Lenik tehnologija uzgoja

Lenik je posle oraha najznaajnija jezgrasta voka. Najvei proizvoai lenika su Turska (priobalje
Crnog mora), Italija, panija i drava Oregon u SAD (priobalje Tihog okeana).
Proizvodnja lenika kod nas u Srbiji daleko zaostaje za potrebama zemlje. S obzirom na veliku tranju i
visoke cene, leska je veoma rentabilna voka.
Lenik se bere u drugoj polovini avgusta i septembru, a njen plod koristi tokom cele godine. Jezgra
lenika imaju visoku hranljivu i energijsku vrednost. Sadri proseno 62,6 % ulja, 15,0% belanevina i
14,0% ugljenih hidrata, kao i znatne koliine mineralnih supstanci (naroito Ca, P, Mg, K) i vitamina (A,
B1, B5, C, P).
Gajenje lenika zahteva malo radne snage.
Vrlo povoljni uslovi za gajenje leske vladaju na zemljitima i poloajima sa dobro regulisanim vodnim
reimom.

Priprema zemljita
Zemljite je jedan od osnovnih inilaca za uspenu proizvodnju, te se moraju ispitati njegove fizike i
hemijske osobine. Za lesku su najpogodnija rastresita, propustljiva i plodna zemljita. Zemljita sa
visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadrava povrinska voda nisu
pogodna za gajenje leske. Uz potovanje najboljih uslova za gajenje, leska se sadi na terenima sa nagibom
do 8%. Na strmijim terenima rigolovanje se obavlja po izohipsama, irine 2 m.
Prema reakciji zemljita (PH vrednosti) lenik je tolerantan, jer dobro uspeva na zemljitu pri vrednostima
PH od 5 do 8.
Zemljite za lenik mora biti takvo da omoguava ravnomerno razvijanje korenovog sistema kako
lateralno, tako i dubinski. To omoguavaju zemljita sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u
toku cele godine.
Priprema zemljita se sastoji u rigolovanju i agromeliorativnim merama. Popravka plodnosti zemljita se
obavlja unoenjem organskih i mineralnih, a pre svih fosforno-kalijumovih ubriva. Optimalna dubina
rigolovanja je 45 cm.
U naim uslovima lesku treba prvenstveno gajiti na veim nadmorskim visinama od 200 do 800 m. U
toplijim krajevima, lesku treba gajiti na severnim, severo-istonim i severo-zapadnim, a u hladnijim na
severo-istonim, severo-zapadnim i zapadnim stranama.

Zasad lenika
Izbor sorti
Uspena proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo vie nego kod drugih vonih vrsta, jer
su im uglavnom potrebni opraivai, a manji broj je samo-oplodan. Praksa je pokazala da svako
proizvodno podruje sa specifinim klimatskim uslovima, mora imati sopstveni sortiment ili uobiajeni
sortiment koji odgovara tom podneblju.
Rastojanja za sadnju
Leska u obliku buna se sadi na rastojanju 4 x 4 metra ili veem (5 x 5 metara) u zavisnosti od uslova na
terenu ili izbora samog uzgajivaa.
Vreme sadnje
Jesenja sadnja (druga polovina jeseni) je najbolja za postavljanje novog zasada lenika. Sadnja otpoinje
po opadanju lica sa sadnica. To je jako vano, jer korenov sistem leske ima znaajnu aktivnost tokom
zimskog perioda. Takoe, leska rano zapoinje vegetaciju, te se jesenjom sadnjom obezbeuje dobar
kontakt izmeu korena i zemljita. Uspostavljanjem ovog kontakta sadnica zapoinje vegetaciju koristei
vodu i hranljive materije iz zemljita, a ne samo svoje sopstvene rezerve.
Uzgojni oblik
bun se sastoji od 3 do 6 posebnih, skeletnih grana koje izbijaju iznad same povrine zemlje. Na
bunovima se jednogodinje granice ne prekrauju, ve se samo proreuju.
Postoji i uzgojni oblik lenika gde se grane formiraju slino kronji na drvetu, a sam oblik uzgoja je na
samom proizvoau da odabere (u zavisnosti od toga na koji nain e se vriti berba, koliko eli da bude
razmak sadnje, eventualna zatita itd.) .

