Autodestruktivna ponaanja

Autor: Marina Brai

Reenica eleo je sebi da oduzme ivot! najee

je konstatacija i neverica nakon situacije u kojoj je
osoba izvrila ili nameravala da izvri suicid. U
profesionalnom radu iskusili smo ili smo bili izloeni,
nekom vidu autodestruktivnog ponaanja i uglavnom
se pitamo da li smo dobro kao profesionalci
odreagovali i da li smo mogli preventivno da
reagujemo. Nakon toga javlja se uveno zato.
Zato je jedna mlada osoba radila neto to je
ugroava? ta je uzrok takvom ponaanju?

Autodestruktivna ponaanja

Autodestruktivna ponaanja imaju razliite oblike

ispoljavanja i isto toliko opravdanja zato se javljaju.
Samoubistvo je najekstremniji oblik
autodestruktivnog ponaanja, ali i sva ona ponaanja
koja tete samoj osobi,a nemaju momentalni ishod
vlastitu smrt,ve samopovreivanje (pokuaji
samoubistva,razmiljanja o samoubistvu,uzimanje
alkohola i droge,izvrenje krivinih dela, odlaganje
izvrenja vanih zadataka i dr.) spadaju u

autodestruktivna ponaanja. Bilo kako bilo,

autodestruktivna ponaanja mogu biti svakodnevna
iosnovni cilj im je da rade u korist tete.

Nije mogue nabrojati sve uzroke autodestrukcije,jer

se svako sebi na svojstven nain brani od nekog
nezadovoljstva,pa je individualnost glavna
karakteristika autodestruktivnog ponaanja. Da bi se
olakalo razumevanje uzroka iu skladu sa tim
pruanje pomoi, treba otkriti ta takvo ponaanja
radi za tu osobu, koju korist donosi za nju tj.koju
emocionalnu dobit osoba ostvaruje za sebe na takav
nain. Naravno, ta korist nije racionalna, ali osoba
osea da iz autodestruktivnih ponaanja izvlai neto
to joj je potrebno, zadovoljava neku svoju
emocionalnu potrebu.

udno zvuito da seneko samopovreuje,a od toga

ima neku korist. Ipak kroz analizu tih radnji moese
videti da,na primer,osoba timeublaava oseaj
krivice, potvruje svoju izgraenu sliku o sebi ,
unitava bol koji osea, kanjava nekoga na koga je
besna... i, na taj nain,pokuava da uniti
neprijatnost koju osea(tugu,bol, bes...) i postigne
olakanje i zadovoljstvo. Meutim,nain na koji to
radi donosi,moglo bi se rei,vie tete nego koristi.

Autodestrukcija sadri u sebi agresivnostprema

drugimakoja je usmerena ka sebi.

Agresivnost usmerena ka sebi

Autodestrukcija sadri u sebi agresivnost koja je

usmerena ka sebi. Analiza agresivnosti je jedna
iroka tema koja zahteva posebno razmatranje,ali
svakako treba napomenuti njen mehanizam koji prati
autodestruktivnost. Psihoanaliza i Frojd govore o
psihikoj energiji ili libidu kojeg svaka osoba poseduje
u manjoj ili veoj meri. Tako moemo videti ljude koji
svoj energiju investiraju u druge objekte (npr.posao
koji vole,osobe koje vole i dr.) ili je usmeravaju ka
sebi . Dobro izbalansirani odnos ulaganja psihike
energije u druge objekte i u sebe donosi zadovoljstvo
i razvoj linosti. Meutim, deava se da psihika
energija bude investirana samo u druge objekte, pa ti
objekti postaju najznaajniji i najvredniji deo linosti
(npr.roditelje). U tom sluaju gubitak objekta znai i
gubitak sebe. U sluaju investiranja samo u sebe,
osoba radi sve one stvari koje potvruju da ona
vredi,da je savrena i najbitnija u odnosu na druge
koji su beznaajni,nebitni i neinteresantni. Isto se
deava i sa agresivnim nagonom, on se moe vezati
ili za sebe ili e biti usmeren ka drugima. Kada je
agresivnost usmerena ka drugima,agresivne osobe
napadaju druge objekte,poniavaju ih,ogovaraju...sve

do injenja tekih krivinih dela. Drugi su krivi za

nezadovoljstvo i loa oseanja. U sluaju
samopovreivanja,agresivnost je usmerena ka sebi,
jer osoba eli da uniti ono to je boli, mui i neda joj
da die punim pluima. Samopovreivanje je
reenje ili put ka postizanju zadovoljstva.

