Pioneer 10 I 11

DI
PL
.
I
NG.
DRAKODRAGOVI
ODI
SEJ
ASONDI
PI
ONEER10I
11
P
R
V
I
HL
E
T
I
L
I
C
AK
OJ
ES
UP
OB
E
DI
L
E
S
UN
E
V
UGR
A
V
I
T
A
C
I
J
U
As
t
r
onoms
k
i
magaz
i
n
D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11
astronomski magazin - www.astronomija.co.rs
2. maj 2013.
Odiseja sondi Pioneer 10 i 11, prvih letilica koje su

pobedile Sunevu gravitaciju
Dugorono gledano, to je moda najvanije dostignue nas kao vrste.

Do sada je pet letilica napustilo solarni sistem, predstavljajui kosmike
vesnike oveanstva. Njihova imena su poznata svima: Pioneeri 10 i
11, Voyageri 1 i 2, i New Horizons. U budunosti e jo mnogo sondi
krenuti njihovim stopama, ali istorija e zapamtiti da su Pioneeri 10 i 11
bili prvi koji su se jo pre 4 decenije uputili ka meuzvezdanom bezdanu.
Pioneer 10 u blizini Jupitera.
Putovanje tamo gde niko nikada nije bio

Otii do Jupitera pa i jo dalje? Nemogue! Tehnoloki problemi koji su pratili
takav tip misija inili su se kao da nadilaze tehnologiju ezdesetih godina, ali
zahvaljujui sticanju odreenih Nasinih interesa ba u to vreme roeni su Pioneeri
10 i 11. Do tada, amerika agencija, predvoena aeronautikim inenjerom Gary
Flandroom iz JPLa, planirala je da ka spoljnjim planetama lansira seriju
visokosofistikovanih sondi, nazvanu Grand Tour, projekat koji je sadravao prvo
TOPS (Thermoelectric Outer Planets Spacecraft 1) a posle poznate Voyagere.
1970. godine Nasin Ames Research Center je odluio da poalje dve sonde iza
Marsove orbite sa ciljem da iz pozicije asteroidnog pojasa analiziraju zagonetni
meuplanetni prostor. Bio je to logini korak nakon uspeha postignutog bespilotnim
sondama serije Pioneer koje su u periodu 1958-1978 imale za clij prouavanje
uslova u unutranjosti Sunevog sistema. U optoj opijenosti nakon uspeha Apollo
programa nove sonde su trebale da se upuste u avanturu u koju se niko ranije nije
usudio da otisne: na put ka spoljnjem solarnom sistemu. Par sondi je privremeno
ozneno kao Pioneer F i G i trebale su da poslue za demonstraciju nekih
tehnologija vezanih za ambiciozni Grand Tour. S druge strane, Nasin Goddardov
kosmiki centar je u isto vreme projektovao misiju Galactic Jupiter Probe koju su
trebale da ine etiri sonde 2 od po 300 kg, koje bi dostigle brzinu bega od Sunca i
kroz asteroidni pojas odlete do Jupitera. Poto su trebale da lete na tu daljinu,
kosmike sonde nisu mogle da koriste solarne panele 3 ve su morale da budu
snabdevene radioizotopskim termoelektrinim generatorima (RTG).
Nelansirane sonde, prethodnice Voyagerima, koje su trebale da posete Jupiter, Saturn, Uran,
Neptun i Pluton. Trebali su da budu lansirani 1976. ili 1977. i da imaju po 822 kg (Voyageri 722 kg).
Taj program je 1972. pobedio na konkursu za Grand Tour.
2
Trebali su da budu lansirani 197273 tokom prozora koji se otvara na par nedelja tek svakih 13
meseci. Lansiranje u drugim terminima znailo bi mogo vee trokove za neophodnu koliinu goriva.
3
Poto koliina suneve energije opada sa kvadratom udaljenosti od njega, solarni paneli na
udaljenosti od 2 AJ od Sunca moraju da imaju 4 puta veu povrinu od onih potrebnih na orbiti oko
Zemlje.
2
Pioneer 10 tokom montae. Imao je teinu 258 kg. Proizvela ga je TRW_Inc. iz Ohaja,
korporacija koja je 1953. proizvela prve amerike balistike projektile a 5 godina kasnije poslala
Mercury kapsule sa prvim astronautima. U to vreme su bili najbogatija amerika kompanija na svetu,
koja je radila u 25 zemalja (NASA).
1967. godine sonde Pioneer F i G su premetene iz Nasinog odeljenja za

solarnu nauku na odeljenje za planetnu nauku, to je dovelo do odluke o gaenju
Voyager projekta za prouavanje Marsa 4 (te letilice nemaju nikakve veze sa onima
sondama istog imena lansiranim nekoliko godina kasnije). Zbog konkurencije sa
misijom Galactic Jupiter Probe, NASA je odluila da ovaj projekat jednostavno
ugasi. Za to vreme, reeno je da Pioneeri F i G posete Jupiter te su zbog toga
morali da budu opremljeni sa RTG umesto klasinim solarnim panelima 5. Osmog
februara 1969. godine i formalno je odobren novi projekat Pioneer Jupiter, pred koji
su postavljena dva prioritetna nauna zadatka: da utvrdi opasnost od proletanja kroz
Nedavno sam pisao o programu za primenu elemenata Apollo misije ovo je jedan od njih.
Trebalo je da bude lansiran 1974-75. (prvo lender direktno na povrinu, a posle otkria Marinera 4
da Mars ima jako retku atmosferu dve sonde, orbitera i lendera: orbiter bi bio identian Marineru 8 a
lender prepravljenom Meseevom lenderu Surveyor) i da poslui kao uvertira za sletanje ljudi na
Mars 1980.
5
Na toj daljini, sonda dobija najmanje 25 puta manje solarne energije nego na Zemljinoj orbiti.
3
asteroidni pojas radi buduih misija i prouavanje dinovskog Jupitera. Naunici su

sumnjali da je Jupiter okruen snanim radijacionim pojasevima 6 i niko nije eleo da
rizikuje i alje sloene letilice bez poznavanja pravog stepena rizika. Glavni ugovara
poslova bila je kompanija TRW systems, koja je uzela na sebe da konstruie sonde
Pioneer za prouavanje meuplanetnog medijuma. Letilice su trebale da budu
izgraene u pogonima u Redondo Beachu, u Kaliforniji.
Prvi Nasin plan za istraivanje udaljenih planeta Sunevog sistema bila je sonda TOPS
(Thermoelectric Outer Planets Spacecraft). Antena na otvaranje je trebalo da ima prenik od 4,3 m
(Voyagerove fiksne 3,7 m), a pokretala bi ga 4 nuklearna termoelektrina generatora (umesto 3 na
Voyagerima).
Magnetosfera Jupitea zarobljava i ubrzava estice, stvarajui snane pojaseve zraenja (radijacije)
sline Van Allenovim pojasevima na Zemlji samo hiljadama puta snanijim. Interakcija energetskih
estica sa povrinom najveih Jupiterovih satelita ini jedan od najvanijih inilaca njihovih hemijskih i
fizikih karakteristika.
6
Galactic Jupiter Probe je bio samo projekat koji je morao da bude otkazan. Razmatrana su 3 profila
misije. Lansiranje je trebalo da bude izvreno raketom Atlas/Centaur. Prenik paraboline antene
bio je 2,4 m, a dva dua nosaa za magnetometar i naunu opremu 7,8 m. Krai nosai nose
nuklearne generatore (RTG).
Montaa Pioneera 10 u Kaliforniji. Tokom konstruisanja, naunici su predloili preko 150 naunih
eksperimenata, od kojih je do poetka sedamdesetih odabrano 11. Na slici se vidi sonda na tzv. kick
motoru (gornji stepen, ili buster, STAR), iji je zadatak bio da sondu poalje iz orbite na trajektoriju
ka Jupiteru (NASA).
Konstrukcija sondi
Pioneeri F i G su bile male letilice teke samo 258 kg (258,5 kg u sluaju
Pioneera 11) i visoke 2,90 metara. Njihovom strukturom dominirala je glavna
parabolina prijemna antena prenika 2,74 m, podignuta iznad estougaonog busa
(korpusa) irine 1,42 metara i visine 33,5 santimetara. Za razliku od Voyagera, koji
e biti lansirani 5 godina kasnije, Pioneeri su bili stabilizovani rotacijom, tako da e
Voyageri promeniti i pojednostaviti komplikovani proces prikupljanja podataka
preko instrumenata (pokuajte nanianiti kamerom neki objekat dok neprestano
rotirate). Radi osiguravanja stabilnosti, Pioneeri su konstantno rotirali 7 oko uzdune
ose brzinom od 4,8 kruga u minutu. Unutar busa se nalazio glavni tank prenika 42
cm sa 27 kg hidrazinskog goriva. Orijentacija letilica odravana je pomou 3 para
NASA je odabrala Ames Centar (koji je vodio Charles F. Hall) za rukovoenje projektom umesto
Goddarda najvie zahvaljujui njihovom velikom iskustvu sa spinstabilizovanim letilicama (Pioneeri
_6,_7,_8,_i_9). Ames je dobio za posao $380 miliona. Konstruisanje i proizvodnja obe sonde je
zahtevala 25 miliona radnih sati znai, kao da je jedan ovek po 24 asa radio na projekti 2854
godine!
7
trastera 8 smetenih po obodu glavne antene snage 1,86,2 njutna (1806,3

