FILOLOKI FAKULTET U BEOGRADU

POPULARNA KULTURA I POPULARNA MUZIKA:

IZRAZI KULTURE I NEKULTURE, ZNANJA I
NEZNANJA, DUBINE I POVRNOSTI

Predmet: Savremene studije kulture 3

Profesor: dr Ljiljana Markovi
Doktorand: Dragana Aneli 13085/D
Datum predaje: 27. 03. 2015.

SADRAJ

Saetak

I Popularna (ne) kultura ?............ .........................................................................2

II Jezik kao sredstvo irenja popularne kulture.....................................................6

III Popularna muzika We Don't Need No Education .........................................8

IV Tekstovi popularnih pesama kao izrazi (ne) kulture.. ..................................10

Zakljuak ............................................................................................................15

Bibliografija........................................................................................................17

Ilustracije............................................................................................................19

Saetak
Kao kulturno bie, ovek se ponaa i deluje u skladu sa razliitim kulturnim uticajima. Ovaj
rad ima za cilj da, konsultovanjem nove, relevantne strane literature, istrai ta se
podrazumeva pod popularnom kulturom, kako ona utie na engleski jezik, i ta popularna
muzika i tekstovi pesama odraavaju kao najuticajniji sadraji pop kulture.

Istraivanje

pokazuje da popularna kultura i polemike o istoj postoje od davnina i da je njeno definisanje

krajnje sloeno i uvek delimino konstruisano samim teorijskim istraivanjem. Njen uticaj na
engleski jezik pokazuje da se ovaj jezik sa lakoom kree po svetskim kulturama i unutar
popularnih kultura, zbog ega pop kultura ne samo da donosi razne izvoae i sadraje, ve u
velikoj meri utie na kretanje jezika i razliitih lingvistikih oblika. Istraivanje dalje
pokazuje da popularna muzika, sa svim svojim jezikim sadrajima, ima neporeciv uticaj na
mnoge sfere ivota, ukljuujui i jezike, meu decom, omladinom i odraslima. Tekstovi
pesama i poezija, dokazuje ovo istraivanje, jesu slini: koriste verbalni jezik i retorike i
stilske figure kako bi ispriale odreenu priu, iznele ideje o ivotu i svetu i, nekada,
ogranienosti jezika.
Kljune rei: popularna kultura, pop jezik, pop muzika

I Popularna (ne)kultura?
Zahvaljujui raznolikim i sveprisutnim kulturnim uticajima, od davnina se smatra da je
ovek i kulturno bie. Naalost, jo uvek se teko moe sa sigurnou i pouzdanoi izmeriti
koliko i na koje sve naine kultura uopte, ukljuujui i popularnu kulturu, vri uticaj na
pojedinca. Tako je definisanje pojma kulture podjednako teko i vrlo retko u potpunosti
dovreno, kao i definisanje bilo kog drugog pojma koji obuhvata niz drugih naunih disciplina
i oblasti. Jedan od najuticajnijih, najoriginalnijih i esto citiranih socijalistikih mislililaca i
kritiara u savremenoj istoriji, Rejmond Vilijams, rekao je da je re ''kultura'' ''jedna od dve-tri
najkomplikovanije rei u engleskom jeziku'', i ponudio je tri veoma iroke definicije ovog
termina.1 Kultura, prema Rejmondu, moe da se koristi u smislu razvoja, kako intelektulanog
i estetskog, tako i duhovnog; zatim, re ''kultura'' moe biti upotrebljena kada se govori o
jednom specifinom nainu ivota u nekom vremenskom periodu, u manjim ili veim
grupama ljudi; i, nita manje bitno, pod kulturom se mogu podrazumevati intelektualne i
umetnike delatnosti i radovi.2
Imajui to u vidu, da li se popularna kultura moe smatrati ozbiljnom ili neozbiljnom
pojavom, lanom ili validnom? Kao i sama kultura, fenomen popularne kulture nije nita
manje sloen za definisanje. Razlozi za to lee u njenoj sposobnosti da izraava neto to je
krajnje neintelektualno, ali moe i da fascinira svojom dubinom; moe da dotakne i
najobrazovanije i one sa niskim nivoom edukacije; moe da kontaminira svojim
primitivizmom i obogati svojom lepotom i istinskom snagom.
Kada su u pitanju interesovanja i debate na temu popularne kulture, ne moe se rei da
postoje odnedavno. Upravo suprotno, smatra se da se prvi oblici popularne kulture mogu nai
u drevnim peinama na ijim zidovima su nai najudaljeniji preci crtali razne prikaze od
najjednostavnijih do najupeatljivijih. Popularna muzika je takoe nastala u tim istim
peinama, kada je ovek proizveo prve tonove uz pomo instrumenata napravljenih od
materijala biljnog i ivotinjskog porekla. Ipak, interesovanja i polemike o popularnoj kulturi
su, posle nekoliko vekova, doveli do nekih zajednikih i prihvaenih stavova o tome ta ova
vrsta kulture predstavlja. Njeno definisanje, naravno, podrazumeva itav dijapazon razliitih
miljenja brojnih autora, ali postoje zajednike take u kojima se njihova miljenja ukrtaju i
podudaraju. Jedna od tih taaka jeste definisanje popularne kulture (to od strane ozbiljnih i
predanih istraivaa, to od strane laika) kao masovne kulture. Masovna, zato to pripada

