ELEKTROTEHNIKI FAKULTET

KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

LOGIKI INVERTOR

Predmet:
Nastavnik:
Oblik nastave:

Uvod u elektroniku
Lazar Saranovac
Predavanje od 2 asa

DIGITALNA ELEKTRONIKA
o DIGITAL digitus (prst)
o Opis podataka, informacija, preko sekvence
diskretnih simbola, signala
o U mnogim sluajevima se odnosi na binarne
podatke, dva simbola, reprezentovane
elektronskim ili elektromagnetnim signalima
o Suprotan pojam: analogna (opis kontinualnih
promenljivih signala i/ili kola i/ili ureaja koji su
realizovani da obrauju takve signale)

DIGITALNI SIGNALI
o Digitalni signali su vremenski kontinualni i diskretni po
vrednosti signala
o Konaan broj vrednosti signala u odredjenim granicama
o Binarni digitalni signali sa dve mogue vrednosti signala
u odgovarajuim granicama

DIGITALNI SIGNALI
o Digitalizacija analognog signala
1

t
vd(t)

kako signal stvarno izgleda

vD(t)

kako signal razume digitalni sistem

DIGITALNI SIGNALI
o Digitalizacija analognog signala
vd(t)

1
moda 1
moda 0

1
moda 0
moda 1

DIGITALNI SIGNAL
o NAPON
o STRUJA
o BILO KOJA FIZIKA VELIINA
n PO PRAVILU SE SPECIJALNIM
KOLIMA PREVODI U NAPON ILI
STRUJU A ONDA DIGITALIZUJE
n TRANSDUCER

Primer gde se koriste digitalni signali

BGA kuciste 1000 pinova .
DSP Blocks
Logic Array
Blocks (LABs)
M-RAM
Blocks
Phase-Locked
Loops (PLLs)
I/O Elements
(IOEs)
M512 RAM
Blocks
M4K RAM
Blocks
7

PRIMER DIGITALNIH
SIGNALA I SISTEMA
o PREKIDA
n ZATVOREN
n OTVOREN

o SIJALICA
Ako je prekida ZATVOREN
sijalica SVETLI.

n SVETLI
n NE SVETLI
P
E

Ako je prekida OTVOREN

sijalica NE SVETLI.

FORMALAN NAIN OPISIVANJA SISTEMA

P
o

PREKIDA
n
n
n

PROMENLJIVA P
PREKIDA ZATVOREN
P IMA VREDNOST 1
PREKIDA OTVOREN
P IMA VREDNOST 0

(P=1)
(P=0)

SIJALICA
n
n
n

PROMENLJIVA S
SIJALICA SVETLI
S IMA VREDNOST 1
SIJALICA NE SVETLI
S IMA VREDNOST 0

Tabela ostvarene
funkcije
P S

(S=1)

1
0

1
0

(S=0)
10

LOGIKE FUNKCIJE
o LOGIKA I FUNKCIJA
o MORA DA BUDE ZATVOREN
I A I B
A
E

Tabela logike I funkcije

A B S

B
S

DA BI SIJALICA SVETLELA

0
0
1
1

0
1
0
1

0
0
0
1

11

LOGIKE FUNKCIJE
o LOGIKA ILI FUNKCIJA
o MOE DA BUDE ZATVOREN
ILI A ILI B

Tabela logike ILI funkcije

A B S

B
S

0
0
1
1

0
1
0
1

0
1
1
1

DA BI SIJALICA SVETLELA
12

POTREBA ZA NE
LOGIKOM OPERACIJOM
o PRIMER REALIZACIJE LOGIKE FUNKCIJE
o I NA MESTU A I NA MESTU B JE MOGUE
I UPALITI I UGASITI SIJALICU
-ako je na mestu A sijalica ugaena mogue ju je
upaliti na mestu B
-ako je na mestu A sijalica upaljena mogue ju je
ugasiti na mestu B
-ako je na mestu B sijalica ugaena mogue ju je
upaliti na mestu A
-ako je na mestu B sijalica upaljena mogue ju je
ugasiti na mestu A
13

