"Slubeni list SRJ", br.

80/94, 83/94, 28/96, 12/98

ZAKON
O MERNIM JEDINICAMA I MERILIMA
I. OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se sistem mernih jedinica i merila, ostvarenje, uvanje,
upotreba i pregled etalona i uzoraka referentnih materijala, ispitivanje tipa merila,
pregled merila, akreditovanje za pregled radnih etalona, merila i uzoraka referentnih
materijala i nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona radi obezbeivanja
jedinstvene primene utvrenog sistema mernih jedinica i merila (merno jedinstvo) na
teritoriji Savezne Republike Jugoslavije i kontrola njegove primene.
lan 2.
Merenje u Saveznoj Republici Jugoslaviji vri se merilima, primenom odgovarajuih
metoda merenja, a rezultati merenja, odnosno vrednosti fizikih veliina izraavaju
se mernim jedinicama predvienim ovim zakonom.
lan 3.
U Saveznoj Republici Jugoslaviji upotrebljavaju se samo:
1) merne jedinice Meunarodnog sistema jedinica;
2) merne jedinice van Meunarodnog sistema jedinica koje su predviene ovim
zakonom;
3) decimalne merne jedinice.
lan 4.
Za pregled etalona, merila i uzoraka referentnih materijala ili proveravanje mernih
metoda moraju se upotrebljavati samo ispravni etaloni i uzorci referentnih materijala,
na nain kojim se obezbeuje odreena tanost pri poreenju.
Ispravnim etalonom, odnosno uzorkom referentnog materijala, u smislu ovog
zakona, smatra se etalon, odnosno uzorak referentnog materijala koji ispunjava
propisane metroloke uslove i koji je na propisan nain igosan, odnosno snabdeven
uverenjem o ispravnosti etalona, odnosno uzorka referentnog materijala.

lan 5.
Za merenje se moraju upotrebljavati ispravna merila, na nain kojim se obezbeuje
odreena tanost merenja.
Ispravnim merilom, u smislu ovog zakona, smatra se merilo koje ispunjava propisane
metroloke uslove i koje je na propisan nain igosano, odnosno snabdeveno
uverenjem o ispravnosti merila.
lan 6.
Ispunjenost propisanih metrolokih uslova utvruje se pregledom.
Pregled etalona, odnosno merila vri se pre nego to se etalon, odnosno merilo stavi
u promet, odnosno pre nego to se pone upotrebljavati.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene
metale propisuje etalone i merila za koje je obavezan pregled i rokove u kojima se
vre periodini pregledi etalona i merila, vrste merila za koje je obavezno ispitivanje
tipa, kao i vrste merila koje se izuzimaju od periodinog pregleda.
lan 7.
Ako se pregledom utvrdi da etalon, odnosno merilo ispunjava propisane metroloke
uslove, oni se igou, odnosno za njih se izdaje uverenje o ispravnosti.
Ako se pregledom utvrdi da etalon, odnosno merilo ne ispunjava propisane
metroloke uslove, uskratie se njihovo igosanje, odnosno izdavanje uverenja o
njihovoj ispravnosti, o emu se, na pismeni zahtev stranke, izdaje reenje.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana moe se izjaviti alba saveznom ministarstvu
nadlenom za poslove nauke i razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako je pregled
obavila savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale, odnosno
saveznoj organizaciji nadlenoj za mere i dragocene metale ako je pregled obavila
njena podruna organizaciona jedinica (u daljem tekstu: Kontrola), preduzee ili
drugo pravno lice akreditovano za pregled radnih etalona, merila i uzoraka
referentnih materijala (u daljem tekstu: akreditovana laboratorija).
lan 8.
Upotrebom mernih jedinica, etalona i merila, u smislu ovog zakona, smatra se
upotreba tih jedinica, etalona i merila u radu, odnosno poslovanju preduzea i drugih
pravnih lica i fizikih lica, kao i u radu dravnih organa i jedinica lokalne samouprave.
Subjekti iz stava 1. ovog lana duni su da merne jedinice, etalone i merila odreene
ovim zakonom upotrebljavaju i u procesu rada, odnosno u svom unutranjem
poslovanju.
lan 9.

Organizacija i nain vrenja poslova u vezi sa sprovoenjem odredaba ovog zakona

za specifine potrebe odbrane ureuju se propisom u skladu sa ovim zakonom.
lan 10.
Savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale izdaje glasilo u kome se
objavljuju:
1) podaci o metrolokim svojstvima jugoslovenskih (primarnih) etalona;
2) klasifikacija etalona i merne metode za prenoenje vrednosti mernih jedinica sa
jugoslovenskih (primarnih) etalona na sekundarne etalone i radne etalone;
3) metroloka uputstva za pregled radnih etalona;
4) podaci o fizikim osobinama i hemijskom sastavu uzoraka referentnih materijala
koje ostvaruje savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale;
5) metroloka uputstva za pregled merila;
6) reenja iz lana 36. st. 1. i 2. i lana 37. stav 1. ovog zakona;
7) reenja iz lana 47. stav 1. i lana 69. stav 1. ovog zakona;
8) reenja iz lana 60. stav 3. i lana 71. stav 3. ovog zakona;
9) podaci o vrstama merila i podruju na kome Kontrola vri pregled merila;
10) struna uputstva koja daje funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom
nadlenom za mere i dragocene metale.
lan 11.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledea znaenja:
1) etalon je materijalizovana mera, merni instrument ili merni sistem namenjen da
definie, ostvaruje, uva ili reprodukuje jednu jedinicu, odnosno jednu vrednost
ili vie poznatih vrednosti jedne veliine, kako bi se poreenjem mogle preneti
na etalone nieg reda ili merila;
2) jugoslovenski (primarni) etalon jedinice odreene veliine je etalon koji ima
najbolja metroloka svojstva koja se proveravaju poreenjem s meunarodnim
etalonom, a slui za utvrivanje metrolokih svojstava sekundarnih etalona;
3) sekundarni etalon jedinice odreene veliine je etalon ija su metroloka
svojstva utvrena poreenjem s jugoslovenskim (primarnim) etalonom ili po
etalon-metodi, a slui za pregled radnih etalona;
4) radni etalon jedinice odreene veliine je etalon ija su metroloka svojstva
utvrena poreenjem sa sekundarnim etalonom ili po etalon-metodi, a slui za
pregled merila;

5) merilo je tehniko sredstvo namenjeno za merenje, samo ili u sklopu s drugom

opremom (materijalizovana mera, merni instrument, merni sistem, merni
ureaj, merni pretvara, merna komponenta itd);
6) pod tipom merila podrazumevaju se merila istog proizvoaa koja imaju sline
karakteristike u pogledu namene, naina upotrebe, principa konstrukcije, oblika,
sastavnih delova, materijala i metrolokih svojstava, a mogu se meusobno
razlikovati po mernom opsegu i nazivnim vrednostima;
7) uzorak referentnog materijala je uzorak materijala ili supstance sa jednim ili vie
svojstava koja su dovoljno dobro utvrena da bi se koristio za pregled merila i za
proveravanje mernih metoda;
8) uzorak jugoslovenskog (primarnog) referentnog materijala u odreenoj oblasti je
uzorak koji ima najbolje karakteristike u pogledu fizikih osobina ili hemijskog
sastava koje se proveravaju poreenjem sa meunarodnim uzorkom referentnog
materijala, a slui za utvrivanje karakteristika uzoraka sekundarnih referentnih
materijala;
9) uzorak sekundarnog referentnog materijala u odreenoj oblasti je uzorak ije su
karakteristike odreene poreenjem s uzorkom jugoslovenskog (primarnog)
referentnog materijala po odgovarajuoj test-metodi, a slui za utvrivanje
karakteristika uzoraka radnih (laboratorijskih) referentnih materijala;
10) uzorak radnog (laboratorijskog) referentnog materijala u odreenoj oblasti je
uzorak ije su karakteristike utvrene poreenjem sa uzorkom sekundarnog
referentnog materijala po odgovarajuoj test-metodi, a slui za pregled merila i
za proveravanje mernih metoda;
11) akreditovanje je postupak u kome savezni organ, odnosno savezna organizacija
nadlena za akreditovanje (u daljem tekstu: akreditaciono telo) na propisani
nain utvruje osposobljenost i kompetentnost preduzea i drugih pravnih lica za
pregled odreenih vrsta radnih etalona, merila i uzoraka referentnih materijala.