1
2

Storey, John. Cultural Theory and Popular Culture, str. 1

Ibid. str. 2

masama ljudi; masovna, jer je u direktnoj vezi sa pojavom i razvojem svih oblika masovnih
medija; i, moda najznaajnije, masovna kultura zato to je, kao takva, prisutna otkad je sveta
i veka. U tom smislu, izraz koji automatski asocira na popularnu kulturu hleba i igara
datira jo iz doba rimskog carstva. Moe li se, imajui to u vidu, govoriti o popularnoj kulturi
kao novoj vrsti kulture? I to je, kao to e se videti u ostatku ovog poglavlja, krajnje sloeno
pitanje sa nizom moguih, prihvaenih i osporavanih, odgovora.
Pojedini autori navode da se ozbiljnija polemika oko popularne kulture mogla pronai
jo u 16. i 17. veku u delima Montenja i Paskala, dok drugi tvrde da savremeni koncept
popularne kulture potie sa kraja 18. veka, kada je dolo do razvoja nacionalne svesti i
nastojanja intelektualaca da visoku kulturu pretvore u narodnu, ime se stvorila mogunost
kontrolisanja i manipulisanja narodnim masama. U tom periodu se po prvi put, u delima
nemakog pesnika Johana Herdera, pominje distinkcija izmeu visoke ili uene kulture s
jedne strane, i popularne kulture sa druge. Bile su potrebne decenije da se na dela popularne
kulture ne gleda iskljuivo kao na inferiorna, slabija, loija, povrnija od dela tzv. visoke
kulture.
Meutim, tek je sa poetkom industrijske revolucije i urbanizacije u Velikoj Britaniji
izmeu 18. i 19. veka, dolo do promena vienja popularne kulture. Tada sam pridev
popularan dobija znaenje onako kako to vide ljudi, a ne oni koji nad njima ele da
vladaju,

mada se debata oko toga odvija i danas, u smislu visokih, intelektualnih

(highbrow) i niskih, neintelektualnih (lowbrow) kulturnih dela i sadraja. Pomenuti

termini, inae, potiu iz pseudonauke pod nazivom frenologija koja se pojavila u 19. veku i
predstavljala zaetak ozbiljnog prouavanja mozga. Prema frenologiji, pridev intelektualni
tj. highbrow se odnosio na osobe sa visokim elom kao znakom inteligencije, a
neintelektualni tj. lowbrow na one sa manjim elom, to je ukazivalo na nii nivo
intelektualnih sposobnosti. Ipak, u amerikom i britanskom engleskom jeziku, ovi termini se
ne upotrebljavaju kao metafore za inteligenciju ili pak glupost sve do poetka 20. veka kada,
1920-ih i 1930-ih naroito, popularna kultura zadobija sistematsku i ozbiljnu panju. Ovakvo
ozbiljno razmatranje od strane raznih strunjaka i istraivaa, popularna kultura duguje,
prema Strinatijevom miljenju, pojavi bioskopa i radija, masovnoj proizvodnji i konzumaciji
popularnih sadraja, usponu faizma i, konano, sazrevanju liberalne demokratije u pojedinim
zapadnim drutvima.
Kada je u pitanju konkretno definisanje popularne kulture, ini se da je esto citirani
Don Stori, ija je knjiga Cultural Theory and Popular Culture: An Introduction 2012.
godine doivela svoje esto izdanje, dao jedan sveobuhvatan prikaz fenomena popularne
3

kulture. Stori je uspeo da, bez ulaenja u nepotrebne polemike i najsitnije, esto i suvine
detalje, generalno opie popularnu kulturu sa svega est definicija. Meutim, Stori smatra da
je pre toga neophodno naglasiti, i uvek imati na umu, da se popularna kultura uvek definie,
eksplicitno ili implicitno, u odnosu na druge konceptualne kategorije: narodnu kulturu,
masovnu kulturu, dominantnu, radniku, itd.
Prema prvoj definiciji, odobravanoj od strane velikog broja ljudi, popularna kultura je
jednostavno kultura veine.3 Kao takva, ona i njeni raznoliki sadraji moraju na neki nain
biti merljivi i to je mesto na kome dolazi do polemika i neslaganja. Naime, znajui da se
popularnost sadraja pop kulture meri brojem prodatih CD i DVD izdanja, karata za razna
kulturna deavanja, knjiga, opreme i sl., da li to znai da se veoma prodavana dela visoke
kulture ne mogu ubrojati u popularnu kulturu? Prema Benetovom miljenju, kvantitativan
prikaz popularnosti nije sam po sebi dovoljan,4 jer se u tom sluaju i, recimo, Pavaroti moe
uvrstiti u izvoae popularne muzike zbog svog svetskog uspeha.
Druga definicija oznaava popularnu kulturu kao sve ono to smatramo da ne pripada
visokoj kulturi, a iz prethodne dve proistie i trea definicija popularne kulture kao masovne
kulture. Ovakvo vienje pop kulture su pojedini kritiari hvalili kao sposobnost pojedinaca da
priblie ljudima sadraje koji bi im inae bili nedostupni, dok su drugi smatrali da je masovna
kultura beznadeno komercijalna, manipulativna, pravljena za nesenzibilne ljude i pasivnu
konzumaciju. Sa time se u velikoj meri slae jo jedan poznati akademik i esto citirani
kritiar popularne kulture, Don Fiske. Meutim, Fiske je daleko stroi i prilino decidan pri
definisanju i vienju popularne kulture. Prema njegovom uvaenom miljenju, popularna
kultura je u samom svom jezgru konfliktna i kontradiktorna, jer se svi njeni sadraji zapravo
sastoje od interesa ekonomski i ideoloki dominantnijih struktura.5 Zarad sopstvenih interesa
i potreba, pop kulturu stvaraju podinjene mase, koristei se, naizgled poptuno paradoksalno,
izvorima koji istovremeno slue ekonomskim interesima dominantnih struktura. Shodno
tome, smatra Fiske, sadraje popularne kulture ne nameu drugi spolja, ve je ljudi sami
stvaraju iznutra. Kao socijalni procesi, svi kulturni diskursi i sadraji mogu da cirkuliu samo
ako su u direktnoj vezi sa datim drutvenim sistemom. Samim tim, smatra Fiske, svakom
kulturnom sistemu je neophodan neki kulturni sistem znaenja, kako bi se isti ili drao pod
kontrolom ili pak destabilizovao.6

