1. ta je to sistemski pristup ?

Jedna od najvanijih karakteristika teorije sistema jeste u pristupu, a to je da

se svaka celina posmatra kao deo neke vee celine. Drugim reima, sistem se
izuava u povezanosti sa okolinom. Nastajanje opte teorije sistema dovelo je
do stvaranja sistemskog pristupa, kao i do novih tehnika i metoda analize
sistema. Kada smo upotrebili termin "sistemski pristup", time smo naglasili da
se svi predmeti i pojave posmatraju u njihovoj dinaminosti i celovitosti u
odnosu na okruenje.
2. ta je cilj opte teorije sistema ?
Cilj opte teorije sistema je da slui kao jedinstveni metodoloki i
pojmovno-kategorijalni okvir sporazumevanja ljudi razliitih specijalnosti.
Takoe, njen cilj je da obuhvati i objedini fundamentalne istine i pojmove
koji vae u svim specifinim sistemima i teorijama koje se njima bave.
3. ta je to sistem ?
Re sistem oznaava skup elemenata ili celinu sastavljenu od delova.
Sistem se najoptije definie kao skup objekata (entiteta) i njihovih
meusobnih veza.
4. ta mogu da budu objekti u sistemu ?
Objekti u sistemu mogu da budu neki fiziki objekti, koncepti, dogaaji i
drugo
5. Kako se objekti u modelu nekog sistema opisuju ?
Objekti se u modelu nekog sistema opisuju preko svojih svojstava
(atributa) i skupa relacija koje povezuju te objekte, kao i osobina tih
relacija.
6. ta je to stanje sistema
Stanje sistema se definie kao skup informacija o prolosti i sadanjosti
sistema koji je potreban da bi se, pod dejstvom buduih poznatih ulaza,
mogli odrediti budui izlazi. U stanju sistema koncentrisana je celokupna
istorija realnog sistema. Izlazna Okruenje transformacija definie neki
nain merenja ili posmatranja dinamikog ponaanja realnog sistema i
daje, na osnovu stanja sistema, njegove izlaze.
7. ta su to Informacioni sistemi ?
Informacioni sistem se moe definisati kao sistem u kome su relacije izmeu
objekata i relacije izmeu atributa objekata ostvarene prenosom informacija.
Informacioni sistem nastaje preslikavanjem realnog sistema.
8. ta su to Automatizovani informacioni sistemi ?
Izgradnja informacionih sistema zasnovanih na primeni raunarske
tehnologije znaila je automatizaciju osnovnih funkcija postojeeg
informacionog sistema. Zbog toga se naj ee takvi informacioni sistemi
nazivaju automatizovani informacioni sistemi.
9. Kako se izvodi preslikavanje realnog sistema u informacioni sistem ?

Preslikavanje realnog sistema u informacioni sistem izvodi se postupkom

modeliranja procesa i podataka.
10. Kako se mogu klasifikovati nosioci informacionih sistema ?
Razliiti ljudi imaju razliite poglede na sistem. Menaderi, ekonomisti,
tehniari, svi oni e posmatrati sistem na razliit nain i sa razliitim
nivoom detalja. Ove ljude nazivamo nosiocima informacionog sistema,
odnosno stakeholders-ima. Oni se grubo mogu klasifikovati u etiri grupe:
1. Vlasnici sistema (System Owners) finansiraju razvoj i odravanje
informacionog sistema. Oni poseduju sistem, postavljaju prioritete u
sistemu i odredjuju politiku za njegovo korienje. U nekim sluajevima,
vlasnici sistema mogu biti i korisnici sistema.
2. Korisnici sistema (System Users) su ljudi koji za obavljanje svojih
poslova, koriste informacioni sistem. Danas korisnici sistema grade sistem
korienjem CASE alata zajedno sa projektantima sistema.
3. Projektanti sistema (System Designers) projektuju sistem korienjem
CASE alata kako bi izali u susret zahtevima korisnika. Oni modeliraju
procese i podatke, projektuju baze podataka, ekrane, mree i programe. U
nekim sluajevima, projektanti sistema mogu biti i graditelji sistema.
4. Graditelji sistema (System Builders) su struna lica koja konstruiu,
testiraju i isporuuju sistem.
Svi oni zajedno ine informacione radnike. Informacioni radnici su oni ljudi
koji se bave kreiranjem, sakupljanjem, obradjivanjem, distribucijom i
korienjem informacija.
11. ta su podaci ?
PODACI - sirov materijal koji se koristi za kreiranje informacija.Podaci se mogu
posmatrati kao sirovine koje se koriste da bi se "proizvele" informacije. Podaci se
mogu smatrati kao jedan od primarnijih fundamentalnih blokova razvoja
informacionog sistema.
12. ta je to Menadment informacioni sistem ?
Menadment informacioni sistem (MIS) je skup postupaka za sakupljanje, obradu,
memorisanje i diseminaciju informacija, koji treba da omogui menaderima i
analitiarima brz, razumljiv i konzistentan uvid u informacije relevantne za
donoenje poslovnih odluka, predvianja i prognoze. Ponekad se ovi sistemi zovu
i Executive Information System EIS.

