6. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2010.

GRANINI KAPACITET TURISTIKOG PROSTORA

CARRYING CAPACITY OF TOURISM AREAS
Marija Maksin
Univerzitet Singidunum
Srbija, Beograd, Danijelova 32
Telefon: +381 11 3094048, +381 64 2355479
E-mail: mmmicic@singidunum.ac.rs
Saetak: U radu se analizira granini kapacite turistikog peostora. Obrauje se kapacitet prostora
i ivotne sredine i ukazuje na pristup proceni i utvrivanju graninog kapaciteta prostora na
podrujima koja su osteljiva na pritiske turizma. Polazei od objanjenja sociokulturnog i
priholokog kapaciteta prostora, ukazuje se na problem njegovog utvrivanja i ostvarivanja u
praksi. U radu se daje primer zoniranja prostora i utvrivanja graninog kapaciteta za podruje
kulturnog naslea na UNESCO Listi svetskog kulturnog i prirodnog naslea. Procena i utvrivanje
graninog kapaciteta prostora je sloen postupak i proces koji podrazumeva monitoring i reevaluaciju kapaciteta i upravljanje dinaminim razvojem turizma.
Kljune rei: turistiki prostor, granini kapacitet, kapacitet prostora, kapacitet ivotne sredine,
sociokulturni i psiholoki kapacitet.
Abstract:The problem of defining the carrying capacity of tourism areas has been disccused in the
paper. Attention has been paid to evaluating and designating space and environment carrying
capacity, expecially when areas sensitive to tourism pressures are in question. The designation of
sociocultural and psihological carrying capacity has been discussed too. The problem of spatial
zonning and desgnating the carrying capacity has been analized at the case of the tourism area with
UNESCO cultural heritage, namely Felix-Romuliana protected area. Evaluation and designation of
carrying capacity is the complex proces, which assumes the monitoring and re-evaluation of the
capacity, as well as management of tourism development.
Key words: tuorism area, carrying capacity, space capacity, environment capacity, cosiocultural and
psihological capacity.

2. UVOD
Primena koncepta odrivog turizma podrazumeva utvrivanje, praenje i re-evaluaciju
graninog/noseeg kapaciteta turistikog podruja ili centra. To je naroito znaajano kada
se radi o podrujima osetljivim na pritiske turizma.
U planiranju i upravljanju odrivim razvojem granini/nosei kapacitet turistikog
prostora (podruja, naselja i centra) predstavlja sintezni iskaz:

kapaciteta prostora i ivotne sredine maksimalan obim i intenzitet korienja prostora i

resursa koji ne dovodi do degradacije prostora, poremeaja u ekosistemima i zagaenja ivotne
sredine;
sociokulturnog kapaciteta maksimalno prihvatljiv kapacitet turistikih sadraja, intenzitet
korienja prostora i koncentracija turista koji ne naruavaju nain ivota, kulturu, vrednosti i
identitet lokalne zajednice;
psiholokog kapaciteta maksimalan obim i intenzitet korienja prostora koji ne dovodi do
pada kvaliteta turistikog doivljaja;
ekonomskog kapaciteta minimalno prihvatljiv obim razvoja turizma koji obezbeuje
ekonomski efikasan razvoj.

Svaki od pomenutih kapaciteta je kompleksan, sa izraenim meusobnim

proimanjem, i promenljiv, kroz vreme, i zavisno od aspekta planiranja i upravljanja.
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

556

6. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2010.

