Osnovi hidrogeologije

VII
POGLAVLJE

IZVORI

IZVORI predstavljaju prirodno isticanje izdanskih voda na povrinu zemlje,

bez obzira da li su u pitanju malomineralizovane ili mineralne vode.
Pored koncentrisanog isticanja izdanskih voda u
vidu mlazeva (izvori), one mogu i difuzno isticati u
jednom irem podruju, pri emu usled stalnog
kvaenja dolazi do zamovarivanja terena. Takve
pojave prirodnog isticanja nazivaju se pitevine.

Slika VII.1. Pojave isticanja podzemnih voda na

povrinu terena
i - izvor; p - pitevina

Foto VII-1. Krupajsko vrelo

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

b =c

Podzemne vode iz neke

izdani mogu da se pojave na
povrini terena, ali da dalje
ne otiu povrinski. To se
deava u erozionim
udubljenjima ija se dna
nalaze ispod nivoa izdani.
Ova udubljenja su stalno
ispunjena vodom i nazivaju
se izdanska oka.

Slika VII-2. Izdansko oko i obina bara

(Stepanovi, 1962)

Foto VII-2. Izdansko oko u blizini Kladova

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

esta je pojava da su mesta isticanja izdanskih voda na povrini terena (primarni izvor),
maskirana drobinskim materijalom, a da se izdanske vode filtriraju ispod takvog
materijala i pojavljuju na izvesnoj daljini na povrinu terena, najee u vidu sekundarnih
izvora (slika VII-3).

Slika VII-3. Primarni i sekundarni

izvor
1 - deluvijum;
2 - vodonosne stene;
3 - vodonepropusne stene;
4 - nivo izdani;
5 - izvor (sekundarni);
6 - izvor (primarni).

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Na terenima sastavljenim od karstifikovanih stenskih masa, isticanje izdanskih voda se

najee vri u vidu koncentrisanog mlaza, od kojeg se formiraju pravi reni tokovi (slika
VII-4a). Deava se, meutim, da se u zoni isticanja karstne izdani javi vie izvora na
manjem prostoru, koji ine razbijeno izvorite ili izvorsku zonu (slika VII-4b).

Slika VII-4. ematski prikaz koncentrisanog i razbijenog

isticanja podzemnih voda (Mijatovi, 1990)
a - koncentrisani izvor; b - razbijeno izvorite (izvorska zona)

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

KLASIFIKACIJA IZVORA

GENETSKA KLASIFIKACIJA IZVORA

Na osnovu genetske povezanosti sa odreenim tipovima izdani, razlikujemo
sledee tipove izvora:
1. Izvori koji se hrane vodama iz izdani u stenama sa meuzrnskom
poroznou
2. Izvori koji se hrane vodama pukotinskih izdani
3. Izvori koji se hrane vodama karsnih izdani
4. Izvori koji se hrane vodama lebdeih izdani
5. Izvori koji se hrane vodama sloenih izdani
6. Specifini izvori ( u oblasti viegodinjeg zamrzavanja, u savremenim
vulkanskim oblastima i sl.)

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

1. Izvori koji se hrane vodama iz izdani u sredinama sa meuzrnskom

poroznou
Po mehanizmu isticanja mogu biti :
1.1. Silazni
1.2. Uzlazni
1.1. Izvori silaznog tipa
Ovi izvori dreniraju izdan sa slobodnim nivoom. Mogu biti:

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

a ) Depresioni ili erozioni nastaju kao rezultat aktivnih

erozionih procesa, kojima su otkrivene izdanske vode.