13. ta je to Makro organizaciona struktura ?

Makro organizaciona struktura, gde se definiu organizacione jedinice sa
dodeljenim ciljevima i zadacima, i gde je uloga menadera definisana
kontinuumom poslovnih procesa
14. ta je to Mikro organizaciona struktura ?

Mikro organizaciona struktura, gde se izvodi opis zadataka za radna mesta (RM) u
okviru organizacione jedinice (OJ) i uloga menadera vezana za fino doterivanje
funkcionisanja poslovnih procesa.

15. ta je to Info-organizaciona struktura ?

Info-organizaciona struktura treba da povee sve poslovne procese i za to je
potrebno opisati poslovne procese (IDEF0 grafiki jezik, zahtev standarda
ISO9000:2000), izraditi matricu OJ - RM i formirati komunikacione linije kojima se
ostvaruju poslovni procesi. Uloga menadera vezana je za fino doterivanje
poslovnih procesa i njihovu vezu sa OJ.

16. ta je to homogeni tip ?

17. ta je to nehomogeni tip ?

18. ta je to strateki nivo definisanja informacija ?

Strateki nivo treba da odgovori na pitanje ta treba raditi i tu se definiu ciljevi i
resursi.
Strateki nivo - Sistemi na stratekom nivou pomau viim nivoima menadmenta
u donoenju odluka i reavanju vanih pitanja vezanih za dugorone ciljeve i
strateka pitanja u preduzeu i u njegovom okruenju. Njihov najvaniji zadatak
je usklaivanje promena na tritu sa postojeim organizacionim kapacitetima.
Neka od pitanja koja se javljaju na ovom nivou odluivanja su: Kakav e biti nivo
zaposlenosti u preduzeu za pet godina? Kakvi su dugoroni trendovi trokova u
naoj industrijskoj grani i kako se nae preduzee u to uklapa? Koje proizvode
emo proizvoditi za pet godina?
19. ta je to taktiki nivo definisanja informacija ?
Taktiki nivo treba da odgovori na pitanje kako treba da se radi, i gde se upravlja
resursima i za to se definiu postupci i uputstva.

20. ta je to operativni nivo definisanja informacija ?

Operativni nivo treba da odgovori na pitanje ko treba da uradi i tu se prati
izvoenje i kontrola aktivnosti i vri izrada izvetaja.
Operativni nivo - Informacioni sistemi operativnog nivoa pomau odluivanju
operativnih menadera praenjem osnovnih aktivnosti i transakcija u organizaciji,
kao to su prodaja, izdaci, depozit, kreditiranje, tokovi materijala, i sl. Glavna
primena takvih sistema na operativnom nivou je odgovaranje na rutinske upite i
praenje tokova transakcija kroz organizaciju. Kao odgovor na takve upite
informacioni sistem mora pruiti lako dostupne, pravovremene i valjane
informacije.
21. ta je to upravljanje ?
Upravljanje treba da da odgovor na pitanje ta da se radi, tj. potrebno je: 1.
Projektovanje ciljeva, gde se definie veza cilj - eljeno stanje - top menadment
2. Planiranje - projektovanje sistema ciljeva u vremenu i prostoru sa razradom
puteva i mera koje treba preduzeti da se preduzee prevede u eljeno stanje, u
skladu sa ciljevima. 3. Organizovanje - dodela zadataka, uspostavljanje odnosa,
obezbeenje, rasporeivanje i aktiviranje svih resursa, posebno ljudskih, radi
sprovoenja plana, uz adekvatnu koordinaciju. 4. Kontrola (sa regulisanjem) praenje izvrenja, uporeivanje sa oekivanim, te preduzimanje mera da bi se
otklonila odstupanja. 5. Rad sa ljudima, tj. motivisanje i komunikacija sa ljudima,
voenje i odluivanje.