Kao to sam u prethodnom delu rekla, samoubistvo

je ekstremni oblik autodestruktivnosti. Jedna od
opte prihvaenih definicija samoubistva je
autodestruktivan in koji ima za cilj oduzimanje
vlastitog ivota. Meutim, ako se osvrnemo na gore
reeno moemo se pitati da li je glavni cilj:
oduzimanje vlastitog ivota ili nestajanje
nepodnoljivih oseanja.

Tolerancija na egzistenciju-sposobnost za podnoenje

ivota

Zato neki ljudi podnose ivotne tekoe bez

pokuaja da pobegnu od ivota, bez autodestukcije, a
neki ne? Znamo da je ivot teak i da esto frustrira
nae potrebe. Adekvatnim sazrevanjem ovek stie
odreene emocionalne kompetencije koje ga ine
sposobnim da se nosi sa tekoama i frustracijama
koje ivot sa sobom nosi. U O.L.I. Integrativnoj
Psihodinamskoj Psihoterapiji ta opta sposobnost da

se podnosi ivot sa svim svojim razvojnim i

svakodnevnim problemimanaziva se tolerancija na
egzistenciju. To je sloena sposobnost izgraena od
odreenog broja bazinih emocionalnih kompetencija
koje razvijamo tokom ivota.Ukazau na neke od
bazinih emocionalnih kompetencija koje ine oveka
otpornijim na frustracije ivota, a iji nedostatak u
razvoju dovodi do brojnih emocionalnih problema, pa
i do problema autodestrukcije.

Ambivalencija i autodestruktivnost

Jedna od bazinih osobenosti suicidnih osoba je

ambivalentnost prema ivotu - stalna klackalica
izmeu ivota i smrti. Postoji neodlona potreba da
se pobegne od patnje, a sa druge strane skrivena
elja da se ivi. ele da trenutni bol koji oseaju
nestane kako bi nastavile da ive. Zbog njihove
ambivalencije osobe iz okoline uvek su na njihovoj
klackalici . Prilino stresno i frustrirajue deluje, jer se
stalno prebacuje odgovornost na okolinu da svojim
injenjem ili ne injenjem odluuju o tuem ivotu.
Meutim, glavnu odluku ipak donosi sama osoba,a
okolina moe samo uticati na smer odluke. ivot na
klackalici nije ba zanimljiv, ne donosi potpuno
zadovoljstvo(razreenje problema). Nikada ne moe
da odlui emu eli potpuno da se prepusti. ivot
uvek sa sobom nosi i prijatne i neprijatne stvari.

Razreiti ambivalenciju prema ivotu znai imati

jasnu unutranju odluku elim da ivim, i pored
neprijatnih stvari koje ivot donosi. Sposobnost za
podnoenje ambivalencije (sposobnost za toleranciju
na ambivalenciju) razvija se tokom detinjstva i kada
je prethodno razvijena sposobnosti za podnoenje
frustracije (sposobnost za toleranciju frustracije).
Znai,da bi osoba mogla neto da odlui morae da
podnese odreeni stepen frustracije koji dolazi sa
odlukom. U ovom sluaju,suicidna osoba ivi u
zaaranom krugu donoenja odluke: da li da ivim,a
to znai da moram da podnesem svoju nepodnoljiva
oseanja ili da umrem,iako mi se ivi,ali u time da
reim svoj problem. Moglo bi se na razliite naine
posmatrati ambivalentnost - kako se razvija i kako se
odrava ,ali ono to je za rad sa ovakvim osobama
bitno jeste pruiti im podrku da odlue u korist svog
ivota. U zavisnosti od uzrasta osobe, oklnostima
koje prate njen ivot,moe se napraviti plan po kome
e se raditi na prevazilaenju ambivalentnih
oseanja,razvijanju tolerancije na frustraciju i sa tim
donoenje odluke da se ivi.

Impulsivnost i autodestruktivnost

Druga osobina suicidnih osoba jeimpulsivnost

-odmah i sad elim da ne oseamneprijatnost. Osoba
je pod naletom energije za sopstvenim unitenjem.

