Motiv za postignuem

Napisao Dragana Stankovi

Motiv za postignuem je motiv koji je meu steenim motivima najsistematskije empirijski

istraivan. Naeni su za njega posebni postupci utvrivanja njegovog postojanja i merenja
njegovoga intenziteta. Istraivanjem su ispitivani uslovi njegovog javljanja i razliiti oblici
ponaanja koji su u korelaciji sa stepenom razvitka motiva za postignuem.
Psiholog Mek Klilend (prema Rot, 2003.) koji je pokrenuo istraivanje toga motiva ukazuje na
njega kao na vanu karakteristiku ljudi. Mek Klilend motiv za postignuem odreuje kao
tendenciju da se ulae napor da se postigne i ostvari neto to se smatra vrednim i ime e se
istai pred drugima. On je uloio mnogo napora da nae tehniku kojom e biti mogue utvrditi
postojanje tog motiva i meriti njegov intenzitet.

Na postojanje takvoga motiva ukazao je meu prvima psiholog Mari (prema Rot, 2003.), koji
meu 20 glavnih potreba koje po njegovom miljenju predstavljaju osnovne pokretake snage
aktivnosti ljudi ubraja i potrebu za postignuem. Odreuje je kao dosta sloenu potrebu koja se
manifestuje u elji da se postigne neto to je teko ostvariti; da se ovlada i manipulie
stvarima, ljudima i idejama; da se savladaju prepreke i dostigne neto to se ceni; da se takmii
sa drugima i da se istakne pred drugima i da se drugi nadvise; da se ulae dugo ponavljani
napor da bi se ostvarilo neto to je teko.

Prouavanja motiva za postignuem koja je pokrenuo Mek Klilend produavaju mnogi

istraivai. Kod nas su poslednjih godina taj motiv prouavali Havelka i Lazarevi (1981, prema
Rot, 2003.). Oni smatraju da od opteg motiva za postignuem, a koji se sastoji u tenji da se
postigne kompetentnost i to bolji uinak u svakoj aktivnosti koja se obavlja, treba razlikovati
specijalne vrste motiva za postignuem, razliite posebne motive za postignuem. Pod tim
podrazumevaju tendencije steene delovanjem odgovarajuih socijalnih uslova da se postigne
uspeh u odreenim posebnim oblastima delatnosti.

Po Mek Klilendu razvitak motiva za postignuem zavisi od odreenog naina i sadraja

vaspitanja, kao i od vrednosti koje se postavljaju i cene u odreenoj kulturi. Ova dva momenta
deluju povezano. U drutvu u kom se odreene vrednosti cene nastojae se vaspitavanjem da
deca usvoje te vrednosti. Izvor ovog motiva, po miljenju Mek Klilenda, lei, pre svega, u
odreenom postupku prema deci. Ako dete bude podsticano da se takmii sa drugima i da
dobro obavlja razne zadatke koji mu budu postavljeni i ako bude kad uspe, nagraivano

1/4

Motiv za postignuem
Napisao Dragana Stankovi

verovatno je da e doi do razvijanja snanog motiva za postignuem. Ako se ne bude

podsticala kompeticija i ne bude pozitivno reagovalo na postignuti uspeh deteta, verovatno je da
se nee razviti ovaj motiv. Ukratko, moe se pretpostaviti da e sticanje i razvitak toga motiva
zavisiti od odreenih postupaka roditelja prema deci.

Polazei od ovih pretpostavki, vie autora pristupa konkretnom istraivanju o delovanju

odreenih postupaka u procesu socijalizacije. Na osnovu tih istraivanja oni zakljuuju da e
razvijanje motiva za postignuem zavisiti, meu ostalog, od relativne strogosti roditelja prema
deci. Ukoliko je kod ispitanika motiv za postignuem bio izrazitiji, roditelji su deci izgledali stroi
u postavljanju svojih zahteva. U drugom jednom istraivanju utvrena je korelacija sa brojem
obaveza i odgovornosti koje su postavljene pred dete. Tamo gde je zahtevano vie
odgovornosti i davano vie obaveza, motiv za postignuem bio je vie razvijen.

Na osnovu izvrenih istraivanja zakljuuje se danas da su tri momenta posebno vana za

razvijanje motiva za postignuem;

1. Dosledno, naglaavanje i razvijanje samostalnosti i nezavisnosti u vezi sa postizanjem ciljeva

kojima e se dete moi istai pred drugom decom i izvravanjem zadataka kojima e se
pokazati da je bolje i da ima vie uspeha od drugih;

2. Relativno rano postavljanje razliitih i dosta tekih zadataka, manifestujui istovremeno

zadovoljstvo zbog postignutog uspeha u reavanju zadataka i manifestujui nezadovoljstvo
zbog neuspeha i

3. Posebnu ulogu ima uticaj majke i postavljanje relativno visokih oekivanja s njene strane i
manifestovanje zadovoljstva i ljubavi kad se ti zadaci uspeno obave.

Motiv za postignuem i pojedine karakteristike ponaanja

Motiv za postignuem dolazi do izraaja u velikom broju razliitih aktivnosti. Izvren je veliki broj
istraivanja kojima je proveravano da li postoji takva korelacija izmeu razvijenosti motiva za
postignuem i odreenih oblika ponaanja. Takva korelacija utrvena je za vei broj

2/4

Motiv za postignuem
Napisao Dragana Stankovi

karakteristika ponaanja.

