o

n
v
i
z
Dr med. Ridiger Dalke,
ksklu

uoi prvog predavanja

u Beogradu

Znaenje

&

tumaenje

bolesti

Pie: Vlado Ili

porodini lekar

r med. Ridiger Dalke, jedna od najuvenijih

linosti u oblasti psihosomatske medicine i
pokreta za zdravlje u svetu, autor bestselera
Bolest kao simbol, Bolest kao govor due, ivotne
krize kao mogunosti za razvoj i Bolest kao put
(koje je napisao s Torvaldom Detletsenom),
poastvovae Beograane svojim predavanjem
Znaenje i tumaenje bolesti i njihovih simptoma
17. aprila u SKC.
Ridiger Dalke je roen 1951. u Berlinu. Studije medicine zavrio je u Minhenu i specijalizovao se za lekara prirodne medicine u oblastima
psihoterapije i homeopatije. Od 1978. radi kao
reinkarnativni terapeut i dijetetiar specijalizovan za post.
Nakon dugogodinjeg rada u svom Centru za prirodnu medicinu u Johaniskirhenu u
Nemakoj, Dalke je otvorio u aprilu 2012. Centar zdravlja TamanGa u Gamlicu u junoj Austriji. To je nesvakidanja oaza mira i zdravog
ivota u harmoniji s prirodom, za koju je dobio
nagradu austrijskog Ministarstva za ouvanje
ivotne sredine.
Kada, itajui knjigu Bolest kao put, uvidimo da naa bolest moe da se protumai kao
svojevrstan govor due, postavlja se pitanje
postoje li i drugi putevi koji mogu da nam
poboljaju sluh za poruke due, ak i one koje
nam se upuuju u stanju zdravlja?
Ti putevi sigurno postoje. Dua se moe
oglasiti i prirodno se oglaava prvo preko

Dr med. Ridiger Dalke:

Preuzmite odgovornost
za sopstveno zdravlje
snova, emocija i senzacija... Meutim, u naem
drutvu dijagnoze bolesti ili krize ne shvataju se
ni kao poruka, a kamoli kao put, i sledstveno
tome na njih se ne obraa panja. Iz alopatskog
anti-stava zvanine medicine prema simptomima, sledi konsekventan agresivni pristup
leenju, pri emu se lekar udruuje s pacijentom protiv simptoma i pokuava da ih ukloni
na najbri mogui nain.
Posmatrano iz ugla sveobuhvatne integrativne psihosomatike, to je potpuno suprotno:
terapeuti se udruuju sa simptomom i posmatraju ta je to to pacijentu fali kad je takva simptomatika postala nuna. U slici bolesti pronalazi
se znaenje, koje se zatim tumai. Na kraju, ovde
se ne radi protiv simptoma, nego se radi s njima, to vie odgovara homeopatskom pristupu
(iako se ovde ne radi o davanju medikamenata).
To je potpuno suprotno od naela
zvanine medicine?
Leenje simptoma odraz je velikog neznanja, iako se u razvoju sve sloenije laboratorijske
medicine to nije moglo izbei. Podaci dobijeni
pregledima ne govore pacijentima gotovo nita,
oni razumeju tek kad uju dijagnozu kao to je,
na primer, zapaljenje plua. Postavlja se pitanje
zato se prekida sa tumaenjem upravo na tom
mestu, gde, zapravo, postaje interesantno. Prirodno je da se moe nastaviti s istraivanjima
vezanim za znaenje plua i sutinom zapaljenja.
Koja bi bila sutina tumaenja i znaenja

48

bolesti u sluaju zapaljenja plua?

Izmeu ostalog, plua omoguavaju nesmetani kontakt i komunikaciju, ona su odgovorna
za razmenu gasova pri disanju i na govor, koji
se zasniva na modulaciji vazduha koji se razmenjuje pri disanju. Na drugoj strani, zapaljenje
jasno ukazuje ne samo na konflikt, veoma esto
je to pravi rat, kada zbog poviene temperature dolazi do svojevrsne potpune mobilizacije u
organizmu. Uzronici zapaljenja bore se protiv
naih antitela kao u pravom ratu.
Zapaljenje plua nam jasno ukazuje da
se ovde radi o konfliktu u sferi komunikacija.
Dokaz su esta zapaljenja plua na intenzivnoj
nezi i u sobama za reanimaciju u bolnicama.
Oigledno je da se ne radi o virusima i mikrobima kao primarnom uzroku zapaljenja, pre svega
zato to se oni nigde u tolikoj meri ne unitavaju
kao to je to sluaj na intenzivnoj nezi i u operacionim salama. Tamo gde se sva preostala komunikacija sa svetom vri preko medicinskih
igala, plastinih katetera i elektrinih provodnika, kod mnogih ljudi javlja se problem u komunikaciji, koji se u nedostatku drugih oblika
izraavanja manifestuje kao zapaljenje plua.
Interpretativna medicina ima drugaiji
pristup u odnosu na zvaninu?
Ona polazi od toga da su sve telesne promene uvek izraz nekog duevnog sadraja koji
lei u njihovoj pozadini. Sloiete se sa mnom
da uopte nije lako, u jednoj zemlji kao to je
www.onamagazin.com

Ona

Nemaka ili Srbija, na primer, pronai nekakav predmet, koji

ima formu i oblik, ali nema znaenje ili sadraj, tako neto - kad se preciznije sagleda - ne
postoji nigde na svetu. Zauvek e mi ostati zagonetka, zato i kako to da ba mi lekari dolazimo na ideju da neto sa tako jasnom formom
i oblikom poput ira na eludcu ili pak pomenutog zapaljenja plua nema ama ba nikakav
smisao niti znaenje. Psihosomatska medicina,
koja je predstavljena u knjizi Bolest kao simbol, prepoznaje znaenje svih simptoma i u
skladu sa tim ih tumai.
Nakon odstranjivanja simptoma, oni se premetaju na drugo mesto ili u nesvesno. Ovakav
nain premetanja simptoma u nekim drugim,
na primer tehnikim oblastima, ne bi nam ni u
snu pao na pamet. Kad se na nekoj maini upali alarmna lampica, mi ne pomiljamo da izvadimo ili ugasimo lampicu da bismo bili mirni.
Kod glavobolje ili drugih bolova nije nam nimalo strano da upozoravajui signal blokiramo
uzimanjem sredstava protiv bolova. Grubo reeno, na ovaj nain se simptomi samo premetaju sa jednog organa na drugi i pacijenti se
alju od jednog lekara specijaliste do drugog. I
kao to lekari esto primeuju - veina pacijenata nema nita protiv toga jer se tako oslobaaju
velikog pritiska sopstvene odgovornosti.
Kako u naelu moemo da ouvamo svoje
zdravlje?
Na taj nain to emo zapravo preuzeti
vlastitu odgovornost u pogledu svih dijagnoza i problema. Od velike pomoi je takoe redovan post tj. isceljujue gladovanje i prelazak
na potpunu biljnu ishranu u smislu koncepta
Peace-Food odricanje od mesa i mleka isceljuje telo i duu.
Kako to zarazno polje zdravlja moe da
se proiri po Srbiji?
Kao i svuda: u ekoj su, kao i u Italiji, prevedene gotovo sve moje knjige i ljudi tamo ue da

