SISTEM SUELJNIH

SILA

SISTEM SUELJNIH SILA

Za sistem sila
kaemo da je
sueljan ukoliko sile
imaju zajedniku
napadnu taku ili im
se napadne linije
seku u istoj taki.

rrr
FF444
F
A1
A4

A3

ur
F 11

A2
ur
F 22

ur
F 33

OSNOVNI POJMOVI MEHANIKE

GEOMETRIJSKO SLAGANJE DVE

SUELJNE SILE
Pod pojmom slaganja sila podrazumeva se
odreivanje rezultante tih sila.
Uoliko razmatramo dve sueljne sile, tada
se rezultanta sila moe geometrijski dobiti
formiranjem:

-paralelograma sila, ili

-trougla sila

Geometrijsko definisanje rezultante dve sueljne

sile formiranjem paralelograma sila
ur
F2

Rezultanta dve sile

ur
F1

ur
ur ur
F R = F1 + F 2

ur
Rezultanta F R je jednaka
dijagonali paralelograma
ur ur
konstruisanog od sila F 1 i F 2 .
OSNOVNI POJMOVI MEHANIKE

Geometrijsko definisanje rezltante dve sueljne

sile formiranje paralelograma sila
ur
FR

ur
F2

A
Rezultanta dve sile

ur
F1

ur
ur ur
F R = F1 + F 2

ur
Rezultanta F R je jednaka
dijagonali paralelograma
ur ur
konstruisanog od sila F 1 i F 2 .
OSNOVNI POJMOVI MEHANIKE

Geometrijsko definisanje rezultante dve sueljne

sile formiranjem trougla sila
ur
FR

ur
F2

ur
F2
ur
F1

Rezultanta dve sile

ur ur
Sile F 1 i F 2 moemo sloiti ako konstruiemo
trougao sila. Slaganje sila
ur
poinjemo tako to na kraj vektora
F 1 , kojeg smo urnacrtali u razmeri,
ur
nadoveemo
ur poetak vektora Fur2 . Poetak vektora F 1urdefinie poetak
rezultante F R , dok kraj vektora F 2 definie kraj vektora F R .

ur
ur ur
Formiranje trougla sila svodi se na sabiranje vektora: F R = F 1 + F 2 .

GEOMETRIJSKO SLAGANJE PROIZVOLJNOG

SISTEMA SUELJNIH SILA
ur
F1

r
F4

ur
F2

ur
F3

r
FR
ur
ur ur
F 1,2 = Fur1 + F 2ur ur ur ur
ur
F 1,2,3 =urF 1,2 + Fur3 = F 1ur+ F 2 ur
+ F 3ur ur ur
ur
F R = F 1,2,3,4 = F 1,2,3 + F 4 = F 1 + F 2 + F 3 + F 4

Geometrijsko slaganje proizvoljnog ravanskog

sistema sueljnih sila se sprovodi konstrukcijom
poligona sila
Stranice poligona sila su sile, a zavrna
stranica poligona je rezultanta sistema sila.

ANALITIKO SLAGANJE PROIZVOLJNOG

RAVANSKOG SISTEMA SUELJNIH SILA
F1

F2
F2

c'
b'

F3

XR
X2

X1

X 1 = U F ab '

F4

FR

F4

b
F1

ur ur ur ur ur
F R = F1 + F 2 + F 3 + F 4

F3

d'

e'
X4
X3

X 2 = UF b 'c '

X 3 = U F c ' d ' X 4 = U F d ' e '

Teorema o projekciji
rezultante na osu
Projekcija rezultante
sistema sila, na neku
osu jednaka je zbiru
projekcija svih sila na
tu osu.

X R = U F ae '
X 1 + X 2 + X 3 + X 4 = U F (ab ' + b ' c ' + c ' d ' + d ' e ') = U F (ae ') X R

X R = X1 + X 2 + X 3 + X 4

PROJEKCIJE PROSTORNE SILE NA OSE

z

ur
Neka su projekcije sile F na koordinatne ose:
Fx X , Fy Y , Fz Z ,
gde su:

ur
F

moemo

predstaviti

rr r
i, j , k

kao

ur ur ur ur
r
r
r
F = Fx + F y + Fz = Xi +Y j + Zk,
gde su:

Fx X = F cos ,
Fy Y = F cos ,
Fz Z = F cos .

tada silu
komponenti
.

zbir

,
x

Projektovanje prostorne sile

jedinini vektori koordinatnih osa.

