Komunikacijski

kodovi

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

Uvod
Fizikalno posmatrano komunikacijski proces se
odvija izmeu dve prostorne lokacije na kojima se
nalaze poiljalac (izvor) i primalac (korisnik) koji
razmenjuju poruke.
Komunikacija je, dakle shvaena kao proces
prenoenja i razumevanja poruka, razmena
miljenja, saznanja, iskustava.
Poruka je jedan od esencijalno bitnih elemenata u
modelu komunikacijskog procesa.

Poruku inicira izvor komunikacije kodiranjem

odreene misli ili informacije.

Kada govorimo, na govor je poruka, kada piemo,

napisan tekst je poruka, kada slikamo, slika je
poruka, kada gestikuliramo, pokreti naih ruku i
izrazi naih lica, pokreti glavom ili oima su
poruka.

Kod je grupa simbola koje koristimo za

transfer znaenja poruke, sadraja same
poruke i odluka koje donosimo pri odabiranju i
araniranju i kodova i sadraja.
Brojni atributi termina kod su:
oznaavajui
bihevioralni
binarni

digitalni

analogni

estetski
emotivni

simboliki

ikoniki

tehniki
kulturalni

Oznaavajui kodovi
Kod, kao sistem znakova koji se koriste po
odreenim pravilima (standardizovanim,
dogovorenim ili podrazumevajuim) za odreenu
delatnost organizaciju, kulturu, grupu ili situacioni
kontekst, je oznaavajui.
Oznaavajui kodovi imaju odreeni broj jedinica
iz vie paradigmi koje se kombinuju kao sintagma
u odreenoj poruci ili tekstu.
Oznaavajui kodovi mogu biti naini klasifikovanja,
organizovanja i shvatanja informacionog materijala
koji se prenosi i saoptava u komunikaciji.

Ok-

Visoko pozitivni
sadraj

OK-Visoko distrofian sadraj

. Znak je materijalni element koji ukazuje na neto, to nije ono

samo i reprezentuje neto. Dva tipa znakova su: znaci ikona i
simboliki znaci

Binarni kodovi
Binarni kod sadri paradigmu ogranienu na dve
jedinice: DA / NE, crno / belo, + / -, ON / OFF, 1 / 0.

Prenos informacije zahteva skup simbola iz kojeg

izvor bira informacije. Znai, kada skup obuhvata
samo dva simbola, oni se nazivaju binarnim. U
ovom sluaju biranje simbola od strane informacije
naziva se alternativna odluka (npr. da ili ne).

Kod binarnog koda, svaki simbol moe da ima jednu od dve razliite
vrednosti. Ova dva simbola binarnog koda se obino oznaavaju sa 0 i
1. Te dve jedinice (1 i 0) omoguavaju realizaciju vrlo kompleksnih
sintagmi zbog ega je binarni kod ugraen u kompjutersku tehnologiju.
Informacije se prenose izmeu komunikatora (kompjutera u ovom
sluaju), u vidu kola, poruka, paketa, frejmova i elija u zavisnosti od
duine samog sadraja.
Kolo predstavlja direktnu i rezervisanu putanju izmeu krajnjih
korisnika mree.
Poruka predstavlja sadraj, informaciju, injenicu ili skup injenica koji
ima odreenu formu pogodnu za stvarajuu transmisiju.
Paket je manja jedinica od poruke, tako da ukoliko izvor ima za slanje
poruke koje su iznad odreene veliine, one moraju da se dele u
pakete, a zatim jedna po jedna alju.
Frejm, okvir ili ram je paket sa manjim zaglavljem, pri emu prenos
ramova predstavlja bru i jeftiniju verziju od prenosa paketa.. (Prenos
okvira se uglavnom koristi kod prenosa podataka).
elija predstavlja paket fiksne duine (53 bajta).
Slika 1.1.3. Logiki elementi podataka
Kao to se pisani tekst organizovan u rei, reenice i dokumente,
skladiteni podaci se obino organizuju u polja, zapise, fajlove i baze
podataka. Uobiajeni metod organizovanja skladitenih podataka u
informacionim sistemima ilustrovan je slikom

LOGIKI ELEMENTI-delovi PODATAKA

KARAKTER

je najelementarniji logiki deo podatka

B
I
T

osnovna jedinica informacije.

elementarna koliina informacije
koja se prenosi jednim od dva jednaka
binarna simbola.
iskazuje logiko stanje jedne od dve
mogunosti (da ili ne), odnosno
vrednost (1 ili 0).