3
4
5
6

Storey, John. Cultural Theory and Popular Culture, str. 5

Ibid., str. 2

Fiske, 1989, str. 2

Ibid., str. 1

Popularna kultura je, prema etvrtoj Storijevoj definiciji, jednostavno ona koja potie
od ljudi i njima pripada, to navodi na pomisao da su ljudi u potpunosti vlasnici kulturnih
dela koje proizvode. Poznato je, meutim, da kulturna dela ne nastaju uvek spontano, na
osnovu samostalno smiljenog materijala, ve da se vrlo esto oslanjaju na prethodne kulturne
izvore. Za razliku od prethodnih, peta definicija ima politiku pozadinu i zasniva se na
konceptu hegemonije, nastojanju vladajuih struktura da ostvare intelektualnu i moralnu
prevlast nad podreenim masama.

Poslednja definicija podrazumeva kulturu koja vie ne prepoznaje granice izmeu

visoke i pop kulture. Kao i u svim prethodnim sluajevima, miljenja o ovakvom konceptu
popularne kulture su podeljena: jedna grupa je puna entuzijazma zbog konanog nestanka
elitizma stvorenog na osnovu proizvoljnih procena kulture, dok drugi oajavaju to su kulturu
ipak pobedili komercijalizam i trgovina.
Uvidom u razliite mogunosti tumaenja fenomena pop kulture, shvatamo da se ne
radi o fenomenu koji predstavlja istorijski odreenu kategoriju. Kao predmet teorijskog
istraivanja, Stori smatra da je popularna kultura istorijski varijabilna i uvek delimino
konstruisana samim teorijskim istraivanjem. Iako se pri pomenu nastanka i irenja popularne
kulture najee pominje Amerika, neophodno je naglasiti da je nastala posle industrijske
revolucije, to Veliku Britaniju na neki nain ini njenim osnivaem.7 Poetak
industrijalizacije oznaio je i poetak ozbiljnih i korenitih promena u oblasti kulture, ali ne
samo kulture, ve i u oblasti jezika.

Storey, John. Cultural Theory and Popular Culture, str. 12-13

II Jezik kao sredstvo irenja popularne kulture

Utvrivanje povezanosti popularne kulture i jezika zahteva, pre svega, izuavanje
jezika kao kulturoloke sile. Osim toga, nuno je uzeti u obzir uticaj globalizacije na jezik,
sociolingvistike perspektive, kao i protok i funkcionisanje raznolikih sadraja popularne
kulture u koje spada mnotvo lingvistikih sadraja. Kao najrasprostranjeniji i najkorieniji
jezik dananjice, neophodno je da engleski jezik, njegova svojstva i odlike budu u fokusu
ovog rada.
Pre konkretnog osvrta na engleski jezik, potrebno je naglasiti da je svaki jezik, kao
neka vrsta lingvistikog filtera, sastavni deo oveka i predstavlja jedan od naina poimanja
sveta. Ljudska bia, dakle, izraavaju injenice, ideje i stavove putem jezika, te se moe rei
da jezik izraava kulturnu realnost. U tom smislu, brojna dosadanja istraivanja i poznavanje
socijalnih interakcija uopte, pokazuju da se kulturne granice mogu vrlo efikasno i uspeno
uspostavljati korienjem odreenog dijalekta i/ili vokabulara. Isto tako, ljudi mogu izraavati
i kulturne statuse uz pomo svog jezika, to se moe ustanoviti prouavanjem honorifika i
drugih lingvistikih markera.8 Iz toga proizilazi pitanje na koji nain se dolazi do pomenutih
lingvistikih podataka i njihovih tumaenja? Profesor Endru Mudi je, posle dugogodinjeg
bavljenja ovim problemom, doao do zakljuka da zaista ozbiljna sociolingvistika
istraivanja zahtevaju da se relevantni lingvistiki podaci zasnivaju na neizvetaenim,
neobraenim i prirodnim uzorcima; s druge strane, Mudi je miljenja da, iako validna, takva
praksa je dovela do dugotrajnog zanemarivanja lingvistikih podataka iz popularne kulture.9
U prilog tome govori i injenica da su tek odnedavno poele su da se pojavljuju relevantne
studije engleskog jezika u ijem fokusu se nalazi iskljuivo, i na sveobuhvatan nain,
prouavanje irenja popularne kulture i jezika.
Vratimo se sada na engleski jezik i njegovu povezanost sa popularnom kulturom.
Osvrui se nekoliko decenija unazad, nemogue je ne primetiti isprepletanost engleskog
jezika i sadraja popularne kulture. Profesor Mudi odlazi jo dalje, i zakljuuje u jednom od
svojih eseja, da je potrebno engleski jezik posmatrati upravo kao jezik popularne kulture. Za
razliku od drugih istraivaa u istoj oblasti, Mudi predlae distinkciju izmeu dva
komplementarna pristupa u prouavanju engleskog jezika i popularne kulture. Prema prvom
pristupu, engleski jezik kao jezik popularne kulture, treba izuavati kao zaseban lingvistiki
entitet koji nije nuno povezan sa drugim lingvistikim oblicima ili socijalnim relacijama.
8