II. MERNE JEDINICE

1. Merne jedinice Meunarodnog sistema jedinica
lan 12.
Meunarodni sistem jedinica (u daljem tekstu: jedinice SI) sastoji se od osnovnih,
izvedenih i dopunskih jedinica.
lan 13.
Nazivi i oznake osnovnih jedinica SI i veliine na koje se te jedinice odnose jesu:

Osnovna jedinica SI
Veliina

Naziv

Oznaka

metar

masa

kilogram

kg

vreme

sekunda

elektrina struja

amper

termodinamika temperatura

kelvin

koliina gradiva (supstancije)

mol

mol

kandela

cd

duina

svetlosna jaina (jaina svetlosti)

Kao naziv osnovne jedinice SI za vreme moe se upotrebljavati i naziv sekund.

Definicije osnovnih jedinica SI date su u prilogu br. 1, koji je sastavni deo ovog
zakona.
lan 14.
Nazivi i oznake izvedenih jedinica SI obrazuju se od naziva i oznaka osnovnih jedinica
SI na osnovu algebarskih izraza upotrebom matematikih simbola mnoenja i
deljenja.
Definicije izvedenih jedinica SI izvode se iz definicija odgovarajuih veliina,
uzimajui u obzir i faktore izraene brojem.
lan 15.
Odreeni broj izvedenih jedinica SI ima poseban naziv i oznaku.
U prilogu br. 2, koji je sastavni deo ovog zakona, u tabeli 1 navedene su izvedene
jedinice S1, s posebnim nazivima i oznakama, a u tabeli 2 navedene su neke
izvedene jedinice SI koje nemaju poseban naziv i oznaku.
lan 16.
Nazivi i oznake dopunskih jedinica SI i veliine na koje se te jedinice odnose jesu:

Dopunska jedinica SI
Veliina
ugao u ravni
prostorni ugao

Naziv

Oznaka

Izraeno osnovnim
jedinicama SI

radijan

rad

m x m-1 = 1

steradijan

sr

m2xm-2=1

Definicije dopunskih jedinica SI date su u prilogu br. 3, koji je sastavni deo ovog
zakona.
Dopunske jedinice SI smatraju se bezdimenzionim izvedenim jedinicama S1.
Dopunske jedinice SI mogu se upotrebljavati ili ne upotrebljavati pri izraavanju
izvedenih jedinica SI.

2. Merne jedinice van Meunarodnog sistema jedinica

lan 17.
Merne jedinice van jedinica SI koje se mogu upotrebljavati, odnosno njihovi nazivi,
oznake i veliine na koje se te jedinice odose, navedeni su u prilogu br. 4, koji je
sastavni deo ovog zakona.
lan 18.
Dozvoljena je upotreba kombinovanih mernih jedinica koje se obrazuju od jedinica SI
i mernih jedinica iz lana 17. ovog zakona, kao i mernih jedinica koje se obrazuju
samo od mernih jedinica iz tog lana.
lan 19.
U prometu robe koja se izvozi i u drugim odnosima sa inostranstvom u vezi s
izvozom robe mogu se upotrebljavati merne jedinice koje nisu predviene ovim
zakonom, a u upotrebi su u pojedinoj stranoj dravi.
lan 20.
U pojedinim oblastima (vazduni, pomorski, reni i elezniki saobraaj i dr.) mogu
se upotrebljavati merne jedinice koje nisu predviene ovim zakonom ako je upotreba
takvih jedinica predviena meunarodnim ugovorima koje je potvrdila Savezna
Republika Jugoslavija.

3. Decimalne merne jedinice

lan 21.
Decimalne merne jedinice su decimalni umnoci mernih jedinica, a obrazuju se
stavljanjem predmetaka, usvojenih na meunarodnom nivou, ispred mernih jedinica
(u daljem tekstu: predmeci SI).

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, decimalne merne jedinice za masu

obrazuju se stavljanjem naziva predmetka SI ispred naziva "gram" ili oznake
predmetka SI ispred oznake "g". Gram je poseban naziv, a "g" posebna oznaka za
mernu jedinicu hiljadu puta manju od kilograma (1g=10-3 kg).
Nazivi predmetaka SI, njihove oznake i vrednosti izraene brojem, kao i njihova
upotreba, dati su u prilogu br. 5, koji je sastavni deo ovog zakona.

4. Posebne odredbe o mernim jedinicama

lan 22.
Merne jedinice se moraju upotrebljavati pod nazivima i oznakama koji su odreeni
ovim zakonom.
Nain pisanja mernih jedinica dat je u prilogu br. 6, koji je sastavni deo ovog zakona.
lan 23.
BRISAN - sa 12/98
lan 24.
BRISAN - sa 12/98
lan 25.
Savezni ministar nadlean za poslove trgovine propisuje obaveznu upotrebu
odreene merne jedinice u prometu odreene robe i pri vrenju odreenih usluga.
Merne jedinice odreene propisom iz stava 1. ovog lana moraju se obavezno
upotrebljavati u prometu odreene robe i pri vrenju odreenih usluga.

III. ETALONI
lan 26.
Savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale ostvaruje jugoslovenske
(primarne) etalone osnovnih jedinica SI i izvedenih jedinica SI, uva i odrava te
etalone, utvruje i objavljuje podatke o njihovim metrolokim svojstvima,
povremeno ih uporeuje s meunarodnim etalonima i upotrebljava te etalone za
prenoenje vrednosti mernih jedinica na sekundarne etalone.

Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene

metale propisuje klasifikaciju etalona, nain upotrebe etalona i merne metode za
prenoenje vrednosti mernih jedinica s jugoslovenskih (primarnih) etalona na
sekundarne etalone i radne etalone.
Propis o klasifikaciji i nainu upotrebe etalona objavljuje se u "Slubenom listu SRJ",
a klasifikacija etalona i merne metode za prenoenje vrednosti mernih jedinica s
jugoslovenskih (primarnih) etalona na sekudarne etalone i radne etalone objavljuju
se u glasilu savezne organizacije nadlene za mere i dragocene metale.
lan 27.
Savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale ostvaruje sekundarne
etalone osnovnih jedinica SI i izvedenih jedinica SI, uva i odrava te etalone,
utvruje njihova metroloka svojstva i upotrebljava ih za prenoenje vrednosti
mernih jedinica na radne etalone.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene
metale propisuje metroloke uslove kojima sekundarni etaloni odreene merne
jedinice moraju odgovarati.
Sekundarne etalone mogu ostvarivati, uvati, odravati i upotrebljavati za pregled
radnih etalona preduzea i druga pravna lica akreditovana za pregled radnih etalona.
lan 28.
Savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale ostvaruje radne etalone
osnovnih jedinica SI i izvedenih jedinica SI, uva i odrava te etalone, utvruje
njihova metroloka svojstva i upotrebljava ih za pregled merila.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene
metale propisuje metroloke uslove kojima radni etaloni odreene merne jedinice
moraju odgovarati i metroloka uputstva kojima se odreuju nain i merne metode
za pregled tih etalona.
lan 29.
Radne etalone mogu ostvarivati, uvati, odravati i upotrebljavati za pregled merila
preduzea i druga pravna lica akreditovana za pregled merila.
Radne etalone moraju imati i podnositi na pregled preduzea, druga pravna lica i
radnje koje nemaju svojstvo pravnog lica, koji su kod nadlenog organa registrovani
za proizvodnju merila (u daljem tekstu: proizvoai merila) ili za opravku i
servisiranje merila.
lan 30.
Obaveznom pregledu radi utvrivanja da li etaloni ispunjavaju propisane metroloke
uslove, podleu:

1) novi etaloni domae i strane proizvodnje;

2) etaloni koji se nalaze u upotrebi kod preduzea i drugih pravnih lica
akreditovanih za pregled radnih etalona ili merila;
3) etaloni koji se nalaze u upotrebi kod proizvoaa merila i onih koji opravljaju
merila;
4) etaloni koje imaoci merila koriste u proizvodnom procesu.
Prvi pregled etalona vri se na zahtev proizvoaa, uvoznika ili zastupnika strane
firme koji prodaje etalone s konsignacionog skladita, a periodini pregledi na zahtev
imaoca etalona, na nain i uz primenu mernih metoda koji su utvreni metrolokim
uputstvima.

