Relacije Izmedju Osnovnih Parametara Saobracajnog Toka

4.
RELACIJE IZMEU OSNOVNIH PARAMETARA

SAOBRAAJNOG TOKA
Na bazi poznavanja osnovnih parametara i znaajnijih karakteristika
saobraajnog toka mogue je u znatnoj meri razumeti uslove kretanja vozila u
saobraajnom toku. Definisanje osnovnih parametara i njihovih znaajnijih
karakteristika, kao i definisanje odgovarajuih relacija izmeu osnovnih
parametara, omoguavaju potpunije razumevanje uslova kretanja vozila u
saobraajnim tokovima na mrei drumskih saobraajnica.
Definisanje relacija izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka od znaaja je
sa:
Teorijskog aspekta;
Praktinog aspekta.
Opis relacija izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka, sa teorijskog
aspekta, znaajan je za stvaranje ishodinih obrazaca o vezama izmeu osnovnih
parametara saobraajnog toka u teorijski idealnim vladajuim uslovima.
Opis relacija izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka, sa praktinog
aspekta, znaajan je za definisanje osnovnih obrazaca-alata za analizu praktinog
kapaciteta i nivoa usluge deonica putne mree, kao i vremenskih gubitaka na
raskrsnicama i sl.
4.1. VLADAJUI USLOVI U DEFINISANJU RELACIJA IZMEU

OSNOVNIH PARAMETARA SAOBRAAJNOG TOKA
U vladajue uslove u kojima se odvijaju saobraajnih tokovi spadaju:
Karakteristike saobraajnog toka (ukljuujui i karakteristike vozila i
vozaa);
Karakteristike puta;
Opti ambijentalni uslovi.
S obzirom na variranje karakteristika saobraajnog toka i karakteristika puta, uz
idealne opte ambijentalne uslove, u definisanju relacija izmeu osnovnih
parametara saobraajnog toka razlikuju se tri tipina sluaja vladajua uslova i to:
Teorijski idealni vladajui uslovi;
Praktino idealni vladajui uslovi;
Realno vladajui uslovi;
Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka
IV-94
Vladajui uslovi u definisanju relacija izmeu osnovnih parametara toka
4.1.1. TEORIJSKI IDEALNI VLADAJUI USLOVI

U ove uslove spadaju:
Karakteristike saobraajnog toka, koje podrazumevaju jedan niz
jednosmernog toka jednakih voznih jedinica (najpriblinijih PA) kojima
upravljaju vozai istih psihofizikih karakteristika, koji reaguju na isti nain
u svakom trenutku u vonji.
Karakteristike puta, koje podrazumevaju prav horizontalan put irine trake
vee od 3,5m, sa bankinama (udaljenost bonih smetnji) 1,8m i asfaltnim
kolovozom u odlinom stanju.
Sa aspekta optih ambijentalnih uslova, podrazumevaju se idealni uslovi
(dnevno svetlo, dobra vidljivost, suv kolovoz, bez vetra i dr.).
Ovi uslovi su praktino neostvarivi, pre svega zbog psihofizikih razlika vozaa
putnikih automobila.
Teorijski idealni uslovi predstavljaju osnov za definisanje fundamentalne relacije
o meuzavisnosti tri bazna parametra saobraajnog toka (q, g i Vs), koja je
pozajmljena iz druge naune oblasti.
4.1.2. PRAKTINO IDEALNI VLADAJUI USLOVI

Karakteristike saobraajnog toka, koje podrazumevaju jedan niz
jednosmernog toka putnikih automobila kojima upravljaju vozai razliitih
psihofizikih karakteristika razliitog vozakog iskustva i razliite
motivisanosti za vonju.
Karakteristike puta, koje podrazumevaju prav horizontalan put irine trake
vee od 3,5m, sa bankinama (udaljenost bonih smetnji) 1,8m i asfaltnim
kolovozom u odlinom stanju.
Sa aspekta optih ambijentalnih uslova, podrazumevaju se idealni uslovi
(dnevno svetlo, dobra vidljivost, suv kolovoz, bez vetra i dr.).
Praktino idealni uslovi predstavljaju temelj za definisanje: veliina osnovnog
(baznog) kapaciteta saobraajne trake (Co), brzine pri osnovnom (baznom)
kapacitetu (VCo) i gustine pri osnovnom (baznom) kapacitetu (gCo), kao i za
definisanje konvencije o veliinama osnovnih parametara u estostepenoj skali
nivoa usluge osnovnih odseka.
Relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka
IV-95
4.1.3. REALNO VLADAJUI USLOVI

Karakteristike saobraajnog toka, koje podrazumevaju realan saobraajni tok
(najee tok sastavljen od vie nizova jednosmeran ili dvosmeran,
nehomogene strukture i dr.) u kome vozilima upravljaju vozai razliitih
psihofizikih karakteristika, razliitog vozakog iskustva i razliite
motivisanosti za vonju.
Karakteristike puta, koje podrazumevaju realan put koji moe biti sa vie
traka, irine trake 3,5m u jednom ili dva smera, sa udaljenou bonih
smetnji 1,8m, sa uzdunim nagibima, horizontalnim i vertikalnim krivinama
kao i sa realnim stanjem kolovoza.
Sa aspekta optih ambijentalnih uslova, i u realnim vladajuim uslovima
podrazumevaju se idealni uslovi (dnevno svetlo, dobra vidljivost, suv kolovoz,
bez vetra i dr.).
Navedeni realni vladajui uslovi predstavljaju temelj u definisanju optih
obrazaca za analizu praktinog kapaciteta i nivoa usluge. Meutim, u sluaju
nepovoljnih optih ambijentalnih uslova, za analizu praktinog kapaciteta ne
mogu se koristiti opti obrasci, ve se u svakom konkretnom sluaju pristupa
neposrednoj analizi.
4.2. RELACIJE IZMEU OSNOVNIH PARAMETRA SAOBRAAJNOG
TOKA U TEORIJSKI IDEALNIM USLOVIMA
4.2.1. RELACIJE IZMEU TRI OSNOVNA PARAMETRA
SAOBRAAJNOG TOKA
Fundamentalne relacije izmeu protoka (q), gustine (g) i srednje prostorne
brzine (Vs) formulirane su pomou odgovarajueg analitikog obrasca i
dijagrama.
(1) Osnovni analitiki obrasci glase:
q = g Vs , (PA/h/tr)=(PA/km/tr)(km/h);
q
,
g
q
,
g=
Vs
Vs =
[4-1]
(km/h)=(PA/h/tr)/(PA/km/tr);
[4-2]
(PA/km/tr)=(PA/h/tr)/(km/h);
[4-3]
gde je:
q
protok vozila;
g
gustina saobraajnog toka;
Vs srednja prostorna brzina saobraajnog toka.
Relacije izmeu osnovnih parametra toka u teorijski idealnim uslovima ...
IV-96
(2) Osnovni dijagrami
Funkcionalne meuzavisnosti pojedinih parova osnovnih parametara

saobraajnog toka (V-g, q-g i V-q) u apstraktno zamiljenim teorijski idealnim
uslovima izraene u dijagramskoj formi imaju sledei oblik (slika 4-1, 4-2 i 4-3),
a na slici 4-4 prikazana je meuzavisnost izmeu baznih parametara u
trodimenzionalnom koordinatnom sistemu.
V
V = Vmax
Vmax
g
g
Vzt = Vmax
max
Vmax
gzt
g
max
g
Vzt = Vmax 1 zt
gmax
VSL=VMAX
gZT =g Co
VZT =VCo
gmax
Slika 4-1.
Meuzavisnost brzine i gustine u teorijski idealnim uslovima

q
q = V g
q zt = Vzt g zt
q zt = Vmax gzt
q max=q ZT=C O
Vmax 2
g zt
gmax
g ZT=g Co
g
q zt = Vmax gzt 1 zt
gmax
gmax
Slika 4-2.
Meuzavisnost protoka i gustine u teorijski idealnim uslovima