22. ta je to rukovonenje ?
Rukovoenje treba da odgovori na pitanje kako se ciljevi ostvaruju, preko kontrole
i regulisanja.
23. ta je to kontrola ?
Kontrola (sa regulisanjem) - praenje izvrenja, uporeivanje sa oekivanim, te
preduzimanje mera da bi se otklonila odstupanja.
24. ta je to regulisanje?

25. ta je poslovno odluivanje ?

Kako je preduslov za donoenje sloenih poslovnih odluka kvalitetna, dostupna i

blagovremena informacija sa jedne strane, a znanje i iskustvo donosioca odluke iz
poslovnog odluivanja i optimizacije, kao i tehnologije posla sa druge strane, to
navedenim fazama procesa odluivanja treba posvetiti posebnu panju. Praksa
pokazuje da dobre ideje, a time i odluke neoekivano i relativno lako dolaze
onome ko je za njih dobro pripremljen. Donosilac odluke, koji nedovoljno poznaje
neku pojavu traie vie informacija nego to mu je potrebno za donoenje
odreene odluke. Razvoj modela odluivanja, kao jedna od faza procesa
odluivanja odnosi se na uspostavljanje odgovarajuih relacija izmeu
promenljivih u sistemu. Za reavanje niza realnih problema razvijeni su opti ili
konkretni matematiki modeli i metode njihovog reavanja. Tek sa poznavanjem
sutine samog problema koji se reava, a kod poslovnog odluivanja i adekvatnih
modela odluivanja, moe se definisti skup relevantnih informacija potrebnih za
sveobuhvatno i objektivno donoenje odluka.
26. Koje su osnovne dimenzije menaderskog odluivanja?
Menadersko odluivanje je kompleksan proces reavanja problema koji od
donosioca odluke, menadera zahteva kombinaciju razliitih znanja i vetina.
Odluivanje proima svaku od funkcija menadmenta i predstavlja najvaniji
element njihovog sprovoenja. Kao osnovne dimenzije menaderske odluke mogu
se izdvojiti: organizacija, hijerarhijski nivo, signifikantnost, racionalnost,
strategija, rezultat (ishod), neizvesnost.

27. ta podrazumeva normativna teorija odluivanja?

Normativna teorija odluivanja zasniva se na ekonomiji, matematici i statistici.
Bavi se utvrivanjem kako idealna, racionalna osoba treba da misli i deluje.
Predstavlja potpunu racionalnost donosioca odluke, odnosno racionalni model
odluivanja.

28. ta podrazumeva deskriptivna teorija odluivanja?

Deskriptivna teorija odluivanja opisuje ta se dogaa u realnoj situaciji
odluivanja bez stvaranja vrednosnih sudova o kvalitetu odluke. Jedna od
karakteristika ove teorije je esto korienje eksperimenta. Ne postoji jedinstvena
deskriptivna teorija, ona je doprinos vie naunih disciplina - psihologije,
sociologije, i sl., sa osnovnim ciljem da se razume, objasni, predvidi, i pobolja
stvarno ponaanje ljudi u odluivanju.
29. Kako se dele odluke prema hijerarhijskom nivou?
to je vii hijerarhijski nivo odluivanja to su: manje strukturirani problemi, manji
stepen preciznosti i pouzdanosti informacija, vea potreba za eksternim, a manja
potreba za internim informacijama, manja potreba za detaljnim informacijama, a

