Fakultet sporta i fizikog vaspitanja

Univerzitet u Beogradu

Trening: Planiranje i programiranje

Seminarski rad

Student: Mladen Jovanovi

Predmet: Teorija sporta
Profesor: dr. ore Stefanovi
Datum predavanja rada:

kolska godina 2005./2006.

0

Trening: Planiranje i programiranje

Mladen Jovanovi
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja

prof. dr. ore Stefanovi

Teorija sporta
da kontrolie izlaz iz sistema upravljanja i
da ga uporeuje sa eljenim stanjem (feedback), te da na temelju toga donosi svoje
upravljake odluke. Pri tome trener mora
da obrati panju na poremeajna dejstva iz
okoline, da proba da ih minimizira delujui
na sistem pripreme, ali delujui i na
okolinu samu.
Iako je tema ovog seminarskog rada
planiranje i programiranje treninga, bilo je
neophodno
napraviti
ovo
kratko
objanjenje kibernetikog modela, jer je
neizvodljivo izdvojiti ova dva procesa iz
celine sistema upravljanja.

Planiranje

i
programiranje
predstavljaju integralan i neodvojiv deo
upravljanja sistemom pripreme sportista
(6,9). Trening predstavlja samo jedan od
pod-sistema pripreme sportista (slika 1),
pri emu se misli na tehnoloki proces (9).
Ostali pod-sistemi su takmienje
i
oporavak.

Slika 1. Sistem pripreme sportista, kao

tehnoloki proces, sastoji se od pod-sistema
treninga, takmienja i oporavka.

Da bi sistem pripreme sportista

funckionisao on mora biti upravljiv a
samim time i upravljan od strane nekog
drugog
sistema
(7,8,9).
Ulogu
upravljakog sistema ima trener (9). Da bi
se opisao ovaj odnos sportista-trener
odnosno upravljaki sistem i sistem kojim
se upravlja, koristi se kibernetiki model
(slika 2).
Jedan od zadatak trenera jeste da
odredi model koji predstavlja cilj
upravljanja. To su prvenstveno neki
unutranji i spoljanji faktori od kojih
zavisi uspeh na takmienju. Na proces
modeliranja vratiemo se u u daljem
tekstu.
Trener pre svega, mora da zna ta
eli da postigne (cilj), a tek onda kako da
to postigne. Da bi to uspeo on mora stalno

Slika 2. Kibernetiki model upravljanja

sistemom pripreme sportista. M Poremeajna
dejstva; U Upravljaka dejstva; IO Izvrni
organ (metod, sredstvo, optereenje); Y izlaz
sistema (izvoenje, engl. performance); MU
Merni ureaj (takmienje, testovi, monitoring);
Ys Signal koji sadri informaciju o izvoenju,
izlazu sistema; Yref - eljeno ponaanje sistema
(izvoenje) i faktori koji ga uslovljavaju; Yref'
Informacije o modelu; Ms Signal o
poremeajnim dejstvima iz okoline; Us
Upravljaki signali.
Napomena: Iako nije
nacrtano, trener moe u odreenoj meri da utie
i na okolinu sistema.

Trening
Trening, kao to je navedeno,
predstavlja pod-sistem sistema pripreme
sportista. Radi boljeg razumevanja sutine
fenomena treninga potrebno je citirati
razne autore.
U Sportskom leksikonu (2) pod
terminom trening stoji:
Trening,
kompleksni
sportsko-

Sledeu, moda najvredniju i najoptiju

definiciju treninga dao je Malacko (9):
Pod sportskim treningom podrazumeva
se specifian transformacioni proces
antropolokih
sposobnosti
i
karakteristika sportista, u kome se
postizanje sportskih rezultata postie
kontinuiranom primenom specifinih
trenanih
sredstava,
metoda
i
optereenja kroz odreeno vreme.
Shodno napred definisanom pojmu,
osnovni zadatak sportskog treninga
sastoji se u tome, da se sportista
prevede iz tzv. polaznog ili inicijanog
stanja (Si) u neko novoformirano,
finalno stanje (Sf), odnosno Si Sf.
Meutim takva transformacija, kao to je
poznato, ne moe se uiniti trenutno,
ve se mora proi kroz seriju
sukcesivnih transformacija u odreenim
vremenskim intervalima. - str. 37-38.
...Prema tome, formalno se sportski
trening definie kao operator (kao niz
postupaka) pomou kojih se ovek (ili
grupa ljudi) iz nekog inicijalnog stanja
(Si) menja u neko novoformirano stanje
(Sf), odnosno ovek se pretvara u
oveka koji je definisan na isti nain,
samo su mu vrednosti parametara
drugi (vii, bolji). Iz ovog proizlazi, da se
moraju pronai takvi operatori (trenani
sadraji) transformacije, kojima se
finalno stanje postie to je mogue
veom aproksimacijom, odnosno to je
mogue bolje, a da se pri tome utroi
to je mogue manje vremena i
energije. Zbog toga se najpre mora
definisati ta je to finalno stanje, jer
samo onda kada se zna ta se eli
postii,
moe
se
definisati
transformacioni proces. - str. 38.
Nadalje, Malacko (9) navodi da ..re
trening (training) je engleskog porekla i
upotrebljava se kao sinonim za
vebanje, pripremu i uenje, a esto se
upotrebljava u vidu neodreenog
termina, koji je preko sporta uao u
svakodnevni ivot za mnoge aktivnosti
koje nemaju veze sa sportom... - str.

pedagoki
proces
kojim
se
odgovarajuim
tjelesnim
vjebama
sporta
osposobljava
za
via
dostignua u izabranoj sportskoj grani.
Trening je specijalni proces tjelesnog
odgoja pri kojem se formiraju i
usavravaju fizike, psihike, moralnovoljne i karakterne kvalitete sportaa
radi postizanja maksimalnih rezultata
u odreenoj grani sporta. Pojam
treninga obuhvaa kondicionu (ili fiziku)
pripremu, tehniku, taktiku, psihiku i
teorijsko-strunu pripremu. Sve vrste
priprema meusobno su vezane i
uvjetovane, meusobno se dopunjuju i
preteno ostvaruju procesom treninga,
ali dijelom i putem trening-natjecanja i
natjecanja. Trener kao rukovodilac ovog
sportsko-pedagokog
procesa
procjenjuje mogunosti, potrebe i
svrsihodnosti udjela pojedinih vrsta
priprema i prema tome usmjerava
sadaj i odreuje metodiku rada.
Konkretni sadraji treninga, naroito u
pogledu primjene pojedinih vrsta
tjelesnih vjebi, znatno razlikuju po
pojedinim sportovima, ali se u opoj
periodizaciji
treninga,
metodskodidaktikim, fiziolokim i psiholokim
principima kao i zakonitostima razvoja
sportske forme nalaze zajednike
karakteristike za sve sportske grane. U
treningu
svih
sportova
osnovno
sredstvo za ostvarenje neposrednih
ciljeva su tjelesne vjebe, a njihov izbor,
sastav, redoslijed i doziranje po obujmu i
intenzitetu su od presudne vanosti za
razvijanje sportaa 1 - str. X.

