REFERENCE

Manastir Hilandar
na Svetoj Gori
Obnova srpske carske lavre nakon poara 2004. godine

SLIKA GORE: Veliki konak.

SLIKA 1: Manastirska (saborna) crkva
jedna je od najlepih na celom Atosu.

2 SM br. 13/2014

Sveta carska srpska lavra Hilandar nalazi se

na najistonijem od tri poluostrva Halkidikija,
na Svetoj Gori (Atos) u Grkoj. Na Svetoj Gori
nalazi se dvadeset manastira, dvanaest skitova i mnogobrojne manje monake naseobine. Sveta Gora se nalazi u sastavu grke
drave, ali uiva autonomiju koja je zagarantovana Ustavom Republike Grke. Moe se
rei da je Sveta Gora drava pravoslavnih

monaha, koja postoji preko 1.000 godina.

Hilandar je podigao grki monah Georgije
Helandarios, a obnovili su ga Stefan Nemanja
(u monatvu Simeon) i njegov sin Sava 1198.
godine. Veliki upan Stefan Nemanja se na
poziv svog sina Svetog Save odrie prestola i
odluuje da ga preda srednjem sinu Stefanu
Prvovenanom. Odlazi u svoju zadubinu Studenicu gde se monai pod imenom
Simeon. Simeon odlazi na Svetu Goru atosku, da se sa svojim sinom Savom u molitvi i
tiini priprema za veni ivot. Otac i sin podiu uveni manastir Hilandar 1198. godine da
u njemu ive i duhovno se usavravaju oni
koji su od srpskog roda. Hilandaru je mnogo pomogao i kralj Milutin, sagradivi 1320.
godine novu crkvu Vavedenje Bogorodice
na mestu stare crkve. Potom Sveta Gora
dolazi pod vlast cara Duana, za vreme ije
vladavine manastir doivljava najvei prosperitet. Za vreme Turaka Hilandar pomau
ruski carevi i moldavski kneevi u 16. veku, a
srpski patrijarsi iz Pei u 17. veku. Poetkom
20. veka dolazi do stvaranja srpske drave,
ime se nastavlja bogata tradicija hilandarsko-srpskih odnosa.

SLIKA 2: Manastirski bunar i lekovita

loza svetog Simeona.
SLIKA 3: Monaka trpezarija iz XIV
veka.
SLIKA 4: Knjiara.

2
Manastir Hilandar podsea na veliko utvrenje ojaano kulama (pirgovima) od kojih se
dve posebno istiu. Do manastira se dolazi brodom. Na junoj strani nalazi se pirg
Svetog ora. Najdominantnija i najimpozantnija je svakako kula pirg Svetog Save,
na ijem vrhu je paraklis Svetog Jovana
Pretee. Nekadanji pirg Svetog Dimitrija
danas je crkva pored koje se nalazi i zvonara. Jedini ulaz u manastir nalazi se sa severne strane. Zidovi ulaza su oslikani scenama
iz ivota Presvete Bogorodice. Kroz ta vrata se ulazi u malo dvorite, pa kroz druga
masivna vrata u trei prostor iznad koga
su konaci i odakle se ukazuje manastirsko dvorite. Saborna crkva u kompleksu
manastira je jedna od najlepih na celom
Atosu. Potpuno je ouvana u prvobitnom
vizantijskom izgledu. Uz samu crkvu nalazi
se manastirski bunar i uvena, lekovita loza
svetog Simeona. Riznica i biblioteka smetene su sa istone strane manastira. Ovde
se moe videti ikona Bogorodice Odigitrije
iz XII veka izraena u mozaiku, zatim ikona
Bogorodice sa Hristom, jedno od najlepih
ostvarenja vizantijskog slikarstva iz XIII veka
i mnoge druge vredne ikone. Trpezarija u
kojoj gosti obeduju zajedno sa monasima je
iz XIV veka. Na Hilandaru se ne jede meso
ve samo riba. Trpezariju koja je potpuno
oslikana izgradio je kralj Milutin. Manastir
se nalazi na UNESCO-voj listi svetske batine u sklopu srednjevekovnih spomenika,
zajedno sa ostalih devetnaest svetogorskih