Vie o jezikim strukturama kao pokazateljima socijalnog i kulturnog statusa u Lee E., Richard, Globalization,
Language, and Culture, str. 76-78
9
Moody, Andrew.The Englishes of Popular Cultures. The Routledge Handbook of World Englishes. Ed. Andy
Kirkpatrick. str. 538

Ovaj pristup, dakle, podrazumeva korienje raznih lingvistikih metoda, naroito kritike
analize diskursa, kako bi se stekao uvid u to kako jezik bitno drugaije funkcionie u
popularnoj kulturi u odnosu na ostale segmente drutva i kulture.10 Odlian primer za to je
prouavanje uloge jezika u konstruisanju identiteta na pojedinim stranicama britanskog
asopisa za mukarce. Drugi pristup podrazumeva izuavanje engleskog jezika u celokupnom
drutvu, korienjem podataka dobijenih iz razliitih anrova i sadraja popularne kulture.11
To znai da se zarad ispitivanja jezika u drutvu uopte, koriste podaci prikupljeni iz razliitih
anrova i sadraja popularne kulture, i to oni podaci koji nisu deo pripremljenog scenarija,
ve su spontani i samim tim blii realnom svetu. Konkretan primer ovakvog pristupa je studija
iji cilj je bio razumevanje socijalne funkcije traa na osnovu analiziranja spontanih
interakcija u popularnom rijaliti programu ''Veliki brat''.12
Shvatanje razliitih pristupa u prouavanju jezika otvara jo jedno validno polje, bez
koga se ne moe u potpunosti razumeti funkcionisanje jezika unutar i zajedno sa popularnom
kulturom. To je polje na kome se jasno moe videti nain ili sistem kretanja razliitih sadraja
koje nam donosi popularna kultura, ukljuujui i nikako ne zanemarujui, mo kretanja
jezikih sadraja zajedno sa pomenutim. Posle obimnog istraivanja, Mudi je doao do
zakljuka da se lingvistiki i drugi sadraji u popularnoj kulturi mogu kretati vertikalnom i
horizontalnom putanjom.13 Vertikalna putanja podrazumeva kretanje izvoaa, mnotva
sadraja i lingvistikih oblika iz jednog anra u drugi, i/ili jednog proizvoda u drugi. Kao
primer se moe uzeti odreeni izvoa (peva, glumac, muzika grupa i sl.) koji se pojavljuje
u razliitim medijima i anrovima popularne kulture, na filmu, u seriji, muzikom spotu. I,
mada je vertikalno kretanje izvoaa prilino oigledno i lako za praenje, potreban je vei
napor za razumevanje i detektovanje vertikalnog kretanja lingvistikih oblika. Za to je moda
najpoznatiji i najbolji primer uvena pesma Frenka Zape, Valley Girl. Ova pesma nije samo
obeleila neiju mladost ili mladost, ve je prema njoj nastao istoimeni film i jedan, esto
ruglu izvrtan, opteprihvaeni nain govora u Kaliforniji. Moe se, shodno tome, zakljuiti da

10

Ibid. str. 537

Ibid., str. 537
12
Ibid., str. 539
13
Ibid., str. 542- 546
11

se lingvistiki oblici jednako snano, mada moda manje evidentno, mogu kretati vertikalno u
popularnoj kulturi, zbog ega jezik odreenog sadraja pop kulture moe lako postati jezik
same popularne kulture. Horizontalna kretanja, s druge strane, podrazumevaju da se pomenuti
sadraji popularne kulture dalje ire na ostale kontinente, daleko van granica prvobitnog
mesta nastanka.
Na osnovu dosadanjih istraivanja, moe se zakljuiti da se engleski jezik sa lakoom
kree po razliitim svetskim kulturama i unutar samih popularnih kultura, zbog ega pop
kultura ne samo da donosi razne izvoae i sadraje, ve u velikoj meri utie na kretanje
jezika i razliitih lingvistikih oblika.

III Popularna muzika We Don't Need No Education

Jedan od najuticajnijih anrova popularne kulture svakako je neizbena, nekada
zagluujue buna, popularna muzika. Teko e se nai osoba koja nema dodira sa pop
muzikom i/ili ne eli da slua neku vrstu iste. Ova vrsta muzike se, kao i sama popularna
kultura, definie na mnotvo naina, ali recimo da je opteprihvaeno mesto da se radi o onoj
vrsti muzike koju slua i prati veliki broj ljudi. Da li smo u dananje vreme zbog takve
definicije popularne muzike u velikom problemu, s obzirom na ukus zapanjujue velikog
broja ljudi? Moda smo, kao to je istorija vie puta pokazala, jednostavno sutinski podeljeni
i da nikada neemo ni moi da budemo jedinstveni kada je kultura u pitanju. To je, izmeu
ostalog tako, zato to se, i kada je klasifikacija muzike u pitanju, najee pravi distinkcija
izmeu jednog ili drugog anra. Ovoga puta, esto stroga i debela linija povlai se izmeu
klasine tj. ozbiljne muzike i popularne muzike. Gledano sa sociolokog aspekta, distinkcije
izmeu ozbiljne i popularne muzike su proizvoljne i politiki motivisane socijalne

