a malo stavite u flaicu sa
pipetom. Pije se u dozama od po 8-10 kapi.
- pored gornje formule, oboleloj osobi
dajte i lobeliju i alevu papriku. Kuvajte
litar vode; vodu potom sklonite sa ringle, i
stavite u nju 1 kaiicu lobelije u prahu i 1
kaiicu aleve paprike. Pustite da odstoji 20
minuta, i onda pijte po olje na svakih
pola sata,dok ne doe do poboljanja.
ORNITOZA (Psitakoza, papagajska
groznica)
SIMPTOMI malaksalost, groznica,
drhtavica, gubitak apetita, i suvi kaalj koji
prerasta u iskaljavanje lajma.
UZROCI glavni uzroci su udisanje
praine sa perja ptica, iz njihovih
kaveza ili fekalnih materija zaraenih
ptica,
poput
papagaja,
golubova,
kanarinaca i agapornisa (ljubavnih
papagaja). Razmislite da li treba da drite
papagaje ili golubove, mada postoji rizik i
od drugih ptica.
Bolest lii na atipinu pneumoniju (upalu
plua). Kada se prvo pojavi, esto se
pogreno
dijagnostikuje
kao
grip,
legionarska bolest ili Ku-groznica. Jedino
analiza krvi moe dati ispravnu dijagnozu,
mada je ponekad dovoljno proveriti da li je
osoba bila u estom kontaktu sa pticama.
PRIRODNI LEKOVI pozovite lekara.
Tokom terapije obavezan je odmor u
krevetu. Ako se ne lei, moe imati smrtan
ishod.
5 TROVANjE (i Toksiki ok)
TROVANjE
SIMPTOMI neto je otrovno osoba
progutala, pomirisala ili dodirnula.
UZROCI ivimo u dobu hemije i
otrovnih hemikalija, koje nam naruavaju
zdravlje, i koje moe biti veoma opasno.
Deca su najosetljivija, jer su ona jo manje
obazrivija od nas ostalih. Uzrok moe biti:
neki lek iz apoteke, droga, baterija,
kozmetiki preparat, farba i lak,
pesticidi,
higijenska
sredstva
za
ienje, hemikalije sa radnog mesta,
razne vrste gasova, smog, itd.
PRIRODNI LEKOVI
- pozovite najblii Centar za kontrolu
trovanja (PCC) i opiite im situaciju. Treba
da im proitate i etiketu sa proizvoda koji je
uzrok trovanja. Svaka drava i vei grad u
Americi i Kanadi ima svoj PCC broj telefona,
odnosno, ne postoji broj koji vai za celu
dravu. Pozovite operatora, informacije ili
hitnu slubu, pa neka vas oni upute na
Centar za kontrolu trovanja.
- mnogi otrovi su ili veoma kiseli ili
veoma alkalni. U tim sluajevima treba
uzeti
protivotrov
sa
suprotnom
pH
vrednou, mada e iz ovog Centra znati
koji protivotrov je potreban, i ak e imati
vie informacija o izvoru trovanja od one

etikete na njemu. Posle toga pozovite

lekara.
- ako je otrov samo spolja dodirnuo
kou, operite je sa dosta vode. Ako ste
progutali otrov, i ako ne znate ta da
radite, onda pratite uputstva sa etikete tog
proizvoda koji je izazvao trovanje.
- mnogi otrovi se mogu izbaciti iz tela
uzimanjem
emetika
i
izazivanjem
povraanja. (U sluaju otrova koji
nagrizaju, povraanje nije dobro reenje.)
Konzumiranje 2 olje tople vode sa jednom
kaiicom soli na eks obino izazove
povraanje. Ako je potrebno, ponovite jo
jednom ili dva puta. Stavite prst u grlo,
da biste opet izazvali povraanje nakon
prvog povraanja.
- ako je progutan otrov koji nagriza,
prvo uzmite sodu, kredu, krenu vodu,
mleko ili biljno ulje radi neutralisanja
kiseline u stomaku, a onda izazovite
povraanje.
- ako je progutan veoma alkalan
otrov,
onda
ga
prvo
neutraliite
uzimanjem limuna ili sireta.
- ako ste preko hrane progutali delie
stakla razbijene flae, pojedite to vie
mekog hleba. Lepljiva smesa hleba e se
obaviti oko stakla i moe da pomogne
bezbednom izbacivanju istog kroz creva.
- da biste izbacili teke metale iz
tela,potrebno je da jedete hranljive
obroke, koji sadre dosta vlakana,
ukljuujui pektin iz jabuka, koji pomae
da se izbace metali. Sve itarice u celom
zrnu sadre dosta vlakana. Uradite analizu
dlake, da biste videli koliko je tekih metala
u vaem telu. Analiza mokrae takoe
moe da utvrdi viak ili nedostatak
odreenog metala.
- vitamin A (25000 jedinica samo par
dana) pomae da se izbace otrovi iz tela.
Nedostatak
istog
moe
dovesti
do
oteenja usled zraenja, antibiotika i
trovanja metalom. B vitamini tite nervni
sistem i pomau jetri u proiavanju krvi.
Nedostatak vitamina B6 (200-500 mg)
slabi imunitet. Vitamin E (400 jedinica) je
antioksidans koji spreava oteenja usled
dejstva slobodnih radikala. Kalcijum (2000
mg) i magnezijum (1000 mg) su prirodni
helatni minerali. Selen (700 mcg) pojaava
efekat vitamina E, a cink (30 mg) spreava
dejstvo slobodnih radikala i pomae
iskoriavanje vitamina A.
- lekovito bilje koje deluje protiv trovanja
metalima:
iak,
lucerka,
aparal,
maslaak, ehinaceja, komora, beli
luk, kleka, kelp, lobelija i aleva
paprika.
- protiv trovanja arsenom: jedite crni
luk,pasulj, mahunarke i beli luk; svi oni
sadre sumpor, koji pomae izbacivanju
arsena iz tela, ali nemojte ni sluajno
uzimati neorganski sumpor! Izazvae
plikove. Pijte samo destilovanu vodu, i pijte
to vie sokova od voa i povra.
- poglavlja sa srodnim temama su:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje hranom, Hemijske alergije i
poglavlja
o
trovanjima
koja
slede:
Hemijsko
trovanje,
trovanje
aluminijumom, arsenom, kadmijumom,
bakrom, DDT-om, fluorom, olovom, ivom,
niklom, zatim, Zraenje, Toksiki ok,
Osip od lekova, Duvan i Toksemija.

HEMIJSKO TROVANjE
SIMPTOMI I EFEKTI moe se javiti
ogroman broj razliitih simptoma. Ovi su
najei: zapuenost nosa, voda u oima,
dijareja, zujanje u uima, munina,
uznemiren stomak, ekcem, depresija,
glavobolja, umor, bronhitis, astma i artritis.
GDE SU OTROVI ivimo u dobu
hemije. Hemikalija ima u vazduhu, vodi,
tlu, hrani i piu, kao i raznim
materijalima i odei. Nemogue je
pobei od njih, ali je mogue smanjiti rizik
od tete koju nam isti mogu naneti.
Metali (poput ive, hroma, nikla i
berilijuma)
izazivaju
kone
osipe.
Aluminijum je glavni uzrok Alchajmerove
bolesti.
- olovo izaziva anemiju.
- plombe koje sadre ivu mogu da otruju
telo.
- otrovi: herbicidi, pesticidi, insekticidi,
fungicidi, sprejevi i ubriva koja se stavljaju
u zemljite, vodu i bunare.
- te otrove upijaju biljke koje posle toga
pojedu ivotinje, ptice i ljudi. Prelaze u
mleko, jaja i meso, a ima ih i u vou i
povru koje jedemo.
- aditivi u hrani: postoje prezervativi i
aditivi iz hrane, poput vetakih boja,
ukusa i mirisa. Oni se dobijaju iz katrana, i
izazivaju rak.
- smole ima na vou, a povre se prska.
Koriste se jedinjenja za bre sazrevanje i
zapraivanja iz aviona.
- drugi otrovi: postoje i otrovni dimovi,
opasne hemikalije i radioaktivni otpad.
Reke i jezera se zagauju sa otrovom iz
fabrika. Smog sadri dosta takvog otrova.
- sprejevi za kosu, za posteljinu, za dlaku
ivotinja, farbe i jaka higijenska sredstva,
takoe, spadaju u otrove.
- u rastvaraima se nalazi benzen, u
plastici stiren, a u proizvodima od drveta se
nalazi formaldehid.
- tu je i otrovni dim iz cigareta, cigara i
umskih poara.
- na prainu, bu, parazite i zarazne
bolesti kao i da ne obraamo panju.
ivimo usred gomile otrova i zraenja.
- za vie informacija pogledati poglavlje
Trovanje, Trovanje hranom i poglavlja o
drugim vrstama trovanja, poput trovanja
aluminijumom, arsenom, kadmijumom,
bakrom, DDT-om, fluorom, olovom, ivom,
niklom, i usled zraenja.
PRIRODNI LEKOVI
- jedite zdravu hranu, svee voe,
povre, itarice, oraaste plodove i
mahunarke.
Uzimajte
odgovarajue
dodatke vitamina i minerala, i pijte
dosta vode.
- nemojte preterivati sa radom. Lepo se
odmorite uvee, a preko dana budite
umereno fiziki aktivni.
- nosite zatitnu odeu i rukavice kada
rukujete sa hemikalijama. Proitajte
uputstva sa etikete, i proverite uvek u
kakvoj se sredini nalazite! Mnogi radnici su
umrli zbog toga to su radili sa materijom
za koju nisu znali koliko je otrovna. Ako se
oseate loe na svom radnom mestu,
razmislite o promeni posla.
- ostanite u kui tokom prskanja iz
vazduha sa insekticidima, pesticidima i

ostalim sredstvima. Svi otrovi za insekte su

opasni.
- ako se izloite dejstvu hemikalija,
pozovite Centar za kontrolu trovanja, pa
onda pogledajte poglavlje koje se bavi
konkretnim problemom, kao i poglavlje
Trovanje.
- budite na postu za proiavanje
tela 2-3 dana meseno. Time ete ojaati
svoje telo.

trovanjima koja slede: Hemijsko trovanje,

trovanje
aluminijumom,
arsenom,
kadmijumom, bakrom, DDT-om, fluorom,
olovom, ivom i niklom.

* HELACIONA TERAPIJA
TA JE TO ova terapija se primenjuje
za bezbedno uklanjanje vika otrova iz tela,
naroito tekih metala. Helacioni agensi se
vezuju za teke toksine metale (olovo,
iva, aluminijum, kadmijum, itd), i onda ih
izbacuju iz tela. Ova terapija je naroito
TROVANjE TEKIM METALOM
SIMPTOMI dijareja, zujanje u uima, korisna u sluaju poremeaja cirkulacije,
Alchajmerove
bolesti,
munina, problemi sa stomakom i crevima, ateroskleroze,
grevi u crevima, rahitis, preterana multiple skleroze, Parkinsonove bolesti,
nervoza, glavobolja, anemija, slab rad artritisa i gangrene.
HELACIONI AGENSI postoji pet grupa
bubrega i jetre, smetnje pri govoru, gubitak
pamenja,
ekcem,
depresija,
umor, agenasa koji pomau uklanjanju toksina i
bronhitis, astma, artritis, slabost i bolovi u tekih metala iz tela. Mogu se kupiti u
prodavnici zdrave hrane:
miiima, i omekavanje kostiju.
- koenzim A
UZROCI udisanje tekih metala,
ukljuujui olovo, koji se upijaju i kroz kou
- koenzim Q10
kada se ivi u gradovima punim smoga,
- kalcijum i magnezijum helat sa
blizu fabrika ili autoputeva. Mogu se preko kalijumom
hrane uneti u telo (naroito preko mleka,
- lucerka, vlakna, rutin i selen
mesa i preraenih namirnica). Ima ih i u
- bakar helat, gvoe, morski kelp i
supstancama koje ljudi nanose na svoje cink helat.
telo, u odei, tepisima, insekticidima i
U ostale jake helacione agense (koje ine
pojedinom kuhinjskom posuu.
i neki do gore navedenih) spadaju:
PRIRODNI LEKOVI
- pektin iz jabuka i rutin
- itajte etikete sa proizvoda i nemojte
- kalcijum (1500 mg dnevno) plus
uzeti
nita
to
sadri
olovo, magnezijum (800 mg)
aluminijum i druge opasne metale.
- selen (200 mcg, ali trudnice ne preko
- pijte to vie sokova od voa i 40)
povra, i jedite hranu koja sadri dosta
- B vitamini (100 mg od svakog, 3 puta
vlakana, ukljuujui i pektin iz jabuka.
Vlakna se vezuju sa metalom u debelom dnevno), B12 (1000 mcg, 3 puta dnevno),
pantotenska kiselina (50 mg, 3 puta
crevu, i onda ga izbacuju napolje.
dnevno), niacin (50 mg, 3 puta dnevno),
- uzimajte celokupan dodatak vitamina folna kiselina (5 mg), beli luk (sve ili
i minerala, da biste pojaali otpor tela na kiolik).
viak metala.
- vitamin A (10.000 jedinica dnevno) sa
- B vitamini, naroito vitamin B6 (200 meanim karotenoidima.
mg), pomau izbacivanje vika metala iz
- tenost lucerke (2 kaike)
crevnog trakta.
- koenzim Q10 (80 mg dnevno)
- uzimanje velikih koliina detoksikanata,
- L-cistein i L-metionin (po 500 mg 2
poput vitamina C (5000-20000 mg) i
bioflavonoida (200 mg), isti e se vezati puta dnevno; uzimajte na prazan stomak
za teke metale i izbaciti ih van tela putem sa vodom ili sokom, ne sa mlekom;
uzimajte sa 50 mg vitamina B6 i 100 mg
dijareje.
- kalcijum (1500 mg) i magnezijum vitamina C radi bolje apsorpcije)
- L-lizin i glutation (po 500 mg dnevno;
(700 mg) vezuju se za aluminijum i neke
ne uzimajte lizin due od 6 meseci)
druge metale, te ih izbacuju napolje.
- vitamin C (5000-12000 mg dnevno u
izvanredno
uravnoteen
sadraj
minerala u Nova Scotia kelpu i norvekoj odvojenim dozama)
ISHRANA vana je zdrava ishrana:
dulsi pomae izbacivanju vika odreenih
metala. Kalifornijski kelp nije toliko svee voe, povre, itarice u celom
zrnu, oraasti plodovi i mahunarke.
efikasan.
- L-glutation je vrsta aminokiseline koja Jedite hranu koja sadri vlakna (poput
deluje protiv zraenja toksinih metala i ovasa, peninih mekinja i braon
pirina). Beli i crni luk su dobri helacioni
zraenja uopte.
- ehinaceja, ginko, ginseng i koren agensi, pa i njih ubacite u svoju ishranu.
- jedite hranu bogatu manganom, jo
ika deluju blagotvorno kada se uzimaju
vanim
helacionim
agensom:
redovno, jer blokiraju apsorpciju tekih jednim
penicu u celom zrnu, ameriki orah
metala i zraenja.
- kisela kia upija teke metale iz zemlje (pekan), jeam, brazilski orah, heljdu,
i odvodi ih u podzemne vode, bunare i isuvi iseckani graak.
- dodaci lucerke, kelpe i cinka takoe
reke, odakle posle dospevaju u vodovod.
- analiza dlake moe da utvrdi nivo pomau helaciji. Gvoe je od koristi, ali
samo ako se uzme u prirodnom obliku (ne
tekih metala prisutnih u telu.
kao dodatak), poput eernog sirupa. Za
- helaciona terapija je dostupna u uzimanje cinka jedite hranu bogato
pojedinim zdrvastvenim centrima. Ona sumporom (beli i crni luk), jer cink deluje
moe da otkloni toksine metale iz tela.
na uravnoteenje koliine sumpora u telu.
- za vie informacija videti poglavlja: Pijte samo destilovanu vodu.
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje, Hemijske alergije i poglavlja o

- izbegavajte preraenu, prenu i brzu

hranu, kao i eer, mlene proizvode,
ulja, majonez, meso i so.
INTRAVENOZNA
HELACIONA
TERAPIJA pored kune terapije, istu
moete dobiti i od lekara koji zna da je
primenjuje (ima ih oko 150 u Americi).
Veina teih vrsta bolesti iziskuje viestruku
primenu helacionih agenasa.
No, glavni i trenutno najee korieni
helacioni agens je jedno vetako i malo
kontroverzno hemijsko jedinjenje, zvano
etilendiamintetraacetinska kiselina (EDTA).
Nemojte pokuavati da izgovorite. Pre
serije injekcija istog mora da se uradi
povei broj testova.
Tipina terapija se sastoji od dva
tretmana od po 3 sata sedmino. Pored
EDTA, ubrizgava se i nekoliko dodataka
(ukljuujui vitamin C, magnezijum i
minerali), poto EDTA otklanja odreene
hranljive sastojke iz tela, pa ih je potrebno
nadoknaditi. Ako elite da to uradite, bilo bi
dobro da i kod kue uzmete vie dodataka
vitamina i minerala.
- za vie informacija videti poglavlja:
Dejstvo minerala, i poglavlja o trovanjima
aluminijumom,
kadmijumom,
bakrom,
olovom, ivom i niklom.
* DEJSTVA MINERALA Od 92 osnovna
hemijska elementa njih 27 se najvie
koriste u telu. Viak nekog od njih u telu
poveava ili smanjuje dostupnost nekih
drugih hemijskih elemenata. Oni se obino
nazivaju minerali, pa emo ih i mi ovde
tako nazivati.
Informacije koje slede mogu vam biti od
neprocenjivog znaaja ako elite da
poveate ili smanjite koliinu odreenog
minerala u svom telu. Na sledeoj listi
videete kako minerali reaguju meusobno,
tj. da li se pomau ili su nekompatibilni.
Recimo, viak molibdena u telu poveava
apsorpciju po zdravlje opasnog minerala
bakra, to se moe utvrditi analizom dlake.
To je veoma bitna informacija ako vam je
potrebno da smanjite koliinu nekog
minerala u telu. Na primer, na donjoj listi
ete videti da malo poveana koliina
selena i cinka u telu pomae da se odstrani
po zdravlje opasno olovo iz tela. Ali
naravno, ne treba ni njih imati u prevelikim
koliinama.
Detaljnije
informacije
o
potrebnim koliinama minerala prikazane
su u posebnom poglavlju na ranijim
stranicama. Takoe, videete da olovo utie
na apsorpciju i iskoriavanje tri vrlo vana
minerala: kalcijum, gvoe i kalijum.
Objanjenje:
1
=
poveava
asporpciju
i
iskoriavanje...
2 = smanjuje apsorpciju i iskoriavanje...
3 = apsorpcija i iskoriavanje su
smanjeni usled...
Primer: Molibden (Mo je hemijska oznaka)
1) poveava apsorpciju i iskoriavanje
bakra i sumpora, 2) smanjuje apsorpciju i
iskoriavaje
fosfora,
a
3)
njegovu
apsorpciju i iskoriavanje smanjuje azot.
Lista 27 minerala:
Aluminijum (Al): 1 P; 2 F
Arsen (As): 1 Co; 2 Se
Berilijum (Be): 2 Mg
Kadmijum (Cd): 2 Cu