U prostornom planiranju i upravljanju odrivim razvojem kapacitet prostora se
poistoveuje sa noseim kapacitetom (turistikog) podruja, naselja i centra.
U radu se analizira pristup, problemi i primeri utvrivanja kapaciteta turistikih
prostora.
2. GRANINI KAPACITET TURISTIKOG PROSTORA
2.1. Kapacitet prostora i ivotne sredine
Kapacitet prostora definie se odnosom kapaciteta ivotne sredine, prirodnih i
stvorenih resursa u prostoru i specifinih odlika i vrednosti lokalnih zajednica, s jedne
strane, i razliitih potreba za prostorom za razvoj aktivnosti, ukljuujui i turistike
aktivnosti, i za razvoj lokalne zajednice, s druge.
Kapacitet ivotne sredine utvruje se na osnovu sposobnosti samoobnavljanja
prirodnih i samoregulacije antropogenih ekosistema.
Samoobnavljanje ekosistema moe da se definie kao sposobnost ekosistema da se
adaptira promenama ekolokih faktora i da prihvati odreenu koliinu zagaujue materije,
da je razloi i pretvori u bezopasan oblik ili nepovratno odloi, do nivoa odranja ciklusa
kruenja materije i proticanja energije, tako da ne nastanu nepovratne tete i poremeaji u
ekolokoj ravnotei, strukturi i funkcionisanju ekosistema.
Kapacitet ivotne sredine varira u zavisnosti od dugoronog odloenog dejstva
akumuliranih zagaujuih materija, sposobnosti samoobnavljanja ekosistema i egzogenih
uticaja.
Samoobnavljavanje ekosistema moe biti podpomognuto antropogenim putem,
naturalnom i antropogenom regulacijom. Naturalna regulacija obuhvata fitosanaciju i
biosanaciju, revitalizaciju i rekultivaciju degradiranih povrina, naturalno ureenje predela i
vodotoka i dr. Antropogena regulacija obuhvata prevenciju (smanjenje koliine zagaenja na
mestu nastanka dekomponovanjem, razblaivanjem, razlaganjem i preiavanjem
zagaujuih materija pre uputanja u medije ivotne sredine), recirkulaciju i reciklau
(materije u tehnolokom procesu i korienju prirodnih resursa i reciklau otpadnih materija)
i supstituciju resursa.
Kapacitet ivotne sredine iz aspekta prirodnih resursa moe da se proiri i kapacitetom
intervencije. Kapacitet intervencije definie se doputenim stepenom i obimom korienja
prirodnih resursa, do nivoa njihove obnovljivosti (za obnovljive i delimino obnovljive
resurse) ili raspoloivosti za budue generacije (za neobnovljive resurse).
Procena kapaciteta prostora i ivotne sredine za razvoj aktivnosti i funkcija najtea je i
najznaajnija za osetljiva podruja: zatiena prirodna i nepokretna kulturna dobra,
maritimna i planinska podruja i dr.
Procena noseeg kapaciteta znaajno se razlikuje: izmeu ruralnih i urbanih podruja,
izmeu urbanih podruja zavisno od njihove veliine i funkcija (mali gradovi dravni
centri, konurbacije, megagradovi), a u okviru urbanih podruja izmeu zona zatienih
centara i celina kulturnog naslea i drugih gradskih zona.
Kapacitet prostora i ivotne sredine iskazuje se brojem jednovremenih korisnika po
jedinici povrine obuhvaenog prostora.
Procena kapaciteta prostora i ivotne sredine za zatiena i osetljiva podruja se
zasniva na maksimalno prihvatljivom broju turista i ostalih korisnika (zaposlenih, lokalnog
stanovnitva) u delu godine kada su ekosistemi i dobra najosetljiviji na potencijalne
antropogene pritiske. Po pravilu, to je letnja sezona, kada je najvei broj turista (primorska i
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

557

6. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2010.