grama) i sa mogunou promene brzine (deltaV) od 200 m/s. Orijentacija letilica
vrena je preko zvezdanog senzora kome je referenca bila zvezda Kanopus, i dva
solarna senzora. Brodska memorija, ili DSU (Data Storage Unit), sa feritnim jezgrom,
iznosila je 49.152 bita, to nije bilo malo za to vreme.
Jedan par je odravao konstantnu rotaciju od 4,8 rpm, drugi par je kontrolisao potisak u napred, a
trei je kontolisao pooaj. Taj par je uestvovao u manevru CONSCAN (konusnog skeniranja) radi
praenje Zemlje I slanja podataka I snimaka. Usled kvara, spinovanje Pioneera 11 je u kasnijoj fazi
bilo bre.
7
Nasina kosmika sonda Pioneer i njeni glavni podsistemi (spectrum.iee.org).
Pogonski podsistem i podsistem za kontrolu leta (ASC). SCT su trasteri za kontrolu spinovanja, a
VPT za kontrolu kretanja u napred (osa Z).
Tri para trastera na Pioneerima kontrolisali su brzinu rotiranja, brzinu i pravac leta. Svaki puls
potiska, spregnut sa rotacijom letilice, pomeralo je (precesiralo) osu rotacije za nekoliko desetih
delova jednog stepena.
Sistemi i ureaji u centralnom korpusu Pioneera. Valjak u sredini je hidrazinski rezervoar (NASA).
etiri RTG generatora tipa SNAP-19 punjena plutonijumom-238 bila su zaduena

za proizvodnju elektrine energije. RTG su bili montirani u parovima na krajevima
dva nosaa okrenuta na dole i pod uglom od 120, postavljena na udaljenosti od 3
metra od sredita sonde. etiri RTG-a su mogla da generiu najmanje 155 W
elektrine energije (39,2 W svaki) odmah nakon lansiranja, a 140 W tokom
proletanja pored Jupitera. Standardno, sonde su za rad svih svojih sistema
zahtevale oko 100 W energije, od ega je nauni paket troio oko 26 W 9. Njihovo
smetanje na krajevima nosaa nije bio prost hir konstruktora, ve pokuaj da se
smanji doza neutronskog zraenja koje dospeva do ostatka sonde. RTG-ovi nisu
direktno hranili brodske ureaje i podsisteme ve su prvenstveno bili zadueni za
punjenje srebro-kadmijumskog (AgCd) akumulatora od 5 Ah, odgovornog za
distribuiranje struje po letilici. Trei nosa duine 6,6 metara formirao je sa dva RTG
nosaa ugao od 120 i sluio je kao nosa osetljivog helijumskog magnetometra
(HVM).
Levo: presek SNAP-19. Desno: dva SNAP-19 u nosau pred lansiranje. Poto se plutonijumsko
gorivo troi (poluvreme raspada je 87,75 godina), na kraju misije, posle 29 godina rada, RTG su imali
samo 80% poetne snage. Meutim, zbog troenja drugih delova, do 2005. generatori su davali samo
65 W energije, to je bilo nedovoljno za odravanje veze sa Zemljom. Zato su na kraju bili ukljuivani
samo odabrani ureaji.
Za komunikaciju Pioneeri su imali na raspolaganju glavnu usmerenu antenu

(HGA), poluusmerenu pomonu antenu (MGA) postavljenu na tronocu 1,2 metra
iznad glavne antene, i neusmerenu antenu (LGA) koja je trala 76 cm na zadnjem
delu sonde i koja je u poetnim fazama misije omoguavala komunikaciju sa
Zemljom. Tanjir antene je bio napravljen od presovanog sendvia od aluminijumskog
saa i imao je prenik od 2,74 cm a dubinu 46 cm. Frekvencija veze na relaciji
Zemljasonda iznosila je 2110 MHz, dok je frekvencija signala 10 sa sonde bila 2292
MHz. Podaci sa sondi slati su radiom brzinom od 2048 bita u sekundi tokom
Viak energije je ili u vidu toplote izbacivan sistemom ventilacije napolje ili je sluio za punjenje
akumulatora za kratkotrajne potrebe kada su sonde zahtevale vie struje nego to su RTG proizvodili.
10
Sistem brodskih transsivera je imao snagu od samo 8 W i slao je podatke na S-frekvenciji.
10
prolaska pored Jupitera a samo 16 bita na kraju misije 11. Automatski sistem nazvan
CONSCAN osiguravao je da osa antene nikada ne otstupa vie od 0,3 od
optimalnog pravca ka Zemlji. Unutar korpusa sonde odravana je temperatrura
izmeu 23 i 38 C. Taj podsistem je neprestano morao da se bori sa opadanjem
temperature sa udaljavanjem od Sunca ali i sa dva kratka ledena doba: kada su
posle lansiranja sonde prolazile kroz Zemljinu senku, a drugi put kada su prolazile
kroz Jupiterovu senku tokom flybya. Sistem je takoe morao da izae na kraj sa
temperaturnim efektima rada motora III stepena rakete, atmosferskog trenja,
nuklearnih elektrinih generatora, i druge opreme 12.
Antene na Pioneerima (NASA). Sonda se okretala oko ose koja prolazi kroz glavnu antenu jednom
na svakih 20 sekundi. Na kraju misije brzina spinovanja je pala na 14,1 sekundu. Izuzetno je
zanimljiva tehnika nianjenja glavne antene ka Zemlji, pa ko hoe moa to da proita ovde.
11
12
Brzina prenosa je opadala po stopi od oko 1,27 milibita/sec sa svakim danom misije.
U busu se nalazilo 12 jednovatnih grejaa instrumenata punjenih plutonijumom.
11
Stanice nasine mree DSN za odravanje radio-veze sa udaljenim kosmikim aparatima. Podaci koji
se primaju sa sondi prolaze kroz konvolucioni enkoder, tako da se veina komunikacionih greaka
ispravlja u samim prijemnicima na Zemlji.
Pioneeri su bili opremljeni sa 11 naunih instrumenata (neki sistemi su

objedinjavali istovremeno nekoliko instrumenata). Za publiku je bio najinteresantniji
IPP (Imaging fotopolarimetar), aparat koji je nainio prve fotografije Jupitera i
Saturna iz blizine. Danas ga moemo zamisliti kao vidikon TV kameru, ali mnogo
skromniju. Primenjena optika je obuhvatala mali katadiopterski teleskop
Maksutovljevog tipa prenika 2,54 cm, sa vidnim poljem od 0,0028 kvadratnih
stepeni koje je moglo da rotira za ugao od 151 u odnosu na sondu. Telemetrijski 6
bitni format je dozvoljavao samo 64 nijanse sive a svaka fotografija je dobijena
korienjem rotacije sme sonde, to je omoguavalo IPP da naini fotografije u
obliku uskih traka irokih svega 0,03. Odmah potom, teleskop se polako pomerao
dok je slika smetana u memoriju za manje od 12 sekundi, koliko je bilo potrebno da
se sonda rotira. Proces skeniranja se ponavljao dok se ne bi dobila itava
dvodimenzionalna vizuelna slika. Alternativno, u blizini Jupitera i Saturna slike su
mogle da budu pravljene i korienjem relativnog kretanja planeta u vidnom polju
IPP. Ureaj je sadravao 2 filtera, plavi (talasna duina 390500 nm) i crveni (595
720 nm).
12
Slike koje je fotopolarimetar poslao bili su znatno vee rezolucije od bilo kojih
dostupnih u to vreme i prikazivale su objekte (Jupiter, Io, Saturn i Titan) pod dotad
nevienim faznim uglom. 13
Fotopolarimetar sa Pioneera. Bio je to mali pokretni teleskop prenika 2,54 cm i iine daljine 8,6
cm, konfigurisan kao fotometar uskog zraka (0,5 mrad) u spin-scan operativnom modu. U periodu 4
dana od Jupiterovog pericentra, Pioneer 10 je poslao 153 snimljene sekvence. Ureajem je
upravljao i bio odgovoran za njegov rad dr Tom Gehrels sa univerziteta u Arizoni.
Sa svoje strane, UV fotometar je merio ultraljubiastu svetlost koju emituju

vodonik (1216 angstrema) i helijum (584 angstrema) elementarne estice u
Jupiterovoj atmosferi, dok je infracrveni radiometar beleio toplotu koju emituju
13
Poto je u vreme proletanja dve sonde pored Jupitera (1973. i 1974.) pretvaranje podataka u
digitalnu formu bilo preskupo, mnogi podaci ne postoje ni u NSSDC (National Space Science Data
Center) niti bilo gde drugde sem u formi fotografskog filma. U bazi podataka se nalazi oko 300 pari
slika Jupiterovog sistema i oko 70 slika Saturna, kao i nepoznat broj infracrvenih skenova. Do danas
je uraena samo aica najkvalitetnijih IPP slika, ukljuujui najbolje slike Ia koje je napravio Pioneer
11 i Ganimeda koje je napravio Pioneer 10. Prvavo stanje ostalih podataka nije nikad proveravano,
tako da niko ne zna u kakvom su stanju. Glupa NASA: pravi planove za nove misije a nije obradila ni
materijal koji je dobila pre 40 godina i krvavo ga platila. Pre 3 godine neki naunici su obeali da e se
prihvatiti posla i pregledati i sortirati datoteku.
13
oblaci i povrina Jupitera i Saturna u dva infracrvena podruja (1425 i 2556