Kalcijum (Ca): 1 Fe, Mg, P; 2 Cu, F, Li,

Mn, Zn; 3 Cr, Pb, S
Hlor (Cl) 1 (interakcije sa drugim
mineralima jo uvek nisu istraene)
Hrom (Cr): 2 Ca
Kobalt (Co): 1 As, F; 2 Fe, I
Bakar (Cu): 1 Fe, Mo, Zn; 2 P; 3 Ag, Ca,
Cd, Mn, S
Fluor (F): 2 Mg; 3) Al, Ca
Jod (I): 1 As, Co
Gvoe (Fe): 1 Ca, Cu, K, Mn, P; 3 Co,
Mg, Pb, Zn
Olovo (Pb): 2 Ca, Fe, K; 3 Se, Zn
Litijum (Li): 2 Na; 3 Ca
Magnezijum (Mg): 1 Ca, K, P; 2 Fe; 3 Mn
Mangan (Mn): 1 Cu, Fe, K, P; 2 Mg; 3 Ca
iva (Hg): (interakcije sa drugim
mineralima jo uvek nisu istraene)
Molibden (Mo): 1 Cu, S; 2 P; 3 N
Nikl
(Ni):
(interakcije
sa
drugim
mineralima jo uvek nisu istraene)
Azot (N): 2 Mo
Fosfor (P): 1 Al, be, Ca, Fe, Mg, Mn, Zn; 2
Na; 3 Cu, Mo
Kalijum (K): 1 Fe, Mg, Mn, Na; 3 Pb
Selen (Se): 2 Cd, Pb; 3 As,S
Srebro (Ag): 2 Cu
Sumpor (S): 1 Mo,; 2 Ca, Cu, Se; 3 Zn
Cink (Zn): 1 CU, P; 2 Cd, Fe, Pb, S; 3 Ca
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona
terapija,
poglavlja
o
trovanjima:
trovanje
aluminijumom,
kadmijumom, bakrom, olovom, ivom i
niklom.
ZAGAENOST SREDINE
SIMPTOMI glavobolja, curenje iz nosa,
depresija, umor, bronhitis, artritini bolovi i
koni osipi.
UZROCI na svet je sve vie zagaen, i
iskreno reeno, nesiguran za ivot.
Petrohemijska industrija zagauje vazduh,
vodu i tlo. Savremena poljoprivreda
doputa prskanje biljaka sa otrovima, da bi
se pomogao njihov rast. Tu su pesticidi,
herbicidi, insekticidi, fungicidi, sredstva za
dimljenje i ubriva.
U hranu se stavljaju aditivi, prezervativi i
vetake boje. Hemijski i toksini otpad kao
da se svuda baca.
Prema istraivanjima EPA, zagaenje
unutar prostorija, u kuama, kancelarijama,
fabrikama i kolama je 2-5 puta vee nego
napolju ispred istih, a ponekad ak i 100
puta.
U te zagaivae spadaju: azbest,
ivotinjska dlaka, praina sa posteljine,
ugljen-monoksid, dezinfekciona sredstva,
formaldehid,
sprejevi
za
kosu,
elektromagnetna
polja,
olovo,
kuna
higijenska sredstva, zraenje od TV-a i
kompjuterskog ekrana, farba, bu, polen,
rastvarai i radon, kao i otrovni dimovi i
isparenja iz tepiha, odreenih proizvoda od
drveta, plastike, i cigareta.
PRIRODNI LEKOVI
- neophodno je da svako od nas odrava
svoj imunitet zdravim i jakim, a to se jedino
postie
adekvatnim
odmorom,
izlaganjem sveem vazduhu, fizikom
aktivnou i zdravom ishranom.
- pored informacija o nainu ishrane koje
se nalaze u ovoj enciklopediji, postoji jo
nekoliko
posebnih
izvora
hranljivih

sastojaka za koje treba da znate. Oni jaaju

imunitet i tite va organizam od otrovnih
supstanci iz okoline: ekstrakt semena
groa, koenzim Q10, koenzim A,
superoksid dismutaza, proteolitiki
enzimi, S-adenozilmetionin i kvercetin.
TROVANjE ALUMINIJUMOM
SIMPTOMI I EFEKTI mnogi su slini
onim
kod
Alchajmerove
bolesti
i
osteoporoze,
opisanih
na
ranijim
stranicama. U ostale simptome spadaju:
problemi sa stomakom i crevima, grevi u
crevima,
rahitis,
prevelika
nervoza,
glavobolja, anemija, slabiji rad bubrega i
jetre,
smetnje
pri
govoru,
gubitak
pamenja, slabost i bolovi u miiima, i
omekavanje kostiju.
Smatra se da je trovanje aluminijumom
uzrok Alchajmerove bolesti. Aluminijum
je retko korien do 1940. godine, kada je
otkrivena jeftina metoda dobijanja istog iz
boksita, putanjem elektrine struje kroz tu
rudu. Od tada se broj obolelih od
Alchajmera naglo poveao. U njihovom
mozgu ima 10-50 puta vie aluminijuma
nego kod drugih ljudi.
Viak aluminijuma ili silicijuma u telu
dovodi do smanjenja apsorpcije kalcijuma i
drugih minerala. Soli aluminijuma u mozgu
izazivaju oteenja psihikih sposobnosti i
epileptine napade. Na autopsiji mozga
obolelih od Alchajmera uoeno je da su oni
imali 4 puta vie aluminijuma nego to je to
sluaj kod zdravih ljudi. Takoe, aluminijum
oteuje bubrege koji pokuavaju da ga
izbace iz tela.
Aluminijuma ima svuda u naoj sredini,
toliko da prosena osoba apsorbuje u sebe
3-10 mg svakog dana, i to najvie preko
hrane i pia, ali i disanjem i putem koe.
Preko koe se apsorbuje iz sredstava
protiv znojenja, dezodoranasa, stolica
od aluminijuma, folija i igraaka.
Preko hrane se apsorbuje zbog
aluminijumskog posua u kojima se
kuva hrana i pribora za jelo, kao i iz: belog
brana, obine kuhinjske soli, duvana,
preraenog sira, kalijum-bitartrata,
tueva, konzervirane hrane, praka za
pecivo, antacida, aspirina i gradske
vode. U preraenom siru ima dosta
aluminijuma, jer se on koristi za njegovo
topljenje pri zagrevanju. Nemojte nikada
koristiti
aluminijumsko
(niti
bakarno)
posue! Koristite ono od nerajueg elika
ili stakla kad god je mogue.
Preko vazduha iz dezodoranasa i
fabrike aluminijumske praine.
PRIRODNI LEKOVI
- nemojte koristiti nita od gore
navedenih produkata. itajte etikete na
njima.
- nemojte koristiti nita to sadri
aluminijum i izbegavajt izvore aluminijuma
iz
svoje
okoline.
Nemojte
koristiti
aluminijumske folije za hranu, i ne
uzimajte aspirin (buferin) i odreene
antacidne lekove, jer oni sadre mnogo
aluminijuma!
- koristite samo posue od nerajueg
elika. Nemojte nita od hrane drati u
aluminijumskim posudama, i nemojte
kupovati sok iz konzervi koji je kiseo (sok
od ananas, grejpfruta, itd).

- kalcijum (1500 mg) i magnezijum

(700 mg) se vezuju za aluminijum i
pojedine druge metale, te ih iznose van
tela.
- kisela kia apsorbuje aluminijum iz tla,
i odnosi ga u bunare i vodovod. Pijte zato
destilovanu vodu umesto vode sa esme
(koja moe sadrati aluminijum).
- analizom dlake se moe utvrditi nivo
prisutnog aluminijuma u telu.
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje,
Alchajmerova
bolest,
Hemijsko trovanje, Trovanje tekim
metalima.
TROVANjE ARSENOM
SIMPTOMI I EFEKTI zbunjenost,
glavobolje, pospanost, grenje, povraanje,
grevi u miiima, dijareja, krv u mokrai, i
problemi sa stomakom i crevima, kao i:
alopecija, zatvor, sporo zarastanje konih
oteenja, edem, oseaj peckanja i
golicanja, i stomatitis (upala usta). Najvie
stradaju plua, koa i jetra.
GDE SE NALAZI arsena ima u
herbicidima, pestividima, smogu, pivu,
vodi, soli, morskoj hrani, duvanskom
dimu,
deterdentima,
dolomitu,
kotanom branu, istopljenom bakru,
rudarskim jamama, i insekticidima za
ovce.
Arsen prevashodno napada kou, plua,
bubrege i jetru. to ga vie ima u telu,
simptomi su izraeniji. Moe doi i do kome
i smrti.
PRIRODNI LEKOVI
- HITNO! U sluaju sluajnog gutanja
arsena, odmah uzmite 7 tableta aktivnog
uglja i progutajte ih sa vodom, a onda jo
po 7 na svakih 15 minuta, dok ne doete
do bolnice.
- izbegavajte izvore arsena i sredinu
zagaenu njime. itajte etikete proizvoda
i nemojte koristiti nita to sadri arsen.
- selen (200 mcg) pomae da se iz tela
izbaci arsen.
- isti uinak ima i hrana koja sadri
sumpor: beli luk i dodaci belog luka,
crni luk, mahunarke i pasulj.
- dr Kristofer je koristio posebno
jedinjenje
od
gvoa,
koje
je
preporuivao
za
sluajeve
trovanja
arsenom: uzme se po 90 g iseckanog
korena tavelja i puzave ivice, krkajte
ih 10 minuta u pola litra vode, zatim
procedite, zasladite sa medom, i onda
pustite da se ohladi, i pijte po 60-90 ml na
svakih sat vremena, dok sve ne popijete.
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje,
Alchajmerova
bolest,
Hemijsko trovanje, Trovanje tekim
metalima.
TROVANjE KADMIJUMOM
SIMPTOMI

anemija,
bolovi
u
zglobovima, opadanje kose, suva i ljuspava
koa, oteeno ulo mirisa, povien
pritisak, i gubitak apetita. Moe izazvati rak
i emfizem.
EFEKTI kadmijum je vrsta otrovnog
metala koji slabi imuni sistem smanjenem
broja T-elija u telu. Ima ga u sve veem
broju supstanci. Taloi se u jetri i

bubrezima, nanosei im veliku tetu. U

krvotoku dovodi do tekog oblika anemije,
tako da krvna zrnca ne dobijaju dovoljno
kiseonika.
GDE SE NALAZI u cigaretama i
cigarama (bilo da ste aktivni ili pasivni
pua),
plastici,
beloj
farbi,
i
baterijama od nikla i kadmijuma, kao i
u
vodi
za
pie,
pestiicidima,
fungicidima,
ubrivu,
industrijski
zagaenom zavduhu, i raznoj vrsti
hrane (ukljuujui pirina, kafu, aj,
gazirane sokove, i rafinisane itarice).
REENjA izbegavajte izvore kadmijuma
i okolinu zagaenu njime.
Jedna osoba je ivela godinu dana pored
fabrike za proizvodnju baterija, pa se
otrovala kadmijumom, koji nije mogla vie
da izbaci iz svog tela. Da joj ne bi svi zubi
poispadali od kadmijuma, stalno je izmeu
obroka grickala koren umbira. Zbog
toga su joj desni ostale vrste, a zubi
netaknuti.
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje, Hemijsko trovanje, Trovanje
tekim metalima.
TROVANjE BAKROM
SIMPTOMI I EFEKTI viak bakra
dovodi
do
emocionalnih
problema,
poremeaja u ponaanju, promena u
raspoloenju, anemije, depresije, oteenja
bubrega, ekcema, izofrenije, srpaste
anemije, i oteenja centralnog nervnog
sistema.
Moe izazvati i infekcije, srani napad,
anemiju, cirozu jetre, psihika oboljenja,
nesanicu, mucanje, Vilsonovu bolest i
nedostatak niacina.
GDE SE NALAZI - u pivu, plombama
sa bakrom i bakarnom posuu,
insekticidima, trajnim gelevima za
kosu, pasterizovanom mleku, oralnim
kontraceptivnim sredstvima, duvanu,
bazenima, gradskoj vodi, i raznoj
hrani, kao i odreenoj zamrznutoj
hrani kojoj je dodat bakar zbog dobijanja
zelenije boje (na primer, to se radi sa
zamrznutim grakom).
REENjA itajte etikete sa proizvoda i
ne koristite nita to sadri bakar.
Izbegavajte
izvore
bakra
i
okolinu
zagaenu njime.
- vitamin C (1000 mg, 4 puta dnevno) sa
rutinom (60 mg dnevno) smanjuje koliinu
bakra prisutnu u telu.
- cink (50 mg, i nikad vie od 100 mg
dnevno) smanjuje nivo bakra u telu. (I
obrnuto, ako nema dovoljno cinka u ishrani,
nivo bakra se automatski poveava.)
- L-cistein i L-metionin (po 500 mg dva
puta dnevno; uzima se na prazan stomak
sa vodom ili sokom, ne sa mlekom) isto
smanjuje nivo bakra u telu. Uzimajte ih
zajedno sa 50 mg vitamina B6 i 100 mg
vitamina C, radi bolje apsorpcije.
- analiza dlake moe pomoi u
utvrivanju koliine DDT-a koji truje telo.
NEDOSTATAK mogue je da bude i
manjak bakra u telu. Kada ne postoji
ravnotea u koliini bakra i cinka u telu,
onda tiroidna (titna) lezda slabije radi.
Bebe koje se hrane sojinim mlekom mogu
imati manjak bakra, to dovodi do
oteenja nerava, kostiju i plua. Odrasli

zbog toga gube proteine iz tela. Prevelika

koliina cinka izaziva nedostatak bakra.
Oralni kontraceptivi mogu izazvati ili
manjak ili viak bakra.
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje, Hemijsko trovanje, Trovanje
tekim metalima.
TROVANjE DDT-om
PROBLEM i dan-danas se ljudi truju
insekticidom DDT-om. Prvi put je korien
1939. godine u poljoprivredi za ubijanje
insekata, ali je zabranjen u decembru
1972. godine. Meutim, bez obzira na to,
DDT sve do dananjeg dana truje ljude. Evo
zato:
Najpre, DDT ima dugotrajne efekte na
ljude, kao i na ptice, ribe i ivotinje. Drugo,
jo uvek se nalazi u naoj vodi i zemljitu.
Tree, prenos hrane prskane DDT-om preko
mora jo uvek nije zabranjen. Hrana koja se
proizvodi u Izraelu se u velikoj meri posipa
DDT-om, a onda se dovozi u Ameriku, jer
ortodoksni Jevreji ne daju da se takva
hrana prodaje u Izraelu. I etvrto, njime se
jo uvek prska voe u Americi!
REENjA izbegavajte izvore DDT-a i
sredinu
zagaenu
njime.
Posebna
napomena: Nemojte postiti samo na vodi,
ve uvek na vonim sokovima, jer se
DDT skladiti u telesnim mastima, pa
tokom posta na vodi, njegovo naglo
otputanje moe otetiti unutranje organe.
Pijte destilovanu, a ne obinu vodu. Pijte i
dosta sokova od voa i povra.
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje, Hemijsko trovanje i Trovanje
tekim metalima.
TROVANjE FLUOROM
SIMPTOMI flekavi, raznobojni zubi (re
je o promeni koja ne moe da se vrati u
normalno stanje).
EFEKTI mineral fluor se dodaje u
vodovod u ogromnim koliinama, dok
zubari prepisuju supstance koje sadre
fluor, radi otklanjanja karijesa. I veoma
mala koliina ima takav efekat, ali samo
kod dece. Fluor nimalo ne pomae zubima
odraslih. (Pravi uzrok nastanka karijesa je
konzumiranje eera, slatkia, rafinisanih
ugljenih hidrata, i gaziranih sokova, a
premalo voa i povra. Uzrok dakle nije u
nedostatku fluora u hrani.)
Nakon to je fluor poeo da se ubacuje u
vodovod grada Manester u Engleskoj
dolo je do poveanja broja obolelih od
raka za 85%. Kada je isto uraeno u
Americi, poveao se broj obolelih od
Daunovog sindroma. Japanski naunici su
otkrili da su deca sa flekavim zubima pod
veim rizikom od oboljenja srca.
Meajui se sa kalcijumom, fluor stvara
nerastvorljivi kalcijum, koji dovodi do
deformiteta kostiju. A poto unitava jod,
fluor izaziva i oboljenje tiroidne lezde.
REENjA itajte etikete sa proizvoda, i
izbegavajte
izvore
fluora
i
sredine
zagaenu njime. Pijte samo destilovanu
vodu, i pijte dosta sokova od voa i povra.
- analiza dlake moe pomoi u
utvrivanju koliine fluora koji truje telo.
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,

Trovanje, Hemijsko trovanje, Trovanje

tekim metalima.
TROVANjE OLOVOM
SIMPTOMI zabrinutost, zbunjenost,
hronini
umor,
dijareja,
nesanica,
nemogunost uenja, gubitak apetita, ukus
metala u ustima, napadi, drhtanje,
vrtoglavica, malaksalost, artritis, giht, jaki
grevi u stomaku i crevima, kao i plave
desni.
EFEKTI trovanje olovom izaziva
hiperaktivnost kod dece, poremeaje u
ponaanju,
i
slabljenje
inteligencije.
Hronino trovanje olovom izaziva oboljenja
reproduktivnih organa, impotenciju kod
mukaraca, neplodnost kod ena, i
anemiju. Sindrom iznenadne smrti bebe je
ea pojava kod beba koje su imale visok
nivo olova. Trovanje olovom vremenom
moe
dovesti
do
slepila,
psihikog
poremeaja, mentalne retardacije, paralize
udova, kome i smrti.
Toksine koliine olova oteuju jetru,
bubrege, srce i nervni sistem, kao i mogui
bolovi po stomaku i akutni grevi miia.
Ponekad se moe uoiti linija olova na delu
izmeu desni i zuba. Olovo ponitava
dejstvo kalcijuma, gvoa i kalijuma u telu,
a sve su to veoma vani hranljivi sastojci.
GDE SE NALAZI olovo je veoma
otrovno; ima ga u velikim koliinima u
olovnom benzinu, olovnim cevima,
olovnim icama, keramikim vazama,
farbi sa olovom, i olovnim baterijama.
Olov-arsenat je vrsta insekticida kojom se
prskaju odreene biljke.
Spaljivanje
novina otputa olovo u vazduh. Olova ima
i u kupovnom mleku za bebe i
industrijskim materijalima (ekserima, ici,
raznim
metalnim
predmetima,
flasterima i olovnom lepilu). Zbog
olovnih cevi olovo dospeva I u vodu koju
pijemo. Isti uinak imaju i bakarne cevi.
Ljudi unose olovo onda kada koriste i
duvan, kada jedu digericu, ili kada piju
domae ili uvezeno vino. Ima ga i u
konzervama. ene u ijem telu ima dosta
olova raaju decu u ijem se telu isto nalazi
dosta olova, zbog ega ona rastu sporije i
imaju poremeaje nervnog sistema. Bez
obzira koliko se olova u telu nalazi, ono
uvek moe apsorbovati jo vie.
REENjA itajte etikete na proizvodima
i nemojte koristiti nita to sadri olovo.
Izbegavajte izvore olova i sredine u kojoj se
nalazi.
- vitamin E (400-800 jedinica) radi
smanjenja
efekta
trovanja
olovom.
Kalcijum (2000 mg dnevno) spreava
taloenje olova u telesnim tkviima.
Uzimajte magnezijum (1000 mg) zajedno
sa kalcijumom. Beli luk se vezuje sa
olovom i izbacuje ga iz tela. Cink (50 mg)
smanjuje koliinu olova prisutne u telu.
Vitamin A (1000 jedinica) pomae u zatiti
tela od efekata olova.
- pijte gel ili sok od aloje.
- od konzerviranih proizvoda kupujte
samo one koji ne sadre olovo. Takve
konzerve su zavarivane, i nemaju nimalo
limenih delova. Nemojte kupovati uvezene
konzervirane porizvode; nema zakonskih
pravila o njihovom nainu proizvodnje. Pijte
samo destilovanu vodu, kao i to vie
sokova od voa i povra.

- nemojte prilaziti autoputevima kad

god je to mogue, i nemojte iveti blizu
njih, jer iz automobila izlaze dim i hemijski
gasovi i metali koji sadre olovo. Ne sadite
batu blizu autoputeva.
- nemojte stavljati olovne ili bakarne
vodovodne cevi u svojoj kui, ve
koristite plastine (PVC) cevi. I bakarne cevi
sadre olovo.
- nemojte piti nita iz glaziranih
posuda, naroito ne ako su uvezene! Ona
sadre u sebi olovo, koje e ui u tenost
koju pijete.
- nemojte jesti iz starih tanjira, jer oni
sadre olovo. Nemojte drati hranu ili
tenosti
u
staklenim
inijama
sa
kristalima olova, i nemojte izokretati
kese za hleb, pa stavljati u njih hranu, jer
se na spoljnoj strani kesa moe nalaziti
olovo. Nemojte nikada piti ili koristiti za
kuvanje prvu vodu koja istekne sa esme.
Neka voda tee tri minuta.
- ako nemate ispravnu vodu za pie,
ubacite ekstrakt grejpfruta u nju pre
nego to je konzumirate. Dodajte 10 kapi
na oko 3,7 litara vode, pa dobro
promukajte posudu ili flau.
- analiza dlake moepomoi u utvrivanju
koliine otrovnog olova koja je prisutna u
telu.
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje, Hemijsko trovanje, Trovanje
tekim metalima.
TROVANjE IVOM
SIMPTOMI I OBOLjENjA alergije,
zabrinutost, ukus metala u ustima,
gastroenteritis, bol i peckanje u ustima,
viak pkjuvake, bol u stomaku, drhtanje,
nekontrolisan pla, vrtoglavica, munina i
povraanje.
Trovanje ivom moe izazvati kolitis,
oboljenje bubrega, dermatitis, astmu,
opadanje kose, gingivitis, psihike i
emocionalne smetnje, i oteenje nerava,
dok mnogi smatraju da izaziva i mulitpla
sklerozu.
Kada dospe u mozak, taloi se u njenu i
izaziva vrtoglavicu, nesanicu, slabost,
umor, depresiju i gubitak pamenja.
Simptomi kod dece su hiperaktivnost,
uznemirenost, depresija i promene u
ponaanju.
GDE SE NALAZI iva je otrovnija od
olova, i moe da ue u telo putem udisanja
ili preko hrane. Taloi se u mozgu i telesnim
mastima.
Na normalnoj temperaturi obino se iz
vrstog stanja pretvara u gas, to znai da
iva iz plombi u vaim zubima uvek
moe ui u pljuvaku, i onda biti progutana.
Tome doprinose kiseline prisutne u hrani
koju jedete. Preko 50% plombi ini iva.
Dok vaete hranu, veoma male koliine
metil-ive se otputaju iz plombi, koji
vremenom prelazi na mozak i druge
organe.
Zubari stavljaju u zube oko 100
razliitih hemijskih jedinjenja, meu
kojima su iva, bakar, nikal, berilijum,
cink, fenol, formaldehid, dizokianat i
aceton.
ive ima u rekama, jezerima, ribi,
morskim plodovima i kanalizaciji, a
dodaje se i u insekticide, herbicide i

fungicide, kojima se esto prskaju

itarice i semenje protiv buba. Bolje je da
se pojede neka buba, nego iva. Vremenom
ta jedinjenja odlaze u reka i jezera, tako
zagaujui i ribe.
ive takoe ima i u: omekivaima,
tenostima
za
poliranje,
prezervativima za drvene povrine,
lateksu, rastvaraima, plastici, mastilu
i u pojedinim farbama, kao i u
kozmetikim proizvodima, laksativima
koji sadri kalomel (ivu(I)-hlorid),
nekim od umetaka protiv hemoroida i
u raznim vrstama lekova.
REENjA - itajte etikete na proizvodima
i nemojte koristiti nita to sadri ivu.
Izbegavajte izvore ive i sredine u kojoj se
nalazi.
- otarasite se plombi koje sadre ivu.
- preznojavanje pomae izbacivanju
ive iz tela, kao i selen (220 mg dnevno).
- analiza dlake moepomoi u utvrivanju
koliine otrovne ive koja je prisutna u telu.
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje, Hemijsko trovanje, Trovanje
tekim metalima.
TROVANjE NIKLOM
SIMPTOMI I OBOLjENjA koni osipi,
oboljenja organa za disanje, i miokardialna
infekcija. Ometa Krepsov ciklus, a kasnije i:
edem plua, i oticanje mozga i jetre.
GDE SE NALAZI nikla ima u
hidrogenisanim
mastimai
uljima,
praku
za
pecivo,
rafinisanoj
i
preraenoj
hrani,
u
nakitu,
superfosfatnim ubrivima, gasovima
iz automobila, duvanskom dimu, i
fabrikim gasovima. Koa moe upiti nikl
preko nakita, nala za kosu, minua,
pirsinga na jeziku, novia, sranih
valvula od nikla, materijala obloenih
niklom i proteza za zglobove, kao i iz
pojedinih vrsta kuhinjskog posua. Niklkarbonil je najotrovnija vrsta.
REENjA paljivo proitajte gornji
pasus jo jednom. itajte etikete na
proizvodima i nemojte koristiti nita to
sadri nikl. Izbegavajte izvore nikla i
sredine u kojoj se nalazi.
- nemojte buiti ui ili nositi metalni
nakit koji sadri nikl, koji moe izazvati i
osip usled prisustva nikla. Sadre ga i
minue. Osip se javlja svuda po telu kakav
god metalni nakit da nosite. Ostavite ui da
budu onakve kakvim ih je Bog stvorio. Ne
stavljajte nikakav nakit na jezik.
- pazite se legura nikla koje koriste
zubari.
- ne stavljajte kiselu hranu ili tenosti u
kuhinjsko posue koje sadri nikl.
- nemojte raditi onde gde se udite
praina ili gasovi koji sadre nikl, jer bi
zbog toga mogli vremenom da postanete
invalid ili da umrete. Nemojte ni raditi ni
iveti blizu fabrika koje obrauju nikl.
- analiza dlake moepomoi u utvrivanju
koliine otrovne nikla koja je prisutna u
telu.
- za vie informacija videti poglavlja:
Helaciona terapija, Dejstvo minerala,
Trovanje, Hemijsko trovanje, Trovanje
tekim metalima.

