Roman Ka svetioniku Vird inije Vulf objavljen je 1927.

godine i opisuje pricu poro

dice Remzi tokom Prvog svetskog rata. Mnogi citaoci koji vole romane realizma (i
li u britanskim okvirima viktorijanske romane), elemente romana Ka svetioniku pr
onalazili su dosta te kim i nerazumljivim. Istina je da se roman Ka svetioniku dos
ta razlikuje od tipicnog romana XIX veka, a na esksperimente knji evnika sa pocetk
a XX veka uticali su brojni vanknji evni faktori: Darvinova teorija evolucije (obj
avljena 1859.) koja je nesumnjivo dovela u pitanje postojanje Boga; zatim psihoa
nalitcka teorija Frojda i Junga koja je predstavila svetu koncept nesvesnog; pr
ogres nauke (Ajn tajnova teorija relativiteta); Bergsonova filozofija, itd. (Popov
ic 2007: 445)Termin tok svesti prvi je upotrebio Vilijam D ejms u Principima psiho
logije, gde je istakao kako empirizam gre i u nastojanju da prika e svest kao niz pod
eljenih utisaka, jer je mi do ivljavamo kao celinu, kao tok, to je vrlo slicno Berg
sonovoj ideji da vreme do ivljavamo kao trajanje, a ne kao niz do ivljaja. (Dojcinovi
c-Ne ic 2008: 1) Ubrzo je ovaj naucni pojam postao knji evni, i poceo je da opisuje
neprekidan tok opa aja, misli i osecanja likova. U XX veku, prema mi ljenju kriticar
a, D ojs, Vulfova i Fokner ovu pripovedacku tehniku dovode do vrhunca. Dominantne
teme u romanima toka svesti su usamljenost i duhovni svet likova. Koncept vremen
a u romanima toka svesti je drugaciji: u njima se vreme meri kroz sposobnost sec
anja likova. Zatim, jo jedna bitna karakteristika romana toka svesti je slab zapl
et (slab u poredenju sa tradicionalnim romanom), koji modernom romanu nije va an.
Zato Vird inija Vulf koristi jednistvene tehnike koje nas dr e zaintersovanim do sa
mog kraja romana, izmedu ostalog, koristi unutra nji monolog, secanja i haoticne m
isli likova cime nas uvodi u njihov unutra nji ivot.
Romani Vird inije Vulf se ne bave materijalnim stvarima vec pitanjima licnog ident
iteta, meduljudskih odnosa i secanja pojedinaca. Vird inija Vulf je odlicna u opis
ivanju nestabilnosti uma i onoga o cemu se ne razgovara, a o cemu se misli Intere
santna nam je i upotreba ceste interpunkcije u romanu, kojom Vulfova pokazuje r
azgranutost i dubinu osecanja svojih likova, koji su cesto kao bujica reci i mis
li koje ce ona odvajati zarezima. Tri teme dominiraju romanom: ivot, smrt i umetn
ost. Isto tako, roman je podeljen na tri celine: Prozor, Vreme prolazi i Svetion
ik. Roman pocinje dan pre rata (Prozor), sredi nji deo (Vreme prolazi) se odigrava
tokom rata, a poslednji deo (Svetionik) se nadovezuje se na prvi i odigrava se
dan posle rata. Radnja romana je sme tena na ostrvu Skaj (Hebridska ostrva), u kots
koj, gde je V.Vulf provela najlep i deo svog detinjstva.
Roman pocinje opisom jednog obicnog dana porodice Remzi i njihovih osmoro dece k
oji zajedno sa gostima borave u svom letnjikovcu na ostrvu Skaj, a preko puta le
tnjikovca nalazi se Svetionik koji planiraju da posete. U realnom vremenu radnj
a prvog dela traje jedno popodne i vece, a kroz ceo prvi deo u fokusu je uglavno
m gda Remzi. Ona je ena filozofa, u romanu ima oko 50 godina i predstavlja za titin
icu svih u porodici, a najvi e mu karaca. Verujuci da mu karci vladaju svetom i vode r
atove ( kontroli u finansije ), ona smatra da je zadatak ena da budu osnovni oslonac i
podr ka svojim porodicama. Sin gde Remzi, D ejms, je nestrpljiv da ode na Svetionik,
i ona mu govori: Da, naravno, ako sutra bude lepo vreme, ali morace da ustane pre
zore . Sa druge strane, g-din Remzi (inace zami ljen po liku oca Vird inije Vulf) mu g
ovori: ali, vreme nece biti lepo . Na ta ce gda Remzi odgovoriti: ali mo da ce biti lep
o- nadam se da ce biti lepo . Ovaj motiv sukoba mi ljenja (izmedu mu karca i ene) o tak
o obicnoj temi kao to je vremeska prognoza provlacice se kroz ceo prvi deo. Istin
a je da ni jedno ni drugo ne mogu da znaju kakvo ce vreme biti sutra, a ova prep
irka ce dobiti dublje znacenje: predstavljace sukob mu kog i enskog principa- racio
nalnog i intuitivnog, tj. sukob principa ene koja ce pru iti bezuslovnu podr ku detet
u bez obzira na sve, makar i padala ki a sutradan, i mu karca koji ce dosta hladno u
skratiti detetu cak i nadu da ce sutradan otici na izlet. Gda Remzi u romanu pre
dstavlja snagu intuicije, njen emotivni ivot je kompleksan i ona je oslonac svim
a u porodici, a najvi e svom mu u koji je njena su ta suprotnost. G. Remzi u romanu p
redstavlja svet bez empatije (tzv. mu ki svet intelekta i razuma), koji je hladan
i nesposoban da se pove e sa drugim svetovima. Da nema gde Remzi on bi ostao zauve
k izolovan od porodice.
Sredi nji deo, nazvan simbolicno Vreme prolazi, u realnom vremenu traje 10 godina,
najkraci je i sadr i najmanje meduljudske interakcije. U tih 10 godina rat ce izb
iti u Evropi, g-da Remzi ce umreti, a najstariji sin Endru ce poginuti u ratu; n

jegova sestra Pru ce umreti posle porodaja. Porodica nece posecivati letnjikovac
o kom ce se sada brinuti kucepaziteljka gda Meknab, a nocu ce svetlost svetioni
ka obasjavati kucu, odvec praznu i zapu tenu.
Poslednji deo u romanu, nazvan Svetionik, opisuje jutro 10 godina kasnije. G. Re
mzi, njegova deca i dva gosta (Lili Brisko i pesnik A. Karmajkl) ce konacno otic
i na planirani izlet. Ovaj deo se nadovezuje na prvi (Prozor) i dogada se dan po
sle rata. U ovom delu ce D ejms do iveti svoju epifaniju i konacno videti svetionik,
Kem ce konacno osetiti pravu emociju prema svom ocu g. Remziju, a Lili ce zavr it
i svoju sliku gde Remzi secajuci je se toliko dobro kao da je iva, cime Vulfova p
oku ava da nam ka e da je vreme neva no dokle god imamo ocuvano secanje: