SEMINARSKI RAD:

KNJIGOVODSTVO I KNJIGOVODSTVENI INSTRUMENTI

SADRZAJ:

UVOD3
KNJIGOVODSTVO-POJAM I CILJEVI..4

OSNOVNI INSTRUMENTI KNJIGOVODSTVA...5

KONTNI OKVIR I KONTNI PLAN.5
POSLOVNE KNJIGE....6
GRESKE U KNJIGOVODSTVU..7
INVENTAR I INVENTARISANJE...7
BILANSI.8

ZAKLJUCAK9
LITERATURA..10

UVOD

Racunovodstvo je usmereno na ispunjenje informativnih zahteva i eksternih korisnika i potreba

uprave preduzeca. Knjigovodstvo je racunska osnova menadzmenta racunovodstva i njegov
zadatak je da obezbedi sve podatke neophodne za razlicite delove racunovodstva (finansijskog i
upravljackog). Cilj knjigovodstva uvek zavisi od cilja preduzeca a to su uglavnom utvrdivanje
rezultata poslovanja,stanje imovine,podaci za kontrolu rada,za planiranje poslovanja i kontrolu
izvrsenja planskih velicina.

KNJIGOVODSTVO-POJAM I CILJEVI

Knjigovodstvo obezbeduje podatke koji se na razlicite nacine primenjuju u pojedinim delovima

racunovodstva. To je osnovni razlog zbog cega se knjigovodstvo najcesce definise kao racunska
osnova racunovodstva. Knjigovodstvo pri racunovodstvenom planiranu pruza osnovu tako sto pri
izradi plana i uvek polazi od sadasnjeg stanja a potom omogucava pruanje podataka o
ostvarenom rezultatu kao i o stanju imovine. Knjigovodstvo mora raspolagati pouzdanim
informacijama da bi se donele sto kvalitetnije poslovne odluke.
Ciljevi knjigovodstva se izvode iz ciljeva preduzeca. Ono pocinje osnivanjem preduzeca i
prestaje trenutkom njegove likvidacije. Osnovni ciljevi knjigovodstva su :
3

1. utvrdivanje rezultata poslovanja ( dobitka ili gubitka ) u odredenom vremenskom periodu;

2. utvrdivanje stanja imovine,obaveza kao i sopstvenog kapitala na odredjeni dan obracuna;
3. pruzanje podataka za kontrolu rada lica koja rukuju pojedinim delovima imovine preduzeca;
4. pruzanje podataka za planiranje rezultata poslovanja,stanja imovine kao i priliva i odliva
novca;
5. pruznje podataka za kontrolu izvrsenja planskih velicina.
Da bi svi ovi navedeni ciljevi bili ostvareni neophodno je da menadzment racunovodstva prikupi
sve informacije koje dokazuju nastanak svakog poslovnog dogodaja tj. prikupljanje,
klasifikovanje, reklasifikovanje, belezenje, cuvanje podataka i naravno izvestavanje o nastalim
poslovnim dogadajima ( a sve to predstavlja zadatke knjigovodstva ).
Postoje dva metoda vodjenja knjigovodstva: prosto i dvojno knjigovodstvo.
Prosto knjigovodstvo je nezaokruzen sistem u kome se vode evidencije o pojedinim delovima
imovine, kao sto su: gotovina, roba, duznici, poverioci. Evidencija ne moze se utvrditi ni ukupna
vrednost imovine i obaveza, a ni ostvareni rezultati poslovanja.
Dvojno knjigovodstvo je zaokruzen sistem evidencije u koji su ukljuceni svi delovi imovine,
obaveze i kapital, kao i promene na njima, sto omogucava da se na osnovu knjigovodstvenih
podataka utvrdi ukupna vrednost imovine, obaveza i rezultat poslovanja preduzeca.

OSNOVNI KNJIGOVODSTVENI INSTRUMENTI

U onovne knjigovodstvene instrumente spadaju:
1.Kontni okvir I kontni plan
2.Poslovne knjige I knjigovodstvene isprave
3.Greske u knjigovodstvu
4.Iventar I inventarisanje
5.Bilansi

KONTNI OKVIR I KONTNI PLAN

4

Kada govorimo o knjigovodstvenim instrumentima nezaobilazno je poci od konta kao jednog od