ZRAENjE
SIMPTOMI I OBOLjENjA vrtoglavica,
psihiki
zamor,
zamor
oiju,
jaka
glavobolja, katarakta i munina.
GDE
SE
NALAZI
rendgensko
snimanje u medicini i stomatologiji,
TV, mobilni telefon, kompjuterski
ekran, satelitska antena, graevinski
materijali
koji
sadre
radon
ili
uranijum, kompjuteri, mikrotalasne
penice, elektrini ureaji sa visokim
naponom, radari, elektronske igrice,
detektori dima i duvan. Zraenje dolazi i
od
eksplozije
atomske
bombe
i
teroristike prljave bombe.
Kada zraenje doe u kontakt sa
ljudskom elijom, ono je menja, oteuje i
unitava. Ako doe do oteenja DNK
elije, onda se mogu javiti genetske
mutacije na potomstvu obolele osobe. U
kolikoj god meri da se izloite zraenju, ono
je veoma opasno po zdravlje ljudi. ivo
tkivo biva oteeno pred jonizujuim
zraenjem. To je toliko jako zraenje da
moe elektrone iz jedne grupe atoma da
premesti u drugu grupu. A takvo
restrukturiranje u tkivima moe izazvati
bolest ili rak.
Poveliki broj ena nasledi gen koji je
osetljiv na zraenje, tako da kod njih i
veoma kratko izlaganje moe izazvati rak.
Stroncijum-90 i jod-131, koji nastaju
pri ekploziji atomske bombe, naroito su
tetni, jer imaju kratak poluraspad i jer ih
telo lako apsorbuje. U Americi su radon i
X-rendgen zraci najei izvori zraenja.
Zraenju se vie izlaete kada se penjete
na veoma velike nadmorske visine.
REENjA

izbegavajte
izvore
zraenja (radijacije) i sredinu koja je
izloenja njoj. Da biste se zatitili od
radioaktivnosti, potrebno je da unesete u
telo dovoljno neradioaktivnih elemenata
preko hrane. 1) Ako ne unosite dovoljno
kalcijuma, vae telo e apsorbovati
radioaktivni stroncijum-90 iz vazduha. 2)
Kupite flau joda, i nanesite ga malo na
gornji deo stopala (ili na unutranju stranu
butine). Ako boja nestane u roku od 24
sata, stavite jo malo (previe joda je
tetno). Vae telo e ga upiti i tako zatititi
od tetnosti radioaktivnog joda (joda-131),
koji unitava titnu lezdu.
- sledei hranljivi sastojci pomau u
zatiti od zraenja: pantotenska kiselina
(200 mg), insonitol (100 mg), granule
lecitina (1 kaika), B vitamini, vitamin E
(400-800 jedinica), kalcijum (2000-5000
mg), kalijum (5500 mg), magnezijum
(750 mg), cink (50 mg), koenzim Q10
(100 mg), dulsa ili kelp (1000 mg), kao i
aloja.
- tokom atomskog napada, velike koliine
vitamina C (5000-25000 mg ili vie
svakog dana, u odvojenim dozama) e vam
pomoi da se zatitite. Obavezno uzimajte
tada i vie kalcijuma i joda.
- u hranu koja titi od zraenja spadaju:
svee voe, povre, itarice u celom
zrnu, i mahunarke.
- hrana koja oslabljuje zatitu od zraenja
je: meso, piletina, mleni proizvodi,
eer, rafinisana hrana i hrana koja
sadri aditive.
- neka vam provere kuu da li je
zagaena radonom radioaktivnim gasom

koji izlazi iz tla. Kue koje nemaju skoro

nimalo provetravanja su naroito sklone
ovom problemu.
- puai su pod veim rizikom od
nastanka problema sa zdravljem usled
prisustva radona u kui.
- ako svakog dana po nekoliko sati sedite
pred kompjuterskim ekranom, trebalo bi da
ugradite filter za zraenje na ekranu. Ako
vam poslodavac to ne obezbedi, kupite ga
sami.
- nemojte ii na rendgen snimanje ako
nema stvarnih razloga za tim. Nemojte ii
ako ste trudni.
- smatra se da mobilni telefoni zrae
mozak. Stoga, kupite slualicu za moblini
telefon ili mobilnu zatitu od zraenja.
Koristite mobilni samo za krae pozive.
- izbegavajte rad u laboratoriji sa Xzracima, jer ako budete radili tamo, onda
ete postepeno poveavati ozraenost
svog organizma.
- za vie informacija videti poglavlja:
Trovanje
hemoterapijom
i
terapijom
zraenja (ispod), Hemijsko trovanje i
poglavlje o tiroidnoj lezdi iznad.
TROVANjE
HEMOTERAPIJOM
I
TERAPIJOM ZRAENjA
SIMPTOMI gubitak apetita, povraanje,
dijareja, anemija, opadanje kose, nesanica,
bolovi, slabost, rane u ustima, gljivine
infekcije, depresija.
UZROCI gore su navedeni neki od
simptoma savremenih medicinskih terapija
hemoterapije i/ili zraenja. Veina obolelih
od raka, zbog toga, postaje jo bolesnija.
Evo nekoliko stvari koje mogu ublaiti te
simptome:
PRIRODNI LEKOVI
- maitake (zearka) je japanska peurka
koja sadri beta-glukan. Veoma dobro
ublaava muninu, poveava apetit i
energiju, i jaa bela krvna zrnca odgovorna
za rad imunog sistema. Uzimajte po 2-3
kapi dnevno njenog ekstrakta.
- uzimajte umbir da biste ublaili
muninu u stomaku koja vas tera na
povraanje.
- glutamin (5000-15000 mg dnevno) je
vrsta aminokiseline koja pomae u zatiti
sluzokoe gastrointestinalnog trakta od
tetnih efekata hemoterapije i zraenja.
- lekari se ue da antioksidantni
vitamini i minerali umanjuju jainu
dejstva
hemoterapije
i
zraenja
u
unitavanju raka. Meutim, istina je da oni
koji unose te vitamine i minerale imaju
vee anse za oporavkom.
- sibirski ginseng (200 mg, 3-6 puta
dnevno) pomae u prevenciji slabosti usled
hemoterapije i zraenja. Uzimajte ga
zajedno sa astragalom (kozinac; 1500 mg
dnevno). Proverite da li sibirski ginseng
koju uzmete sadri eleuterozide glavni
aktivni sastojak istog.
- zeleni aj se koristi protiv munine.
Popijte po nekoliko olja svakog dana (ili
uzimajte 500 mg ove biljke).
- aj od umeboi ljive je odlian lek
protiv
munine
i
povraanja
usled
hemoterapije i zraenja. To je aj koji sadri
smesu od slanih ljiva, umbir i koren biljke
kudu.

- za vie informacija pogledati poglavlja

iznad: Zraenje, Hemijsko trovanje i
Tiroidna lezda.
GIJEN-BAREOV SINDROM
SIMPTOMI poinje sa nervnom
slabou u rukama, nogama i licu, a onda
moe doi i do paralize motornih nerava.
To moe dalje izazvati prestanak disanja.
Kako se stanje pogorava, javljaju se velika
zabrinutost, strah i panika, kao i depresija.
Oporavak moe trajati dugo, uz mogunost
nepopravljivog oteenja nerava.
UZROCI ovo je jo jedna od bolesti iji
su uzrok vakcine. Ni u jednom drugom
sluaju ova bolest ne nastaje. Ali, kada se
tenosti izvuene iz ivotinja ubace u
krvotok ljudi, onda nastaju strane
posledice.
Pogledajte
knjigu
autora
Vaccination Crisis za vie informacije o
opasnostima i izbegavanju vakcinacije
dece.
Kada je Deral Ford uveo program opte
vakcinacije u zimu 1976/77. godine, dolo
je do katastrofalnih posledica i masovnog
broja obolelih od ovog sindroma.
U ostale mogue uzrone faktore spadaju
operacija,
virusne
infekcije,
Hodkinova bolest, besnilo i lupus.
PRIRODNI LEKOVI
- postoje sluajevi kod kojih je problem
reen uz paljiv program leenja kod kue.
- jednom mladiu je reeno da je oboleo
od tekog oblika Gijen-Bareovog sindroma,
i da moda bude potrebno dve godine da
se izlei. No, on je odbio da prima injekcije
kortizona, i odluio se za prirodne metode
leenja: unosio je dosta vitamina i
minerala, naroito B vitamina, kao i
pantotensku kiselinu, i vitamin C sa
bioflavonoidima. Pored drugih minerala,
najvie je unosio kalcijum, kalijum i
dodatne helatne minerale. Od lekovitog
bilja je uzimao plavu verbenu, koren
sladia, kamilicu, ehinaceju, iak i
ginko, kao i: hlorofil, sokove od
zelenita, i od voa i povra (pogotovo
sok od argarepe i cvekle). U roku od
mesec dana se oporavio i odmah vratio na
posao, bez ikakvih zaostalih posledica od
bolesti.
- trovanje ivom se takoe moe javiti
zbog vakcinacije. Pogledati poglavlja iznad
Trovanje ivom i Helaciona terapija, i
Trovanje vakcinama ispod.
TROVANjE VAKCINAMA
SIMPTOMI I UZROCI vakcina protiv
malih boginja moe izazvati probleme sa
vidom, napade i paralizu. Vakcina protiv
tetanusa moe znatno smanjiti broj Tlimfocita u krvi (kao u sluaju side).
Vakcina protiv difterije moe izazvati
smetnje pri govoru i jednu retku vrstu
encefalitisa.
Vakcina
protiv
deije
paralize moe da izazove paralizu i kod
onih koji brinu o bebama koje primaju
(oralnu) vakcinu sa ivim virusom. Vakcina
prtiv zauki moe izazvati napade
groznice, osipe, gubitak sluha, i encefalitis.
Vakcina protiv gripa moe izazvati GijenBareov sindrom ili multiplu sklerozu.
Vakcina protiv rubeole moe izazvati
defekte udova, mentalnu retardaciju,
oslabljen vid, oteen sluh, i srane mane
kod odojadi majki koje su primile tu

vakcinu. Oni kojima se direktno daje

vakcina mogu dobiti polineuritis, artralgiju
(bolovi u zglobovima), ili artritis. Vakcina
protiv velikog kalja moe izazvati
nervne bolesti, i ak smrt, kao i groznicu,
greve, slepilo i usporenost (grevitost)
creva.
DPT vakcina (protiv difterije, velikog
kalja i tifusa) je jo opasnija od vakcina
namenjene
za
samo
jednu
bolest.
Godinama nakon primanja vakcine mogu
nastati razliite degenerativne bolesti
(ukljuujui reumatoidni artritis, leukemiju,
dijabetes, i multipla sklerozu). Strunjaci
smatraju da je ova vakcina direktan uzrok
sindroma iznenadne smrti odojeta.
MMR vakcina (protiv malih boginja,
zauki i rubeola) predstavlja jo jedan izvor
opasnosti po zdravlje. Kao i u sluaju DPT
vakcine, i ova moe izazvati sve one
probleme koje izazivaju iznad navedene
vakcine za svaku od ovih bolesti zasebno.
Ova vakcina je glavni uzrok autizma.
Veliki problem je to se sve ove vakcine
daju odojadi i maloj deci iji imuni sistem
nije jo uvek jak, to e postati tek kasnije
u ivotu. Za vie informacija o vakcinama
za odrasle i decu, njihovim opasnostima i
nainima kako da ih izbegnete, pogledajte
autorovu
knjigu
Vaccination
Crisis.
Pogledajte i kasnije poglavlje Problemi sa
vakcinacijom.
OSIP USLED LEKOVA
UZROCI iznenaujue koliko je vrsta
medicinskih lekova otrovno. To pak ne bi
trebalo da nas udi, ako znamo kako lek
deluje u telu. Naime, kada se uzme lek, u
telo se ubaci njemu do tada nepoznat
otrov. Telo reaguje tako to se vie ne bori
sa zdravstvenim problemom u sebi, ve
poinje da se bori protiv tog otrova/leka.
Na koji nain e telo reagovati zavisi od
vrste otrova i njegovog dejstva. Na primer,
ako telo pokuava da izbaci sumpor iz sebe
preko nekog ira, a onda se unese neki lek,
pa ir nestane i uini se da je problem
reen, telo vie ne pokuava da izbaci taj
sumpor, ve se sada bori protiv jakog
otrova koji je ubaen. Meutim, telo je
oslabljeno zbog tog otrova, koji zato moe
godinama ostati unutra.
Prirodni lekovi deluju na drugaiji nain:
oni iste telo i obnavljaju njegovo zdravlje.
Bilo da je to sve vazduh, ista voda,
zdrava hrana, jednostavno lekovito bilje ili
hidroterapija, prirodni lekovi pomau telu
da
obavi
svoj
posao
detoksikacije
organizma. Jer to bolest i jeste: pokuaj
prirode da proisti telo od neistoa i da
ukloni efekte iscrpljenosti organizma.
Za razliku od toga, lekovi iz apoteke su
strana, otrovna jedinjenja. Istina je da je 5
od 100 lekovitih biljaka isto otrovna, ali
prirodna medicina samo koristi neotrovne
biljke. Otrovne se mogu kupiti u apoteci ili
prodavnici (duvan, kafa, crni aj, okolada,
biber, kinin, naprstak (Digitalis), itd). Lekovi
poput aspirina, valijuma, fenobarbitala,
dolantina, morfijuma, i drugih, jesu strana
hemijska jedinjenja koja su otrovna. Svi oni
imaju svoja opasna, neeljena dejstva,
zvana kontraindikacije.
Prirodne lekove nam je dao Tvorac (Prva
Mojsijeva 1:29). Ne bi bilo mudro da
umesto njih koristimo otrovne supstance.

Razlog to farmaceutske kompanije prodaju

otrovne lekove jeste taj to ne mogu da
patentiraju i prodaju ove prirodne lekove;
moraju da smisle neto novo. Zato oni iz
stena i lekovitog bilja vetakim putem
izvlae hemijska jedinjenja, pa na kraju
dobiju otrovnu supstancu.
Najvei deo tetnih efekata tih lekova se
odnosi na organe ispod koe, ali osip usled
uzimanja lekova se odvija na koi. Evo
nekoliko vrsta takvih lekova koji izazivaju
osip:
Antipirin: bubuljiasti, eritematozni osip,
ponekad praen edemom i iritacijom.
Arsen: bubuljiasti ili eritematozni osip,
ponekad urtikarni. Dugotrajna upotreba
moe promeniti boju koe.
Beladona: osip slian bubuljicama (Acne
Vulgaris), ponekad kao eritem.
Bromidi:
obino
nalik
bubuljicama,
ponekad kao eritem.
Hloral: bubuljiasti eritem.
Jodidi:
obino
bubuljiasti
eritem,
ponekad sa pritiima slinim aknama.
Fenolftalein: takasti osip, ponekad slian
purpuri (peliozi).
Kinin: jako iritirajui eritem ili urtikarija.
Salicilati: eritematozni osip, ponekad
slian malim boginjama.
Serum: obino urtikarija (koprivnjaa).
Sulfonal: eritematozni ili urtikarni osip.
Evo jo nekoliko lekova koji izazivaju osip:
jedinjenja
od
opijuma,
acetanilid,
amidopirin, barbiturati, efedrin, novokain,
sulfanilamid, i drugi lekovi koji sadre
sumpor. Nekim lekovima su dati lepi nazivi,
ali pogledajte ta oni sadre: kalomel (ivin
hlorid), zeleni vitriol (cink-sulfat), gulardova
voda (olovo), ulje vitriola (sumporna
kiselina) i vermilion (ivin sulfid). Veina
lekova se sastoji iz velikog broja razliitih
veoma sloenih i veoma otrovnih hemijskih
jedinjenja.
Napomenimo da veina lekova kodi
zdravlju na jo hiljadu razliitih naina osim
to moe izazvati kone osipe. Mnogi od
njih oteuju bubrege ili jetru.
PRIRODNI LEKOVI
- prestanite sa uzimanjem leka.
Uzimajte vitamin C radi boljeg rada creva
(koliko god moete, pre nego to njegova
kiselost izazive blagu dijareju), kao i
vitamine A, B i E. Selen i cink treba da
budu deo vae ishrane. Jedite vie sveeg
voa i povra, kao i kelp ili dulsu.
- ako je lek kisele prirode, mogli biste
moda da primenite alkalnu kupku.
Napunite kadu sa vodom temperature od
35-36,6 stepeni, dodajte olju sodebikarbone ili natrijum-bikarbonata, sedite u
kadu i posipajte se vodom. Nakon 30-60
minuta, stanite u kadu, i onda se polako
obriite pekirom.
- videti i poglavlje Ekcem na ranijim
stranicama.
TROVANjE PTOMAINOM
SIMPTOMI jaki bolovi u stomaku i
crevima, glavobolja, probadajui bolovi,
osetljivost, stalno povraanje, gaenje,
dijareja, hladan znoj, slab puls, nesvestica i
mogua smrt. Upala zglobova, naroito
kolena, ako je trovanje ptomainom
posledica konzumiranja jastoga ili koljke.

UZROCI ptomaini su otpadni produkti

koje stvaraju bakterije. Konzumiranje
ukvarenog
ili
preraenog
mesa
(kobasica,
koljke,
lososa,
svinjetine,
rakova), sira, itd. Poto nisu kiseli, pasulj i
graak uvani u kui su naroito skloni
truljenju.
PRIRODNI LEKOVI
- brzo ispraznite stomak sa crevom za
stomak, ili izazovite povraanje na jedan
od sledeih naina: popijte 5-6 aa mlake
slane vode, ili jednu au vrue vode, u
koju je stavljena jedna kaika bibera. Dva
sigurna naina za izazivanje povraanja:
prst stavite u usta i zagolicajte zadnji deo
grla, ili stavite jednu kaiku lobelije u au
tople vode, i odmah sve popijte.
- primenite fomentacije na stomak i
creva, pritom odravajui stopala toplim;
obolela osoba neka legne u krevet, i
utoplite ga. Dajte mu 2 kaike ricinusovog
ulja im njegov eludac bude mogao da ih
zadri. Ne treba nita da jede 24 sata,
ali moe da pije vode koliko god eludac
moe da mu podnese.
LISTERIOZA
SIMPTOMI simptomi su razliiti, ali se
kod zdravih odraslih ljudi infekcija esto i
ne primeti. Mogu se javiti simptomi nalik
onima kod gripa (poput groznice, bola u
grlu, glavobolje i bolova u miiima).
UZROCI

bakterija
Listeria
Monocytogenes se nalazi u zemljitu i
veini ivotinja, koja moe prei na ljude
preko hrane (naroito mekog sira,
mleka, mesa i gotovih salata). Rizik se
poveava ako ostavite hranu da se
ugreje. Ove bakterije mogu se umnoiti u
crevima i rairiti po krvotoku i drugim
organima.
Kod starijih osoba i onih sa slabim
imunitetom, poput obolelih od side,
listerioza moe izazvati meningitis. Kod
trudnica infekcija se moe preneti na fetus,
izazivajui pobaaj ili mrtvoroene.
PRIRODNI LEKOVI
- pravilno pripremanje hrane umnogome
smanjuje rizik od infekcije.
- u sluaju blae infekcije mogu se
uzimati biljni antibiotici.
- u sluaju teih infekcija osoba treba biti
odvedena u bolnicu.
- videti i ranija poglavlja: Groznica,
Upala, i Grip.
TROVANjE PEURKAMA
SIMPTOMI jaki bolovi u stomaku
odmah nakon konzumiranja peurki.
UZROCI postoji na hiljade vrsta jestivih
peurki, ali su samo dve vrste veoma
otrovne, i esta pojava; pripadaju grupi
Amanita: smrtonosni aneo (ili kapica
smrti, Amanita Ocreata) i muhara (Amanita
Muscaria).
Ova prva raste u umama od juna do
jeseni, obino je bele boje, ali ponekad ima
i malo boja na sebi. Njen otrov deluje kao
otrov zvearke, jer odvaja krvna zrnca od
seruma.
Muhara raste u umama i pored puteva, i
ima svetlocrvenu, utu ili narandastu
kapicu. Paralie nerve koji kontroliu rad
srca.