IV. REFERENTNI MATERIJALI

lan 31.
Savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale ostvaruje uzorke
referentnih materijala odreenih karakteristika u pogledu fizikih osobina i hemijskog
sastava koji se upotrebljavaju za pregled merila i za proveravanje mernih metoda,
uva i odrava te uzorke, utvruje i objavljuje podatke o fizikim osobinama i
hemijskom sastavu tih uzoraka i povremeno ih uporeuje s meunarodnim uzorcima
referentnih materijala.
Prema pouzdanosti vrednosti fizikih osobina i hemijskog sastava i prema nameni,
uzorci referentnih materijala u odreenim oblastima klasifikuju se na jugoslovenske
(primarne), sekundarne i radne (laboratorijske).
Uzorke referentnih materijala mogu ostvarivati i preduzea i druga pravna lica
akreditovana za pregled uzoraka referentnih materijala.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene
metale propisuje koje metroloke karakteristike moraju imati uzorci referentnih
materijala za odreene namene.
lan 32.
Uzorci referentnih materijala koji se upotrebljavaju za pregled merila i za
proveravanje mernih metoda podleu obaveznom pregledu.
Karakteristike i upotrebljivost uzoraka referentnih materijala potvruju se
izdavanjem uverenja o ispravnosti.

V. MERILA
lan 33.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene
metale propisuje metroloke uslove koje merila odreene vrste moraju da
ispunjavaju u pogledu metrolokih svojstava i daje metroloka uputstva za pregled
tih merila.
Propisom o metrolokim uslovima utvruju se naroito:
1) merni opseg;
2) klasa tanosti, odnosno granice dozvoljenih greaka;
3) referentni uslovi pri kojima merilo mora da ispunjava propisane metroloke
uslove;
4) svojstva konstrukcije i svojstva materijala od kojih je merilo izraeno, ako od
njih neposredno zavise veliine greaka, druga metroloka svojstva ili
upotrebljivost merila;
5) natpisi i oznake neophodni za identifikaciju merila;
6) druga metroloka svojstva merila.
Metrolokim uputstvima odreuju se nain i merne metode za pregled merila.
lan 34.
Ispitivanjem tipa merila utvruju se metroloka svojstva i upotrebljivost odreenog
tipa merila.
Ispitivanje tipa merila vri savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale
na zahtev domaeg proizvoaa ili uvoznika merila, odnosno zastupnika strane firme
koji prodaje merila s konsignacionog skladita.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnose se potrebna tehnika dokumentacija i
uzorak merila.
Nain na koji se vri ispitivanje tipa merila (sadraj zahteva, vrsta tehnike
dokumentacije, broj merila u uzorku, postupak ispitivanja tipa merila, sadraj
reenja o odobrenju tipa merila i dr.) propisuje funkcioner koji rukovodi saveznom
organizacijom nadlenom za mere i dragocene metale.
lan 35.
Tip merila ispituje se, po pravilu, u slubenim prostorijama (laboratorijama) savezne
organizacije nadlene za mere i dragocene metale.

Tip merila moe se ispitivati van slubenih prostorija savezne organizacije nadlene
za mere i dragocene metale, i to:
1) u svakoj laboratoriji koja je opremljena za ispitivanje tipa merila;
2) na mestu na kome se merilo nalazi, ako je u pitanju merilo koje je po svojoj
konstrukciji vezano za mesto na kome je postavljeno (stabilno merilo). U tom
sluaju podnosilac zahteva za ispitivanje tipa merila duan je da obezbedi
potreban broj radnika i opremu za ispitivanje tipa merila.
Ako se tip merila koje se uvozi ne moe ispitati u laboratoriji u Saveznoj Republici
Jugoslaviji, moe se ispitati u laboratoriji inostranog proizvoaa merila koja je
opremljena za ispitivanje tipa tog merila, odnosno u laboratoriji inostrane
organizacije nadlene za poslove metrologije.
lan 36.
Ako se ispitivanjem tipa merila utvrdi da merilo ispunjava propisane metroloke
uslove i da je podesno za upotrebu, savezna organizacija nadlena za mere i
dragocene metale donosi reenje kojim odobrava da se merila tog tipa mogu podneti
na prvi pregled (u daljem tekstu: reenje o odobrenju tipa merila). Rok vaenja
reenja o odobrenju tipa merila je deset godina. Tim reenjem moe se ograniiti
broj merila koja se mogu podnositi na prvi pregled.
Ako se ispitivanjem tipa merila utvrdi da merilo ne ispunjava propisane metroloke
uslove ili da nije podesno za upotrebu, savezna organizacija nadlena za mere i
dragocene metale donosi reenje kojim se odbija izdavanje reenja o odobrenju tipa
merila.
lan 37.
Ako savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale u toku upotrebe
merila utvrdi da merilo za koje je izdato reenje o odobrenju tipa merila nije podesno
za upotrebu, donee reenje kojim se ukida reenje o odobrenju tipa merila.
Merilo za koje je doneseno reenje iz stava 1. ovog lana ne moe se upotrebljavati.
lan 38.
Protiv reenja iz l. 36. i 37. ovog zakona moe se izjaviti alba Ministarstvu.
alba ne zadrava izvrenje reenja.
lan 39.
Merila za koja je, po odredbama ovog zakona, obavezan pregled podleu prvom
pregledu, periodinim pregledima i vanrednim pregledima.

Merila se pregledaju na nain i uz primenu mernih metoda koji su odreeni

metrolokim uputstvima, pojedinano ili primenom statistikih metoda.
lan 40.
Prvom pregledu podleu nova merila domae i strane proizvodnje.
O prvom pregledu merila domae proizvodnje stara se proizvoa, a o prvom
pregledu uvezenih merila - uvoznik, odnosno zastupnik strane firme pri prodaji
merila s konsignacionog skladita.
lan 41.
Periodino se pregledaju merila koja su u upotrebi, odnosno u prometu i merila koja
se dre radi stavljanja u promet u propisanim rokovima, saglasno odredbama ovog
zakona, odnosno propisa donesenog na osnovu ovog zakona.
Periodino se pregledaju merila pre isteka roka vaenja iga, odnosno prestanka
vaenja uverenja o ispravnosti merila, a merila koja su opravljena u godini isteka
roka vaenja iga, odnosno prestanka vaenja uverenja o ispravnosti merila
periodino se pregledaju odmah posle izvrene opravke merila, odnosno pre nego to
se merilo pone ponovo upotrebljavati.
O periodinom pregledu merila, po pravilu, duan je da se stara imalac merila,
odnosno korisnik, a o periodinom pregledu merila koja su opravljena u godini isteka
vaenja iga, odnosno prestanka vaenja uverenja o ispravnosti merila duan je da
se stara onaj koji je izvrio opravku merila.
Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, o periodinim pregledima merila toplotne
energije, brojila elektrine energije, mernih transformatora, uklopnih asovnika,
vodomera, plinomera, merila koja koriguju zapreminu tenosti, odnosno gasa i
asovnika za merenje vremena parkiranja vozila, duna su da se staraju preduzea
koja prodaju toplotnu energiju, elektrinu energiju, vodu i gas i koja izdaju prostor
za parkiranje, bez obzira na to ko je imalac tih merila.
lan 42.
Merilo kome je istekao rok periodinog pregleda ne moe se stavljati u promet ili
upotrebiti.
Ako periodinim pregledom utvrdi da merilo ne ispunjava propisane metroloke
uslove, Kontrola, odnosno preduzee ili drugo pravno lice iz lana 57. stav 1. ovog
zakona ponitie ig na merilu, odnosno na izdatom uverenju utvrdie prestanak
vaenja uverenja.
lan 43.
Merila koja se usled kvara ili drugih tehnikih nedostataka iskljuuju iz upotrebe pre
poslednje godine isteka roka u kome se periodino pregledaju, posle opravke podleu
vanrednim pregledima.