vea potreba za saetim, itd. Oigledno i razumljivo je najtee donositi strateke

odluke, a da je znatno lake to initi na niim hijerarhijskim nivoima. Naravno,
kod niih nivoa odluivanja postoji vii nivo preciznosti ulaznih informacija, to
omoguava laku primenu metoda i tehnika viekriterijumskog odluivanja.
30. U zavisnosti od injenica, odnosno situacije, odluivanje moe biti?
Prema klasinoj teoriji odluivanja, u zavisnosti od injenica, stanja prirode,
odnosno situacije, odluivanje moe biti: 1. u situacijama izvesnosti, 2. u
situacijama rizika i 3. u situacijama neizvesnosti.
31. Koje su razlike izmenu strukturiranih i nestrukturiranih odluka ?
"Strukturirane odluke su one odluke koje se donose na osnovu specifinih pravila.
Nestrukturirane odluke ukljuuju manjak predhodnih slinih iskustava i zahtevaju
kreativnost i intuiciju.
Primeri strukturiranih i nestrukturiranih odluka mogu se pronai na sva tri nivoa
menadmenta.
32. Koje su osnovne faze procesa odluivanja?
Simon definie proces odluivanja kroz tri faze: formulacija, projektovanje i izbor.
Faza formulacije predstavlja prvu fazu procesa odluivanja i sastoji se iz
identifikacije problema i prikupljanja potrebnih podataka. Faza projektovanja, kao
sledea faza procesa odluivanja podrazumeva odreivanje, generisanje i analizu
alternativa. Faza izbora, kao trea faza procesa odluivanja podrazumeva izbor
najprihvatljivije alternative. Faza implementacije u okviru koje se odluka
primenjuje i nadziru rezultati te primene je kasnije svrstana kao poseban korak.

33. Koje su osnovne karakteristike faze formulacije problema?

Faza formulacije predstavlja prvu fazu procesa odluivanja i sastoji se iz
identifikacije problema i prikupljanja potrebnih podataka. Identifikovanje
problema se svodi na procedure pretraivanja i snimanja postojeeg stanja tj.
prikupljanje relevantnih podataka. Problem se zatim prema stepenu
strukturiranosti klasifikuje u jednu od definisanih kategorija. Ukoliko je re o
kompleksnom problemu, on se najee u ovoj fazi deli na nekoliko manjih.
Reavanjem manjih, najee strukturiranih problema, dolazi se do reenja
glavnog, nestrukturiranog problema. U ovoj fazi se utvruju i oni koji su u
organizaciji odgovorni za reavanje odgovarajueg problema tj. definie se
domen odluke.
34. Koje su osnovne karakteristike faze projektovanja?
Faza projektovanja, kao sledea faza procesa odluivanja podrazumeva
odreivanje, generisanje i analizu alternativa. Ova faza ukljuuje aktivnosti kao

to su razumevanje problema i ispitivanje i ocenjivanje moguih reenja,

generisanje odgovarajueg modela za odluivanje kao i njegovo testiranje i
validaciju. Za ocenu i komparaciju alternativa, potrebno je predvideti budue
rezultate svake od alternativa. Situacija odluivanja je najee uslovljena time
koliko donosilac odluke zna ili vjeruje predvienim rezultatima.
35. Koje su osnovne karakteristike faze izbora?
Faza izbora, kao trea faza procesa odluivanja podrazumeva izbor
najprihvatljivije alternative. Ova faza je najee isprepletana sa fazom
projektovanja, jer se najee u toku procenjivanja i izbora ponuenih alternativa
vie puta vraa na ovu fazu. Dobijeno reenje je reenje modela, a ne samog
problema. Sa aspekta modela reenje predstavlja skup vrednosti varijabli
odluivanja u selektovanoj alternativi. Predloena solucija e biti reenje
problema jedino ako je ona uspeno primenjena na problemu koji je razmatran.
Proces ocenjivanja i izbora najpovoljnije alternative se moe realizovati kroz
senzitivnu analizu, koja omoguava proveru uticaja promene ulaznih podataka ili
parametara na izabranu alternativu. Ovakva analiza omoguava fleksibilnost tj.
adaptacije na promene uslova i zahteva u razliitim situacijama odluivanja.
37. Koji tip odluka odgovara srednjem nivou menadmenta?

38. ta je zadatak EIS ? 39.