priobalna podruja) i/ili najvea fizika pristupanost prostora time i vea pokretljivost
svih korisnika (u zatienim dobrima i planinskim podrujima).
Procena kapaciteta prostora i ivotne sredine zasniva se na ciljevima i koncepciji
odrivog razvoja podruja. Utvruje se empirijski po zonama i celinama sa razliitim
reimima zatite i korienja prostora i razliitim namenama prostora. Na osnovu kapaciteta
pojedinanih zona i celina dolazi se do graninog kapaciteta prostora i ivotne sredine za
celo obuhvaeno podruje.
Utvrivanje graninog kapaciteta prostora i ivotne sredine predstavlja sloen
postupak, koji se ne zasniva na jedinstvenim standardima, ve na:
najboljim primerima iz prakse;
ustanovljenim oblicima i reimima zatite prostora;
raspoloivim resursima;
specifinostima podruja i lokalnih zajednica;
ciljevima, prioritetima i opcijama odrivog razvoja podruja, turizma i drugih
aktivnosti.
O znaajnom kapacitetu turistikog podruja za stacionarne korisnike moe da se
govori samo ako postoji vie lokacija u blizini atraktivnih prirodnih i kulturnih turistikih
resursa, koje zadovoljavaju osnovne kriterijume ureenja prostora i koje omoguavaju
koncipiranje, vrednovanje i izbor izmeu vie opcija organizacije sadraja turistike ponude
u prostoru i odrivog razvoja podruja.
To je ujedno i pitanje koncentracije, disperzije ili koncentrisane disperzije turistikih
sadraja i aktivnosti u prostoru. Pitanje koncentracije ili disperzije turistikih i
komplementarnih aktivnosti i funkcija u prostoru, istovremeno je i pitanje odrivog razvoja
turizma, to jest uticaja opcija korienja i organizacije prostora na ivotnu sredinu, prirodno i
kulturno naslee, resurse, lokalne zajednice i turiste. U definisanju razliitih opcija razvoja i
organizacije turistikih aktivnosti i ponude u prostoru polazi se od koncepta zatite
prirodnog i kulturnog naslea i odrivog razvoja turizma, a zasniva se na kapacitetu
prostora.
Granini kapacitet prostora i ivotne sredine podlee reevaluaciji na osnovu
monitoringa promena i efekata uticaja razvoja turizma na ouvanje prirodnog i kulturnog
naslea, atraktivnost prostora i na kvalitet ivotne sredine, ivota lokalnog stanovnitva i
turistikog doivljaja.
2.2. Sociokulturni i psiholoki kapacitet
Sociokulturni i psiholoki kapacitet teko je utvrditi, jer zahteva stalno praenje
promena, anketiranje turista i kooperaciju sa lokalnim stanovnitvom.
Sociokulturni kapacitet uslovljen je specifinostima lokalne zajednice, nainom
ivota, kulturnim i etnikim odlikama i dominantnim ekonomskim aktivnostima. Po pravilu,
ali ne uvek, znatno je nii u ruralnim naseljima i na ostrvima, u odnosu na velike urbane
centre.
Uobiajeno je da se sociokulturni kapacitet iskazuje brojem stacionarnih turista u
odnosu na broj stalno nastanjenog domicilnog stanovnitva.
Stanovnici seoskih naselja mogu vremenom da se adaptiraju na promene koje donosi
specijalizacija naselja za trgovinu, zanate i usluge namenjene turistima. Takav primer je selo
St. Jakobs u podnoju Tamborin planine u Kanadi sa 1500 stalnih stanovnika. Naselje se
specijalizovalo da ugosti 1-2 miliona turista godinje (Weaver, 2006). Suprotan je primer
stanovnika naselja na ostrvu erba u Tunisu. Usled pritisaka masovnog turizma na ostrvo,
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

558

6. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2010.

dolazi do potpunog gubitka socijalnog integriteta i kulturnog identiteta. Menja se nain
ivota. Naputaju se tradicionalne delatnosti (poljoprivreda, ribarstvo). Veliki je porast
kriminala, prostitucije, droge i dr. Stanovnici ostrva trae od drave da ih zatiti od
nekontrolisanog rasta turizma, tako to e se limitirati i kontrolisati broj i koncentracija
turista (ibid).
Dobar primer je saradnja slube zatite prirode i turistike privrede sa lokalnim
stanovnitvom u zatienom podruju Broads Area, vlanom stanitu meunarodnog znaaja
u Velikoj Britaniji. Za seoska i mala gradska naselja na ovom podruju utvreno je, u
saradnji sa lokalnim stanovnitvom, da kapacitet stacionarnih turista ne moe da prelazi 25%
broja stalnih stanovnika naselja (Broads Management Plan, 1987, 1997).
Psiholoki kapacitet turiste uslovljen je kako turistikim proizvodom, tako i njegovim
oekivanjem i ueem u kreiranju tog proizvoda. Znatno je nii u prirodnom okruenju,
ruralnom turizmu i ekoturizmu, u odnosu na gradski turizam, dogaaje, mice i druge
turistike proizvode sa veom koncentracijom turista i intenzitetom korienja prostora.
Sledei faktori utiu na sociokulturni i psiholoki kapacitet:

doivljaj turiste u prostoru i vremenu,

izbor atrakcije/doivljaja turiste,

stavovi turista i lokalnog stanovnitva,

dostupnost sadraja,

ponaanje turista,

kulturne slinosti i razlike izmeu turista i lokalnog stanovnitva,

razmetaj usluga i kretanje turista.