O vanrednim pregledima merila duan je da se stara onaj koji je izvrio opravku

merila.
lan 44.
Pregled merila vre Kontrole i akreditovane laboratorije, a periodini i vanredni
pregled merila u proizvodnom procesu mogu da vre i preduzea i druga pravna lica
- imaoci tih merila.
Pregled merila koja se upotrebljavaju u oblasti zdravstva, merila koja su namenjena
zatiti ljudi i imovine, merila koja slue za obraun i merila za kontrolu kvaliteta u
vezi s obraunom, vri, po pravilu, Kontrola.
Vrste merila i podruje na kome Kontrola vri pregled merila propisuje funkcioner
koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene metale.
Nain na koji Kontrola vri pregled merila propisuje funkcioner koji rukovodi
saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene metale.
lan 45.
Kontrola vri pregled merila, po pravilu, u svojim slubenim prostorijama
(laboratorijama).
Kontrola vri pregled merila van svojih slubenih prostorija:
1) u laboratorijama proizvoaa merila i onih koji su izvrili opravku merila;
2) u laboratorijama uvoznika merila, odnosno zastupnika strane firme koji prodaje
merila s konsignacionog skladita;
3) u laboratorijama imaoca, odnosno korisnika merila;
4) na mestu na kome se merilo nalazi, ako je u pitanju merilo koje je po svojoj
konstrukciji vezano za mesto na kome je postavljeno (stabilno merilo) ili ako je
u pitanju merilo koje bi se zbog osetljivosti konstrukcije moglo pri prenosu
otetiti ili pokvariti, u kom sluaju je podnosilac zahteva za pregled merila duan
da obezbedi potreban broj radnika i opremu za vrenje pregleda.
lan 46.
Proizvoai merila i oni koji vre opravku merila duni su da obrazuju laboratorije u
kojima e Kontrola vriti pregled merila.
Uvoznik merila, odnosno zastupnik strane firme koji prodaje merila s konsignacionog
skladita i imalac, odnosno korisnik merila duni su da obrazuju laboratorije u kojima
e Kontrola vriti pregled merila ili da obezbede da se pregled merila izvri u
odgovarajuoj laboratoriji iz stava 1. ovog lana ili iz stava 1. lana 57. ovog zakona.

Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene

metale propisuje uslove za obrazovanje laboratorija u kojima se vri pregled merila
odreene vrste. Tim propisima blie se utvruju uslovi koje u pogledu kadrova
(struna sprema i osposobljenost), opreme i radnih prostorija moraju da ispunjavaju
subjekti iz st. 1. i 2. ovog lana.
Na zahtev subjekata iz st. 1. i 2. ovog lana savezna organizacija nadlena za mere i
dragocene metale utvruje da li su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog lana.
lan 47.
Ako savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale utvrdi da su ispunjeni
propisani uslovi za pregled merila, donee reenje na osnovu kog se pregled merila
odreene vrste moe vriti u laboratoriji podnosioca zahteva (u daljem tekstu:
reenje o ispunjavanju uslova za pregled merila). Rok vaenja tog reenja je deset
godina.
Ako savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale utvrdi da nisu
ispunjeni propisani uslovi, donee reenje kojim se uskrauje vrenje pregleda
odreene vrste merila u prostorijama podnosioca zahteva.
Protiv reenja iz st. 1. i 2. ovog lana moe se izjaviti alba Ministarstvu.
alba ne zadrava izvrenje reenja.
lan 47a.
Preduzea i druga pravna lica - imaoci merila koja se koriste u proizvodnom procesu
duni su da periodino ili vanredno pregledaju ta merila saglasno odredbama ovog
zakona, propisa donesenih na osnovu ovog zakona i svojih akata, radnim etalonima
koje je pregledala savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale ili
preduzee ili drugo pravno lice iz lana 57. stav 1. ovog zakona.
Preduzea i druga pravna lica - imaoci merila koja se koriste u proizvodnom procesu
mogu ta merila podneti na pregled preduzeima ili drugim pravnim licima iz lana 57.
stav 1. ovog zakona, odnosno Kontroli, ako postoje uslovi za vrenje pregleda tih
vrsta merila.
Preduzea i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana duna su da vode evidenciju o
izvrenim pregledima merila koja se koriste u proizvodnom procesu.
lan 48.
Ako proizvoa merila vri izmene na tipu merila za koje je izdato reenje o
odobrenju tipa merila, te izmene moraju se prijaviti saveznoj organizaciji nadlenoj
za mere i dragocene metale i mogu biti predmet dopunskog ili novog ispitivanja tipa
merila.
Prepravljena merila u koja su ugraeni sklopovi koji nisu bili obuhvaeni ispitivanjem
tipa merila podleu prethodno dopunskom ispitivanju tipa merila.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na ispitivanje tipa merila odnose se i na

dopunsko ispitivanje tipa merila.
lan 49.
Merila za koja je po ovom zakonu obavezno ispitivanje tipa merila mogu se
upotrebljavati, stavljati u promet ili drati pripremljena radi stavljanja u promet
samo ako je za njih izdato reenje o odobrenju tipa i ako su na propisan nain
igosana, odnosno snabdevena uverenjima o ispravnosti merila.
lan 50.
Merila za koja je po ovom zakonu obavezan pregled mogu se upotrebljavati, stavljati
u promet ili drati pripremljena radi stavljanja u promet samo ako su na propisan
nain igosana, odnosno snabdevena uverenjima o ispravnosti merila.
lan 51.
O ispravnosti merila koja se nalaze u upotrebi duni su da se staraju imaoci, odnosno
korisnici merila.
lan 52.
Savezni ministar nadlean za poslove trgovine propisuje obaveznu upotrebu merila
odreene vrste u prometu odreene robe i za vrenje odreenih usluga.
Merila odreena propisom iz stava 1. ovog lana moraju se obavezno upotrebljavati u
prometu odreene robe i pri vrenju odreenih usluga.
lan 53.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene
metale propisuje zabranu stavljanja u promet i upotrebe vrste merila za koja se
utvrdi da ne odgovaraju potrebama merenja i drugim uslovima utvrenim ovim
zakonom.
Merila odreena propisom iz stava 1. ovog lana ne smeju se stavljati u promet niti
upotrebljavati.
lan 54.
Merila koja se uvoze ili prodaju s konsignacionog skladita mogu se podnositi na
pregled i igosanje i stavljati u promet samo ako su snabdevena potvrdom savezne
organizacije nadlene za mere i dragocene metale da ispunjavaju metroloke i druge
uslove utvrene ovim zakonom.

lan 55.
Zahtev za izdavanje potvrde iz lana 54. ovog zakona podnosi uvoznik merila,
odnosno zastupnik strane firme koji prodaje merila s konsignacionog skladita.
Uz zahtev za izdavanje potvrde iz stava 1. ovog lana podnosi se odgovarajua
tehnika dokumentacija.
Nain izdavanja potvrde iz stava 1. ovog lana (sadraj zahteva, vrsta tehnike
dokumentacije, sadraj potvrde i dr.) propisuje funkcioner koji rukovodi saveznom
organizacijom nadlenom za mere i dragocene metale.
lan 56.
Isprave koje odgovaraju reenju o odobrenju tipa merila i igu, odnosno uverenju o
ispravnosti etalona i merila, koje su izdali organi ili organizacije u inostranstvu,
priznaju se u skladu s meunarodnim ugovorima koje je potvrdila Savezna Republika
Jugoslavija.

VI. AKREDITOVANJE ZA PREGLED RADNIH ETALONA,

MERILA I UZORAKA REFERENTNIH MATERIJALA
lan 57.
Preduzea i druga pravna lica mogu se akreditovati za pregled radnih etalona, merila
ili uzoraka referentnih materijala ako ispunjavaju organizacione, kadrovske, tehnike
i druge propisane uslove.
Preduzea i druga pravna lica koja radne etalone, merila i uzorke referentnih
materijala proizvode ili upotrebljavaju za zatitu ljudi i imovine, obraun, kontrolu
kvaliteta u vezi s obraunom ili u oblasti zdravstva ne mogu se akreditovati za
pregled tih radnih etalona, merila i uzoraka referentnih materijala.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, za prvi pregled merila masovne
proizvodnje (ugostiteljske posude, injekcioni pricevi za jednu upotrebu, merila
duine i sl.) mogu se akreditovati proizvoai tih merila ako je proces izrade ili
ispitivanja tih merila automatizovan, odnosno takav da garantuje ispunjavanje
propisanih metrolokih uslova.
Odredbe ovog zakona o akreditovanju za pregled radnih etalona, merila ili uzoraka
referentnih materijala, koje se odnose na preduzea i druga pravna lica shodno se
primenjuju i na organizacione jedinice saveznog ministarstva nadlenog za poslove
odbrane i na jedinice i ustanove Vojske Jugoslavije i druge savezne i republike
organe i organizacije.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene
metale, propisom odreuje vrste radnih etalona, merila i uzoraka referentnih
materijala za iji se pregled mogu akreditovati preduzea i druga pravna lica iz stava
1. ovog lana i propisuje uslove koje u pogledu strune spreme radnika, opreme i
radnih prostorija, moraju da ispunjavaju preduzea i druga pravna lica koja se

