Mentalni leksikon

Kosti, A. (2006). Kognitivna psihologija,

str. 255 274

Kako mi znamo jezik?

Kako je jezik uskladiten u
dugoronoj memoriji?

Znanje jezika

Pojam mentalnog leksikona

omski: formalne aspekte jezika (sintaksu) i

znaenja rei je izdvojio u poseban domen
koji je nazvao leksikonom...
Mentalni leksikon, leksika memorija
U mentalnom leksikonu uskladitene su
predstave rei datog jezika, koje uz
znaenje, sadre i njene fonoloke,
morfoloke i sintaksike karakteristike

Mentalni leksikon gde je to,

dakle?

Jezike predstave + jezika

pravila

Jezika pravila, po ovom shvatanju, nisu

posebne predstave, ve su smetena u
semantiku memoriju kao proceduralno
znanje
Primena jezikih pravila je postleksiki
proces odvijaju se tek poto je pobuena
predstava rei u mentalnom leksikonu.

Kako je mentalni leksikon

organizovan?
List

A word is a bundle of features

Network

A word is a part of a network.

Kazanina 2006,
University of Ottawa

Kako prepoznajemo i
razumemo rei? Mini veba
SLON
EKI
SVEKRVA

Kako mi prepoznajemo i
razumemo rei?

Pobuivanje

Predstava je pobuena kada je postanemo

svesni, kada smo u stanju da vizualizujemo
neki objekat (koji re oznaava, npr. mi) tj.
kada razumemo znaenje rei

Prag pobuivanja: minimalni intenzitet

stimulacije koji dovodi do prve senzacije
Pre pobuivanja senzacije (tj.dostizanja
praga), prethodilo je variranje intenziteta
stimulacije

Razlike u brzini dostizanju

praga pobuivanja
Neke predstave dostiu prag pobuivanja bre,
neke sporije
Mogua objanjenja:

1.
2.

3.

Krae vreme pobuivanja posledica je nieg praga

Krae vreme pobuivanja posledica je breg
paljenja neurona
Krae vreme pobuivanja posledica je veeg
slaganja izmeu ulaznog stimulusa i predstave
koja ve postoji (grafemski ili fonoloki)

Dakle- ta je razumevanje
rei?

Dostizanjem praga pobuivanja predstave

rei ona postaje deo nae svesti i mi tada
razumemo re koju smo uli/videli

inioci koji utiu na

kognitivnu obradu izolovano
Karakteristike rei ije variranje proizvodi
prikazanih rei
razlike u u vremenu reakcije (tj. ima
kognitivne efekte)

1.

2.

Najvaniji inioci su:

FONOLOKA STRUKTURA REI (da li je
dra re ili pseudore)
UESTALOST (frekvencija) pojave rei

Uticaj fonolokih inilaca

U zadacima leksike odluke pokazano je da

su odgovori na rei bri nego na pseudorei

Ali, vreme reagovanja na slovne nizove koji

ne mogu biti rei, je jo krae nego na rei

KLJFR

METLA

FETLA

Primer

Fonoloki inioci ta se
deava u mentalnom
Fonoloki prihvatljive pseudorei (u skladu su
leksikonu?

sa fonolokim ogranienjima) - npr. ETAK

- Dovode do aktivacije velikog broja predstava,
ali nijedna ne dostie prag pobuivanja
- Nemaju predstavu u mentalnom leksikonu, ali
LIE na one predstave rei koje tamo postoje
- Visok je stepen globalne aktivacije, ali je
odloeno odbacivanje stimulusa

Fonoloki inioci ta se
deava u mentalnom
Fonoloki neprihvatljive pseudorei (neleksikonu?

rei), npr. TLJMP

- aktiviraju mali broj predstava jer pored toga
to nemaju predstavu u mentalnom
leksikonu, NEMAJU zajednike
karakteristike sa onim reima ije su
predstave tamo pohranjene
- nizak je nivo globalne aktivacije, brzo
odbacivanje stimulusa kao ne-rei