POTREBA ZA NE
LOGIKOM OPERACIJOM
Da li je ovo mogue realizovati
razmetanjem definisanih prekidaa
na neki od opisanih naina?
A

B S

0
0
1
1

0
1
0
1

1
0
0
1

Tabela potrebne logike funkcije

14

Mogua realizacija ali sa drugaijim prekidaima

A

zatvoren B, otvoren drugi

otvoren B, zatvoren drugi

E
S
KAKO OPISATI DRUGO
STANJE PREKIDAA?
DRUGI PREKIDA

A A
1 0
0 1

B B
1 0
0 1

KOMPLEMENTARNO STANJE
LOGIKE PROMENLJIVE
UPRAVLJA DRUGIM PREKIDAEM

o LOGIKA INVERZIJA
o LOGIKI INVERTOR
15

LOGIKE FUNKCIJE
o
o
o
o
o

Matematiki formalizam, matematike funkcije

Matematika logika (TANO, NETANO)
Bulova algebra (1,0)
Logike funkcije, logike operacije
Tri osnovne operacije
n I

A*B

n ILI

A+B

n NE

A
16

Mogua realizacija

S=AB+AB
U OBLIKU ZBIRA PROIZVODA

17

A moe i ovako
A

S
B

S=(A+B)(A+B)
U OBLIKU PROIZVODA ZBIRA

18

LOGIKE FUNKCIJE
A

F0 F1

0
0
1
1

0
1
0
1

0
0
0
0

0
0
0
1

F15
1
1
1
1

o Sa dve ulazne promenljive mogue je realizovati 16

razliitih funkcija
0000, 0001, 0010,...,1110,1111
o Sa tri ulazne promenljive: 256
o Sa etiri ulazne promenljive: 65536
o Da li svaku NOVU funkciju treba definisati kao to su
definisane I i ILI funkcija?
19

Pod uslovom da postoje,

invertovane vrednosti promenljivih,
nema potrebe za definisanjem novih funkcija,
sve se mogu izraziti
preko I i ILI logike funkcije

20

Jo jedan primer: Tabela potrebne logike funkcije

A

B S

0
0
1
1

0
1
0
1

0
1
0
1

Mogua realizacija
A

S=AB+AB
21

Minimizacija

1.

2.

3.

A
A

A
A

B
B

S
22

Minimizacija

1.

S=AB+AB

2.

S=B(A+A)

3.

S=B
23

KAKO EMO CRTATI EME

P

Baterija za
napajanje kola
E=VDD

S
VDD

Referentni nulti potencijal - MASA

P
VDD

24

REALIZACIJA IZLAZNOG STEPENA

LOGIKOG KOLA
o NAJEE
n DIGITALNI SIGNAL JE NAPON, POTENCIJAL
n POZITIVNA LOGIKA
o VII NAPONSKI NIVO JE LOGIKA JEDINICA
o NII NAPONSKI NIVO JE LOGIKA NULA
n VII NAPONSKI NIVO
NAJVII NAPONSKI POTENCIJAL U KOLU
POTENCIJAL NAPAJANJA VDD
n NII NAPONSKI NIVO
NAJNII NAPONSKI POTENCIJAL U KOLU
POTENCIJAL MASE 0V
25

Da li su ova dva kola LOGIKI ista?