Ne razmilja,samo eli da dela. Imulsivno reagovanje

je prolazno i moe trajati od nekoliko sati do nekoliko
dana,u zavisnosti koliko je osoba sposobnada
neutralie nagone. Sposobnost za neutralizaciju
omoguava da se sirova energija emocija(kao to je
npr. bes, strah, oaj) najpre stia (smiri strasti) a
potom pretvori u razumni oblik ponaanja u datoj
situaciji. Ova sposobnost se izgraduje tokom
detinjstva ,a zapoinje u kontaktu sa majkom. Najpre
dete ui kako da umiri samo sebe,onako kako ga je
majka umirivala, a vremenom ui koju emociju
umiruje (npr.kada sam ljut radim fizike vebe ili
priam o tome). Kod agresivnih nagona, sposobnost
osobe za neutralizaciju pretvara je u unutranju
snagu kojom se bori protiv problema. I kod odraslih
osoba estomoemo primetiti da im manjka
sposobnost stiavanja pa takve osobe besne,ne
mogu da odloe zadovoljenje svojih potreba,imaju
izlive emocija na male povode i dr. Sposobnost za
neutralizaciju posebno dobija na znaaju kada su
situacije nabijene emocijama odnosno u kriznim
situacijama. Da bi osoba neutralizovala impuls za
sampovreivanjem,potrebno je da neko bude uz nju,
jer ona to sama oigledno ne moe,odnosno da joj
bude neutralizator i mentalna podrka i snaga.
Pokuae da prepozna oseanja suicidalne osobe,
umesto nje e ih mentalno obraditi-razumeti
injenino stanje,njegove elje,uverenja,svrhu takvog
ponaanja, a potom e ih vratiti samoj osobi na nain
da ih lake razume. Proces mentalizacije nije samo

puko ponavljanje tuih rei, ve sutinsko filtriranje

namere ta inom samopovreivanja osoba eli da
uradi i ta oekuje od okoline. Sposobnost za
mentalizaciju suicidalna osoba razvija tokom
razgovora sa profesionalcem nakon prolaska krizne
impulsivne situacije.Ona ui da razume, mentalno
obradi sopstvene emocije i stanja, da razume sebe.
U literaturi se mogu pronai razne tehnike za razvoj
navedenih sposobnosti,ali se i kroz svakodnevnu
komunikacije pospeuje njihov razvoj.

Celovito doivljavanje stvarnosti

Jedna od kljunih emocionalnih kompetencija je ono

to u OLI metodu nazivamo celovitost objekta-ili
lepak psihe. Impulsivnost je vezana i za celoviti
doivljaj sebei drugih. Loa kontrola emocija
uzrokovana je nedostatkom sposobnosti da se
trenutna situacija sagleda na razborit nain,sa svim
svojim pozitivnim i negativnim stranama, potom da
se prihvati i deluje na najbolji nain za tu osobu.
Osobakoja nema ovu sposobnostsagledava svet ili
crno ili belo. Mehanizam cepanja je dominantan i
izraava se kroz fokusiranje samo na jednu stranu,u
sluaju suicida samo na negativno-crno.
Obezvreivanje sebe rezultira
oajemilimrnjomusmerenomka sebi.Kad izgubi lepak
psihe, sposobnost celovitog opaanja sebe i drugih,

izmeanih dobih i loih aspekta, osoba odlepi,

stvari vidi ekstemno crnoima ili belima.

Zbogtogmehanizma cepanja i nesposobnosti za

neutralizaciju,kao i nedovoljno razvijene kontantnosti
objekta (bazine sigurnosti dobijene u
porodici),suicidalne osobe brzo menjaju raspoloenje,
ini nam se da na najmanji povod reaguju burno,
teko posle toga oprataju i teko prevazilaze
razoarenja. Razvoj ovih sposobnosti je vaan i
zahteva tretmanski rad u duem periodu.

Trea osobina suicinih osoba je rigidnost

kategoriko miljenje. Otro sude i lako smetaju
ljude, sebe, situacije u razgdvojene suprotne
kategorije dobrog i loeg (idealizuju ili ocrnjuju). Kod
suicidalnih osoba fokus je uglavnomna negativnim
stvarima, a pozitivne stvari se zanemaruju, nisu
bitne,odnosno potiskuju se. Celovita doivljaj sebe (ja
sam u isto vreme i dobar i lo) nije prisutna. U
situacijama kada naleti problem osoba razmilja
iskljuivo crno i sve to je do tada bilo lepo se
zaboravlja. Rigidnost se ogleda i u ponavljanju istog
obrasca samopovreivanja-isti nain,ista mesta,esto
su iste osobe ukljuene i iste misli koje pokreu
situaciju. Jaanjem celovitosti doivljaja (sebe,drugih
i situacija) i konstantnosti smanjivae se rigidnost u
celokupnom ponaanju,a sama osoba e se

osposobiti vremenom da odstupi od ve utvrenih

obrazaca.

Otpornost na ivotne tekoe je sloena sposobnost,

sastavljena od odreenog broja bazinih
emocionalnih kompetencija, meu kojima su
sposobnost za podnoenje frustracije, sposobnost
celovitog doivljavanja stvarnosti, sposobnost
utiavanja i obrade emocija...
- See more at:
http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/autodestrukti
vna_ponasanja.62.html?
news_id=293552#sthash.GyUcge80.dpuf