Socioloski Aspekti

Tehnickog Razvoja
Skripta za prvi kolokvijum

Dejan Ribic

ISPITNA PITANJA
1.

POJAM TEHNICKOG SAZNANJA ....................................................................................................................................... 2

2.

IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA ....................................................................................................................................... 2

3.

STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA ................................................................................................................................ 3

4.

NAUCNO-TEHNICKI POTENCIJAL ..................................................................................................................................... 5

5.

ZNACAJ I TEHNICKI OBLICI SIRENJE ZNANJA ................................................................................................................... 6

6.

DRUSTEVNI OBLICI SIRENJA I SPRECAVANJA SIRENJA SAZNANJA: ................................................................................. 7

7.

ODNOS NAUKE I TEHNIKE ............................................................................................................................................... 8

8.

TEHNIKA I ETIKA .............................................................................................................................................................. 9

9.

DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U PREDKAPITALIZMU ...................................................................................... 10

10.

DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U KAPITALIZMU........................................................................................... 12

11.

TEHNIKA I KARAKTER DRUSTVA ................................................................................................................................ 13

12.

INDUSTRIJSKO DRUSTVO .......................................................................................................................................... 13

13.

INFORMATICKO DRUSTVO ........................................................................................................................................ 14

14.

UTICAJ TEHNIKE NA COVEKA .................................................................................................................................... 15

15.

TEHNIKA I ZIVOT, COVEK, SVEST ............................................................................................................................... 16

16.

UZROCI GLOBALIZACIJE ............................................................................................................................................. 17

17.

DIMENZIJE GLOBALIZACIJE ........................................................................................................................................ 18

18.

DEBATA O GLOBALIZACIJI ......................................................................................................................................... 18

19.

UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NASE ZIVOTE .................................................................................................................. 19

20.

PRVI MASOVNI MEDIJI I TELEVIZIJA KAO MEDIJ ....................................................................................................... 20

21.

UTICAJ TELEVIZIJE...................................................................................................................................................... 20

1.

POJAM TEHNICKOG SAZNANJA

Tehnicko saznanje obuhvata ideje, stavove i principe koji objasnjavaju nacin stvaranja i funkcionisanja
materijalnih sredstava, materijalna sredstva koja su zasnovana na tim idejama I principima, kao I postupke
koriscenja tih sredstava radi ostvarenja odredjenih prakticnih ciljeva.
Tehnicko saznanje ima dve dimenzije: teorijsku-saznajnu i materijalno-prakticnu.
Teorijsko-saznajna dimenzija tehnickog saznanja ogleda se u tome da se racionalno iskustvenim putem otkriju
objektivne osobine odredjenih pojava i povezanost tih pojava sa ciljem stvaranja materijalnih sredstava. Da bi
se ovo ostvarilo tehnicko saznanje mora biti objektivno, opste, precizno i sistematicno.
Objektivni deo sadrzi samo one stavove koji se mogu proveriti (eksperiment)
Opstost tehnickog saznanja - ispitivanje osobina pojedinacnih pojava, otkrivanje zajednickih osobina cele klase
pojava, otkrivanje sustinskih osobina pojava.
Precizno adekvatno izrazava ne samo opste osobine neke pojave vec i osobine najsitnijih delova te pojave
Materijalno-prakticni karakter nastoji da na osnovu teorijskih principa konstruise tehnicka sredstva koja
prakticno funkcionisu i prakticno zadovoljavaju potrebe ljudi.

2.

IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA

Proizvodno prakticne potrebe - teznja da ljudi rese odredjene prakticne zivotne probleme kako bi olaksali
obavljanje odredjenih delatnosti radi zadovoljavanja proizvodnih i zivotnih potreba.
Naucno saznanje - racionalno proucavanje konkretne stvarnosti.
Kontinuitet tehnike - resavanje jednog problema otvara mogucnost resavanja drugih i time razvoj tehnickog
saznanja.
Komplementarnost tehnike - mogucnost da se tehnicki pronalasci koji su stvoreni za resavanja praktickih
problema u jednoj oblasti primene u drugoj u potpunosti ili celosti.
Trzisna konkurencija - povlaci sa sobom povecanje produktivnosti rada i sticanje bogatstva i samim
usavrsavanjem tehnologija one mogu da se nose sa ostalom konkurencijom.
Eksperimentalna radoznalost - individualne psiholoske osobine od strane tehnickih stvaralaca, licno
zadovoljstvo, veliki broj znacajnih pronalazaka je nastao zbog radoznalosti.

3.

STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA

Najznacajniji stvaraoci tehnickog znanja u proslosti bile su zanatlije, daroviti pojedinci i tehnicki pronalazaci iliti
prvi inzenjeri, samouki obrazovani tehnicki pronalazaci i daroviti pojedinci.
Najvei deo tehnikih pronalazaka u prolosti su ostvarile zanatlije, koji su otkrivali i stalno i sistematski
usavravali ta tehnika sredstva. Posle zanatlija, veliki doprinos su dali samoukoobrazovani tehniki
pronalazai. Oni nisu posedovali formalno tehniko obrazovanje, jer tada takvo obrazovanje nije ni postojalo.
Obrazovanje su stekli prouavanjem pisanih izvora i eksperimentalno-istraivakim radom. Visoki stepen
samoobrazovanja omoguila im je praksa da se teorijska i praktina znanja zapisuju. Do XIX veka zanatlije su
davale najvei doprinos razvoju tehnikog saznanja, dok su naunici u ovom periodu davali mali i ogranien
broj saznanja, iz pojedinih oblasti kao to su astronomija i matematika. U periodu izmeu 1300 i 1600 godine
postojale su tri grupe naunika i to:
Naunici na univerzitetima
Humanisti
Umetnici zanatlije
Naunici na univerzitetima i humanisti nisu dali skoro nikakav doprinos razvoju tehnikog saznanja.
Naravno umetnici zanatlije su najvie doprineli. Posebno su se isticali zanatlije vieg ranga koje su imale
odreeni stepen obrazovanja, koje su stekli kao egrti.
U ove zanatlije ubrajamo:

Umetnike-inenjere
Lekare
Graditelje muzikih instrumenata
Graditelje nautikih i astronomskih instrumenata
Geometre
Navigatore

Zanatlije vieg ranga su unapredili i odreena teorijska znanja iz:

Mehanike
Akustike
Hemije
Metalurgije
Geometrije
Anatomije

kole za sticanje tehnikog odnosno zanatnog znanja nisu postojale. Osoba koja je htela da ui zanat ila bi u
porodicu majstora. Od XIV veka dolazi do definisanja statusa sluge i kalfe i egrta. Razlike su bile sem u nazivu i
u primanjima i pravima.

Sve do kraja XIX veka nosioci tehnikog saznanja su u najveoj meri bili pojedinci, a ne istraivake
organizacije. Poetkom XX veka u SAD su 20% tehnikih pronalazaka stvorile naune organizacije, a 80%
pojedinci, dok je sada to obrnuto, to dokazuje da je istraivaki rad postao drutveno organizovan.
U prolosti, na visokim kolama, ljudi su se obuavali za obavljanje samo crkvenih i dravnih poslova, i sticali
znanja iz filozofije, istorije, kulture, teologije i prava. kole za sticanje tehnikog znanja nisu postojale, jer
vladajua klasa nije bila zainteresovana. Zbog religijskog uticaja se stvorio prezir prema konkretnoj stvarnosti,
kao predmetu naunog prouavanja. Jo u antikoj grkoj je bila stvorena otra vredonosna razlika izmeu
mehanikih i duhovnih delatnosti. Postojala je potpuna nezainteresovanost srednjevekovnih univerziteta na
Zapadu i visokih kola u Grkoj za razvoj prirodno-tehnikih nauka.
Osnovne nastavne discipline su bile:

Pravo
Filozofija
Teologija
Medicina

U XIV i XV veku u Italiji uvode filozofiju prirode, fiziku i matematiku. Prirodni predmeti imali su sporedan
znaaj. Tek u XVII i XVIII veku se stvaraju akademije, iji je cilj bio razvijanje nauno-istraivakog rada, a ne
kolovanje kadra. Najpoznatije nauno drutvo je Londonsko kraljevsko drutvo, osnovano 1660. godine. A od
akademija:

Akademija nauka u Parizu,

Berlinska akademija nauka
Petrogradska akademija

Istraivanja su vrili iz oblasti astronomije, fizike, hemije i biologije.