Slika VII-5. Depresioni izvor

1 - vodonosne stene (peskovi); 2 - bezvodne (vodonepropusne) stene;
3 - nivo izdani; 4 - pravac kretanja podzemnih voda; 5 - depresioni izvor

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

b) Kontaktni izvori se javljaju na kontaktu dobro vodopropusnih

stena sa slaboprpusnim ili relativno vodonepropusnim stenama

Slika VII-6. Kontaktni izvor

1 - vodonosne stene (peskovi); 2 - bezvodne (vodonepropusne) stene;
3 - nivo izdani; 4 - pravac kretanja podzemnih voda; 5 - kontaktni izvor
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

c) Barijerni ili prelivni izvori obrazuju se kad se na putu kretanja izdanskih

voda nalaze vodonepropusne barijere, koje uslovljavaju promenu pravca
kretanja i njihovo prelivanje na povrinu terena. Jedna od karakteristika
barijernih izvora je da izdanske vode u neposrednoj zoni kontakta sa
barijernom sredinom, mogu lokalno imati uzlazno kretanje

Slika VII-7. Barijerni izvori

a - barijeru predstavljaju slabovodopropusne deluvijalne tvorevine;
b - izvori se javljaju usled izmene filtracionih svojstava na pravcu kretanja podzemnih voda;
c - usled prisustva elemenata rasedne tektonike;
1 - vodonosne stene; 2 - vodonepropusne stene; 3 - nivo izdani;
4 - barijerni izvor
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

1.2. Izvori uzlaznog tipa ili arteski izvori

Opta karakteristika ovih izvora je prilino ustaljen reim isticanja, s manjim
oscilacijama izdanosti, temperature i osnovnih parametara hemijskog sastava.
U okviru arteskih basena sreu se izvori iskljuivo uzlaznog tipa, praeni isticanjem
gasova. Arteski izvori se javljaju usled otkrivanja vodonosnih horizonata erozionim
procesima (slika XI-8a), prisustva bolje vodopropusnih stena u okviru relativno
vodonepropusne povlate (slika XI-8b), kao i prisustva elemenata rasedne tektonike
(slika VII-8c).

Slika VII-8. Izvori uzlaznog tipa

a - usled otkrivanja arteskih vodonosnih horizonata erozionim procesima; b - usled prisustva partija bolje
vodopropusnih stena u okviru relativno vodonepropusne povlate; c - usled prisustva elemenata rasedne
tektonike; 1 - vodonosne stene (peskovi); 2 - vodonepropusne stene (gline); 3 - relativno vodonepropusne
stene (glinoviti peskovi i peskovite gline); 4 - arteski izvor;
5 - nivo podzemnih voda pod pritiskom
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

2. Izvori koji se hrane vodama pukotinskih izdani

Na osnovu karaktera kretanja izdanskih voda prema povrini terena, pukotinski izvori mogu
biti silaznog i uzlaznog tipa.
2.1. Pukotinski izvori silaznog tipa vezani su za deo pukotinske izdani iznad lokalnog
erozionog bazisa, odnosno za zonu intenzivne ispucalosti i raspadanja magmatskih,
metamorfnih i vrstih sedimentnih stena. Na osnovu uslova pojavljivanja na povrini
terena, ovi izvori mogu biti: erozioni (slika VII-9a), barijerni (slika VII.9b) i kontaktni (slika
VII-9c).

Slika VII-9. Pukotinski izvori silaznog tipa

a - erozioni; b -barijerni; c - kontaktni
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

2.2. Pukotinski izvori uzlaznog tipa vezani su za odreene tektonske pukotine i

razlome, koji zaleu dosta duboko ispod lokalnog erozionog bazisa, a koje
presecaju i sisteme pukotina iznad lokalnog erozionog bazisa (slika VII-10).
Pritisak ovih voda pri isticanju, uslovljen je hidrostatikim pritiskom, pritiskom
gasova ili pregrejanih para.

Slika VII-10. Pukotinski izvor uzlaznog tipa

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

3. Izvori koji se hrane vodama karsnih izdani (karstni izvori)

Oni su brojni na terenima sastavljenim od karbonatnih (krenjaci, dolomiti, karbonatni
laporci, mermerisani krenjaci), sulfatnih (gips i anhidrit) i sonih (halit) stena. Meu
mnogobrojnim razliitim karstnim izvorima mogue je izdvojiti 3 grupe: povremene,
stalne i submarinske.