UVODI SE NOVA PROMENLJIVA A
DA BI SE PRATILO STANJE SIJALICE

A NAPONSKI NIVO.
VDD

VDD

A = S (=P)

A = S (=P)

S
A
A
S

26

SVAKO LOGIKO KOLO NA IZLAZU

MORA DEFINISATI, DATI,
ODGOVARAJUI NAPONSKI NIVO
DA BI GA SLEDEE LOGIKO KOLO
ISPRAVNO RAZUMELO

27

VDD
LK1

VDD
X

LK2

KAKO IZGLEDA IZLAZ LOGIKOG KOLA LK1

DA BI ONO NA LINIJI X DALO NAPONE:
Vi = VDD

napon logike jedinice

Vi = 0

napon logike nule

28

AKO BI RADILI KAO SA SIJALICOM

VDD
PREKIDAEM
UPRAVLJA LOGIKA
FUNKCIJA KOLA LK1

VDD
X

LK2

LK1
TA JE NA LINIJI X KADA JE PREKIDA OTVOREN?
29

NAPOMENA:

U DIGITALNOJ ELEKTRONICI SE KORISTI I OVA SITUACIJA.

IZLAZ LK1 U OVOM SLUAJU IMA VELIKU IZLAZNU
OTPORNOST, VELIKU IMPEDANSU, NE MOE DA DAJE NITI DA
PRIMA STRUJU.
IZLAZ LK1 IMA STANJE VELIKE EMPEDANSE
UVODI SE TREE LOGIKO STANJE
STANJE VISOKE IMPEDANSE SA OZNAKOM Z

30

DODAVANJE OTPORNIKA
VDD
PREKIDAEM
UPRAVLJA LOGIKA
FUNKCIJA KOLA LK1

VDD
X

LK2

PULL DOWN
LK1
TA JE SADA NA LINIJI X KADA JE PREKIDA
OTVOREN ILI ZATVOREN?
31

NEKI ZAKLJUCI:
o ULAZNA OTPORNOST
LOGIKOG KOLA TO VEA
o IZLAZNA OTPORNOST
LOGIKOG KOLA TO MANJA
IDEALNO LOGIKO KOLO
ULAZNA OTORNOST BESKONANA
IZLAZNA OTPORNOST NULA
32

PROMENA MESTA OTPORNIKA I PREKIDAA

VDD
PULL UP
PREKIDAEM
UPRAVLJA
KOMPLEMENTARNA
VREDNOST LOGIKE
FUNKCIJE KOLA LK1

VDD
X

LK2

LK1
TA JE SADA NA LINIJI X KADA JE PREKIDA
OTVOREN ILI ZATVOREN?
33

NEKI ZAKLJUCI:
o OTPORNIK TO MANJI DA BI IZLAZNA
OTPORNOST BILA TO MANJA KADA JE
LOGIKA JEDINICA NA IZLAZU
o OTPORNIK TO VEI DA BI SOPSTVENA
POTRONJA KOLA BILA TO MANJA
KADA JE LOGIKA NULA NA IZLAZU
ELEKTRONIKA
34

INVERTOR
VDD

INVERTOR
A

35

MOGUA REALIZACIJA
VDD
LK1

KADA JE JEDAN ZATVOREN

DRUGI MORA BITI OTVOREN,
I OBRNUTO

PREKIDAEM
UPRAVLJA LOGIKA
FUNKCIJA KOLA LK1

VDD
X

PREKIDAEM
UPRAVLJA
KOMPLEMENTARNA
VREDNOST LOGIKE
FUNKCIJE KOLA LK1

LK2

36

RAZRADA REALIZACIJE
POTREBAN INVERTOR
VDD
VDD
PREKIDAIMA
UPRAVLJA LOGIKA
FUNKCIJA KOLA LK1

LK2

PREKO JEDNE
PROMENLJIVE

LK1
37

REALIZACIJA INVERTORA
VDD

A
UPOTREBILI INVERTOR
DA BI NAPRAVILI INVERTOR ???