mikroma) koristei mali Cassegrainov teleskop prenika 7,6 cm.
Meu ostale instrumente spadao je helijumski vektorski magnetometar (Helium
Vector Magnetometer, HVM), postavljen na nosau duine 6,6 metara. Bio je u
stanju da detektuje slabe promene u gustini magnetnog fluksa Jupitera od deset
milionitog dela gausa do 1,4 gausa 14. Eksperiment vezan za solarni vetar i heliosferu
trebalo je da analizira naelektrisane estice sa energijama izmeu 0,1 i 8 keV u
modu visoke rezolucije, ili izmeu 0,1 i 18 keV u modu niske rezolucije. Detektor
naelektrisanih estica (Charged Particle Instrument, CPI) koji je bio sastavni deo
gornjeg eksperimenta mogao je da meri sastav kosmikog zraenja i energetske
estice energije od 1 do 500 MeV, kao i protone i helijumska jezgra energije 0,4 do
10 MeV. Sledei slini eksperimenat (Energy Spectra of Cosmic Rays, CRT) takoe
je mogao da detektuje kosmiko zraenje. Sadravao je tri senzora (teleskopa)
projektovana da registruju fluks protona visoke energije (56800 MeV) i srednje
enegrije (322 MeV), a koji je mogao da identifikuje 10 elemenata od vodonika do
neona. Poslednji senzor je registrovao protone enegrije od 0,0520 MeV ili elektrone
od 0,051 MeV. Naredni ureaj je bio teleskop dizajniran da belei naelektrisane
estice u Jupiterovom sistemu i sadravao je 7 GeigerMllerovih detektora (GTT)
za otkrivanje protona vee energije od 5 MeV i elektrone od 250 MeV. Jupiterovi
radijacioni pojasevi su bili prouavani instrumentom koji je sadravao nefokusirani
erenkovljev broja za otkrivanje elektrona sa energijom od 0,512 MeV i dodatni
detektor za elektrone od 100400 MeV.
S leva na desno: ultraljubiasti fotometar, detektor naelektrisanih estica (CPI) i helijumski

magnetometar (HVM).
Jupiter ima najjae magnetno polje u solarnom sistemu od 4,2 gausa na ekvatoru (na Zemlji 0,3
gausa) do 14 gausa na polovima. To je oko 20.000 puta jae od Zemljinog polja. Jupiterovo polje se
prostire 7 mil. km ka Suncu a sa druge strane do ivica Saturnove orbite.
14
14
S leva na desno: teleskop za kosmiko zraenje (CRT), asteroidni/meteoroidni detektor (AMD) i

detektor zarobljenog zraenja (TRD).
Svih 11 naunih instrumenata na sondama Pioneer 10 i 11 i poreenje veliine sonde sa ljudskom

(NASA).
Pioneeri su takoe nosili i aparat AMD koji je sadravao 4 slepa teleskopa koja
su beleila sunevu svetlost reflektovanu sa meteoroida koji su prolazili kroz njihovo
vidno polje. Svaki teleskop je imao primarno ogledalo prenik 20 cm (8 ina),
sekundarnu optiku, i vakuumske fotopojaavajue cevi (PMS) koje su pretvarale
svetlost u elektrine signale. U sluaju da neka estica proleti kroz vidno polje
15
teleskopa iroko 8 stepeni, fotocev je odmah detektovala reflektovanu svetlost.

Vidna polja 4 teleskopa su se neznatno preklapala. Ako je etica istovremeno
primeena sa tri teleskopa, takav dogaaj se registrovao. Iz tih podataka mogla se
izraunati udaljenost, trajektorija, brzina i relativna veliina estice. Teleskopi,
proizvedeni u filadelfijskoj General Electric Company, mogli su da otkriju objekte
veliine udaljenih asteroida prenika vie kilometara pa do siunih osvetljenih
estica praine koje su proletale na samo pola metra od teleskopa.
Poto je jedan od prioritetnih zadataka misije bio da se utvrde karakteristike
asteroidnog pojasa, sonde su nosile jo jedan instrument koji je beleio estice i
prainu u okruenju. Taj detektor je bio podeljen na 13 panela, svaki sainjen od po
18 elija punjenih argonom i azotom. Paneli su pokrivali 0,605 m2 zadnje strane
tanjira glavne antene, tj. one strane okrenute u pravcu leta. Ideja je bila da kada
neku eliju pogodi etica kosmike praine da iz nje istee odreena koliina gasa
koji bi bio proporcionalan veliini nastale rupe. Paneli Pioneera F su beleili
penetraciju meteoroida mase od najmanje milijarditog dela grama, dok su oni na
Pioneeru G bili nainjeni od debljeg materijala pa su mogli da registruju estice
vee mase.
16
Nisam mogao da izdrim a da ne prikaem meni najdrau sondu Voyager, koje su lansirane pet
godina kasnije. Ako se uporedi sa Pioneerima, ali i sa nelansiranim projektima TOPS i Galactic
Jupiter Probe, jasno se vidi kontinuitet ideja i konstrukcije.
Meuzvezdana poruka
Ipak, nema nikakve sumnje da je najpoznatiji instrument na Pioneerima bila
zapravo pozlaena ploica dimenzija 15,25 22,8 cm i debljine 0,127 mm, koja je
bila zamiljena kao prva ljudska materijalna meuzvezdana poruka alienima u
kosmosu. Na dnu ploice ematski je predstavljen solarni sistem sa relativnim
odstojanjima svake planete izraenim u binarnom kodu, odakle se vidi da je Zemlja
mesto lansiranja sonde. Sa leve strane bila je glavna poruka, koja je predstavljala
ematsku poziciju Sunca u odnosu na 14 pulsara u Mlenom putu, svaki sa svojim
periodom rotacije izraenim u binarnom kodu. Udaljenosti i periodi su bili
predstavljeni kao umnoci hiperfinog prelaza neutralnog atoma vodonika,
najrasprostranjenijeg elementa u univezumu, dok je ema tog prelaska bila
prikazana u gornjem levom uglu ploe. Prelaz vodonikovog atoma iz jednog spina u
drugi uzet je istovremeno i kao vremenska jedinica (frekvencija, 1420,40575177
MHz) i kao jedinica za udaljenost (talasna duina, 21 cm). Obe jedinice su koriene
kao mere i kod drugih simbola. Odmah ispod binarno jedan je predstavljeno kao
vertikalna a nula kao horizontalna crtica. Inteligentna bia bi trebalo da shvate da
brojevi, koji su dati zajedno sa pulsarima, predstavljaju vreme jer ne postoji nijedna
druga bitna astronomska vrednost koja bi se podudarala sa tim vrednostima a
imajui u vidu da su njihovi periodi precizni do desete decimale, nadajmo se da e
shvatiti da su to periodi rotacije zvezda predstavljeni u desetinkama sekunde. To
znai da to mogu jedino da budu rotirajue neutronske zvezde. Ili tzv. pulsari, koji se
odlikuju vrlo stabilnim periodom i predstavljaju svojevrsne kosmike svetionike u
galaksiji. Poto se periodi ipak neznatno (ali sigurno) menjaju s vremenom,
inteligentnoj civijizaciji e biti lako da iz epohe prorauna vreme lansiranja
tajanstvene sonde.
17
Pozlaena aluminijumska ploica sa porukom koja je 1972. lansirana sa Pioneerima (NASA). Prole
godine se pojavila u jednoj epizodi Simpsonovih, gde su neznanci pronali ploicu i drali je naopako,
oigledno zbunjeni njenim sadrajem.
Foton je odlian merni alat jer postoji i kao estica i kao talas, a talas ima i talasnu duinu i
frekvenciju, tj. i duinu i vreme. Sve mere na tablici su umnoci jedne od ovih mera.
18
Mere su date u binarnom kodu. Vertikalna crtica predstavlja nulu a horizontalna jedinicu.
Primer obeleavanja prvog od navedenih najjaih pulsara koji okruuju nae Sunce i nain kako se
dekodira period njegove roatacije. Pored numerikog dela, na liniji je prikazan i kodirani 2D poloaj
svakog od pulsara.
Poruka je sadravala i gole figure mukarca i ene koji poziraju ispred stilizovanog
Pioneera sa idejom da prikau svoju veliinu u razmeri. Talasna duina vodonika
(oko 21 cm) pomnoena sa binarnim brojem koji oznaava broj 8 upisan pored
figure ene daje njenu visinu, 168 metara (8 21 cm = 168 cm). Mukarac je
predstavljen sa uzdignutom rukom u znak mira, i u teoriji, treba da prikae da ljudi
imaju pokretne udove. Mala je ansa da bi neznanci bili u stanju da deifruju crtee i
govor tela ljudskih bia, ali u svakom sluaju ipak ostaje kao najvanije da je to bila
prva poruka poslata nekoj inteligentnoj civilizaciji putem kosmikih letilica.
19
Carl Sagan sa ploicom koje e poneti Pioneeri (NASA).
Engleski pisac Eric Burgess (1920-2005) bio je prvi koji je predloio da dve sonde
ponesu poruku oveanstva moguim inteligentnim civilizacijama 15. Ideja je bila da
se napie poruka koju bi mogle da razumeju inteligentna stvorenja u malo
verovatnom sluaju da u roku od nekoliko miliona godina nabasaju na Pioneere u
bespuima kosmosa. Udruivi se sa novinarom Donom Baneom, Burgess je
odluio da poseti astronoma Carla Sagana, koji je ba u to vreme drao predavanja
na krimskoj konferenciji o komunikaciji sa nepoznatim civilizacijama. Sagan je bio
poznati zagovornik takvih ideja i svi su znali da radi na popularizaciji SETI programa
za otkrivanje vanzemaljske inteligencije. Nepotrebno je rei da se Sagan odmah
oduevio idejom i da je poeo da vri pritisak na Nasu insistirajui da poruka bude
ukljuena u program. Sagan i Frank Drake su osmislili poruku za samo 3 nedelje,
trudei se da budu to neutralniji i objektivniji na taj nain je i odlueno da pulsari
budu orijentiri dok je Linda Salzman tadanja Saganova supruga umetniki
dizajnirala plou. NASA je obobrila dizajn ali odluka nije protekla bez polemika.
Naprimer, pretpostavljalo se da bi strana civilizacija trebala lako da deifruje plou,
no mnogi zemaljski naunici prvog ealona, kojima je ploa pokazana, nikako nisu
bili u stanju da shvate njeno znaenje (moemo jedino da se nadamo da e
vanzemaljci biti pametniji od nas). Ali najgore su bile negativne reakcije svih moguih
manjinskih grupa. [Kao i kod nas danas najglasnije su bezbrojne nevladine
organizacije 16, sa svojim smenim i esto tupavim zahtevima i rezonima.] Veina
konzervativaca estoko je kritikovala Nasu zbog namere da u kosmos poalje slike
golih ljudi, dok su se feministike organizacije protivile navodnoj pasivnosti ene na
tablicama. Nekima je smetalo to su figure predstavljale belce i to zapadnjake 17. Ilo
15
On je tada bio u poseti Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni i pratio je tok misije Mariner 9,
lansirane 30. maja 1971. Bila je to prva sonda koja je ula u orbitnu neke druge planete. Bargess je
bio struni konsultant a pisao je o misijama programa Pioneer jo od vremena prvih testiranja 1957.
Bio je u to vreme lan Kraljevskog astronomskog drutva i Britanskog meuplanetnog udruenja, i
pridrueni lan Amerikog instituta za aeronautiku i astronautiku. Zadrti ksenofob i hrianin.
16
Ko ne zna da kaem na naem tlu trenutno deluje preko 14.000 nevladinih organizacija, koje
se finansiraju ili iz naeg budeta, ili iz [nama] nepoznatih izvora ...
17
ak se ilo dotle da je u asopisu Scientific American kritikovana strelica koja pokazuje pravac
kretanja Pioneera. Navodno, to prikazuje lovaki karakter nae civilizacije, pa bi neki miroljubivi
20
se ak dotle da su kritikovali Sagana da je enski polni organ nerealno predstavljen!