Y
cos =
F
Z
cos =
F

X
cos =
F

ANALITIKO SLAGANJE PROSTORNOG SISTEMA

SUELJNIH SILA
z

ur
F 1 = { X 1 , Y1 , Z1}

ZR

ur
F 2 = { X 2 , Y2 , Z 2 }

Z1

X R = X1 + X 2
YR = Y1 + Y2

FR = X R2 + YR2 + Z R2

X2

X1

Z2

XR ,

Y1

Y2

YR

Z R = Z1 + Z 2

Ukoliko sistem prostornih sueljnih sila ima n-sila, i ukoliko su sve sile
sistema definisane analitiki-pomou projekcija, onda rezultantu odereujemo
direktno primenom teoreme o projekciji rezultante na osu:
n

i =1

i =1

i =1

X R = X i , YR = Yi , Z R = Z i .

RAZLAGANJE SILE NA DVA PRAVCA

Obrnut postupak od slaganja sila je razlaganje
sila

ur
Geometrijski posmatrano, razlaganje vektora urF
na
ur dva pravca se svodi na nalaenje vektora F 1 i
P2
F 2 tako da je:

ur ur ur
F = F1 + F 2
P1

ur
gde
ur se vektor F 1 poklapa sa pravcem P1, a vektor
F 2 poklapa sa pravcem P2.

A1) Geometrijsko razlaganje sila

konstruisanjem paralelograma sila
ur
Geometrijski silu F moemo

razloiti na dva pravca ukoliko

konstruiemo paralelogram sila,
to je u saglasnosti sa
aksiomom o paralelogramu sila.

Dijagonala paralelograma je
poznata sila, dok su strane
paralelograma sile koje
odreujemo

A2) Geometrijsko razlaganje sila konstrukcijom

trougla sila
Geometrijsko razlaganje sile na dva
zadata
pravca,
konstrukcijom
trougla ur
sila,ursvodi se na definisanje
vektora

F 1 i F 2 , koji se nadovezuju ur
jedan na drugi. Poetak vektora
ur F 1
poklapa sa poetkom
vektora F , dok
ur
se kraj vektora
F 2 poklapa sa krajem
ur
vektora F . ur ur
ur
F = F1 + F 2.

B) Analitiko razlaganje sila na dva pravca

ur
Neka
jerdat vektor F , preko komponenti
uur uu
Fx i Fy ili preko intenziteta F i ugla .
Analitiko razlaganje sile svodi se na
projektovanje na koordinatne ose
vektorske jednaine:
ur ur ur
F = F1 + F 2.
Ako su pravci P1 i P2 zadati preko uglova,
1 i 2 , prema x-osi, tada se razlaganje
poznatog vektora na dva zadata pravca
svodi na odreivanje intenziteta novih
vektora F1 i F2 :
F cos = F1 cos1 + F2 cos 2 ,
F sin = F1 sin 1 + F2 sin 2 .

y
ur
Fy

ur
F

ur
Fx

Ortogonalne projekcije poznatog vektora

P2

ur
F

ur
F2

ur
F1

P1
x

Analtiko razlaganje vektora na dva pravca

RAVNOTEA
SISTEMA SUELJNIH
SILA

VEKTORSKI USLOV RAVNOTEE SISTEMA

SUELJNIH SILA
ur
F1

r
F4

ur
F3

ur
F2

Sistem sueljnih sila je u ravnotei ako je rezultanta jednaka nuli.

ur ur ur ur
Ako na telo deluje sistem od npr., etiri sueljne sile: F 1 , F 2 , F 3 , F 4 , tada je uslov
ur
ur ur ur ur r
ravnotee:
F R = F1 + F 2 + F 3 + F 4 = 0.
Vektorski uslov ravnotee poizvoljnog sistema od n sueljnih sila

uur n uur
FR = Fi
i =1

Sistem sueljnih sila je u ravnotei ako je poligon sila zatvoren

ANALITIKI USLOV RAVNOTEE SISTEMA

SUELJNIH SILA
Algebarski zbir projekcija sila
na svaku koordinatnu osu
mora biti jednak nuli da bi
sistem sila bio u ravnotei:

ur
F1

X R = X1 + X 2 + X 3 + X 4 = 0 ;
YR = Y1 + Y2 + Y3 + Y4 = 0

Analitiki uslov ravnotee

proizvoljnog sistema
sueljnih sila je:
n

X R = X i = 0,

ur
F2
x
r
F4

ur
F3

i =1
n

YR = Yi = 0 ,
i =1
n

Z R = Zi = 0 .
i =1

Projekcije sila na ose

TEOREMA O TRI SILE

Ako se neko telo nalazi u ravnotei pod dejstvom tri
neparalelne sile, te sile moraju leati u jednoj ravni i
moraju biti sueljne

ur
F1
ur
F2

ur ur

ur

Dokaz: Ako na telo deluju tri sile F 1 , Fur2 i urF 3

onda emo prvo dve sile na primer F 1 i F 2 ,
pomeriti du napadnih linija sila dournjihovog
preseka,
ur
ur i sloiti ih u rezultantu F 1,2 . Sile
F 1,2 i F 3 moraju biti u ravnotei, a to e biti
mogue samo ako su kolinearne istih
intenziteta i suprotnih smerova (aksoma 1).
Ovo je mogue
ur ur ako se presek napadnih
i F 2 nalazi na napadnoj liniji
linijaursila F 1 ur
F 3 iurako F 3 lei u ravni koju obrazuju
sile ur
sile F 1 i F 2 .