Ona svakog 20. na kioscima

pravilnom i zdravom ishranom ili isceljujuim

postom dugorono pozitivno utiu na dobar
kvalitet svoga zdravlja, prvenstveno svesno
koristei hranu koja nije zagaena pesticidima
i drugim otrovima... I takvih ljudi je sve vie.
Koliko vanu ulogu ima gladovanje tj.
isceljujui post za nae zdravlje?
Uloga isceljujueg gladovanja i dalje je veoma potcenjena, a pritom je post deo gotovo
svih religija i tradicija.
Postoje li bolesti koje nisu psihosomatske? Postoje li transgeneracijske bolesti? Koliki doprinos moe da da porodini raspored
na putu ozdravljenja ili odravanja zdravlja?
Veliki. Porodini raspored je fenomenoloka
metoda, koja svojim efikasnim isceliteljskim
dejstvom prevazilazi okvire klasinog terapeutskog rada. To je nain isceljenja koji
ukljuuje kako nama poznato transpersonalno,
tako i unutarnji duevni domen, i odnose unutar porodice i socijalne sredine.
Radi se o sistemskoj terapiji, iji je pogled
na zdravlje i bolest blizak socijalno-medicinski
orijentisanim modelima zdravlja, kao i savremenom konceptu promocije zdravlja u zajednici, jer sagledava pojedinca u kontekstu razliitih
sistema porodice, kole, radnog mesta i ire
drutvene zajednice.
Koje su dinamike u porodinom rasporedu?
Postupak koji se primenjuje u radu na
porodinom rasporedu istovremeno prevazilazi
granice linog i omoguava uvid u transgeneracijske dinamike i njihovo dejstvo na pojedinca. Spoznaja tih dinamika, putem takozvanog
kolektivnog pamenja koje nas povezuje sa
transpersonalnim, omoguava nam uvid u
povezanost i smisao odnosa meu ljudima.
Reprezentativni oseaj zauzima centralno mesto u radu porodinog rasporeda. To je jedna od
osnovnih ljudskih sposobnosti kojom se na telesnom i oseajnom nivou mogu osetiti iskustva
i oseanja drugih ljudi i imati znanje o njima,
iako pre toga nisu dobijene nikakve kognitivne
informacije.

Simptomi bolesti izraz su neosveene

teme unutar oveka?
Pri nastanku bolesti unutranji konflikti ije
razreavanje na svesnom nivou pacijent nesvesno koi, manifestuju se u telu i materijalizuju
se kroz njega. Potrebno je ponovo osvestiti sadraj koji se krije iza telesne simptomatike, kako
bismo razotkrili ivotni zadatak. Ako je tema
(unutranji konflikt) doprla u ravan svesnog,
postoji ansa ne samo da prepoznamo aktuelni
zadatak koji je kroz to izraen, nego i da ga razreimo. Time se telo oslobaa svoje uloge predstavnika unutranjeg konflikta.
Najvanija je svesnost o unutranjem konfliktu, da li tada tada bolest postaje suvina?
Na taj nain bolest se prepoznaje kao put na
kojem uimo da se u svakoj krizi krije i ansa
za napredak. Direktan put koji vodi ka cilju jeste put kroz proces osveivanja, tako da uopte ne dolazi do manifestacije u telesnoj ravni.
Ovde se otvara ansa za pravu prevenciju. U
klasinoj medicini vlada navika da se o profilaksi kancera govori kao o prevenciji, pri emu se
zapravo misli na rano otkrivanje kancera. Rano
otkrivanje je, svakako, mnogo bolje od kasnog
otkrivanja, ali naelno nema nikakve veze s prevencijom. Kroz rad na vlastitoj svesnosti neku
bolest moemo uiniti suvinom jer je odreena tema (osnovni unutranji konflikt) svojevoljno obraena na duhovno-duevnom nivou, to
je, nasuprot tome, prava profilaksa ili prevencija.
ovek se u tom sluaju prilagoava svojevoljno,
pre nego to ga bolest silom natera da se prilagodi. Porodini raspored daje nam irok spektar
mogunosti za to.
Znai, osnovno je prepoznati u bolestima
njihov smisao i znaaj?
Na osnovama sveobuhvatne integralne psihosomatike, koja u bolestima prepoznaje njihovo
znaenje i smisao, postaje mogue prozreti zbir
simptoma kao kompleksne ivotne zadatke i tako
provesti pravu prevenciju. To nije samo od velike
koristi po pacijenta, ve i za lekara koji ga lei, da
razume suptilnije nivoe i da u svakodnovdnevnoj
Ona
praksi prepozna njihov dublji smisao.