Navodno, ne vidi se kratka crtica ve je predstavljen samo mons veneris, ili kako mi
kaemo Venerin breg. Prema navodima Marka Wolvertona, originalni crte jeste
imao i kratku crticu koja je predstavljala ensku vulvu, ali je ona bila naknadno
izbrisana na zahtev Johna Nuglea, biveg Nasinog direktora Kancelarije za
kosmiku nauku i naunog direktora.
U svakom sluaju, osporavana ili ne, poruka je postala glavna atrakcija misije. Da
bi se smanjila erozija usled udara estica meuzvezdanog medijuma, ploica je
postaljena na jednu od nogara glavne antene, sa iscrtanom povrinom okrenutom ka
unutranjosti sonde, kao to se i vidi na donjoj slici.
pronalazai mogli da izvuku pogrean zakljuak da smo mi nasilnici. A nismo. Majke mi. Ne volimo da
se tuemo. Naroito sa slabijim.
21
Konani poloaj pozlaene poruke Vanzemaljcima, ispod tanjira glavne antene (NASA). U narednoj
slinoj misiji, sa Voyagerima, poslata je slina poruka ali snimljena na disk. I sm Sagan je priznao
da sve te poruke treba shvatiti pre kao svojevrsne vremenske kapsule ili simboline poruke nego
kao pokuaj komunikacije sa naprednim civilizacijama.
Putovanje Pioneera
22. decembra 1971. godine raketa Atlas/Centaur/TE364-4 (Atlas 3C
5007C/Centaur D1A) nalazila se spremna za lansiranje na lansirnoj rampi 36A
u floridskom Cape Canaveralu. Pioneer F je stigao iz Kalifornije avionom 12.
januara 1972. ali zbog sigurnosnih razloga bez RTG. Pioneer G je bio spreman da
kao rezerva uleti u sluaju da neto krene kako ne valja. Nakon punjenja hidrazinom
i spajanja sa RTGovima, sonda je spojena sa dodatnim, treim, stepenom na vrsto
gorivo TE364-4 18 (koji je Convair napravio specijalno za misiju Pioneer koristei
iskustva lunarnog progama Surveyor), i integrisana sa raketom. Lansirni prozor za
Pioneer F je u 1972. godini bio otvoren svega 18 dana, tako da nije bilo mnogo
mesta za pogreke. Tehniki problemi i jak vetar osujetili su pokuaje lansiranja 27.
februara, 28. februara i 1. marta. Konano, 2. marta 1972. raketa Atlas/Centaur je
po mraku velianstveno suknula u nebo u 20:48 po lokalnom vremenu, sa prvom
sondom konstruisanom za prouavanje spoljnjin planeta naeg sistema.
Stvarao je potisak od 6,80 tona i zapoinjao je spin sonde. Inicijalna brzina spina bila je 30 puta u
minutu.
18
22
Instaliranje Pioneera 10 u vrh rakete Atlas. Te rakete su 20 godina ranije bile dizajnirane za
noenje amerikih vodoninih nuklearnih bombi (NASA).
23
Lansiranje Pioneera 10 sa Floride. U narednim decenijama ta je sonda oborila nekoliko svetskih

rekorda u razliitim kategorijama. Danas je na preko 100 AJ od kue (NASA).
Enormni potisak rakete, spregnut sa malom masom sonde, omoguili su

Pioneeru da u roku od samo 17 minuta dostigne brzinu bega u odnosu na Zemlju
od 51.682 km/h (14,36 km/s), vie od 11.300 km/s od najbreg objekta kojeg je
ovek do tada lansirao. Doepavi se kosmosa, Pioneer F je zvanino
preimenovan u Pioneer 10. Dvadeset minuta po lansiranju sonda je automatski
raskrilila svoje antene i nosae sa RTGovima, smanjujui zbog principa ouvanja
ugaonog momenta brzinu spinovanja na ~ 5 revolucija u minutu. Devedeset minuta
nakon lansiranja sonda se ve nalazila u meuplanetnom prostoru. Brodski raunar
je naredio sondi da promeni svoju orijentaciju da bi veliku glavnu antenu nanianila
ka Zemlji, ali to je bio spor proces. Tokom prvog dela trajektorije, Suneva svetlost je
osvetljavala sondu bono, izazivajui time ozbiljne probleme sa pregrevanjem
odreenih sistema (korpus sa instrumentima je bio dizajniran tako da se uvek nalazi
u senci tanjira glavne antene). Sonda je bila toliko brza da je presekla Meseevu
orbitu za samo 11 sati! Do Marsa, udaljenog 80 miliona kilometara, putovala je
samo 12 nedelja! Ali Pioneer 10 nije imao dovoljnu brzinu za beg iz solarnog
24
sistema. Ne jo. U poetku je pratio orbitu oko Sunca dimenzija 0,99 5,57 AJ (svi
znamo da je 1 AJ oko 160 mil. km?), odn. sa afelom izvan Jupiterove orbite.
Lansiranje je bilo tako precizno da je Desetka bez problema ula na trajektoriju leta
ka najveoj planeti Sunevog sistema 19. Dva dana kasnije senzor je aktivirao
teleskop kosmikog zraenja, a uskoro su poeli da se ukljuuju i drugi instrumenti.
Za 10 dana svih 11 je bilo aktivirano.
Trajektorija Pioneera 10 (NASA).
Putanja je odabrana tako da datum dolaska do Jupitera ne ometa razvoj misije