Znanja koja su ostvarena na akademijama bila su vie teorijskog karaktera i nisu mogla da zadovolje
specifine zahteve proizvodnje, koja je traila praktino-tehnika saznanja. Zato se u Francuskoj 1794.godine
otvara prva politehnika kola, koja je bila poetni oblik tehnikog fakulteta. Sa osnivanjem tehnikih fakulteta,
stvoreni su institucionalni uslovi za kolovanje tehnike inteligencije, ali su i dalje bili manje znaajni. Tek u XIX
veku se u Nemakoj izjednaavaju sa ostalim fakultetima. Najznaajniji stvaralac tehnikog saznanja u
modernom drutvu je tehnika inteligencija. Svi znaajniji pronalasci u modernom drutvu nastali su kao
rezultat organizacionog i sistematskog rada tehnike inteligencije. Praktina iskustva su i danas znaajna
zaposleni su u mogunosti da uoe i svojim predlozima otklone nedostatke.

4.

NAUCNO-TEHNICKI POTENCIJAL

Pod nauno-tehnikim potencijalom podrazumeva se broj nauno-istraivakog kadra, stepen osposobljenosti

nauno-istraivakog kadra da relativno brzo usvaja i stvara nova znanja u vidu otkria i izuma, kao i obim i
brzina praktinog korienja, odnosno primena znanja. Vaan faktor stvaranja novih znanja je broj naunika i
inenjera kojim neka zemlja raspolae. Taj kadar je poeo kontinuirano da raste u razvijenim zemljama
poetkom XX veka. U razvijenim zemljama ima i vie inenjera. Najvie ih ima u SAD. Ako posmatramo naunotehniki potencijal prema broju otkria i izuma, najvei broj njih je postignut u razvijenim zemljama. Ukoliko
posmatramo nauno-tehniki potencijal prema broju Nobelovih nagrada i broju patenata, razvijene zemlje su
opet na prvom mestu. esto kompanije dugo ne patentiraju svoja otkria da bi to vie na njima zaradili, a da
se konkurencija ne upozna sa njima, dok sa druge strane neke patentiraju kako bi zatitile svoje izume.
Indeks citiranosti je takoe jedan od pokazatelja razvijenosti nauke u jednoj zemlji. to je neki rad vie citiran,
to znai da je rad u saznajnom pogledu znaajniji. Spisak naunih navoda pokazuje da su radovi iz razvijenih
zemalja daleko vie citirani od radova iz nerazvijenih zemalja.
I u pogledu brzine i sposobnosti primene naunog znanja prednjae ekonomski razvijene zemlje, jer imaju
velika novana sredstva, razvijenu tehnologiju i opremu potrebnu za eksperimente, kao i privredu koja je
zainteresovana za te pronalaske. U ekonomski nerazvijenim zemljama, nauni kadar ne samo da je
malobrojan, ve i neorganizovan, jer najvei broj istraivaa radi samostalno na projektima. U tim zemljama ne
postoji pozezanost izmeu privrede i ovih institucija, kao ni izmeu institucija. Razvijene zemlje imaju
najpovoljnije uslove da tehniki realizuju i najsloenija otkria iz drugih zemalja. Tehnoloki nerazvijene zemlje,
ak i kada dou do nekog znaajnijeg otkria, primorani su da ga prodaju razvijenim zemljama. Dolazi do bega
mozgova.
Vaan preduslov za nauno-istraivaki rad su materijalna sredstva. Najvie matrijalnih sredstava ulau
najrazvijenije zemlje. Dva najvanija izvora finansiranja su drava i privatna industrija. Drava najvie ulae u
fundamentalna istraivanja, a privatna industrija u primenjena. Jako esto se privatne kompanije potpomau
sredstvima iz dravnog budeta, jer drava ima interes u razvoju visokih tehnologija.

5.

ZNACAJ I TEHNICKI OBLICI SIRENJE ZNANJA

Stvaranje znanja je sloen proces uslovljen mnogim faktorima:

Stepen razvijenosti materijalne proizvodnje i praktinih mogunosti primene naunog saznanja

Postojanje vlastite organizacije nauno-istraivakog rada
Stepen razvijenosti obrazovnog sistema
Stepen razvijenosti kulture i naune tradicije

U razliitim drutvenim zajednicama su razliiti uslovi za uspean razvoj saznanja. Tako je na primer u staroj
Grkoj bila razvijena filozofija i umetnost, ali ne i tehnika. Brzina irenja ideja i znanja je jako znaajna.
Kao prvo, zemlje koje nisu dole do svojih saznanja mogu da koriste tua, sa druge strane zemlje mogu da
prihvate i unaprede znanja, tako da su, na primer, japanske kopije bolje od originala.
Postoje tri razliite teorije o odnosu stvaralatva i irenja znanja i ideja:
Difuzionistiko-koje potpuno razdvaja proces stvaralatva od procesa irenja ideja i znanja
Ideja o postojanu nezavisnih otkria i izuma i autonomni razvoj drutva na osnovu tih otkria
Stvaranje i irenje ideja i znanja su meusobno uslovljeni procesi
Tehniki oblici irenja znanja
Postoje dva naina irenja znanja:
Neposredno
Posredno
Neposredno irenje znanja je usmenim putem. Ovo je bio jedini nain irenja znanja do pojave pisma. Ljudi su
zbog potrebe za komunikacijom razvili jezik. Bilo je skoro nemogue ovim putem prenositi teorijska saznanja,
ali su se najvie prenosila praktino-tehnika saznanja. Tako su na primer Arapi doznali nain pravljenja papira
od kineskih zarobljenika, jer je u Kini nain pravljenja papira uvan kao tajna. Putujui misionari su sem verskih
uenja prenosili i praktino-tehnika znanja. Danas neposredni nain prenoenja znanja dobija na znaaju zbog
postojanja naunih i poslovnih tajni.
Posredno irenje znanja poinje prolaskom pisma. To je omoguilo da se znanja prenose sa generacije na
generaciju, da ne bi svaka generacija iznova morala poinjati sakupljati. Do pojave pisma, esto su znanja
umirala sa njihovim autorima. Pismo je mnogo pouzdaniji oblik prenoenja znanja. Ranije se deavalo da se
znanja izgube. Npr 1956 godine je u kineskoj grobnici iz 297.g pne otkriveni ukrasi od aluminijuma koji je u
Evropi pronaen tek u XIX veku. U poetku su knjige bile runo pisane, sve do pronalaska tamparije.
Pronalazak tamparije uzrokuje nastajanje biblioteka, od kojih je najpoznatila bila u Aleksandriji. Ne smemo
zanemariti i internet, tv i radio kao naine posrednog prenoenja znanja. Internet je nastao u Pentagonu 1969.
godine. Broj korisnika interneta neprestano raste.

6.

DRUSTEVNI OBLICI SIRENJA I SPRECAVANJA SIRENJA SAZNANJA:

Moraju biti ispunjeni i tehniki uslovi i drutveni uslovi da bi se znanje irilo.

Sem pisma, televizije, interneta, radija i ostalih tehnikih uslova, potrebna je i opta pismenost, biblioteke,
razvijeni obrazovni sistem, razvijena organizacija nauno-istraivakog rada, razvijena kultura, otvoren i
demokratski politiki sistem.
irenje znanja se najbolje obavlja izmeu zemalja sa priblinim stepenom drutveno-ekonomskog, kulturnog i
naunog razvoja.
Prema drutvenim uslovima irenja ideja i znanja razlikujemo sledee oblike:

Slobodna razmena ideja i znanja

Tajno irenje
Nametanje pojedinih znanja kao vrednosno najznaajnijih
Nasilno nametanje
Prodaja, odnosno transfer znanja

U poetku, vladari drava nisu sputavali irenje znanja jer nije postojala opasnost od toga.
Meutim, ovladavanjem novim vojnim tehnologijama dolazi do uvanja tajni.
Patentirali bi neki pronalazak tek kada bi bio zastareo, a i tada bi nastavili imati dobit putem licence.
Obrazovanje i transfer tehnologije su danas dominantni oblici irenja tehnikog znanja.
Oblici spreavanja irenja znanja:
Nova znanja u toku istorije su delovala pozitivno na ubrzani razvoj, ali veoma esto su predstavljale i opasnost
za vlast. Vlast se trudila da suzbije loe ideje koje bi mogle da utiu na dravu. Te loe ideje su poev od
kritikovanja vlasti, pa sve do zalaganja za uspostavljanje drugaijeg oblika vladavine. S obzirom da su se do
pojave tamparije knjige pisale rukom, lako je bilo kontrolisati ideje. Nakon pojave tamparije dolazi do
raznoraznih vidova cenzura. Na poetku nije postoja organ koji bi pratio te ideje. U XVI veku u rimokatolikoj
crkvi dolazi do formiranja indeksa nepoeljnih knjiga. Ta organizacija koja je formirala indeks nepoeljnih knjiga
je tesno saraivala sa inkvizicijom. Pod nastupom faizma u Nemakoj, nareeno je da se pale sve knjige koje
se protive ovoj ideologiji. Dve najvanije teorije dvadesetog veka, kvantna teorija i teorija relativiteta bile su
otro kritikovane u SSSR jer su bile nasuprot Staljinizmu, jer nije moglo da se prihvati da je neto neodreeno i
sluajno, s obzirom da se verovalo da je Staljinizam ovladao svim naunim oblastima.
Takoe dolazi do neprihvatanja teorija o genetici i nasledstvu, pa su se te oblasti razvijale na
nenaunim pretpostavkama, to je nanelo veliku tetu razvijanju znanja SSSR. Poto su se bojali tehnike
inteligencije, shvativi da je uloga tehnike inteligencije mnogo znaajnija, izgradili su otvoren neprijateljski
odnos i za sve to nije valjalo su okrivljivali inenjere. Ako grade velike hale-rasipnici, ako grade male hale-ne
potuju ljude radnike klase. Zlo napred, zlo nazad.