PREPOZNAVANjE postoje tri stvari

koje treba da traite: 1) Postoji jedan prsten
na polovini drke peurke; 2) Donji,
podzemni deo peurke je u obliku okrugle
sijalice; 3) Na kapici mogu biti i neke
flekice. (Imaju iroku kapicu i bele spore,
to je jo jedan od indikatora.) Smatra se
da nijedna peurka koja raste na drvetu
nije otrovna.
PRIRODNI LEKOVI
- ne zna se ni za jedan protivotrov. Jedino
moe da se to pre isprazni stomak. Uzmite
neki emetik da biste izazvali povraanje.
Stavite kaiicu soli u dve olje tople vode
i brzo popijte. Posle ponovite. Stavite prst u
grlo. Izazovite povraanje vie puta.
- ako pojedete muharu (koja je malo
manje otrovna), morate odmah isprazniti
stomak i mora se odmah ubrizgati injekcija
atropina.
- odvedite osobu koja se otrovala u hitnu.
- nauite svoju decu da prepoznaju
peurke koje spadaju u rod amanita.
TROVANjE ADITIVIMA IZ HRANE
SIMPTOMI brojni i razliiti simptomi.
UZROCI ovo su deset najgorih
aditiva
iz
hrane:
BHA
(bitulatni
hidroksianizol) prezervativ za hranu,
izaziva alergije, oboljenje jetre i rak; kofein
vetaka boja, ukus i stimulans, izaziva
razdraljivost, preskakanje srca, srane
mane; karagin za zgunjavanje i
spajanje, izaziva kolitis i genetike defekte;
modifikovani
skrob
u
hrani

za
zgunjavanje, izaziva povraanje i oteuje
plua; MSG (mononatrijum-glutamat)
poboljiva ukusa, izaziva glavobolje,
nazeb, znojenje, dijareju, bol u grudima,
oteenje gena; nitriti i natrijum-nitriti
prezervativ, boja, za produenje roka
trajanja, izazivaju rak; propilen-glikolalginat za zgunjavanje, stabilizator,
izaziva oteenje jetre; crvena boja 40
vetaka
boja,
izaziva
defekte
kod
novoroenad i rak; saharin zamena za
eer, izaziva alergije, i probleme sa
koom, srcem, crevima, tumore, i rak
beike; natrijum-eritrobat prezervativ,
boja, izaziva promene na genima.
Ovo su sledeih deset najgorih
aditiva iz hrane: karamela izazva
promene na genima i mogue rak; EDTA
(kalcijum-dinatrijum-etilenediamintetraacetat) prezervativ, vetaka boja,
izaziva oboljenja bubrega, greve, osip,
probleme sa crevima; smole: arapska,
celuloza,
gati,
karaja,
tragakant,
ksantan za zgunjavanje, vezivanje,
proreivanje,
izaziva
alergije, zatvor,
dijareju; hidroksilisani lecitin vezuje,
izaziva iritacije koe; mlena kiselina
prezervativ, izjeda; maltol-dekstrin
aroma i pojaiva boje, pravi se od tetnog
katrana iz biljaka; monogliceridi i
digleciridi

omekivai,
izazivaju
promene na genima, rak i defekte kod
beba; polisorbat 60, 65, 80 stvara
kremastu masu, izaziva dijareju; propilgalat prezervativ, oteuje jetru, izaziva
defekte
kod
novoroenadi;
tanin
(taninska kiselina) poboljiva ukusa,
izaziva oboljenja jetre, tumore i rak.
Hrana koja sadri 20 najgorih aditiva
za hranu: kolai, keksevi, pite i krofne
sadre 11 od 20 najgorih aditiva; koka-

kola, gazirani sokovi, punevi i zaini

sadre 9 od 20; zamrznute pice 6 od 20;
deserti od pudinga i elatina 6 od 20;
sladoled i mleko 6 od 20; pivo 6 od
20; biljni sosevi 5 od 20; supe 4 od
20.
Takoe, izbegavajte i sledee aditive
u hrani (koji nisu toliko opasni kao i ovih
prvih 20): soda bikarbona, BHT, nitrati,
biber, natrijum-eritorbat, zaini i sire.

hladnim pekirom, hladno tuiranje, sprejni

tu, konzumiranje veih koliina vode).
Svakodnevno klistiranje tokom 1 ili 2
sedmice, na 21 stepen.

6 BOLESTI ZAVISNOSTI (videti i:

Opasnosti marihuane)
OSTAVLjANjE DUVANA
SIMPTOMI neprestana elja za
duvanom u bilo kom obliku.
Ako osoba pui duvan, javljaju se
OSETLjIVOST
NA
MSG iritacija i upala grla i plua, hronini kaalj,
(Mononatrijum-glutamat,
Sindrom hronini bronhitis i prerano starenje koe, i
kineskih restorana)
moe vremenom dovesti do raka plua,
SIMPTOMI glavobolja, crvenilo u licu, povienog pritiska, osteoporoze, emfizema,
peckanje, slabost i bol u stomaku.
oboljenja disajnih organa, oboljenja srca,
UZROCI mononatrijum-glutamat je loga, i/ili mnogih drugih vrsta bolesti i
hemijsko jedinjenje koje se dodaje hrani raka.
radi navodnog poboljanja ukusa. Ima ga u
ene puai imaju vee probleme sa
kineskoj i japanskoj hrani (poput Aji-no- menstruacijom i menopauzom, a mukarci
Mote), a koristi se i kao omekiva mesa. vie nevolja sa prostatom. ene puai dva
MSG se sve vie stavlja i u drugu preraenu puta bre stare, kao i njihova koa, to
hranu (poput vrstih biljnih proteina, dovodi do nastanka ugaslog, beivotnog,
elatina,
hidrolizovanih
biljnih sivkastog i loeg tena i bora.
proteina, ekstrkta kvasca, kalcijum i
Ako osoba vae duvan, javljaju se
natrijum-kazeinata, surutku, orbe, iritacija i upala usni, usta, zuba, grla i
ekstrakt malta, i u mnoge druge jednjaka, vremenom dovodei do raka usni,
sastojke hrane), ali bez oznake na usta, jezika, grkljana, jednjaka, i drugih
proizvodu da ga sadri.
bolesti.
PRIRODNI LEKOVI
UZROCI nikotin je uven po ogromnom
- izbegavajte preraenu hranu, da broju razliitih tetnih hemijskih jedinjenja
biste izbegli i MSG.
koje sadri u prirodnim obliku, ali se njima
- zna se da nedostatak vitamina B6 tokom procesa rasta i sazrevanja listova
pojaava simptome osetljivosti na MSG. vetaki dodaju i druge tetne hemikalije.
Uzimajte po 50 mg najmanje tokom 12 Takoe, nikotin je poznat po tome to
sedmica. (Trudnice i dojilje ne bi trebalo da izaziva veoma jaku zavisnost, u rangu sa
uzimaju sve ukupno vie od 100 mg heroinom; oni koji su konzumirali i duvan i
vitamina B6.)
heroin kau da je tee da se ostavi duvan.
Poput heroina, kokaina i alkohola, i duvan
prua trenutan oseaj oputenosti, pritom
TOKSEMIJA
HIDROTERAPIJA postoji nekoliko inei da srce bre pumpa (12-25 otkucaja
hidroterapijskih metoda u uvodnom delu po minutu bre), i izazivajui time
preskakanje srca i opti oseaj zabrinutosti.
enciklopedije o detoksifikaciji tela:
Izbacivanje toksina kane obloge od Puau koji poslednju cigaretu popui pred
spavanje
sistem
za
cirkulaciju
krvi
aktivnog uglja, gline i glicerina, itd.
normalno funkcionie samo 2 od 24 sata
Neutralisanje toksina metode koje tokom dana.
jaaju otpor tela na bolesti i podstiu
Svaka cigareta unitava po 25 mg
unitavanje toksina veim luenjem elija
iz titne lezde, jetre, slezine, limfnih vitamina C, dok cela paklica unitava vie
lezda i drugih tkiva, koje unitavaju vitamina C nego to ga moete uneti preko
toksine: tu na predeo jetre, tu na predeo hrane tokom dana.
Skoro 500.000 ljudi umre svake godine u
slezine, hladni tu celog tela. U ostale
metode spadaju parna kupka i tople Americi. Samo u Americi je duvan uzrok za
35% sluajeva smrti od raka, 78% od svih
fomentacije.
Uklanjanje
otpadnih
materija
fatalnih sranih napada, 18% od smrti
kontrastna kupka za ruke, ake, noge ili uopte, 85% sluajeva smrti od raka plua,
i 85% od hronine opstruktivne bolesti
stopala.
plua. Svake godine vie Amerikacan umre
Protiv lokalne toksemije, koja dovodi zbog duvana nego zbog alkohola, ulinih
do degeneracije i lokalizovanih upala droga, saobraajih nesrea, ubistava ili
metoda sa toplim ebetomposle koje sledi samoubistava. Cigarete, i njima slini
metoda za preznojavanje za vlanim proizvodi, jesu ekseri za mrtvaki sanduk,
aravom (po potrebi, ponavljati na svaka koji skrauju ivot za 15-20 godina. Evo
3-4 sata; 15-minutne fomentacije za grlo nekoliko darova koje dobijate od nikotina:
na svaka 2-3 sata, a izmeu primena olovo, karcenogene materije, kadmijum,
ledene obloge na grlo. Ako se upala pojaa, hidrogen-cijanid, ugljen-monoksid, i preko
i ako se javi opasnost od otpadanja mrtvog 5000 drugih tetnih hemijskih jedinjenja.
tkiva, primenjujte toplu oblogu (15,5 Duvan ne samo da kodi vaem zdravlju,
stepeni) koja se manja na svakih sat ve i zdravlju svih ljudi oko vas: vaem
vremena, i inhalaciju toplom parom.
suprugu/supruzi, deci, deci koja tek treba
Protiv toksemije metode koje da se rode, i kolegama. Da li ste znali da
izazivaju preznijavanje, radijantne kupke, dah puaa sadri malo vie nikotina od
metoda za preznojavanje sa vlanim dima iz njegove cigarete? Mukarci i ene
aravom,
parna
kupka,
dugotrajna koji pue svakog momenta u prostoriju
neutralna kupka, posle toplih kupki treba izdiu otrovan vazduh koji udiu njihova
da slede kratkotrajne primene hladne vode deca.
(poput trljanja vlanim aravom, trljanje

PRIRODNI LEKOVI simptomi pri

odvikavanju
od
duvana
su:
kaalj,
depresija, zabrinutost, glavobolje, stomani
grevi, razdraljivost, glad i udnja za
duvanom. To traje oko 2 sedmice. Ako se
primeni odgovarajui tretman, taj period se
moe lake izdrati, uz manju verovatnou
ponovnog konzumiranja duvana.
- elja za duvanom traje samo 3-5
minuta, pa se onda posle nekog vremena
pojavi, i opet traje 3-5 minuta. Kako vreme
bude prolazilo, bie vam sve lake da
izborite protiv te elje.
- da biste se odvikli od duvana, najbolje
reenje jeste da to jasno odluite i da se
strogo
pridravate
programa
proiavanja tela. Time ete ubrzati
izbacivanje nakupljenog nikotina i drugih
otrova iz tela. to pre to uradite, pre e
prestati elja za duvanom.
- mora se jesti zdrava hrana. Od velike
pomoi su sok od argarepe i sok od
citrusnog voa. Vaan je i vitamin C
(5000-25000 mg dnevno u odvojenim
dozama).
- uzmite paklicu duvana i bacite je, a
umesto nje stavite neku okoladicu sebi u
dep. Nivo eera u krvi je jedan od faktora
zavisnosti. Kada nestane elja za duvanom,
ne morate vie nositi ni okoladicu.
- uzimajte vie kalcijuma i kamilice 3-6
puta dnevno. Oboje e vas opustiti tokom
perioda odvikavanja. I B vitamini su vani
za nerve.
- lobelija sadri lobelin, koji je slian
nikotinu, ali ne stvara zavisnost, ve
pomae da ostavite duvan. Evo ta treba
da uradite:
- puite cigarete samo jedan sat tokom
dana, pritom pijui po 15 kapi lobelije
razblaenih u vodi na svakih pola sata, i 15
minuta pre nego to zapalite prvu cigaretu.
Nakon svakog od tih perioda od 15 minuta
stavite jo po 15 kapi u vodu, pa pijte to
dok puite cigarete. Od toga e vam biti
muka, to e se u mozgu povezati sa
uzimanjem cigareta, pa e u vama nestati
elja za duvanom.
- ako se ne odluite za ovu metodu
leenja sa lobelijom, onda se mora naglo
prekinuti sa uzimanjem cigareta. Pogledajte
za vie informacija autorovu knjigu Kako
ostaviti duvan (How to Quit Tobacco).
- drite u depu tapi, koren sladia, i
sisajte taj koren kada vas uhvati elja za
duvanom. Ili, moete grickati sirovu
argarepu.
- vebajte duboko disanje, kad god
osetite elju za duvanom.
- sledee bilje pomae da se odviknete
od duvana: umbir, maja metvica,
kapica, hmelj, koren ika, crvena
detelina,
brest
i
aleva
paprika.
Odaberite koje god elite. Jedite i beli luk,
a prestanite sa konzumiranjem brze
hrane i mesa.
- pogledati i ranije poglavlje Opasnosti
od marihuane.
HIDROTERAPIJA evo nekoliko sugestija
iz uvodnog dela o hidroterapiji:
- za izbacivanje nikotina iz tela mogu se
koristiti metode za utopljavanje i
preznojavanje, ime se umanjuje elja za
duvanom.
- za odvikavanje od duvana korisne su i
parne kupke.

PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
ODVIKAVANjE OD DROGA I NjEGOVE
KOMPLIKACIJE (Videti uvodno poglavlje o
hidroterapiji za vie informacija):
ZA DUVAN
OPTE odmah prekinite sa uzimanjem
duvana. Lezite u krevet. Primenjuje
metode
za
preznojavanje
(poput
radijantne kupke, parne kupke, i metode za
preznojavanje sa vlanim aravom) dva
puta dnevno, posle ega treba da sledi
kratkotrajna primena hladne vode
(poput plitke hladne kupke, trljanja vlanim
aravom
ili
hladnog
tuiranja).
Naizmenina primena tople i hladne
obloge na kimu 3 puta dnevno; topla
obloga za stomak tokom dana i uvee, 3
puta dnevno; konzumiranje veih koliina
vode i svakodnevno visoko ispiranje
debelog creva.
DELIRIJUM TREMENS
SIMPTOMI

vizuelne
i
zvune
halucinacije, grevi, akutna zabrinutost,
iskrivljeni izrazi na licu, slab i ubrzan puls,
obilno znojenje, i mogua groznica.
UZROCI izraeni simtpomi odmah
nakon konzumiranja vee koliine alkohola.
U sledeem poglavlju se objanjava kako se
izleiti od alkoholizma, a u ovom sada o
trenutnoj krizi usled alkoholizma.
PRIRODNI LEKOVI
- osobu stavite u kadu sa mlakom
vodom, i neka tu ostane to due, 2-3
sata, ili due. Na glavu i oko vrata joj
stavite pekire isceene iz hladnije vode.
- dok je u kadi, dajte joj da pije vrue
ajeve od lekovitog bilja za umirenje
(poput maje metvice, kapice, pitome
nane, metvice, odoljenja, lincure, i/ili
iirota). Nemojte napraviti previe jak aj.
Koristite kaiice za stavljanje biljaka u
olju vode.
- nekoliko puta dok je u kadi istuirajte
je nakratko hladnijom vodom ili je
okvasite sunerom umoenim u hladnu
vodu.
- pre nego to zavrite na brzinu je
izmasirajte sa solju.
- posle toga je stavite u kadu sa toplom
vodom, da bi se utoplila. A na kraju je samo
jo brzo istrljajte ili istuirajte hladnom
vodom. Obriite je dobro.
- stavite je u krevet u toplu i izvetrenu
sobu.
- svakog dana primenjujte po 2 visoka
klistira. Lekovito bilje unitava otrove bolje
od vode; zato uzimajte aj od kore
planinske breskve ili listova maline,
kao i laksativno bilje radi boljeg rada
creva.
OSTAVLjANjE ALKOHOLA
SIMPTOMI zavisnost od alkohola;
depresija, neseanje, mamurluk, hapenja,
irevi, emocionalni problemi, crvenilo lica,
zaboravnost,
preskakanje
srca,
loe
varenje, nesanica, problemi sa mokrenjem,
hepatitis,
povien
pritisak,
razvodi,
uzimanje teih droga, i utrnulost u prstima.
UZROCI alkohol se direktno upija kroz
zidove stomaka, bez varenja. Putem
krvotoka potom dospeva do svake elije u
telu, iz kojih izvlai vodu, to slabi ili
unitava elije. Naroito je kodljiv po jetru,

mozak i druge vitalne organe. Veina

alkoholiara je ili hipoglikeminna ili na ivici
dijabetesa.
Pored toga, alkohol izaziva ozbiljne
nedostatke hranljivih sastojaka. Dok telo
misli da je nahranjeno (jer alkohol sadri
70 kalorija u 30 ml), dotle ono u stvari
gladuje.
Jetra polako razlae alkohol do eera, ali
vremenom zbog toga ovaj vitalni organ
slabi, pa dolazi do masne degeneracije
jetre i onda do nastanka oiljnog tkiva, koje
strunjaci
nazivaju
ciroza.
Obilato
konzumiranje alkohola tokom nekoliko dana
moe izazvati sranu aritmiju.
Alkohol vara ljude: ini da se osoba
prividno osea srenom kada se osea loe,
i jakom kada je slaba. Alkohol unitava
jetru, razara brak, povreuje decu,
doprinosi otkazu alkoholiara sa posla, i
stvara od njega skitnicu. Industriju alkohola
bi trebalo zatvoriti zbog toga.
PRIRODNI LEKOVI
- prestanite skroz sa konzumiranjem
alkohola. Ponite da se hranite zdravo.
Pored
cinka,
gvoa,
kalijuma,
kalcijuma,
esencijalnih
masnih
kiselina, bioflavonoida i odgovarajuih
proteina, potrebni su i vitamin A (5000
jedinica), B vitamini, C (1000 mg), D
(1000 mg) i K (140 mcg).
- izbegavajte hranu koja pojaava elju
za alkoholom kod onih koji ga piju, poput
mleka,
penice,
proizvoda
od
kukuruza, okolade i eera.
- kada ostavite alkohol, nemojte umesto
njega krenuti da konzumirate velike
koliine proizvoda sa eerom i jaku kafu.
eer samo pogorava hipoglikemiju.
Hranite se zdravo, nemojte zaslaivati
hranu eerom.
- alkoholiarima je neophodan kalijum.
Jedna kaika meda, umesto piva, delom
nadoknauje kalijum koji je razloio
alkohol. Dosta kalijuma ima i u orbi od
ljuski krompira. Ljuske treba da bude da
budu debljine oko 1,2 cm; krompire
ostavite sa strane. Ljuske potopite u vodu,
dobro skuvajte, izmeajte i dodajte malo
soli. Takva orba treba da se jede esto uz
redovne obroke.
- otrenjivanju pijane osobe pomae
uzimanje jedne kaiice izmeanog meda i
aktivnog uglja u prahu, u razmeri 50:50.
- ljudi koji se redovno zdravo hrane
manje su skloni da konzumiraju stimulanse
i napitke koji izazivaju zavisnost. Najvie
jedite sirovog voa, povra i oraastih
plodova. Oni su veoma hranljivi i imaju
dosta vlakana.
- konzumiranje mesa vraa elju za
alkoholom; zato prestanite da jedete
meso. Budite redovno fiziki aktivni na
otvorenom.
- odlian nain da se ostavi alkohol jeste
da se uzimaju aminokiseline tirozin i
triptofan, zajedno sa vitaminom B6,
niacinom,
hmeljem,
odoljenom
i
biljkom Hristov venac (Passiflora).
- dobro je piti aj od bresta kada se
osoba odvikava od alkohola.
- strugotina kvasije otklanja elju za
alkoholom. Stavite jednu kaiicu u olju
provrele vode, i pustite da se krka pola
sata pod poklopcem. Uzimajte po jedan
gutljaj na svaka 2 sata. Neka neko bude

pored vas, da ne biste izali napolje i kupili

alkohol.
- izblendujte malo kore od pomorande
sa vodom i malo aleve paprike. To e
pomoi da ostavite alkohol.
- aj od anelike izaziva gaenje prema
alkoholu, dok aj od kamilice treba piti
tokom delirijum tremensa.
- aj od hmelja je dobar tokom
delirijuma.
HIDROTERAPIJA evo nekoliko sugestija
iz uvodnog dela o hidroterapiji:
- metoda sa mlakim vlanim aravom je
odlina u sluaju delirijuma alkoholiara.
Neutralna kupka isto deluje kao i neutralna
obloga, a moda jo bolje. Metode
utopljavanja i preznojavanja se takoe
koriste za sluajeve alkoholizma.
- odmah ostavite alkohol. Primenjujte
nutritivne klistire i svakodnevno ispiranje
debelog creva mlakom tenou, i pijte
dosta vode.
- parna kupka je isto delotvorna u
sluaju hroninog alkoholizma. Dosta
toksina izae preko znoja.
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
ODVIKAVANjE OD DROGA I NjEGOVE
KOMPLIKACIJE (Videti uvodno poglavlje o
hidroterapiji za vie informacija):
ALKOHOL
OPTE aseptina ishrana, naroito
voem; meso i mesne preraevine, kao ni
orbe od mesa, ne smeju se jesti.
Fomentacija na stomak dva puta dnevno
sa toplom oblogom za stomak izmeu
primena, kratkotrajnim kupkama za
preznojavanje (radijantna kupka, metoda
za preznokavanje sa vlanim aravom),
posle
ega
sledi
trljanje
vlanim
aravom. Graduativne hladne kupke
dva puta dnevno.
NESANICA neutralna kupka pred
spavanje na 34-35,5 stepeni tokom 20-60
minuta, i topla obloga za stomak uvee.
Videti ranije poglavlje Nesanica.
POVRAANjE konzumiranje kapsula
leda, kesa sa ledom na stomak, tople i
hladne obloge za stomak.
DELIRIJUM TREMENS odmor u
krevetu, topla kupka celog tela 5
minuta, metoda sa toplim ebetom,
neutralna kupka tokom 1-2 sata ili due,
dva puta dnevno. Kesa sa ledom na
glavu, tople fomentacije na stomak svka
3 sata po 15 minuta, sa zagrevanom
oblogom izmeu primena, koja se menja
na 30-60minuta. Konzumiranje to vie
vode i svakodnevni visoki klistir. Ishrana
samo voem tokom 2-3 dana.
PROTIV
NARKOTIKIH
EFEKATA
ALKOHOLA tuiranje hladnom vodom,
konzumiranje vode ili klistir, posle ega
sledi kratkotrajni hladni tu na kimu i
donji deo grudi. Ponavljajte na svakih sat ili
dva sata ako je potrebno, dok ne nestanu
toksiki efekti.
NEFRITIS obino prisutan u sluaju
akutnog alkoholizma; leenje kao za
oboljenje bubrega.
OPTE METODE osoba mora biti
smetena u adekvatnu sredinu; moda je
potrebno smestiti je i u neko izolovano
mesto ili ustanovu. Neophodna je psihika i
moralna podrka.