V
V=
q
g
Vzt =
q zt
;
g zt
g
Vzt = Vmax 1 zt
g max
V SL=VMAX
qmax=qZ T=C O
V ZT =V Co
Slika 4-3.
Meuzavisnost brzine i protoka u teorijski idealnim uslovima
IV-97
q
qmax
q=f(g)
q=g VS
VS=f(q)
VS=q/g
gZT
VZ
gmax
C
=V
T
g=f(VS)
g=q/VS
Vs
Slika 4-4.
Trodimenzionalna meuzavisnost brzina-protok-gustina u teorijski

idealnim uslovima
Veliina maksimalne brzine - Vmax u apstraktno zamiljenim teorijski idealnim

uslovima zavisi od sposobnosti vozila i vozaa da bez ikakvih ogranienja i smetnji
ostvare maksimalno bezbednu brzinu. Relativno zadovoljavajui odgovor na ovo
pitanje moe se dobiti utvrivanjem srednje veliine maksimalne bezbedne brzine
reprezentativnog novog putnikog automobila, iz odgovarajueg broja vonji od
strane istog reprezentativnog vozaa odlinih psihofizikih osobina na traci idealnih
tehniko-eksploatacionih karakteristika i u idealnim optim ambijentalnim
uslovima.
Veliinu maksimalne gustine gmax, koja se dostie u trenutku kada brzina postaje nula u
apstraktno zamiljenim teorijski idealnim uslovima, nije mogue merenjem utvrditi na
zadovoljavajui nain, kao to je reeno za utvrivanje Vmax. Naime, u ovom sluaju
merenje se ne moe izvesti sa istim vozilom i vozaem, ve nizom putnikih vozila za
ijim upravljaima sede razliiti vozai. Vozila mogu biti priblino istih tehnikoeksploatacionih karakteristika, ali sa vozaima razliitih psihofizikih osobina, koji i da
su istih psihofizikih osobina, samo sluajno mogu reagovati istovremeno na isti nain
u vonji.
Istim argumentima, kojima je pokazano da je nemogue merenjem utvrditi
veliinu gmax (koja odgovara apstraktno zamiljenim teorijski idealnim uslovima),
moe se objasniti da je merenjem nemogue utvrditi ni veliinu maksimalnog
toka qmax, niti veliinu gustine gZT i brzine toka VZT pri kojima se ostvaruje
maksimalni protok qmax.
Relacije izmeu osnovnih parametra toka u teorijski idealnim uslovima ...
IV-98
Iz izloenog logino proizilazi da je merenjem nemogue utvrditi veliine

osnovnih parametara toka koji odgovaraju apstraktno zamiljenim teorijski
idealnim uslovima.
4.2.2. RELACIJE IZMEU OSTALIH PARAMETARA SAOBRAAJNOG
TOKA
Pored izloenih fundamentalnih relacija izmeu protoka, gustine i srednje prostorne
brzine toka, za analizu uslova kretanja vozila u saobraajnom toku od znaaja su i
druge relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka.
U red ostalih relacija spadaju:
1.
q=
3600
th
2.
g=
1000
Sh
3.
Vs =
4.
t=
5.
tm =
60 t
=
Vs s
6.
th =
3600 3,6 Sh 3600

=
=
q
Vs
Vs g
7.
Sh =
1000
g
gde je:
q
th
g
S
Vs
t
Sh
tm
3,6 S h 3600 q Sh
=
=
th
t h g 1000
60 S
60 S
60 S g
=
=
= tm S
q
1000
1000
V
1000
q
s
Vi
q i
protok (voz/h),
interval sleenja (s),
gustina (voz/km),
duina odseka (m),
srednja prostorna brzina (km/h),
vreme putovanja(s),
rastojanje sleenja (m),
jedinino vreme putovanja (s).
IV-99
4.2.3. TRETMAN OSNOVNIH PARAMETARA SAOBRAAJNOG TOKA

PRI ZASIENOM TOKU U TEORIJSKI IDEALNIM USLOVIMA
U teorijski zamiljenim idealnim uslovima pri zasienom toku, veliine protoka
(qZT), brzine (VZT) i gustine (gZT) imaju karakter konstanti, jer se zasien tok u
ovim uslovima uvek dogaa pri istim veliinama (gZT=const., VZT=const.,
qZT=const.).
Veliina protoka pri zasienom toku (qZT) predstavlja maksimalnu ordinatu
parabole q = V g, odnosno predstavlja maksimalnu veliinu protoka u jedinici
vremena jednog niza putnikih automobila apsolutno istih vozno-dinamikih
karakteristika, za ijim upravljaima sede vozai apsolutno istih psihofizikih
osobina koji u svakom trenutku na potpuno isti nain reaguju u toku vonje.
Iz izloenog logino proizilazi da TEORIJSKI IDEALNI vladajui uslovi
praktino ne postoje i da takvi uslovi mogu biti samo apstraktno zamiljeni.
4.3. RELACIJE IZMEU OSNOVNIH PARAMETARA

SAOBRAAJNOG TOKA I NJIHOV TRETMAN PRI ZASIENOM
TOKU U PRAKTINO IDEALNIM USLOVIMA
Praktino idealni uslovi, ili bazni uslovi, su realno ostvarivi za razliku od
teorijski idealnih uslova koji se mogu samo apstraktno zamisliti.
Praktino idealni uslovi podrazumevaju:

idealne uslove puta (prava, horizontalna i ravna saobraajna traka u odlinom
stanju, irine 3,5 m, sa bankinama ili bonom smetnjama 1,75 m) i
asfaltnim kolovozom u odlinom stanju;
priblino idealan jednonizni tok novoproizvedenih putnikih automobila iste
marke i iste serije kojima upravljaju vozai razliitih psihofizikih
karakteristika;
idealne opte ambijentalne uslove (vidljivost, klima i sl.);
razliite osobe za upravljaima putnikih automobila, koje mogu biti slinih
psihofizikih osobina, ali koji u saobraajnom toku ne reaguju na isti nain u
svakom trenutku kako to pretpostavljaju TEORIJSKI IDEALNI USLOVI.
IV-100
Relacije izmeu osnovnih parametara toka u praktino idealnim uslovima...
Prema definicijama koje su date u T.4.1 praktino idealni uslovi su stanje izmeu
apstraktno zamiljenih teorijski idealnih uslova na bazi kojih je definisana tzv.
fundamentalna relacija (q=V g), i realnih uslova, koji su vladajui na stvarnoj putnoj
mrei.
U definisanju adekvatnog alata-analitikog instrumentarija, kojim se u inenjerskoj
praksi u svim realnim sluajevima analiziraju veliine osnovnih parametara toka nije
mogue ostvariti direktnu vezu izmeu apstraktno zamiljenih (apsolutno nepoznatih)
veliina ovih parametara u teorijski idealnim uslovima i veliina istih u realnim
uslovima. Ovo se posebno odnosi na veliinu zasienog toka, tj. maksimalnog toka
koji za saobraajnicu predstavlja njen praktini kapacitet, kao i na veliine brzine i
gustine pri zasienom toku.
Meutim, mogue je uspostaviti direktnu vezu izmeu veliina osnovnih
parametara toka u praktino idealnim uslovima i veliina istih u realnim
uslovima.
Znaaj uvoenja trostepenog opisivanja vladajuih uslova za adekvatno tretiranje
osnovnih parametara ogleda se u sledeem:
to teorijski idealni uslovi predstavljaju temelj za definisanje fundamentalne
relacije u teoriji saobraajnog toka (q=V g), koja je pozajmljena iz druge
naune oblasti.
to praktino idealni uslovi koji, uz potovanje fundamentalne relacije,
predstavljaju temelj za definisanje veliina osnovnih parametara
saobraajnog toka (q, V i g) u svim realnim domenima gustine toka , a to
znai i pri zasienom toku (qZT, VZT i gZT). Veliine zasienog toka
predstavljaju bazne veliine kapaciteta (Co=qZT), brzine pri baznom
kapacitetu (VCo=VZT) i gustine pri baznom kapacitetu (gCo=gZT) jedne
saobraajne trake pri praktino idealnim uslovima.
to realni uslovi predstavljaju predmet ininjerske prakse za koje se definiu
obrasci (alat) za analizu praktinog kapaciteta i nivoa usluge.
Moe se rei da praktino idealni uslovi predstavljaju neophodnu
meustepenicu za implementaciju fundamentalnih relacija, utemeljenih u teorijski
idealnim uslovima, pri formulisanju inenjerskog alata - analitikog
instrumentarija, koji se koristi za analizu praktinog kapaciteta i nivoa usluge
puteva u realnim uslovima.
IV-101
Veliine osnovnih parametara pri zasienom toku (qZT=Co, VZT=VCo i gZT=gCo) u