7.

ODNOS NAUKE I TEHNIKE

Nauka i tehnika su meusobno povezani. One ine dve dimenzije jednog jedinstvenog saznajnog procesa.
Ne mogu se razvijati jedno bez drugog. Nauka predstavlja teorijsku dimenziju saznanja, a tehnika materijalnu
dimenziju. Nisu oduvek nauka i tehnika bile povezane, pa moemo razlikovati tri perioda i to:
Period do XVII veka
Period od XVII do pred kraja XIX veka
Period od pred kraja XIX veka
U prvom period (do XVII veka), nauka i tehnika su se razvijale odvojeno. Tehnika se razvijala na osnovu
praktino-iskustvenih saznanja ljudi. Oni su koristili mnoga materijalna sredstva, iako nisu sa naune strane
umeli da objasne njihov princip rada. U to vreme se nauka bavila Aristotelovim shvatanjem sveta.
Ako neto nije pisalo u Aristotelovim knjigama, znai da ne postoji. Tome svedoi primer kada je Kircher
poetkom XVII veka jednom jezuitskom profesoru dao da kroz teleskop pogleda suneve pege, a on je rekao:
To je beskorisno, sine. Dva puta sam itao Aristotela i nigde se ne pominju suneve pege.
Tehnika je sve do XVII veka bila razvijenija od nauke. Iako sada smatramo da je nauka roditelj tehnici, do 1500.
godine je bilo obrnuto.
U drugom period (od XVII do pred kraja XIX veka), nauka i tehnika su se razvijali paralelno, ali je ipak tehnika
imala vie uticaja na nauku. Smatra se da je moderna nauka nastala zahvaljujui tehnici, kada je preuzela
eksperimentalni deo iz tehnike koji su razvili zanatlije.
Bilo je i obostrane meusobne podsticajnosti. Naroito za vreme velikog irenja proizvodnje u kapitalistikom
drutvu, gde se stvaraju problemi proizvodno-tehnike prirode, koje postojea tehnika, odnosno inenjerski
kadar nisu mogli da ree, pa su se obraali naunicima. Puno puta je i nauka saznavala neto novo proucavajui
nain reavanja praktinih tehnikih problema. Meusobna povezanost dovodi do ekspanzije hemije u XVIII
veku.
U treem periodu (od pred kraja XIX veka) dolazi do spajanja nauke, tehnike i proizvodnje u jedinstven proces,
sa sve izraenijom tendencijom da nauka postane osnova tehnici i proizvodnji. Dolazi do pojave naunotehnike revolucije, odnosno pojavu da se revolucija u nauci i tehnici odvija nezavisno jedna od druge. Sve
vra povezanost nauke i tehnike smanjuje vreme potrebno da se otkriveni nauni pronalazak upotrebi u
procesu proizvodnje. Nauka, tehnika i proizvodnja danas ine jednu celinu. Nauka danas istrauje stvarnost ,
rukovodei se prevashodno saznajnim ciljevima, dok tehnika prati nauna ostvarenja i nastoji da ih pretvori u
tehniku, radi zadovoljavanja praktinih potreba ljudi.

8.

TEHNIKA I ETIKA

Nauna-tehnika saznanja mogu imati dvostruku drutvenu funkciju:

Humanistiku
Antihumanistiku
Koju e svrhu imati ne zavisi samo od prirode nauno-tehnikog saznanja, ve i od potreba i ciljeva drutvene
zajednice. Veina saznanja mogu biti i humanistiki i antihumanistiki iskoriena. Korienje saznanja u
antihumanistike svrhe govori da tehnika ima etiku dimenziju, ispoljenu na dva nivoa: drutvenu i
individualnu.
Drutvo i ratna tehnika
Ljudi su veoma rano poeli da prave luk, strelu i ostala orua, koje je imalo za zadatak lake preivljavanje i
zadovoljenje materijalnih potreba. Meutim, brzo su uvideli da mogu to koristiti za pokoravanje i ubijanje
drugih ljudi, tako da je elja za dominanciju i mo prouzrokovala razvoj ratne tehnike. Jedino ljudi prave
sredstva koja imaju za cilj samo unitavanje svoje vrste. Nijedna druga vrsta to ne ini. Rat je tokom cele
istorije bio podsticajan faktor razvoju ratne tehnike. Radikalne promene prema ratnoj tehnici nastaju
pronalaskom vatrenog oruja. Kljuni pronalasci koji su ubrzali razvoj ratne tehnike su barut, bomba, atomska
bomba, tenkovi, hemijska oruja... u toku istorije, drutvo je angaovalo sve vei broj ljudi i sredstava na
unapreivanju ratne tehnike. Za vreme Drugog svetskog rata, svaka sila je imala svoj tim koji se bavio
razvijanjem ratne tehnike, kojima su bili obezbeeni velika novana sredstva i koji su imali veliki potencijal.
Imali su za zadatak usavravanje postojee ratne tehnike i konstruisanjem novih orua.
Tehniki progres ratne tehnike se meri stepenom njene efikasnosti u unitavanju broja ljudi i materijalnih
dobara. Npr ma ima indeks 20, a nuklearna bomba od jednog megatona 600.000.000. Najvie ljudi je stradalo
za vreme Drugog svetskog rata, jet do tada nisu postojala moderna orua za masovna ubijanja. Sa jedne strane
stvaraoci ratne tehnike su krivi za masovna stradanja, a sa druge strane, ne moemo rei da su oni zapoeli i
vodili rat.
Iako u svim poznatim kulturama je prihvaen etiki princip-ne ubij, njega se ne pridravaju. On je relativiziran
po potrebi, tako da se ubijanje pripadnika drugog naroda ili drave ne smatra loim, ak se negde i tumai kao
gest patriotizma i dravne obaveze. Dolazimo do toga da su ljudi koji su pobili najvie ljudi smatrani herojima.
Na nivou naune, odnosno inenjerske profesije ne postoji univerzalan kodeks kao to lekari imaju Hipokratov.
Ali moramo razumeti da pravac drutvenog i vojno-tehnolokog razvoja stvara vladajua elita.
Stvaraoci ratne tehnike i moralne dileme
Uee u stvaranju i stvaranje ratne tehnike je kod malog broja pojedinaca dovelo do moralne dileme i
pokajanja. Na primer Alfred Nobel, naunik koji je 1866. godine otkrio dinamit, koji je naao veliku primenu u
industriji, ali i u ratnoj tehnici. On je svojim zavetanjem ostavio da se svake godine deo zarade od prodaje
dinamita dodeli kao nagrada za najznaajnije rezultate ostvarene u nauci, knjievnosti i miru. Na ovaj nain se
Nobel moralno iskupio.
9

Otac prve atomske bombe je Openhajmer. Nemaka je prva zapoela proces stvaranja atomske bombe
U-projektom 1939. godine. Zbog realne pretnje Nemake, u SAD poinje izrada atomske bombe.
U poetku se projekat zvao S-1, a nakon ukljuenja drave u projekat dobija ime Menhetn-projekat.
16. Jula 1944. godine je prvi put oprobana atomska bomba. Naunici su stvaranjem atomske bombe ispunili
svoj moralni dug prema slobodi i oveanstvu. Kapitulacija Nemake nije spreila SAD u razvoju nuklearne
bombe. Oni je i pored mnogih protivljenja upotrebljavaju za kapitulaciju Japana. Posle toga, shvativi razornu
mo, naunici su pokuali da atomsku energiju stave pod civilnu kontrolu, to im ne uspeva. Poinje
zagovaranje naunika za izradu vodonine bombe. Openhajmer to odbija, jer se kajao zbog stvaranja
nuklearne. Odmah nakon toga biva okarakterisan kao sovjetski pijun. Ista sudbinja je zadesila i Fritjof Kapicu
iz SSSR-a, koji je sedam godina proveo u kunom pritvoru zbog protivljenja na izradi atomske bombe.
Openhajmerovo pokajanje nije bilo dovoljan opomen na budue naunike da ratna tehnika donosi samo
nesreu.
Ratna tehnika i finansijska sredstva
U podeljenom svetu, nikad se nije postavljalo kao pitanje moralne norme ogromno izdvanje sredstava i
ljudskih talenata za razvoj ratne tehnike. Podeljena su miljenja o znaaju razvoja ratne tehnike za blagostanje
drutva. Jedni misle da su najznaajniji pronalasci koji se danas koriste u privredi nastali u okviru vojnih
istraivanja i za potrebe vojne tehnike, dok drugi misle obrnuto.