Planina Atos sa 20
manastira nalazi se na
UNESCO-voj listi svetske
batine.

manastira i svi su objedinjeni u zatienu

celinu Atos.
Obnova Hilandara od posledica
poara
Veliki poar u manastiru Hilandaru izbio je 4.
marta 2004. godine. Poar je izbio oko 1 h
posle ponoi u jednom od dimnjaka konaka poznatog pod imenom Igumenarija na
severozapadnoj strani. Vatra se irila velikom
brzinom, ubrzo je zahvatila drvenu krovnu
konstrukciju i proirila se na celu severnu polovinu manastirskog kompleksa. Manastirski
kompleks je prethodno stradao u velikom
poaru koji je izbio 1722. godine i tada je izgorela skoro cela juna strana.

SLIKA 5: Sinodik u plamenu, pogled

sa severoistoka u noi poara.

SM br. 13/2014 3

REFERENCE

6
SLIKA 6: Plan prizemlja sa obojenim
prikazanim objektima koji su goreli u
poaru 2004.
SLIKA 7: Veliki konak.

4 SM br. 13/2014

Radovi su poeli ubrzo nakon gaenja poara raiavanjem i organizovanjem poetka obnove. Bilo je potrebno ukljuiti brojne institucije, s obzirom na znaaj i vrednost
koje manastir predstavlja. Kompleksnost
radova zahtevala je detaljne pripreme.
Organizaciju i sprovoenje obnove od 2005.
godine preuzima bratstvo na elu sa igumanom i svetenim saborom. Pored samog
manastira kljuni nosioci poduhvata obnove
su Zadubina svetog manastira Hilandara u
Beogradu i Centar za zatitu svetovnog naslea (Kedak) iz Soluna. Srpska pravoslavna crkva je u prve dve godine nakon poara

prikupila znaajnu pomo za Hilandar. U

toku 2004. i 2005. godine izvreni su prvi
graevinski radovi u okviru kojih je rekonstruisano Radniko naselje, sa radionicama
i smetajem za radnike, koje se nalaze izvan
manastirskih zidina. U toku 2006. godine izvrena je rekonstrukcija kompleksa Senara,
koji su inile davno naputene zgrade. Pre
poara bilo je u planu da se ovaj kompleks
pretvori u objekte za smetaj poklonika.
Prvi od izgorelih konaka koji je u potpunosti obnovljen jeste Sinodik (konak iz 1814.
godine). U prizemlju ovog konaka nakon
obnove smetena je nova manastirska knjiara. Najznaajniji i najobimniji radovi poeli
su 2007. godine na velikom konaku iz 1821.
godine. U toku 2010. godine zavrena je
obnova centralnog dela u kome je smetena velika stranoprijemnica.
Mapei u saradnji sa arhitektama i
konzervatorima
Dobra saradnja tima konzervatora, arhitekata koji se bave materijalima i primenom
materijala dovela je do konsultacija sa Mapei
strunim timom i do predloga primene adekvatnih proizvoda i sistemskih reenja u zavisnosti od aktuelnog problema i potrebe.

11

10

12

8
Jedan od prvih problema koji je trebalo reiti
bio je popunjavanje prostora betonom u postupku sputanja temelja na niu kotu u ulaznoj zoni manastirskog kompleksa i objekta
Sinodika. Temelje koji nisu bili dobro oslonjeni trebalo je spustiti i izvriti tzv. podbetoniranje, pa je bila potrebna primena betona
sa kontrolisanim skupljanjem. Beton je spravljan korienjem aditiva EXPANCRETE-a.
To je ekspandirajue sredstvo koje deluje na
poetnu ekspanziju betona koja se skupljanjem ponitava. Dodavanjem ovog proizvoda, skupljanje je dva puta manje u odnosu
na beton u koji je dodat samo superplastifikator. Zavrni deo podbetoniranja uraen je
sa MAPEFILL-om.
Postojea i nova konstrukcija zahtevali su
detaljnu analizu, proraune, povezivanje i
primenu adekvatnih savremenih materijala
koji bi ceo sistem uvezali i omoguili stabilnost i trajnost. Kod sistema elinih konstrukcija ispod noseih stubova korien je
izuzetno teni cementni malter za podlivanje
MAPEFILL. Karakterie ga odlino prianjanje, elastinost i dobro zaptivanje. MAPEFILL
je pripremljen malter na bazi cementa visoke vrstoe, odabranih punioca i specijalnih
dodataka sa ekspanzivnim dejstvom. Posle
meanja sa vodom, MAPEFILL postaje tena
masa bez segregiranja koji moe da zapuni