akredituju za pregled odreenih vrsta radnih etalona, merila ili uzoraka referentnih
materijala.
lan 58.
BRISAN- sa 12/98
lan 59.
BRISAN- sa 12/98
lan 60.
Preduzee ili drugo pravno lice podnosi zahtev za akreditaciju akreditacionom telu.
O zahtevu iz stava 1. ovog lana struno miljenje daje savezna organizacija
nadlena za mere i dragocene metale.
Ako akreditaciono telo, na osnovu izvetaja savezne organizacije nadlene za mere i
dragocene metale utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava propisane uslove za
akreditaciju, donee reenje o akreditaciji za pregled odreenih vrsta radnih etalona,
merila ili uzoraka referentnih materijala, odnosno prvi pregled merila masovne
proizvodnje, iji je rok vaenja tri godine.
Ako podnosilac zahteva ne ispunjava propisane uslove, akreditaciono telo donee
reenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju.
Protiv reenja iz stava 4. ovog lana moe se izjaviti alba Ministarstvu.
alba ne zadrava izvrenje reenja.
Akreditaciono telo vodi registar akreditovanih laboratorija sa podacima o vrsti i
obimu akreditacije.
Akreditovane laboratorije dune su da, bez odlaganja, obaveste akreditaciono telo o
promenama koje se odnose na uslove pod kojima je dobijena akreditacija.
lan 61.
Akreditovane laboratorije dune su da vode evidenciju o izvrenim pregledima radnih
etalona, merila i uzoraka referentnih materijala, odnosno o prvim pregledima merila
masovne proizvodnje.
Preduzea i druga pravna lica iz stava 1. ovog lana mogu pregledati merilo na
mestu na kome je merilo ugraeno ili postavljeno.

VII. OSTALE ODREDBE

lan 62.
Vrste i oblike igova i drugih znakova koji se upotrebljavaju pri pregledu etalona i
merila, kao i sadrinu uverenja o ispravnosti etalona i merila, propisuje funkcioner
koji rukovodi saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene metale.
ig na etalonu, odnosno merilu prestaje da vai:
1) ako je istekao rok njegovog vaenja;
2) ako je izmenjen, oteen ili uklonjen;
3) ako je poniten.
Rok vaenja iga istie krajem kalendarske godine u kojoj mora da se izvri
periodini pregled etalona, odnosno merila.
Odredbe st. 2. i 3. ovog lana shodo se primenjuju i na prestanak vaenja uverenja o
ispravnosti etalona, odnosno merila.
Etalon, odnosno merilo za koje je prestao da vai ig, odnosno uverenje o ispravnosti
ne moe se stavljati u promet ili upotrebljavati.
lan 63.
U saveznoj organizaciji nadlenoj za mere i dragocene metale mogu se obrazovati
strune komisije za pojedine oblasti metrologije, koje razmatraju pitanja od znaaja
za pojedine oblasti metrologije koja se odnose na ostvarivanje jugoslovenskih
(primarnih) etalona osnovnih i izvedenih jedinica i njihovog poreenja s
meunarodnim etalonima, poreenje tih etalona u zemlji, upotrebu jedinica
propisanih ovim zakonom i dr. i daju miljenja, primedbe i predloge na nacrte i
predloge propisa koji se donose na osnovu ovog zakona.
lanove strunih komisija iz stava 1. ovog lana imenuje funkcioner koji rukovodi
saveznom organizacijom nadlenom za mere i dragocene metale iz reda strunjaka
koje predlau zainteresovana preduzea, naunoistraivake organizacije i drugi
zainteresovani organi i organizacije.
Komisije iz stava 1. ovog lana imaju, po pravilu, do 15 lanova.
Sednice komisija iz stava 1. ovog lana su javne.
lan 64.
Trokove ispitivanja tipa, pregleda etalona, merila i uzoraka referentnih materijala,
utvrivanja ispunjenosti uslova da se pregled merila moe obavljati u prostorijama
podnosioca zahteva, kao i trokove akreditacije i obavljanja drugih poslova utvrenih
ovim zakonom snose podnosioci zahteva.

Trokove prvog pregleda merila masovne proizvodnje iji je proces izrade ili
ispitivanja automatizovan snose proizvoai tih merila.
Visinu i nain plaanja naknade za pokrie trokova iz st. 1. i 2. ovog lana propisuje
Savezna vlada.
Akreditovane laboratorije od podnosioca zahteva naplauju naknadu shodno propisu
donesenom u smislu stava 3. ovog lana.

VIII. NADZOR I UPRAVNE MERE

lan 65.
Savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale na propisani nain vri
nadzor nad odravanjem propisanih uslova u laboratorijama u kojima Kontrola vri
pregled merila (lan 46. st. 1. i 2) i nadzor nad pregledom radnih etalona, merila i
uzoraka referentnih materijala koji vre akreditovane laboratorije (lan 57).
Nadzor nad ispravnou, prometom i upotrebom merila i upotrebom mernih jedinica,
kao i nadzor nad periodinim i vanrednim pregledima merila koja se koriste u
proizvodnom procesu, vri Kontrola.
lan 66.
Licima koja su ovlaena za vrenje nadzora (u daljem tekstu: ovlaeno lice) izdaje
se slubena legitimacija.
Propis o sadrini i obliku slubene legitimacije, kao i o voenju evidencije o izdatim
slubenim legitimacijama, donosi funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom
nadlenom za mere i dragocene metale.
lan 67.
Preduzea i druga pravna lica i fizika lica, kao i dravni organi i jedinice lokalne
samouprave, iji etaloni, merila i uzorci referentnih materijala po odredbama ovog
zakona podleu obaveznom pregledu, duni su da omogue nesmetano vrenje
nadzora i da prue podatke koji su za to potrebni.
Prilikom vrenja nadzora, ovlaeno lice ima pravo da ulazi u prostorije u kojima se
etaloni, merila i uzorci referentnih materijala proizvode, opravljaju, pregledaju,
upotrebljavaju, stavljaju u promet ili dre pripremljeni radi upotrebe, odnosno
stavljanja u promet, kao i da vri kontrolna ispitivanja.
lan 68.
U vrenju nadzora nad odravanjem propisanih uslova u laboratoriji u kojoj Kontrola
vri pregled merila savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale:

1) proverava metroloka svojstva radnih etalona koji se upotrebljavaju za pregled

merila;
2) proverava da li su ispunjeni uslovi utvreni propisom donetim na osnovu lana
46. stav 3. ovog zakona.
lan 69.
Ako savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale u vrenju nadzora iz
lana 68. ovog zakona utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi, donee reenje kojim
se ukida reenje o ispunjavanju uslova za pregled merila na osnovu koga se merila
mogu pregledati u tim laboratorijama.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba Ministarstvu.
alba ne zadrava izvrenje reenja.
lan 70.
U vrenju nadzora nad pregledom radnih etalona, merila i uzoraka referentnih
materijala i nad prvim pregledom merila masovne proizvodnje koji vre preduzea i
druga pravna lica akreditovana za preglede, savezna organizacija nadlena za mere i
dragocene metale:
1) proverava metroloka svojstva sekundarnih i radnih etalona, odnosno
metroloke karakteristike uzoraka referentnih materijala;
2) vri kontrolna ispitivanja pregledanih radnih etalona, merila i uzoraka referentnih
materijala;
3) trai izvetaje o radu na pregledu radnih etalona, merila i uzoraka referentnih
materijala i evidenciju o izvrenim pregledima;
4) proverava da li su i dalje ispunjeni uslovi na osnovu kojih je poveren pregled;
5) daje struna uputstva i prua drugu pomo.
lan 71.
Ako savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale u vrenju nadzora iz
lana 70. ovog zakona utvrdi da akreditovana laboratorija ne ispunjava neki od
propisanih uslova, odnosno ako utvrdi odreene nepravilnosti u njenom radu,
privremeno e joj zabraniti obavljanje pregleda i odrediti rok u kome mora otkloniti
utvrene nepravilnosti, odnosno ispuniti propisane uslove, o emu obavetava
akreditaciono telo.
Ako akreditovana laboratorija u odreenom roku ne otkloni nepravilnosti, odnosno ne
ispuni propisane uslove, savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale
predloie akreditacionom telu da donese reenje o oduzimanju akreditacije.