Mariner 10 20, drei se strogog rasporeda sati za prijem na razliitima antenama
Nasine Deep Space Networka (DSN). Iz tog razloga, 7. marta je izvrena blaga
korekcija brzine od svega 50,4 km/h da bi se promenilo vreme dolaska u Jupiterov
sistem. Tokom prvih 7 meseci puta sonda je izvrila 3 korekcije trajektorije. Brodski
instrumenti su neprestano proveravani, dok su fotometri ispitivali udaljeni Jupiter a
eksperimentalni paketi merili kosmiko zraenje, magnetno polje i solarni vetar. U toj
prvoj fazi misije odlueno je da sonda posebno obrati panju na Zodijaku svetlost
(slabu svetlost izazvanu reflektovanjem Suneve svetlosi od mikronskih estica
praine koju u ravni ekliptike ostavljaju milioni kometa i sudari asteroida u
asteroidnom pojasu), a posebno Gegenschein svetlost. Pioneer 10 je dokazao da
je Gegenschein stvarni fenomen vezan za Zodijaku svetlost i da ga ne izazivaju
estice locirane u blizini Zemlje. Nekoliko meseci kasnije, proavi orbitu Marsa
(juna 1972.), sonda je zala na nepoznatu teritoriju. Nikada nijedna kosmika letilica
nije odletela tako daleko.
Jupiter je dva ipo puta vei od svih ostalih planeta, asteroida, kometa i ostale sitnurije u solarnom
sistemu zajedno. Ipak, to je samo hiljaditi deo teine Sunca. Najmanji poznati crveni patuljak je samo
30% vei od Jupitera
20
Sonda je lansirana 1973. i bila je to poslednja sonda Mariner programa (Mariner 11 i Mariner
12 su prebaene u Voyager program i oznaene kao Voyager 1 i Voyager 2). Sonda je posetila
Merkur i Veneru i bila je prva koja je aktivno koristila pritisak zraenja Sunca na solarne panele i tanjir
antene za kontrolu poloaja tokom leta. Iako je misija trajala do 1975, sonda i dalje krui oko Sunca.
19
25
15. jula 1972. Pioneer 10 je zvanino uao u tajanstveni i opasni asteroidni pojas
oblast oblika evreka debelog 80 miliona kilometara i prenika 280 milikona
kilometara. Iako materijal u tom evreku leti prosenom brzinom od 20 km/s i
veliine je od kamenia pa do stena veliine Aljaske, ipak niko nije oekivao da
moe da doe do nekog katastrofalnog sudaar sa asteroidom kao u filmovima. Za
razliku od holivudskih stereotipa, gustina objekata u pojasu neverovatno je mala. U
stvarnosti, Pioneer 10 je proao najblie nekom katalogizovanom asteroidnom
objektu na 8,8 miliona kilometara 21. Jedan od najbliih takvih objekata bio je
asteroid (307) Nike, pored kojeg je sonda proletela 2. decembra 1972. godine. Ali
istraivai su se plaili da je gustina estica praine u pojasu znaajno vea, i da bi
to moglo da predstavlja pravu opasnost za njihovu misiju. Samo jedna estica vea
od prosene mogla je da izazove havariju kosmikog robota. Pored toga, uvek je
postojala mogunost da je teorijski model solarnog sistema koji je korien u to
vreme totalno pogrean. Ne udi stoga to je jedan od primarnih ciljeva misije bilo
utvrivanje bezbednosti prolaska kroz asteroidni pojas. Pioneer 10 je ispisivao
istoriju.
Kao to su se svi nadali, sonda je tokom februara 1973. izala iz pojasa
neogrebana. Ili bolje rei, neoteena, jer je ipak bila pogoena esticama
meuplanetne praine na nekoliko mesta. Od kako je napustila planetu Zemlju,
osetljivi senzori su registrovali 55 mikrometeoroidskih sudara broda, ali je prosena
gustina kontakata bila konstantna tokom itave trajektorije 22. Na olakanje svih u
Nasi, asteroidni pojas se pokazao kao praktino bezopasan za budua istraivanja
solarnog sistema. Sedmog avgusta Pioneer 10 je bio u prilici da iz prve ruke istrai
zajedno sa Pioneerom 9 koji je bio blii Suncu jednu od najjaih solarnih oluja u
istoriji.
Naunici misije su bili iznenaeni otkriem da senzori kosmikog zraenja nisu
beleili smanjenje broja estica sa udaljavanjem sonde od Sunca. Neki teoretski
modeli su predviali da je Suneva heliosfera vrlo malih dimenzija i da se zavrava
negde oko Neptunove orbite, to bi vodilo loginom poveanju fluksa kosmikog
zraenja kako se udaljavamo od Sunca. Nasuprot tome, podaci sa Pioneera 10 su
ili u prilog teoriji o mnogo veoj heliosferi, to se na kraju pokazalo i kao istinito.
21
Nama to moda ne izgleda tako, ali asteroidni pojas je ogroman: zauzima prostor od oko 16 AJ3,
iliti 54.000.000.000.000.000.000.000.000 km3. Zato ako razmatramo objekte oko 1 m u preniku,
onda ispada da svaki od njih vlada prostorom veliine 4000 km3!
Ako se prema Wikipediji kae da ima oko 1,5 mil. asteroida veih od 1 km, onda proizilazi da na
svaki od njih dolazi oko 36.000.000.000.000.000.000 km3 kosmosa, odn. da ih razdvaja preko 3
miliona km, ili oko 78 razraljina ZemljaMesec! udo od praznine!
Komentariui misiju Dawn, glavni inenjer dr M.D. Rayman je otkrio da je njihova sonda putovala
do Veste ~1,2 mld. km (7,7 AJ) i da im za sve vreme puta nijedan poznati asteroid nije bio blii od
1,0 mil. km, ili vie od 2,5 puta rastojanje ZemljaMesec!
22
Prosena gustina estica veliine 10100 m tokom leta sonde od Zemlje do izlaska iz pojasa nije
znaajnije varirala. Jedino je registrovan porast estica prenika od 100 m do 1,0 mm za tri puta
tokom leta kroz pojas. Nije bila registrovana nijedna estica vea od 1,0 mm.
26
Pioneer 10 stie do Jupitera.
Tekao je 21. mesec od lansiranja. estog novembra 1973. godine sonda se

nalazila na 25 miliona kilometara od Jupitera. Zapoela su finalna testiranja imaging
sistema, a podaci su uspeno primani mreom Nasinih DSN stanica. Kontrolori
misije su uspeno poslali 16.000 komandi koje sonda treba da obavi u operaciji fly
bya tokom naredna dva meseca. Osmog novembra Pioneer 10 je presekao orbitu
Sinope, u to vreme Jupiterovog najudaljenijeg meseca 23, esto nazivanog i Hades.
Mali imaging fotopolarimetar (IPP) poeo je da alje slike planete. Prvobitno je
poslato 12 fotografija, nainjenih kroz crveni i plavi filter. Da bi se dobila zelena boja
pa tako i fotografije u boji morao je da se upotrebi sistem PICS (Pioneer Image
Converter System 24). Naunici su slike dobijene na takav nain najee izbegavali
(smatrajui da je to varanje, jer je takva slika u boji izmiljena!), ali su one izazvale
veliko interesovanje javnosti za misiju. Nasina presssluba je bila ta koja je bila
odgovorna za objavljivanje slika neuobiajenom brzinom za to vreme, skoro u real
timeu (zapravo blizu realnog vremena u vreme kada nije bilo Interneta), te je
Ames dobio nagradu EMMY od Nacionalne akademije za televizijsku umetnost i
nauku. 26. novembra sonda je presekla udarni talas (Bow Shock 25) Jupiterove
magnetosfere, to je utvreno padom brzine solarnog vetra sa 451 km/s na 225
km/s. Magnetopauza je probijena 1. decembra. Kao to je i oekivano, magnetno
bilo sve d 2000, kada otkriven mesec Megaclite, skoro milion km udaljeniji. Danas
najudaljeniji poznati Jupiterov mesec nosi oznaku S/2003 J2.
24
Nain da se slike sa IPP vide u realmom vremenu na televizijski sistem izmislio je L. Ralph Baker
sa univerziteta Arizona.
25
Bow shock u ovom sluaju predstavlja granicu na kojoj brzina solarnog vetra .iznenada opada
usled sudara sa Jupiterovom magnetopauzom.
23
27
polje Jupitera bilo je kudikamo jae od Zemljinog. Zapravo, kada bi bilo vidljivo golim
okom, ono bi gledano sa Zemlje bilo sto puta vee nego to vidimo pun Mesec 26.
Skromni fotopolarinetar je napravio jo slika, ali je trebalo saekati 2. decembar pa
da njihov kvalitet prevazie kvalitet slika dobijenih sa zemaljskih teleskopa (koji nisu
u to vreme bili bog zna kako veliki).
Gladano sa Zemlje, Jupiter je u proseku trei objekat po sjaju (2.97 mag) na naem nonom nebu
(posle Meseca i Venere). etvrti je Mars. Sunce ne raunam.
26
28
Jupiter vien fotopolarinetrom sa Pioneera 10 (NASA). Koga ba interesuju detalji ureaja, neka
pogleda ovo.
Slike Jupiterovih satelita viene kamerom Pioneera 10 (NASA). Brodski aparati su otkrili mnoge
nove i neoekivane stvari, kao npr. da Io i Evropa lebde u oblacima vodonika debelim stotinama
hiljada km.
4. decembra 1973. godine u 02:25 po kragujevakom vremenu Desetka je

proletela na 132.252 km od povrine Jupiterovih oblaka 27 brzinom od preko 130.000
km/h. Od 11 naunih instrumenata, est je neprestano slalo podatke tokom proleta.
Niko nije bio siguran da li e i kako sonda da se izbori sa opasnim radijacionim
pojasevima, ali uspela je. Pik fluksa zraenja elektrona bio je 10.000 puta jai od
maksimalnog zraenja oko Zemlje. Meutim, poev od 3. decembra radijacija je
izazvala preskakanje u radu nekoliko sistema i momentalno zasienje
fotopolarimetra, spreavajui fotografisanje Ia, satelita lociranog u jednom od
27
Danas je to drugi najblii blyby pored Jupitera. Najblie planeti je proao Pioneer 11 (svega
43.000 km), a sledio je Voyager 1 (349.00 km), pa Ulysses (408.895 km), potom Voyager 2
(570.000 km), Cassini (10.000.000 km) i New Horizons (2.304.535 km)
29
najsmrtonosnijih planetinih prsenova. Ni slike drugih satelita nisu bile osobito