Radno okruenje je moderno, elektronska verzija papira, podeljena na vrste i

kolone. Presek jedne vrste i jedne kolone nazvan je elija.
elije su lokacije ulaznih ili izlaznih podataka: teksta, brojeva, formula...
Mnogobrojne alternative izraunavanja mogu biti izvrene u ovakvim radnim
okruenjima.
Pored numerikih funkcija oni imaju i grafike mogunosti. Najpopularniji su
EXCEL, QUATRO, PRO, LOTUS 1-2-3.

Duina rei, tj. broj binarnih digita upotrebljenih po

jednoj rei, predstavlja direktnu meru u bitovima,
dotoka informacije po transmitovanoj rei.
Re sastavljena iz dva binarna digita moe
transmitovati dva bita, iz tri digita tri bita, itd.

Sa m binarnih digita po rei moe se ostvariti

n = 2m razliitih kombinacija
.

Funkcije kodovanja i dekodovanja ukljuuju sledee

binarne aritmetike operacije:

Pravila modulo-2 sabiranja:
0+0=0
1+0=1
0+1=1
1+1=0

1+1=0 1 = -1
oduzimanje = sabiranje

Pravila modulo-2 mnoenja:

0x0=0
1x0=0
0x1=0
1x1=1

Pravila modulo-2 deljenja:

1:1=1
0:1=0
deljenje sa nulom nije
dozvoljeno.

Analogni kodovi
Analogni kodovi su sastavljeni od jedinica koje se
ne razlikuju same po sebi, nego po svojoj
interpretaciji. Dosta se koriste u neverbalnim
modelima komunikacije.
Posebnu grupu analognih kodova ine estetski kodovi
koji funkcioniu bez direktnog oznaavanja, odnosno kao
prvobitno oznaavajui.
Analogni kodovi se esto prepoznaju u odlukama
lanova raznih irija, komisija, ocenjivakih odbora
i timova za evaluaciju nekih poslovnih performansi
ili projekata.

KNK
(kodovi neverbalne komunikacije)
kontakt telom
fizika orijentacija
izgled
pokreti glavom
izrazi lica
gestikulacije
poloaj tela
pokreti oiju i kontakt oima
intonacija i glasnost govora

iskazuju neke suptilne

aspekte unutranjegemotivnog, ali i
spoljanjeg-socijalnog
stanja poiljaoca
poruke.

Kontakt
dopunski
kanaltelom,
slanjafizika
orijentacija,
izgled, pokreti
poruka,
obogauje
glavom, izrazi lica,
komunikaciju,
gestikulacije, poloaj tela,
nadopunjuje
verbalnu
pokreti oiju i kontakt oima,
komunikaciju,
intonacija iprenosi
glasnost govora
emocionalne
komponente
poznati su
kao KNK (kodovi
poruke
neverbalne

komunikacije).

NEVERBALNA
KOMUNIKACIJA

Govor tela je jedan od

osnovnih oblika neverbalne
komunikacije.

intimna distanca
-zona za najbliu
porodicu i prijatelje

lina distancazona za
relativno bliske
socijalna zona komuniciranja
osobe.
distanca za poslovnu

interpersonalnu komunikaciju i
interakcije
javna distanca u zoni komuniciranja
se smatra idealnom za komunikatore
koji dre govor pred veim
auditorijumom.

15-20 cm
30-60 cm
120-180 cm
360-450 cm

Digitalni kodovi
Digitalni kodovi sadre meusobno razliite vrste
jedinica iz pojedinih paradigmi.
Npr.
verbalni jezik pravi tonske razlike,
matematika notacija pravi razlike u operacijama, a
muzika notacija pravi digitalne razlike na
kontinualnoj skali zvuka.
Digitalni kodovi su utvreni kao objektivno-kvantitativni
i standardizovani kao objektivno-kvalitativni.