OSTAVLjANjE KAFE
PROBLEMI i kafa i crni aj izazivaju
zavisnost, te kode zdravlju. Ako mislite da
niste zavisnik kafe, probajte da je ostavite
ovog trenutka.
Kada se redovno pije, telo postaje
hemijski zavisno od kafe. Naglo ostavljanje
moe izazvati srane probleme. Zato je
bolje da se ovek postepeno odvikava od
nje, pijui je sve manje i manje tokom
perioda od sedam dana. I tada, i posle toga
ako je potrebno, drite se sledee terapije:
PRIRODNI LEKOVI
HIDROTERAPIJA evo nekoliko sugestija
iz uvodnog dela o hidroterapiji o ostavljanju
kafe i crnog aja:
- prestanite sa konzumiranjem kafe, i
umesto nje uzimajte nekodljive prirodne
zamene za kafu od itarica. Neutralna
kupka pred spavanje, fomentacija na
stomak, naizmenina primena sunera
sa vodom na kimu, hladna frikcija ili
trljanje hladnim pekirom pre ustajanja
ujutru, topla obloga za stomak svakog
dana i veeri (menja se ujutru, u podne i
uvee),
kratkotrajna
metoda
za
preznojavanje sa vlanim aravom ili
parna kupka 2-3 puta sedmino, posle
ega sledi primena hladne vode.
PREPORUKE DR D. KELOGA ZA
ODVIKAVANjE OD DROGA I NjIHOVIH
KOMPLIKACIJA (Videti uvodno poglavlje o
hidroterapiji za vie informacija):
KAFA I AJ
OPTE prestanite sa konzumiranjem
kafe, i umesto nje uzimajte nekodljive
prirodne zamene za kafu od itarica.
Neutralna
kupka
pred
spavanje,
fomentacija na stomak, naizmenina
primena sunera sa vodom na kimu,
hladna frikcija ili trljanje hladnim
pekirom pre ustajanja ujutru, topla
obloga za stomak svakog dana i veeri
(menja se ujutru, u podne i uvee),
kratkotrajna metoda za preznojavanje
sa vlanim aravom ili parna kupka 2-3
puta sedmino, posle ega sledi primena
hladne vode.

Ljudi esto ponu da uzimaju droge

(poput nikotina, alkohola i kafe), jer misle
da nisu toliko tetne, ve da pruaju
zadovoljstvo ili se od njih navodno ima
neka korist. Meutim, to nije istina. Doza
droge se esto poveava, da bi se postigao
efekat zadovoljstva, ime se sve vie kodi
zdravlju.
PRIRODNI LEKOVI
- morate se odvii od droga. Kada je
neko veoma zavisan do neke droge,
najbolje je da se doza postepeno smanjuje
tokom perioda od etiri sedmice. U pogledu
tekih droga, odvikvanje treba da bude
sprovedeno pod profesionalnim i strunim
nadzorom.
- pored vee koliine dodataka vitamina
i minerala, treba da se jede zdrava
hrana. Naroito su bitni vitamini C i B.
Pijte dosta vode i esto se odmarajte.
Primenjujte kupke za preznojavanje, da
biste pomogli izbacivanje otrova iz tela.
- koren odoljenja deluje umirujue.
Koristite
ga
zajedno
sa
sibirskim
ginsengom i aminokiselinom tirozinom.
- kantarion deluje protiv depresije
prisutne tokom perioda odvikavanja.
HIDROTERAPIJA

sledee
hidroterapijske metode se koriste u
sluajevima odvikavanja od zavisnosti od
opijuma, kokaina i slinih droga:
Opte odmor u krevetu, kupke za
preznojavanje (poput parne kupke) 2
puta dnevno tokom 3 dana pre ostavljanja
droge, posle ega sledi energina primena
hladne vode. Tokom perioda odvikavanja
protiv simptoma se mogu primeniti sledee
metode:
Nervoza, nemir, neeljena oseanja
dugotrajna neutralna kupka na 33-34
stepeni tokom 10 minuta.
Slabost srca hladna obloga ili kesa
sa ledom na predeo srca, naizmenina
primena (tople i hladne) vode na kimu,
hladna
frikcija,
trljanje
hladnim
aravom. Ponavljati na svakih sat
vremena ako je potrebno.
Povraanje topla i hladna obloga za
trup, obloga sa ledom na stomak i
kimu, tople obloge za noge.
Dijareja topli klistir nakon svakog
pranjenja creva, hladna obloga na
stomak, koja se menja svakih pola sata.
Lokalizovani bol revulzivna obloga ili
naizmenina (topla i hladna) obloga.
Nesanica nakon odvikavanja metoda
sa
vlanim
aravom,
dugotrajna
neutralna
kupka
20-60
minuta,
zagrevana obloga za noge, topla obloga
za stomak, obloga sa ledom.
- videti i sledea poglavlja: Ostalvljanje
alkohola, Ostavljanje duvana i Osip
usled lekova iznad, Znaci upozorenja
uzimanja tekih droga ispod, kao i ranije
poglavlje Opasnosti marihuane.

OSTAVLjANjE DROGE
SIMPTOMI smanjena elja za radom,
gubitak panje, ekstremna pospanost,
este promene raspoloenja, gubitak
apetita i uznemirenost.
Dugotrajno konzumiranje droge izaziva
unitenje elija, hromozoma, jetre, bubrega
i disajnih organa, a postoji i velika opasnost
od raka i steriliteta kod mukaraca.
U simptome odvikavanja od droge
spadaju nesanica, glavobolja, dijareja,
osetljivost na svetlost i buku, oseaji
vreline i hladnoe, preznojavanje, duboka
depresija, razdraljivost, dezorijentisanost i
iracionalno zamiljanje.
UZROCI postoje legalizovane droge
(medicinski lekovi (eng. drugs)) koje se
mogu kupiti u apotekama, i postoje
14. DEO: TUMORI I RAK
nelegalizovane, zvane i teke droge ili
1 TUMORI
uline droge. U njih spadaju narkotici,
CISTE I POLIPI
stimulansi, barbiturati i halucinogeni. U
SIMPTOMI u nosu: hronino oteano
skoro svim sluajevima droge su toksine i
veoma opasne. Izuzetak predstavljaju disanje kroz nos.
U debelom crevu: krvarenje ili izlazak
jedino prirodni produkti koje je FDA
pogreno svrstala u droge, poput tableta sluzi iz rektuma su esti simptomi.
U beici: krv u mokrai.
aktivnog uglja i aja od pitome nane.

U grliu materice: izlazak vee koliine

vodenkaste, krvave tenosti iz vagine.
Krvarenje moe poeti nakon polnog
odnosa, izmeu menstruacija, ili nakon
menopauze.
UZROCI polipi su izrasline razliitih
veliina, koje se najee javljaju na
sluzokoi: nosa, debelog creva, beike i
grlia materice, a naroito u rektumu i
sigmoidnom delu debelog creva odmah
iznad. Neretko nastaju kao posledica
ishrane sa dosta zasienih masnih kiselina.
Te izrasline su esto dobroudne (nisu
kancerogene). Lie na tanke peurke. Mogu
biti nasledne.
Nazalni polipi: usled jake prehlade ili
ponekad hronine kijavice nos esto
postane zapuen. Meutim, uzrok mogu biti
i polipi u nosu. To je posebna vrsta tumora
koja obino nastaje kao posledica hronine
infekcije sinusa kod osobe koja je sklona
alergijama. Za njihovo otklanjanje je
potrebna hirurka intervencija.
Polipi u rektumu i debelom crevu:
izrasline na krajnjem delu debelog creva
mogu
postati
kancerogene.
Familial
Polyposis je nasledna bolest kod koje je
javlja na stotine, i vie, polipa u debelom
crevu, uglavnom izazivajui luenje sluzi i
krvarenje. Kada se otklone, opet izrastu.
Ako se ne otklone, nastaje rak debelog
creva. Kolektomija predstavlja hirurko
odstranjivanje ovih polipa (ne seku se
polipi), ali se tada najee odstranjuje i
deo samog debelog creva! Ponekad se
ostavi rektum, pa se sa njim povee tanko
crevo. No, bilo da se obavi ova radikalna
procedura ili ne, polipi se ponovo
pojavljuju. Krvarenje iz debelog creva moe
biti znak prisutnosti polipa u crevu.
Polipi u beici: medicinski lek je
odstranjivanje beike. Vano je da se ovi
polipi uklone, bilo prirodnim putem ili
standardnim medicinskim metodama, jer
ako se ne uklone, moe nastati rak beike.
Polipi u grliu materice: polipi se
nalaze unutar grlia materice, i ei su
kod ena koje nisu raale. Retko kad se
vraaju nakon to se otklone.
Polipi na glasnim icama: nastaju
kada se mnogo vie ili peva.
PRIRODNI LEKOVI
- jedno istraivanje u Viskonsinu je
pokazalo da su polipi kod pacijenata ili
skroz nestali ili im se smanjio broj kada su
isti bili na ishrani bogatoj vitaminom C.
Telu je naime potrebna pomo da se otarasi
raznih otpadnih materija. U tome mu
pomau vitamin C, voda, zdrava hrana i
dosta vlakana, dok suprotno dejstvo
imaju preraena, brza i prena hrana.
Svakog dana uzimajte i dodatke vlakana.
Poveajte i unos vode i unos biljnih
vlakana.
- prestanite da jediete meso i mesne
preraevine, jer oni optereuje telo
neistoama koje treba izbaciti. Jedite
samo zdravu hranu. Prestanite i sa
konzumacijom
kofeina,
duvana
i
alkohola.
- oni koji unose dosta zasienih masti
pod dva puta su veim rizikom od nastanka
polipa. Umesto tih masti koristite ulje od
lanenog semena.
na
polipe
poprskajte
isitnjenu
planinsku breskvu i ostavite da odstoji 6-

8 sati; posle toga isperite, pa ponovite

postupak.
- sledee bilje pomae u proiavanju
tela: beli luk, iak, ljuti i crvena
detelina.
- sledee bilje primenite direktno na ciste
i polipe: aloja, tahebo i gel od
primorskog bora (piknogenol).
- istrljajte kou biljkom lufa (sunerasta
tikva) ili redovno trljajte sunerom kou na
suvo, kako se ne bi zaepile znojne lezde
pod koom.
- proitajte poglavlja o raku ispod za vie
informacija.
TUMORI (ukljuujui i fibroide)
SIMPTOMI tumori, otoci ili izrasline na
telu. Mogu biti veliki, i sadre kao neku
vrstu ili polutenu materiju.
UZROCI kada na telu izraste neto to
ne treba da bude tu, to je abnormalno, i te
izrasline nazivamo tumorima. Mogu biti
dobroudni ili benigni, i zloudni ili
kancerogeni. Zloudni tumori se ire po
drugim delovma tela, dok se dobroudni
uglavnom ne ire.
Fibroidi su tumori koji se najee
pojavljuju u materici. Za njihovo uklanjanje
se
primenjuje
histeroktomija
(odstranjivanje
materice),
to
moe
katastrofalno uticati na hormonalni sistem
kod ena. Ako je mogue, nemojte dozvoliti
da vam urade histeroktomiju.
Nezdrava ishrana i sredinski faktori su
posebni uzroci tumora. Ako se oboje
promene, moe doi do ozdravljenja i ak
nestanka ovih udnih izraslina. Nikad nije
kasno da se otklone, jer ak i oni benigni
tumori mogu kasnije postati kancerogeni.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite lekara.
- telo koristi tumore kao kante u kojima
smeta toksini otpad nakupljen svuda po
telu, onda kada su prirodni sistemi za
izbacivanje istih blokirani: plua, creva,
bubrezi, jetra i koa. Kada se ti organi
zaepe, ili kada oslabe toliko da ne mogu
sve otpadne materije da izbace, onda telo
poinje da stvara kante (tumore) i u njih
da stavlja otpadne materije.
- lekari mogu sei, spaljivati, zraiti i
hemijski tretirati te kante i njihov sadraj,
ali nedugo nakon njihovog otklanjanja telo
e stvoriti nove!
- reenje je u promeni naina ivota.
Potrebna je potpuna promena ishrane
(kao i da se jede manje hrane), i
oslobaanje prirodnih sistema za
izbacivanje otpadnih materija iz tela.
- budite jedno krae vreme na tenoj
hrani, da biste proistili organizam. Nakon
toga krenite sa zdravom ishranom voem,
povrem, itaricama u cekom zrnu,
oraastim plodovima i mahunarkama,
a
izbacite
iz
ishrane
rafinisane
proizvode, prenu hranu i meso.
- uzimajte vitamin C zbog rada creva.
- na spoljne tumore stavljajte kane
obloge sa brestom ili alfijom. Pijte
ajeve od jedne ili vie od sledeeg
lekovitih biljaka: planinska breskva,
mijakinja, alfija, brest, ili divlji jam.
- terapija je ista kao i kod raka. Proitajte
poglavlje o raku ispod.

2 RAK (videti i poglavlja iznad o

hemoterapiji i zraenju)
RAK
SIMPTOMI najei simptomi raka su:
bilo koja rana koja ne zarasta na koi,
ustima, jeziku ili usnama; svaki vid
neuobiajenog krvarenja ili izlivanja iz bilo
koje telesne upljine; stalne promene u
radu creva i beike; bilo kakav vori ili
zadebljanje na grudima ili nekom drugom
delu tela; promuklost ili uporan kaalj;
oteano gutanje; stalno loe varenje ili
gubitak apetita, naroito ako je praen
gubitkom kilograma; nagle ili brze promene
u obliku, izgledu ili stopi rasta mladea ili
bradavice; stalan umor.
Na ovih gore 8 navedenih osnovnih
znakova raka moemo dodati jo tri
jednako vana: svaka bolest koja ne
reaguje
na
leenje;
upala
usled
zgruavanja krvi (tromboflebitis); i gasovi
usled procesa truljenja u crevima.
Rak koe: kvrica ispod koe, mladei
koji menjaju boju, veliinu ili oblik, ir koji
ne zarasta, ravni plikovi, i ranice koje lie
na mladee. Videti poglavlje Rak koe
ispod.
Rak usta ili grla: hronina pojava rani u
ustima, na jeziku ili grlu, koje ne zarastaju.
Rak
grkljana:
uporan
kaalj
i
promuklost.
Rak plua: uporan kaalj, ispljuvak sa
krvlju i bol u grudima.
Rak dojke: tvrda kvrica koja ne nestaje
i ne pomera se; upala ili zadebljanje koe.
Videti poglavlje ispod Rak dojke za vie
informacija o simptomima.
Leukemija:
belilo
koe,
gubitak
kilograma, umor, stalne infekcije, olako
dobijanje modrica, krvarenje iz nosa.
Rak stomaka: loe varenje i bolovi
nakon obroka.
Rak beike i bubrega: krv u mokrai i
uestalije mokrenje, mada krv u mokrai ne
mora uvek biti simptom raka.
Rak jajnika: obino nema vidljivih
simptoma na poetku.
Rak sluzokoe materice: krvarenje u
periodu izmeu menstruacija, neuobiajeni
izlivci, i periodi jakih bolova.
Rak materice i grlia materice:
krvarenje u periodu izmeu menstruacija,
neuobiajeni izlivci, i periodi jakih bolova.
Rak prostate: slab ili isprekidan protok
mokrae, stalan bol u donjem delu lea,
karlici i/ili gornjem delu butina.
Rak testisa: uveanje testisa, kvrice,
zadebljanje monica, i manji bol u donjem
delu stomaka ili preponama.
Rak debelog creva: krv u stolici,
krvarenje iz rektuma, promene u pranjenju
creva (dijareja i/ili zatvor).
Rak limfnog tkiva: uveane, zategnute
limfne lezde, svrab, znojenje nou,
neobjanjiva
groznica,
i/ili
gubitak
kilograma.
UZROCI rak je drugi najvei uzrok smrti
u Americi, i broj umrlih od njega se
postepeno poveava. Jedan od tri oveka
umire od nekog oblika raka. Preko 1400
Amerikanaca umre svakog dana od raka.
elije raka su divlje, neposlune i
drugaije od drugih elija u telu. One se
brzo umnoavaju i polako napadaju i
ispunjavaju okolna tkiva. Ona kradu hranu

od drugih elija, to dovodi do postepenog

iscrpljivanja obolele osobe. Mogu da se
premeste i na druge delove tela, pa tamo
da nastave sa umnoavanjem. Gde god da
odu,
tamo
se
elije
abnormalno
umnoavaju i tumori se javljaju.
elije raka se dele po tome koje organe
napadaju (jetru, grudi, debelo crevo, plua,
usne, itd). Postoji vie od 100 razliitih
vrsta raka, i svaki od njih se meu sobom
razlikuje po simptomima i brzini irenja.
Postoje etiri osnovne vrste raka:
karcinomi, koji napadaju kou, sluzokou,
lezde i druge organe; leukemije ili rak krvi;
sarkomi, koji napadaju miie, vezivna
tkiva i kosti; i limfomi, koji napadaju limfni
sistem.
Od ogromnog je znaaja na vreme
primetiti rak i poeti sa leenjem. Svakog
minuta umre po jedna osoba od raka.
Dr Oto Varburg, dobitnik Nobelove
nagrade, izjavio je sledee: O uzrocima i
prevenciji raka se zna vie nego o uzrocima
i prevenciji bilo koje druge bolesti.
Dr Ronald Rejven, direktor Kraljevskog
koleda za hirurge u Londonu, rekao je
ovako: Sedamdeset pet odsto sluajeva
raka se moe spreiti ako iskoristimo
podatke koje danas posedujemo o leenju
raka.
Na osmom Meunarodnom kongresu o
leenju raka dr Kavecki je rekao: Pri
leenju tumora, od najvee je vanosti ne
samo da se deluje na tumor, ve i da se
ojaa ceo odbrambeni sistem organizma.
Kada rak postane vidljiv, to znai da je
ve u poodmalkoj fazi. Ako se to desi,
vano je da oboleli bude pod brigom
strunog lekara koji razume i koristi
terapiju ishranom, ali i sam oboleli treba da
razume ta bi morao i trebalo da uradi.
Postoje i situacije kada obolelom od raka
nema ko da pomogne, pa mora program
leenja sam da sprovede nad sobom.
No, bilo da mu neko pomae ili se lei
sam, ako se valjano ne primene svi principi
leenja, onda je mala verovatnoa za
uspehom. Osoba mora prestati da kri
prirodne zakone, koje je uspostavio Tvorac
zbog ljudi, i mora da pone da ivi u skladu
sa njima.
Hrana koju jedemo, nain na koji ivimo i
sredina u kojoj ivimo postepeno ili
doprinose poboljanju ili pogoravaju naeg
zdravlja. Ako organi za izluivanje prestanu
da pravilno funkcioniu zbog prevelike
koliine otpadnih materija u telu, onda e
telo biti primorano da stvara tumore i rak.
To su elije koje su van kontrole tela zbog
vika otpadnih materija u telu, dok su tvrdi
tumori vrsta kante koje je telo stvorilo da
bi u njih stavljalo toksiki otpad.
Zbog viegodinjeg nezdravog naina
ivota, ishrane, spavanja i stresa, telo
postepeno slabi, te dolazi do hronine
autointoksikacije,
odnosno,
otrovi
se
gomilaju u telu, dok vitalni organi za
njihovo izbacivanje (pre svega koa, plua,
jetra, bubrezi i creva) prestaju normalno da
funkcioniu. Telo biva otrovano. Otrovi se
gomilaju oko najslabijih organa ili u onom
delu tela koji je bio povreen usled pada ili
udarca. Svi otrovi, godinama gomilani od
unosa ajeva, kafe, duvana, koka-kole,
mesa, alkohola, prene hrane i ostalog,
dolaze u najslabije delove tela. Telo zato

pokuava da napravi prostor u koji moe da

deponuje te otrove (tumore), otpadene
materije i elije koje su izgubile kontrolu i
poele naglo da se umnoavaju. Bilo kako
bilo, vremenom se elije raka toliko
umnoe da se raire po celom telu. Zna se
da iritacija, poput stalnog diranja jedne
take na telu, moe izazvati rak.
Naalost, i u vazduhu, vodi i tlu takoe
postoje toksina jedinjenja. Moramo paziti
gde ivimo i kako ivimo zbog prisutnosti
hemikalija, aditiva u hrani, pesticida,
zagaenosti vazduha, itd.
Potrebno je raditi na prevenciji raka; no,
izgleda da ljudi vie brinu o svom psu
ampionu i novim kolima nego o tome. Jo
je vanije, radi budunosti, da najvie
panje posvetite zdravlju svog tela.
Dr Hans Niper i dr Din Bark su rekli da
kada se javi tumor, to znai da je rak ve
uveliko prisutan u telu obolelog. Kao to je
reeno ranije, tumori predstavljaju vrstu
stranog tela koja koristi samo 2% normalne
cirkulacije rkvi, i ije elije ive na
fermentaciji eera, a ne kiseonika, kao
normalne elije, pa zato i vie lii na neku
biljku ili gljivu.
Evo tri zanimljive injenice: 1) Amerika
vlada je izjavila da oboleli od raka u
proseku preive jo pet godina nakon
korienja zvanino odobrenih lekova protiv
raka (hemoterapije, operacije ili zraenja), i
da se ta stopa nije promenila u poslednjih
20 godina; 2) statistika pokazuje da
pacijenti koji ne koriste te lekove protiv
raka, generalno gledano, ive due od onih
koji ih koriste; 3) postoji samo jedna vrsta
raka koju konvencionalna medicina lei sa
uspehom, a to je rak koe. U svim drugim
sluajevima stopa smrtnosti od raka je
ogromna, odnosno, nakon pet godina od
davanja
standardne
terapije,
veina
pacijenata umire.
Ta stopa smrtnosti potie od metoda
seenja, prenja i trovanja tela zvanine
medicine. Recimo, hemoterapija izaziva
opadanje kose, veoma jaku muninu,
povraanje, umor, malaksalost i sterilitet, i
oteuje
jetru,
bubrege
i
srce.
I
hemoterapija i zraenje unitavaju elije
raka malo bre nego to unitavaju i sve
ostale, zdrave elije u telu. Zbog toga
oboleli ubrzo biva onesposobljen za
normalan ivot i njegov imuni sistem biva
uniten.
Ugledni
strunjaci
prirodne
medicine koji lee obolele od raka, poput
onih iz Gersonovog leiita, kau da je
mnogo tee izleiti obolelog od raka koji je
pre toga proao terapiju zraenja ili
hemoterapiju.
ta onda treba da uradite? To je na vama
da odluite. Sreom, to moete vi da
odluite, s tim da imajte na umu da vlada i
medicinska udruenja savetuju da se
nikada ne leite sami od raka, ve da se
obratite lekaru konvencionalne medicine i
sluate ta vam on kae. Ako to ne uradite,
kau oni, moete umreti.
Sluajevi raka veoma esto nisu ni bili
dijagnostikovani.
Jednom
prilikom
na
osnovu pregleda autopsija umrlih od raka
je utvreno da je vie od polovine njih
umrlo od nedijagnostikovanog raka.
Rak je bolest celog tela, i uzrok istog je u
celokupnom zdravstvenom stanju oveka,
pa se ne moe leiti tretiranjem simptoma.