upeatljive. Najbolje su bile Ganimedove, snimljene sa udaljenosti od 70.000 km, sa
rezolucijom od samo 400 km. Na sreu, est godina kasnije doli su Voyageri i
ispravili greke. 78 minuta posle proleta pored planete sonda je zala iz Jupitera
(gledano sa Zemlje) i svaka komunikacija je prekinuta. Kao to se to bio sluaj i sa
drugim letilicama, okultacija je iskoriena za studiranje atmosfere merenjem
slabljenja radio-signala sa zalaskom sonde iza planete. Zahvaljujui tom
eksperimentu, Pioneer 10 je otkrio da su tamni atmosferski pojasevi koji karakteriu
Jupiter locirani na manjim visinama i da imaju viu temperaturu (od 133 do
113C) nego jasno obojene zone (od 183 do 163C). Sonda je nainila
infracrvenu mapu planete, ime je potvrena pretpostavka da planeta zrai vie
toplote nego to je dobija od Sunca.
Trajektorije dva Pioneera tokom proleta pored Jupitera (NASA). Tada se nije znalo za postojanje
Jupiterovog prstena. Oba Pioneer aparata provuena su izmeu povrine planete i tog prstena i
najbliiih poznatih meseci.
30
Sonda je nainila oko 500 fotografija Jupitera, od kojih je veina bila vrlo loeg
kvaliteta prema dananjim standardima. Ipak, na osnovu njih je utvreno da se
Velika Crvena Pega (anticiklon) okree brzinom od 6,5 dana u pravcu suprotnom od
kazaljke na satu. Susret sa Jupiterom toliko je ubrzao sondu da je iz sistema izletela
kao da je bila izbaena nekom dinovskom kosmikom prakom. I zaista, upravo to i
predstavlja gravitaciono polje Jupitera. Sonda je dobila strahovito ubrzanje od
132.000 km/h, dostigavi tako prvi put u istoriji brzinu bega iz Sunevog sistema. Ali
Pioneer 10 nije postao satelit Sunca njegova nova trajektorija ga je bezpovratno
vodila van solarnog sistema, ka meuzvezdanom bezdanu. 1976. godine sonda je
presekla orbitu Saturna a 1983. i Plutonovu. Misija je zvanino okonana 31. marta
1997. godine, iako je aparat i dalje slao koherentne (povezane) naune podatke.
Kontrolori sa mree Deep Space Networka su nastavili da prate sondu, uvebavajui
tako mlade tehniare za praenje slabih signala.
Sve do 17. februara 1998. Pioneer 10 je bio najudaljeniji ljudski artefakt u
kosmosu, ali ga je tada pretekao Voyager 1, koji se zahvaljujui gravitacionoj
pomoi Jupitera i Saturna 28 kretao bre od njega. Izraunato je da je pre otprilike tri
godine Pioneer 10 preao granicu od 100 AJ od Zemlje, udaljavajui se brzinom od
12,5 km u sekundi. Danas se nalazi na 108,4 AJ od Sunca, a udaljava se od njega
relativnom brzinom od 12,03 km/s. Fotonima sa Sunca treba preko 15 sati da udare
u oklop sonde. Za dva miliona godina Pioneer 10 e tih kao duh proleteti na nekih
53 svetlosne godine udaljenosti od crvenog dina Aldebarana u oku sazveu
Bika 29.
Poslednji uspean prijem telemetrije poslate sa Desetke bio je 27. aprila 2002;
naredni signali su bili preslabi da bi mogli biti detektovani a sadravali su beskorisne
podatke. Konano, jedan jako slab signal je uhvaen 23. januara 2003. godine, kada
je sonda bila na preko 12 milijardi kilometara od kue (80 AJ). Od lansiranja je
proteklo tano 11.374 dana skoro 31 godina i 2 meseca, to je daleko
prevazilazilo oekivanja Nasinih inenjera i menadera. Svi kasniji pokuaji
uspostavljanja kontakta bili su bezuspeni. Poslednji pokuaj da se veza ipak
uspostavi bio je 4. marta 2006, kada se antena Pioneera 10 savreno poklopila sa
pravcem Zemlje, ali odgovora nije bilo. NASA je zakljuila da energetski generatori
vie nisu u stanju da stvore dovoljno enegrije za S-band TWT (Traveling Wave
Tube) pojaava 30. U tom trenutku sonda je bila 83 puta dalja od Sunca nego
Zemlja.
Ali avantura nije bila zavrena. Dok je sonda Pioneer 10 hitala ka Jupiteru, njena
bliznakinja je ekala na lansirnoj rampi da poleti ka svojoj sudbini. Lansirni prozor za
Pioneer G bio je otvoren od 5. aprila 1973. godine od 21:00 po lokalnom vremenu.
Raketanosa Atlas/Centaur (Atlas 3D 5011D/Centaur D1A) uzletela je sa
rampe 36B Cape Canaverala sutradan (02:11 UTC, tj. po Griniu), odnosei sondu
28
U tom trenutku, Pioneer 10 je bio udaljen 69,419 AJ (1,038491010 km) od Zemlje. Voyager 1,
sa brzinom od 17,034 km/s, i danas predstavlja rekordera u brzini beza. Prestigao je Pioneera
brzinom od 18.000 km/h (1,06 AJ godinje).
29
Na jednom forumu jedan je pitao Nasu kolika je ansa da na svom daljem putu Pioneer 10 bude
pogoen nekim asteroidom. Odgovor je bio: jednak kao da neki foton bude presretnut asteroidom!
Hahahaha smeni su i jedan i drugi.
30
itao sam text jednog od tehniara na DSN (Slava) koji je objasnio da povratni signal nikada nije
ni krenuo sa sonde. To je objasnio prostom matematikom: u to vreme RTG su proizvodili oko 56,7 W
struje, dok je za slanje poruke bilo potrebno 58,7 W.
31
sada nazvanu Pioneer 11 na trajektoriju bega od Zemlje. Sat vremena kasnije bila
je oevidna silna napetost u kontroli misije jer je telemetrija javljala da se jedan od
nosaa RTGa nije pravilno otvorio. Ako se to ne sanira, sonda nee moi da dobije
odgovarajuu ugaonu brzinu i itava misija bi mogla da bude dovedena u pitanje. Na
sreu, problem je bio reen kratkim ukljuivanjem motora sonde, ime je poguran
neposluni nosa. Sonda je postavljena na orbitu 1,0 6,12 AJ, a 11. aprila je
realizovana prva korekcija trajektorije. Misija Pioneera 11 nije trebala da predstavlja
puku kopiju dostignua Pioneera 10: sonda je trebala da iskoristi Jupiterovu
gravitaciju i 1979. godine poseti daleki i nepoznati Saturn. Na taj nain Pioneer 11
je trebalo da trasira put za budue misije Mariner JupiterSaturn (kasnije poznate
kao Voyager).
Prvih godinu dana sonda je uivala u jednolinom putovanju. 20. marta 1974.
izala je iz asteroidnog pojasa, zabeleivi samo 20 udara mikrometeoroida tokom
leta (elije panela meteoroidnog detektora AMD Pioneera 11 bile su deblje nego
kod desetke, pa je detektor bio osetljiv samo na masivnije estice), potvrdivi time
rezultate bliznakinje o (bez)opasnosti leta kroz prsten. Pratei uspean prolet
Pioneera 10 pored Jupitera, sonda je 19. aprila izvela tehniki isti manevar i
utroila 7,7 kg hidrazina da bi poveala brzinu za dodatnih 63,7 m/s i proletela iznad
planete na triput manjoj visini od potrebne. Pioneer 10 je ve dokazao da
radijacioni pojasevi Jupitera, iako opasni, nisu fatalni za aparate ako lete pored
gasovitog dina na sigurnoj udaljenosti, ali ta e se dogoditi ako zau mnogo blie?
To nije bilo samo retoriko pitanje. Pored velikog naunog interesa, to bi u znatnoj
meri moglo da povea efikasnost manevra gravitacione asistencije. Trebalo je to
bolje se osigurati da budui Voyageri ne bi doiveli neko neprijatno iznenaenje
tokom njihove posete Jupiteru. Neki lanovi Amesovog tima koji je rukovodio
misijom Pioneera bili su protiv takve odluke, smatrajui da je previe riskantna i da
se time ugroava poseta Saturnu. Da bi smanjili rizik, sonda je nadletela planetu
iznad polova (42.828 km iznad oblaka), smanjujui tako izlaganje opasnom zraenju
najjaem na ekvatoru. Ako je Pioneer 10 bio prvi brod koji je posetio Jupiter,
Pioneer 11 je bio prvi koji je video njegove polarne regione.
7. novembra 1974. Jedanaestica je prela orbitu Hadesa (Sinope) i tako zala
na teritoriju jovijanskog sistema, a 25. istog meseca utopila se u ogromnu planetnu
magnetosferu. Nainivi oko dvesta fotografija Galilejevih satelita 31 istina, malo
mutnih Pioneer 11 je zaao iza Jupiterovog diska pre nego to je letei po
hiperboli priao planeti u najblioj taki. Ovog puta, prekid komunikacije se
podudario sa prolaskom kroz radijacione pojaseve. U kontroli misije u Hjustonu
mnogi su sa strepnjom bili ubeeni da vie nikada nee uti signal sa sonde.
Pioneer 11 je 4. decembra 1974. u 05:22 po naem 32 proleteo iznad gustih oblaka
Jupitera na svega 42.760 km, u tiini, bez ikakvog kontakta sa Zemaljskim
stanicama. Veza je uspostavljena tek posle 42 minuta. Sonda je preivela stravine
pojaseve zraenja dobrim delom zahvaljujui ogromnoj brzini kojom je proiala kroz
njih ni manje ni vie nego 171.000 km/h.
Jupiter ima najmanje 67 satelita. Prve (i najvee) otkrio je G. Galilej 1610. Najvei, Ganimed, vei
je od planete Merkura.
32
Istog dana ali 54 minuta pre toga, aparat je proleteo pored Europe (586.700 km); 2:10 pre toga
pored Ia (314.000 km); 7:20 pre toga (to je bio 3. april) pored Ganimeda (692.300 km).
31
32
Jupiter kako je vien sa Pioneera 11 (NASA). Sonda je nainila detalje slike Crvene pege, poslala
prve slike polarnih regija i odredila masu meseca Callista.
Kao i njena sestra, i ova sonda je iskoristila Jupiter za promenu svoje trajektorije.
Meutim, ovog puta nije uvedena u trajektoriju bega ve u solarnu orbitu 3,72
30,14 AJ sa znatnim nagibom u odnosu na ekliptiku. Jupiter je ispalio sondu skoro u
suprotnom smeru od dolazne trajektorije. Takav manevar je omoguio da Pioneer
11 poseti Saturn tokom 1979. godine. 2. i 18. decembra 1975. sonda je izvela dva
manevra za korekciju putanje, a 26. maja 1976. jo jedan. U avgustu te godine
dostigla je daljinu od 150 miliona kilometara (1 AJ) od ravni ekliptike. Mnogo godina
pre evropske misije Ulysses, moemo da kaemo da je Pioneer 11 postala prva
kosmika letilica koja je napustila ravan u kojoj se planete kreu u Sunevom
sistemu.
33
Trajektorije Nasinih
Pioneera 10 i 11 (NASA).
Lepo se vidi da je posle
Jupitera Jedanaestica
praktino odbaena u
rikverc, u susret Saturnu.
Putanja Pioneera 11 oko Jupitera (NASA).