Iako samo deo treninga, kondicioni trening

Juki et al (5) definiu na sledei nain:

37.

Kondicijski trening se moe definirati

kao proces unapreenja motorikih i
funkcionalnih sposobnosti, morfolokih
karakteristika, zdravstvenog statusa
sportaa te za tu svrhu potrebnih
motorikih znanja. - str. X.

Ako izdvojimo kljune rei iz gore

navedenih definicija, moemo sastaviti
sledeu definiciju:
Trening je sloen transformacioni
proces koji osposobljava sportistu za
via
dostignua
na
sportskim

Rei u ovom i u narednim citatima su namerno

podebljane (boldirane) od strane autora ovog teksta.

takmienjima. Pri tome, trening vri

transformaciju
sposobnosti,
karakteristika i znanja sportista iz
inicijalnog stanja u neko novo, finalno
stanje koje predstavlja neophodan
preudslov za uspeh u njegovoj grani
sporta. Nain na koji se taj proces
odvija zavisi od izbora metoda,
sredstava i opetereenja.

zadatak se reava u procesu modelovanja

(9). Modeli se najee daju u obliku
linearnog matematikog modela mada je
sve
vea
primena
nelinearnih
matematikih modela (9). Model mora da
obezbedi hijerarhijsku strukturu faktora od
kojih zavisi uspeh, tako da se najvaniji
faktori nalaze na poetku, a na kraju oni
koji su manje vani.
Izgled linearnog matematikog
modela dat je na sledei nain:

ta je to stanje sportiste? Stanje

sportiste je odreeno skupom vrednosti
veliina
(varijabli,
karakteristika,
sposobnosti, znanja) koji odreuju njegovo
ponaanje (7,8). Pri tome nisu sve
karakteristike vane za uspeh na
takmienju ve samo neke, specifine.
Trenutno stanje sportiste, nalazi se u
prostoru-stanja (7,8) ije su dimenzije
odreene
brojem
koordinata
(karakteristika,
sposobnosti).
Stanje
sistema se moe nalaziti samo u
doputenom prostoru (slika 3).

Y = f(S)
pri emu je
Y uspeh u nekom sportu,
f - funkcija,
S stanje sportiste.
Ako znamo da je stanje sportiste
(sistema) odreeno sa n koordinata
(faktora, karakteristika, sposobnosti itd)
onda sledi
n

Y (ai X i ) e x
i 1

Pri emu je
Y uspeh u nekom sportu,
n - broj faktora,
a koeficijent uea pojedinih
faktora u doprinosu sportskog uspeha
(eng. weight index)
X Faktor od kojeg zavisi
uspenost u sportskoj aktivnosti
ex
- faktori greke (error
varijansa)

Slika 3. Prostor stanja sistema odreen je (u

ovom sluaju) dvema koordinatama (X 1 i X2)
koje predstavljaju faktore od koji zavisi uspeh u
nekom sportu. Stanje sistema moe se nalaziti
samo u doputenom prostoru (koji zavisi od
naslea i interakcije izmeu faktora)

Cilj
modelovanja
jeste
pronalaenje faktora od kojih zavisi uspeh
u datom sportu. To nije ni malo
jednostavan i lak posao, jer svi faktori jo
uvek nisu poznati, neki su visoko nasledni
(slika 4), a izmeu veine faktora postoji
nekakva interakcija (slika 5). Situaciju
dodatno oteava nepoznavanje weight
indexa2 pojedinih faktora.
Onog
trenutka
kada
trener
identifikuje faktore uspeha, njihove

Ono
to
predstavlja
nuan
preduslov za uspeh treninga jeste
poznavanje inicijalnog stanja sportiste (Si)
i eljenog finalnog stanja sportiste (Sf).
Kao to je reeno, stanje sportiste je
odreeno specifinim karakteristikama od
kojih zavisi uspeh i rezultat u datoj
sportskoj grani. Jedan od zadataka trenera
jeste da otkrije i definie te faktore od
kojih zavisi uspeh na takmienju. Ovaj

Weight index teinski faktor

interakcije, naslednost i dostinost

za

Slika 4. Prikaz doputenog prostora

stanja kod jedne visoko nasledne karakteristike
X2 i manje nasledne karakteristike X1.

Slika 6. Pojedini faktori su u interakciji tako da

promena jednog izaziva promenu drugog. Ove
interakcije su pogotovo sloene ukoliko ima vie
faktora.

svakog sportistu pojedinano, on mora

odrediti finalno stanje (Sf) koje predstavlja
cilj treninga. Ova akcija predstavlja
optimizaciju finalnog stanja (slika 6).

Preveliko poveanje aerobne izdrljivosti

negativno utie na S.A.Q. sposobnosti i
vice versa. Stoga trener mora nai
optimum u odnosu izmeu ove dve
sposobnosti tako da njihova kombinacija
dovodi do najveeg uspeha (zavisno od
pozicije igraa). Pri tome bi trener morao
da ima na umu sledee izreke:
Umerenost je vrlina
Istina je uvek negde u sredini
Everything is a matter of a degree4

Nakon to je optimizovao finalno

stanje (Sf), ali i otkrio inicijalno stanje
(Si), treneru na raspolaganju stoje
mnogobrojni naini dolaenja do tog
finalnog stanja, ali po razliitim cenama.
Nadalje trener mora optimizovati proces
upravljanja (8) tako da izabere optimalne
metode, sredstva i optereenja koja e
sportistu dovesti u finalno stanje (Sf)
uzimajui u obzir razne kriterijume (slika
7).
Kriterijumi mogu biti vreme,
takmiarski kalendar, resursi, novac,
energija, napor, objekti, rekviziti, sprave,
znanje i sl. Svaka situacija u treningu je
specifina po pitanju kriterijuma a samim
time i po pitanju optimalnog upravljanja.
To praktino znai da ne postoji optimalno
upravljanje za sve situacije, sportiste,
kriterijume, inicijalna stanja i finalna
stanja. U treningu nema ablona! O pitanju
ablona u upravljanju
vratiemo se
kasnije u daljnjem tekstu.

Slika 5. Odabir optimalnog finalnog stanja za

svakog sportistu predstavlja kljuni detalj,
prema ijem su dostizanju usmerene sve
upravljake akcije trenera.

Primer za optimizaciju finalnog

stanja predstavlja klasian sluaj pripreme
fudbalera. Naime za uspeh u fudbalu,
igrai moraju da uz posedovanje visoke
tehniko-taktike pripremljenosti poseduju
i S.A.Q.3 kvalitete, ali i sposobnost da
ispoljavaju S.A.Q. kroz svih 90min igre,
to najvie zavisi od njihove aerobne
izdrljivosti (koja uklopljena sa S.A.Q.
postaje specifina izdrljivost).

S.A.Q. (engl. Speed-Agility-Quickness)

predstavljaju spoj brzine, agilnosti i hitrosti
specifine za fudbalsku igru.