Polazei od navedenih faktora, koriste se razliite menadment procedure za razvoj
turizma u granicama prihvatljivih promena sociokulturng i psiholokog kapaciteta podruja:

zoniranje prostora i/ili vremenski zoning za smanjenje konflikata izmeu razliitih

namena prostora, ili za vremensku raspodelu korienja prostora od strane veeg broja
korisnika;

menadment turistima informisanje turista, interpretacija atraktivnosti, dizajn i

promocija razliitih modaliteta kretanja turista u destinaciji i dr;

podsticanje celogodinje ponude i smanjenje, ili limitiranje sezonske

koncentracije turista.
Kada je re o osetljivim podrujima koja su izloena stalnim pritiscima turizma,
pojedini autori se zalau za regulisanje sociokulturnog i psiholokog kapaciteta
diferenciranjem prostora i aktivnosti na celine/zone za:
intenzivniji turistiki razvoj, tzv. frontstage zone;
stambene zone i naselja domicilnog stanovnitva, tzv. backstage zone;
zatitne zone/pojaseve izmeu ovih zona/celina, tzv. buffer zone (Weaver, 2006).
Polazei od osetljivosti
istorijskog grada Venecije i
popularnosti destinacije, u vie
navrata je utvrivan granini
kapacitet prostora. Analize su
1991. godine pokazale da bi
granini kapacitet Venecije trebalo
da bude 25.000 turista na dan. Iste
godine u avgustu mesecu je u
Veneciji svakog dana boravilo oko
Slika 1. Degradacija istorijskog jezgra Venecije
38.000 turista i izletnika.
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

559

6. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2010.

Ve tada je procenjeni kapacitet bio prekoraen svakog drugog dana u godini, sa
trendom porasta broja i obima prekoraenja.
Lokalni i nacionalni nivo upravljanja nisu preduzeli akcije za usmeravanje i
upravljanje obimom i intenzitetom turizma u gradu. Negativni uticaji masovnog turizma,
naroito ekskurzionog turizma, doprineli su emigraciji lokalnog stanovnitva iz istorijskog
jezgra i naruavanju urbanog identiteta (slika 1), saturaciji prostora, smanjenju kvaliteta
urbanog ivota i kvaliteta doivljaja turista (Swarbrooke, 2005).
3. PRIMER PROCENE GRANINOG KAPACITETA PODRUJA KULTURNOG
NASLEA
Prostornim planom podruja arheolokog nalazita Romulijana Gamzigrad (2004,
u daljem tekstu: Prostorni plan arheolokog nalazita) obuhvaeno je podruje arheolokog
nalazita, povrine oko 27 km2, sa njegovom zatitnom zonom povrine oko 24 km2. Prema
Prostornom planu Republike Srbije, podruje arheolokog nalazita Romulijana
Gamzigrad obuhvaeno je severnim delom Istone turistike zone sa Zajearom, gradskim
turistikim centrom i Gamzigradskom banjom.
Podruje arheolokog nalazita predstavlja predeonu celinu sa zatienom okolinom
utvrene carske palate rimskog imperatora Galerija iz III-IV v.n.e i sakralnim kompleksom
Magure iz IV v.n.e. Arheoloko nalazite Romulijana svrstano je u kategoriju nepokretnog
kulturnog dobra od izuzetnog znaaja. Upisano je na UNESCO Listu svetskog kulturnog i
prirodnog naslea 2007. godine (slika 2). U obuhvatu i van obuhvata arheolokog nalazita
evidentirano je jo 65 arheolokih lokaliteta iz razliitih epoha.
Glavna obeleja predeonoj celini daju: prirodni amfiteatar (vii na severu i neto nii
na jugu) u kome je smetena utvrena carska palata, kao i klisura i meandri Crnog Timoka
sa vodom II a klase kvaliteta, pogodnom za kupanje.
Prostornim planom arheolokog nalazita, po prvi put u naoj praksi, ustanovljene su
zone zatite nepokretnog kulturnog dobra (tabela 1):