Kad akreditaciono telo donese reenje o oduzimanju akreditacije, ono brie

akreditovanu laboratoriju iz registra akreditovanih laboratorija.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba Ministarstvu.
alba ne zadrava izvrenje reenja.
lan 72.
Ako savezna organizacija nadlena za mere i dragocene metale u vrenju nadzora iz
lana 70. ovog zakona utvrdi da radni etaloni, merila i uzorci referentnih materijala
koje je pregledala i igosala akreditovana laboratorija nisu ispravni, ponitie igove
na njima, odnosno na izdatim uverenjima o ispravnosti, utvrdie prestanak vaenja
uverenja i postupie na nain predvien u lanu 75. ovog zakona.
lan 73.
Ako u vrenju nadzora nad ispravnou, prometom i upotrebom merila i nad
periodinim i vanrednim pregledima merila koja se koriste u proizvodnom procesu
Kontrola utvrdi da merilo koje je u upotrebi ili koje se stavlja u promet ili se dri
pripremljeno radi upotrebe, odnosno stavljanja u promet nije ispravno, donee
reenje kojim se privremeno zabranjuje upotreba merila, odnosno njegovo stavljanje
u promet.
Privremena zabrana iz stava 1. ovog lana traje dok se merilo ne dovede u ispravno
stanje, ponovo pregleda i igoe, odnosno snabde uverenjem o ispravnosti.
Ako Kontrola utvrdi da merilo iz stava 1. ovog lana nije mogue dovesti u ispravno
stanje, donee reenje kojim se trajno zabranjuje upotreba merila, odnosno njegovo
stavljanje u promet.
Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba saveznoj organizaciji
nadlenoj za mere i dragocene metale.
alba ne zadrava izvrenje reenja.
lan 74.
Merilo za koje se donese reenje o zabrani upotrebe, odnosno stavljanja u promet
Kontrola e iz vidan nain obeleiti kao neispravno, ponititi ig na merilu, odnosno
na izdatom uverenju o ispravnosti, utvrditi prestanak vaenja uverenja i onemoguiti
njegovu dalju upotrebu, odnosno stavljanje u promet.
lan 75.
Ako se u vrenju nadzora utvrdi da je preduzee, drugo pravno lice ili fiziko lice
izvrilo povredu odredaba ovog zakona ili propisa donesenih na osnovu ovog zakona,
ovlaeno lice e sainiti zapisnik radi pokretanja postupka pred nadlenim organom.

lan 76.
Nadzor nad primenjivanjem odredaba ovog zakona o vaenju iga na merilima,
odnosno uverenja o ispravnosti merila koja se upotrebljavaju u prometu robe i pri
vrenju usluga iz oblasti robnog prometa mogu vriti i organi nadleni za poslove
trine inspekcije.
Organi iz stava 1. ovog lana mogu svojim reenjem da odrede upravne mere iz
lana 73. stav 1. ovog zakona ako je oigledno da je merilo neispravno.

IX. KAZNENE ODREDBE

lan 77.
Novanom kaznom od 45.000 do 450.000 novih dinara kaznie se za privredni
prestup preduzee i drugo pravno lice:
1) ako upotrebe ili stave u promet merilo za koje je po ovom zakonu obavezno
ispitivanje tipa, a za koje nije izdato reenje o odobrenju tipa merila i koje nije
na propisan nain igosano, odnosno snabdeveno uverenjem o ispravnosti merila
(lan 49);
2) ako upotrebe ili stave u promet merilo za koje je po ovom zakonu obavezan
pregled, a koje nije na propisan nain igosano, odnosno snabdeveno uverenjem
o ispravnosti merila (lan 50);
3) ako u prometu odreene robe ili pri vrenju odreenih usluga ne upotrebe
odreenu mernu jedinicu ili merilo odreene vrste kad je propisana njihova
obavezna upotreba (lan 25. stav 2. i lan 52. stav 2);
4) ako upotrebe merilo za koje je ukinuto reenje o odobrenju tipa merila (lan 37.
stav 2);
5) ako stave u promet ili upotrebe merilo za koje je propisana zabrana stavljanja u
promet i upotrebe (lan 53. stav 2).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 3.000 do 30.000
novih dinara i odgovorno lice u preduzeu i drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 3.000 do 30.000
novih dinara i odgovorno lice u organu Savezne Republike Jugoslavije, organu
republike lanice, odnosno organu teritorijalne organizacije i lokalne samouprave u
republici lanici.
Uz novanu kaznu za radnje iz stava 1. ovog lana moe se izrei i zatitna mera
oduzimanja merila kojim je uinjen privredni prestup.
lan 78.

Novanom kaznom od 30.000 do 300.000 novih dinara kaznie se za privredni

prestup preduzee i drugo pravno lice:
1) ako u svom poslovanju, odnosno radu upotrebljavaju merne jedinice koje se po
ovom zakonu ne mogu upotrebljavati u Saveznoj Republici Jugoslaviji (lan 3);
2) ako stave u promet merilo koje je uvezeno ili s konsignacionog skladita, a koje
nije snabdeveno potvrdom savezne organizacije nadlene za mere i dragocene
metale da ispunjava metroloke i druge uslove (lan 54);
3) ako saglasno odredbama ovog zakona, propisa donesenih na osnovu ovog
zakona i svojih akata ne vre periodini i vanredni pregled merila koja koriste u
proizvodnom procesu (lan 59. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 1.500 do 15.000
novih dinara i odgovorno lice u preduzeu i drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 1.500 do 15.000
novih dinara i odgovorno lice u organu Savezne Republike Jugoslavije, organu
republike lanice, odnosno organu teritorijalne organizacije i lokalne samouprave u
republici lanici.
Uz novanu kaznu za radnje iz stava 1. ovog lana moe se izrei i zatitna mera
oduzimanja merila kojim je uinjen privredni prestup.
lan 79.
Novanom kaznom od 9.000 do 90.000 novih dinara kaznie se za prekraj
preduzee i drugo pravno lice:
1) ako upotrebe etalon, merilo ili uzorak referentnog materijala na nain kojim se
ne obezbeuje ispunjenje propisanih uslova, odnosno odreena tanost merenja
(lan 4. stav 1. i lan 5. stav 1);
2) ako ne upotrebe merne jedinice pod nazivima i oznakama koji su predvieni
ovim zakonom (lan 22. stav 1);
3) ako stave u promet ili upotrebe etalon, odnosno merilo za koje je prestao da vai
ig, odnosno uverenje o ispravnosti (lan 62. stav 5);
4) ako ne vode evidenciju o izvrenim pregledima radnih etalona, merila i uzoraka
referentnih materijala (lan 61. stav 1);
5) ako ne omogue nesmetano vrenje nadzora ili ne prue podatke potrebne za
vrenje nadzora (lan 67. stav 1).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 450 do 4.500 novih
dinara i odgovorno lice u preduzeu i drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 450 do 4.500 novih
dinara i odgovorno lice u organu Savezne Republike Jugoslavije, organu republike

lanice, odnosno organu teritorijalne organizacije i lokalne samouprave u republici

lanici.
lan 80.
Novanom kaznom od 450 do 4.500 novih dinara kaznie se za prekraj vlasnik
radnje koja nema svojstvo pravnog lica ako uini koju od radnji iz lana 77. stav 1,
lana 78. stav 1. ta. 1. i 2. i lana 79. stav 1. ovog zakona.
Novanom kaznom od 90 do 900 novih dinara kaznie se za prekraj i drugo fiziko
lice ako uini neku od radnji iz lana 77. stav 1, lana 78. stav 1. ta. 1. i 2. i lana
79. stav 1. ovog zakona.
lan 81.
Uz novanu kaznu za prekraje iz l. 79. i 80. ovog zakona moe se izrei i zatitna
mera oduzimanja merila kojim je uinjen prekraj i zatitna mera oduzimanja
imovinske koristi.

X. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 82.
Reenja o ispunjavanju uslova za pregled merila na osnovu kojih se pregled merila
odreenih vrsta moe vriti u laboratorijama podnosioca zahteva i reenja o
poveravanju pregleda kojim se podnosioci zahteva ovlauju za pregled etalona,
merila ili uzoraka referentnih materijala, odnosno prvi pregled merila masovne
proizvodnje, izdata do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostaju na snazi i vae
do isteka roka utvrenog tim reenjima.
lan 83.
Reenja o odobrenju tipa merila izdata u periodu od 1. januara 1983. godine do dana
stupanja na snagu ovog zakona, u kojima nije odreen rok vaenja reenja, ostaju
na snazi do 31. decembra 1999. godine.
lan 84.
Propisi iz lana 6, stav 3, lana 34. stav 4, lana 44. stav 4, lana 55. stav 3, lana
57. stav 2, lana 60. stav 2, lana 62. stav 1, lana 64. stav 3. i lana 66. stav 2.
donee se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 85.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o mernim jedinicama
i merilima ("Slubeni list SFRJ", br. 9/84, 59/86, 20/89, 9/90 i 53/91 i "Slubeni list
SRJ", br. 45/92 i 24/94).
lan 86.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu
SRJ".