Povremene izvore karakterie opta nepostojanost izdanosti u toku godine.

Vezani su za deo karstne sredine iznad regionalnog nivoa izdani.

Stalni izvori su vezani za krupne sisteme kanala i pukotina u karstnoj sredini

ispod regionalnog nivoa izdanskih voda.

Submarinski izvori su vezani za podzemne karstne kanale koji zaleu ispod

nivoa mora.

Prema specifinostima pojavljivanja i funkcionisanja, mogue je izdvojiti nekoliko grupa

izvora u karstu:
1.
2.
3.
4.
5.

snani karstni izvori (vrela),

intermitentni izvori (potajnice),
estavele,
boatni izvori i
vrulje.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

3.1. karstni izvori (vrela)

Karstna vrela predstavljaju snane izvore u

karstu. Veina snanih karstnih izvora
nalazi se na obodu karstnih polja, renih
dolina, jezerskih kotlina ili obala mora.
Po mehanizmu isticanja, karstna vrela
mogu biti silazna i uzlazna.

Slika VII-11. Karstni izvor silaznog tipa

a kontaktni; b - barijerni
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Slika VII-12. Karstni izvor uzlaznog tipa

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

3.2. intermitentni izvori (potajnice)

To su izvori u karstu koji funkcioniu povremeno ( u odreenim vremenskim razmacima ).
Pojava ovakvih izvora uslovljena je postojanjem kaverni ili upljina i kanala u vidu krive
natege, koji su uzajamno povezani.

Slika VII-13. Potajnica (Radovanovi, 1897)

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

3.3. estavele
To su pojave u karstu s dvostrukom hidrogeolokom funkcijom. Estavele obavljaju
funkciju ponora sve dok postoje i najmanje koliine vode koje utiu u nju. U vlanim
periodima godine, u vreme visokih nivoa karstnih izdanskih voda, ove pojave funkcioniu
kao izvori. Najee se javljaju po obodu karstnih polja.

Slika VII-14. Princip rada estavele (Milanovi, 1979)

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

3.4. boatni izvori

Predstavljaju izvore koji istiu na morskim obalama i koji u odreenim periodima daju
poluslanu (boatnu) vodu, usled meanja slanih i slatkih voda.

3.5. vrulje
Vrulje su izvori ispod nivoa mora (submarinski izvori). Na povrini mora manifestuju se u
vidu krunih povri, koje se jasno razlikuju od okolne morske vode.

Slika VII.15. ematski prikaz pojavljivanja boatnih izvora i vrulja

Q - slatka voda; q - slana voda; A - vrelo; B - vrulja;
a - podruje najintenzivnijeg meanja slane i slatke vode
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

4. Izvori koji se hrane vodama lebdeih izdani

Karakteriu ih velika kolebanja izdanosti, temperature i hemijskog sastava, u zavisnosti
od hidrometeorolokih uslova date oblasti. Veina ovih izvora funkcionie u toku godine
ogranieno vreme, koje odgovara infiltraciji atmosferskih padavina i topljenja snega
(slika VII-16).

Slika VII-16. Izvor koji drenira lebdeu izdan

1 - izvor koji drenira lebdeu izdan; 2 - kontaktni izvor
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

5. Specifini izvori
5.1. Izvori u oblasti viegodinjeg zamrzavanja
5.2. Izvori u savremenim vulkanskim oblastima

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Foto VII-4. Old Faithful Geyser - Yellowstone

Foto VII-3. Castle Geyser - Yellowstone

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

MERENJE IZDANOSTI IZVORA

Izdanost (kapacitet) izvora predstavlja koliinu vode koja prirodno istekne u
jedinici vremena.
Metode za odreivanje
hidrometrijska.