Informacioni sistemi namenjeni izvriocima (Executive Information Systems - EIS)
su sistemi iji je osnovni zadatak da obezbede tekue i odgovarajue informacije
menaderima koji donose izvrne odluke u mrenom okruenju. Pri tome se
posebno obraa panja na grafiki prikaz i jednostavnost korienja interfejsa
pomou kojih se prezentuju podaci smeteni u odgovarajuim bazama podataka.
Jednostavno reeno, EIS su alati pomou kojih se dobijaju zbirni izvetaji
namenjeni izvriocima.
39. Koje su karakteristike EIS ?
Osnovne karakteristike EIS se mogu svrstati u sledeih nekoliko kategorija: 1. Drill
Down. Jedna od najvanijih osobina EIS jeste obezbeivanje pregleda detalja za
bilo koju sumarnu informaciju. Naprimer, razmatrajui dnevni ili nedeljni izvetaj,
izvrilac moe primetiti opadanje prodaje. Da bi naao razlog, izvrilac mora
videti iznos prodaje po regionu. Kada identifikuje problematini region, on dalje
istrauje prodaju po proizvodu ili prodavcu. Dakle, u razliitim situacijama drill
down proces se odvija na razliitim nivoima detaljnosti. Drill down putanje je
najbolje realizovati u stilu hypertext- a, to ubrzava pristup podacima i eliminie
dodatnu upotrebu mia, koja je karakteristina za stil padajuih menija.
2. Critical Sucess Factors (CSF). Faktori koji moraju biti uzeti u obzir pri postizanju
ciljeva koje je organizacija definisala jesu tzv. kritini faktori uspeha. Ovi faktori

mogu biti strateki ili operativni, a izvode se iz tri izvora: organizacionih faktora,
optih industrijskih faktora i iz faktora opteg okruenja. Faktori uspeha mogu biti
korporacijski ili nieg nivoa, kao to su nivo pojedinane kompanije, odeljenja ili
funkcionalne jedinice. Jednom identifikovani kritini faktori stalno se prate
specijalnim vrstama izvetaja. Ovi izvetaji mogu biti bazirani na prezentiranju
optih performansi, kljunih problema i moguih razloga tih problema putem
tabela, grafikona ili formi. S druge strane, izvetaji mogu biti zasnovani i na
procenama i preferencama korisnika ili na relevantnim pokazateljima finansijskog
stanja kompanije u terminima apsolutnih brojeva ili komparativnih performansnih
kolinika.
3. Statusni pristup podacima. Podaci i izvetaji o kljunim indikatorima kod EIS-a
moraju biti najnoviji, tj. trenutno aktuelni i relevantni. Ovo podrazumeva dnevno
ili ak satno memorisanje transakcija i izvetavanje. Najee je zapravo nuno
real-time izvetavanje.
4. Analiza. Analitike mogunosti kod EIS sistema mogu biti realizovane pomou
ugraenih funkcija za viedimenzionalne analize podataka i njihovo prikazivanje u
vidu tabela ili grafikona. Drugi nain jeste integracija sa DSS proizvodima za
viedimenzionalne analize, pri emu EIS eksportuju viedimenzionalne kocke
OLAP alatima za budue analize. Trea mogunost jeste automatsko istraivanje i
analiza podataka putem inteligentnih agenata. Ovakve analize su zasnovane na
jednostavnim komparacijama, izraunavanjima relevantnih koeficijenata,
otkrivanju trendova i drugo.
5. Izvetavanje o izuzecima. EIS moraju posedovati mogunost skretanja panje
izvriocima na pojavu odstupanja od standarda, bilo u pozitivnom ili negativnom
smislu. Ovaj koncept je poznat kao upravljanje voeno izuzecima. Naprimer,
ukoliko varijansa prelazi definisani prag, ona se odmah naglaava, tj. izvrilac se
upozorava, tedei na taj nain naknadno vreme i napor iscrpne pretrage.
Upotreba boja za naglaavanje kod ElS-a omoguava fokusiranje potencijalnih
problema od strane izvrioca, zahtevajui pri tome njegovu osrednju panju.
6. Upravljanje informacijama. Jednostavno i brzo pretraivanje velike koliine
podataka predstavlja veoma vanu karakteristiku ElS-a. Ovu karakteristiku je
najbolje realizovati koristei hipermedijalne alate.
7. Komunikacije. EIS moraju podravati komunikacije u vidu e-mail-a, transfera
izvetaja, pozivanja na sastanke, upotrebe Interneta i drugo.
40. Koji su ciljevi EIS ?
Osnovni cilj EIS je poboljanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na
izvrnom nivou. Ovo podrazumeva: poveanje pravovremenosti informacija,
efikasan pristup operativnim podacima, bri pristup eksternim bazama
podataka, dobijanje sadrajnijih i relevantnijih informacija.
41. ta je to dokument i koji su najei pojavni oblici ?