Sve je pitanje stepena

Pod planiranjem u sportskom treningu

podrazumeva se odreivanje ciljeva,
zadataka, termina, postizanja sportskih
rezultata i trenanih kontrolnih normativa.
Planirati trenani proces, to znai poeti
od analize dijagnostikovanja pojedinaca ili
grupe sportista, kao i drugih uslova koji
oznaavaju osnovne pokazatelje procesa
sportske pripreme i rasporediti ih po
vremenu
Uspeno planiranje trenanog procesa,
kao veoma sloene upravljake akcije,
prvenstveno zavisi od:
utvrivanja eljenog stanja u
skladu sa zahtevima sportske grane
ili discipline, kao realnih mogunosti
da se sportski rezultat postigne u
zadato vreme,
utvrivanja
poetnog
stanja
osobina, sposobnosti, karakteristika
i kretnih znanja sportista ili sportske
ekipe, i
proveravanja operacionalizovanja
plana, te njegovog korigovanja pod
uticajem povratnih informacija o
postignutim tranzitivnim (stanjima) i
efektima.
To konkretno znai, da se na osnovu
utvrivanja relacija izmeu modela
hijerarhijske
strukture
primarnih
sposobnosti i karakteristika sportista u
odreenoj sportskoj grani (jednaini
specifikacije sportova), s jedne strane,i
rezultata
dijagnostikovanja
istih
sposobnosti i karakteristika sportista, s
druge strane, odreuju konkretne
projekcije, ciljevi i zadaci trenanog
procesa, koji treba da se reavaju u
rezultatu
celokupne
pripreme
u
odreenim etapama i ciklusima. Posle
toga odreuju se sadraj trenanog
procesa, to konkreno znai, da se
sistematizuju sredstva, priblina koliina
rada, tipina trenana optereenja,
konkretni normativi i drugi pokazatelji. -

Slika 7. Optimalizacija upravljanja tako to se

trai optimalni put dolaska iz stanja Si u Sf
prema postavljenim kriterijuma.

Planiranje treninga
Planiranje
predstavlja
jedan
neodvojiv proces upravljanja sistemom
pripreme sportista. Prema Malacku (9),
upravljanje pripremom sportiste sadri
sledee elemente(procese):
modeliranje
dijagnostikovanje
planiranje
programiranje
operacionalizovanje
(realizovanje)
registrovanje
klasifikovanje
kontrola
obrada
analiziranje
korigovanje
kompariranje
Neophodno je napomenuti da svi
ovi elementi (procesi) nisu diskretne akcije
u datom trenutku ve kontinuirani procesi
koji se odvijaju tokom svakog treninga
odn. svakog trenutka. Trener stalno mora
da prolazi kroz ove elemente, da vri
korekciju modela, da proverava trenutno
stanje sportiste, njegovo izvoenje, da
proverava kriterijume i da vri korekciju
unapred postavljenog plana i programa.
Prema Malacku (9):

str. 249.
Iz ovog citata vidljivo je da je granica
izmeu modelovanja, dijagnostikovanja,
planiranja (ali i programiranja) jako tanka,
te da je njihovo razlikovanje oteano jer
predstavljaju
integralnu
celinu
u
upravljanju.
Prema duini planova (koji su rezultat
planiranja) Malacko (9) razlikuje:
dugorono planiranje
perspektivno planiranje

 dvoolimpijsko
planiranje
srednjerono planiranje
olimpijski ciklus
dva godinja ciklusa
kratkorono planiranje
makrociklus (godinji,
polugodinji)
makrocikline periode
(pripremni, takmiarski,
prelazni period)

Kreiranje realnih i dostinih

planova ne zavisi samo od sportiste ve i
od okoline. Naravno da od parcijalnih
sportista dobijamo parcijalne rezultate5, ali
trener moram da ispotuje potrebe
sportista i izvan treninga. Neke stvari
trener jednostavno ne moe (i ne sme) da
kontrolie. Kako bi Charlie Francis (3)
rekao:
You are on planet Earth, like it or leave it! 6

Moe se rei da plan nije usiljeni

i nefleksibilni ablon, ve fleksibilni i u
optim crtama odreen skup ciljeva,
akcija za postizanje tih ciljeva i
kriterijuma koji predstavlja rezultat
planiranja
kao
integralnog
i
kontinuiranog procesa upravljanja
pripremom sportista, ali i rezultat
trenerske
filozofije,
kreativnosti,
stvaralatva, ali i iskustva prvenstveno.

Programiranje treninga
Prema Malacku (9):
Prilikom programiranja treninga potrebno
je imati u vidu da ono predstavlja veoma
sloenu upravljaku akciju, u kojoj se na
bazi
makrociklinog
(godinjeg,
polugodinjeg) i periodinog (pripremnog,
takmiarskog i prelaznog) plana odreuju
konkretniji programski postupci, koji
sadre informacije o trenanim sadrajima
(sredstvima),
volumenu
optereenja
(ekstenzitetu i intenzitetu) i metodama
trenanog rada i sportskog takmienja. .

emu slui plan koji se pod svaku

cenu mora sprovesti ako on ne daje eljene
rezultate? Sprovoenje plana i programa
(operacionalizovanje) direktno utie (u
povratnoj vezi) na modifikovanje istih
planova i programa.
Sposobnost sportiste da se oporavi
od zamora, sposobnost da se adaptira na
dati trenani stimulus (adaptibilnost),
maksimum sposobnosti koju moe dostii
(genetski uslovljeno), oscilacija u njegovoj
radnoj sposobnosti, bioritmovi i sl.
predstavljaju kljune kriterijume u izradi
realnih planova i programa. To praktino
znai da ako sportista ne moe da se
oporavi od 5 puta nedeljnog tranja dugih
deonica onda njihova usiljena primena (po
ablonu kopiranja vrhunskih takmiara)
moe samo da teti sportisti, da ga dovede
do pretreniranosti i u krajnjem sluaju do
povrede usled akumuliranog zamora i
mikro-povreda.

- str. 253.
Prema duini programa (koji je
rezultat programiranja) Malacko (9)
razlikuje sledee vrste programiranja:
tekue programiranje
mezociklino
mikrociklino
operativno
programiranje
dnevno
pojedinano

engl. Part-time athletes make part-time results. (3)

Nalazi se na planeti Zemlji, ili to prihvati, ili je
napusti!
6

Ukoliko plan predstavlja u optim

crtama definisane ciljeve treninga, ali i
akcije koje su potrebne da se taj cilj
ostvari uzimajui prvenstveno u obzir
zakonitosti sportskog treninga (6),
principe, zakonitosti razvoja sportske
forme (6,9), specifinosti sportske grane,
iskustva
trenera,
kreativnosti
i
stvaralatva, onda program predstavlja,
za krai vremenski period, precizan
skup operacija definisan metodama,
sredstvima i optereenjima kao i
njihovim
relativnim
trajanjima,
periodima i meusobnim odnosima da
bi se postigli kratkoroni ciljevi
postavljeni planom.
Iz istog razloga kao i plan, tako i
program mora biti fleksibilan da bi
omoguio prilagodbu na reakciju sportiste
na optereenja, ali i nepredvidljiva dejstva
okoline na sportistu (ali i na trenera
samog). Iz tog razloga program nesme biti
vremenski predugaak i previe precizan,
jer ne uzima u obzir promenjivost u
okolini kao i oscilacije u radnoj
sposobnosti sportiste i bioritam(9).
Pokuaji da se naprave precizni programi
na dui vremenski period u startu padaju
u vodu i predstavljaju uzalud utroeno
vreme i energiju. Vredelo bi se prisetiti
izreke Loftia Zadeha:

Iako se ove mudrosti ne odnose u

direktnoj meri na upravljanje sistemom
pripreme sportista, odnose se na
ponaanje i upravljanje kompleksnim
sistemima kakav je i on sam, te stim u
vezi, imaju veliku primenjivost u
upravljanju sistemom pripreme sportista.