Potrebna je potpuna promena naina

ivota.
PRIRODNI LEKOVI
PREVENCIJA I LEENjE
- lake je spreiti nego leiti rak. Mnoge
stvari koje ga spreavaju (od kojih je veina
navedena u ovom poglavlju) titi nas od
raka. Ali ako se ovek razboli, ista terapija
moe nekom vie, a nekom manje pomoi.
Zato je prevencija najbolji lek protiv raka.
Hranite se umereno i ivite zdravo.
Oko 80% sluajeva raka je povezano sa
nainom ivota obolelih. Puenje, ishrana,
industrijski zagaena sredina u kojo ivite,
sve to utie na nastanak raka, ali je ishrana
jedan od najvanijih faktora u nastanku i
prevenciji raka. Oko 35% sluajeva smrti
usled raka moe se direknto povezati sa
nainom ishrane Nacionalni institut za
leenje raka, kancelarija za odnose sa
javnou, oktobar 1990. godina.
- ista kancelarija Nacionalnog instituta za
leenje raka navela je sedam stvari koje
ovek mora da uradi da ne bi oboleo od
raka:
1. Smanjenje telesne teine: ako imate
40% ili vie vika kilograma, poveavate
rizik od raka debelog creva, dojke, prostate,
une kese, jajnika i materice.
2. Smanjenje unosa masti: prevelik unos
masti je jedan od faktora nastanka
odreenh vrsta raka (naroito raka dojke,
debelog creva i prostate). Ako budete jeli
manje masne hrane, ujedno ete smanjiti i
telesnu teinu.
3. Vei unos hrane bogate vlaknima: vei
unos hleba od celog zrna i itarica u celom
zrnu, voa, povra i mahunarki (poput
suvog pasulja i graka). Time se smanjuje
rizik od raka debelog creva, i takva je
hrana zamena za masnu hranu.
4. Unos hrane bogate vitaminom A i C: to
je tamnozeleno i uto svee povre i voe,
poput argarepi, jama, breskvi i kajsija, koji
sadre beta-karotin, a od kojeg nastaje
vitamin A. Jedite i pomorande, grejpfrut,
jagode i zelene i crvene paprike, zbog
vitamina C. Time se smanjuje rizik od raka
grkljana, jednjaka i plua.
5. Svakodnevni unos povra iz porodice
krstaica: kupus, brokoli, prokelj, keleraba,
karfiol, i drugo. Oni sadre jedinjenja koja
pojaavaju otpor tela na odreene vrste
raka.
6. Izbegavajte hranu koja je uvana u soli
ili nitritima, i hranu koja je dimljena: oni koji
jedu takvu hranu pod veim su rizikom od
raka jednjaka i eluca.
7. Ako ba morate da pijete alkohol, pijte
umereno: konzumiranje alkohola, naroito
ako se uz to koristi i duvan, poveava rizik
od raka usta, grla, grkljana, jednjaka, plua
i jetre Nacionalni institut za leenje raka,
kancelarija za odnose sa javnou, oktobar
1990. godine.
ISHRANA
- mora se prei na zdravu hranu, i moraju
se izbegavati zagaivai sredine i droge
koje su uzrokovale problem. Bes i mrnju
moraju da budu zamenjeni sreom i
razdraganou.
- jedite biljnu hranu bogatu vlaknima.
Svakog dana popijte po 480-720 ml sveeg
soka od povra, i budite fiziki aktivni.
- najbolja hrana koja lekovito deluje
protiv raka je:

Hrana koja sadri karotine: argarepa,

jam, zeleno povre i paradajz, kao i sve
voe crvene, narandaste i ute boje.
Antioksidantna hrana: beli luk, crni luk,
brokoli, penine klice, morska trava i
lisnato povre.
Bareno povre iz porodice krstaica:
brokoli, kupus, karfiol i kelj.
Hrana koja sadri inhibitore proteaze:
mahunarke (naroito soja), pirina, krompir
i kukuruz.
Hrana koja sadri dosta vlakana: itarice
u celom zrnu (naroito braon pirina), voe
i povre.
Hrana bogata lignanom: ulje od lanenog
semena i orasi.
- brokoli i tamnozeleno lisnato
povre su izvanredna hrana. Sadre lutein,
koji deluje protiv raka. Brokoli, prokelj i
karfiol sadre D-glukarinu kiselinu koja
deluje protiv raznih vrtsta raka. Istraivanja
su dokazala da unos veih koliina hrane
koja sadri antioksidanse prua odlinu
zatitu od raka.
- u ostalu hranu pogodnu u sluaju
leenja raka spadaju: jabuke, bobiasto
voe,
brazilski
orasi,
trenje,
mahunarke
(ukljuujui
soiva),
pomorande i ljive.
- svakog dana pijte sok od sirovih
argarepa, cvekle, kupusa i malo
pargle. Sirov beli luk je odlian lek.
Napravite
sok
i
od
izblendovanog
paradajza. Izgnjeite beli luk i pustite ga da
stoji 10 minuta (izloen vazduhu na sobnoj
temperaturi), pre nego to ga stavite u
sokovnik. Tako ete pojaati njegovu
efikasnost. Pijte samo destilovanu vodu.
- jedite sirovo jezgro kotice kajsije
svakog dana. Ako ne moete da ih
nabavite, jedite bademe, seme jabuka ili
jezgra kotice od breskvi. Oni sadre
leatril, koji deluje protiv raka.
- svakog dana jedite po malo morske
trave, kao i paradajz, koji sadri likopen
vrstu antioksidansa koji titi od raka.
- trenje (i naroito vinje) sadre
antocijanine, koji spreavaju nastanak raka
i
sranih
oboljenja,
zbog
svog
antioksidantnog dejstva.
- jedini zaslaiva koji smete koristiti
jeste mala koliina meda ili crni eerni
sirup.
- soja sadri genistin i didzein, dva
izoflavona koji deluju kao antioksidansi i
koji tite od veine vrsta raka.
HRANA KOJU TREBA IZBEGAVATI
- nemojte jesti nijednu vrstu mesa.
- nemojte jesti mlene proizvode, so,
eer, kikiriki i belo brano, kao ni
preraenu, rafinisanu, brzu i prenu
hranu. U soli problem predstavlja hlor.
Mleko sadri zasienu mast, dok mleni
eer (laktoza i galaktoza) mogu izazvati
rak jajnika.
nemojte
koristiti
aluminijumsko
posue, ve ono od nerajueg elika (ili
stakla).
HRANLjIVI SASTOJCI uzimajte sledee
nutritivne dodatke:
- vitamin C (3000-12000 mg dnevno, u
odvojenim dozama)
- vitamin E (400-800 jedinica dnevno)

- ulje od lanenog semena (2 kaiice 3

puta dnevno, zbog sadraja lignana i
omega-3 masnih kiselina)
- kompleks karotina (50.000-100.000
jedinica dnevno)
- koenzim Q10 (150-300 mg dnevno)
- vitamini C i E umanjuju oksidaciju
telesnih masti. Vitamin B6 (inozitol)
pomae u prevenciji i smanjivanju tumora.
Niacin ima slian efekat. Kalcijum
preventivno deluje protiv raka. Selen (ne
preko 200 mcg dnevno) je takoe od
koristi.
- nemojte uzimati dodatke gvoa, jer
oni podstiu razvoj elija raka.
LEKOVITO BILjE
- u bilje koje deluje protiv raka spadaju:
aj od taheba (4 olje dnevno), beli luk
(6-10 enjeva dnevno), ginseng i koren
sladia. Dobar je i gavez, ali njega treba
primenjivati samo spolja.
- esiak tonik (eng. essiac tea) se koristi
decenijama za borbu protiv raka u Kanadi,
a od nedavno i u Americi i Evropi.
- pektin iz citrusnog voa spreava razvoj
elija raka; naroito je koristan u sluaju
raka koei prostate.
- ojibva (esiak) biljni aj se isto koristi
protiv raka. Indijanci ga prave od meavine
korena ika, kore bresta, kiselice i
korena rabarbare (Rheum Palmatum).
- bilje koje pojaava imunitet i deluje
protiv tumora: ekstrakt lista masline i
ginko, kao i biljka maji nokti (kanda), s
tim da trudnice ne smeju da je koriste.
- u antioksidantno bilje spada i
kurkuma. Ona sadri istoimeno jedinjenje
koje titi od raka i spreva razvoj elija
raka.
- bilje koje umanjuje negativne
posledice hemoterapije i zraenja:
astragal, kapsule ehinaceje/korena
ljutia, koren ika, aparal, maslaak,
areni kalj, crvena detelina, breza i
brazliski ginseng (suma).
IZBEGAVATI
- izbegavajte sintetike hormone,
naroito estrogen, zatim, rendgenzrake, alkohol i kofein, kao i duvan u
bilo kom obliku.
- izbegavajte opasne hemikalije poput
onih iz insekticida (jedan od uzroka raka),
svee fabe, sredstava za ienje,
sprejeva za kosu, voska i kozmetikih
proizvoda,
kao
i
sastojaka
u
proizvodima za automobile, za crtanje
i farbanje, za kune ljubimce, i u hrani
i piu.
- medicinski lekovi i uline droge
predstavljaju poseban problem. Redovno
izlaganje duvanskom dimu poveava rizik
od raka za 30% kod nepuaa.
- odravajte telesnu teinu. Gojaznost
kod mukaraca doprinosi nastanku raka
debelog creva i rektuma, a kod ena je
povezana sa rakom une kese, dojke,
grlia materice i materice. Mast remeti nivo
polnih hormona u telu. to je vie masti
prisutno
u
telu,
vea
je
koliina
nataloenog
estrogena,
koji
podstie
deljenje elija dojki i reproduktivnih elija.
- voda sa esme sadri hlor, fluor i
mogue radijum. Fluor, kao jedan od
faktora rizika za nastanak rak, nalazi se u
vodi sa esme, pasti za zube, i svakom

proizvodu koji sadri vodu sa esme. Zbog

toga pijte samo destilovanu vodu, kao to
je ve i reeno.
- proverite koliki je nivo radona u vaoj
kui. Sprava za testiranje radioaktivnog
gasa mogu se kupiti u prodavnicama. Ako
ga bude bilo u vaoj kui, zatvorite sve
rupe u donjim delovima kue, a pojaajte
ventilaciju ka napolju u gornjem delu.
- ne sedite blizu TV ekrana i nemojte
koristiti mikrotalasnu, jer oboje emituju
zraenje. Ako sedite pred kompjuterom,
ugradite kvaliteta ekran kioji ne emituje
zraenje.
- nemojte da radite ili boravite blizu
visokih elektrinih napona, jer oni mogu da
izazovu rak.
OSTALO
- svakog dana po malo se izlaite
sunevoj svetlosti, naroito ako imate
rak nekog od unutranjih organa.
upranjavajte
redovnu
fiziku
aktivnost na otvorenom. Nijedan program
leenja ne moe dati rezultate bez malo
fizike aktivnosti.
- ako moete, preselite se u seosko
podruje, gde je vazduh sve i gde nema
zagaenja od automobila i fabrika.
- deca dojena majinim mlekom
manje obolevaju od leukemije od druge
dece.
PRIMERI
ISTRAIVANjA

istraivanjima su otkriveni brojni faktori koji

dovode do nastanka raka. Evo nekoliko
primera:
- jedno 12-godinje istraivanje, u kojem
je uestvovalo preko 5000 vegeterijanaca i
preko 6000 onih koji jedu meso, dokazalo je
da vegeterijanska ishrana smanjuje rizik
od smrti, bilo koji uzrok da je u pitanju,
ukljuujui i rak. Ljudi koji nisu jeli meso bili
su pod 40% manjim rizikom od smrti usled
raka i 20% manjim rizikom od smrti usled
bilo kog uzroka, nego to su to bili oni koji
su jeli meso. (Dr Margaret Torogud je bila
jedna od sprovoditelja tog istraivanja.)
- sledee istraivanja Harvarda, u kojem
je uestvovalo skoro 48.000 mukaraca
starosti 40-75 godina, pokazalo je da unos
masti ubrzava razvoj tumora. Zato se
obolelima preporuuje ishrana sa to
manjom koliinom zasienih masti. Glavni
izvori iste su govedina, svinjetina,
preraena mesa, punomasno mleko,
mleni proizvodi, masti i ulja (kao i
maslac, margarin i majonez).
- vie puta je dokazivano da masno meso
izaziva rak. No, jedno istraivanje sa
Harvarda pokazalo je da je ak i
konzumiranje crvenog mesa (koje ima
mnogo manje masti) jednako opasno.
estogodinje istraivanje, sprovedeno nad
skoro 90.000 ena, pokazalo je da su ljudi
koji svakog dana jedu crveno meso kao
glavno jelo pod 2,5 puta veim rizikom od
dobijanja raka debelog creva. Druga
istraivanja, sprovedena u Harvardskoj
medicinskoj koli, otkrila su da esto
konzumiranje mesa poveava rizik od raka
dojke.
Prosto je neverovatno koliko prirodnih
lekova za rak postoji! Ovde emo navesti
samo nekoliko primera od svih koji postoje,
a koji ili spreavaju nastanak razliitih vrsta
raka ili ga lee:

- nedavno istraivanje grupe Adventista

sedmog dana pokazalo je da su mukarci
koji jedu najmanje 5 paradajza sedmino
pod 40% manjim rizikom od raka prostate.
Smatra se da jedan pigment iz paradajza
(likopen) predstavlja kljuni faktor. On je po
hemijskoj grai slian beta-karotinu iz
argarepi, koji takoe deluje protiv raka (dr
Edvard L. ovanui, Medicinska kola
Harvarda).
- 44 maki je ubrizgan tako smrtonosan
virus maje leukemije da je 70% njih
uginulo u roku od 8 sedmica od pojave
klinikih simptoma, dok su preostale
uginule nedugo nakon toga. Jedinjenje
akmanan
iz
aloje,
vrsta
jakog
imunostimulanta,
ubrizgavan
je
tim
makama 6 sedmica, koje su pregledane
nakon sledeih 6 sedmica. Do tog vremena
71% maki je ostao u ivotu i sve su bile
zdrave.
- u Kini se od 1972. godine za leenje
raka koristi berberin, kojeg ima u ljutiu,
korenu mahonije i kori od korena
utike (imirike). Nekoliko istraivanja je
potvrdilo da jedinjenje berberin snano
deluje protiv mozga, ali i drugih tumora
(Chinese Medical Journal 103(3):658-65,
1990).
- bromelain (proteolitiki enzim iz
ananasa), kada se doda ishrani, smanjuje
metastaze raka plua. Najmanje est
istraivanja
to
potvruje
(Cancer
Investigation 6(2):241-2, 1988).
- aparal (kreozotno bunje) je vrsta
zimzelenog
buna.
Njegov
glavni
antikancerogeni hemijski sastojak je jedan
snaan
antioksidans.
Istraivanja
su
pokazala da kada se koristi sa oprezom da
smanjuje tumore. aparal je poeo da se
primenjuje u tu svrhu poev od 1969.
godine kada se jedan mukarac oboleo od
zloudnog metastaziranog melanoma leio
godinu dana sa ajem od aparala (Cancer
Chemotherapy Report, 53:147-51, 1969).
- hlorela vrsta zelene alge koja raste u
slatkoj vodi, dodata je u ishranu 21
pacijenta obolelog od zloudnog tumora na
mozgu. Nakon dve godine leenja, 7
pacijenata je preivelo, i tumori se vie nisu
javljali (Phytotherapy Reports 4(6):220-31,
1991).
- kumarin je jedinjenje koje se nalazi u
nekoliko antikancerogenih biljaka (poput
anelike, slatke deteline i crvene deteline).
Osam
istraivanja
potvruje
njegovo
dejstvo da smanjuje i otklanja tumore
(Molecular Biotherapy, 3:170-8, 1991).
Izgleda da beli luk deluje direktno na
metabolizam tumorne elije, spreavajui
razvoj raka i pojaavajui reakciju imunog
sistema obolelog (Nutritional Reports,
10:937-48, 1990).
ekstrakt
ehinaceje
je
davan
pacijentima koji su uzimali ogromne doze
medicinskih lekova protiv raka. Pojedini
nisu umrli, dok je veina ivela generalno
due nego drugi pacijenti oboleli od raka.
etiri
istraivanja
potvruju
ovakve
rezultate (Cancer Investigation 10(5):3438).
- stopa smrtnosti usled raka je znatno
smanjena kada je obolelima davan beli
luk. Sedamnaest istraivanja to potvruju
(Journal Cancer Institute, 81(2):162-4,
1989).

- lapao, jedno drvo iz Brazila, poznato i

kao tahebo, meu Brazilcima se dugo
vremena koristi kao lek za rak. Njegov
glavni aktivni sastojak je lapaol. etiri su
istraivanja to potvrdila (Revista do
Instituto de Antibioticos, 20:61-8, 1980/81;
kod svih 9 pacijenata dolo je do smanjenja
tumora).
Napomena:
dva
kanadska
istraivanja
su
pokazala
da
mnogi
komercijalni preparati od taheba ne sadre
lapaol
(Canadian
Health
Protection
Branch: Information Letter,726, August 13,
1987).
- imela se u Evropi koristi pri leenju
raka. Ona se ubrizgava, jer je telo ne
apsorbuje ako se uzima oralnim putem.
Sedam istraivanja to potvruju (Journal
Ethnopharmacol, 29:35-41,1990).
- kineski ili korejski ginseng je jo jedna
biljka koja spreava razvoj raka, to je
potvrdilo devet istraivanja (Biotherapy,
4(2):117-28, 1992).
- ekstrakt jedne morske trave (Undaria
Pinnatifida) stimulie imunoloke procese u
telu,
poput
aktivnosti
makrofaga
i
antitumornog dejstva (Cancer Letter,
50:71-8, 1990).
- itaki peurke predstavljaju vaan deo
ishrane u Japanu, i poznate su po tome to
tite od raka. Jedan od njihovih sastojaka,
lentinan, koristi se za leenje raka u toj
zemlji.
Mora
se
ubrizgavati.
etiri
istraivanja to potvruju (Cancer Detection
Previews (supplement), 1:333-49, 1987).
- kurkuma i njen glavni aktivni sastojak
kurkumin poseduju jaka antioksidantna
dejstva; koristan je pri leenju raka, sudei
po tri sprovedena istraivanja (Cancer
Letter, 29:197-202, 1985).
Posetite lekara.
RAK KOE (Melanom)
SIMPTOMI prepoznavanje bolesti je
naroito vano u sluaju raka koe. Evo
nekoliko
poznatih
znakova
njegove
prisutnosti:
1.
Otvorena rana koja krvari, skorava
se, i ne zaleuje kako treba.
2.
Crvenkasta, izritirana taka, obino
na grudima, ramenu, ruci ili nozi. Moe da
svrbi, boli ili da ne smeta nimalo.
3.
Glatka izraslina sa izboenim
ivicama i sredinom kruga. Kako biva vea,
tako se sitni krvni sudovi pojavljuju na
povrini.
4.
Sjajan deo tela nalik oiljku, bele ili
ute boje, ili nalik vosku. Zategnut je i kao
da je sjajan.
5.
Vee oteenje nepravilnog oblika
na licu, usnama ili uima.
Ovo je opis jednog od eih oblika raka
koe: velike, ravne take braon boje ili boje
koe, sa tamnijom crnom ili braon takom
na povrini. Ivice mogu biti jasno
definisane, a i ne moraju. Take mogu biti
iarane.
Treba paziti i na mladee, naroito na one
koji promene veliinu, boju ili oblik, imaju
izboene ivice, ako se proire, svrba,
krvare, ili ih odea stalno iritira.
Evo
jo
nekoliko
znakova
za
preopoznavanje raka koe, jednim imenom
zvani A-B-C-D lista:

Asimetrija: obe strane mladea treba da

budu simetrinog oblika. Ako nisu, onda je
moda re o raku.
Ivice: ivice treba da budu glatke, a ne
slabo vidljive ili otre.
Boja: treba da budu boje koe, braon ili
tamnobraon boje. Ako nisu, onda su
crvene, bele, plave ili crne boje.
Veliina: svaki mlade koji je vei od 0,6
cm u preniku, ili ako se isti uveava, moe
ukazivati na neki problem.
UZROCI rak koe se naziva melanom,
ili lentigo-maligni melanom. Ispoljava se na
povrini koe koja se najvie izlae
sunevoj svetlosti: licu, vratu, rukama i
trupu, ali se moe javiti i na licu i ak onim
kapcima.
Kod raka koe je najbolje to se sporo iri
i sporo zalazi u dublja kona tkiva. Sve dok
rak zahvata samo povrinski deo tela, lako
ga je izleiti.
Postoje tri vrste raka koe. Prva dva su
ea, a ovaj trei je opasniji, mada se sva
tri mogu izleiti ako se na vreme uoe. I
metode konvencionalne i metode prirodne
medicine se mogu primeniti u izleenju ove
vrste raka, samo se pobrinite da nestane.
Ako se na vreme krene sa leenjem, lako
ete sami uoiti kada nestane.
Karcinom bazalnih elija: ovo je
najea vrsta raka koe, koja se najsporije
razvija. Poinje da se iri tek nakon nekoliko
godina, tj. ire se izrasline koje lie na ir.
Prvi simptom je pojava velike kvrice u
obliku kruke na licu, nosu ili oko oiju.
Nakon otprilike 6 sedmica, kvrica prerasta
u ir, koji je vlaan u sredini i koji ima tvrde
ivice, iz kojih me potei krv. Stalno se
stvara pokorica, koja otpada, ali ne dolazi
do zarastanja koe. Drugi oblik ispoljavanja
raka je u vidu ravnih rana koje se polako
uveavaju. Leenje je isto kao i u sluaju
karcinoma ljuspastih elija.
Karcinom ljuspastih elija: usled
oteenja donjih slojeva koe, nastaju
kvrice na koi, koje lie na bradavice ili ir
koji ne zarasta. Lekari ga obino odseku,
zamrznu, hemijski tretiraju ili zrae. Nakon
toga moda bude potrebno presaivanje
koe.
Melanom: ovo je najopasnija vrsta raka
koe, i moe biti nasledna. U poetku moe
da izgleda samo kao mlade. Veina ljudi
ima mladee, ali se pazite onih koji nastanu
nakon 40. godine. Svaki neobian mlade ili
mlade koji promeni boju ili veliinu treba
da se lei. Ako sumnjate na takav problem,
posetite lekara!
etvrta vrsta raka koe je aktinska
(solarna) keratoza. Lie na starake pege,
i javljaju se na vratu, glavi ili poleini ake.
Oko 25% njih postaje kancerogeno. Videti
ranije poglavlje Aktinska keratoza.
Peta vrsta je rea, i naziva se fungoidna
mikoza. Godinama opstaju ranice na koi
koje svrbe, a koje vremenom postaju vrste
i nalik irevima. Kasnije se proiruju na
limfne lezde i izazivaju rak limfnih lezda
(limfom).
Preko 600.000 Amerikanaca oboli od raka
koe svake godine, a 10.000 umre. Ako se
uoi na vreme, vie od 90% sluajeva raka
koe se moe izleiti.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite lekara.