praktino idealnim uslovima nisu konstante kao u teorijski idealnim uslovima,
ve promenljive.
Meutim, iz isto praktinih razloga, u stvaranju jednostavnog i efikasnog alataobrazaca za analizu praktinog kapaciteta puteva u realnim uslovima, kao i u
utvrivanju konvencijske skale o veliinama osnovnih parametara saobraajnog
toka kojim se definiu nivoi usluge, namee se potreba da se jedan od osnovnih
parametara pri zasienom toku u praktino idealnim uslovima tretira kao uslovna
konstanta.
Definisanje meuzavisnosti osnovnih parametara saobraajnog toka u praktino

idealnim uslovima uz tretman maksimalnog protoka (zasienog toka) kao uslovne
konstante (qmax=qZT=Co) ostvareno je na osnovu Petoreimskog modela.
Petoreimski model definisan je 1978. godine od strane autora ovog rada, a iz
opreznosti je nazvan hipotetiki Petoreimski model meuzavisnosti baznih
parametara saobraajnog toka. Pod ovim imenom je ukljuen u univerzitetski
udbenik za Teoriju saobraajnog toka koji je publikovan na Saobraajnom
fakultetu 1980. godine.
Ideja o petoreimskom modelu proizala je iz rezultata eksperimentalnog
utvrivanja maksimalnog toka i brzina pri maksimalnom toku putnikih
automobila na saobraajnoj traci u priblino praktino idealnim uslovima, kao i iz
iskustava autora ovog rada steenih u izradi brojnih studija izvodljivosti projekata
autoputeva.
Naime, u izradi studija izvodljivosti projekata autoputeva, est je sluaj bio da
prognozirani saobraaj pri merodavnom vrnom toku na postojeem dvotranom
putu prevazilazi njegov realan kapacitet. U ovim sluajevima postavljao se
praktian problem kako analitiki utvrditi brzine na postojeem putu s obzirom na
prognozirani saobraaj u 20-godinjem periodu, jer su u strunoj literaturi svi
poznati obrasci za utvrivanje brzina vaili u domenu 0<(q/C)1.
S obzirom da je praktino nemogu dogaaj (q/C) >1, autor ovog rada je umesto
pojma protok (q) uveo pojam ZAHTEVANI PROTOK (qz), ime su stvoreni uslovi
za definisanje obrasca za proraun brzine toka i pri (qz/C)>1.
IV-102
Merenjima maksimalnih protoka (>96% PA) i brzina u peto-minutnim

intervalima (28 merenja) na deonici Surin-Beograd (idealnih geometrijskih
karakteristika), koja su vrena od strane strunjaka Saobraajnog fakulteta i
Instituta za puteve iz Beograda u periodu 1969. do 1975. godine, utvreni su
sledei pokazatelji:
Maksimalni protoci, (od 1900 do 2600 PA/h/tr);
Srednja vrednost protoka iznosila je 2250 PA/h/tr ali je iz praktinih razloga
usvojena veliina od 2200 PA/h/tr;
Prosene brzine pri maksimalnim protocima kretale su se u rasponu od 70
km/h do 85 km/h;
Prosene gustine pri maksimalnim protocima kretale su se u rasponu od
31,43 PA/km/tr do 25,88 PA/km/tr).
Polazei od izloenih ideja, a na osnovu rezultata merenja maksimalnih protoka i
brzina pri maksimalnim protocima, kao i na osnovu tenje da se definie obrazac
za proraun priblino realnih brzina u uslovima kad je (qz/C)>1, formulisani su:
a) Obrazac za proraun priblinih prosenih brzina toka u sluajevima
(qz/C)>1 koji glasi:
Ve =
gde je: fq= F[
Vc
q
z
+ fq
qz
q
>1, frekvencije i rasporeda intervala u kojima je z >1]
C
C
b) Hipotetiki Petoreimski
saobraajnog toka.
model
meuzavisnosti
baznih
parametara
Reperne prosene veliine baznih parametara saobraajnog toka izloene su u

tabeli 4-1, a grafiki prikaz opteg oblika petoreimskog modela prikazan je u
narednim slikama .
Tabela 4-1. Reperne prosene veliine baznih parametara saobraajnog toka
REIM
I
II
III
IV
V
BRZINA (km/h)
VSL 115
115>Vs>VZT
VZTmin=VComax =85
VZTmax=VComin=70
70>VFT >10
Vgmax=0
GUSTINA (PA/km/tr)
gSL6,21
6,21<g<gZT
gZTmin= gComin=25,88
gZTmax= gComax=31,43
31,43<gFT52,00
gmax=120,00
PROTOK (PA/h/tr)
0<qSL715
715<q<2200
qZT=2200
qZT=2200
550qFT<2200
qgmax=0
IV-103
VSL
I
II
VZTmin=VComax
III
VZTmax=VComin
gFT
gZTmin=gComin
gSL
VFT
gZTmax=gComax
IV
gmax
gmax
qZT=qmax
III
IV
gSL
V
gFT
gZTmin=gComin
qSL
qFT
gZTmax=gComax
II
VSL
II
VZTmin=VComax
III
IV
VFT
Slika 4-5.
qFT qSL
qZT=qmax=Co
VZTmax=VComin
Petoreimski model meuzavisnosti baznih parametara saobraajnog

toka
IV-104
4.3.1. KOME OSNOVNOM PARAMETRU PRI ZASIENOM TOKU U

PRAKTINO IDEALNIM USLOVIMA DODELITI ULOGU
USLOVNE KONSTANTE
Dilema po pitanju kome osnovnom parametru saobraajnog toka u praktino
idealnim uslovima, je najpogodnije dodeliti ulogu uslovne konstante, praktino se
svodi na veliinu protoka pri zasienom toku (qZT=Co) i na veliinu gustine pri
zasienom toku (gZT=gCo). Ovo zato to brzina pri zasienom toku (VZT=VCo) i
brzina u slobodnom toku (VSL) reprezentuju primenjene tehnike elemente za
tipine klase osnovnog segmenta (odseka) autoputa, koji odgovaraju praktino
idealnim uslovima u razliitim terenima. Ovo imperativno upuuje na stav da
veliinu brzine pri zasienom toku treba tretirati kao promenljivu.
4.3.1.1. Petoreimski model meuzavisnosti baznih parametara saobraajnog