9.

DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U PREDKAPITALIZMU

Tehnika saznanja su se veoma usporeno i sporadino razvijala u predkapitalistikom sistemu zbog:

Nezainteresovanou vladajue klase za usavravanje materijalne proizvodnje

Religiozno tumaenje sveta i vrednosnog sistema
Objektivna nemogunost potlaene klase da stie i stvara nova znanja
Stagnativni karakter poljoprivrednog naina proizvodnje

Nezainteresovanost vladajue klase za razvojem tehnike

Vladajue klase nisu bile zainteresovane za usavravanje materijalne proizvodnje. One se nisu direktno bavili
proizvodnjom, a vladajui poloaj se nasleivao. Vladajua klasa se bavila vojnim, religioznim i politikim
delatnostima, kao i ubiranjem rente od zemlje. Robovi i kmetovi su radili. Za razliku od kapitalistikog drutva,
gde su svoj vladajui poloaj dobijali na osnovu svoje ekonomske moi, u predkapitalistikom drutvu vladajui
poloaj je donosio materijalno bogatstvo.
Vrednosni sistem i religiozno tumaenje sveta
Nezainteresovanost vladajue klase za razvoj materijalne proizvodnje, doveo je do toga da fiziki rad uopte
nije potovan. Radom kojim su se bavile vladajue klase je bio najenjeniji. Tako imamo da je u staroj Groj
smatrano da fiziki rad nema smisao i da je ovek koji se bavi samo fizikim radom radi sticanja bogatstva
osuivan i preziran. Graani koji se nisu bavili politikim i javnim delatnostima, ve samo svojim privatnim
poslovima su smatrani za idiote.
10

Prezir prema fizikom i zanatlijskom radu sreemo i u rimskom carstvu. Slobodnog oveka je nedostojan posao
nadniara jer je prodavao svoju snagu, a ne svoje sposobnosti.
Maine i nauka se ne mogu razvijati u drutvu zasnovanom na robovskom radu. Robovski rad je bio previe
jeftin da bi uvodili maine. Samo antiki naunici lieni predrasuda su se usuivali da eksperimentiu i seciraju.
ak i oni koji su ostvarili znaajnije rezultate su takoe nipodatavali manuelni rad. Zanimljivo je da su
maine u antici upotrebljavane za ratovanje, za zabavu kao igrake, ali nikad nisu uvedene u proces
proizvodnje.
Prezir prema proizvodnji i tehnikom znanju se prostire i kroz srednji vek. Svetenici su bili jo okoreliji od
grke aristokratije. Ogranienja u razvoju proizvodnje i tehnikog znanja su dolazila iz religije i religioznog
tumaenja sveta.
Ograniene mogunosti potlaene klase
Potlaena klasa je mogla subjektivno da bude zainteresovana za unapreivanje proivodnje, kao obik
olakavanja njihovog rada, ali bi to donelo dobit samo vladajuoj klasi. Iako je posedovala odreena praktina
znanja, potlaena klasa ih nije mogla realizovati zbog nedostatka drutvene moi da menja uslove i nain
proizvodnje.
Poljoprivredni nain proizvodnje
Karakter tradicionalnog oblika proizvodnje je u velikoj meri uticao na usporeni razvoj tehnikog znanja. U
srednjem veku, zbog malog broja tadanjih graana, nain na koji se poveavao prinos nije bio vezan za
unapreivanje proizvodnje, ve poveanjem obradivog zemljita i radne snage. S obzirom da se proizvodilo
samo za svoje potrebe, poljoprivreda nije podsticala razvoj zanatstva i trgovine kao osnove industrijskog
naina proizvodnje. Dominantno su upotrebljavane alatke od drveta i delimino od metala, a nije bilo vika
prinosa da bi se razvijala trgovina. Zbog postojanja prezira prema zanimanjima trgovca i zanatlije, ovim su se
bavili ili ljudi koji nemaju svoju zemlju ili ljudi koji od svoje zemlje ne mogu da preive. U naim krajevima
zanimanje kova je bilo prezirano, jer su se time bavili Romi. Tek poetkom dvadesetog veka seljaci poinju da
se bave ovim poslom, i postaju ugledne linosti u selu. Kovanice su sluile kao malo drutveno sredite.
Orua su se sporo usavravala zbog obilja radne snage na selu i specifine psihologije seljaka koji je na svemu
tedeo sem na svom zdravlju i snazi.
Imamo i usporeni razvoj znanja u oblastima pogonske energetike, jer je do III veka ljudska i ivotinjska snaga
bila pogonska, a snaga vetra i vode sve do kraja XVIII veka.
Glavni uzrok usporenog tehnikog znanja u srednjevekovnom drutvu je nepostojanje proizvodnih potreba, a
ne nemogunost oveka da na tom stepenu istoriskog razvoja stvara sloenija znanja, s obzirom da su znanja
koja su bila u interesu klase kontinuirano razvijana. U ta znanja spadaju graditeljstvo, astronomija, matematika
i medicina. Prvi poeci matematikih misli su se javljali zbog potrebe premeravanje polja, trgovine i merenje
vremena. Potrebe vladajue klase su delovale takoe podsticajno na ubrzanom razvoju ove oblasti. To je
najbolji dokaz da su se znanja za kojima je postojala praktina potreba brzo razvijala. To nam svedoe i mnogi
graevinski objekti.
11

10.

DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U KAPITALIZMU

U kapitalizmu se stvaraju povoljni uslovi za razvoj tehnikog saznanja zahvaljujui buroaziji kao vladajuoj
klasi. To je prvi put da je klasa koja se bavi privrednom delatnou, stekla materijalno bogatstvo i njime
osvojila politiku vlast i postala vladajua klasa.
Kao i ostale vladajue klase do tada, i buroazija je favorizovala delatnost kojima se bavi, to doprinosi tenji
usavravanju materijalne proizvodnje jer je svoj poloaj obezbedila svojom ekonomskoj moi i bogatstvu.
Potrebe materijalne proizvodnje postaju politike potrebe i materijalne potrebe. Menja se moralno shvatanje
celog drutva. Vladajue moralne vrednosti su materijalno bogatsvo i uspeh u ivotu. Kapitalistiki nain
proizvodnje nastaje usavravanjem zanatskog naina proizvodnje i prolazi dve faze: manufakturnu i
industrijsku proizvodnju.
Razvijanjem manuelne proizvodnje, dolazi do specijalizovanja radnika za obavljanje odreenih poslova jer je
bilo dolo do podele proizvodnje. Poveavanjem konkurencije, proizvoai tragaju za novim nainima
proizvodnje kako bi poveali produktivnost. Npr u tekstilnoj industriji je uvedena mehanika predilica.
Pogonski izvori se menjaju od vetra i vode, pa do parne maine. Parna maina uzrokuje nastanak industrijskog
procesa proizvodnje. Svaka maina se sastoji iz tri dela: motora, prenosa i alatke. Manuelni rad se nije mogao
takmiiti sa industrijskom proizvodnjom. Maine su mogle da rade neprekidno, i nisu traile odmor ili
poveanje zarade. A i takav nain proizvodnje je bio puno jeftiniji. U XIX veku nauka poinje da biva glavni
inilac tehnolokog razvoja.
Nauno-tehnika revolucija i industrijski sistem
Parna maina je bila prvo primenjena u tekstilnoj industriji, a kasnije i u svim oblastima industrijske
proizvodnje. Era parne maine se zavrava krajem XIX veka. Kapitalisti su uoili da mogu stei veliki profit
usavravanjem maina, i da je to mnogo isplatljivije od poveanja broja radnika, smanjenje nadnice i
produavanja radnih sati.
Sistemski, planski i organizovan razvoj naunog saznanja u preduzeima, kao i tehnoloka primena otkrivenih
rezultala sada postaju najznaajniji izvor i metod u daljem poveanju proizvodnosti rada i sticanju profita.
Krajem XIX veka dolazi do niza nauno-tehnikih otkria koji ce usloviti nastanak nauno-tehnike revolucije,
jer dovode do radikalnih promena u procesu proizvodnje kao i radikalne promene u nauci i tehnici.. poetak
ove revolucije vezujemo za poetak upotrebe elektrine energije, motora sa unutranji sagorevanjem, elika,
uglja i nafte. Nauno-tehnika revolucija radikalno menja dotadanji nain proizvodnje, izazivajui promene u
predmetima rada, sredstvima rada, radnoj snazi i organizaciji rada.
Dolazi do pojave automatizacije proizvodnje polovinom XIX veka. Roboti su uvedeni u industriju u neto veem
obimu tek 1946.godine, dok su sloeniji roboti uvedeni sedamdesetih godina pojavom mikroprocesora.