34
Ali naunici jo nisu bili odabrali trajektoriju leta koja e dovesti do susreta sa
Saturnom. Najsmeliji su predlagali da se sonda provue izmeu Cprstena
najblieg tada poznatog i povrinskih oblaka planete, dok su oni konzervativniji
zagovarali da se proleti dalje, van najdaljeg Aprstena. Otkrie Dprstena, lociranog
unutar Cprstena 33, inilo se, zapeatilo je sudbinu Pioneera 11. Prolazak male
letilice izmeu prstenova i planete bio je suvie rizian 34. Ali komanda misije elela je
da to potvrdi iz prve ruke. Nisu zaboravili da se isto tako govorilo i da je prolaz kroz
asteroidni pojas opasan pa se ispostavilo da nije tako. S druge strane, Voyager 2 je
trebao da proleti daleko od Saturna ukoliko eli da odleti dalje ka Uranu, opcija koju
NASA jo nije zvanino odobrila. Iz tog razloga, NASA je daleki flyby videla kao
dobrodoao za odluku o izvodljivosti budue trajektorije Voyagera 2. Budunost
itave ove misije ka Uranu i Neptunu zavisila je od ishoda Pioneera 11. Prvog
novembra 1977. godine, strunjaci tima za voenje misije sakupili su se u Nasinom
Istraivakom centru Ames i svih 14 lanova sem jednog odluili su da se rizikuje,
birajui najblie proletanje pored planete, iako su se tom reenju protivile glaveine
Nase i Voyagrova ekipa iz JPL. Na pomalo neobian nain vrhuka Nase je
zaobila odluku strunog tima i odabrala opciju proleta na veoj udaljenosti. Moda
e nauni rezultati biti mraviji i manje interesantni, ali za uzvrat misija Voyager 2
e najverovatnije biti odobrena. 13. jula 1978. godine Pioneer 11 je realizovao
manevar koji ga je usmerio ka novoj taki susreta sa Saturnom.
Umetnika rekonstrukcija posete Pioneera 11 Saturnu (NASA).
33
Cprsten se nalazi na 14.39031.730 km od povrine oblaka, a Dprsten na 6.63014.300 km. A

prsten je na 62.00076.500 km. Najudaljeniji je Eprsten (120.000420.000 km).
34
U tom trenutku, Saturn je bio udaljen preko 1.200.000.000 km od Zemlje a rupa izmeu
Saturnovog prstena i njegovih oblaka je manja od 15.000 km. To bi bilo isto kao da sa udaljenosti od
100 km gaa pleteu iglu!
35
27. avgusta 1979. robotska sonda je proletela na 13,7

kilometara
od
Phoebe,
Saturnovog
miliona 35
najudaljenijeg satelita 36, i ula u Saturnov sistem. 31.
U vreme proletanja Pioneera
avgusta, dok se nalazila na oko 1,5 miliona kilometara
11 pored Saturna, naredne sonde
od planete, sonda je uronila u magnetosferu Saturna,
Voyager 1 i Voyager 2 ve su
beleei prvi put direktno njegovo postojanje (mada u to
proletele pored Jupitera i jezdile
su ka Saturnu, pa je odlueno da
niko nije ni sumnjao). Prvog septembra u 14:36 UTC
Pioneer 11 proleti kroz ravan
Pioneer 11 je na sigurnoj udaljenosti presekao ravan
Saturnovih prstenova na isti
Saturnovih prstenova a u 16:31 UTC maksimalno se
nain kao to e to uraditi
pribliio planeti, proletevi oblake junog pola dina na
nadolazei Voyageri i tako se
visini od 20.900 km brzinom od 114.000 km/h. U 18:24
testira ruta. Ako tamo postoji
UTC
Pioneer 11 je ponovo presekao ravan prstenova
nevidljivi prsten estica koje bi
mogle da otete sondu, planeri
4.000 km od Aprstena, ovog puta u pravcu severa 37.
misije su smatrali da je to bolje da
Tokom prolaska kroz ravan prstenova senzori
iskusi prvo Pioneer. Zato je
mikrometeoroida nisu beleili porast broja pogodaka
Pioneer 11 posluio bukvalno
estica praine, a izmerene doze zraenja su bile
kao pionir u pravom smislu te
mnogo blae nego to se oekivalo i nie nego kod
rei; ako bi bila otkrivena neka
Jupitera. Sa takvim rezultatima, Voyager 2 je bio
opasnost, Voyageri su mogli da
budu usmereni na veu daljinu od
otvoren put ka Uranu. Naalost, neki nauni podaci su
prstenova, ali bi time bila
bili nepovratno izgubljeni zbog loeg vremena koje je
izgubljena ansa da se poseti
vladalo u blizini velike australijske projemne antene
Uran i kasnije Neptun.
DSS43 38 u Kamberi, koja je deo Nasine internacionalne
mree DSN. Pored toga, neki podaci poslati 3.
septembra imali su smetnje koje je pravio sovjetski
pijunski satelit Ko 1124, deo sistema za rano upozoravanje Oko, koji je iste
godine lansirao Lavokinov konstruktorski biro. Oni su takoe proizvodili i sovjetske
meuplanetne sonde, te je 1124 koristio istu frekvenciju kao i Pioneer 11.
Ipak, poslato je ukupno 440 slika Saturna i njegovih satelita, mada se Titan video
samo kao svetli krui. Fotografije su potvrdile prisustvo tankog F-prstena i otkrile
mesec Epimetheus (1979 S1), mada je njegovo prisustvo morao da potvrdi tek
Voyager 1 39. Utvreno je da je prosena temperatura planete oko 180 C i da
35
Voyager 2 je 1981. proleteo na 2,2 mil. km od ovog 107 km velikog meseca, a Cassini 2004. na
samo 2.068 km i nainio itavu mapu njegove povrine.
36
Stvarno je Phoebe sto godina bio najudaljeniji mesec, ali je posle 2000. pronaeno jo tridesetak
jo manjih i jo udaljenijih satelita, a kasnije i drugi. Danas je najudaljeniji mesec Fornjot (S/2004 S 8),
duplo udaljeniji od planete (24.500.000 km).
37
U nebeskoj mehanici, aparati dolaze sa jedne ili druge strane ravni planetnog prstena, jer je obino
ravan njihove trajektorije nagnuta za odreeni ugao naspram ravni prstena. U ovom opisanom
sluaju, Pioneer 11 je prvi put presekao ravan prstena od severa ka jugu (to se naziva silaznim
presecanjem ravni, odn. descenting ring plane crossing), a drugi put od juga ka severu (uzlaznim
presecanjem ravni, tj. ascenting ring plane crossing).
Satnicu itave misije Pioneera 11 i prolaska pored satelita moe da pogleda ovde.
38
Ovaj kompleks je 13. aprila ove godine proslavio 40godinjicu rada! U vreme Pioneera imali su
prijemnopredajniki tanjir od 64 m, a za potrebe Voyagera su proireni na 70 m. To je najvea
pokretna radioantena na itavoj junoj polulopti. Teka je ukupno preko 4000 tona. U kompleksu
ima jo nekoliko manjih antena. Sve to si ikada uo da je poletelo u kosmos koristilo je i koristi
usluge Kambere.
39
Interesantno je da je Pioneer 11 1. septembra 1979. fotografisao i skoro se sudario sa jednim
malim satelitom, proletevi na samo par hiljada km od njega. Objekat je identifikovan kao Epimetheus,
mesec otkriven dan ranije na snimcima sonde. Nakon misije Voyagera 1, utvreno je da na istoj
orbiti postoje dva meseca (Epimetheus i Janus) sline veliine, to je jedinstven sluaj u solarnom
36
atmosfera ima jedva neke vidljive karakteristike, mada je, paradoksalno, sonda
detektovala mnogo snanije vetrove nego na Jupiteru.
Takoe je utvreno da su tamne pukotine u prstenovima zapravo svetle zone
kada se gledaju pod velikim faznim uglom (naspram Sunca), otkrivajui da sadre
fini materijal koji reflektuje svetlost. Napravljene su mape magnetnog polja planete a
utvreno je i da je Titan, mesec veliine planete, prehladan za ivot.
Slike Titana koje je nainio Pioneer 11 (NASA).
Poneeni entuzijazmom, u to vreme se razmiljalo da se Pioneer 11 poalje ka