As complexity rises, precise statements

lose meaning and meaningful statements
lose precision.7

ali i Alberta Einsteina:

So far as the laws of mathematics refer to
reality, they are not certain. And so far as
they are certain, they do not refer to reality. 8

Kako kompleksnost narasta, precizne izjave gube

primenjivost, a primenjive izjave gube preciznost!
8
Sve do sada, kako se matematike zakonitosti
odnose na realnost one nisu sigurne. A one koje su
sigurne ne odnose se na realnost

Uobiajeno je u dananjoj trenanoj praksi

unapred planiranje i programiranje
rastereujuih
mikrociklusa
(engl.
unloading week). Primer za to je
korienje 3+1 mikrociklusa u treningu
snage, pri emu se 3 nedelje poveava
optereenje, a zadnju nedelju smanjuje.
Meutim postavlja se pitanje opravdanosti
ovog naina planiranja. Naime, kako
trener unapred zna da li e sportista u
etvrtoj nedelji zaista trebati rastereenje?
Druga
varijanta
jeste
poveavati
optereenje sve dok sportista moe da ga
tolerie (adaptira se), a smanjenje radne
sposobnosti
reavati u trenutku
smanjenjem optereenja. Ovo se svodi na
princip da sportisti treba dati optimalan
stimulus u optimalno vreme, kada mu je
najvie potreban. Meutim, ovakav nain
ad hoc reavanja smanjenja radne
sposobnosti kod veine sportista dovodi do
povreda. Razlog uvoenja unapred
planiranog rastereenja opravdan je iz
razloga heterohronog razvoja odreenih
sistema sportiste, ija razlika u
funkcionisanju moe da dovede do
povreivanja, stoga je nuno dati jedan
kratak period rastereenja da se oni
usaglase, sinhronizuju. Nain na koji se
sprovodi
rastereenje,
smanjenjem
intenziteta, obima ili oba, zavisi od mnogo
faktora koji nee biti raspravljani u ovom
tekstu. Sve se svodi na to da plan i
program moraju biti dovoljno fleksibilni
da se prilagode prirodnim oscilacijama u
radnoj sposobnosti sportiste, njegovoj
sposobnosti da se adaptira i da se oporavi,
bioritmu i promenama u sredini, ali i na to
da moraju biti dovoljno kruti da omogue
da se u jednom delu sportista prilagodi
njima. Ili drugije reeno, plan mora imati
u sebi jednu krutu-slabo-promenjivu
komponentu
koja
je
prvenstveno
definisana ciljevima treninga, optimalnim
nainima za njihovo dostizanje koji
proizilaze iz specifinosti sportske grane,
zakonitosti i principa treninga i razvoja
sportske forme, iskustva trenera, njegove
kreativnosti (onako kako on misli da bi
plan trebao da bude), ali i jednu

fleksibilnu-vrlo-promenjivu komponentu
na koju utiu promene iz okoline, ali i
ritmike oscilacije u radnoj sposobnosti
sportiste, njegovoj adaptaciji i bioritmu
(slika 8). Ovo je neophodno da bi se
postigli najbolji rezultati za vreme
najvanijih takmienja, stoga je vrlo vano
da se sportisti prilagodi bioritam na novi
reim rada i oporavka koji bi mu
omoguio
uspeno
nastupanje
u
odreenom trenutku (funkcija krute
komponente). Kao to je i oito, plan i
program utiu na sportistu, ali i sportista
utie na njih, a sve u cilju postizanja

Slika
8.
Prikaz
krute-slabo-promenjive
komponente
i
fleksibilne-vrlo-promenjive
komponente plana. Ovo moe biti i odnos
planirano-realizovano.

unapred definisanih, optimalalizovanih

ciljeva.
Ovo je nadasve jedan kompleksan i
nelinearan odnos kojeg trener mora imati
stalno u vidu. To znai da trener mora
imati unapred spremne ciljeve treninga, ali
i naine dolaska do tih ciljeva izraene
okvirno planovima i precizno, za kratak
vremenski rok, programima (koristei
prvenstveno talasasti oblik progresije
optereenja (6,9)) koji moraju biti
dovoljno fleksibilni da bi se prilagodili
promenjivosti (sve tee - pantha rei)
okoline, sportiste pa i trenera samog
(fleksibilna komponenta), tako to e se
procesi
upravljanja
(modeliranje,
dijagnostikovanje, planiranje...) vriti
iznova i iznova u kontinuitetu od treninga
do treninga, trenutka do trenutka.

Malacko (9) takoe prepoznaje

nunost ovakve vrste upravljanja:

Dakle, za dobro izvoenje (uspeh

na takmienju) potrebno je da se sportista
nalazi u najboljem (optimalnom) stanju,
meutim, mi o tom stanju zakljuujemo na
temelju njegovog izvoenja.
O vanosti kontrolisanja stanja
(odn. izvoenja), Malacko (9) pie:

... U vezi sa tim, valja naglasiti, da se

obavezno na svakom pojedinanom
treningu prati ponaanje (reakcija) svakog
sportiste, to konkretno znai, da
pojedinani treninzi budu podeeni prema
talasima smanjene ili poveane radne
sposobnosti njegovog organizma.
Prilikom programiranja pojedinanog
treninga moraju se unositi korekcije u
odnosu na koliinu i intenzitet trenanog
rada, koji proistiu iz brzine odvijanja
procesa oporavka. Prilikom toga treba
uzimati u obzir i samooseanje sportiste,
uz objektivne pokazatelje stanja njegovog
organizma. Oigledno da je takav pristup i
postupak,
ondosno
takva
vrsta
programiranja
pojedinanog
treninga
zahteva veliko iskustvo, iroko znanje i
njihovo kontinuirano produbljivanje - str.

Efikasno upravljanje trenanim procesom

mogue je samo pod uslovom dobijanja
pouzdanih informacija o stanju primarnih
sposobnosti i karakteristika sportiste,
odnosno o promenama koje su izazvali
primenjena sredstva, metode i opereenje
treninga - str. 264.