konstrukcije.14 Mnogi bi na ovom mestu opet povukli crtu i, u skladu sa uvenom kritikom
pop puzike Teodora Adorna, vrsto ustvrdili da izrazite razlike postoje i da je popularna
muzika samo jo jedan masovni proizvod namenjen pasivnom, muziki neobrazovanom
sluaocu kod koga izaziva iracionalne, animalne reakcije.15 Osim toga, esto citirani
Adorno je smatrao da je itava struktura popularne muzike standardizovana i u suprotnosti sa
klasinom muzikom u kojoj produkcija, forma i sluanje, zahtevaju krajnje ozbiljne
intelektualne procese kao podsticaje nezavisnosti, ne konformizma. Adorno je naglaavao da
se u pop muzici sve vrti oko sofisticiranosti izvoenja pesme, ne na samoj muzici, to surovo
implicira da su razlike u izvoenju pesme My Way Frenka Sinatre, Elvisa Prislija, Seks
Pistolsa i karaoke pevaa, sasvim nevane i povrne.16
Ipak, kako god definisali popularnu muziku (najee kao onu koja ne spada u
klasinu muziku), jedna stvar je u potpunosti izvesna: ova muzika, ukljuujui sve njene
jezike sadraje, ima neporeciv uticaj na mnoge sfere ivota, ukljuujui i jezike, kako meu
decom i omladinom, tako i meu odraslima. Jedan od efekata izloenosti popularnoj muzici i
drugim medijskim sadrajima na engleskom jeziku, jeste usvajanje, savladanost i poznavanje
engleskog jezika. U prilog tome govori istraivanje sprovedeno u vie evropskih zemalja,
prema kome mladi imaju najvei kontakt sa engleskim jezikom putem interneta.17 Ovi mladi
preferiraju popularne pesme na engleskom jeziku i tekstove pesama smatraju podjednako
vanim kao i tekstove na maternjem jeziku. Pomenuta studija je dovela do pretpostavke da je
posveivanje panje tekstovima pesama u direktnoj vezi sa nivoom poznavanja engleskog
jezika. Meutim, ispostavilo se da je pretpostavka samo delimino tana. Izuzetno
zainteresovane grupe mladih za muziku i tekstove na engleskom jeziku subjektivno smatraju
da poseduju vii nivo poznavanja jezika; na njihovu alost, ispostavilo se da je ovaj nivo
iskljuivo stvar samoprocene, jer najvei deo pomenute grupe mladih na formalnom testiranju
vokabulara, pokazao najnie rezultate u odnosu na ostale grupe ispitanika.18
Popularna muzika, ipak, ima mnogo iri uticaj osim jezikog. S obzirom na injenicu
da projektujemo svoju linost na razliite naine i kroz razne sadraje, moe se rei da su
muziki izbori i kulturni izbori pojedinca, a izbori su retko kad nasumini. Oni su uslovljeni,
pre svega, uticajima neposredne okoline, pri emu je svakako najuticajnija porodica, ali i
bliski prijatelji. Deca su izloena popularnoj muzici od najranijeg doba. Tekstovi svih anrova
14

Kotarba A. Joseph and Phillip Vannini. Understanding Society through Popular Music, str. 2
Ibid., str. 10
16
Wall, Tim. Studying Popular Music Culture, str. 130-135
17
Hasebrink, Uwe. In the Presence of English: Media and European Youth, str. (89-111).
18
Ibid., str. 109.
15

popularnih pesama i lako pamtljive rime se mogu uti u vrtiima i osnovnim kolama, a deca
u ove jezike sadraje uitavaju sopstvena znaenja, esto potpuno razliita od znaenja
odraslih. Imajui u vidu evidentan uticaj pop muzike na mlau i stariju populaciju, danas se
esto predlae korienje tekstova pop muzike u uionici, kako u osnovnim kolama, tako i u
srednjim. Posle vrlo paljivog biranja, nastavnik moe, u kombinaciji sa redovnim
programom, da koristi odreene pop pesme sa najmlaima kako bi im pomogao da razviju
shvatanje analogije putem usresreivanja na poetak pesme, nain rimovanja i predvianje
zavretaka rima.19 U srednjoj koli se mogu analizirati popularne i tradicionalne pesme, pri
emu uenici dobijaju priliku da kroz jedan period i anr poezije posmatraju i druge knjievne
radove, ali i da procene sopstvene stavove i vienje popularne kulture i muzike.

IV Teskstovi popularnih pesama kao izrazi (ne) kulture

Nisu samo deca i omladina zainteresovani i opinjeni popularnom muzikom i
tekstovima popularnih pesama. Zaintrigiran ogromnim interesovanjem studenata engleskog
jezika za tekstove popularnih pesama, prof. dr. Lars Ekstajn je napisao knjigu Reading Song
Lyrics, u kojoj je pokuao da se bavi tekstovima popularnih pesama na akademskom nivou,
koristei se teorijama iz muzikologije, lingvistike, sociologije, etnografije, kao i
istraivanjima medija, pozorita i umetnosti izvoenja. Prema njegovom miljenju, tekstovi
pesama i poezija su slini: koriste verbalni jezik i karakteristine retorike i stilske figure
kako bi ispriale odreenu priu, iznele ideje o ivotu i svetu i, nekada, ogranienosti jezika.
Ipak, razlike postoje barem u jednom segmentu: miljenja i izjave u poeziji se generalno
smatraju internim, odnosno kodiranim u poetskom anru, dok se izjave u tekstovima pop
pesama smatraju eksternim tj. ne mogu se shvatiti i tumaiti izvan konteksta njihove vokalne i
muzike izvedbe. To fundamentalno implicira da su tekstovi pesama umetnost izvoenja,
da se njihova znaenja nalaze ne u stvaranju predstava, ve u samom inu stvaranja,
predstavljanja i doivljavanja.
Tekstovi popularnih pesama su oduvek, i esto ne bez razloga, nailazili na akademsko
nipodatavanje, kao bezvredni na papiru i veoma udaljeni od usvojenih knjievnih analiza i
estetskih kriterijuma. To ih, kao to se svakodnevno da primetiti, ne ini manje voljenim,
prihvaenim i cenjenim ni od strane zvanino najobrazovanijih, ni od njima suprotnima. Zbog
ega je tako? Profesor Ekstajn smatra da akademska tumaenja esto ne uzimaju u obzir da to
to se jedan tekst ne moe smatrati poezijom, ne znai da nema vrlo kompleksnu funkciju u
19