toka ukoliko se veliina zasienog toka (qz=Co) tretira kao uslovna
konstanta u praktino idealnim uslovima
Opti oblik petoreimskog modela, ukoliko se veliina qz=Co tretira kao uslovna
konstanta, prikazan je na slici 4-6.
U amerikim prirunicima za kapacitet puteva (HCM) u izdanjima od 1965 (tabela
4-2) i 1985 (tabela 4-3) godine sve do izdanja HCM-a od oktobra 1994 godine
(tabela 4-2), za saobraajnu traku puta u idealnim uslovima (praktino idealnim,
primedba autora ovog rada), preporuivane su pogrene (primedba autora ovog
rada) veliine osnovnog (baznog) kapaciteta (zasienog toka) Co =2000 PA/h pri
brzini VCo =48 km/h i gustini gCo=41,67 PA/km. Veliine navedenih parametara
tretirane su kao konstante, i bile eksplicitno iste za deonice autoputeva i vietranih
puteva u idealnim uslovima (praktino idealnim, primedba autora ovog rada), a
implicitno iste i za deonice dvotranih puteva u istim uslovima.
U izdanju HCM-1994 preporuena je konstantna veliina osnovnog (baznog)
kapaciteta (zasienog toka) trake osnovnog segmenta (odseka) autoputa u idealnim
uslovima (praktino idealnim, primedba autora ovog rada).
U citiranom priruniku, u HCM-1994, za navedene veliine osnovnog (baznog)
kapaciteta (Co), brzine (VCo) i gustine (gCo) pri zasienom toku trake etvorotranog
autoputa, eksplicitno se kae da se odnose na idealne uslove to je pogreno
(primedba autora ovog rada)..
IV-105
q
I Osnovni odsek sa ve om
brzinom u slobodnom toku
qZT=const.
VZT =const.
gZT=const.
qZT=qmax
II Osnovni odsek sa manjom

qSL (I)
qSL (II)
gFT
gZTmax (I)
gZTmin (I)
gZTmin (II)
gSL (II)
gSL (I)
qFT
gmax
I Osnovni odsek sa veom

qZT=const.
VZT=const.
gZT=const.

VSL (I)
VSL (II)
VZTmin (I)
VZTmin (II)
gFT
gZTmax (I)
gZTmin (I)
gZTmin (II)
gSL (I)
V FT
gSL (II)
VZTmax
gmax

qZT=const.

VZT=const.
gZT=const.
VSL (I)
VSL (II)
qZT=qmax =const.
qFT
qSL (I)
qSL (II)
VZTmin (I)
VZTmin (II)
V ZTmax
VFT
Slika 4-6.

toka pri (qZT=const.)
IV-106
Meutim, zbog tretmana brzine i gustine pri zasienom toku kao promenljivih,
a veliina osnovnog (baznog) kapaciteta kao konstante, na implicitan nain se
priznaje da se defakto radi o praktino idealnim uslovima. U HCM-1994
osnovni (bazni) kapacitet trake (veliina zasienog toka) tretiran je kao
konstanta verovatno iz praktinih razloga (primedba autora ovog rada).
Preporuke o osnovnom (baznom) kapacitetu trake (veliini zasienog toka) kao
konstanti, a gustini i brzini pri osnovnom (baznom) kapacitetu (zasienom toku)
kao promenljivim u znatnoj meri su saglasne sa petoreimskim modelom o
meuzavisnostima osnovnih parametara saobraajnog toka, koji je definisan
od strane Jugoslovenskih strunjaka 1978. godine to je naroito uoljivo kod
dijagrama tok-brzina. ak je u potpunosti ostvarena i saglasnost po pitanju
veliina osnovnog (baznog) kapaciteta trake u iznosu od 2200 PA/h, vidi tabelu
4-4.
Visok stepen saglasnosti preporuka datih u HCM-1994, za osnovni segment
(odsek) etvorotranog autoputa, sa stavovima izloenim u petoreimskom
modelu ilustrovan je na slici 4-7.
Na slici 4-7 prikazane su dijagramske, a u tabeli 4-4 numerike meuzavisnosti
baznih parametara saobraajnog toka koje su upotrebljene u HCM-1994, u
definisanju kapaciteta i nivoa usluge osnovnih segmenta (odseka) autoputa,
odnosno osnovnog (baznog) kapaciteta i nivoa usluge saobraajne trake u
praktino idealnim uslovima.
Prema HCM-1994 (slika 4-7 i tabela 4-4) eksplicitno je pokazano da se, na
saobraajnoj traci osnovnog segmenta (odseka) etvorotranog autoputa u
praktino idealnim uslovima, maksimalni protok (osnovni-bazni kapacitet
saobraajne trake) u iznosu od Co=2200PA/h/tr ostvaruje pri razliitim
brzinama VCo i razliitim gustinama gCo.
Naime, maksimalni protok (osnovni -bazni kapacitet saobraajne trake) se ne
ostvaruje pri jednoj veliine brzine VCo i gustine gCo, kako je to definisano u
HCM-1965 i HCM-1985, ve pri razliitim veliinama brzine VCo i gustine gCo.
Dakle, definisano je upravo onako kako je to prikazano u Petoreimskom
modelu (slika 4-7).
IV-107
Bitnije razlike, izmeu preporuka HCM-1994 i Petoreimskog modela

definisanog u Jugoslaviji 1978. godine, odnose se na veliine brzina i gustina pri
osnovnom (baznom) kapacitetu. Prema petoreimskom modelu iz 1978. godine
izmerene veliine brzine pri osnovnom (baznom) kapacitetu trake iznosile su od
70 km/h do 85 km/h, a analitiki izraunata gustina od 31,43 PA/km/tr 25,88
PA/km/tr. Prema HCM-1994 veliine brzine pri osnovnom (baznom) kapacitetu
iznosile su od 80 do 96,7 km/h i gustine od 22,8 PA/km/tr 25,0 PA/km/tr.
RELACIJA BRZINA TOK PO
PETOREIMSKOM MODELU-1978
RELACIJA BRZINA TOK PO HCM-1994
VSL= 112,6 km/h=70mph
110
V SL= 104,6 km/h=65mph
100
96,7km/h=60mph
V SL= 88,5km/h=55mph
90
II
VSL
VSL= 96,6 km/h=60mph
90,1km/h=56mph
85,3km/h=53mph
80
70
80,5km/h=50mph
VZTmin=VComax
VZTmax=VComin
60
50
40
C O =2200 PA /h/tr
10
200
400
600
Slika 4-7.
800
1000
1200
1400
1600
1800
2000
IV
VFT
V
qFT
qSL
q ZT =q max=C o
30
20
2200
Meuzavisnosti baznih parametara saobraajnog toka prema HCM1994 i prema Petoreimskom modelu
Tabela 4-2. Veliine osnovnih pokazatelja-kriterijuma nivoa usluge, za autoputeve i