ur
F3

TEOREMA O TRI SILE

Ako se neko telo nalazi u ravnotei pod dejstvom tri
neparalelne sile, te sile moraju leati u jednoj ravni i
moraju biti sueljne

ur
F 1,2

ur
F1
ur ur

ur

Dokaz: Ako na telo deluju tri sile F 1 , Fur2 i urF 3

onda emo prvo dve sile na primer F 1 i F 2 ,
pomeriti du napadnih linija sila dournjihovog
preseka,
ur
ur i sloiti ih u rezultantu F 1,2 . Sile
F 1,2 i F 3 moraju biti u ravnotei, a to e biti
mogue samo ako su kolinearne istih
intenziteta i suprotnih smerova (aksoma 1).
Ovo je mogue
ur ur ako se presek napadnih
i F 2 nalazi na napadnoj liniji
linijaursila F 1 ur
F 3 iurako F 3 lei u ravni koju obrazuju
sile ur
sile F 1 i F 2 .

ur
F3

ur
F2

STATIKI ODREENI I STATIKI NEODREENI

PROBLEMI
Opti-osnovni principi reavanja zadataka statike:
1. Uoi se telo ili sistem tela iju ravnoteu izuavamo
2. Telo ili sistem tela treba osloboditi veza, a njihov uticaj zameniti reakcijama
3. Definisanje uslova ravnotee:
3.1 za sistem tela, ili
3.2 za svako telo ponaosob
4. Ustanoviti karakter prouavanog sistema sila (sistem sueljnih sila, sistem
paralelnih sila, ravanski sistem sila)
U sistem sila za koje postavljamo uslove ravnotee ulaze aktivne i reaktivne sile.
Za neki primer kaemo da je statiki odreen ako se nepoznate veliine mogu
odrediti postavljanjem, uslova ravnotee.
BROJ NEPOZNATIH VELIINA JEDNAK JE BROJU USLOVA RAVNOTEE.
KOD STATIKI NEODREENIH PRIMERA OSIM USLOVA RAVNOTEE
POTREBNO JE POSTAVITI DOPUNSKE USLOVE KOJE UZIMAJU U OBZIR
DEFORMABILNOST TELA.

PRIMERI

Primer 1

ur
Telo teiine G okaeno je o dva neistegljiva
ueta. Odrediti sile u uadima.
ur
Na osnovu aksiome o vezama teret G moemo smatrati slobodnim ako sklonimo
uad i dejstvo uadi na teret zamenimo
silama. Sobzirom da se radi o
ur odgovarajuim
ur
neistegljivim uadima reakcije veza S 1 i S 2 su u pravcu uadi.
ur
ur
Pravci
uadi
ur
ur se seku sa napadnom linijom aktivne sile G . Dakle, reakcije veza S 1 i
S 2 i sila G ine sistem sueljnih sila.
Geometrijski posmatrano sistem sueljnih sila je u ravnotei ako je poligon sila
zatvoren. U sluaju sistema od tri sile poligon sila je trougao.

Poligon sila formiramo tako to se na poetak poznate sile

nanese pravac jedne, a na njen kraj nanose pravac druge,
reaktivne sile. Tako da vai:.

ur uur uur
G + S1 + S 2 = 0

Vektorski zbir svih sila jednak nuli tj., njihova rezultanta

je jednaka nuli a time je zadovoljen uslov da je sistem
sueljnih sila u ravnotei.
Za odreivanje intenziteta S1 i S 2 primeniemo sinusnu
teoremu:

S1
S2
G
=
=
,
sin sin(90 ) sin(90 + )
S1 =

G sin
sin(90 + )

S1 =

G sin
cos( )

S2 =

G sin(90 )
sin(90 + )

S2 =

G cos
cos( )

Isti zadatak moemo reiti analitikim

ur uur uurputem, projektovanjem na koordinatne ose,
vektorskog uslova ravnotee G + S1 + S 2 = 0 .
S1x = S1 cos ; S1 y = S1 sin

S2 x = S2 sin ; S2 y = S2 cos
Gx = 0; Gy = G

x: 0 = S1 cos S 2 sin

y: 0 = G1 + S1 sin + S 2 cos ,

dobili smo sistem jednaina po

nepoznatim intenzitetima:

uur
S2

uur
S1
uur
G1

S1 cos S2 sin = 0
S1 sin + S 2 cos = G1 ,

reavanjem sistema jednaina dolazi se do istog rezultata:

S1 =

G sin
, S2 = G cos
cos( )
cos( )

Primer 2 Primena teoreme o tri sile

Laki tap krajem A vezan je za nepokretni cilindrini
zglob a drugim krajem B okaen je
ur
za neistegljivo ue. Na tap deluje kosa sila F . Odrediti reakcije veza.
ur
F

ur
F
A

ur
S

A
B

uur
FA

ur
ur
U ovom primeru poznat nam je pravac aktivne sile F , kao i ur
reaktivne sile ueta S ,
takoe nam je poznato da napadna linija reaktivne sile oslonca F A , mora da proe kroz

oslonac A, jer je oslonac A nepokretan.