i komplikovane prostore. Zbog specijalnih

ekpanzivnih dodataka, MAPEFILL je uvrten
meu neskupljajue maltere u plastinoj
fazi (prema ASTM norma 827) i vrstoj fazi
(prema UNI 8147) i razvija visoke poetne
vrstoe pri pritisku i savijanju. MAPEFILL je
korien i prilikom nalivanja poslednjih 3 5
cm kod temelja.
Konzervatorko-restauratorski radovi
na ivopisu i ikonopisu
Konzervatorsko-restauratorski radovi na
ivopisu u paraklisu Svetog Nikole, Svetog
Jovana Rilskog i Svete Trojice podrazumevali su i uvrivanje injektiranjem. Mapei je
predloio proizvod iz linije Mape-Antique i to
MAPE-ANTIQUE F21. Ovo veoma teno, bescementno hidrauliko vezivo sa puniocima
se primenjuje za uvrivanje injektiranjem,
povrina od kamena i opeke. Naroito je
pogodan za zidove sa freskama. MAPEANTIQUE F21 je hidrauliko vezivo na bazi
pucolanske reakcije. Arhitekte i konzervatori
iz Republikog zavoda za zatitu spomenika
kulture su prepoznali kvalitet ovog proizvoda, tako da se on od tada koristi prilikom
sanacija i rekonstrukcija fresaka. Primena
MAPE-ANTIQUE F21 omoguava adekvatno saniranje i uvrivanje podloge ivotopisa postupkom injektiranja tako da se cela

NA SLIKAMA 8, 9, 10 i 11:
MAPE-ANTIQUE F21 korien je za
injektiranje paraklisa Svetog Stefana
i pojedine popravke oko paraklisa
Svetog Jovana Rilskog na mestima oko
fresaka.
SLIKA 12: Prilikom polaganja obloge
od keramikih ploica u hodnicima
upotrebljena je brzosuea masa za
fugovanje ULTRACOLOR PLUS.

SM br. 13/2014 5

REFERENCE

U PRVOM PLANU
MAPE-ANTIQUE F21
Veoma teno, bescementno
hidrauliko vezivo sa puniocima
koje se primenjuje za uvrivanje injektiranjem povrina od
kamena, opeke i vulkanskog
tufa. Naroito je pogodan za
zidove sa freskama.
MAPE-ANTIQUE F21 je hidrauliko vezivo sa puniocima, na
bazi pucolanske reakcije, koje
sadri vodu sa specijalnim
dodacima, a pripremljen je
prema formuli razvijenoj u Mapei
laboratorijama za istraivanje i
razvoj.
Mikro struktura MAPE-ANTIQUE
F21 ima fizike i mehanike
osobine koje su veoma sline
onim meavinama koje su se
prvobitno koristile pre primene
cementa, upravo zato to je
na bazi krea i pucolanskih
materijala.
Glavne osobine proizvoda iz
Mape-Antique linije su:
- visoka otpornost na sulfate;
- visoka poroznost;
- nestanak slobodnog krea samo
48 sati posle ovravanja.

SLIKA 13: U novom betonskom protivpoarnom rezervoaru predvien je

Mapelastic sistem hidroizolacije.