Digitalna informacija

Raunari uvaju sve informacije digitalno:

brojeve
tekst
Grafiku i slike
video
audio
programske instrukcije (komande)

U neku ruku, svaka informacija je

digitalizovana razbijena u manje
komade i predstavljena pomocu brojeva
1-19

Digitalno predstavljanje
teksta
Na primer, svaki karakter se uva kao
broj, ukljuujui razmake, cifre, i
punktuaciju
Odgovarajuca
H i velika
, H ei mala
a t h slova
e r . su
posebni karakteri
72

105

44

32

72

101

97

116

104

101

114

1-20

Binarni brojevi
Nakon sto je informacija digitalizovana, predstavlja
se i cuva u memoriji pomocu binarnog brojnog
sistema
Binarna cifra (0 ili 1) naziva se bit
Ureaji koji uvaju i premetaju informaciju su
jeftiniji i pouzdaniji kada predstavljaju samo dva
stanja
Jedan bit moe predstaviti dva mogua stanja, kao
to je baterija koja je upaljena (1) ili ugasena (0)
Permutacije bita koriste se za uvanje vrednosti
1-21

Permutacije bitova
1 bit
0
1

2 bita
00
01
10
11

3 bita
000
001
010
011
100
101
110
111

4 bita
0000 1000
0001 1001
0010 1010
0011 1011
0100 1100
0101 1101
0110 1110
0111 1111

Svaki dodatni bit duplira broj mogucih permutacija

1-22

Permutacije bitova
Svaka permutacija predstavlja poseban
dogadjaj
Postoji 2N permutacija od N bitova
Dakle, N bitova su potrebni za predstavljanje
2N jedinstvenih dogadjaja
1 bit ?
21 = 2 dogadjaja
2 bita ?
Koliko
22 = 4 dogadjaja
dogadjaja moze
3 bita ?
3
2
= 8 dogadjaja
biti predstavljeno sa
4 bita ?
24 = 16 dogadjaja
5 bita ?
25 = 32 dogadjaja
1-23

Svakom kodu odgovara KODNO STABLO ili STABLO

ODLUIVANJA koje predstavlja grafiki prikaz kodnih ifri u kome
vorovi odgovaraju svim prefiksima (ukljuujui i prazan skup) kodnih
zamena

Alfabet je konaan, neprazan skup X iji su elementi

slova. Operacija dopisivanja nadovezuje rei: x=x1.....xn, y=y1....ym,
z=xy z=x1...xny1...ym.

Ako je z=xy, x je PREFIKS, a y SUFIKS u rei z.

Prazan skup zove se i PRAZNA RE i njom proireni skup se
oznaava sa X* (X* = X+ U { })

Kd V je prefiksni (ima svojstvo prefiksa) ako nijedna

njegova kodna zamena nije prefiks neke druge kodne zamene.
Prefiksni kd omoguava jednoznano dekodiranje.
Kd V omoguava jednoznano dekodiranje ako se svaka poruka moe
jedinstveno napisati nadovezivanjem kodnih zamena

1.Odrediti binarni kd za cifre 0,1,...,9, ako je

odgovarajue kodno stablo prikazano na slici
Poetna taka

Dekoder uvek kree od poetne faze. Prvi primljeni bit pokree dekoder prema

.
00011; 10100; 20101; 30110; 40111;
51000; 61001; 71010; 81011; 91100
zavrnoj fazi

1.Nacrtati kodno stablo za sledei ternarni kod:

V = {000, 001, 011, 1001, 1011, 1101,1110}

1.Prikazati kodno stablo koda V:

V = { 0,10,11,12,200,201,2220,2221,22222 }

Logiki kodovi
Logiki kodovi imaju dogovorenu i precizno
definisanu paradigmu znaenja za njihovu paradigmu
jedinica.
Te kodove sadri matematiki jezik ili hemijske
formule. Oni sadre bitne oznake, a ne sporedne
ili mitske.
Digitalni i logiki kodovi omoguavaju izgradnju
tehnikih kodova koji prenose i posredna ili sporedna
znaenja.

Kulturalni kodovi
Sporedna ili posredna oznaavanja vre i kulturalni
kodovi iz porodice analognih kroz koje razni mitovi
u sferi umetnosti, estetike i moralno - kreativnih
vrednosti postaju razumljivi.
Ako se objedine elementi koda, njihovo znaenje i
komunikativne funkcije koje imaju, u jedan kriterijum,
mogue je kulturalne kodove svrstati u tri tipa:
konvencionalni
arbitrarni
inherentni

Domeni engleskog
poslovnog jezika

Simboli
Heroji

Rituali
Vrednosti

Komunikacije

K a r a k t e r is tik a

P r o c e s n o z n a e n je

O b je k t n o z n a e n je

1.