Ako pogledamo kibernetiki model

upravljanja sistemom pripreme sportista
(slika 2), videemo da nam je za merenje
izvoenja potreban nekakav merni
instrument (MU na slici 2). Taj instrument
mogu biti:

X.
Kontrola stanja i treniranosti
Ukoliko stanje sistema S(t)
prikaemo kao zavisno od upravljakog
dejstva na ulazu sistema U(t), a izlaz
sistema Y(t) u zavisnosti od stanja sistema,
dobiemo:
U(t) S(t) Y(t) (8)
ili
S(t) = f1[ U(t) ]; Y(t) = f2[ S(t) ]
Ovo praktino znai da izlaz
sistema (u naem sluaju izvoenje)
zavisi od stanja sistema, kao to je ranije
objanjeno. Stanje sistema se nalazi u ndimenzionalnom prostoru ograenom sa
n-koordinata koji predstavljaju faktore
uspeha.
Mi o stanju sistema zakljuujemo na
temelju izvoenja. to znai da su oni
obostrano povezani (slika 9).

Slika 9. Meuzavisnost Stanja i Izvoenja.

Takmienje
Testovi
Monitoring

Za testiranje Malacko (9) pie

sledee:
...Iz ovog proizlazi da se na osnovu
laboratorijskih ili nekih drugih ispitivanja
(eksperimentalnih merenja, testiranja)
mogu dobiti samo komplementarni
(pomoni,
dopunjujui)
podaci
o
fundamentalnoj trenanoj pripremljenosti,
odnosno, da li sportisti poseduju tzv.
fundamentalnu podlogu za dalji rad na
specifinim i genetikim uslovljenim
antropolokim osobinama, sposobnostima
i karakteristikama. Primarne (vodee) i
relevantne
(znaajne)
antropoloke
osobine, sposobonosti i karakteristike od
kojih zavisi sportski rezultat, obavezno sa
to preciznijim kontrolnim pokazateljima i
normativima, mogu se na optimalan nain
razvijati samo kod sportista u pojedinim
sportskim aktivnostima za koje poseduju
genetike ptencijale i ako treniraju u to
specifinijim
(situacionim)
uslovima,
priblino onim u kojima e se i takmiiti.
Dakle,
samo
integralna
(laboratorijska i situaciona) kontrola
treniranosti sportista u sistemu upravljanja
procesom treninga omoguuje efikasno
ostvarivanje planova i programa rada,
odreivanje
efikasnosti
primenjenih
sredstava, metoda i optereenja, kao i
blagovremenu
korekciju
trenanog
procesa - str. 265.

Takmienja
(sa
to
jaim
protivnicima) ...predstavljaju najbolje i
najobjektivnije testove i pokazatelje nivoa
pripremljenosti sportista, odnosno sportskih
ekipa. , Malacko (9), str 265.

Testovi predstavljaju instrument za

dobijanje informacija o stanju sportiste.
Neki testovi to ine tako to ocenjuju
izvoenje (pa na temelju toga odreuju
stanje), a neki tako to na bazi nekih
fiziolokih pokazatelja ocenjuju stanje u
kojem se sportista nalazi i samim time
predviaju izvoenje. Prema onome ta
mere, testovi se mogu uslovno podeliti na:
Testove izvoenja
Testove stanja
Primer za testove izvoenja je i
samo takmienje, ali i beep-testovi, 1RM,
100m, bacanje kugle, poligoni i sl.
Odnosno svi testovi u kojima sportista
mora da vri nekakav pokret, da izvodi
neku motoriku radnju i sl.
Testovi stanja su takvi testovi u
kojma sportista moe da lei, tj. da ne
izvodi motoriku radnju koju treba da
oceni. Pri tome mogu da se uzimaju
nekakvi fizioloki pa i psiholoki
pokazatelji te da se na temelju njih
predvidi potencijalno izvoenje sportiste i
uspeh na takmienju. Primeri za to su svi
psiholoki
testovi,
antropometrija,
frekvencija srca (HR) u miru, bazalni
metabolizam, modani talasi, analiza krvi i
sl.
U zavisnosti gde se testovi izvode
(ali i sa kakvim instrumentima) moemo
ih podeliti i na:
Laboratorijske testove
Terenske testove
A prema tome koju karakteristiku,
sposobnost ili faktor mere i koliko on
utie na uspeh u nekom sportu na:
Specifine testove
Nespecifike testove

10

Monitoring predstavlja, kontinuirano i

konstantno praenje reakcije sportiste na
trenana optereenja, i samim time
korienje tih informacija da bi se izvrila
korekcija plana i programa. Kao i testovi,
monitoring moe biti
Monitoring stanja
Monitoring izvoenja

Iz ovoga je evidentno da ne treba

preveliku vanost pridavati laboratorijskim
nespecifinim testovima. Iako je ovo
napisao u svojoj knjizi, Malacko (9)
podosta prostora troi da bi objasnio
laboratorijsko testiranje anaerobnog praga
i laktata u krvi i da bi na temelju toga
donosio korekcije treninga.
Dananji sistemi za pripremu
sportista i njihovo upravljanje otili su
toliko daleko, da ih umesto poboljanja
izvoenja interesuje poveanje VO2max i
slinih fiziolokih pokazatelja. Postavlja se
pitanje da li su poveanje VO2max i LT
(laktatni
prag)
uzroci
poboljanja
izvoenja sportiste ili njihov rezultat. Ovo
je klasian problem ko je pre, koko ili
jaje? Meutim dananja istraivanja sve
vie dovode u pitanje validnost VO2max i
LT, ali i stare teorije zamora
(cardiovascular/anaerobic model) (10,11).
Samim time, sve je vie evidentno da e
njihova upotreba u sportu biti sve manja
(4), ali i svih programa koji su temeljeni
na njima (zone intenziteta prema HRmax,
Karvonen i sl.). Sasvim je istinito da
trening nije namenjen poboljanju
VO2max, LT ili bilo kog drugog
fiziolokog pokazatelja, ve je trening
namenjen poboljanju izvoenja (4).
Mora se imati na umu da se testovi
provode periodino, meutim ono to je
mnogo vanije jeste konstantno i
kontinuirano praenje reakcije sportista.