Prilog br. 1

DEFINICIJE OSNOVNIH JEDINICA SI

1. Duina
Jedinica duine je metar. Metar je duina putanje koju u vakuumu pree svetlost za
vreme od 1/299 792 458 sekunde.
17e CGPM (1983), Resolution 1: Le metre est la longueur du trajet parcouru dans le
vide par la lumiere pendant une duree de 1/299 792 458 de seconde.

2. Masa
Jedinica mase je kilogram. Kilogram je masa meunarodnog etalona kilograma.
3e CGPM (1901): Le kilogramme est 'l unite de masse; il est egal a la masse du
prototype international du kilogramme.
Napomena: meunarodni etalon kilograma je potvrdila, 1889. godine, Prva generalna
konferencija za tegove i mere (CGPM), kada je proglaeno da se ovaj meunarodni
etalon ubudue smatra jedinicom za masu. Meunarodni etalon se uva u
Meunarodnom birou za tegove i mere u Sevru kraj Pariza.

3. Vreme
Jedinica vremena je sekunda. Sekunda je trajanje od 9 192 631 770 perioda
zraenja koje odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma
cezijuma 133.
13e CGPM (1967), Resolution 1: La seconde est la duree de 9 192 631 770 periodes
de la radiation correspondant a la transition entre les deux niveaux hyperfins de
l'etat fondamental de l'atome de cesium 133.

4. Elektrina struja

Jedinica elektrine struje je amper. Amper je stalna elektrina struja koja bi, kada bi
se odravala u dva prava paralelna provodnika, neograniene duine i zanemarljivo
malog krunog poprenog preseka, koji se nalaze u vakuumu na meusobnom
rastojanju od jednog metra, prouzrokovala meu tim provodnicima silu jednaku 2 x
10 na-7 njutna po metru duine.
CIPM (1946), Resolution 2 approuvee par la 9e CGPM (1948): L'ampere est
l'intensite d' un courant constant qui, maintenu dans deux conducteurs paralleles,
rectilignes, de longueur infinie, de section circulaire negligeable et places a une
distance de 1 metre l'un de l'autre dans le vide, produirait entre ces conducteurs une
force egale a 2x10-7 newton par metre de longueur.

5. Termodinamika temperatura
Jedinica termodinamike temperature je kelvin. Kelvin je termodinamika
temperatura koja je jednaka 1/273, 16 termodinamike temperature trojne take
vode.
13e CGPM (1967), Resolution 4: Le Kelvin, unite de temperature thermodynamique,
est la fraction 1/273,16 de la temperature thermodynamique du point triple de l'eau.

6. Koliina gradiva (supstancije)

Jedinica koliine gradiva (supstancije) je mol. Mol je koliina gradiva (supstancije)
sistema koji sadri toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0,012 kilograma
ugljenika 12.
14e CGPM (1971), Resolution 3: La mole est la quantite de matiere d'un systeme
contenant autant d'entites elementares qu'il y a d'atomes dans 0,012 kilogramme de
carbon 12.
Napomena: kad se upotrebljava mol, navode se elementarne jedinke koje mogu biti
atomi, molekuli, joni, elektroni i druge estice ili odreene skupine tih estica.

7.Svetlosna jaina (jaina svetlosti)

Jedinica svetlosne jaine (jaine svetlosti) je kandela. Kandela je svetlosna jaina
(jaina svetlosti), u odreenom pravcu, izvora koji emituje monohromatsko zraenje
frekvencije 540 x 10 12 herca i ija je jaina zraenja u tom pravcu 1/683 vata po
steradijanu.
16e CGPM (1979), Resolution 3: La candela est l'intensite lumineuse, dans une
direction donnee, d'une source qui emet un rayonnement monochromatique de
frequence 540 x 10 12 hertz et dont l'intensite energetique dans cette direction est
1/683 watt par steradian.

Prilog br. 2
Tabela 1 -

IZVEDENE JEDINICE SI SA POSEBNIM

NAZIVIMA I OZNAKAMA
Izraeno
drugim
jedinicama
SI

Izraeno
osnovnim
jedinicama
SI

Veliina

Naziv

Oznaka

frekvencija,
uestanost

herc

Hz

s-1

sila

njutn

mxkgxs-2

pritisak, naprezanje,
napon (mehaniki)

paskal

Pa

N/m2

m-1xkgxs-2

energija, rad, koliina

toplote

dul

Nxm
Wxs

m2xkgxs-2

snaga, fluks zraenja

vat

J/s

m2xkgxs-3

kulon

volt

W/A

m2xkgxs-3xA1

farad

C/V

m-2xkg1s4xA2

om

(omega)

V/A

m2xkgxs-3xA2

elektrina provodnost

simens

A/V

m-2xkg1xs3xA2

magnetska indukcija

tesla

Wb/m2
N/(Axm)

kgxs-2xA-1

magnetski fluks

veber

Wb

Vxs
Txm2

m2xkgxs-2xA1

induktivnost

henri

Wb/A

m2xkgxs-2xA2

Celzijusova
temperatura*

stepen
Celzijusa

oC

svetlosni fluks

lumen

lm

cdxsr

cd

luks

lx

lm/m2

m-2xcd

naelektrisanje, koliina
elektriciteta
elektrini potencijal,
razlika elektrinih
potencijala, napon
(elektrini)
elektromotorna sila
elektrina
kapacitivnost
elektrina otpornost

osvetljenost

sxA

aktivnost
radioaktivnog izvora

bekerel

Bq

s-1

apsorbovana doza
(jonizujueg zraenja),
specifina predata
energija, kerma

grej

Gy

J/kg

m2xs-2

ekvivalentna doza
(jonizujueg zraenja)

sivert

Sv

J/kg

m2xs-2

Uz termodinamiku temperaturu (oznaka T), izraenu u kelvinima, takoe se

upotrebljava Celzijusova temepratura (oznaka t) definisana jednainom t=T - T0, gde
je T0= 273,15 K po definiciji. Jedinica "stepen Celzijusa" je poseban naziv umesto
"kelvin" za izraavanje Celzijusove temperature. Temperaturni interval ili Celzijusova
temperaturna razlika moe se izraziti u kelvinima kao i u stepenima Celzijusa.

Tabela 2 -

NEKE IZVEDENE JEDINICE SI

Veliina

Naziv

Oznaka

Izraeno
osnovnim
jedinicama
Sl
4

povrina

kvadratni metar

m2

m2

zapremina

kubni metar

m3

m3

brzina

metar u sekundi

m/s

mxs-1

ubrzanje

metar u sekundi na
kvadrat

m/s2

mxs-2

poduna masa

kilogram po metru

kg/m

m-1xkg

povrinska masa

kilogram po
kvadratnom metru

kg/m2

m-2xkg

gustina
kilogram po kubnom
(zapreminska masa) metru

kg/m3

m-3xkg

specifina zapremina kubni metar po

kilogramu

m3/kg

m3xkg-1

A/m

m-1xA

jaina magnetskog
polja

amper po metru

gustina elektrine
struje

amper po kvadratnom
metru

A/m2

m-2xA

koncentracija
(koliine gradiva)

mol po kubnom metru

mol/m3

m-3xmol

molarna masa

kilogram po molu

kg/mol

kgxmol-1

luminacija; sjaj

kandela po kvadratnom
metru

cd/m2

m-2xcd

zapreminski protok

kubni metar u sekundi

m3/s

m3xs-1

maseni protok

kilogram u sekundi

kg/s

kgxs-1

ugaona brzina

radijan u sekundi

rad/s

s-1

ugaono ubrzanje

radijan u sekundi na
kvadrat

rad/s2

s-2

kinematika
viskoznost

kvadratni metar u
sekundi

m2/s

m2xs-1

dinamika
viskoznost

paskal sekunda

Paxs

m-1xkgxs-1

momenat sile

njutn metar

Nxm

m2xkgxs-2

povrinski napon

njutn po metru

N/m

kgxs-2

entropija, toplotni
kapacitet

dul po kelvinu

J/K

m2xkgxs2xK-1

J/(kgxK)

m2xs-2xK-1

J/kg

m2xs-2

W/(mxK)

mxkgxs3xK-1

specifini toplotni
dul po kilogram
kapacitet, specifina kelvinu
entropija
specifina energija