Marsh Jackie and Millard Elaine. Literacy and Popular Culture: Using Children's Culture in the Classroom,
str. 175

10

zvunim, socijalnim, linim i svakodnevnim diskursima.20 U prilog tome govori i Fritova

teza da koncept realizma podrazumeva direktnu vezu izmeu teksta popularne pesme i
socioemotivnih uslova koje predstavlja i opisuje.21
Vanost teksta i tekstualnog realizma se smatra obelejem svakog pravca popularne
muzike (repa, hip-hopa, roka, bluza, itd.), a oslanja se esto na odreene govorne stilove. U
tom smislu, usvajanje odreenog dijalekta, akcenta, pa ak i vokabulara, oevidno je kod
vokalnih izvoaa pank-rok muzike, hip-hopa, itd. Tekstualna analiza popularne muzike
podrazumeva prouavanje poetskih i lirskih komponenata pesme, kao i samih rei. Ovakav
pristup je i danas vaan i ima za cilj tumaenje socijalnih sila koje su dovele do nastanka
pesama. Ostale analize jezika popularnih pesama bave se tekstovima kao primerima promena
popularnih ideologija o seksu, romansama i meusobnim vezama; prema ovim analizama,
tekstovi pop pesama predstavljaju ogledala socijalnih, politikih i linih pitanja.22

Prouavajui tekstove pesama iz 17., 19. i 20. veka, Ekstajn je primetio da sve sadre
zajedniku temu melanholiju, danas poznatiju kao depresija.23 Da li se onda radi o nekakvoj,
vekovima romantizovanoj genetskoj bolesti, ukorenjenoj u kolektivnom nesvesnom, od koje
su patili Bajron, Edgar Alan Po, Silvija Plat, Tolstoj, Mocart, Betoven, Sting, Tom Vejts,
Dimi Hendriks, a ekspir je u vise navrata ismevao? Ekstajn smatra, dajui vie primera, da
se ipak radi o nekoj vrsti socijalnog i linog revolta sa izraenim oseanjem otuenosti,24
danas izraenijim nego ikad pre, o emu svedoe brojni tekstovi popularnih pesama nastalih u
novije vreme.
Svi smo, u odreenoj meri, konzumenti popularne muzike, a meu mladima i starijima
se esto vode vrlo une rasprave o tome koji je anr popularne muzike kvalitetniji i zato,
iako je sama podela na anrove krajnje diskutabilna. Rasprave se vode, naravno, na osnovu
20

Eckstein, Lars. Reading Song Lyrics, str. 14

Shuker, Roy. Popular Music: The Key Concepts, str. 156
22
Shuker, loc. cit.
23
Eckstein, op. cit., str. 267
24
Ibid., str. 267-269
21

11

sopstvenih uverenja, znanja i doivljaja. Zbog toga se moe rei da tekstovi pop muzike imaju
naroitu validnost pri prouavanju moderne kulture. Moda vie nego bilo koji drugi oblik
umetnosti, prouavanje tekstova pop pesama nas ohrabruje da obratimo panju na
funkcionisanje jezika u razliitim istorijskim i drugim kontekstima, i da istraujemo jezik kao
temeljni, materijalni fenomen koji je u kompleksnoj vezi sa drugim podjednako materijalnim
semiotikim sistemima. Stoga je neophodno da se pomenuti tekstovi priznaju kao
paradigmatiki umetniki oblik moderne kulture,25 i da se kritiki razmotre sve pesme uz koje
smo odrastali i koje e nam moda biti podjednako drage i kada ostarimo.
Istraivanje znaenja popularne muzike ne podrazumeva samo bavljenje jezikom i
tekstovima popularnih pesama, ve i analizu interpretacija pesme, svest o kontekstu u kome je
muzika nastala, shvatanje ireg znaenja tekstualne poruke, itd.26 U tom smislu, koje anrove i
podanrove popularne muzike je reprezentativno istraivati? Bez namere da se zanemare
drugi pravci pop muzike, sledi kratak pregled jezika i tekstova rok muzike, esto posmatrane,
kao najmonije meunarodne kulture mladih u istoriji.

O rok muzici, njenim anrovima, uticajima na kulturu u svetu, dobrim i loim

stranama, napisane su brojne knjige. Rok muzika se pojavila kada su pesme crnih izvoaa
pojavile na radio stanicama, s ciljem zadobijanja veeg broja slualaca bele rase i kada su
belci poeli da obrauju pesme afro-amerikih pevaa. Ovaj novi muziki anr, iji naziv ima
seksualne konotacije, odmah je naiao na krajnje negativne kritike. Posmatran je kao
socioloki fenomen koji su mnogi dez muziari gledali sa gaenjem i prekorom, kao to je
1930-ih Adorno gledao na dez kao nedostojan klasine muzike. Rok je predstavljao moralnu
pretnju ne samo zbog jednostavnosti svoje muzike forme, ve i zbog esto krajnje seksualno
eksplicitnih tekstualnih poruka. Bez obzira na sve kritike o kojima bi se mogao napisati
zaseban rad, rok danas predstavlja oznaku za irok spektar muzikih stilova koji su iz njega
proizali.
25
26