12

11.

TEHNIKA I KARAKTER DRUSTVA

Tehnika predstavlja najznacajniji faktor razvoja drustva i najintenzivnije promene u drustvu odvijale su se pod
uticajem razvoja tehnike. Najznacajniji doprinos razvoju drustva dali su tehnicki stvaraoci, ali posto oni nisu
nikada imali najvecu drustvenu moc najznacajniju drustvenu moc su ipak imali drzavnici, ideolozi i politicari.
Pa se tako neosnovano stice utisak da su jedino politicke licnosti imale uticaj na razvoj drustva. Tehnika
postepeno osvaja oblasti drustvenog zivota i u svim oblasima izaziva radikalne promene. Danas u razvijenim
zemljama nema oblasti i delatnosti koje nisu zasnovane na tehnici I zato se s pravom moze govoriti da je
savremeno drustvo tehnicko drustvo i da su njegove bitne karakteristike i sustina odredjene stepenom razvoja
tehnike. Podela drustva prema stepenu istorijskog razvoja deli se na lovacko-sakupljacka, pastirsko-agrarna,
industrijska i postindustrijska.

12.

INDUSTRIJSKO DRUSTVO

Industrijska drutva se esto nazivaju modernim ili razvijenim drutvima i tu spadaju ekonomski najrazvijenije
drave. Stvaranje industriskih drava je uzrokovano industrijskom revolucijom, to jest uvoenje maina u
proizvodnju. Prvo su uvedene u tekstilnoj proizvodnji, a zatim i u ostalim granama. ak i u neprivrednim
delatnostima. Razvoj tehnike je doneo mnoge promene u drutvu.
Kao prvo: razvoj tehnike smanjuje znaaj poljoprivredne proizvodnje, a broj zaposlenih u industriji stalno raste.
Kao drugo: dolazi do stvaranja preduzea kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih i najamnih
radnika, kao nove kategorije zaposlenih. U industrijskim preduzeima su zapoljavani radnici koji nisu imali
sredstava da imaju sopstvenu proizvodnju, ve su za najam radili. To je prouzrokovalo nemotivisanost radnika,
pa su tzv kontrolori morali da ih prevaspitaju da ekonomski troe vreme i odviknu se od zanatskog tempa rada.
Kao tree: dolazi do porasta broja stanovnika u gradovima, jer je za razliku od poljoprivredne proizvodnje koja
je zahtevala prostorno razbijena naselja, logika i ekonomska zavisnost industrijske proizvodnje zahteva
prostornu koncentraciju na jednom mestu razliito ekonomsko povezanih fabrika to je uslovilo koncentraciju
stanovnitva. U gradovima se formira urbani nain ivota.
Kao etvrto: dolazi do formiranja obrazovnih sistema. Ranije se znanje i vetine u oblasti poljoprivrede i
spremanje hrane prenosilo na osnovu promatranja praktinog rada starijih i praktinog uenja, dok se u vreme
zanatlija prenosilo egrtovanjem u zanatskim radionicama. Meutim, kod industrijske proizvodnje, znanje je
bilo tako slozeno da se nije moglo prenositi na ovakav nain, i dolazi do uvoenja obaveznog osnovnog
obrazovanja, a kasnije i srednjeg i visokog obrazovanja.
Kao peto: industrijski nain proizvodnje i trgovine zahtevali su stvaranje centralizovanih nacionalnih drava.
Razvoj industrije utie i na strukturu porodica. Za vreme razvijene poljoprivredne proizvodnje i zanatstva,
najekonominije je bilo da svi lanovi porodice ive u jednoj kui. Odvajanjem mesta ivljenja i rada to se
menja. Zapoljavanjem punoletne mlade radne snage omoguava se mladim parovima da se osamostale.
Menja se vredonosni sistem porodice. Dolazi do formiranja egalitarnih i demokratskih odnosa u porodici, bez
obzira na pol i starost.

13

13.

INFORMATICKO DRUSTVO

Kljunu ulogu u pretvaranju industrijskog drutva u informatiko drutvo (postindustrijsko, drutvo znanja,
drutvo usluga) imala je informatika revolucija. Informatika revolucija je uvodjenje pametnih maina u
proces proizvodnje, sposobnih da primaju informacije i pretvaraju jedan njihov oblik u drugi, da se povezuju sa
drugim mainama i da programirane zahteve i slozene operacije obavljaju bez prisustva kontrolera i oveka,
kao i da trenutno prenose veliki broj informacija na velike udaljenosti. Informatikoj revoluciji doprinela su
etiri tehnoloka pronalaska: pronalazak i usavravanje performansi kompjutera, digitalizacija podataka, razvoj
satelitskih komunikacija i vlaknasta optika.
Najznaajnije promene do kojih je dovela informatika revolucija su:
- fleksibilni sistem proizvodnje
Ve poetkom 60-tih godina oseala se potraznja za fleksibilnom elastinom automatizacijom, koja bi se mogla
primenjivati podjednako uspeno za srednjoserijsku, maloserijsku i pojedinanu proizvodnju. Poele su da se
primenjuju maine sa programiranim upravljanjem, prvo u avionskoj, a kasnije i u civilnoj industriji. Ove
maine su dobile jo iru primenu u praksi, pronalaskom kompjutera. Uporedo sa uvodjenjem numerikih
maina, u proces proizvodnje se uvode i roboti za obavljanje specifinih poslova. Proizvodno povezani u jednu
celinu, maine sa numerikim upravljanjem, raunari, roboti i sistem raunarskog projektovanja ine fleksibilan
automatizovan proces proizvodnje. Najvaznije prednosti ovog procesa proizvodnje su smanjenje materijalnih
trokova i mogunost brze proizvodne preorijentacije na potpuno novu proizvodnju prema zahtevima trzita.
- dominacija ekonomije znanja u privrednom zivotu
Ekonomija znanja postaje najznaajniji faktor u poveanju produktivnosti rada i ubrzanog drutvenog razvoja.
Ekonomija znanja podrazumeva korienje naunog, tehnikog i uopte strunog znanja u obavljanju,
organizaciji i upravljanju kako proizvodnih, tako i neproizvodnih delatnosti. Broj fizikih radnika vie ne
predstavlja faktor u poveanju produktivnosti. Najznaajniji postaju radnici koji poseduju specijalizovana
znanja. Najuspenije kompanije postaju one iji je proces rada, organizacije, uparavljanja, marketinga
zasnovan na primeni strunog znanja. Kompanije zasnovane na znanju postaju dominantne u razvijenim
zemljama. Razvoj i primena naunih rezultata u procesu proizvodnje u savremenim uslovima postaje osnovni
izvor sticanja vika vrednosti. Zato nauno-istraivake organizacije u mnogim korporacijama prerastaju u
samostalne proizvodne organizacije, iji cilj vie nije bio proizvodnja robe, ve proizvodnja naunog znanja kao
robe u vidu visokih tehnologija i istog znanja - patent, licenca.