ekspresne puteve prema HCM-1965
NIVO
USLUGE
Eksploataciona brzina
ODNOS
TOK/KAPACITET
v/C
(mph)
(km/h)
(-)
MAKSIMALNA
VELIINA TOKA
( PA/h/tr )
A Slobodan tok
B Stabilan tok
C Stabilan tok
D Pribliavanje nestabilnom toku
E Nestabilan tok
60
55
50
40
30-35
97
88
80
64
48-56
0,35
0,50
0,75 x PHF
0,90 x PHF
1,00
700
1000
1500
1800
2000
F Forsirani tok
< 30
< 48
> 1,00
Varira od 0 do
kapaciteta
IV-108
Tabela 4-3. Veliine osnovnih pokazatelja-kriterijuma nivoa usluge, za tri tipine klase
osnovnih segmenata (odseka) autoputa prema HCM-1985
Nivo
Usluge
GUSTINA
(PA/mi/tr)
(PA/km/tr)
A
B
C
D
E
F
12
20
30
42
67
> 67
7,46
12,4
18,6
26,1
41,6
>41,6
A
B
C
D
E
F
12
20
30
42
67
> 67
7,46
12,4
18,6
26,1
41,6
>41,6
A
B
C
D
E
F
12
20
30
42
67
> 67
7,46
12,4
18,6
26,1
41,6
>41,6
BRZINA
(mph)
(km/h)
SLOBODNA BRZINA=70mph
60
97
57
92
54
87
46
74
30
48
< 30
< 48
50
80
47
76
42
68
30
48
< 30
< 48
1000
1400
43
1700
40
2000
28
< 28
v/C
Maks. tok
(PA/h/tr)
0,35
0,54
0,77
0,93
1,00
-
700
1100
1550
1850
2000
-
0,49
0,69
0,84
1,00
-
50
47
42
30
< 30
69
64
45
< 45
0,67
0,83
1,00
-
Tabela 4-4. Reperne veliine baznih parametara saobraajnog toka po Nivoima

Usluge za osnovne odseke autoputa prema HCM-1994
NIVO
USLUGE
MAKSIMALNA
GUSTINA
( PA/mi/tr)
(PA/km/tr)
A
B
C
D
E
F
10,0
16,0
24,0
32,0
36,7/39,7
-
6,21
9,94
14,91
19,89
22,78/24,67
-
A
B
C
D
E
F
10,0
16,0
14,0
32,0
39,3/43,4
-
6,21
9,94
14,91
19,89
24,42/26,97
-
A
B
C
D
E
F
10,0
16,0
24,0
32,0
41,5/46,0
-
6,21
9,94
14,91
19,89
25,79/28,59
-
A
B
C
D
E
F
10,0
16,0
24,0
32,0
44,0/47,9
-
6,21
9,94
14,91
19,89
27,34/29,77
-
MINIMALNA BRZINA
( mi/h)
( km/h )
VSL=70mi/h=112,63km/h
70,0
112,63
70,0
112,63
68,5
110,21
63,0
101,37
60,0/58,0
96,6/93,32
VSL = 65 mi/h = 104,59 km/h
65,0
104,59
65,0
104,59
64,5
103,78
61,0
98,15
56,0/53,0
90,10/85,28
VSL =60mi/h=96,54km/h
60,0
96,54
60,0
96,54
60,0
96,54
57,0
91,71
53,0/50,0
85,28/80,45
VSL =55mi/h=88,50km/h
55,0
88,50
55,0
88,50
55,0
88,50
54,8
88,17
50,0
80,45
-
MAKSIMALNA
VELIINA
TOKA
( PA/h/tr )
MAKSIMALNI
ODNOS
TOK/KAPACITET
(-)
700
1.120
1.644
2.015
2.200/2.300
-
0,318/0,304
0,509/0,487
0,747/0,715
0,916/0,876
1,00
-
650
1.040
1.548
1.952
2.200/2.300
-
0,295/0,283
0,473/0,452
0,704/0,673
0,887/0,849
1,00
-
600
900
1.440
1.824
2.200/2.300
-
0,272/0,261
0,436/0,417
0,655/0,626
0,829/0,793
1,00
-
550
880
1.320
1.760
2.200/2.300
-
0,250/0,239
0,400/0,383
0,600/0,574
0,800/0,765
1,00
-
NAPOMENA : Ako veliine u tabeli sadre razlomaku crtu (npr: 2200/2300) onda se prva vrednost odnosi na etvorotrane
autoputeve, a druga vrednost na estotrane autoputeve.
IV-109
Tabela 4-5. Veliine osnovnih pokazatelja-kriterijuma nivoa usluge, za etiri tipine klase
osnovnih segmenata (odseka) autoputa prema HCM-2000
KRITERIJUM
NIVO USLUGE
C
16
114.6
0.77
1840
22
99.6
0.92
2200
28
85.7
1.00
2400
16
108.5
0.74
1740
22
97.2
0.91
2135
28
83.9
1.00
2350
16
100.0
0.70
1600
22
93.8
0.90
2065
28
82.1
1.00
2300
16
90.0
0.64
1440
22
89.1
0.87
1955
28
80.4
1.00
2250
VSL =120 km/h
Maksimalna gustina (PA/km/tr)

Minimalna brzina (km/h)
Maksimalni odnos tok/kapacitet (-)
Maksimalna veliina toka ( PA/h/tr )
7
120.0
0.35
840
11
120.0
0.55
1320
VSL =110 km/h

7
110.0
0.33
770
11
110.0
0.51
1210
VSL = 100 km/h

7
100.0
0.30
700
11
100.0
0.48
1100
VSL = 90 km/h

7
90.0
0.28
630
11
90.0
0.44
990
4.3.1.2. Petoreimski model meuzavisnosti baznih parametara saobraajnog

toka ukoliko se veliina gustine zasienog toka (gZT=gCo) tretira kao
uslovna konstanta u praktino idealnim uslovima
Prema HCM2000, napravljen je novi zaokret kako u tretmanu tako i u veliinama
osnovnih parametara toka (vidi sliku 4-8). To je uinjeno tako to je pri osnovnom
(baznom) kapacitetu, gustini zasienog toka trake osnovnog segmenta (odseka)
autoputa pri baznim uslovima dodeljena uloga konstante, a tretman promenljivih
veliina dodeljen je osnovnom (baznom) kapacitetu (veliini zasienog toka) i brzini
pri osnovnom (baznom) kapacitetu (brzini pri zasienom toku). Dakle, nakon 30godinjeg istrajavanja na pogrenim veliinama i neadekvatnom tretmanu osnovnih
parametara pri zasienom toku jednog niza putnikih automobila na saobraajnoj
traci autoputa idealnih tehniko eksploatacionih karakteristika, u poslednjih est
godina (HCM-1994 i HCM-2000) uinjene su (uglavnom) pozitivne promene u
odnosu na HCM-1965 i HCM-1985, to je opisano u taki 4.3.2.1. ovog rada.
Meutim, promene u HCM-2000 u odnosu na HCM-1994, pored opisanog
pozitivnog pomaka, su izazvale i odreenu konfuziju u praktinoj primeni tretiranih
parametara, to je detaljnije opisano u taci 4.3.2.2.
IV-110
gZT =const.
VZT=const.
qZT=const.
qZT(I) =qmax(I)
qZT(II) =qmax(II)
I Osnovni odsek sa ve om
gmax
gFT (II)
gFT (I)
gSL (II)
gSL (I)
gZT=const.
qSL (I)
qSL (II)
qFT(I)
qFT(II)
gZT =const.
VZT=const.
qZT=const.
VSL (I)
VSL (II)
VZT (I)
gZT=const.
VZT (II)
gmax
gFT (II)
gFT (I)
gSL (II)
gSL (I)
VFT (I)
VFT (II)
gZT=const.

VZT=const.
qZT=const.