zona I stepena zatite obuhvata prostor

zatiene okoline utvrene carske palate,
memorijalnog kompleksa na Maguri i jo 16
manjih arheolokih nalazita, povrine 175 ha.
Ustanovljen je reim stroge i kontrolisane zatite
u funkciji zatite nepokretnih kulturnih dobara,
edukacije i kontrolisane prezentacije posetiocima
i sa ogranienim i kontrolisanim aktivnostima;

zona II a. stepena zatite obuhvata kontinuelni

prostor ueg pojasa oko zone I stepena zatite, do
vidnog radijusa od oko 1500 m od geometrijskog
sredita utvrene carske palate, odnosno do
vizuelnih prepreka oblinjih uzvienja, povrine
oko 500 ha.
Ustanovljen je reim selektivnog i kontrolisanog
korienja u funkciji prezentacije najvrednijeg
Slika 2. Felix Romulijana
kulturnog naslea.
Dozvoljen je kontrolisan pristup i kretanje posetilaca i kontrolisan razvoj i odvijanje
aktivnosti komplementarnih zatiti nepokretnog kulturnog dobra;

zona II b. stepena zatite obuhvata diskontinuelan prostor ireg predela oko zone
II a. stepena zatite, do vidnog radijusa od oko 3000 m, to jest do granice prirodnog
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

560

6. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2010.

amfiteatra na desnoj obali Timoka i vizuelnih prepreka pobra na levoj obali Timoka,
povrine oko 880 ha. Ustanovljen je reim kontrolisanog korienja u funkciji zatite i
unapreenja predeonog lika i ouvanja mozaine strukture poljoprivrednih i umskih
povrina;
zona III stepena zatite obuhvata preostali prostor podruja arheolokog nalazita
povrine oko 1130 ha. Ustanovljen je prelazni reim zatite, to jest selektivno
korienje za razvoj aktivnosti komplementarnih zatiti i prezentaciji kulturnog
naslea i kontrolisana izgradnja prostora. U prelaznom reimu zatite omogueno je
proirenje graevinskog podruja i razvoj glavne turistike ponude u Gamzigradskoj
Banji, formiranje 6 novih turistikih kompleksa i punktova, sportsko-rekreativnih
povrina, akvatikih programa na Crnom Timoku i izgradnja novih saobraajnica;
zatitna zona podruja arheolokog nalazita obuhvata preostali prostor povrine oko
2400 ha, bez ogranienja za razvoj naselja i infrastrukture, poljoprivrede, umarstva i
lovstva.
Tabela 1. Zone zatite arheolokog nalazita Felix Romulijana

Zona
zatite NKD

Povrina
zone

Reim zatite i
korienja prostora

Glavne
aktivnosti

Zona
I stepena zatite zatiena
okolina NKD
Zona
II a. stepena
zatite

175 ha

Strogo ogranieno i kontrolisano

korienje prostora

500 ha

Selektivno i kontrolisano
korienje prostora

Zona
II b. stepena
zatite

880 ha

Selektivno korienje prostora i

ouvanje predela

Zona
III stepena
zatite
Zatitna zona oko
arheolokog nalazita

1130 ha

Prelazni reim zatite sa

kontrolisanim korienjem i
izgradnjom prostora
Bez ogranienja

Zatita NKD
Ograniena prezentacija
posetiocima
Zatita i ureenje predela
Kontrolisana prezentacija NKD
turistima
Izletnika rekreacija
Zatita i ureenje predela
Preteno izletnika rekreacija
i ograniena turistika rekreacija
Odrivi razvoj turizma i rekreacije

2400 ha

Odrivi razvoj svih aktivnosti

Objanjenje: NKD nepokretno kulturno dobro

Izvor: Prostorni plan podruja arheolokog nalazita Gamzigrad - Romulijana, 2004.

Slika 3. Zone zatite i organizacija prostora za turizam na podruju arheolokog nalazita Felix Romulijana
Izvor: Prostorni plan podruja arheolokog nalazita Gamzigrad - Romulijana, 2004.
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

561

6. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2010.