Ibid., str. 270

Wall, op. cit., str. 135

12

Kao autentini izrazi aktuelnih iskustava, potreba i ivotne mudrosti, nasuprot plitkim
i banalnim tekstovima sa oevidnim seksualnim konotacijama, smatraju se, izmeu ostalih,
tekstovi Boba Dilana, Rendija Njumena, Pola Sajmona, Boba Marlija, Leonarda Koena, Brusa
Springstina, Doni Miel, Dima Morisona, Nine Simon, Van Morisona, grupa Bitls, Igls,
Roling Stons, Led Cepelin, itd. Pod autentinim tekstovima i jezikim upotrebama se
podrazumeva izraavanje autentinih veza i odnosa koji oslikavaju i lino iskustvo, bez
uticaja ikakve ideologije. Rok muzika se esto smatra jeziki i tekstualno superiornijom u
odnosu na druge anrove popularne muzike, konkretno komercijalni pop/rok, jer su njeni
glavni tekstopisci bili zapravo pesnici.27 Irski pesnik Pol Maldun, dobitnik ekspirove i

Pulicerove nagrade, izdvaja pesme Lenarda Koena, naroito Bird on a Wire, kao jednu od
retkih pesama koja je mnogo puta obraivana, a nikada nije izgubila na veliini i trajnosti.
Maldun, izmeu ostalih, daje pohvale Brusu Springstinu i tekstu The River, izvanrednoj pesmi
koja uspeva da u samo prva tri-etiri stiha u potpunosti postavi odreeni prizor, to donekle
moe predstavljati problem i mnogim konvencionalnim pesnicima.28
Tekstovi rok pesama i drugih anrova proizalih iz njega, nisu samo u centru panje
kritiara, knjievnika i pesnika, ve i klinikih psihologa, kao to je Beri Farber, profesor
psihologije na univerzitetu Kolumbija. U svojoj knjizi Rock'n'Roll Wisdom, Farber otkriva da
se bavi prikupljanjem tekstova rok pesama dugi niz godina, ukljuujui u istraivanje
miljenja prijatelja, porodice, kolega i studenata. Poklonicima rok muzike je poznato da u
svakom anru rok muzike postoje izrazito poetini, inteligentni i mudri izrazi, metafore i rei.
Kao to muzika moe da dovede do intenzivnih emocija, tako i rei koje je prate mogu da
27
28

Shuker, op. cit., str. 157

Ross Reynolds and Amber Cortes.The Poetry Of Rock And Roll.

13

dovedu do znaajnih intelektualnih uvida i shvatanja. Sluanje rei i muzike, prema

Farberovom miljenju, nam pomae da istovremeno koristimo desnu, kreativnu, hemisferu
mozga, kao i levu, analitiku, zbog ega se verovatno rei lake pamte uz muziku pratnju i
zvue naglaenije.29

Dobri rok tekstopisci koriste kreativne i slikovite izraze kako bi priali o ivotu i
svemu to on nosi. Kao i knjievnici, pesnici i drugi umetnici, priznati i odlini tekstopisci se
trude da nam prue bolji uvid u sopstvene svetove ili ponude nove naine sagledavanja
poznatih fenomena.30 Meu milionima tekstova u rok muzici, postoje ipak neke konstantne
poruke: ljubav meu ljudima, borba za socijalnu pravdu i verovanje da e ivot, uprkos svim
svojim tekoama, ipak biti bolji ukoliko se dovoljno trudimo. Farber smatra da mnogi
tekstopisci, uprkos nepoznavanju psihologije, imaju istinsko shvatanje vrlo vanih ivotnih
pitanja poput odrastanja, prijateljskih i ljubavnih veza, ivotnih borbi i starenja.31
Bez namere da se rok muzika i drugi sadraji pop kulture zamene sa delima vrhunskih
pesnika, knjievnika i kompozitora, a drei se uverenja da se proces uenja odvija uvek i
svuda, autor ovog rada smatra da se u svim sadrajima popularne kulture moe pronai zrno
mudrosti iju istinitost i autentinost, kao i sva ostala uverenja u ivotu, treba uvek iznova
ispitivati i procenjivati
29

Farber, A. Berry. RocknRoll Wisdom, str. 134

Ibid., str. 135
31
Farber, loc. cit.
30

14

Zakljuak
Popularna kultura, kao i kultura uopte, ima niz raliitih tumaenja. S obzirom na
injenicu da se pominje jo od praistorije, svi njeni istraivai i kritiari se slau da se radi o
vrsti kulture koja ima neprestan i esto podsvestan uticaj na iroke na rodne mase. Prva
ozbiljnija tumaenja i osvrti na popularnu kulturu se mogu pronai jo u 16. i 17. veku, da bi,
sa poetkom industrijalizacije i urbanizacije u 18. veku, poela sistematska i daleko detaljnija
prouavanja nastanka, irenja i uticaja pop kulture.
Uprkos brojnim polemikama na temu definisanja popularne kulture, najee
uslovljenim samim teorijskim istraivanjem, ugledni kritiari i prouavaoci fenomena
popularne kulture (Strinati, Fiske, Stori, Adorno), slau se da se radi o masovnoj kulturi
namenjenoj razliitim slojevima ljudi. Osim toga, pop kultura se definie i kao pokuaj
aktuelne vlasti da odri i/ili ostvari prevlast, kao kultura koja vie ne priznaje granice izmeu
visoke i pop kulture, i kao ona kultura u kojoj se moe nai sve osim kvalitetnih sadraja tzv.
visoke kulture.
to se tie uticaja pop kulture na engleski jezik, moe se sa sigurnou ustvrditi da je
engleski jezik zapravo jezik popularne kulture, usled ega on sa evidentno lakoom kree u
pop kulturi i razliitim delovima sveta. U njoj se lingvistiki i drugi sadraji mogu kreati
vertikalno i horizontalno, prema Mudijevom miljenju. Vertikalna kretanja podrazumevaju
kretanja izvoaa iz jednog anra u drugi i lingvistikih sadraja iz pesama u film, seriju ili
drugi aktuelan sadraj. Kada se kreu horizontalno, popularni sadraji se prenose na druge
kontinente i zemlje.
Kao jedan od najrasprostranjenijih oblika popularne kulture, popularna muzika je
esto predmet debata meu svim uzrastima. Iako se esto prave distinkcije izmeu ozbiljne i
popularne muzike, danas se popularnom muzikom i njenim pesmama bave i istraivai na
akademskom nivou. Tako je profesor Ekstajn, uprkos akademskom nipodatavanju tekstova
pop pesama, doao do zakljuka da, iako se ne smatraju poezijom, pomenuti tekstovi imaju
izrazito sloenu funkciju u raznim diskursima, ukljuujui zvune, socijalne, line i
svakodnevne diskurse. Iako se dobri tekstopisci mogu pronai u raznim anrovima pop
muzike, irski pesnik i dobitnik Pulicerove i ekspirove nagrade, Pol Maldun, navodi neke rok
tekstopisce kao umetnike koji su uspeli da na autentian nain izraze aktuelna iskustva,
potrebe i ivotne mudrosti: Doni Miel, Roling Stonsi, Brus Springstin, Bob Dilan, Lenard
Koen, Bob Marli, itd.