- nosite zatitnu odeu kada ste izloeni

suncu. Izlaganje suncu jeste od najveeg
znaaja za zdravlje, ali ultraljubiasti zraci
sunca, naalost, izazivaju bore i 90% svih
vrsta raka koe (kao i kataraktu). Da,
nastavite da se izlaete sunevoj svetlosti,
samo ne previe. Imajte na umu da je rak
koe u ranim fazama lako izleiti, ali vam je
potrebno da se bar malo izlaete suncu radi
fizikog zdravlja. uvajte se sunca naroito
u periodu od 10 sati ujutru do 2 popodne,
kada je suneva svetlost najjaa. One
osobe iji su lanovi porodice imali rak koe
bi trebalo manje da se izlau suncu. Tokom
leta nosite gusto ispletenu odeu svetle
boje. Moete koristiti i kremu protiv UV
zraka, jaine najmanje 15 jednica. Kako
ozonski
omota
postepeno
biva
unitavan u predelu Severnog i Junog
pola, ljudi koji ive u umerenim pojasevima
irom sveta skloniji su dobijanju raka koe,
ak i da se ne izlau mnogo suncu.
- solarijumi i lampe za sunanje su
opasnije od suneve svetlosti, jer se ljudi
esto previe izlau njima.
- svakog meseca, ili priblino tome,
proverite da li se na vaem telu nalaze neki
znaci raka koe. Ako ih naete, odmah
preduzmite neto.
Preporuke za leenje raka koe:
- moete otii kod lekara; on e vam ili
noem odstraniti rak ili e staviti mast
kojom e ga spriti. Ako budete odlagali
leenje, hirurg e morati dublje da zasee
kou, s tim da e kao i u svim sluajevima
operacije raka moda deo kancerogenog
tkiva ostati u telu.
- druga mogunost je da primenite
prirodne lekove. Na sreu, kada je re o
raku koe, nije teko uoiti kada nestane,
ako se lei u ranim fazama!
- beli luk je uvek siguran lek. Isecite
tanku kriku luka i oprezno je nanesite, pa
zalepite za ono to smatrate da je rak koe.
Gledajte da luk ne stavite na zdravi deo
koe. (Ako to uradite, koa e se opei i
pocrvenee.) Ruski naunici su jo '50-tih
godina otkrili da je beli luk jaeg dejstva od
antibiotika u unitavanju bakterija. Takoe,
on otklanja i pege i rak koe. Ujutru
zalepite beli luk, a uvee ga sklonite, pa
operite taj deo tela. Stavite potom opet
luka, sklonite ga ujutru, i tako ponavljajte
oko tri dana. Pega ili ir e se razloiti i
otpasti. Pustite da zaraste taj deo koe. Ako
ostane deo ira, kasnije ponovite isti
postupak. Ako budete nanosili beli luk due
od 4 dana, onda e on poeti da pee vie i
dublje u kou (to ete znati ako taj deo tela
pone da vas jako boli). To pak nije
potrebno da bi se otklonio rak, i moe da
vam nakodi.
- biljka aparal dobro deluje protiv raka
koe. Koristite je u vidu aja ili tableta.
Dobri su i ajevi od korena ika i crvene
deteline.
- po jednom medicinskom lanku iz 1988.
godine (British Journal of Surgery),
konzumiranje
adekvatne
koliine
esencijalnih masnih kiselina pomae u
zatiti tela od raka koe, pa ak i u
izleenju od istog ako je ve nastao.
neophodan
je
pravilan
odmor.
Umerenost u ivotu pojaava otpor tela
prema raku.

- hranite se zdravo. Jedite lisnato

zeleno povre, kao i zeleno, narandasto i
uto povre. Hrana treba da vam bude
bogata
antioksidansima
(brokoli,
prokelj,
kelj,
kupus,
argarepa).
Smanjite unos masti, i umesto nje
svakog dana uzimajte po 2 kaike ulja od
lanenog semena.
- prestanite da jedete meso i hranu
koja je preraena, brza, prena i koja
sadri eer. Prestanite da puite i pijete.
Nemojte piti, niti jesti ita to sadri kofein.
- uzimajte vitamin C zbog rada creva,
kao i vitamin A i selen. Svakog dana
pojedite po nekoliko semenki iz kajsija.
- na obolele delove tela primenjujte
rastvor od ljutia/smirne.
- Carcelim je krema koju moete kupiti i
kojom se za 30 dana otklanja melanom.
Primenjujte i ulje od teaceje na kou.
- proitajte sva poglavlja o raku za vie
informacija.
RAK DOJKE
SIMPTOMI kod najee vrste raka:
tvrde kvrice koje ne nestaju i koje
uglavnom nisu bolne. Krvrice koje ne
menjaju svoje mesto na telu mogu biti
kancerogene, ali i ne moraju. Kod druge
vrste: svrab, crvenilo i bol u bradavici. Kod
tree vrste: dojka postaje veoma osetljiva i
neim inficirana. Sve ove tri vrste raka su
objanjene ispod.
UZROCI rak dojke je vodei uzrok smrti
usled raka kod ena u Americi. Rak je ea
pojava kod ena starijih od 40 godina. Rak
plua ubija 56.000 ena godinje u Americi,
dok je rak dojke odgovoran za 46.000
smrtnih sluajeva.
Veoma je bitno da se na vreme uoi.
Kako uoiti i proveriti prisutnost raka dojke
objanjeno je u brojnoj literaturi, pa nema
razloga ovde ponavljati isto. Dok obavljate
proveru, gledajte i najmanje promene na
dojci. Re je o tvrdim kvricama, koje je
nestaju i koje uglavnom ne bole. Krvrice
koje ne menjaju svoje mesto na telu mogu
biti kancerogene, ali mogu biti i uzrokovane
normalnim
fibrocistinim
promenama
tokom menstrualnog ciklusa. Strunjaci
kau da se biopsijom utvruje o kakvoj se
vrsti kvrice radi.
No ipak, treba da znate da biopsije nose
rizik sa sobom. Biopsija podrazumeva
uzimanje jednog dela tkiva, koje se potom
alje u laboratoriju na pregled pod
mikroskopom.problem je u tome to takvo
uzimanje bilo kod dela obolelog tkiva
otputa elije raka, ako su zaista prisutne,
u ostale delove tela, u kojim se moe bre
umnoiti. Bilo da jednog dana odluite da
uradite biopsiju ili ne, trebalo bi u svakom
sluaju da znate za ovaj podatak.
Postoji nekoliko razlititih vrsta raka
dojke. Veina je slina meu sobom, i
ispoljava se pojavom gore opisanih kvrica.
Ali, postoje i vrste koje se razlikuju:
Padetova bolst bradavice
zahvata
bradavicu dojke; ne moe se uoiti
samopregledom. Nastaje kada se elije
raka premeste u predeo bradavice.
Simptomi su svrab, crvenilo i ol u bradavici.
Ova vrsta raka nastaje samo onda kada je
prisutna neka druga vrsta raka u drugim
delovima tkiva dojke.

Upalni karcinom je jo jedna vrsta, kod

koje koa zadebljava i postaje crvena.
Dojke postaje ekstremno osetljiva i neim
inficirana. Limfni sistem i krvni sudovi
bivaju blokirani zbog prisustva tumora. Ova
vrsta raka se veoma brzo iri. Strunjaci
preporuuju biopsiju; ako vi ne budete
eleli da je uradite, onda morate krenuti sa
programom
intenzivne
prirodne
detoksifikacije tela, u cilju izleeja. ta god
da odluite, najbolje je da krenete sa tim
to pre.
Dobro je znati da su se mnogi ljudi, s
jedne strane, odluili za konvencionalno
leenje raka operacijom, hemoterapijom ili
zraenjem: neki su preiveli, neki nisu; a da
su se pojedini, s druge strane, odluili za
leenje prirodnim metodama, i rezultat je
isti: neki su preiveli, neki nisu. Dakle, niko
ne moe, i ne treba, da odluuje umesto
vas, ve je krajnja odluka na vama.
PRIRODNI LEKOVI posetite lekara.
VANE INjENICE
- krajem '80-tih godina naunici su otkrili
da ene iz jednih podruja ee obolevaju
od raka dojke od ena iz nekih drugih
podruja. Prouavajui i jedna i druga
podruja, doli su do zakljuka da je stopa
obolevanja od raka dojke ea u
podrujima gde ima manje suneve
svetlosti tokom godine. Recimo, u severozapadnoj
Kaliforniji,
i
na
zapadnim
padinama Oregona i Vaingtona, bilo je
mnogo vie sluajeva raka dojki nego u
Floridi, Teksasu, Arizoni i jugo-istonoj
Kaliforniji. Stoga, trebalo bi povremeno da
se sunate tokom godine; suneva
svetlost je bitna za odravanje dobrog
zdravlja, proiavanja tela i jaanju otpora
prema infekcijama.
- rak dojke je uestaliji kod ena kojima je
mestrualni ciklus poeo rano u njihovoj
mladosti, kojima menopauza kasni, koje
su rodile decu u kasnim godinama, koje
su imale lanove porodice sa rakom
dojke, koje su se
ugojile
nakon
menopauze, i koje su bile alkoholiari ili
na ishrani sa dosta masti.
- istraivanja pokazuju da su ene koje
uzimaju oralna kontraceptivna sredstva
pod 3 puta veim rizikom od raka dojke.
Silikon (iz implanta za dojke) je izazvao
rak kod eksperimentalnih ivotinja. ene
obolele od raka dojke, ili druge vrste raka,
imaju manje vitamina A u sebi.
TA PREDUZETI
- jedite zdravu hranu, najvie sveeg
voa i povra, itarice u celom zrnu i
oraaste plodove, kao i beli i crni luk.
Pijte destilovanu vodu i svee sokove
od voa i povra.
- poveajte unos vlakana preko hrane.
Istraivanja su pokazala da je nastanak
raka dojke povezan sa slabim radom creva,
zatvorom i ishranom sa malo vlakana.
Vlakna takoe znatno smanjuju nivo
estrogena u telu ena, a estrogen je
znaajan uzroni faktor raka dojke.
- uzimajte koenzim Q10, kao i ceolupan
vitaminsko-mineralni dodatak. Uzimajte
40 jedinica vitamina E dnevno. Manjak
vitamina B12 poveava rizik od raka dojke.
- elije raka se umnoavaju u sredini
siromanoj kiseonikom. Stoga, etiri puta
sedmino etajte po oko 3 km. ene koje

su fiziki aktivne na otvorenom ree

oboljevaju od ove bolesti.
- nemojte konzumirati previe proizvoda
od soje i kikirikija, kao ni meso i
mlene proizvode, alkohol, kofein i
nikotin, preraenu, brzu i prenu
hranu, i hranu koja sadri belo brano
i eer. Nemojte uzimati dodatke gvoa.
Konzumacija alkohola je u tesnoj vezi sa
nastankom raka dojke. Smanjite unos
masti na 20% od ukupnog unosa kalorija.
Pilule za kontrolu raanja, rendgenzraci i tamne boje za kosu koje se ne
skidaju poveavaju rizik od kasnijeg
nastanka bolesti.
- bilje koje je korisno za ienje krvi i
jetre jeste: crvena detelina, areni kalj
i koren ika. Silimarin, antioksidantni
ekstrakt arenog kalja, koristi se u leenju
raka dojke.
- noeje grudnjaka due od 12 sati
dnevno poveava rizik od raka dojke. Do
ovog otkria se dolo nakon ispitivanja
preko 4000 ena. ena koja nikad ne nosi
grudnjak pod 20 je puta manjim rizikom od
dobijanja raka dojke. Naroito izbegavajte
grudnjake koji steu; oni su najgori.
- proitajte sva poglavlja o raku za vie
informacija.
RAK PROSTATE
SIMPTOMI mogu bol ili peckanje
tokom
mokrenja,
esto
mokrenje,
smanjenje u obimu ili intenzitetu mokrenja,
nemogunost mokrenja, krv u mokrai, i
stalan oseaj neprijatnosti u donjem delu
lea ili karlici. Mogue je i odsustvo
simptoma do poodmakle faze bolesti, ili
dok se rak ne proiri van prostate.
Veoma je est sluaj da gore navedeni
simptomi ukazuju na benigno uveanje
prostate, a ne na rak tog organa.
UZROCI prostata je lezda veliine
oraha koja se nalazi ispod beike, i koja
okruuje mokraovod, kroz koju se iz
beike izbacuje mokraa iz tela. Iz prostate
se lui tenost koja ishranjuje spermu.
Rak prostate je drugi najvei uzrok smrti
od raka kod Amerikanaca. Nezdrava
ishrana,
izloenost
toksinima
i
kancerogenim
hemikalijama,
i
prevelika aktivnost polnih organa
spadaju u mogue uzroke. Postoji veza
izmeu unosa vee koliine masti i raka
prostate.
Pojedini
smatraju
da
vazektomija moe poveati mogunost
kasnijeg nastanka ove bolesti.
Osamdeset posto sluajeva raka prostate
se odnosi na mukarce starije od 65
godina, dok 80% osamdesetogodinjaka
boluje od istog. Vie obolelih ima meu
oenjenim
mukarcima
i
AfroAmerikancima. Najrea je pojava kod
amerikih Azijata.
to je oboleli mlai, gora je prognoza.
Ljudi koji ee oboljevaju od infekcija
prostate su pod veim rizikom, kao i
mukarci iji su preci imali rak prostate.
Paljivim, ali relativno jednostavnim,
pregledom rektuma moe se utvrditi da li je
prisutan rak prostate. Postoje i druge
metode, meu kojima izgleda da je PSA
(test na antigen prostate) najbolji. PSA test
treba da se obavi dva puta ako se sumnja
na rak.

Prostata se kod mnogih mukaraca 70-tih

godina uveava. Operacijom se moe
otetiti sposobnost mokrenja i izazvati
inkontinencija (u 25% sluajeva), to
dovodi do mnogih problema u kasnijem
periodu. Na sreu, rak prostate se sporo
iri. Oprezno ekanje je metoda koja se
koristi u Evropi; meutim, invazivna vrsta
raka prostate se sve vie iri po svetu. Ova
smrtonosna vrsta raka zahvata ceo organ i
iri se po svom telu; uestalija je pojava
kod mukaraca 40-tih i 50-tih godina u
svim industrijskim zemljama. Zapadnjaki
nain ishrane, zagaenje i nezdrav nain
ivota jesu glavni uzrok. Postoje pak
prirodni lekovi koji mogu pomoi.
Uveana prostata moe da oboli od raka,
ali taj proces se sreom uvek odvija veoma
sporo, zapravo, toliko sporo da hirurko
odstranjivanje
prostate,
zbog
raka,
najee nije potrebno. Razlog tome je to
je oboleli od raka prostate najee vrlo
star ovek, pa ne umre od raka,ve od
neeg drugog. Naravno, pre toga trebalo bi
da konsultujete medicinskog strunjaka.
- videti i poglavlje Rak iznad, i
poglavlja Uveana prostata i Upala
prostate ispod.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite svog lekara.
- budite na programu zdrave ishrane,
dodataka vitamina i minerala, i fizike
aktivnosti na otvorenom.
- ishrana treba da bude bogata
povrem. Pijte svee sokove od voa i
povra svakog dana. Naroito su dobri
sokovi od argarepe, cvekle i kupusa;
oni se koriste u leilitima irom sveta. Pijte
samo destilovanu vodu.
- nemojte jesti meso. Utvrena je veza
izmeu konzumiranje crvenog mesa i raka
prostate. Izbegavajte preraenu i brzu
hranu,
zasiene
masti,
mlene
proizvode, kafu, aj, alkohol, duvan,
duvanski dim, i aditive iz hrane.
- vitamini C i E, cink, selen i ulje od
lanenog semena su vani za prevenciju i
leenje ove bolesti.
- naunici su u jednom ispitivanju
obolelima od raka prostate u poodmakloj
fazi, njih 15 je bilo, svakog dana davali po
600 mg koenzima Q10 iz ulja; godinu
dana kasnije, dolo je do povlaenja raka
kod 10 pacijenata, a kod njih 4 je
zaustavljen dalji razvoj.
- u jednom drugom ispitivanju, u kojem je
uestvovalo
na
stotine
mukaraca,
svakodnevni unos 200 mg selena smanjio
je uestalost raka prostate za 60%.
- testerasta palma smanjuje tkivo
prostate. Uzimajte po 80 mg 2 puta
dnevno, plus 25 mg afrike ljive. Obe
biljke spreavaju formiranje DHT oblik
testosterona. Jo jedan pirordni lek koji
moe ublaiti otok prostate je tinktura od
kruice (25 kapi 3 puta dnevno).
- u ostalo korisno lekovito bilje spadaju:
kurkuma, ehinaceja, ljuti, tahebo i
buu (Agathosma).
- fizika aktivnost je obavezna za
mukarce obolele od raka prostate, kao i
izlaganje sunevoj svetlosti rano ujutru.
- rizik je tri puta vei od ove bolesti kod
mukaraca koji su obavili vazektomiju.