14

- uspostavljanje globalne ekonomije

Multinacionalne ekonomije su danas najznaajniji faktor proizvodnje i trgovine u svetu i imaju sredinju ulogu
u ekonomiji savremenog sveta. One predstavljaju poslovne mreze velikog broja ekspozitura matinih
kompanija, koje su razmetene po celom svetu, a medjusobno su poslovno i proizvodno povezane
telekomunikacionim tehnologijama. Telekomunikacione tehnologije omoguile su stvaranje "elektronske
ekonomije", koja se ogleda u mogunosti kompanija, banaka i pojedinaca da obavljaju transfer novca preko
interneta, a time i da prodaju i kupuju proizvode po celom svetu, sedei za kompjuterom. Proces umreavanja
omoguava uspon informacione tehnologije. Pod uticajem informatike revolucije menjaju se i tradicionalni
obrasci rada zaposlenih. Nestaju "poslovi za ceo zivot" i znanja koja su zaposleni stekli putem kolovanja brzo
zastarevaju, pa su zaposleni primorani da ue u toku celog zivota, kako bi zadrzali posao. Kompjuteri dovode i
do promene prostorne organizacije rada. Stvaraju se uslovi za rad na daljinu, odnosno kod kue.
- proces globalizacije u modernom drutvu

14.

UTICAJ TEHNIKE NA COVEKA

Tehnika i rad
U radu je pod uticajem tehnike dolo do velikih promena. Ljudi su sve do XIX veka se bavili jako tekim
poslovima kako bi sebi i porodici obezbedili egzistenciju. Puno i teko su radili, i jako brzo su propadali, oronuli.
Tehnika je svojim usavravanjem ljudima olakavala poslove, a i poveavala efikasnost u stvaranju materijalnih
dobara i proizvoda. Uvoenjem tehnike javlja se mogunost da se stvori viak proizvoda, a ne samo ona
koliina koja je potrebna za preivljavanje rednika i njegove porodice. Tako se otvara mogunost da ljudi mogu
da se bave i nemanuelnim radom. Razvojem maina sve vie se smanjuje potreba za fizikim radom. Pored
fizikog rada, tehnika je u savremenom drutvu preuzela obavljanje kontrolne funkcije u procesu rada, kao i
mnoge intelektualne rutinske poslove, sa tendencijom da preuzme i sloene intelektualne poslove. Radnici vie
ne kontroliu rad maina, nego maine kontroliu rad radnika. Pretvaraju radnike u mehanike nastavke, koji
obavljaju poslove koji jo nisu automatizovani, a obavljaju se u tempu koji maine zahtevaju.
Tehnika i kultura
Kultura se deli na materijalnu i duhovnu. Pod materijalnom podrazumevamo ona dela koja imaju materijalni
oblik izraavanja, dok se pod duhovnom kulturom podrazumevaju ona dela koja imaju simboliki oblik
izraavanja kao to su muzika, knjievnost... iako je materijalna kultura znaajnija za zadovoljavanje ljudskih
potreba, vie se daje znaaja duhovnoj kulturi, a veoma esto se materijalna kultura i ne smatra kulturom. Za
to je kriv srednjevekovni vredonosni sistem, koji je tvrdio da se kultura javlja samo u nematerijalnom obliku, i
osporavali ovekovu duhovnost koju je pokazivao kroz materijalno stvaralatvo. Oni koji su znali delove Biblije
napamet, oni su bili nosioci duhovnosti, dok su oni koji su gradili piramide, palate, brodove, dakle stvarali
realnu ivotnu lepotu, toboe nisu posedovali duhovnost i duhovne sposobnosti.
Tehnika zahteva iste stvaralake sposobnosti kao umetnost, knjievnost i nauka. Razlika izmeu tehnike i
duhovne kulture je u svrsi ispoljavanja sposobnosti. Osnovni stvaralaki princip u tehnici je uspenost, dok je
kod duhovnosti lepota, mada sada tehnika pored uspenosti postaje i lepa.
Tehnika, sem to je sastavni deo materijalne kulture, je i materijalna osnova duhovne kulture. Na primer da ne
postoje muziki instrumenti ne bi bilo ni muzike, da ne postoje boje i platna ne bi bilo slikarstva.
15

15.

TEHNIKA I ZIVOT, COVEK, SVEST

Tehnika i ivot
ivot u najveem delu istoriskog razvoja, zavisio je od prirodnih uslova. Ljudi su se naseljavali u krajeve sa
blagom klimom tokom cele godine, krajeve gde ima dovoljno plodova. Zato prve civilizacije niu pored reka.
Razvoj tehnike im je omoguio da se oslobode zavisnosti prirodnih uslova i da prirodu podrede sebi.
ovek se irio prema sve nepristupanijim delovima zemlje. ovek je postao gospodar uslova svog opstanka. U
toku istorije, razliite zarazne bolesti su predstavljale veliku pretnju egzistenciji ljudi. Ispitivanjem tih bolesti i
pronalaskom lekova za njih, kao i za druge bolesti koje imaju smrtni ishod, poveavali broj ljudi na zemlji i
produenje ljudskog ivota.
ivot ljudi u razvijenim zemljama se odvija u gradovima. U njima nastaje urbani nain ivota ije su odlike
tolerantnost, intelektualnost, razliitost, racionalnost. Da nije tehnike, gradovi i ne bi mogli na postoje na
ovakav nain.
Tehnika je omoguila visoki ivotni standard i kvalitetan nain ivota. Ljudi ive u udobnim stanovima i kuama,
koje su klimatizovane. Mogu jesti hranu iz svih delova sveta. Voe i povre ne predstavljaju vie sezonsku
hranu. Nose garderobu koja je lepa i prilagoavaju je vremenu i raspoloenju. Savremena tehnika sredstva
omoguila su ljudima dostupnost kulture i zabave to je stvorilo uslove za intenzivan, sadrajno bogat,
uzbudljiv i raznovrtsan nain ivota.
Tehnika i ovek
ovek je u toku cele svoje istorije bio duhovno i praktino podreen prirodnim i drutvenim uslovima. ovek je
iveo u strahu od prirodnih sila i nepogoda, ratova, bolesti, gladi, drugih ljudi i kultura. On je stvorio zbog toga
religiju. U dananjem drutvu malo prirodnih i drutvenih pojava predstavljaju tajnu, tako da je ovek
sposoban da kontrolie prirodne i drutvene uslove. Tehnika je praktino oslobodila oveka zavisnosti od
prirodnih i drutvenih sila. Omoguila mu je da praktino kontrolie prirodne uslove i da relativno lako sebi
obezbedi hranu, odeu i kuu.
Tehnika i svest
Tehnika je imala podsticajnu ulogu u nastajanju i razvijanju racionalne svesti kod oveka. ovekova svest je bila
iracionalna, jer je prepisivala neke pojave mistinim i viim stvarima, to objektivno nije povezano, to jest ne
postoji uzrono-posledina veza izmeu razliitih pojava.
Za razliku od optih predstava o svetu i ivotu, u tehnici je od samog poetka dominirao racionalan pristup i
princip. Tehnika ne trpi iracionalne principe, i svaka tvrdnja da je konstruisano orue zasnovano na nerealnim
principima i sa nerealnim dejstvom veoma se brzo odbacuje u konkretnom ivotu. Ljudi su na primer, iako su
molitvama i ritualima verovali da e postati uspeniji u lovu, u lov kretali sa racionalnim oruima. To ne znai
da u istoriji nisu pripisivana mistina svojstva.
Paralelno sa irenjem tehnikih sredstava irila se i racionalna svest, to pokazuje da izmeu stepena
razvijenosti tehnike i stepena racionalne svesti postoji povezanost. Racionalna svest se na globalnom
drutvenom planu odraava u racionalnoj organizaciji privrede, drave i dravnih organa, obrazovnog sistema,
socijalno-penzijske zatite, kulture i nauke.
16

16.