Lenik u obliku buna

ubrenje

ubrenje mladih voaka se obavlja na osnovu analize plodnosti zemljita.

Navodnjavanje
Novi zasad lenika je neophodno navodnjavati. Na mladim zasadima, zalivanje se obavlja odmah posle
sadnje i vie puta tokom vegetacije. To se posebno odnosi na suni period, ime se poboljava
ukorenjavanje i vegetativni porast. U rodnim zasadima leske voda je posebno neophodna u fazi
intenzivnog vegetativnog porasta i porasta ploda, neposredno pre ovravanja ljuske kao i u vreme
formiranja i porasta jezgra. Za navodnjavanje nije neophodan sistem kap po kap, ali je naravno uvek
poeljan.
Zatita od bolesti i tetoina
Ve je naglaeno da se leska kod nas gaji bez redovne zatite. Meutim, nju napadaju ekonomski zaajne
bolesti i tetoine. Bolesti koje se javljaju su pepelnica, smea pegavost, rupiavst lia, trule ploda.
Meu tetoinama su posebno znaajne lisne vai, leskin smotavac, lenikova grinja i drugi. Samim tim
sa uveanjem povrina i zastupljenosti leske stvoraju i uslovi za intenzivniji napad parazita i tetnih
insekata. U takvim uslovima, budui proizvodai treba da se pripreme da sprovode interventna ili ak
redovna zatitna prskanja.

Veverica
Ekoloki uslovi za gajenje leske
Svetlost
Leska je izraziti heliofit to znai da su za njega pogodniji osvetljeni poloaji. Osvetljenost se regulie i
brojem stabala po hektaru. Potvrdu da lenik zahteva dosta svetlosti, nalazimo u njegovom gajenju oko
Sredozemnog mora. U uslovima slabije osvetljenosti ili senke u toku veeg dela dana, slabije obrazuje
cvetne pupoljke, te je rodnost samim tim, neredovna i minimalna.
Temperatura
U vreme zimskog mirovanja leska izmrzava na niskim temparaturama od oko -26 stepeni C. Formirani
enski cvetovi izmrzavaju na -14 stepeni C. Temperature od -9 do -11 stepeni C negativno deluju na
cvetanje, opraivanje i oplodnju, uzimajui u obzir da lenik rano cveta. U fazi punog cvetanja enskih
cvetova, temperature od -5 do -6 stepeni C znaajno umanjuju prinos. U periodu stvaranja resa,
temperature od -14 stepeni C izazivaju znaajnija oteenja i ograniavaju uspenu oplodnju.