VSL (I)
VSL (II)
qFT(II)
qFT(I)
qSL (I)
qSL (II)
VFT(I)
V FT(II)
Slika 4-8.
qZT(I)=qmax (I)=const.
qZT(II)=qmax (II)=const.
VZT (I)
VZT(II)

toka pri (gZT=const.)
IV-111
4.3.2. PROMENE KRITERIJUMA NIVOA USLUGE DATIH U IZDANjIMA

IZ HCM-1965, HCM-1985, HCM-1994 I HCM-2000
4.3.2.1. Promene u HCM-1994 u odnosu na HCM-1965 i 1985
(1) Promene uinjene u HCM-1994 (tabela 4-4) u odnosu na HCM-1965 (tabela
4-2) i 1985 (tabela 4-3) posmatrane sa kvalitativnog aspekta, tj. po pitanju
tretmana osnovnih parametara zasienog toka, jednog niza putnikih
automobila na traci osnovnog segmenta (odseka) autoputa idealne geometrije,
predstavljaju znaajan pozitivan pomak u teorijskom i praktinom smislu.
Pozitivan pomak sa teorijskog aspekta ogleda se u tretmanu brzine i gustine
kao promenljivih veliina, pri osnovnom (baznom) kapacitetu trake u
idealnim uslovima (praktino idealnim, primedba autora ovog rada). Mada
teorijski posmatrano i veliina zasienog toka, tj veliina osnovnog (baznog)
kapaciteta trake u praktino idealnim uslovima ima karakter promenljive, u
HCM-1994 ova veliina je tretirana kao konstanta, to je posmatrano sa
praktinog aspekta apsolutno prihvatljivo opredeljenje.
(2) Nasuprot apsolutno prihvatljivog pozitivnog pomaka u HCM-1994 u odnosu
na HCM-1965 i HCM-1985 po pitanju tretiranja osnovnih parametara, za
uinjene promene sa kvantitativnog aspekta se ne moe rei da predstavljaju
apsolutno pozitivan pomak, jer su drastine i prelaze granicu realnosti. Ovo se
prvenstveno odnosi na brzinu pri osnovnom (baznom) kapacitetu (brzinu pri
zasienom toku) koja je od 30mph (48km/h) iz HCM-1965 (tabela 4-2) i 1985
(tabela 4-3) promenjena na 60mph (96,7km/h) u HCM-1994 u sluaju
osnovnog segmenta (odseka) autoputa sa slobodnom brzinom od 70mph
(112,6 km/h).
4.3.2.2. Promene u HCM-2000 u odnosu na HCM-1965, HCM-1985 i HCM1994

(1) Promene uinjene u HCM-2000 (tabela 4-5) u odnosu na HCM-1965 (tabela
4-2), HCM-1985 (tabela 4-3) posmatrane sa kvalitativnog aspekta, tj. po
pitanju tretmana osnovnih parametara zasienog toka jednog niza putnikih
automobila na traci osnovnog segmenta (odseka) autoputa idealne geometrije,
gledane iz ugla teorije predstavljaju znaajan pozitivan pomak kao to je
uinjeno i u HCM-1994 (tabela 4-4). Pozitivan pomak u odnosu na HCM1994 ostvaren je zamenom pojma idealni uslovi pojmom bazni uslovi koji je u
potpunosti saglasan sa pojmom praktino idealni uslovi.
IV-112
Meutim, gledano iz ugla praktine primene u analizi praktinog kapaciteta

puteva u realnim uslovima, uinjena promena kojom se gustina zasienog
(gustina pri osnovnom-baznom kapacitetu) tretira kao uslovna
toka
konstanta ne predstavlja apsolutno pozitivan pomak u odnosu na HCM-1994.
Ovo zato to se svi tradicionalno klasini obrasci za analizu praktinog
kapaciteta osnovnih segmenata (odseka) autoputeva u realnim vladajuim
uslovima [C (voz/h)] zasnivaju na proizvodu broja traka (N) i veliini osnovnog
(baznog) kapaciteta (zasienog toka) jedne trake u praktino idealnim uslovima ili
baznim uslovima [Co (PA/h)], koji se umanjuje redukcionim faktorima u funkciji
odstupanja realnih putnih i saobraajnih uslova u odnosu na praktino idealne
uslove. Iz opteg oblika tradicionalno klasinih obrazaca za analizu praktinog
kapaciteta osnovnih odseka autoputeva, koji glasi C = Co N Fi , proizlazi da je
praktino povoljnije ukoliko je Co=const. Inae po HCM-2000 obrazac mora da
glasi C = C oi N Fj . U ovom sluaju za svako VSL sledi odgovarajue razliito
Co, to u praktinoj primeni moe stvarati odreenu konfuziju. Naime, u ovom

sluaju veliina praktinog kapaciteta se dobija nakon dvostepenog odluivanja i
to:
PRVI PUT kroz vrednost Coi=2400 ili 2350 ili 2300 ili 2250 PA/h/tr, jer je
Coi=f (VSLi)
DRUGI PUT kroz vrednost redukcionih faktora ( Fj ) .
(2) Za promene koje su uinjene u HCM-2000 u odnosu na HCM-1994

posmatrane sa kvantitativnog aspekta, po pitanju veliina osnovnih
parametara moe se rei:
Uinjen je apsolutno pozitivan pomak po pitanju smanjenja maksimalne veliine
brzine pri osnovnom (baznom) kapacitetu u odnosu na HCM-1994, jer je ista sa
96,7km/h c smanjena na 85,7 km/h.
Opredeljenje da se gustina pri osnovnom (baznom) kapacitetu tretira kao
konstanta (uslovna, primedba autora ovog rada), dovelo je do poveanja
maksimalne vrednosti osnovnog (baznog) kapaciteta trake osnovnog
segmenta (odseka) autoputa pri idealnim (baznim) uslovima (praktino
idealnim, primedba autora ovog rada) na 2400 PA/h/tr. Ova veliina
posmatrana sa aspekta klasinog funkcionisanja sistema V-V-P (vozavozilo-put) premauje granicu standardne realnosti. Sa stvaranjem tzv.
inteligentnog puta i vozila tj. sa kompjuterskim voenjem vozila, realno je
oekivati poveanje osnovnog (baznog) kapaciteta trake pri baznim (praktino
idealnim) uslovima verovatno i na vrednost vee od 2400PA/h/tr.
IV-113
4.4. PREDLOG UNAPREENjA KRITERIJUMA NIVOA USLUGE ZA

TIPINE KLASE OSNOVNIH SEGMENATA AUTOPUTA U
PRAKTINO IDEALNIM USLOVIMA
Predlog unapreenja kriterijuma nivoa usluge zasniva se na konsekventnom

potovanju petoreimskog modela meuzavisnosti osnovnih (baznih) parametara
saobraajnog toka na traci tipinih klasa osnovnih segmenta (odseka) autoputa u
praktino idealnim (po HCM-2000 baznim) uslovima.
Ideja predloga unapreenja kriterijuma nivoa usluge na traci tipinih klasa
osnovnih segmenta (odseka) autoputa u praktino idealnim uslovima razlikuju se
od preporuka iz HCM-2000 u tome to se karakter uslovne konstante dodeljuje
maksimalnom toku, tj. zasienom toku, odnosno OSNOVNOM (BAZNOM)
KAPACITETU umesto maksimalnoj gustini zasienog toka. Dodeljivanje
karakteristike uslovne konstante osnovnom (baznom) kapacitetu umesto
maksimalnoj gustini zasienog toka ima prednost sa praktinog i teorijskog
aspekta.
Prednost sa praktinog aspekta ogleda se u pojenostavljenju obrasca za analizu
praktinog kapaciteta deonice autoputa u realnim vladajuim uslovima.
Prednost sa teorijskog aspekta ogleda se u prostoj logici koja glasi: da je
maksimalna gustina zasienog toka vea pri manjim brzinama, a manja pri veim
brzinama.
Preporuke koje su date u HCM-2000 da je maksimalna gustina toka 28 PA/h/tr
jednaka pri brzini od 85,7 km/h i pri brzini od 80,4km/h nisu saglasne sa
citiranom prostom logikom. Nelogino opredeljenje za uslovnu konstantu
maksimalne gustine zasienog toka pri razliitim brzinama zasienog toka na
trakama tipinih segmenta (odseka) autoputa dovelo je do razliitih maksimalnih
veliina toka pri nivou usluge E, odnosno pri osnovnom (baznom) kapacitetu u
rasponu od 2250 PA/h/tr do 2400 PA/h/tr. Treba istai da ime veliine osnovnog
(baznog) kapaciteta iznad 2250 PA/h/tr, pored toga to premauju granice
realnosti, komplikuju formiranje obrazaca za analizu praktinog kapaciteta
puteva u realnim vladajuim uslovima.
Predlog unapreenja kriterijuma nivoa usluge...
IV-114
Predlog unapreenja kriterijuma nivoa usluge iskazana je u formi preporuka kroz