Monitoring
stanja
predstavlja
praenje reakcije sportiste (pre, u toku i
posle izvoenja), pre svega merenjem
nekakvih fiziolokih reakcija (bLA, HR u
toku rada, u oporavku, ujutro i sl.).
Meutim isto to vredi i za testove vredi i
ovde. Ljudski organizam je previe
kompleksan sistem da bi se njegove
kompleksne reakcije opisale praenjem
frekvencije srca, laktatima u krvi i sl.
Poznato je da frekvencija srca izuzetno
varira
pojavom
afektivnih
stanja,
promenom u temperaturi, vlanosti i sl.
Charlie Francis (3) poznat je kao
trener koji ne primenjuje periodine
testove (laboratorijske i sl.) niti monitoring
stanja (HR, bLA) ve jednostavno gleda i
slua sportistu dok on izvodi (u ovom
sluaju radi se o sprintu). Posledice
zamora, ali i ritmikih ciklusa u radnoj
sposobnosti e se prvenstveno odraziti na
izvoenje, tako da e se promeniti zvuk
udaranja stopala o pod, grenje i podizanje
ramena, naruie se ritam tranja i sl. Na
temelju tih informacija, koje su integralne,
Charlie Francis vri korekciju treninga,
tako to prelazi na novu vebu ili zavrava
trening. Izvoenje manje kvalitetnih
pokreta u sprintu dovodi samo do pada
rezultata. Neke od njegovih uvenih izreka
su:

... Pored toga, koristi se i tzv. operativna

kontrola, iji je osnovni zadatak da se vri
ocena
podnoenja
trenanog
i
takmiarskog optereenja, ispravljanje
individualnih kolebanja nivoa pojedinih
antropolokih sposobnosti i karakteristika i
dr. Ovakva kontrola treba da se odvija uz
pomo dobijanja tzv. brzih povratnih
informacija. Malacko (9), str 266.

Ono to je Malacko (9) nazvao brze

povratne informacije odnosi se na
monitoring.

11

First do it right, then speed it up9

Less is more 10
Quality preceeds quantity 11

Jedini nedostatak monitoringa

izvoenja, jeste da zamor mora prvo da se
desi to se odraava na izvoenje, pa tek
onda da se sprovedu korektivne akcije.
Jedan od ureaja koji je danas jako
popularan za monitoring stanja, dakle pre
samog izvoenja, jeste OmegaWave (12).
Iako jako popularan u Americi, u naoj
zemlji retko ko da je uo za njega.
OmegaWave je nastao u Rusiji kao rezultat
traenja optimalnog instrumenta za
odreivanje spremnosti astronauta za let u
svemir, ali i bolesnika za nekakvu
operaciju. OmegaWave sistem, predstavlja
skup neinvazivnih, jako brzih testova (sve
je gotovo u 1-2min). Najee se mere
varijacije HR i omega talasa koji su
indikatori sposobnosti sportiste da reaguje
na trenani stimulus. OmegaWave sistem
je u stanju da prui informaciju o tome u
kojem delu adaptacijske krive se nalazi
sportista, te da li je sposoban i spreman za
razliite vrste treninga. Mnogi treneri
OmegaWave smatraju svetim gralom
treninga, jer daje informacije koje su do
njegove pojave treneri najveim delom
nagaali.
Autor teksta smatra da je osim
praenja izvoenja, poeljno pratiti i
RPE12, HR u oporavku i jutarnji HR kao
dobre pokazatelje reakcije sportiste na
trenana optereenja.

Jedna od poznatih pria iz treninga

Charlie Francisa jeste da je odobrio timu
istraivaa da testiraju nivo laktata u krvi
njegovih sportista posle jedne serije
treninga. Svaki put kad su laktati u krvi
bili povieni, umesto da se oseaju
umornim, sportisti su se oseali izvrsno, a
svaki put kad bi laktati bili niski, sportisti
bi bili umorni. Ovo je prevenstveno
rezultat zamora CNS-a (3) koji nema nita
sa laktatima u krvi. Ovo je jo jedan dokaz
da e se nae miljenje o laktatima kao
uzronicima zamora morati promeniti iz
korena (4,10,11), a samim time i testiranje
HR i bLA u toku treninga i pravljenja
korekcija temeljenih na njima.
Od ostalih instrumenata za procenu
stanja, Charlie Francis (3) koristi jedino
masau, koja mu govori o postojanju
optimalnog tonusa miia potrebnog za
tranje sprinta. Ukoliko je tonus
poremeen, to dovodi do smanjenja
izvoenja,
ali
i
do
mogunosti
povreivanja, stoga on koristi posebne
metode istezanja i masae da bi taj tonus
natimovao.

Staro vs. Novo planiranje

12

Prvo uradi kako treba, pa tek onda ubrzaj

Manje je vie
11
Kvalitet iznad kvantiteta

engl. Rate of Percieved Exertion subjektivna

ocena doivljaja napora (najee od 6 do 20, ali se
pojavljuju i druge skale)

10

12

Plan
treninga
kao
rezultat
planiranja je, kao to smo ranije naveli,
skup ciljeva i naina za njihovo
realizovanje navedenih u optima crtama
za neki vremenski period, uzimajui u
obzir zakonistosti i principe treninga,
zakonistosti razvoja sportske forme,
promenjivost sredine i ritmike oscilacije
u radnoj sposobnosti sportiste, njegove
sposobnosti da se adaptira i oporavi, ali i
iskustvo, kreativnost i stvaralatvo trenera.
Pri tome u planu moraju biti ukljuena
sredstva, metode i optereenja pomou
kojih dostiemo postavljeni cilj i njihova
klasifikacija. Odnosi izmeu pojedinih
etapa i perioda u toku treninga sa aspekta
primene metoda, sredstava i optereenja
naziva ukljueni su u plan (periodizacija).
Najpoznatiji plan, koji prikazuje
odnos izmeu intenziteta i obima jeste
klasian plan po Matveyevu (1,14); (slika
10).

Ovakav nain treninga dovodi do

pada brzine sprintera i gubljenja veeg
dela sposobnosti kojeg je stekao u
prethodnoj sezoni. Francis (3) je koristio
drukiji model (slika 11), u kojem se
intenzitet progresivno popeo na poetku
treninga i odravao du celog
makrociklusa, a dok je obim rada varirao

Slika 11. Moderan plan u kome se intenzitet

odrava u toku cele godine, a obim varira.
Slika preuzeta iz Francis (3), str. 94.

ali se i on dobrim delom odravao.

Ovakav nain omoguavao je da sprinter
uvek radi sve odnosno da ne gubi
brzinu.
Ako malo bolje pogledamo na ove
slike, pogotovo na Matveyev klasian
model (slika 10) i zapitamo se kako je on
to raunao obim i intenzitet, shvatiemo da
ovi grafovi ne govore nita. Naime kako je
mogue zbrojiti obim rada sa tegovima sa
obimom rada na sprintevima? A njihove
intenzitete? Mogue je ako su oni izraeni
u minutama, ali i to ne govori nita.
Nemojmo meati dve odvojene stvari.
Obim i intenzitet su osnovni parametri
nekog
sredstva
(odn.
njegovog
optereenja) i ne mogu da postoje
nezavisno jedan od drugog, kao zasebni
entiteti! Intenzitet bez obima ne postoji
kao ni obim bez intenziteta. Zato je
neophodno da se prikae obim primene
odreenog
sredstva
(i
njegovog
intenziteta) u toku makrociklusa.

Slika 10. Klasian plan po Matveyevu. Iako se

prikazi ovog plana razlikuju od autora do
autora, primetna je razmena izmeu intenziteta
i obima sa pribliavanjem takmiarskog
perioda. Slika preuzeta iz Francis (3), str 93.