- proitajte sva poglavlja od raku za vie

informacija, kao i poglavlja Uveana
prostata i Upala prostate ispod.
RAK PLUA
SIMPTOMI stalan kaalj, bol u grudima,
kratkoa daha, kijavica, ispljuvak sa krvlju,
promuklost, umor, bronhitis ili upala plua
koji se stalno vraaju, gubitak kilograma,
oticanje lica i vrata.
UZROCI ovo je najea vrsta raka koja
ubija i mukarce i ene. Prosena starost
ljudi pri prvoj dijagnozi raka je 60 godina.
Skoro 200.000 ljudi umre svake godine od
raka plua. Poto se prvi simptomi ne
primete, veina sluajeva raka je u
poodmakloj
fazi
pre
nego
to
se
dijagnostikuje, tako da se izlei samo 12%
obolelih. Ostali umiru.
Postoje dve vrste: rak malih elija i rak
velikih elija plua. Prva vrsta, od koje
obolevaju puai, brzo se razvija i iri po
ostalim delovima tela, dok 75% sluajeva
obolelih spadaju u ovu drugu vrstu raka
plua.
Puenje je glavni uzrok obe vrste raka
plua, mada pojedini obole zbog puenja
marihuane
ili
pasivnog
udisanja
duvanskog dima. U ostale uzroke
spadaju:
izlaganje
niklu,
azbestu,
hromatima,
jedinjenjima
arsena,
radonu, pesticidima, zagaenju, i
radioaktivnim
jedinjenjima,
kao
i:
konzumiranje alkohola, tuberkuloza,
hronini bronhitis, oiljci na pluima
usled upale plua, izlaganje talku, i
nedostatak ili viak vitamina A.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite lekara.
- odmah izbacite sav duvan i alkohol
iz svoje kue i sa svog radnog mesta.
- jedite svee voe, povre, itarice u
celom
zrnu,
oraaste
plodove
i
mahunarke.
- uzimajte vitamine C, E i B, betakarotine, i selen, lutein, likopen,
genistin i glutation. Genistina ima u soji,
a lentinana u itaki peurkama.
- proitaje i sva ostala poglavlja o raku.
RAK BEIKE
SIMPTOMI obino ih nema na poetku.
Prvi znak je prisustvo krvi u mokrai, dok u
ostale
simptome
spadaju:
uestalije
mokrenje, bol i peckanje pri mokrenju, ili
oteano mokrenje.
UZROCI puenje je glavni uzrok. Drugi
uzrok je udisanje ili unos otrovnih
hemikalija,
poput
anilinskih
boja,
bensidina,
saharina,
natrijumciklamata, insekticida, lekova, ulinih
droga, zraenja, i infekcija urinarnog
trakta. Problem je i ako osoba radi u
fabrici gume, hemije, tekstila ili boja. I
istozomijaza moe uzrokovati rak beike.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite lekara.
- pijte to vie tenosti (ukljuujui
svee sokove od argarepe, kupusa,
cvekle i voa). Time ete proistiti beiku,
tako da se moete izleiti od raka.
- istraivanja pokazuju da konzumiranje
brokolija, prokelja, kupusa, kelja i
karfiola pomae u smanjenju rizika od ove
bolesti. Isti uinak imaju i razliite vrste

voa. Takvom hranom se treba hraniti i ako

je bolest ve prisutna.
- uzimajte vitamin C i A, dodatke B
vitamina, i beta-karotin. I DMSO (dimetilsulfoksid) takoe pomae u leenju raka.
- nemojte jesti meso, i preraenu,
brzu i prenu hranu.
- pogledajte i sva ostala poglavlja o raku.
RAK DEBELOG CREVA
SIMPTOMI krvarenje iz rektuma, krv u
stolici,
bolni
gasovi,
zatvor,
stalna
nadutost, osetljivost stomaka ili bol,
promene u pranjenju creva, anemija, veliki
gubitak teelsne teine, ulcerativni kolitis,
neobian zamor, ili bledilo.
UZROCI druga najea vrsta raka koja
ubija i mukarce i ene; najvie snalazi
ljude starije od 50 godina (to ini 20% svih
smrtnih sluajeva od raka u Americi).
Ova vrsta raka nastaje tokom perioda od
10-15 godina, i ne pokazuje simptome dok
ne dostigne poodmaklu fazu bolesti.
Mnogo je uestalija pojava na Zapadu,
gde se jede dosta mesa i mlenih
proizvoda, dok je mnogo rea pojava kod
ljudi koji se prevashodno hrane itricama,
povrem i voem. Ishrana bogata mesom i
mau,
a
siromana
povrem
i
vlaknima, doprinosi razvoju raka. U ostale
uzrone faktore spadaju: gojaznost,
alkohol, duvan, prisustvo raka u
drugim delovima tela i nedostatak
fizike aktivnosti. Vei je rizik i ako ste
bolovali od upale creva.
Ishrana puna mesa i masti takoe
podstie nastanak polipa u debelom crevu,
od kojih moe nastati rak. Ako se na vreme
primeti i ako nije metastazirao, velika je
ansa da e se oboleli izleiti.
PRIRODNI LEKOVI
Pozovite lekara.
- budite na ishrani sa dosta vlakana,
tj. na vou, poput citrusnog, povru,
soji i itaricama u celom zrnu (naroito
braon
pirinu).
Brokoli,
kupus,
tamnozeleno lisnato povre i sirov beli
luk su odlini.
- uzimajte vitamin C, E i B, folnu
kiselinu (800 mcg dnevno), beta-karotin,
i kalcijum. Antikancerogena dejstva ima i
kvercetin, koji se nalazi u bioflavonoidima.
- nemojte jesti meso, ali ak ni
nezasiene masti. Izbegavajte sagorelu,
dimljenu i prenu hranu, kao i hranu
sa rotilja, kafu, hlorinisanu vodu i
dodatke vitamina D i gvoa.
upranjavajte
adekvatnu
fiziku
aktivnost.
- pogledajte i sva ostala poglavlja o raku.
RAK GRLIA MATERICE
SIMPTOMI nema simptoma na
poetku. Kasnije se javljaju krvarenje u
periodu
izmeu
menstruacija,
nakon
polnog odnosa ili ispiranja vagine; neobin
izlivi; i periodi jaih bolova.
UZROCI glavni uzrok je HPV (humani
papiloma virus) infekcija, koja se moe
preneti polnim putem. U ostale uzrone
faktore spadaju: nezatien polni odnos,
polno prenosive bolesti (poput side,
HPV-a, i genitalnog herpesa), odnosi
sa vie partnera, prvi polni odnos pre
18. godine, vie od pet trudnoa,

neplodnost,
duvan,
nedostaci
hranljivih sastojaka i sklonosti ka
istom usled loih ivotnih uslova.
Ako se ne lei, rak se iri na susedno
vezivno tkivo, oko limfnih lezda, materice i
genitalno-urinarnog
trakta.
Znaci
upozorenja su tee infekcije vagine,
poput
trihomonijaze,
i
izlaganja
karcenogenim
materijama
(poput
tekih metala, azbesta, herbicida i
nikotina). Pazite se leka tamoksifena.
Ameriko drutvo za leenje raka sada
smatra da godinji PAP testovi treba da se
obavljaju samo u sluaju ako postoji veliki
rizik od raka grlia materice.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite lekara.
- jedite to vie voa i povra,
proizvoda od soje, itarica u celom
zrnu, i dodatke vitamina (naroito
vitamine C, E i A, bioflavonoide i B
vitamine). Folna kiselina (800 mcg)
moe zaustaviti kancerogene promene u
elijama grlia materice. Svakog dana pijte
sokove od zelenia.
- nemojte jesti nijednu vrstu mesa,
kao ni nezasiene masne kiseline,
ukljuujui tu i jaja i maslac. Izbegavajte
beli hleb, sireve, i preraenu i brzu
hranu.
- konzumiranje duvana dovodi toksine
na sluzokou grlia materice i time
poveava rizik od nastanka raka.
- pogledajte i sva ostala poglavlja o raku.
RAK JAJNIKA
SIMPTOMI esto ih nema u poetnim
fazama bolesti. Uveanje stomaka, zatvor
ili dijareja, esto mokrenje ili krvarenje iz
vagine (ree). Naroito pazite ako doe do
uveanja stomaka ili stalnih smetnji pri
varenju iji uzrok ne znate.
UZROCI re je o najuestalijem raku
reproduktivnih organa koji napada ene, ali
ako se na vreme primeti i pone sa
leenjem, onda je velika ansa za
izleenjem, mada se simptomi generalno
ne javljaju do poodmakle faze bolesti. Rizik
je vei kod ena starijih od 40 godina.
U faktore rizika spadaju i: veliki unos
masti, upotreba talka na genitalni
predeo,
humani
papiloma
virus,
gojaznost, ishrana bogata zasienim
ivotinjskim mastima a siromana
vlaknima, prethodno bolovanje raka
dojke, materice ili debelog creva, kao i
neraanje dece, izlaganje zraenju ili
azbestu, i preuranjen ili zakasneli
poetak menstruaclnog ciklusa.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite lekara.
- prestanite da konzumirate meso,
mast i sve zasiene masne kiseline,
duvan, alkohol, i svu nezdravu hranu.
- jedite hranu sa dosta vlakana, tj.
prevashodno voe i povre, kao to je
objanjeno u drugim poglavljima o leenju
raka.
RAK TESTISA
SIMPTOMI jedna ili vie krvrica na
testisima, uveanje testisa, zadebljanje
monica, pojava tenosti u monicama,
neprijatnost ili bol u monicama ili
testisima, blai bol u leima, donjem delu

stomaka ili preponama, uveane ili osetljive

grudi, krv u semenu.
UZROCI pod najveim rizikom su belci
starosti izmeu 20 i 35 godina. Mora se na
vreme uoiti i leiti, jer u suprotnom moe
da se veoma brzo uvea i proiri po telu.
Kriptorhizam
(nesputen
testis)
poveava rizik od bolesti, ak i ako je bilo
hirurke intervencije. U ostale uzrone
faktore spadaju preponska kila tokom
detinjstva i otekli testisi usled upale.
Drugi uzroci nisu poznati.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite lekara.
- ishrana sa malo masti, a dosta
voa, povra i itarica u celom zrnu.
Paradajz sadri likopen, koji moe zatiti
telo od raka testisa.
- uzimajte pun dodatak vitamina i
minerala, naroito vitamina E. Pijte sok
od argarepe zbog unosa karotina,
umesto uzimanja dodataka vitamina A,
koji mogu da izazovu probleme.
- nemojte konzumirati meso, hranu
sa nezasienim mastima, brzu hranu,
duvan i alkohol.
- pogledajte i sva ostala poglavlja o raku.

starijih od 50 godina; glavni uzrok su

duvan i alkohol, ali tome mogu doprineti i
otrovni dimovi, stalno naprezanje
glasnih ica, i laringitis. elije u grkljanu
tada postaju kancerogene.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite lekara.
- odmah prestanite sa uzimanjem
duvana i alkohola, i preite na voe,
povre, itarice u celom zrnu, i
dodatke vitamina i minerala.
- vani su vitamini A, B, C, E,
flavonoidi i retinoidi.
- pogledajte i sva ostala poglavlja o raku.

RAK JEDNjAKA
SIMPTOMI nema ih na poetku, ve
tek u poodmakloj fazi raka: sve tee
gutanje (disfagija), esto uz oseaj da je
neto zaglavljeno u grlu ili grudima;
povraanje, esto i krvi; lajm, gubitak
telesne teine, tei oblik anemije, bol u
stomaku nakon jela.
UZROCI ee se javlja kod mukaraca
i Afro-Amerikanaca. Glavni uzroci su duvan
i/ili alkohol, ali i: masna hrana,
dimljena hrana, este goruice ili
refluksi (eludani sokovi koji se penju
do jednjaka).
RAK USTA
PRIRODNI LEKOVI
SIMPTOMI ponekad se javi u ranim
fazama bolesti, a ponekad tek kasnije. U
Posetite lekra.
njih spadaju: rane na jeziku, ustima ili grlu,
- jedite to vie voa i povra, naroito
koje ne zaceljuju; fleke u ustima ili grlu; brokoli i kupus, kao i zelene paprike,
gubitak oseaja na jeziku ili u ustima; soju, itarice u celom zrnu, penine
oteano gutanje ili oseaj da se neto mekinje i beli luk. Dodajte i hranu bogatu
zaglavilo u grkljanu; oteklina na obrazu ili glutationom, poput avokada, pargle,
vratu; promene u glasu; neobjanjiva grejpfruta, pomorandi i paradajza.
zubobolja; i gubitak na telesnoj teini.
Spirulina
(slatkovodna
alga)
takoe
UZROCI jo jedna bolest od koje ne bi zaustavlja razvoj tumora.
trebalo niko da oboljeva, a opet, svake
- uzimajte vitamine A, C, riboflavin i
godine umre 10.000 ljudi u Americi od nje. selen.
Skoro svi (90%) obole zbog vakanja
- nemojte jesti nikakvo meso, masti,
duvana bez dima ili puenja cigareta. so, preraenu, prenu, buavu, vrelu i
U ostale uzrone faktore spadaju esta hladnu hranu, kao ni hranu koja sadri
upotreba sredstava za ispiranje usta eer i onu iz turije.
koja sadre alkohol, izlaganje usni UV
- pogledajte i sva ostala poglavlja o raku.
zracima, humani papiloma virus, i
lekovi
koji
slabe
imunitet
RAK ELUCA
(imunodepresanti). Ako se rak javi u
SIMPTOMI esto ih nema na poetku,
ustima, onda se esto javlja i u drugim
ve tek u poodmakloj fazi raka: bol, loe
delovima tela.
Lekukoplakija
u
ustima
predstavlja varenje, nadimanje nakon jela, bol u
prekancerogeno stanje, koje se najee stomaku koji ne prestaje (ak i ako se
uzimaju antacidi), povraanja nakon jela,
javlja kod puaa i alkoholiara.
povraanje sa krvlju, crna stolica, umor,
PRIRODNI LEKOVI
anemija i gubitak telesne teine.
Posetite lekara.
UZROCI dva puta ei kod mukaraca,
- odmah prestanite s upotrebom naroito kod siromanijih ljudi. Rizik se
duvana i alkohola.
poveava nakon 40. godine.
- budite na ishrani bogatoj vlaknima:
U uzrone faktore spadaju: nedostatak
sveem vou, povru, ulju od lanenog vlakana u ishrani, masna, dimljena i
semena,
i
dodacima
vitamina
i slana hrana, turija, hrana bogata
minerala. Vani su i brokoli, prokelj, skrobom a siromana vlaknima, duvan
zeleno lisnato povre, soja i beli luk.
i alkohol. U ostale faktore spadaju:
- pogledajte i sva ostala poglavlja o raku. anemija, operacija stomaka, hronini
gastritis, eludani polipi, i krvna
RAK GRKLjANA
grupa A.
SIMPTOMI uporan kaalj, promuklost,
Oboleli od raka eluca ili eludanih
oteano gutanje, hronian bol u grlu, bol polipa su uvek bili na ishrani sa dosta
tokom gutanja koji ide ka uima, masti a malo vlakana. Duvan je drugi
neprestan bol u uhu, krv u ispljuvku, najvei uzrok. Ovoj vrsti raka je potrebno
oteano disanje, i gubitak telesne teine.
ak 15 godina da se razvije.
UZROCI grkljan jeste deo sistema
PRIRODNI LEKOVI
organa za disanje izmeu drela i dunika,
Posetite lekara.
gde su smetene glasne ice. Ova bolest je
prestanite
da
jedete
meso,
naroito esta pojava kod mukaraca proizvode od belog brana, prenu,

preraenu i brzu hranu, i hranu koja

sadri eer.
- jedite voe, povre, itarice u celom
zrnu (naroito braon pirina), soju,
soiva, brokoli, prokelj, zeleno lisnato
povre,
uz
dodatke
vitamina
i
minerala. Vitamini C, E, bioflavonoidi i
selen su jednako vani. Beli luk i ananas
su od velike koristi.
- pogledajte i sva ostala poglavlja o raku.
HODKINOVA BOLEST (Hodkinov
limfom)
SIMPTOMI umor, svrab, groznica,
malaksalost i opti oseaj boleivosti,
znojenje tokom noi, gubitak telesne
teine, uveanje limfnih vorova i slezine
(to je uglavnom bezbolno).
UZROCI postoje dve vrste raka limfnog
sistema: Hodkinova i ne-Hodkinova
bolest, tj. limfomi. Hodkinova bolest je rak
limfnih lezda, u koje spadaju i limfni
vorovi i slezina. Najee od njega obole
mladi ljudi. Postoje na stotine limfnih
vorova u telu; zajedno sa svojom mreom
cevica, ine zaista ogroman sistem.
Limfni sistem pomae u zatiti tela od
raznih toksina. Ta strana tela, noena kroz
limfne sudove, privremeno se odlau u
limfne organe (slezinu, vorove, krajnike i
slepo crevo). Ako se ti organi odstrane ili
ako se zaepe zbog prevelike koliine
otpadnih materija, onda nastaju veliki
problemi.
PRIRODNI LEKOVI
- posetite lekara.
- budite na postu sa sokovima od
povra tokom 2-3 dana; onda preite na
zdravu hranu, pa opet postite nekoliko
dana. Od najvee je vanosti da oistite
organizam, da biste mogli da se izleite.
- prestanite sa konzumacijom svih vrsta
preraene i nezdrave hrane, duvana i
alkohola. Morate se okrenuti zdravim
navikama ako elite da se izleite.
- fizika aktivnost je od ogromne
vanosti. Miii su ti koji pokreu otpadne
materije iz limfnih organa.
- parne kupke, trljanje solju, i
naizmenina primena tople i hladne
vode jaaju vae telo.
- redovno praznite creva. Pritom,
nemojte se naprezati, jer tako moete
otetiti svoju trenutno uveanu slezinu.
- u korisno lekovito bilje spadaju:
ehinaceja, iak, tahebo i crvena
detelina, kao i kora belog hrasta,
bokvica, verbena i hajduka trava.
- za vie informacije pogledajte ostala
poglavlja o raku i poglavlje o neHodkinovom limfomu ispod.

Americi, i sve je uestalija pojava. U sluaju

ove bolesti, otpor tela na infekcije je
umnogome oslabljen, jer se stvara veoma
mali broj belih krvnih zrnaca. Pored toga,
rak se moe brzo proiriti po telu.
U uzroke bolesti spadaju: izlaganje
herbicidima, pesticidima, crna boja za
kosu, benzen, konzumiranje mesa,
sida, imunodepresantni lekovi, ili
transplantacija organa.
PRIRODNI LEKOVI
Posetite lekara.
- odmah prestanite da konzumirate
meso, preraenu, masnu i nezdravu
hranu, duvan i alkohol.
- jedite zdravu hranu, poput voa i
povra, i pijte svee sokove od
argarepe, kupusa i cvekle.
- pogledajte ostala poglavlja o raku i
poglavlje o Hodkinovom limformu iznad.

LEUKEMIJA
SIMPTOMI

malaksalost,
brzo
umaranje, izraeno bledilo koe, oteano
disanje, povremene groznice, preskakanje
srca, ubrzan rad srca, obilno znojenje,
gubitak telesne teine, lako dobijanje
modrica, rane u grlu i na desnima, otekli
limfni vorovi, posekotine koje sporo
zaceljuju, bolovi u kostima i zglobovima,
uveana slezina ili jetra, vea sklonost ka
krvarenju ili krvarenju iz nosa.
UZROCI re je o raku krvi, odnosno, o
raku bilo kog organa u kojem se stvaraju
bela krvna zrnca (kotana sr, limfni sistem
ili slezina).
Leukemija (prev. bela krv) izaziva
poremeaj u proizvodnji belih krvnih zrnaca
(leukocita), stvarajui veliki broj nesazrelih
leukocita u krvi. Oni su od najveeg znaaja
za ovekovo fiziko zdravlje, i bez njih, telo
oboleva. U ovom sluaju, u kotanoj sri se
proizvodi previe leukocita, ali je veina
njih u krvotoku praktino beskorisna.
Anemija (nedovoljan broj crvenih krvnih
zrnaca), manjak krvnih ploica, viak
limfoblasta (viak nezrelih leukocita) i viak
ukupnog broja leukocita, utvruje se
analizom krvi.
Hronini sluajevi imaju uspone i padove
u zdravstvenom stanju tokom vie godina.
Akutni sluajevi najee imaju fatalan
zavretak nakon par sedmica. Kao po
pravilu, oboleli od leukemije skoro uvek
umire. On moe birati da li e probati sa
metodama
leenja
konvencionalne
medicine ili prirodne medicine. Naravno, u
oba je sluaja veliki rizik, i ak velika
mogunost smrtonosnog ishoda.
Oboljevaju i deca i odrasli; malo je ea
pojava kod belaca nego kod AfroAmerikanaca. U uzroke spadaju: izlaganje
zraenju,
benzenu
i
NEHODKINOVA
BOLEST
(Ne- radonu,
odreenim toksinim hemikalijama,
Hodkinov limfom)
kao i: hronine virusne infekcije,
SIMPTOMI ako je rak u stomaku: genetika, Daunov sindrom, ako imate
povraanja, munina, bol u stomaku ili brata/sestru obolelu od leukemiju,
uveanje stomaka. Ako je rak u grudima: sida, boje za kosu, odreene terapije
kratkoa daha i kaalj. Ako je u mozgu: protiv raka, i nezdrave ivotne navike.
promene u vidnom polju, glavobolje,
LEENjE
napadi. Ako je u kotanoj sri: anemija. Ako
za
leenje
se
koriste
laetril,
je u grudnoj lezdi: kratkoa daha ili oseaj
germanijum, selen, vitamin A, i
guenja, kao i kaalj.
UZROCI - postoje dve vrste raka limfnog vitamin C zbog rada creva. DMSO IV
sistema: Hodkinovai ne-Hodkinov limfom pomae nesazrelim leukocitima da se
(NHL). NHL je peta najea vrsta raka u razviju u krvi. Treba da se uzima umerena

koliina selena, jer oboleli od leukemje

obino imaju manjak istog.
- kvercetin bioflavonoid iz mesnatog
dela citrusnog voa i raznog povra,
poseduje odreena svojstva koja deluju
protiv leukemije. Genistin je jo jedna
vrsta bioflavonoida koji unitava elije
leukemije; treba ga uzimati zajedno sa
kvercetinom.
Izvori
bioflavonoida
su:
paprike, heljda, ribizle i beli deo
odmah ispod kore citrusnog voa. U
ostale izvore spadaju: mesnati deo
citrusnog
voa,
trenje,
kajsije,
kupine, ljive, suve ljive i ipurak.
- pogledajte i sva ostala poglavlja o raku.
GUBA
Zanimljivo je da ljudi obolevaju od
gube u predelima tropske klime, a od
raka u hladnijim predelima. Zbog toga
je guba (lepra) opisana u ovom
poglavlju.
SIMPTOMI svaka neprirodna fleka na
povrini koe. Ako osoba gubi oseaj za
temperaturu, bol ili dodir, to je znak
mogue pojave ove bolesti. U druge rane
simptome spadaju: glavobolja, krvarenje iz
nosa i groznice. Odreeni delovi tela mogu
postati neosetljivi, jer ova bolest napada
nerve blizu koe. Vremenom ak i kosti
obolevaju, a prsti otpadaju.
UZROCI guba je neobina infektivna
bolest, koju izaziva bakterija koja pod
mikroskopom lii na tuberkuloznu bakteriju.
Nije ba previe zarazna bolest.
Ponekad proe 2-3 godine od poetka
bolesti pre nego to se pojave simptomi.
Kada se pojave, bolest se polako razvija.
Ova bolest je skoro nepoznata meu
vegeterijancima, ali je veoma esta pojava
kod onih koji jedu meso, naroito u
predelima tropskih klima. Ljudi koji jedu
dosta mesa, naroito svinjetinu, najskloniji
su dobijanju ove bolesti. Neto najgore to
moete uneti u svoj organizam jesu
svinjetina, meso krokodila, salo, krv,
masna mesa, kafa, alkohol i duvan.
PRIRODNI LEKOVI
lagana,
zdrava
vegeterijanska
ishrana i higijena jesu najvaniji. Jedite
dosta voa, povra, itarica u celom
zrnu, oraastih plodova i mahuarki. I
izlaganje sveem vazduhu je vano.
- u tropskim zemljama se koristi
chaulmoogra
ulje
(Hydnocarpus
Wightiana). Krenite sa uzimanjem 10 kapi
dnevno, pa postepeno poveavajte do 30,
ako budete mogli da podnesete.
- od koristi je izlaganje sunevoj
svetlosti (sunana kupka).
- u korisno lekovito bilje spadaju: cvetovi
crvene deteline, seme ika, smirna,
maslaak, koren tavelja, lobelija,
crveni
koren,
vinobojka,
ljuti,
sasafras, razvodnik (paskvica), kora
topole,kora crne trenje, i gavez.
- pomeajte punu kaiicu ljutia sa
kaiice smirne: krkajte u pola litra
provrele vode, pa pijte po jedu olju pola
sata pre jela i pre spavanja.
- dr Kristofer preporuuje pravljenje
tinkture od sireta i istucane svee
metvice, i njenu primenu spolja u vidu
fomentacije. Pijte i aj od metvice.

- guba veoma lii na sifilis (opisan ispod),

i tuberkulozu (opisnu ranije), tako da
moete proitati i poglavlja o njima.