Petoreimski model meuzavisnosti osnovnih parametara saobraajnog toka
(slika 4-9, 4-10, i 4-11) i kroz tabelarni pregled veliina osnovnih parametara
saobraajnog toka po nivoima usluge za etiri tipine klase osnovnih segmenata
(odseka) autoputa u praktino idealnim (po HCM-2000 baznim) uslovima (tabela
4-6 i 4-7)
4.4.1. UNAPREENI OBLIK KRIVULjA MEUZAVISNOSTI OSNOVNIH
PARAMETARA SAOBRAAJNOG TOKA NA TRACI TIPINIH
KLASA OSNOVNIH SEGMENATA AUTOPUTA U PRAKTINO
IDEALNIM USLOVIMA.
V (km/h)
Ovi dijagrami (slika 4-9, 4-10, i 4-11) i tabele (tabela 4-6 i 4-7) predstavljaju
rezultantu dobijenu sintezom zakljuaka o:
ulozi petoreimskog modela,
tretmanu meuzavisnosti osnovnih parametara u zasienom toku, datog u
HCM-1994,
veliinama brzina u zasienom toku na traci tipinih klasa osnovnih
segmenata (odseka) autoputa u baznim (praktino idealnim) uslovima, datih
u HCM-2000.
veliini osnovnog(baznog) kapaciteta na traci tipinih klasa osnovnih
segmenata (odseka) autoputa u baznim (praktino idealnim) uslovima,na
bazi sinteze preporuka datih u HCM-2000 i merenja izvrenih u naoj zemlji
od 1969 do 1975 godine.
120
110
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
110
120
g (PA/km/tr)
Slika 4-9. Petoreimski model meuzavisnosti brzine i gustine
q (PA/h/tr)
IV-115
2500
2000
1500
1000
500
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
110
120
g (PA/km/tr)
V (km/h)
Slika 4-10. Petoreimski model meuzavisnosti protoka i gustine
120
110
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
500
1000
1500
2000
2500
q (PA/h/tr)
Slika 4-11. Petoreimski model meuzavisnosti brzine i protoka
IV-116
4.4.2. PREPORUKA VELIINA OSNOVNIH PARAMETARA

SAOBRAAJNOG TOKA PO NIVOIMA USLUGE ZA ETIRI KLASE
OSNOVNIH SEGMENATA AUTOPUTA U PRAKTINO IDEALNIM
(BAZNIM) USLOVIMA
U narednim tabelarnom pregledima izloene su granine veliine osnovnih
parametara saobraajnog toka po nivoima usluge za etiri tipine klase osnovnih
segmenata (odseka) autoputa u praktino idealnim uslovima. Klase osnovnih
segmenata (odseka) autoputa definisane su veliinom brzine u slobodnom toku i
to:
I klasa osnovnog odseka sa VSL = 120 km/h
II klasa osnovnog odseka sa VSL = 110 km/h
III klasa osnovnog odseka sa VSL = 100 km/h
IV klasa osnovnog odseka sa VSL = 90 km/h
Tabela 4-6. Tabelarni pregled veliina osnovnih parametara saobraajnog toka za
etiri klase osnovnih odseka autoputa u praktino idealnim (baznim)
uslovima
Klase osnovnih odseka
autoputa u praktino
idealnim (baznim) uslovima
s obzirom na brzinu u
slobodnom toku
I klasa osnovnog odseka
II klasa osnovnog odseka
III klasa osnovnog odseka
IV klasa osnovnog odseka
Brzina u
slobodnom
toku
Brzina u zasienom
toku, tj. brzina pri
baznom kapacitetu
VZT =VCo (km/h)
Gustina u zasienom
toku, tj. gustina pri
baznom kapacitetu
gZT =gCo (voz/km)
Veliina zasienog
toka, tj. baznog
kapaciteta
qZT=Co (voz/h)
120
110
100
90
85; 82; 79 i 76
82; 79 i 76
79 i 76
76
26,47; 2744; 28,48 i 29,6

27, 44; 28,4 i 29,6
28,48 i 29,6
29,6
2250
2250
2250
2250
Tabela 4-7. Reperne veliine baznih parametara saobraajnog toka po nivoima usluge za
osnovne odseke autoputa prema 5-to reimskom modelu
Osnovni parametri saobraajnog tokakriterijumi nivoa usluge za osnovne
A
B
odseke autoputa
I
klasa osnovnog odseka VSL = 120 km/h
Maksimalna veliina toka (PA/h/tr)
7
120
0,37
840
10
117
0,52
1170
NIVO USLUGE
15
108
0,72
1620
19
100
0,84
1900
26,47 (29,60)
85 (76)
1,00
2250
14,50
100
0,64
1450
18,74
95
0,79
1780
27,44 (29,60)
82 (76)
1,00
2250
14,15
94
0,59
1330
18,44
90
0,74
1660
28,48 (29,60)
79(76)
1,00
2250
13,95
86
0,53
1200
18,21
84
0,68
1530
29,60
76
1,00
2250
II klasa osnovnog odseka VSL = 110 km/h

6,73
110
0,33
740
9,65
107
0,47
1032
III klasa osnovnog odseka VSL = 100 km/h

6,55
100
0,29
655
9,47
98
0,41
928
IV klasa osnovnog odseka V= = 90 km/h

6,44
90
0,26
580
9,20
88
0,36
810
IV-117
4.4.3. ZAKLjUNI STAVOVI O ZNAAJU PREDLOENOG

UNAPREENJA KRITERIJUMA ZA DEFINISANJE NIVOA USLUGE
OSNOVNIH SEGMENATA AUTOPUTA
(1) Veliine osnovnih parametara po nivoima usluge iz prethodne tabele (tabela