6 SM br. 13/2014

povrina stabilizuje. Popravke su predviene

i na paraklisu Svetog ora, na pirgu Svetog
ora na freskama koje su iz perioda pre
Svetog Save.
MAPE-ANTIQUE F21 korien je uz upotrebu opreme za injektiranje dok su konzervatori na nekim mestima morali da vre
ugradnju pricevima. Injektiranje je vreno sa
malim pritiscima od 0,2 0,3 bara. U zidovima oko paraklisa bile su drvene grede koje
su izgorele, a ostalo je fresko slikarstvo preko toga. Na istim mestima postavljene su eline zatege od inoks profila. Na mestima na
kojima je ostalo drvo vidno, ono je udubljeno,
a kroz udubljenje je postavljen inoks profil i
kompletna zidana konstrukcija je injektirana
sa MAPE-ANTIQUE-om F21.
Fugovanje cementnim i epoksidnim
masama za fugovanje
U prostorima u kojima je predviena obloga od keramikih ploica ili kamena, fugovanje je vreno brzosueom masom
ULTRACOLOR PLUS u odgovarajuem tonu.
ULTRACOLOR PLUS je korien u sanitarnim vorovima, hodnicima, javnim prostorima, gostoprijemnici i za fugovanje kamenih
ploa. ULTRACOLOR PLUS je brzovezujua
i brzosuea vodoodbojna masa za fugovanje poboljana polimerima, za fuge irine od
2 do 20 mm, izraena prema tehnologijama
BioBlock i DropEffect, ne iscvetava i spreava stvaranje bui.

13

U prostorijama ambulante koriena je dvokomponentna kiselootporna epoksidna

masa KERAPOXY. Primenjuje se za fuge
irine vee od 3 mm za fugovanje podnih
i zidnih obloga od keramikih ploica i prirodnog kamena u unutranjim i spoljnim
prostorima. Posebno se preporuuje za
fugovanje podova i zidova u prehrambenoj
industriji, termalnim kupatilima, rezervoarima
sa agresivnim hemikalijama, na radnim kuhinjskim ploama, u bolnicama, supermarketima, kao i u svim prostorima gde se trai
visoka higijena i otpornost na veinu agresivnih hemikalija.
Hidroizolacija starog i izgradnja
novog velikog rezervoara za
protivpoarnu zatitu
Stari rezervoar je zidan kamenom pre vie
vekova i vremenom je izgubio svojstvo vodonepropusnosti, pa je predvieno izvoenje
hidroizolacije. Nalazi se unutar junog dela
Porte i imao je funkciju rezervoara za pijau
vodu. Kako je trebalo da sauva svojstva rezervoara bilo je potrebno uraditi adekvatnu
hidroizolaciju. Podloga rezervoara je bila izuzetno trona, pa je na predlog Mapei tehnike slube pre hidroizolacije nanet PRIMER
3296, premaz na bazi akrilnh smola, koji
slui za konsolidaciju i postizanje protivpranosti. Sve upljine i neravnine popunjene
su brzovezujuim tiksotropnim malterom sa
kontrolisanim skupljanjem PLANITOP 400.