Dokument je osnovna jedinica obrade u administrativnom poslovanju. Dokumenti

na raunarima postoje u izuzetno mnogo oblika: faksovi, e-mail poruke, datoteke
kreirane pomou tekst procesora, spreadsheet i programa za grafiku obradu.
Pod ovim pojmom svrstani su i izvetaji iz razliitih programskih paketa, kao i
HTML forme.

42. U emu se razlikuje raunarska obrada struktuiranih i

nestruktuiranih dokumenata ?
Tip dokumenta definie njegovu strukturu i logiki sadraj. Za neke dokumente je
vrlo teko precizno definisati strukturu. Njih nazivamo slabo struktuiranim
dokumentima. Oni dokumenti za koje je mogue precizno definisati strukturu
(elemente) dobro su struktuirani. Raunarska obrada struktuiranih i
nestruktuiranih dokumenata bitno se razlikuje. Struktuirani su pogodni za obradu,
obino se smetaju u baze podataka i njima se pristupa preko posebno razvijenih
aplikacija. U obradi ovakvih dokumenata moe se pristupati i pojedinim njihovim
delovima.
Nestruktuirani dokumenti se obrauju preko standardnih softvera za obradu
(tekst procesori, spreadsheet editori i sl.) i smetaju se u formatima koji su
specifini za dati softver. Ovakvim dokumentima se pristupa kao nedeljivim
celinama. Slabo struktuirane dokumente mogue je opisati preko tzv. sekundarnih
dokumenata, koji su dobro struktuirani, u kojima se opisuje njihova struktura.
43. ta je to DMS ?
Sistem za upravljanje elektronskim dokumentima (DMS) - engleski original
Electronic Document Management System (EDMS) - jeste kolekcija tehnologija
koje omoguavaju pojednostavljen rad sa bilo kakvim elektronskim dokumentima.
44. ta ini strukturu DMS ?
Osnovna struktura DMS-a sainjena je od tri celine: 1. repozitorij dokumenta
(Document repository), 2. mehanizam protoka posla (Workflow mechanism), 3.
tehnologija pretrage i indeksiranja (Index and search technology).
45. Koje su osnovne funkcije repozitorija dokumenata ?
Ovo je najvanija komponenta DMS-a. On pamti, kontrolie i upravlja
dokumentima. Osnovne funkcije repozitorija su: bibliotekarske usluge (kontrola
pristupa po dokumentima, odravanje kataloga, prijavljivanje i odjavljivanje,
pretraga i izdvajanje dokumenta);169 kontrola verzija (sva pojavljivanja
dokumenta i njegove izmene u vremenu); konfigurisanje i kontrola veza izmeu
dokumenata i njihovih sastavnih delova. Repozitorij dokumenata moe biti ili
posebna aplikacija ili mehanizam ugraen u bazu podataka. On u potpunosti
indeksira tekstove dokumenta, to olakava pretraivanje i daje preciznije
odgovore na upite, koji sa svoje strane mogu da se bolje i preciznije struktuiraju.

Indeksiranje se vri ili pri ubacivanju teksta u repozitorij ili kasnije, nekom batch
procedurom.

46. ta omoguava mehanizam protoka posla ?

Mehanizam protoka posla Ako se dobro koncipira i primeni, ovaj mehanizam
moe u potpunosti da eliminie zastoje u prenosu dokumenta. On omoguava
paralelnu reviziju dokumenata, a zajedno sa repozitorijem objedinjuje kompletnu
istoriju revizija. Ovi mehanizmi mogu da obavetavaju korisnike o pojavi nove
verzije dokumenta. Veoma vana je i funkcija konverzije dokumenata kreiranih u
jednom u drugi, eljeni format. U veini DMS-a se repozitorij i e-mail integriu sa
mehanizmom protoka posla. U svakom sluaju, mehanizam protoka posla mora
da komunicira sa repozitorijem preko APIja, da bi imao pristup dokumentima i
informacijama o njima.
47. Kako su IKT omoguile nastanak PIS i kada?

48. Kada se javila potreba za novim pristupom u organizovanju,

reinzenjering, gde i zato?

49. Sta ini procesni i projektni pristup u PIS

50. Hijerarhija i struktura PIS