4-6 i 4-7), za etiri tipine klase osnovnih segmenata (odseka) autoputa u
praktino idealnim uslovima, po prvi put u relevantnoj svetskoj literaturi u
celosti su saglasne sa unapreenim oblikom krivulja o meuzavisnosti
osnovnih parametar saobraajnog toka pomou petoreimskog modela (slika
4-9, 4-10, i 4-11) u kome je uloga uslovne konstante dodeljena maksimalnom
toku qmax, tj. zasienom toku qZT, odnosno veliini osnovnog (baznog)
kapaciteta saobraajne trake Co= 2250 (PA/h/tr).
(2) Opredeljenje da se maksimalnom toku, tj. osnovnom (baznom) kapacitetu
saobraajne trake (Co) dodeli uloga uslovne konstante dovodi do rezultata da
je veliinu Co= 2250 (PA/h/tr) mogue ostvariti na svim tipinim klasama
osnovnih segmenata (odseka) autoputa, s tim to se na segmentima (odsecima)
sa veim brzinama u slobodnom toku maksimalna veliina toka moe ostvariti
u irem rasponu brzina i gustina. Tako:
Na osnovnom segmentu (odseku) sa VSL =120 (km/h) osnovni (bazni)
kapacitet saobraajne trake Co= 250 (PA/h/tr) se ostvaruje pri brzini VZT= 85
(km/h) i gustini qZT= 26,47 (PA/km/tr), ali i pri brzinama i gustinama
zasienog toka koje odgovaraju osnovnim odsecima sa VSL = 110 (km/h),
VSL = 100 (km/h) i VSL = 90 (km/h);
Na osnovnom segmentu (odseku) sa VSL = 110 (km/h) osnovni (bazni)
kapacitet saobraajne trake Co=2250 (PA/h/tr) se ostvaruje pri brzini VZT =
82 (km/h) i gustini qZT = 27,44 (PA/km/tr), ali i pri brzinama i gustinama
zasienog toka koje odgovaraju osnovnim odsecima sa VSL =100 (km/h) i
VSL = 90 (km/h);
Na osnovnom segmentu (odseku) sa VSL=100 (km/h) osnovni (bazni)
kapacitet saobraajne trake Co= 2250 (PA/h/tr) se ostvaruje pri brzini VZT =
79 (km/h) i gustini qZT = 28,48 (PA/km/tr), ali i pri brzini i gustini zasienog
toka koje odgovaraju osnovnom odseku sa VSL = 90 (km/h);
Na osnovnom segmentu (odseku) sa VSL = 90 (km/h) bazni kapacitet
saobraajne trake Co=2250 (PA/h/tr) se ostvaruje samo pri brzini VZT= 76
(km/h) i gustini qZT =29,60 (PA/km/tr).
IV-118
(3) S obzirom na izloeno, a zahvaljujui dodeljivanju uslovne konstante veliini

maksimalnog toka tj. veliini osnovnog (baznog) kapaciteta, mogue je na
jednostavan nain formulisati opti obrazac za analizu praktinog kapaciteta
deonica autoputeva, koji glasi:
n
i =1
i =1
C = C o N Fi , odnosno C = 2250 N Fi
(4) U ovom radu je usvojena veliina osnovnog (baznog) kapaciteta saobraajne
trake Co=2250 (PA/h/tr) koja se razlikuje u odnosu na veliinu Co=2200

(PA/h/tr) datu na bazi istraivanja u periodu od 1969. do 1975. godine i koja
je ukljuena i u udbenik Kapacitet i nivo usluge drumskih saobraajnica u
izdanju Saobraajnog fakulteta iz 2000. godine . Veliina od 2250 (PA/h/tr)
vie odgovara savremenim karakteristikama putnikih automobila i
psihofizikih karakteristika vozaa, a rezultati istraivanja od 1969 do 1975
godine davali su podrku i za veliinu Co=2250PA/h/tr. Konano i po
preporukama HCM-2000 za osnovni segment (odsek) puta sa VSL=90km/h
preporuena je veliina osnovnog (baznog) kapaciteta Co=2250 PA/h/tr..
(5) Izloeni predlog kriterijuma nivoa usluge za tipine klase osnovnih
segmenata (odseka) autoputa u praktino idealnim uslovima predstavlja
unapreenje ne samo u odnosu na preporuke dat u HCM-2000 ve i u odnosu
na udbenik Kapacitet i nivo usluge drumskih saobraajnica autora prof dr
Ljubie Kuzovia u izdanju Saobraajnog fakulteta iz 2000. godine.
(6) U cilju smelijeg pristupa u oceni preporuka datih u HCM-2000, prikazane su
promene veliina osnovnih pokazatelja-kriterijuma nivoa usluge koje su
vrene u svim izdanjima HCM-a od 1965 do 2000 godina kako bi se uputila
poruka da se veliine osnovnih pokazatelja-kriterijuma nivoa usluge koje su
date u HCM-2000 moraju KRITIKI tretirati. Na kritiki pristup upuuju
kako argumenat teorijske i praktine prirode, tako i argumenti koji su imali na
umu autori HCM-ovih izdanja u kojima se u izdanjima iz 1994 i 2000. godine
u odnosu na izdanja iz 1965 i 1985 godine nije radilo o postupnim promenama
zasnovanim na kritikom pristupu, ve o revolucionarnim promenama. U
ovom radu je data ocena svih uinjenih promena u izdanjima HCM-a, ali i u
svetlu teorijskih i eksperimentalnih radova autora ovog izlaganja koji su
publikovani u periodu od 1996 godine do danas.

Relacije Izmedju Osnovnih Parametara Saobracajnog Toka

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Relacije Izmedju Osnovnih Parametara Saobracajnog Toka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

4.

RELACIJE IZMEU OSNOVNIH PARAMETARA

4.1. VLADAJUI USLOVI U DEFINISANJU RELACIJA IZMEU

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Vladajui uslovi u definisanju relacija izmeu osnovnih parametara toka

4.1.1. TEORIJSKI IDEALNI VLADAJUI USLOVI

4.1.2. PRAKTINO IDEALNI VLADAJUI USLOVI

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka

4.1.3. REALNO VLADAJUI USLOVI

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametra toka u teorijski idealnim uslovima ...

(2) Osnovni dijagrami

Funkcionalne meuzavisnosti pojedinih parova osnovnih parametara

Meuzavisnost brzine i gustine u teorijski idealnim uslovima

Meuzavisnost protoka i gustine u teorijski idealnim uslovima

Meuzavisnost brzine i protoka u teorijski idealnim uslovima

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka

Trodimenzionalna meuzavisnost brzina-protok-gustina u teorijski

Veliina maksimalne brzine - Vmax u apstraktno zamiljenim teorijski idealnim

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametra toka u teorijski idealnim uslovima ...

Iz izloenog logino proizilazi da je merenjem nemogue utvrditi veliine

3600 3,6 Sh 3600

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka

4.2.3. TRETMAN OSNOVNIH PARAMETARA SAOBRAAJNOG TOKA

4.3. RELACIJE IZMEU OSNOVNIH PARAMETARA

Praktino idealni uslovi podrazumevaju:

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara toka u praktino idealnim uslovima...

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka

Veliine osnovnih parametara pri zasienom toku (qZT=Co, VZT=VCo i gZT=gCo) u

Definisanje meuzavisnosti osnovnih parametara saobraajnog toka u praktino

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara toka u praktino idealnim uslovima...

Merenjima maksimalnih protoka (>96% PA) i brzina u peto-minutnim

gde je: fq= F[

Reperne prosene veliine baznih parametara saobraajnog toka izloene su u

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka

Petoreimski model meuzavisnosti baznih parametara saobraajnog

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara toka u praktino idealnim uslovima...

4.3.1. KOME OSNOVNOM PARAMETRU PRI ZASIENOM TOKU U

4.3.1.1. Petoreimski model meuzavisnosti baznih parametara saobraajnog

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka

II Osnovni odsek sa manjom

I Osnovni odsek sa veom

II Osnovni odsek sa manjom

I Osnovni odsek sa veom

II Osnovni odsek sa manjom

Petoreimski model meuzavisnosti baznih parametara saobraajnog

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara toka u praktino idealnim uslovima...

Kuzovi Lj, Bogdanovi V., Teorija saobraajnog toka

Relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka

Bitnije razlike, izmeu preporuka HCM-1994 i Petoreimskog modela

RELACIJA BRZINA TOK PO HCM-1994

VSL= 112,6 km/h=70mph

VSL= 96,6 km/h=60mph