Sa slike 10 je vidljivo da u poetku

treninga (u makrociklusu) dominira obim
dok je intenzitet mali, a kako se trening
primie takmienju tako intenzitet narasta
a obim pada. Ovo je klasina pria.
Primer korienja ovakvog modela
(plana) jeste preporuka dugotrajnog
tranja kroz umu u treningu sprintera u
poetnim delovima pripremnog perioda
to je po Francisu (3) apsurdno jer:
..ako ima Ferrari nees sa njime orati
njive...

13

Na slici 12 je prikazan model

Charlie Franicsa (3), koji prikazuje obim
visoko intenzivnog tranja (>95% maks) i
tempo tranja (<75%maks) izraen u
metrima. Primer tempo tranja je
10x100m @75% sa 50m hodanja. Vidljivo
je da se obim tempo tranja odrava u toku
celog makrociklusa, a obim intenzivnog
tranja lagano poveava, odrava i pada,
prvenstveno zbog primene

Sada kada smo doli do zakljuka

da plan mora da poseduje i relativne obime
primene razliitih sredstava (i njihovih
intenziteta) postavlja se pitanje koji je
najbolji nain u njihovom smenjivanju?
Ukoliko uspeh u nekom sportu zavisi od
faktora X1 i X2, a njhov razvoj unapreuje
primena istoimenih sredstava X1 i X2
postavlja se pitanje kada i koliko
primenjivati
ta
sredstva
u
toku
makrociklusa.
Jedan od naina jeste paralelni
(simultani) razvoj obe karakteristike (slika
13). Paralelni metod moe da prui dobre
rezultate
sa poetnicima,
ali
sa
naprednijim sportistima ne izaziva eljene
promene jer sportista nije u stanje da se
optimalno adaptira na vie stimulusa
odjednom (15).

Slika 12. Prikaz obima korienja razliitih

sredstava u treningu sprintera. Slika preuzeta iz
Francis (3), str. 90.

Short-to-Long13
sistema
pripreme
sprintera, ali i tejper (engl. taper) perioda
pred poetak takmienja.

Slika 13. Paralelni metod razvoja X1 i X2

karakterisitke.

Ukoliko ima jo faktora koji

trebaju biti razvijeni, neiskusni treneri koji
pod milju da ako rade sve, dobijaju sve
koriste ovaj pogrean metod (engl.
shotgun principle) koji ne vodi nikuda.

13

Short-to-long jeste takav pristu treningu sprintera

kojem se u pripremnom periodu deonice tranja (i
deonice ubrzanja) progresivno poveavaju
omoguujui prvo rad na akceleraciji, na
maksimalnoj brzini, pa tek onda na brzinskoj
izdrljivosti.

14

koje se u odreenom periodu ne razvijaju

odravaju srednjim nivoom obima. Time
se postie da karakteristike ne opadaju u
onom periodu dok se ne razvijaju, to za
krajnji rezultat ima dostizanje finalnog,
eljenog stanja (Sf). Ovime je opravdana
izreka Charlie Francisa (3):

Sledei nain jeste sekvencijalni

rad na karakteristikama (slika 14). Pri
korienju ovog metoda (plana) u
odreenom periodu dominira rad na samo
jednoj karakteristici dok je rad na drugoj
zapostavljen. Pri tome se vremenski, ovi
naglasci smenjuju. Vidljivo je iz slike
14 da ni ovaj metod ne daje eljene
rezultate, jer dok se jedna karakteristika
razvija druga opada, to za krajnji cilj ima
promaaj eljenog stanja (a samim time i
loe rezultata na takmienjima).
Jedan od najboljih naina jeste
Novi nain planiranja14 (15); (slika 15).
Na ovaj nain se sekvencijalno razvijaju
karakteristike, tako da one karakteristike

Everything
varies15

is

done,

only

the

volume

Interesantno je primetiti da u
sistemu pripreme sportista, odnosno
treningu kao njegovom delu, najkraa
udaljenost izmeu dve take nije prava
linija. Zvui udno, ali vrlo je vidljivo
nacrtano na slici 15.
Osim ovog zakona, u treningu ne
vae komutativni ni asocijativni zakoni
algebre (14).
Komutativni zakon A*B=B*A
Asocijativni zakon A*(B*C)=(A*B)*C

Slika 14. Sekvencijalni nain razvijanja X1 i X2

karakteristika. Ovaj metod se jo naziva
konvecionalni plan (15).

Slika 15. Novi nain planiranja u kome

dominira rad na jednoj karakteristici (ili vie
njih simultano) dok se ostale odravaju
srednjim obimom rada.

14

15

engl. New Planning

15

Sve se radi, samo obim varira

Uzmimo da je uanj (A), nabaaj (B) a

sprint (C). Nije isto ako prvo radimo
uanj pa onda nabaaj, ili ako prvo
radimo nabaaj pa uanj. Isto vai da ako
grupiemo nabaaj i sprint a pre njega
radimo uanj nije isto ukoliko grupiemo
uanj i nabaaj pa onda radimo sprint.
Ove zakone valja imati na umu svaki put
kad doemo u iskuenje da planove i
programe razvijamo iskljuivo prema
sredstvima, obimima, intenzitetima i
fazama (14). Moramo imati uvek na umu
da jedno sredstvo, obim i intenzitet
primene tog sredstva ostavljaju efekte na
sportistu koji kad se kombinuju sa nekim
drugim sredstvom izazivaju sasvim
drugaije reakcije od proste sume. Zato je
neopravdano imati stavove kao to su
pliometrija je opasna, kruni metod je
odlian za optu pripremu, nabaaj je
bezvezan,
vebe
snage
su
kontraindikovane
kod
sportista
izdrljivosti i sl. Svaki trenani stimulus
moe biti nepotreban ili opasan ako je
primenjen
neprikladno
(engl.
inappropriate)
za datog pojedinca u
datom trenutku njegove karijere. Treba
zapamtiti da je celina uvek vea od
prostog zbira svojih delova (14).

U nekim fitness klubovima, lan

jednostavno u raunar unese ta eli da
postigne, a raunar mu pravi plan i
program. Kako lan prolazi kroz razne
maine (stanice), tako raunar koriguje
plan i program prema reakciji lana.
ta ako bi jednog dana, dostignua
u informatikoj tehnologiji bila tako
visoka da se kreira jedan ekspertni sistem
koji bi bio homomorfan, analogan pa ak
isomorfan treneru? Da li bi on mogao
bolje da vodi sportistu do konanog
uspeha, odnosno rezultata na takmienju?
Da bi se napravio jedan takav
ekspertni sistem, morao bi da se provali
algoritam16 kojim trener upravlja sistemom
pripreme sportista. Pri tome je i plan i
program, ali i njihovo korigovanje samo
rezultat tog algoritma, koji ima za cilj da
dostigne eljeno stanje postavljeno od
strane modela.
Ovo
je
pre
svega
stvar
17
determinizma koji moe da se primeni i
na ivot sam, a ne samo na trening. Da li
je oveja svest samo jedan kompleksan
algoritam? Autor vrsto dri da nije, jer
onda nebi postojala slobodna volja sa ime
se slae i Penrouz (13). Ovo ima direktne
implikacije na problem ovek protiv
maine u upravljanju treningom. Kako
maina moe da bude kreativna, da ima
stvaralaki duh? Maina moe da ui, da
se adaptira, ali smatram da nikad nee
moi da bude umetnik (kreativni stvaraoc)
i da ima slobodnu volju kao trener. Mora
se zapamtiti da je upravljanje sistemom
sportske pripreme u jednom dobrom delu
umetnost kao to je i nauka. A maina
nikad nemoe da bude umetnik...