Koncept razvoja turizma i rekreacije zasnovan je na:

kulturolokoj prezentaciji i valorizaciji arheolokog nalazita Romulijana i drugih
nepokretnih kulturnih dobara;
turistikoj ponudi Gamzigradske Banje sa Crnim Timokom;
integraciji sa postojeom i planiranom turistikom ponudom Zajeara i
mezoregionalnog okruenja (vetaka akumualcija Grlite i druge akumulacije,
termomineralni izvori u Nikolievu i arbanovcu, peine, lovite na Tupinici i dr).
U skladu sa ustanovljenim zonama zatite nepokretnog kulturnog dobra utvreni su
granini kapaciteti prostora za turizam i organizacija turistike ponude u prostoru (tabela 2,
slika 3).
Na podruju arheolokog nalazita utvren je kapacitet prostora i ivotne
sredine/predela od 1650 jednovremenih turista, dok je u zoni zatite oko podruja
arheolokog nalazita ustanovljen optimalan kapacitet od oko 7000 turista, to jest ukupno
8650 jednovremenih turista na obuhvaenom podruju.
U zoni I stepena zatite predvien je muzejski prostor, montano-demontana
pozornica pored kompleksa Magure i kontrolisano kretanje posetilaca, radi razgledanja
zatienog prostora.
U zoni II a. stepena zatite predvieni su pristupne saobraajnice iz pravca severa i
juga i informativno-turistiki punktovi za prihvat posetilaca na zapadnoj i istonoj strani
zone I stepena zatite. Predvieno je formiranje punkta na rimskom majdanu sa vajarskom
kolonijom i otvorenim amfiteatrom, kao i manji slubeni punkt za slubu zatite, sa
objektima u duhu tradicionalnog narodnog graditeljstva. Zadrane su baije sela Gamzigrad.
Tabela 2. Kapacitet prostora zona zatite arheolokog nalazita Felix Romulijana
Zona
zatite NKD

Kapacitet
prostora

Glavne
aktivnosti

Komplementarne
aktivnosti

Zona
I stepena zatite
zatiena
okolina NKD
Zona
II a. stepena
zatite
Zona
II b. stepena
zatite

300
jednovremenih
korisnika

Nauno istraivanje i
edukacija, konzervacija i
restauracija NKD,
turistika prezentacija
Turistika prezentacija i
izletnika rekreacija

Strogo kontrolisana
poljoprivreda i umarstvo

Zona
III stepena
zatite i zatitna
zona oko podruja
arheolokog
nalazita

850
jednovremenih
korisnika
500
jednovremenih
korisnika
Bez ogranienja,
ve uslovljen
turistikom
tranjom i
sociokulturnim
kapacitetom

Preteno izletnika
rekreacija, ograniena
turistika rekreacija

Kontrolisana poljopri-vreda,
umarstvo i uzgoj bezopasne
divljai
Kontrolisana poljoprivreda,
umarstvo i lovstvo

Turizam i rekreacija
Poljoprivreda, MSP u turizmu
i uslugama, umarstvo i
Planiran optimalan
lovstvo
kapacitet od oko 7000
korisnika, od toga oko
3800 stacionarnih turista i
3200 izletnika
Objanjenje: NKD nepokretno kulturno dobro, MSP mala i srednja preduzea
Izvor: ibid.

U zoni II b. stepena zatite predviene su izletniko-panoramske staze sa radijalnim

pravcem pruanja i njihovo povezivanje sa panoramskim krunim putem po obodu te i zone
III stepena zatite, sa brojnim vidikovcima prema carskoj palati.
U zoni III stepena zatite zadrana je severna obilaznica grada, predviena Generalnim
planom Zajeara. Disclocirana je na sever planirana juna obilaznica grada, tj. iz zone II a. u
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

562

6. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2010.