15

Bez namere da se rok muzika i drugi sadraji pop kulture zamene sa delima vrhunskih
pesnika, knjievnika i kompozitora, a drei se uverenja da se proces uenja odvija uvek i
svuda, autor ovog rada smatra da se u svim sadrajima popularne kulture moe pronai zrno
mudrosti iju istinitost i autentinost, kao i sva ostala uverenja u ivotu, treba uvek iznova
ispitivati i procenjivati.

16

Bibliografija

Assemi, Arezoo et al. Culture within Language. International Conference on Language,

Medias and Culture, 2012. IPEDR vol.33 (2012). IACSIT Press, Singapore.
(http://www.ipedr.com/vol33/016-ICLMC2012-L00052.pdf, 1. 1. 2014.)
Bennett, Andy. Inroduction. Cultures of Popular Music. UK: Open University Press, 2001.
(1-7)
Block, David. Globalization and Language Teaching. The Handbook of Language and
Globalization. Ed. Nikolas Coupland. UK: Blackwell Publishing Ltd, 2010. (287-305).
Chambers, J.K. TV Makes People Sound the Same. Language Myths. Ed. Lauer Bauer and
Peter Trudgill. London: Penguin Books Ltd, 1998. (123131).
Eckstein, Lars. Toward a Cultural Rhetoric of Lyrics. Reading Song Lyrics. Editions
Rodopi B.V., Amsterdam - New York, NY 2010. (919).
Farber, A. Berry. RocknRoll Wisdom. USA: Praeger Publishers, 2007.
Hasebrink, Uwe. English, Youth, and Media Environments. In the Presence of English:
Media and European Youth. Ed. Margie Berns, Kees de Bot and Uwe Hasebrink. New York:
Springer, 2007. (89-111).
Kotarba A. Joseph and Phillip Vannini. The Sociology of Popular Music. Understanding
Society through Popular Music. New York: Routledge, 2009. (1-13).
Lee E., Richard. Language, Culture and Politics. Globalization, Language, and Culture.
New York: Infobase Publishing, 2006. (68-82).
Machin David and Leeuwen Theo. Language and Image. Global Media Discourse: A
Critical Introduction. New York: Routledge, 2007. (105-150).
Marsh Jackie and Millard Elaine. Popular Music and Literacy. Literacy and Popular
Culture: Using Children's Culture in the Classroom. London: Paul Chapman Publishing Ltd,
2000. (163-182).
Moody, Andrew.The Englishes of Popular Cultures. The Routledge Handbook of World
Englishes. Ed. Andy Kirkpatrick. New York: Routledge, 2010. (535-550).
Morrell, Ernest. Teaching Popular Culture to Diverse Students in Secondary English
Classrooms: Implications for Literacy Development. Language Arts Journal of Michigan.
Vol.
18,
article
3,
1.
1.
2002.
(8-11).
(http://scholarworks.gvsu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1299&context=lajm, 25. 12. 2013.)
Ross Reynolds and Amber Cortes. The Poetry Of Rock And Roll. December 18, 2013.
KUOW News and Information. (http://kuow.org/post/poetry-rock-and-roll, 1. 03. 2014.)
17

Shuker, Roy. Language. Popular Music: The Key Concepts. New York: Routledge, 1998.
(151, 156-157)
Storey, John. What Is Popular Culture? Cultural Theory and Popular Culture. 1994.
England: Pearson Longman, 2009. (1-14).
Storey, John. Postmodernism. Cultural Theory and Popular Culture. 1994. England:
Pearson Longman, 2009. (181-211).
Storey, John. The Politics of the Popular. Cultural Theory and Popular Culture. 1994.
England: Pearson Longman, 2009. (213-234).
Wall, Tim. Form, Meaning and Representation. Studying Popular Music Culture. New
York: Oxford University Press, 2003. (121-152).

18

Ilustracije
1. http://srbin.info/wp-content/uploads/2013/10/reality-tv1.jpg
2. http://2.bp.blogspot.com/-7xO-o1uQKco/UPvsRcnX6I/AAAAAAAADTU/Yh9ecVztAME/s1600/jcon686l.jpeg
3. http://www.thevideobeat.com/media/rock_around_clock_pix.jpg
4. http://www.pianimation.com/wp-content/uploads/2012/07/Brain-on-MusicThumbnail.jpg

19