Ovde moemo da primenimo teoremu o tri sile: Telo je u ravnotei, pod dejstvom tri
sile, ako te sile ine sistem sueljnih ur
sila.ur
Taka
C je presek napadnih linija sila: F i S , iji su pravci poznati . Napadna linija sile
ur
F A mora da proe kroz taku C da bi bila zadovoljena teorema o tri sile. Konano, sila
ur
F A prolazi kroz take A i C.
ur
Na osnovu teoreme o tri sile odredili smo pravac sile F A . Intenzitete ovih sila
moemo odrediti formiranjem zatvorenog poligona sila:

Geometrijski uslov ravnotee

Formiranje zatvorenog poligona sila

uur ur ur ur
FR = F + F A + S = 0 .
Napomena: Zatvoreni poligon sila se dobija nadovezivanjem sila. Na vrh
tekue sile nadovezuje se poetak sledee itd., vrh poslednje sile se
poklapa sa poetkom prve sile.
Reakcije veza odreujemo analitiki projektovanjem gornje vektorske jednaine
na koordinatne ose ili geometrijski reavanjem trougla sila.

Primer 3 Sile u lakim tapovima

Dva laka tapaurAC i CB zglobno su vezana za nepokretne oslonce u takama A i B. U taki

C deluje sila F normalno na tap AC. tapovi su meusobno zglobno vezani u taki C.
Odrediti sile u lakim tapovima.
ur
F
C
45

Da bi smo odredili sile u lakim tapovima posmatraemo ravnoteu zgloba C kojim su povezani
tapovi. Na osnovu aksiome o vezama zglob C e ostati i dalje u ravnotei ukoliko sklonimo
tapove i dejstvo tapova na zglob C zamenimo silama.
Reakcije lakih pravih tapova su u pravcu tapova.

Geometrijski uslov ravnotee

Poligon sila od poznate sile i dva pravca formiramo tako to na poetak
poznate sile nanesemo jedan pravac, a na njen kraj nanosimo drugi poznati
pravac reaktivne sile. Geometrijski uslov ravnotee ostvarujemo tako to je
poligon sila zatvoren i to su sile nadovezane, tj. na kraj tekue nadovezuje
se poetak sledee. Kraj poslednje sile poklapa se sa poetkom prve sile. Na
taj nain definiemo smerove sila
Iz formiranog trougla sila moemo primenom sinusne teoreme odrediti
nepoznate intenzitete sila
S1
S
F
= 2 =
sin 45 sin 90 sin 45

S1 =

F sin 45

sin 45

S1 = F

S2 =

F sin 90

sin 45

S2 = F 2

Analitiki uslov ravnotee

Projekcijom
vektorske jednaine:
uur ur uur uur

FR = F + S1 + S2 = 0

na koordinatne ose dolazi se do

analitikih uslova ravnotee.

ur
S2

Projekcije sila na koordinatne ose:

x

S1x = S1 cos 45; S1 y = S1 sin 45

45

S2 x = 0; S2 y = S2

Fx = F cos 45; Fy = F sin 45

ur
S1

45

ur
F

Analitiki uslovi ravnotee:

S1x + S 2 x + Fx = 0
S1 y + S2 y + Fy = 0 ,

S1 cos 45 + 0 + F cos 45 = 0

S1 sin 45 + S2 F sin 45 = 0

Reavanjem sistema jednaina dobija se:

S1 = F

S2 = F 2

S1

S1

2
2
=F
2
2

2
2
+ S2 = F
2
2

REZIME:

-REZULTANTA DVE SUELJNE SILE

-DEFINISANJE REZULTANTE POMOU POLIGONA SILA
-TEOREMA O PROJEKCIJI REZULTANTE
-ANALITIKO SLAGANJE PROSTORNOG SISTEMA SILA
-RAZLAGANJE SILA NA DVA PRAVCA
-GEOMETRIJSKI USLOV RAVNOTEE SISTEMA
SUELJNIH SILA
-ANALITIKI USLOVI RAVNOTEE SISTEMA
SUELJNIH SILA
-TEOREMA O TRI SILE