zonu III stepena zatite. Predvien je razvoj lokalnih puteva za povezivanje turistike
ponude u prostoru.
Svi smetajni kapaciteti (3800 leaja) na obuhvaenom podruju predvieni su u ovoj
zoni, a ostali kapaciteti u Zajearu, gradskom turistikom centru u neposrednom okruenju
arheolokog nalazita.
Centri turistike ponude i razliitih turistikih aktivnosti bie Zajear i Gamzigradska
Banja. Predvien je razvoj est manjih turistikih lokaliteta (za etno-kompleks, omladinskodeiji kompleks, kompleks za pripremu sportista i dr) i akvatikih programa na malim
akumulacijama, koje bi se u letnjoj sezoni formirale na meandrima Timoka postavljanjem
pneumatskih, transparentnih ustava. Gamzigrad i Zvezdan razvijae se kao tradicionalna
seosko-turistika naselja sa ponudom ruralnog turizma (Prostorni plan podruja arheolokog
nalazita Romulijana-Gamzigrad, 2004).
4. ZAKLJUAK
Procena kapaciteta prostora i ivotne sredine za razvoj aktivnosti i funkcija najtea je i
najznaajnija za osetljiva podruja: zatiena prirodna i nepokretna kulturna dobra,
maritimna i planinska podruja i dr.
U naoj praksi se procena kapaciteta prostora i ivotne sredine primenjuje u
prostornom i urbanistikom planiranju turistikih i zatienih podruja sa prirodnim i
kulturnim nasleem, a nedovoljno (ili nikako) u sektorskom planiranju razvoja turistikih
destinacija.
Procena kapaciteta prostora i ivotne sredine zasniva se na ciljevima i koncepciji
odrivog razvoja podruja. Utvruje se empirijski po zonama i celinama sa razliitim
reimima zatite i korienja prostora i razliitim namenama prostora. Na osnovu kapaciteta
pojedinanih zona i celina dolazi se do graninog kapaciteta prostora i ivotne sredine za
celo podruje. Utvrivanje graninog kapaciteta prostora i ivotne sredine predstavlja sloen
postupak koji se zasniva na najboljim primerima iz prakse, ustanovljenim oblicima i
reimima zatite prostora, raspoloivim resursima, specifinostima podruja i lokalnih
zajednica, ciljevima, prioritetima i opcijama odrivog razvoja podruja, turizma i drugih
aktivnosti.
O znaajnom kapacitetu turistikog podruja za stacionarne korisnike moe da se
govori samo ako postoji vie lokacija u blizini atraktivnih prirodnih i kulturnih turistikih
resursa, koje zadovoljavaju osnovne kriterijume ureenja prostora i koje omoguavaju
koncipiranje, vrednovanje i izbor izmeu vie opcija organizacije sadraja turistike ponude
u prostoru i odrivog razvoja podruja. To je ujedno i pitanje koncentracije, disperzije ili
koncentrisane disperzije turistikih sadraja i aktivnosti u prostoru. Pitanje koncentracije ili
disperzije turistikih i komplementarnih aktivnosti i funkcija u prostoru, istovremeno je i
pitanje odrivog razvoja turizma, to jest uticaja opcija korienja i organizacije prostora na
ivotnu sredinu, prirodno i kulturno naslee, resurse, lokalne zajednice i turiste. U
definisanju razliitih opcija razvoja i organizacije turistikih aktivnosti i ponude u prostoru
polazi se od koncepta zatite prirodnog i kulturnog naslea i odrivog razvoja turizma, a
zasniva se na kapacitetu prostora.
Granini kapacitet prostora i ivotne sredine podlee reevaluaciji na osnovu
monitoringa promena i efekata uticaja razvoja turizma na ouvanje prirodnog i kulturnog
naslea, atraktivnost prostora i na kvalitet ivotne sredine, ivota lokalnog stanovnitva i
turistikog doivljaja. Ovaj pristup bi trebalo primenjivati u planiranju i upravljanju
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

563

6. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2010.

razvojem turistikih podruja, i to ne samo u prostornom planiranju ve i sektorskom
planiranju, kod izrade i evaluacije strategijskih master planova i programa razvoja turizma.
LITERATURA
[1] Broads Authority, 1987, Broads Management Plan, Norwich
[2] Broads Authority, 1997, Broads Management Plan, Norwich
[3] Prostorni plan podruja arheolokog nalazita Romulijana-Gamzigrad, 2004, Slubeni glasnik
RS, br. 131, Beograd
[4] Swarbrooke J., 2005, Sustainable Tourism Management, CABI Publishing
[5] Weaver, D. (2006): Sustainable Tourism: Theory and Practice, Elsevier Ltd., Oxford

Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33

-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba
www.sinergija.edu.ba.

564