osnovnih instrumenata kojima se racunovodstvo a time I knjigovodstvo koristi.
Kontni okvir je organizaciono-pravni knjigovodstveni instrument koji predstavlja
sistematizovani spisak naziva,sifara I sadrzaja utvrdjenih konta glavne knjige.
Konto je sema ili graficki prikaz stanja,promene na imovini I njenim izvorima,rashodima ili
prihodima.Izbor oblika racuna uslovljen je potrebama za podacima kao I tahnokom knjizenja.
Osnovna formalna podela racuna je prema obliku I formalnoj sadrzini racuna I prema toj podeli
konta mogu bti:
1.Konto po foliju
Konto po foliju je takav oblik konta koji ima dve strane: duguje I potrazuje.Nedostatak ovog
oblika racuna je sto nema kolonu za saldo koja se na racunaru automatski ispisuje.
2.Konto po pagini
Konto po pagini je oblik koi se najcesce koristi u praksi kod rucne,masinske ili kompjuterske
obrade podataka.U ovom racunu se prostor najekonomicnije koristi a istovremeno pruza I sve
knjigovodstvenih promena.potrebne informacije o saldu.
3.Stepenasti oblik konta
To je najstariji oblik koji se reto koristi jer ne pruza podatke o prometu vec samo o
saldu.Najcesce se koristi u bankama.Ovde se tesko otkrivaju greske.
4.Konto u obliku slova T
To je najjednostavniji oblik konta koji se najcesce koristi pri izvodjenju nastave I analizi

POSLOVNE KNJIGE

U toku razvoja knjigovodstva izdvojile su se osnovne vrste poslovnih knjiga koje su postale
svakodnevna poslovne stvarnost mada se one I dalje usavrsuju.Osnovna namena poslovnih
knjiga je iskazivanje stanja I promena na imovini,kapitalu I obavezama za pracenje prihoda I
rashoda kao I drugih poslovnih promena.Za njih je karakteristicno da se zakljucuju na kraju
poslovne godine a otvaraju na pocetku sledece poslovne godine.
U poslovne knjige spadaju:
1.Dnevnik
2.Glavna knjiga
3.Pomocne knjige
5

Dnevnik je posrednik jer se preko njega podaci iz glavne knjige prenose u bilans
stanja.Dnevnik je instrument knjigovodstva koji sluzi za hronolosku evidenciju nastalih
ekonomskih promena.Otvaranje dnevnika se vrsi na osnovu bilansa a potom se na osnovu
dnevnika otvaraju racuni glavne knjige.U dnevniku se vrsi kontiranje ekonomskih promena sto
znaci odredjivanje racuna na kom promenu treba zabeleziti I strane racuna na kojima ce promena
biti obuhvacena.
Glavna knjiga ima iste podatke kao dnevnik ali razlike postoje smao u nacinu klasifikovanja
ekonomskih promena a otuda I informacija koje one pruzaju.Glavna knjiga je sistematska
evidencija I ona pruza informacije o tome koje su se ekonomske promene dogodile u vezi sa
nekom racunovodstvenom kategorijom I kakvo je trenutno stanje.Pri rucnoj obradi podataka
poslovne promene se prvo unose u dnevnik a zatim njize u glavnu knjigu.Posto se iste promene
vrse u dnevniku I glavnoj knjizi onda saldo u dnevniku na kraju poslovne godine mora biti
jednak zbiru salda svih racuna glavne knjige.
Pomocne knjige su knjige koje se mogu ali I ne moraju koristiti.Ukoliko je obim poslovanja
preduzeca skroman tada broj racuna u glavnoj knjizi nije takav da je njena preglednost ugrozena
pa pomocne knjige nece biti formirane.Medjutim ukoliko je broj racuna velik,da bi se problem
resio preduzece pojedinacne racune koji se ticu jednog imovinskog dela izdvaja iz glavne knjige
I formira pomocnu knjigu a umesto pojedinacniih racuna da bi sacuvala celovitost u glavnoj
knjizi ostaje zbirni racun.

GRESKE U KNJIGOVODSTVU

Greske u knjigovodstvu mogu nastati slucajno ili namerno.Naci gresku u knjigovodstvu je

veoma tesko a ponekad trazenje taje duze nego samo knjizenje.Poteskoce u nalazenju poticu od
toga sto one mogu nastati na najrazlicitije nacine.Uobicajno je da se greske dele na:
Formalne,koje reaguju na automatsku kontorlu dvojnog knjigovodstva i
Materijalne na koje ova kontrola ne dejuje.Jedna greska moze istovremeno da predstavlja
formalnu I materijalnu gresku.
Inicijativa za istrazivanja gresaka koje se pojavljuju kao inventarne razlike nastaje pri slaganju
knjigovodstvenih evidencija sa magacinskim evidencijama kao I po izvrsenom popisu imovine I
njegovim poredjenjem sa knjigovodstvenim stanjem.Za lakes I brze otkrivanje gresaka koriste se
6