Voda i vlanost
Optimalne godinje potrebe leske za vodom u naim uslovima od 700 do 800 mm pod uslovom da su
pravilno rasporeene. Najvee potrebe su u fazi intenzivnog porasta mladara i plodova tokom maja i juna.
U naim uslovima to su i najkiovitiji meseci. Tokom vegetacije leska zahteva visoku relativnu vlanost
od 70 do 80%. Ukoliko postoje uslovi, navodnjavanje je uvek preporuljivo.
Vetar
Jaki vetrovi su nepoeljni, kao i za sve druge voarske kulture. U fazi cvetanja blagi i vlani povetarci su
povoljni zbog raznoenja polena i bolje oplodnje.
Sorte
U svetu je poznato preko 300 razliitih sorti leske. U naoj zemlji se uzgaja relativno mali broj. Ogledima
kod nas je obuhvaeno preko 20 sorti koje mogu da budu okosnica savremenog sortimenta. Za intenzivnu
proizvodnju preporuuje se manji broj sorti iz sledees sortimenta:
Ludolf, Enis, Istarski dugi, Halski din, Tonda Gentile Romana, Tonda Gentile delle Langhe, Rimski,
Nocchione, Halki din, Lambert, Cosford uz napomenu da kod italijanskih sorti treba biti krajnje
oprezan zbog ranog cvetanja.
Opis pojedinih sorti lenika:
1. Istarski duguljasti
Nastala je odabiranjem iz prirodne populacije Lambertove leske u Istri. Tu se najvie gaji.
Sazreva srednje rano u prvoj polovini septembra.
bun je srednje bujan i razgranat. Cveta srednje rano. Dobro je oprauju: Halski i Rimski. Relativno je
otporna na mrazeve i prema lisnoj grinji. Vrlo dobro raa.
Plod je izduen, ovalan, na jednom kraju suen. Jezgro je ukusno i vrsto, koje se daljom obradom lako
odvaja.
Pogodan je i za industrijsku i za stonu upotrebu. Jedina mana ovog lenika je malo tee odvajanje ploda iz
omotaa, to zahteva dodatni napor kod berbe i kod pripreme za prodaju.
2. Tonda Gentile Romana
Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra.
Italijanska sorta, koja se najvie gaji u srednjoj Italiji. bun je srednje bujan, a cveta od sredine januara do
sredine februara i homogena je sorta.
Dobra sorta za opraivanje je Ludolf. Plod je srednje krupnoe (2,7 grama), okruglog oblika, tamno braon
boje i lako ispada iz omotaa.
Jezgro je sitno (1,2 gr), loptasto, vrsto, lako se prenjem odvaja od pokoice. Pogodan je za
poslastiarsku industriju.
3. Rimski
Sazreva srednje kasno. bun je srednje bujan. Stvara mnogo izdanaka.
Cvata srednje kasno. Kosford dobro oprauje sortu Rimski, a Rimski je odlian opraiva za sortu Istarski
duguljasti.
Rimski je relativno otporan prema mrazevima, a umereno osetljiv prema leskinoj grinji i veoma dobro
raa.
Jezgra su sitna do srednje krupna (1,35 g), kolaasta, slatka, ali nisu aromatina.
4. Cosford
Sazreva srednje kasno. bun je vrlo bujan i razgranat. Stvara mnogo izdanaka. Cveta srednje kasno do
kasno. Dosta dobro podnosi niske temperature. Raa dobo.

Engleska sorta. Gaji se u Engleskoj, Maarskoj ,Nemakoj, Rusiji i kod nas. Moe da dostigne od 5 do 6
metara visine, a toliko i u obimu.
List je srednje veliine, esto ak i sitan, obrnuto jajastog oblika. Dobri opraivai su Halski din i Crveni
Lambert, dok Kosford dobro oprauje sortu Rimski.
Plod srednje krupan (2,5 g), duguljast. Jezrgo je sitno do srednje krupno (1,3 g ), veoma ukusno i
prenjem se veoma lako odvaja od pokoice.
5.Halski din
Nemakog je porekla. Najvie se gaji u Nemakoj, ekoj i kod nas.
Sazreva rano, krajem avgusta i poetkom septembra.
bun je srednje bujan i uspravan. Ne razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano. Rimski i Kosfort dobro
oprauju Halski. Halski je otporan na mrazeve i prema leskinoj grinji.
Plod je krupan (3,4 g) loptasto-kupast. Jezgro je belo, sitno do srednje krupno (1,36 g ), slatko. Ovo drvo
lenika moe da bude visoko i do 6 m.
Prilagoen je kontinentalnoj klimi, te je zato poznat kao sorta sa vrlo dobrom rodnou i smatra se
najboljom sortom za masovnu proizvodnju. Veoma je cenjena sorta u Nemakoj.

Plod lenika sorta Ludolf

6. Ludolf
Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano, a sazreva prilino kasno.
Samooplodna je sorta, ali ipak bolje raa ako joj se obezbedi opraiva. Plod je krupan i okruglasto
trbuastog oblika, teine od 2,9 g do 3,2 g.
Jezgro je prosene veliine oko 1,5 grama. Omota ploda je iste duine kao i plod. Vrh omotaa je malo
izreckan i prilikom zrenja se otvara, te plodovi sami ispadaju.
Redovno i obilno raa i odlina je sorta za stonu potronju. Jedna je od najcenjenijih sorti u Nemakoj i
ekoj.