UZROCI GLOBALIZACIJE

Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija, razvoj informacionih tehnologija i politike promene u svetu
krajem dvadesetog veka predstavljaju najznaajnije uzroke globalizacije.
Multinacionalne kompanije su osnov svetske ekonomije. Multinacionalne kompanije imaju svoje ekspoziture i
dve ili vie zemalja. One imaju ogranke po celom svetu i dve treine svetske trgovine se odvija preko ovih
kompanija. Multinacionalne kompanije su poele da se razvijaju posle Drugog svetskog rata, ali ekspanziju
doivljavaju tek sedamdesetih godina. Najvei broj multinacionalnih kompanija ima SAD, Japan i Evropa. Sve
vei broj multinacionalnih kompanija prerasta u transnacionalne kompanije. Za razliku od multinacionalnih
kompanija koje imaju sedite u matinoj zemlji i iz njega upravljaju ekspoziturama, transnacionalne kompanije
nemaju jedno sedite i ekspoziture imaju veu autonomiju. Po drugim autorima postoje tri tipa
transnacionalnih kompanija i to etnocentrine, policentrine i geocentrine. Kod etnocentrinih korporacija
poslovnu politiku i upravljanje odreuje centrala u zemlji porekla kompanije. Kod policentrinih su ekspoziture
samostalne. Kod geocentrinih postoji globalno usklaen sistem upravljanja.
Osnovni cilj kompanija je sticanje profita. To se moe ostvariti na dva naina, poveanom prodajom ili
racionalnom organizacijom proizvodne delatnosti. Ukoliko kompanije imaju za cilj poveanje prodaje, to
postiu otvaranjem pridrunica u skoro svakom delu sveta, jer je njihov krajnji cilj da ceo svet pretvore u polje
svog trinog delovanja. Ukoliko ele da racionalno organizuju proizvodnu delatnost, to mogu uiniti na dva
naina:

Da otvaraju svoje ekspoziture ili premeste delove kompanije gde je jeftina radna snaga.
Da otvaraju ekspoziture i radne pogone gde su jeftinije sirovine.

Multinacionalne kompanije tee slobodnom protoku robe, ljudi, znanja, tehnologije, kapitala izmeu razliitih
nacionalnih drava, kao i ukidanje granica i barijera pojedinih zemalja koje spreavaju slobodu poslovanja i
trgovine. One tee za stvaranjem univerzalnih ekonomskih i politikih sistema izmeu pojedinih zemalja, radi
odbrane svojih interesa.
Informacione tehnologije iako su multinacionalne kompanije znaajan faktor globalizacije, isto, ak i vie
znaajan faktor su tehnika sredstva-saobraajna i komunikaciona. Da nije njih, multinacionalne kompanije ne
bi ni mogle da funkcioniu.
Tradicionalna komunikacija putem telefona zamenjena je sistemima koji vre kompresiju i prenos velikog broja
podataka. Razvojem kablovske tehnologije, a posebno optikih kablova, poveavaju se tehnike mogunosti.
Zatim ezdesetih godina veliku ulogu preuzimaju i komunikacioni sateliti. Prostorna i vremenska udaljenost
vie nisu predstavljale problem kod ostvarivanja komunikacije. Zahvaljujui informacionim tehnologijama, npr
strunjaci mogu da komuniciraju udaljeni po 5000km, da se meusobno vide, raspravljaju i vide tue reakcije.
Dramatian razvoj i rast broja korisnika mobilnih telefona i interneta doprinosi da svaki pojedinac aktivno
uestvuje u procesu globalizacije.

17

Politike promene
Poetkom devedesetih godina dvadesetog veka dolazi do raspada SSSR-a. Do tada su postojale dve strane,
sfera Varavskog pakta koji je predvodio SSSR i NATO predvoen Amerikom. Tada je svet bio podeljen na
socijalistiki i kapitalistiki deo i vodio se takozvani hladan rat za ouvanje i proirenje politikog uticaja u
svetu.
U svim osamostaljenim dravama je poeo proces tranzicije. Raspadom Sovjetskog saveza i socijalizma nestale
su najznaajnije politike i ideoloke podele i u Evropi i u svetu i pod tim uticajem je Evropa postala veoma
integrisana globalna zajednica sa tendencijom da ujedini sve zemlje u Evropi.
Znaajne politike faktore globalizacije predstavljaju i UN, meunarodne vladine i meunarodne nevladine
organizacije .

17.

DIMENZIJE GLOBALIZACIJE

U proslosti su dominirale nacionalne kulture. Drustvene zajednice su imale svoje kulture koje su se razlikovale
medjusobno. Kljucnu ulogu u globalizaciji kulture imaju sredstva masovnih komunikacija
koja su i sama postala globalna.
U svetu postoji medijski imperijalizam koji karakterise dominacija nekoliko najvecih medijskih kompanija.
Sedista tih kompanija se nalaze u najrazvijenijim zemljama, a najveci broj u SAD. Kablovska i satelitska televija
omogucuje velikim multinacionalnim televizijskim kompanijama da sa svojim programima prodru daleko izvan
svojih nacionalnih granica i da u najudaljenijim delovima sveta zapocnu svoj kulturni uticaj. Savremena
sredstva masovnih komunikacija u ekonomskim razvijenim zemljama pa i u srednje razvijenim dovela su do
postepenog potiskivanja nacionalnih kultura i do pocetka stvaranja jedinstvene globalne kulture.

18.

DEBATA O GLOBALIZACIJI

Pojedini mislioci smatraju da je ideja globalizacije preterana, da debata na temu globalizacije

predstavlja mnogo price o necemu sto nije novo. Skeptici ne veruju u globalizaciju i smatraju da sadasnji nivo
ekonomske medjuzavisnosti nije bez presedana. Skeptici se slazu da postoji vise kontakata izmedju drzava
nego u prethodnim periodima ali prema njihovom misljenju tekuca svetska ekonomija nije dovoljno
integrisana da bi predstavljala zaista globalizovanu ekonomiju, zbog toga sto se najveci deo trgovine odvija u
okviru tri regionalne grupe Evropi, Aziji i Pacifiku, i Severnoj Americi.
Hiperglobalisti zauzimaju dijametralno suprotan stav u odnosu na skeptike. Oni smatraju da je globalizacija
veoma realan fenomen cije se posledice mogu skoro svuda osetiti. Jedan od najpoznatijih hiperglobalista
smatra da globalizacija vodi ka svetu bez granica u kome su trzisne sile mocnije od nacionalnih vlada. Oni
smatraju da pojedinacne zemlje vise nemaju kontrolu nad svojim ekonomijama zbog ogromnog porasta
medjunarodne trgovine. Vlade i politicari sve su manje u stanju da vrse kontrolu nad pitanjima koja prelaze
granice njihovih drzava. Gradjani uvidjaju da politicari imaju ogranicenu moc pri resavanju ovih problema i kao
rezultat toga gube veru u postojece sisteme vladavine. Hiperglobalisti smatraju da dolazi globalno doba u
kome ce opasti znacaj i uticaj nacionalnih vlada.

18

Transformacionalisti zauzimaju srednju poziciju. Prema njihovom misljenju globalni poredak se transformise ali
mnogi stari obrasci ostaju istovetni. Vlade na primer jos uvek zadrzavaju dobar deo svoje moci bez obzira na
sve vecu globalnu medjuzavisnost. Za razliku od hg transforamcionalisti shvataju globalizaciju kao dinamican i
otvoren proces koji podleze raznim uticajima i promenama. Drzave ne gube suverenitet kako tvrde hg nego se
po misljenju transforamcionalista u njima dogadja restrukturacija kao odgovor na nove ekonomske i drustvene
organizacije koje su po svojoj prirodi neterotijalne. Oni imaju i najsipravnije glediste.

19.

UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NASE ZIVOTE

Globalizacija je pojava koja utie na na privatni i intimni ivot. Ona utie na nas preko bezlinih i linih izvora.
Globalizacija iz korena menja prirodu naeg svakodnevnog ivota i nain na koji razmiljamo o sebi samima i o
svom odnosu sa drugim ljudima.
Uspon individualizma
Doba u kojem ivimo, pojedinac ima mnogo vie mogunosti da oblikuje svoj ivot, nego to je to ranije bilo.
Ranije je ivotni put pojedinca zavisio od roda, religije, drutvenog sloja... tako da je uglavnom ivotni put bio
poznat. Lini identiteti pojedinaca bili su formirani u kontekstu zajednice u kojoj su roeni. U uslovima
globalizacije, ljudi moraju aktino da uestvuju u izgradnji svog ivota i definisanju sopstvenog identiteta.
Smanjuje se uticaj tradicije i uspostavljenih vrednosti. Globalizacija prisiljava ljude da ive na otvoreniji i
refleksivniji nain.
Obrasci rada
Rad se nalazi u centru ivota mnogih ljudi, ne samo u svakodnevnom smislu, ve i u smislu irih ciljeva ivota.
Rad predstavlja sutinski deo naeg ivota. Mnogi aspekti naeg postojanja oblikovani su obrascima rada.
Globalizacija je izazvala duboke transformacije u oblasti rada. Novi obraski meunarodne trgovine pomeranje
ka ekonomiji znanja imali su znaajan uticaj na tradicionalne obrasce zaposlenosti. Mnoge tradicionalne
industrije su zastarele ili gube trku na tritu jer konkurent ima manje trokove rada. Nekada je bilo uobiajeno
da ljudi imaju posao za ceo ivot. Sada je to drugaije. esto pojedinac u toku ivota promeni vie poslova, to
esto podrazumeva da mora da ima razliite vetine i sposobnosti. U svakom sluaju pojedinac manje ili vie
utie na svoju karijeru. ene su u velikom broju postale deo radne snage, to je injenica koja je u velikoj meri
uticala na lini ivot oba pola. Proirenje obrazovnih i profesionalnih mogunosti, navelo je mnoge ene da
kasnije stupaju u brak i raaju decu, ak i vraanje na posao posle poroaja, to dovodi do raspodele uloge u
odgajanju dece izmeu mukarca i ene.
Popularna kultura
Uticaj koji je globalizacija izvrila na kulturu izazvao je veliku panju. U dananje vreme se slika, ideje, roba i
stilovi prostiru svetom bre nego ikada. Trgovina, nove informacijske tehnologije i globalna migracija su
doprineli slobodnom protoku kulture izvan nacionalnih granica. Mnogi ljudi smatraju da ivimo u jedinstvenom
informacionom poretku - masovnoj globalnoj mrei gde se informacije razmenjuju brzo i u velikim koliinama.
Posmatrajmo popularnost filma Titanik. On je postao jako popularan jer je oslikavao skup ideja i vrednosti koje
su pale na plodno tlo olieno u publici irom sveta. Jedna od centralnih tema filma je mogunost ostvarenja
romantine veze uprkos klasnim razlikama i porodinoj tradiciji. Pogotovo veliki uticaj film je imao u
okruenjima sa tradicionalnim vrednostima.
19