Ovaj malter se koristi za grube sanacije, ali

i za reprofilaciju, jer omoguava nanoenje
od 1 do 40 mm u jednom nanosu. Postie
vrstou pri pritisku od 15N/mm posle jednog dana, a ima konanu vrstou vie od
35 N/mm. Zatim je spoj poda zida obraen
kao zalueni holker spravljen od vodonepropusnog maltera. Malter je spravljen kao
meavina kvarca i cementa uz dodavanje
tenog dodatka za postizanje vodonepropusnosti IDROSILEX LIQUID. Ceo rezervoar hidroizolovan je osmotskom cementnom
masom IDROSILEX PRONTO. Masa se nanosi etkom, valjkom ili gletericom u dva ili
tri sloja. vrstoa pri pritisku ovog proizvoda
je 25 N/mm, a po EN ISO 7783-1 smatra
se paropropusnim (klasa I odnosno Sd < 1).
Proizvodu je ispitivanjem potvrena sanitarna ispravnost i mogue ga je koristiti u hidroizolaciji rezervoara sa pitkom vodom.
Kako je kapacitet starog protivpoarnog
rezervoara mali, s nedovoljnom visinskom
razlikom za stvaranje potrebnog pritiska
za gaenje eventualnog poara, na zahtev
grke i srpske slube zatite planiran je nov
protivpoarni rezervoar zapremine 440 m3.
Mapei je dao predlog sistemskog reenja
za hidroizolaciju i ovog bazena. Na mestima vidljive armature pristupilo se zatiti
antikorozivnim premazom na cementnoj
bazi MAPEFER-om, kako bi se spreila korozija i obnovila alkalnost armaturnih ipki.
Pre primene armaturne ipke su oiene,
a zatim je MAPEFER nanet u dva sloja. Do
sada su realizovani zemljani, armiraki i betonski radovi na izradi konstrukcije samog
objekta. Oekuje se zavretak preostalih
radova hidroizolacije u sistemu Mapelastic
sa prateim elementima sa obradu prodora, izrade instalacija i izradi razvoda hidrantske mree u manastirskom kompleksu i oko
njega.
Obnova Hilandara se nastavlja
Ove godine navrava se deset godina od
poara koji je naneo neprocenjivu tetu manastiru Hilandar. Po zvaninoj proceni za obnovu Hilandara potrebno je 25 miliona evra,
od kojih 14,7 miliona za deo koji je direktno
oteen poarom i 2,7 miliona za infrastrukturne radove. Dalji tok obnove Hilandara u
velikoj meri zavisi od podrke najire zajednice obnovi i ouvanju ovog jedinstvenog
ivog spomenika, riznice i temelja srpske
kulture i duhovnosti. U 2014. godini planiran
je zavretak rekonstrukcije objekta iz 1821.
godine, ulaznog dela, starog konaka, pokri-

vanje krova kamenim ploama i odreenih

radova u enterijeru.
Zahvaljujemo se Zadubini svetog manastira Hilandara, Milivoju Raniu, direktoru
Zadubine i Dr Nenadu ekularcu na informacijama, fotografijama, dokumentaciji i
velikoj pomoi prilikom izrade ovog teksta,
fotografu Fei Papriu na ustupljenim fotografijama Manastirski bunar i lekovita loza
svetog Simeona (slika 2) i Manastriski konak
(slika 7).

SLIKA 14: Manastirski kompleks.

14

Tehniki podaci
Manastir Hilandar, Atos, Grka
Investitor: Zadubina manastira Hilandara, Beograd, Srbija
Vreme izvoenja radova: 2005. 2013. godine (radovi na obnovi jo traju)
Koordinator radova: Milivoj Rani, direktor Zadubine manastira Hilandara
Koordinatori radova za arhitektonske, graevinske, konzervatorske radove:
Prof.dr. Mirko Kovaevi, d.i.a., Slobodan Barii d.i.a., Republiki zavod za zatitu
spomenika kulture Beograd, Dr. Nenad ekularac, d.i.a. profesor na Arhitektonskom
fakultetu u Beogradu, Dragomir Krivokua, d.i.a. i Stevica Tripkovi, d.i.a.
Konzervatorski nadzor: Kedak - Centar za zatitu svetogorskog naslea, Solun, Grka
Predlog, konsultacije i koordinacija oko izbora, primene materijala i sistemskih reenja Mapei: Melanija Pavlovi, d.i.a., Vladimir Dimitrijevi, d.i.g., Neboja Jani

Mapei proizvodi
Spravljanje betona sa kontrolisanim skupljanjem: Expancrete
Podlivanje: Mapefill
Hidroizolacija rezervoara: Primer 3296, Planitop 400, Idrosilex Liquid, Idrosilex Pronto,
Mapelastic sistem
Injektiranje zidova: Mape-Antique F21
Polaganje i fugovanje keramikih ploica i kamena: Kerapoxy, Ultracolor Plus
Antkorozivna zatita armaturnih ipki: Mapefer
Za dodatne informacije posetite web strane www.mapei.rs i www.mapei.com

SM br. 13/2014 7