ovek vs. Maina

Ovo je jedna interesantna tema ije
opirno obrazlaganje nije tema ovog
seminarskog rada, ve e ona samo
jedinim delom biti ovde spomenuta. Za
dalje upoznavanje sa ovom problematikom
upuujem znatieljne itaoce na knjigu
Rodera Penrouza (13).
U zadnje vreme, iako ne na naim
prostorima, evidentna je sve vea primena
raunarskih sistema u treningu. Postavlja
se pitanje moe li raunar (ekspertni
sistem) da zameni trenera u upravljanju
sistemom sportske prirpeme (slika 16)?

16

Algoritam je niz pojedinano povezanih

postupaka koji dovode do reenja nekog problema.
17
Determinizam jeste unapred poznato ponaanje
nekog sistema uslovljeno. njegovom trenutnim
stanjem.

16

Planiranje je akcija, ali i

kontinuirani proces formiranja i korekcije
plana treninga. Plan treninga je skup
ciljeva i naina za njihovo realizovanje
navedenih u optima crtama za neki
vremenski period, uzimajui u obzir
zakonitosti i principe treninga, zakonitosti
razvoja sportske forme, promenjivost
sredine i ritmike oscilacije u radnoj
sposobnosti sportiste, njegove sposobnosti
da se adaptira i oporavi, ali i iskustvo,
kreativnost i stvaralatvo trenera kao i
kriterijume za specifinu situaciju. U plan
su ukljueni i klasifikacija sredstava,
metoda i optereenja kao i njihova
primena u toku odreenog vremena, a sve
sa ciljem dostizanja postavljenog eljenog
stanja. Nadalje, plan mora da ima jednu
krutu komponentu koja primorava
sportistu da se prilagodi planu (reimu
napora i oporavka), ali i jednu fleksibilnu
komponentu koja omoguuje da se plan
prilagodi sportisti i promenjivoj okolini.
Program treninga predstavlja, za
krai vremenski period, precizan skup
operacija definisan metodama, sredstvima
i optereenjima kao i njihovim relativnim
trajanjima, periodima i meusobnim
odnosima u cilju postizanja kratkoronih
ciljevi definisanih planom treninga.
Kontrola stanja i treniranosti vri
se
putem
takmienja,
testova
i
monitoringa. Pri tome ne treba zaboraviti
da stanje utie na izvoenje, ali da o
trenutnom stanju sudimo na temelju
izvoenja. Monitoring treba sprovoditi
stalno, koristei se svim ulima i veim
delom oslanjajui se na integralno
izvoenje sportista a ne na laboratorijske
rezultate, HR i LA.
U treningu treba uvek raditi sve
(razvijati one faktore od kojih zavisi
uspeh, ali i one opte-nespecifine), ali sa
razliitim naglaskom (obimom). Pri tome
ne treba zaboraviti da je celina uvek vea
od prostog zbira svojih delova.
Iako sve do sada objanjene akcije
i procesi upravljanja mogu biti
algoritamske prirode, tj. da budu
determinizovani, maina nikada nee moi

Slika 16.
Kibernetiki model upravljanja
pripremom sportista, ali ovog puta bez trenera.

Zakljuak
U ovom kratkom odlomku
rezimiraemo sve to je napisano.
Trening predstavlja integralan i
neodvojivi deo sistema pripreme sportista,
iji su ostali delovi takmienje i oporavak
(vantrenani i vantakmiarski dodatni
faktori; prema Koprivici (6)).
Trening je sloen transformacioni
(tehnoloki) proces koji osposobljava
sportistu za via dostignua na sportskim
takmienjima. Pri tome, trening vri
transformaciju sposobnosti, karakteristika
i znanja sportista iz inicijalnog stanja u
neko novo, finalno stanje koje predstavlja
neophodan preduslov za uspeh u njegovoj
grani sporta. Nain na koji se taj proces
odvija zavisi od izbora metoda, sredstava i
optereenja.

17

zameniti oveka, jer algoritam nikad nee

moi
proizvesti
slobodnu
volju,
kreativnost i stvaralatvo. Maina nikad
nee zamenti trenera jer trening, koliko
god da je on nauna disciplina toliko je
umetnika delatnost.

fatigue and the adaptations that

predicts or enhance athletic
performance. Scand J Med Sci
2000: 10: 123-145.
11. Noakes, T.D., St Clair Gibson, A.
(2004). Logical limitations to the
catastrophe models of fatigue
during exercise in humans. Br J
Sport Med 2004;38;648-9.
12. OmegaWave Sport Technology
System (2005). WEB SITE.
www.omegawavesport.com
13. Penoruz, R. (2004). Carev novi
um. Beograd: INFORMATIKA.
14. Siff, M.C. (2000). Supertraining.
Denver: Supretraining Institute.
15. Zatsiorsky, V.M. (1995). Science
and practice of strenght training.
Champaign, IL: Human Kinetics.

Reference
1. Bompa, T.O. (2001).Periodizacija:
teorija i metodologija treninga.
Zagreb: Hrvatski koarkaki savez.
Udruga hrvatskih koarkakih
trenera.
2. Flander, M. (Urednik) (1984).
Sportski leksikon A-. Zagreb:
Jugoslavenski leksikografski zavod
Miroslav Krlea.
3. Francis, C. (????). Charlie Francis
Training
System.
E-book.
www.charliefrancis.com.
4. Gibbens, R. (2005).Power
Running. WEB SITE.
www.powerrunning.com/index.htm
5. Juki, I., Milanovi D., Metiko,
D. (2003). Struktura kondicijskog
treninga. U Milanovi, D., Juki, I.
(Urednici) (2003). Meunarodni
znanstveno-struni
skup.
Kondicijska priprema sportaa.
Zbornik
radova.
Zagrebaki
velesajam, 21. i 22. veljae 2003.
Zagreb:
Kinezioloki
fakultet
Sveuilita u Zagrebu. Zagrebaki
portski savez.
6. Koprivica, V.J. (2002). Osnove
sportskog treninga. I deo. Beograd:
Izdanje autora.
7. Kosti, M. (1987). Elementi teorije
sistema i informacija. Beograd:
Nauna knjiga.
8. Lerner, A.J. (1970). Principi
kibernetike. Beograd: Tehnika
knjiga.
9. Malacko, J. (2000). Osnove
sportskog
treninga.
Beograd:
Sportska akademija.
10. Noakes, T.D. (2000). Physiological
models to understand exercise

18