Uranu pa ak i da se ponovo vrati do Jupitera, ali iako je hidrazina bilo dovoljno
NASA je procenila da su nauni instrumenti previe izraubovani i da bi njihov dalji
rad bio skoro nemogu. Susret sa Saturnom dao je Jedanaestici dovoljnu brzinu da
pobegne iz Sunevog sistema i tako se pridrui Desetki u meuzvezdanoj odiseji,
mada znatno manjom brzinom. 23. februara 1990. Pioneer 11 je presekao
sistemu, tako da nije sigurno sa kojim je izbegnut sudar godinu dana ranije! Istog dana, pola sata
kasnije, sonda je proletela na 103.000 km od meseca Mimas.
37
Neptunovu orbitu, postavi tako etvrta letilica koja je to uradila, posle Pioneera 10
i dva Voyagera.
Godinama nakon svojih misija dva Pioneera su nastavila da rade i alju
informacije o meuplanetnom medijumu i heliosferi. Krajem septembra 1995. godine,
RTG generatori su bili na kraju snaga i nekoliko instrumenata je ispalo iz pogona, te
je NASA odluila da nakon 8.211 dana vrednog rada, odn. bezmalo 22,5 godine 40,
okona naune operacije. 30. septembra konakt je izgubljen, zatekavi sondu na
6,615 milijardi kilometara od Sunca. Nikada vie nije uhvaen nikakav signal sa
malog avanturiste, ali praenje je nastavljeno. Svemirska agencija je zvanino
okonala operaciju Pioneera 11 31. marta 1997, dok se aparat nalazio na preko 10
milijardi km od kue. Iako je kontakt izgubljem, NASA je uspevala da tokom
sledeih godina u vie navrata ulovi slabani idntifikacioni signal. Poslednji put to se
dogodilo 22. januara 2003. godine 41. Tada se Pioneer 10 ve nalazio na 12,315
milijardi kilometara od Sunca.
Trenutno, Pioneer 11 se nalazi na 87,987 AJ od Sunca, udaljujui se
konstantnom brzinom od svega 2,396 AJ godinje od njega 42.
Iako dve sonde formalno nisu napustile Sunev sistem to e se dogoditi kada
ostave feliosferu za sobom samo je pitanje vremena kada e se to dogoditi.
Ove godine u aprilu preiveli lanovi Nasinog malog tima koji je pratio misiju
Pioneera 11 skromno je proslavio 40 godina od lansiranja ovog patuljka od 260 kg
a dina po istorijskom znaaju za sve nas. Ovim textom i ja se pridruujem estitci.
40
Planeri misija su pre lansiranja bili spremni da rad sondi od preko 21 mesec nazovu uspenim
misijama.
41
Rovarei po forumima, pronaao sam procenu kompetentnih inenjera za stanje sonde za njenu
30godinjicu i tamo se kae da sigurno makar jedan instrument i dalje radi Gajgerov cevni teleskop
(GTT). Predajnik takoe ali nema dovoljno snage. Mnoga temperaturna oitavanja su off the scale, a
dovodi za gorivo su zaleeni, tako da nikakvo manevrisanje vie ne dolazi u obzir.
42
Kaem svega jer je to najsporije od svih: Pioneer 10 12,026 km/s; Voyager 2 15,424 km/s;
Voyager 1 17,034 km/s; New Horizons 15,092 km/s.
38
Trenutni poloaji naih interstelarnih glasnika. U ovoj razmeri najblia zvezda bi bila daleko 100
metara od Sunca! Ovde su detalji.
39
Skica putanja naih sondi (NASA).
Ali ako je iko pomislio da e nakon gubitka kontakta dve sestre prestati da nam
priaju priu, nisu bili u pravu. Prava istina je da su nekoliko godina kasnije
Pioneeri zaigrali glavne uloge u jednom tajanstvenom filmu. Poznat pod naslovom
Pionirove anomalije, opisivao je saznanje naunika da su dve sonde izloene jedva
primetnom ali konstantnom ubrzanju u pravcu ka Suncu od samo 80 milijarditih
delova m/s [preciznije (8,47 1,33) 1010 m/s2]. Drugim reima, sonde su svake
godine bile oko 5.000 km blie od take gde bi po proraunima trebale da budu!
Niko nije znao da objasni prirodu tajanstvene sile i zato su razmatrani razliiti
scenariji. Moda je najsmelija teorija bila ona koja je predlagala da bi trebalo ispraviti
Ajntajnovu Optu teoriju relativiteta. Konano, poslednjih godina je konstatovano da
je krivac za anomaliju asimetrino termiko zraenje koje emituju RTGovi. Slabo
infracrveno zraenje reflektuje se o korpus sonde izazivajui malu ali konstantnu silu.
Misterija je reena!
Moda je neko ponislio da je ova tema promakla AM ali nije. Koga je ova
misterija zagolicala neka proita ovaj na tekst objavljen jo pre 5 godina.
Trenutno, Pioneer 10 juri granicom Sunevog sistema brzinom od 12,026 km/s,
prelazei svake godine 381 milion km u pravcu nama najblieg otvorenog jata
Hyades u sazveu Bika. Sa druge strane, Pioneer 11 prelazi godinje 359
miliona km, te je tako najsporija sonda koja trenutno putuje van granica solarnog
sistema. On putuje u pravcu skoro suprotnom od svoje sestre brzinom od 11,36
km/s ka sazvea Scutum. Za oko 33.000 godina, Pioneer 10 e se nai na 3,27
sv. godina od crvenog patuljka Ross 248. Zanimljivo je da e se kroz 35.000 godina i
Pioneer 11 nai na 2,67 sv. godina od iste zvezde. Ovaj oigledni paradoks
proistie iz toga to se Ross 248 kree u odnosu na Sunce u takvom pravcu da e
se zvezda primai Pioneeru a ne obrnuto.
40
ak i kada svi mi ne budemo nita drugo do daleke uspomena, dva Pioneera i

dva Voyagera e nemo kliziti hladnim i indiferentnim meuzvezdanim prostorom
nosei nae poruke, dokaz da je jednom, pre mnogo eona, postojala vrsta
inteligentnih majmuna na treoj planeti od Sunca, na obodu galaksije. Vrsta koja se
nije zadovoljila samo da gleda zvezde ve se usudila i da zaplovi ka njima ...
EPILOG
Listajui biografiju Stiva Dobsa proitao sam da je jo od malena imao plan
mesta koje treba da poseti pre smrti. Jedno od mesta u mom planu je National Air
and Space Museum u Vaingtonu tamo se nalazi veina kosmikih letilica koje bih
voleo lino da vidim. Tamo sa jednog plafona visi mala kosmika letilica. Ono to
pie na ploici ispod nje je A replica of the Pioneer 10 and 11, ali prava istina je da
je to Pioneer H. Trea sestra projekta Pioneer proizvedena je 1971. godine za
Nasin Ames Research Center sa namerom da bude upotrebljena u moguoj misiji
van ravni ekliptike uz pomo Jupiterove gravitacije (OOE, Out-Of-the-Ecliptic
41
mission), misiji koja nikada nije zaivela. Posmatrajui ga na fotografijama, mali

Pioneer H danas moda izgleda kao zastarela i nevana sonda. Ali nije tako. Ovaj
skromni brodi je za nau civilizaciju ekvivalentan Santa Mariji. On je podsetnik da
je pre etiri decenije lansiran prvi objekat napravljen ljudskim umom i rukama koji je
savladao gravitaciju Sunca.
Pioneer H u Muzeju kosmosa i vazduhoplovstva u Vaingtonu. U muzej je doao 1977. iz

Smitsonianove institucije bez RTGa.
Reference:
http://www.gravityassist.com/IAF2/Ref.% 202-87.pdf
http://history.nasa.gov/SP-349/ch2.htm
http://history.nasa.gov/SP-349/contents.htm
http://www.nasa.gov/centers/ames/news/2013/pioneer11-40-years.html
42

Pioneer 10 I 11

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pioneer 10 I 11

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DI

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Odiseja sondi Pioneer 10 i 11, prvih letilica koje su

Dugorono gledano, to je moda najvanije dostignue nas kao vrste.

Pioneer 10 u blizini Jupitera.

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Putovanje tamo gde niko nikada nije bio

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

1967. godine sonde Pioneer F i G su premetene iz Nasinog odeljenja za

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

asteroidni pojas radi buduih misija i prouavanje dinovskog Jupitera. Naunici su

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

trastera 8 smetenih po obodu glavne antene snage 1,86,2 njutna (1806,3

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Nasina kosmika sonda Pioneer i njeni glavni podsistemi (spectrum.iee.org).

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

etiri RTG generatora tipa SNAP-19 punjena plutonijumom-238 bila su zaduena

Za komunikaciju Pioneeri su imali na raspolaganju glavnu usmerenu antenu

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Pioneeri su bili opremljeni sa 11 naunih instrumenata (neki sistemi su

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Sa svoje strane, UV fotometar je merio ultraljubiastu svetlost koju emituju

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

oblaci i povrina Jupitera i Saturna u dva infracrvena podruja (1425 i 2556

S leva na desno: ultraljubiasti fotometar, detektor naelektrisanih estica (CPI) i helijumski

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

S leva na desno: teleskop za kosmiko zraenje (CRT), asteroidni/meteoroidni detektor (AMD) i

Svih 11 naunih instrumenata na sondama Pioneer 10 i 11 i poreenje veliine sonde sa ljudskom

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

teleskopa iroko 8 stepeni, fotocev je odmah detektovala reflektovanu svetlost.

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

Carl Sagan sa ploicom koje e poneti Pioneeri (NASA).

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11

astronomski magazin - www.astronomija.co.rs

se ak dotle da su kritikovali Sagana da je enski polni organ nerealno predstavljen!

D. Dragovi: Odiseja sondi Pioneer 10 i 11