metode kao sto su: metoda kolacioniranja,metoda najkrace linije,metoda vremenskog suzavanja
polja gresaka I metoda prostornog suzavanja polja gresaka.
Greske koje se otkriju pri kontroli dokumenata,pomocnih knjiga I dr.moraju se ispraviti cime se
dolazi do stanja kao da greske nije ni bilo.Nacin ili metoda ispravljanja zavisi od prirode
greske.U tom smislu razlikuju se ispravke putem precrtavanja,stoniranja,doknizavanja I
stoniranja sa doknjizavanjem.
INVENTAR I INVENTARISANJE
Pod popisom podrazumevamo nacin utvrdjivanja cinjenicnog stanja I to
merenjem,brojanjem,vaganjem kao I postupkom uporedjivanja cinjenicnog sa stvarnim brojnim
stanjem.Za razliku od popisa,inventarisanje,pored radnji predvidjenih popisom podrazumeva I
uporedjivanje popisanog stanja sa knjigovodstvenim stanjem,utvrdjivanje njihovih razlika I
kreiranje knjigovodstvenih dokumenata za knjizenje utvrdjenih razlika.
Osnovne vrste popisa su:
Redovni godisnji popis I
Kontinuirani (povremeni) godisnji popis.
Jedan od osnovnih oblika kontrole je redovni godisnji popis.Svaka poslovna organizacija ili
preduzetnik na pocetku poslovanja I krajem svake poslovne godine treba da popise svu imovinu I
poreklo te imovine I da u posebnim evidencijama iskaze njihove pojedinacne vrednosti.

BILANSI
Bilans je dvostrani,sumarni,tabelarni pregled sredstava I njihovih izvora,rashoda I prihoda.Za
razliku od invenatra koji je jednostarani,rasclanjeni pregled u bilansu nema neutralnih
pokazatelja pa je kao takav pregledan I jasan.
Dvostrani pregled ne znaci da moraju zaista da postoje dve strane vec da postoje dve celine koje
su u nekakvom odnosu izjednacenosti.Bilans je presek stanja u odredjenom vremenskom
trenutku I cilj njegovog savladavanja je da prikaze stvarno stanje imovine I njenih izvora,rashoda
I prihoda koji su veoma bitni kao izvori informacija za poslovno odlucivanje.U
racunovodstvenoj teoriji I praksi zastupljeno je na vise nacina za klasifikovanje bilansa.
U zavisnosti od vremena sastavljanja: redovni I specijalni.
Sa stanovista zakonske onsove sastavljanja bilansi se mogu podeliti na :
One koji su sastavljeni na osnovu poreskog prava,
One koji su sastavljeni na osnovu poslovnog prava.

U pogledu cilja sastavljanja:

Bilans uspeha I Bilans stanja.
Bilans stanja spade u grupu redovnih bilansa I predstavlja dvostrani,sumarni,tabelarni pregled
sredstava I njegovih izvora tacno odredjenog dana.
Bilans stanja ima dve zavisne celine:aktivu I pasivu koje po svom zbirnom vrednosnom iznosu
moraju da budu identicne.U ovom bilansu na strain active unosimo imovinu a na strani pasive
kapital.U bilansu mora da vazi jednakost imovina=kapital.
Bilans uspeha je finansijski izvestaj koji spade u redovne bilanse I od velikog je znacaja za
poslovanje preduzeca.To je dvostrani,sumarni,tabelarni pregled rashoda I prihoda u jednom
odredjenom vremenskom period.Iz bilansa uspeha mozemo zakljuciti kako je neki privredni
subjekat poslovao u odredjenom vremenskom periodu za koji je sastavljen bilans uspeha.
Dobitak se javlja ako su prihodi veci od rashoda u odredjenom vremenskom period ako se u
suprotnom slucaju javlja gubitak.Bilans uspeha je povezan preko racuna dobitka I gubitka sa
bilansom stanja.
Poreski bilans se pojavljuje kao osnova utvrdjivanja oporezive dobiti I poreza na dobit
preduzeca.Poreski bilans kao takav mora se precizno definisati I odrediti na nivou drzave.Poreski
bilans predstavlja jedan od mnogobrojnih vrsta bilansa pa kao takav ima I karakteristike I
principe koji vaze I za ostale bilanse.Oporezivi dobitak je dobitak (gubitak) perioda koji se
utvrdjuje u skladu sa pravilima ustanovljenim od strane poreskih organa na osnovu kojih se
porezi iz dobitka placaju.

Zakljucak:
Za poslovanje svakog preduzeca potrebno je znanje iz ekonomije a prvenstveno iz racunovodstva
radi kvalitentnog poslovanja I pravilnog vodjenja privrednog subjekta.Da bi se to ostvarilo
nezaobilazno je znati rukovati knjigovodstvenim instrumentima radi odrzavanja kontinuiranog
rada odnosno poslovanja firme.Mogucnost tumacenja,ispravljanja I vodjenja knjigovodstvenih
instrumenata I knjiga ne zna svako a ono predstavlja osnov za vodjenje firme zbog cega njihova
primena veoma znacajna u danasnjem svetu.

LITERATURA:
Majstorovic A.,Milojevic I.,Racunovodstvo,Fakultet za ekonomiju I inzinjerski
menadzment,Novi Sad,2008.
Dimitrovic Saponja Lj.,Jaksic D.,Racunovodstvo,Ekonomski fakultet,Subotica,2010.
www.poslovanja.com