S A D R A JN O S T

u i se

z n a n je

2.

A D A P T IV N O S T

a d a p tira s e

p ro m e n a

3.

S IM B O L I N O S T

p r e d s ta v lja s e

s im b o l z n a k k o d

4.

S T R U K T U R A LN O S T

s tr u k t u ir a s e

o r g a n iz a c ija s is te m

5.

D E L J IV O S T

d e li s e

b a t in a

6.

T R A N S M IT IV N O S T

p re n o s i s e

re s u rs v re d n o s t

A d a p t iv n o s t

(m e n ja s e i p r ilo a g o a v a )

K u ltu r a je
z n a n je
k o je s e s ti e
u e n je m i is k u s tv
N ije u g r a e n a
u b io lo k u o s n o
o v ek a

Z a s n o v a n a je n a o v e k o v im
3
r a z v o jn im m o g u n o s tim a
d a s e m e n ja
ili p r ila g o a v a , t o je
s u p r o tn o g e n e ts k o j
Z a s n iv a
p riro d i
s e n a o v e ko v o j
p r ila g o a v a n ja
s p o s o b n o s ti
o m .
d a s e
s im b o li k i iz r a a v a
vu
ili d a j e d n u s tv a r k o r is ti
z a p r e d s ta v lja n je d r u g e

K U L T U R A
K u lt u r a je t r a n s g e n e r a c ijs k a ,
je r k o r is ti k u m u la tiv n o
z n a n je lju d i, p r i
k
in t e r p t e ta c iji z n a e n ja
t j.
ili fo r m ir a n ja m o d e la
s o c ija ln o g p o n a a n ja .
N ije s p e c ifi n a
P r e n o s iv a je
z a iz o lo v a n o g
s a g e n e r a c ije
p o je d in c a , v e
n a g e n e r a c iju
z a o v e k a k a o la n a
g r u p e , o r g a n iz a c ije
ili z a je d n ic e

K u lt u r a im a
s v o ju s tru k tu ru
o ja je in te g r a tiv n a ,
p r o m e n a u je d n o m
n je n o m d e lu
iz a z iv a p r o m e n u
u d ru g o m
d e lu

5
D e ljiv o s t

(u k lju u je u t o k o v e , p r o c e s e i a k t iv n o s t i g r u p e , t im o v e , o r g a n iz a c ije )

- D R A V A
- L O K A L N E V L A S T I
- IN D U S T R IJ E K U L T U R E
- F IN A N S IJ S K E IN S T IT U C IJ E ( B A N K E , P R E D U Z E A )
- U S T A N O V E K U LT U R E
- P R O D U C E N T I

D O M E N
P R O D U K C IJ E
- f ilm
- m u z ik a
- f o to g r a fija
- g ra fik a
E
- iz d a v a t v o

P o r o d ic a
s tv a r a la c a s e
ir i:
u m e tn ic i,
p is c i, p e s n ic i,
in te r p r e t a to r i,
r e a liz a to r i
U
U
U

V I E
M E T N
S R E D
M E T N
N I E
M E T N

O S T I
N J E
O S T I
O S T I

D O M E N
D IF U Z IJ E

Z e m lja
D O N O S IO C I
O D L U K A

M A T E R IJ A

R a d

N
E
R
G
I
J
A

P O T R O A I
K U L T U R N IH
IN D U S T R IJ A

V a t ra
T R I T E

D u h

K U LT U R E

K U LT U R N A
B A T IN A

T R I T E

K U LT U R E

Vo d a
P U B L IK A
L ju b a v

K
P
K
E
P
A

U m e tn i k o d e lo
p r o is t i e iz s v e v i e
k o le k t iv n o g p r o c e s a
P ro
f ilm
k a s
v e

iz v o d n ja k n jig e ,
a , p lo e , v id e o
e te z a h te v a s v e
i b ro j p o s r e d n ik a .

P R O S T O R

Va zd u h
Sa n

D O M E N
K O N C E P C IJ E

- M E D I J I , A U D IO V IZ U
- U N IV E R Z IT E T I
- K O L E ( IN T E L E K T U

A L N I K O M P E K S
A L N I S L O J P R IV IL E G O V A N A P U B L IK A )

L A N G - O V K U L T U R N I S IS T E M je m e d ijs k i z a s n o v a n .
in t e z iv n e in te r a k c i je s tv a r a la c a i p u b lik e g d e P O N U
n a d p o tr a n jo m . O s v a ja n je i u z d iz a n je p u b lik e v
d e m o k r a t iz o v a n e n o v e k a n a le k o m u n ic ir a n ja . T r i t e
p o r o d ic i s tv a r a la c a i p u b lik e .