38

DIGITALNA ELEKTRONIKA
o
o

POTREBNI PREKIDAI KOJI SE UKLJUUJU NAPONOM

POTREBNE DVE VRSTE PREKIDAA
1. KOJI SE UKLJUUJU VISOKIM NAPONOM
LOGIKA JEDINCA
2. KOJI SE UKLJUUJU NISKIM NAPONOM
LOGIKA NULA

POSTOJE ELEKTRONSKE KOMPONENTE

TRANZISTORI
KOJI MOGU DA ISPUNE OVE ZAHTEVE
39

MOS FET TRANZISTORI

D

G
S

N KANALNI MOS FET

TRANZISTOR

S
P KANALNI MOS FET
TRANZISTOR

D - DRAIN
G - GATE
S - SOURCE
40

CMOS INVERTOR
VDD
G

S
D

A
Vu

A
Vi

D
G

S
41

KARAKTERISTIKA PRENOSA
Vi
VDD

IDEALNO LOGIKO KOLO

o Zato VDD/2?

VDD/2 VDD Vu
vi(t)
vu(t)
t
42

KARAKTERISTIKA PRENOSA
REALNOG LOGIKOG KOLA
V(0) = VOL

Vi
VDD>V(1)

V(1) = VOH
V(0)max = VIL
V(1)min = VIH

V(0)
Margine uma:
NMH = VOH - VIH

V(0)max V(1)min

Vu

NML = VIL - VOL

43

IZLAZNI SIGNAL

vi(t)
V(1)min

vu(t)

V(0)max
t

LOGIKA 1 ILI LOGIKA 0

44

ZNAAJNA OSOBINA
DIGITALNIH LOGIKIH KOLA

+
n1(t)

+
n2(t)

+
n3(t)

NEMA AKUMULACIJE UMA

45

o REALIZOVALI SMO INVERTOR KAO

KOMPONENTU
o MOEMO ISPUNITi ZAHTEV
BULOVE ALGEBRE DA IMAMO i
PAVE I INVERTOVANE VREDNOSTI
PROMENLJIVIH

46

DA LI NAM TREBA ILI LOGIKA FUNKCIJA?

A
Y
B
A

0
0
1
1

0
1
0
1

1
1
0
0

1
0
1
0

AB Y
1
0
0
0

0
1
1
1

Y=A+B

ZNAI:
BILO KOJA LOGIKA FUNKCIJA MOE DA SE REALIZUJE
KORISTEI SAMO INVERTORE I LOGIKA I KOLA
47

NOVO LOGIKO KOLO

A

NI LOGIKO KOLO
A

B AB Y

0
0
1
1

0
1
0
1

0
0
0
1

1
1
1
0

Y=AB

48

UOITI

A
Y

B
A
A

ZNAI:
BILO KOJA LOGIKA FUNKCIJA MOE DA SE REALIZUJE
KORISTEI SAMO NI LOGIKA KOLA
49

NAPOMENA

ISTA ANALIZA I ISTI ZAKLJUCI MOGU DA

SE IZVEDU ZA NILI LOGIKA KOLA

A
B

Y=A+B

0
0
1
1

0
1
0
1

1
0
0
0

50

Kako napraviti NI i NILI logika kola

VDD
G

I FUNKCIJA
D

PREKIDAI REDNO
A

PREKIDAI PARALELNO

ILI FUNKCIJA
51

DVOULAZNO CMOS NI LOGIKO KOLO

VDD

AB

52

DVOULAZNO CMOS NILI LOGIKO KOLO

VDD

A
A+B
B

53

Knjiga:

Dejan ivkovi, Miodrag Popovi

Impulsna i Digitalna Elektronika

Osnovna pitanja za proveru znanja:

1.

Definisati karakteristiku prenosa idelanog logikog kola. Kolika je ulazna

otpornost, izlazna otpornost, napon logike jedinice, napon logike nule
idealnog logikog kola?

2.

Definisati karakteristiku prenosa realnog logikog kola, i karakteristine take

na njoj.

3.

Nacrtati emu CMOS invertora.

4.

Nacrtati emu dvoulaznog CMOS NI logikog kola. Da li sa ovim kolima moe

da se realizuje bilo koja logika funkcija?

5.

Nacrtati emu dvoulaznog CMOS NILI logikog kola. Da li sa ovim kolima

moe da se realizuje bilo koja logika funkcija?
54