Ne samo Titanik, ve i mnotvo drugih filmova koji dolaze sa Zapada, doprinosi menjanju tih vrednosti. Filmovi
i televizijske emisije snimljene na zapadu promoviu skup politikih, socijalnih i ekonomskih stavova koji
odraavaju specifian zapadni pogled na svet. Drugi, pak povezuju procese globalizacije sa sve veom
diferencijacijom kulturnih tradicija i oblika.

20.

PRVI MASOVNI MEDIJI I TELEVIZIJA KAO MEDIJ

Masovni mediji obuhvataju novine, radio, televiziju, filmove, reklamne oglase, video igre, cd-e, Internet.
Ova sredstva se nazivaju masovnim medijima zato sto omogucuju komunikaciju sa velikim brojem ljudi. Novine
predsatvljaju prvo sredstvo masovnih komunikacija. One su nastale kao potreba gradskog stanovnistva da se
informise kao i potreba drzave da informise gradjene o svojim odlukama, a i zbog sirenja gradova gubila se
neposredna komunikacija i time mogucnost razmene informacija o dogadjajima i procesima u gradu.
One predstavljaju znacajan dogadjaj u razvoju drustva jer su omogucile ljudima da se obaveste o
najznacajnijim dogadjajima u procesima u drustvu i prvi put pruzile mogucnost ljudima da vide potpuniju
predstavu o osobinama drustva u kojem zive. Uticaj stampe je poceo da slabi sa razvojem radio difuzne mreze,
a osobite sa razvojem televizije. Popularnost radija bila je prevashodno uslovljena tehnickim mogucnostima da
emituje muziku. Sedamdesetih godina televizija postaje najznacajnije sredstvo masovnih komunikacija i svoju
dominantnost zadrzala je do danasnjih dana. Nema kuce u razvijenm i srednje razvijenim zemljama koja ne
poseduje najmanje jedan televizijski aparat. Televizija spaja u sebi osobine radija, novina i filma kao sredstva
komunikacije. TV moze da emituje radio poruke, odnosno govorne poruke, novinske odnosno tekstualne
poruke kao i filmske poruke odnosno sliku. Ipak prikaz slike je donelo prevagu u odnosu na ostale masovne
medije i nekim delom mogucnost da se ucestvuje na dogadjaju koji se prikazuje.

21.

UTICAJ TELEVIZIJE

Vrena su brojna istraivanja u pokuaju da se proceni stepen uticaja televizije na ljude. Najvei broj takvih
studija odnosio se na decu, to je potpuno prirodno ako se imaju u vidu vreme koje ona provedu pred
televizorom i posledice koje to moe imati po njihovu socijalizaciju. Dve najee teme istraivanja jesu uticaj
televizije na stepen nasilja i kriminala u drutvu, i priroda televizijskih vesti.
Televizija i nasilje
Uestalost prikazivanja nasilja na televizijskim programima dobro je dokumentovana. Najiscrpnija istraivanja
vrili su Gerbner i njegovi saradnici, koji su analizirali uzorke programa emitovanih u udarno vreme tokom
radnih dana i vikenda na svim vanijim amerikim televizijama svake godine posle 1967. Pri tome su izvrili
klasifikaciju broja i uestalosti scena nasilja u razliitim vrstama programa. Nasilje su, za potrebe istraivanja,
definisali kao pretnju ili upotrebu fizike sile koja za posledicu ima povredu ili smrt. Televizijska drama
pokazala se kao krajnje nasilnika. Emisije za decu pokazale su ak veu uestalost scena nasilja, mada sa neto
reim prikazivanjem scena ubistava. Crtani filmovi sadrali su vei broj scena nasilja od bilo koje druge
vrste emisija. U skoro tri etvrtine ovih studija tvrdi se da postoji veza izmeu nasilja na televiziji i agresivnog
ponaanja dece. U 20% studija zakljuci nisu ba bili najjasniji, a 3% tvrdi da nasilje na TV smanjuje sklonost ka
agresivnom ponaanju.

20

Studije koje je Anderson razmotrio, u velikoj meri su se razlikovale po korienim metodama, intenzitetu
ustanovljene veze izmeu nasilnikog ponaanja i uticaja televizije, i po nainu definisanja agresivnog
ponaanja. Veliki broj nasilnih scena na televiziji ne mora da proizvodi iste obrasce ponaanja kod gledalaca;
na njih moda vei uticaj vre glavne moralne poruke takvih emisija. U svim istraivanjima postoji tendencija
da se gledaoci tretiraju kao pasivni posmatrai kojima nije vano ta e gledati.
Sociolozi prouavaju TV vesti
U sociolokim prouavanjima televizije, znatna panja je posveena vestima. Veliki procenat stanovnitva ne
ita novine i njihov glavni izvor informacija su vesti. Meu najznaajnijim i najkontroverznijim prouavanjima
televizijsksih vesti jesu studije Medijske grupe sa univerziteta u Glazgovu, koja je objavila niz radova u kojima
se kritikuje nain prezentacije vesti: Loe vesti, Jo loih vesti, Zaista loe vesti i Vesti o ratu i miru.
Loe vesti - njihova prva i najuticajnija knjiga, zasniva se na emisijama vesti koje su emitovala sva tri kanala u
Velikoj Britaniji u periodu izmeu januara i juna 1975. godine. Cilj istraivanja bila je sistematska i nepristrasna
analiza sadraja vesti i naina njihove prezentacije, u ovom sluaju vesti o sporovima izmeu radnika i
poslodavaca. Zakljuak Loih vesti bio je da su vesti o sporovima izmeu radnika i poslodavaca prezentovane
selektivno i iskrivljeno. Takoe su ukazale na stav urednika informacionih emisija. Dosta su kritikovani zbog
stavova iznetih u ovoj knjizi.
U lanku Videti znai verovati Fajlou je izneo rezultate istraivanja koje se bavi seanjima ljudi na prole
dogaaje. Mnoge dogaaje su ljudi opisali onako kako je o njima javljano u medijima. Fajlou je zakljuio da je
veoma teko kritikovati vesti sa dominantnih televizija ako ne postoji pristup alternativnim izvorima
informisanja. Pod takvim okolnostima ne bi trebalo potcenjivati uticaj medija.
Tanost vesti moe i mora biti ispitivana. Vesti nikad nisu samo opis onoga to se zaista desilo u jednom danu
ili nedelji. Vest je kompleksna tvorevina koja po pravilu utie na ono o emu govori.
Televizija i anr
Televizija je neprekidan tok, ali je televizijski program kao takav prava zbrka. Programi za jedno vee, na
primer, sadri niz potpuno razliitih emisija koje se emituju jedna za drugom. Zbog toga je pojam anra
znaajan za unoenje izvesnog smisla u naizgled haotinu strukturu TV programa. anr se odnosi na to kako
producenti i gledaoci tretiraju ono to se prikazuje na televiziji, odnosno kako te dve grupe vre
kategorizaciju programa na , recimo, vesti, sapunice, vesterni.... Svaki anr ima svoja pravila i konvencije koje
ga obeleavaju i razlikuju od drugih.

21