D O M E N
K O M U N IK A C IJ E

O n o m o g u a v a
D A im a p r io r it e t
r i s e k ro z
k u lt u r e s e ir i u

L IJ E N T I
R E T P L A T N IV C I
O R IS N IC I
L IT E
R O F E S IO N A L C I
M A T E R I
IR O K A P U B L IK A
E -P U B L IK A

U svim drutvima postoje BIHEVIORALNI ili KODOVI PONAANJA koji reguliu

obiaje ili pravila ponaanja pojedinih lanova ljudskih zajednica, naroda,

nacije, etnike grupe.
Zajednica propisuje kodove zakonima, pravilima
ponaanja, bontonom, propisima za igre ili kampanje, akcijama i aktivnostima.

1) Gestovi ruku, kako autistini, tako i nervozni pokreti ruku;

2) Mimika lica, kao osmeh, pokreti glave i pogled;
3) Stav oputen, ukoen, dinamian;
4) Oblaenje i frizura (zavise od savremenih modnih tokova);
5) Interpersonalna distanca (proksemika);
6) Vizuelni kontakt, kao deo kulture sluanja;
7) Sitnice, kao to su nakit, igra za kravatu i sl.;
8) Parallingvistike pojave, kao to su brzina govora, visina, boja i jaina glasa;
9) Ukus, ukljuujui simboliku hrane i komunikacionu funkciju askanja uz kafu ili
aj, i oralno zadovoljstvo, kao to su puenje ili vakanje gume;
10) Kozmetika, trenutna puder, stalna zubi;
11) Simbolika vremena, kao to je pitanje da li je suvie rano ili kasno za
telefoniranje ili posetu prijatelju, ili da li treba isuvie dugo ili kratko razgovarati ili
ostati na veeri;
12) Duina i pauze u verbalnoj komunikaciji.
Uobiajeni oblici neverbalne komunikacije kao prepreke u efektivnoj interkulturnoj komunikaciji
Izvor: J.C.Condon and F.S.Yousef, An Introduction to Intercurtural Communication (Indianapolis, IN:

1,2, 3,4 Bihevioralni kodovi

reguliu obiaje ili pravila ponaanja ljudske zajednice
(naroda, nacije, etnike grupe) i pojedinih lanova

Zajednica propisuje kodove zakonima, pravilima ponaanja,

bontonom, propisima za igre ili kampanje, akcije, aktivnosti

1. Znak OK
U SAD, ovo je
samo prijateljski
znak za "u redu
ili "samo
napred". U
Australiji i
islamskim
zemljama to je
znak ekvivalentan
onome to
generacije
srednjokolaca
znaju kao...

.
3. Znak
2 "V" kao pozivanja
znak pobede
prstom
U mnogim

Ovaj znak znai

delovima sveta, "doi ovamo" u

ovaj znak znai SAD. U Maleziji se
"pobedu" ili
koristi samo za
"mir", U
dozivanje ivotinja.
Engleskoj on, ako U Indoneziji i
je dlan okrenut ka Australiji, koristi se
telu znai "Vrlo za pozivanje
pogrdnu psovku / "prijateljica noi".
nosi se" naroito
ako je praen
trzajem

4. Znak
"ROGOVA"
Ovim znakom se
bodre sportisti
Teksas Univerziteta i
to je znak za dobru
sreu u Brazilu i
Venecueli. U
delovima Afrike to je
kletva/psovka. U
Italiji pokazuje
upuenom da mu je
ena neverna.

NACIONALNI STEREOTIPI imaju slinu linost, motivisani su slinim ciljevima,

privreni su odreenim vrednostima
(klase radnika klasa, rodovi muki, enski, zanimanja raunovoe, komercijalisti,
devijantne grupe narkomani, sekte).
Mogu varirati u svojoj emocionalnoj tenziji i konfliktima ("uzbudljivi" latini, "glupa"
plavua, "zli" narkomani, "dosadni" raunovoa)
.