dul po kilogramu

toplotna provodnost

vat po metar kelvinu

zapreminska
energija

dul po kubnom metru

J/m3

m-1xkgxs-2

jaina elektrinog
polja

volt po metru

V/m

mxkgxs3xA-1

povrinsko
naelektrisanje

kulon po kvadratnom
metru

C/m2

m-2xsxA

zapreminsko
naelektrisanje

kulon po kubnom
metru

C/m3

m-3xsxA

permitivnost

farad po metru

F/m

m-3xkg1xs4xA2

permeabilnost

henri po metru

H/m

mxkgxs2xA-2

molarna energija

dul po molu

J/mol

m2xkgxs2xmol-1

molarna entropija,
molarni toplotni
kapacitet

dul po mol kelvinu

ekspozicija
(jonizujuem
zraenju)

kulon po kilogramu

J/(molxK) m2xkgxs-2x
K-1xmol-1
C/kg

kg-1xsxA

jaina zraenja

vat po steradijanu

W/sr

m2xkgxs-3

Prilog br. 3

DEFINICIJE DOPUNSKIH JEDINICA Sl

1. Ugao u ravni
Jedinica ugla u ravni je radijan. Radijan je ugao u ravni izmeu dva poluprenika
kruga koji na njegovom obimu isecaju luk duine jednake polupreniku (1 rad = 1
m/m = 1).

2. Prostorni ugao
Jedinica prostornog ugla je steradijan. Steradijan je prostorni ugao s temenom u
sreditu lopte, koji na povrini lopte zahvata povrinu jednaku povrini kvadrata
odreenog poluprenikom te lopte (1 sr = 1 m2/m2 = 1).

Prilog br. 4

MERNE JEDINICE VAN MEUNARODNOG SISTEMA

JEDINICA
Veliina

Jedinica van SI
Naziv

Oznaka

1
duina

Vrednost izraena
jedinicama Sl

Dozvoljena
upotreba samo

morska milja

1 morska milja = 1 852 m

u pomorskom,
renom i vazdunom
saobraaju

astronomska
jedinica

1 astronomska jedinica =
1,495 978 7x1011 m
priblino

u astronomiji

svetlosna
godina

1 svetlosna godina = 9,460

730x1015 m priblino

u astronomiji

1 pc = 30,856 78x1015m
priblino

u astronomiji

parsek

pc

povrina

ar

1 a = 100 m2

za izraavanje
povrine zemljita

hektar

ha

1 ha = 10 000 m2

za izraavanje
povrine zemljita

zapremina

litar

l, L 1 l = 1L = 10-3m3

ugao u ravni

stepen (ugaoni) o

10 = (pi/180) rad

minuta (*)
(ugaona)

'

1' = (pi/10 800) rad

sekunda (**)
(ugaona)

''

1'' = (pi/648 000) rad

gon

1g = (pi/200) rad

tona

1 t = 103 kg (deset na treu

kg)

unificirana
jedinica
atomske mase
(***)

1 u = 1,660 54x10-27kg
priblino

poduna
(linijska) masa

teks

tex 1 tex = 10-6 kg/m

vreme

minuta (*)

mi
n

1 min = 60 s

sat ili as

1 h = 3 600 s

dan

1 d = 86 400 s

masa

za izraavanje
podune mase
tekstilnog vlakna i
konca

sedmica, mesec
i godina
Gregorijanskog
kalendara
brzina

vor

1 vor = 1 852/3 600 m/s

u pomorskom,
renom i vazdunom
saobraaju

pritisak

bar

bar 1 bar = 105 Pa

milimetar
ivinog stuba

m 1 mmHg = 101 325/760 Pa

mH
g

energija

elektronvolt
(****)

eV

snaga

voltamper

VA 1 VA = 1 W

za izraavanje
prividne snage
elektrine
naizmenine struje

var

var 1 var = 1 W

za izraavanje

u zdravstvu za
izraavanje krvnog
pritiska

1 eV = 1,602 177x10-19 J
priblino

elektrine reaktivne
snage
(*) Dozvoljena je i upotreba naziva minut.
(**) Dozvoljena je i upotreba naziva sekund.
(***) Unificirana jedinica atomske mase jednaka je 1/12 mase atoma nuklida 12C.
(****) Elektronvolt je kinetika energija koju primi elektron pri prolazu kroz polje
potencijalne razlike od jednog volta u vakuumu.
Prilog br. 5

NAZIVI PREDMETAKA Sl, NJIHOVE OZNAKE I VREDNOSTI

IZRAENE BROJEM, KAO I NJIHOVA UPOTREBA
1. Naziv, oznake i vrednosti predmetaka Sl izraene brojem navedeni su u sledeoj
tabeli:
Naziv Oznaka

Brojna vrednost

jota

1 000 000 000 000 000 000 000 000 = 1024 (10 na 24)

zeta

1 000 000 000 000 000 000 000 = 1021 (10 na 21)

eksa

1 000 000 000 000 000 000 = 1018 (10 na 18)

peta

1 000 000 000 000 000 = 1015 (10 na 15)

tera

1 000 000 000 000 = 1012 (10 na 12)

giga

1 000 000 000 = 109

(10 na 9)

mega

1 000 000 = 106

(10 na 6)

kilo

1 000 = 103

(10 na 3)

hekto

100 = 102

(10 na 2)

deka

da

10 = 101

(10 na 1)

deci

0,1 = 10-1 (10 na-1)

centi

0,01 = 10-2 (10 na-2)

mili

0,001 = 10-3 (10 na-3)

mikro

(Mikro)

0,000 001 = 10-6 (10 na-6)

nano

(Nano)

0, 000 000 001 = 10-9 (10 na-9)

piko

0, 000 000 000 001 = 10-12 (10 na-12)

femto

0, 000 000 000 000 001 = 10-15 (10 na-15)

ato

0, 000 000 000 000 000 001 = 10-18 (10 na-18)

zepto

0, 000 000 000 000 000 000 001 = 10-21 (10 na-21)

jokto

0, 000 000 000 000 000 000 000 001 = 10-24 (10 na-

22)
2. Predmeci SI mogu se upotrebljavati ispred:
- osnovnih jedinica SI, osim jedinica za masu;
- izvedenih jedinica Sl koje imaju poseban naziv i oznaku, osim jedinice za
Celzijusovu temperaturu;
- sledeih mernih jedinica van jedinica Sl: litar, tona, teks, bar, elektronvolt,
voltamper i var.
3. Predmeci SI mogu se upotrebljavati ispred mernih jedinica iz take 2. ovog priloga
i kad se te jedinice nalaze u sastavu drugih izvedenih jedinica SI i kombinovanih
mernih jedinica koje se izraavaju u obliku proizvoda ili kolinika.
4. Ispred merne jedinice moe se upotrebiti samo jedan predmetak Sl.
5. Izloilac koji se stavlja na oznaku merne jedinice odnosi se na celu decimalnu
mernu jedinicu.

Prilog br. 6

NAIN PISANJA MERNIH JEDINICA

1. Oznake mernih jedinica piu se iza numerikih vrednosti u izrazima za veliinu,
ostavljajui razmak izmeu numerike vrednosti i oznake merne jedinice.
2. Oznake mernih jedinica, po pravilu, piu se malim uspravnim slovima latinice i
slovom grke azbuke (Omega), ali ako je oznaka jedinice izvedena iz linog
imena, prvo slovo pie se velikim slovom.
3. Oznake mernih jedinica piu se bez take na kraju, izuzev pri normalnoj
interpunkciji, tj. na kraju reenice.
4. Oznake mernih jedinica ne menjaju se u mnoini niti po padeima.
5. Naziv predmetaka Sl i naziv merne jedinice piu se zajedno kao jedna re.
6. Oznaka predmetka Sl i oznaka merne jedinice piu se zajedno.
7. Proizvod dve merne jedinice obeleava se takom kao simbolom mnoenja. Taka
se moe izostaviti kad je oznaka merne jedinice takva da ne moe nastati zabuna.
8. Ako se merna jedinica obrazuje meusobnim deljenjem dveju mernih jedinica, kao
simbol deljenja moe se upotrebiti horizontalna crta (-) ili kosa crta (/), ali samo
jedanput, ili izloilac s negativnim znakom.

Napomena: u sistemima za obradu podataka, koji raspolau ogranienim skupom

znakova, mogu se upotrebljavati posebno standardizovane oznake mernih jedinica
i simbola mnoenja, deljenja i stepenovanja.