Jo neki fonoloki inioci koji

utiu na kognitivnu obradu
Duina rei (ali merena ne brojem slova, ve
pojedinanih rei
brojem SLOGOVA)

Broj znaenja rei (npr: LIST)

Broj sinonima, itd. (IJA-VRAT)

Frekvencija rei kao inilac

kognitivne obrade izolovanih
Rei koje se ee koriste se obrauju bre
rei

nego rei koje se ree koriste (nii je prag)

Ovaj efekat je veoma stabilan!
Logaritamski odnos

INIOCI KOJI UTIU NA

PREPOZNAVANJE REI U
KONTEKSTU

Efekat konteksta
Na brzinu obrade rei utie ono to joj
prethodi/sledi
Znaaj razumevanja uticaja konteksta:
- time stiemo uvid u mehanizme obrade i
povezanosti memorijskih jedinica (tj. u
organizaciju pojmova)

Uticaj konteksta = efekat

PRIMOVANJA, PRIMOVANJE

Dva vida ovog efekta:

EFEKAT FACILITACIJE kada se re
emitovana u kontekstu krae obrauje nego
ista re emitovana izolovano
EFEKAT INHIBICIJE kada kontekst
usporava obradu
Ovaj stepen facilitacije i inhibicije utvruje se
u odnosu na REFERENTNU TAKU

Facilitacija, inhibicija i
referentna taka

Primovanje tzv. povratnim

maskiranjem

Procedura primovanja u kojoj kontekst dolazi posle mete

Uticaj ponavljanja tj.

primovanje ponavljanjem

Dolazi do bre obrade rei koja se izloi

sukcesivno dva puta
Ova facilitacija je izraenija za NF
niskofrekventne rei, odnosno slabija za VF
rei (priguivanje frekvencijom)
objanjava se razlikom u poetnom nivou
aktivacije koji je kod VF rei vii, pa to suava
prostor za mogue efekte ponavljanja

Ilustracija primovanja
ponavljanjem

Uticaj grafemski/fonemski
slinog konteksta i mete

Mogui su efekti i facilitacije...

...ali i inhibicije (jer se deava kompeticija
izmeu grafemski/fonemski slinih nizova)
Zavisi od eksperimentalne manipulacije koju
smo izabrali

Uticaj
semantikog/asocijativnog
Ova vrsta primovanja dovodi do facilitacije
konteksta

onda kada je re prikazana u kontekstu koji

je sa njom semantiki/asocijativno povezan
Primer semantike povezanosti:
MAJMUN VEVERICA
Primer asocijativne povezanosti:
MAJMUN - BANANA

Uticaj
semantikog/asocijativnog
Objanjenje ovog fenomena facilitacije
konteksta model iree
Mejer i vanevelt
aktivacije

Model iree aktivacije

Pretpostavka: pojavljivanje prve rei u paru

(kontekst) izaziva ne samo pobuivanje
predstave te rei, nego i rei koje su sa njom u
semantikoj ili asocijativnoj vezi

Ovaj efekat se pojavljuje i kad se kontekst

prikae nakon mete povratno primovanje - ali u
kratkim vremenskim intervalima (meta 30ms,
interstimulusni interval 35ms do pojavljivanja
konteksta)

Model iree aktivacije ukazuje

na odnose meu pojmovima koje
date rei oznaavanju

MODELI MENTALNOG
LEKSIKONA

Tri grupe teorija za

objanjenje funkcionisanja
I.
Prostorna metafora
(Rubenstin, Forster)
mentalnog
leksikona

II.

III.

predstave rei su organizovane po

frekvenciji, a pretraga leksikona odigrava se
redno, poevi od najfrekventnije rei
Logogenski model (zasnovani na pragu
pobuivanja) (Morton)
Konekcionistiki pristup (Rumelhart i Mek
Klilend)

Zadatak za grupe:

Pronaite osnovne postavke jednog od tri

modela mentalnog leksikona i pripremite mini
predavanje ostalima
Treba da im objasnite taj model
Vreme za pripremu: 20 min
Vreme za izlaganje: 5 min po grupi