Italijani:
buni, zabavni,
impulsivni,emocionalni
neorganizovani, priljivi

Amerikanci:
oficijelni,
materijalisti,
hiperoptimisti,
Frontier Spirit,

Nemci:
metodini,
bezemocionalni,
opsesivni prema
privatnosti i
teritorijalnosti

Francuzi:
logini,
elitisti,
ponosni,
autoritarni,
Britanci:
imperijalisti,
Island
Mentality,
principijelni,
hladni i
konzervativni
,

Efektivnost komunikacije

Face-to-Face konverzacija
Video konverzacija
Konverzacija telefonom
Video zapis
E-mail konverzacija
Papir
niske

Audio zapis

Sposobnosti komunikacionog kanala

visoke

Komunikacija je proces saradnje entiteta (sistema, procesa,

aplikacija,..)ili razmene informacionih, fizikih i socijalnih
sadraja u interakcijama koje se izvode sa mentalnim,
verbalnim, neverbalnim, tehnolokim i multimodalnim
modelima, na intrapersonalnom, interpersonalnom,
organizacionom i mrenom nivou.

Poruka predstavlja sadraj, informaciju, injenicu ili skup injenica

koji ima odreenu formu pogodnu za stvarajuu transmisiju.
Konkretni JE fiziki proizvod kodiranja od strane izvora
informacije odnosno poiljaoca i ima dve dimenzije:
displej i interpretaciju.

Displej

Pokazno-sadrajna
dimenzija poruke, obrada
poruke na sadrajnom nivou.
Ideje, stvari, ljudi i dogaaji su u
fokusu verbalne, slikovne ili
mentalne poruke pokazane
zvukom, znakom ili pokretom.

Interpretacija

Kontekstualno-relaciona
dimenzija, Obrada poruke na
interpretativnom nivou.
Interpretacija je proces
pripisivanja znaenja i davanja
smisla displeju poruke. Smisao
samoj poruci daje primalac.

Model je strukturno predstavljanje razliitog skupa

elemenata za analizu sloenih, a esto i novih
problemskih pitanja.

Kodovanje, kodiranje ili kodifikacija je tehniki

naziv za proces stavljanja ideja i emocija u kodove.
Svaki kod je sistem za sebe ija logika i
pravila moraju biti razumljivi svima koji ih koriste.

Atribut je osnovni koncept koji koristimo za

oznaavanje naziva osobine, pojave ili predikata
nekog objekta.

Paradigma je skup jedinica koje imaju sveoptu

slinost, ali i znaajnu razliitost svake jedinice
u skupu.

Sintagma je kombinacija jedinica iz vie

paradigmi u novoj oznaavajuoj celini.

Estetski kod budi prijatne odgovore jer akcentuje

inoviranje, entropiju i eksperimentisanje sa
znaenjima.
To je kod u kom proizvodnja znaenja kroz
prihvaeni izraz nije cilj ve poetna taka date
poruke.

Performansa je realizovani nivo neke

merljive veliine (brzina, cena, trajanje).

Projekat je jednokratan posao sa jasno

preciziranim ciljevima, planovima i resursima
(fizikim, finansijskim, resursima zasnovanim na
ljudima, na znanju, optim, organizacionim resursima)
koji se angauju u projektnim aktivnostima
(tehniko-tehnolokim, ekonomsko-trinim,
socioloko-psiholokim, drutveno-politikim
organizacionim i dr.) koje dovode do konanog
cilja projekta.

Opte karakteristike konvencionalnih kodova

su dinaminost, otvorenost i podlonost
promenama.
Kulturne konvencije su nepisana pravila
za ispravan nain ponaanja u raznim
situacijama.
One su u sutini neoriginalne i otporne na
promene u odreenoj kulturnoj zajednici zbog
ega konvencionalni kodovi mogu biti prepreka
za komunikaciju ljudi iz razliitih kultura.

Arbitrarni kodovi su statiki i zatvoreni, tj. lako

razumljivi, jednostavni su i sa unapred utvrenim
odnosom izmeu onoga koji oznaava i onoga
to se oznaava, to im omoguava univerzalnu
primenu u svim kulturama civilizovanog drutva.

Inherentne kodove karakteriu razliitost i

promenljivost koji su vezani za kulturni kontekst,
ali i za individualnu kreativnost.
Zato inherentni kodovi, a pre svih estetski, s jedne
strane rue konvencije, a s druge strane se
delimino oslanjaju na ustanovljene konvencije.