1. Postoji korelacija izmeu razvijenosti motiva za postignuem i osetljivosti za percipiranje

drai koje su u vezi sa postizanjem uspeha. Oni pojedinci kod kojih je razvijen motiv za
postignuem bre i lake zapaaju objekte i situacije koji stoje u nekoj relaciji sa postizanjem
postavljenog cilja.

2. Postoji povezanost razvijenosti motiva za postignuem i seanja o prekinutim zadacima.

Posebno kada je re o zadacima za koje se smatra da njihovo reavanje pokazuje razvijenost,
sposobnost i umenost, kod onih kod kojih je razvijen motiv za postignuem postoji i izrazito
bolje seanje na takve zadatke.

3. Postoji korelacija izmeu razvijenosti motiva za postignuem i otpornosti prema pritisku ka

konformiranju. Mek Klilend (prema Rot, 2003.) je postavio hipotezu da e pojedinci sa visokim
motivom za postignuem biti nezavisni i u veoj meri manifestovati nekonformistiko ponaanje.

4. Prema nekim istraivanjima postoji i korelacija izmeu intenziteta motiva za postignuem i

kvocijenta inteligencije. Objanjava se to time to inteligentniji pre i lake uviaju ta je vano za
odravanje i uspeh u odreenom drutvu. Budui da je u kompetitivnom drutvu za uspeh
vana borbenost i takmienje, oni takvo ponaanje prihvataju kao koristan i celishodan nain
ponaanja.

5. Neki autori utvrdili su i korelaciju sa kolskim uspehom (meu ostalim i sam Mek Klilend,
1953.). Prema nekim nalazima ta je korelacija dosta visoka, a prema drugima, ona je niska.
Ima, meutim i podataka da takva korelacija izmeu razvijenosti motiva za postignuem i
kolskog uspeha ne postoji. Nekonzistentnost rezultata objanjava se time to postoje razlike
meu kolama u pritisku koji one vre da se postigne uspeh. Navodi se da verovatno u kolama
u kojima se vri jak pritisak na sve uenike da postignu to bolji uspeh, korelacija nee postojati,
jer postignuti uspeh nee biti rezultat inicijative uenika nego posledica pre svega, nastojanja
kole. U prilog postojanja takve korelacije govore i podaci da je vei motiv za postignuem kod
onih sa viim nego kod onih sa niim obrazovanjem. Oni sa viim obrazovanjem po pravilu su
osobe koje sa boljim uspehom ostvaruju kolovanje.

6. Vrena su ispitivanja o povezanosti i razvijenosti motiva za postignuem i izbora odreenih

3/4

Motiv za postignuem
Napisao Dragana Stankovi

zanimanja. U ispitivanjima vrenim u SAD utveno je da je izrazito vie razvijen motiv za

postignuem kod odreenih profesija: kod trgovaca, posrednika koji se bave poslovima
osiguranja, onih na rukovodeim mestima u privrednim preduzeima, kod osoba koja se bave
slobodnom privrednom aktivnou.

7. Utvrena je povezanost razvijenosti motiva za postignuem i preferencija za boje. Prema

nekim istraivanjima, pojedinci sa razvijenim motivom za postignuem preferiraju tamnije i
mirnije boje, a oni sa niskim motivom za postignuem ivlje i svetlije boje. Ova razlika
objanjava se razlikama u odnosu prema sredini. Oni sa izrazitije razvijenim motivom za
postignuem ele da imaju blagu i pasivnu okolinu na koju se moe uticati. A oni sa niskim
motivom za postignuem tee za vrom i aktivnijom okolinom, a koju reprezentuju svetlije i
ivlje boje.

8. Istraivanjima je utvrena i razlika izmeu razvijenosti motiva za postignuem i grafike

ekspresije. Kod onih sa razvijenim motivom za postignuem grafiko izraavanje je vie
dinamiko, oni tee da ispune prostor, da pokazuju potrebu za veom raznolikou i da
izbegavaju ponavljanje.

9. Kao naroito znaajne odlike pojedinaca sa visoko razvijenim motivom za postignuem, za

razliku od onih sa nisko razvijenim motivom za postignuem, istie se da e prvi preferirati
odreenu vrstu zadataka. Nee ih privlaiti suvie laki zadaci, ali e izbegavati i suvie teke
zadatke. Izbegavae ih zbog toga to oni izrazito tee ka uspehu i to se plae da suvie teki
zadaci mogu dovesti do neuspeha a koji osobe sa jako razvijenim motivom za postignuem
veoma teko podnose. Zato e pojedinci sa razijenim motivom za postignuem teiti
preduzimanju takvih aktivnosti koje, dodue, zahtevaju izvestan rizik ali taj rizik ne sme biti
suvie velik nego mora biti umeren.

10. Osobe kod kojih je razvijen motiv za postignuem pokazuju naviku da planiraju na dui rok i
pokazuju bolji uspeh u razliitim dugronim ciljevima, u aktivnostima koje se upranjavaju kroz
dugi period vremena. Oni su uspeniji u koli posmatrajui kolovanje u celini.
11. Jedna od karakteristika osoba sa visoko razvijenim motivom za postignuem jeste i jasno
formulisanje podataka i ciljeva.

4/4