izdanosti

izvora

su

zapreminska,

metoda

preliva

1. Zapreminska metoda koristi se kod kaptiranih izvora kod kojih je mogue posudom
poznate zapremine prihvatiti svu vodu koja istekne u odreenom vremenskom periodu.
Ovom metodom izdanost izvora odreuje se po formuli:

V
Q=
t
gde su:
Q
V
t

- izdanost izvora (l/s, l/min),

- zapremina suda (l) i
- vreme za koje se sud zapremine (V) napuni vodom (s, min)

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

2. Prelivi su pregrade koje se postavljaju u otvorenom toku, koji se formira neposredno

ispod mesta isticanja. Najee se uz preliv postavlja i vodomerna letva u cilju
preciznijeg merenja visine vode koja preliva. Primena preliva omoguava dobijanje
podataka o izdanosti u duem vremenskom intervalu, na osnovu kojih je mogue suditi
o reimu izdanosti pojedinih izvora.

Foto VII-5. Preliv na vrelu Banjica (Istona Srbija)

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Od brojnih tipova preliva, u praksi se najee koriste Tompsonov, ipoletijev i

pravougaoni (slika VII-17).

Pravougaoni

Q = 1.8 b h h

Tompsonov

Q = 1.4 h 2 h

ipoletijev

Q = 1.86 b h h

gde su:
Q
h
b

- izdanost izvora (m3/s),

- visina vode (m) i
- irina praga preliva (m).

Slika VII-17. Prikaz postavljanja preliva na

manjim vodotocima
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

3. Hidrometrijska metoda primenjuje se za odreivanje izdanosti izvora koji ispod zone

isticanja obrazuju rene tokove. Ova metoda se zasniva na merenju povrine poprenog
preseka renog toka i brzine vode.
Na osnovu podataka merenja brzine vode hidrometrijskim krilom na nekoliko vertikala i
odreivanja srednjih brzina voda (vsr) po formuli:

v sr = 0.1 (v pov. + 3v 0.2h + 3v 0.6h + 2v 0.8h + v dna )

Primenom grafoanalitikog postupka (slika VII-18), dobija se izdanost izvora po formuli

q i + q i +1
Q=
bi
2
i =1

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Slika VII-18. Grafoanalitiki postupak za odreivanje proticaja

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

KLASIFIKACIJA IZVORA NA OSNOVU IZDANOSTI, AMPLITUDE KOLEBANJA

IZDANOSTI I TEMPERATURE VODA

Jednu od prvih klasifikacija na osnovu izdanosti dao je O. Meinzer, koji izdvaja 8 grupa
izvora (tabela VII-1).
Grupa izvora

Izdanost (l/s)

> 10 000

II

1 000 - 10 000

III

100 - 1 000

IV

10 - 100

1 - 10

VI

0.1 - 1

VII

0.01 - 0.1

VIII

< 0.01

Tabela VII-1. Klasifikacija izvora na osnovu srednje izdanosti

(po Meinzer-u)
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Na osnovu amplitude kolebanja izdanosti, izvori se dele u 6 kategorija (tabela VII-2).

Kategorija

Izvori

Odnos
(Qmin : Qmax)

Veoma postojani

1:1

II

Postojani

1:1-1:2

III

Promenljivi

1 : 2 - 1 : 10

IV

Veoma promenljivi

1 : 10 - 1 : 30

Izuzetno promenljivi

1 : 30 - 1 : 100 i vie

VI

Periodini

Tabela VII-2. Klasifikacija izvora prema amplitudi kolebanja

izdanosti

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Na osnovu temperatura voda, svi izvori su svrstani u 7 klasa (tabela VII-3)

Klasa

Izvori

Temperatura oC

Izuzetno hladni

<0

II

Veoma hladni

0-4

III

Hladni

4 tsr

IV

Subtermalni

tsr - 35

Termalni

35 - 42

VI

Visoko termalni

42 - 100

VII

Pregrejani

> 100

Tabela VII-3. Klasifikacija izvora na osnovu temperature

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)