Psihologija zaljubljenosti i ljubavi

Napisao Renata Seni

Jo vise se slaemo s njegovim nainom povezivanja ljubavi i seksualnosti. On kae u

strastvenoj zaljubljenosti ne moemo napraviti razliku izmeu naeg i libida partnera, granica
izmeu nas i drugog se topi. Protiv svih pravila realnosti i logike, zaljubljena osoba e rei da
su ona i partner jedno, i bie spremna da se ponaa kao da je to i injenica.

Mnogo godina kasnije jedan drugi psihoanalitiar, Viderman, je pokuao da objasni ta se to

deava u zaljubljenosti. Njegova ideja je da je najmoniji aspekt strastvene veze formiranje
novog smisla o nama samima, o naoj linosti. Zaljubljenost nam pomae da razumemo ta
moemo oekivati od naih tela, kao i ta moemo oekivati da su naa tela sposobna da
urade. Viderman veruje da svi mi imamo nesvesnu fantaziju koja se probudi onda kada
postanemo strastveno zaljubljeni. Ta fantazija se odnosi na aktivaciju najranijih elja iz
detinjstva, kao i na naine na koje smo bili voljeni i nagraivani kao deca. Ova fantazija
omoguava pojedincu da u sadanjem vremenu probudi svoje rane ideale, kao i da pokua da
popravi ono to je nekada te ideale osujetilo. Sve to smo kao deca oekivali od ljubavi, a nije
bilo ispunjeno, ili nas je na neki nain povredilo, testiramo i pokuavamo da osnaimo u novim
vezama. Iz toga razloga se na poetku gotovo svake strastvene i romantine veze javlja oseaj
euforije. (Nesvesno) se nadamo da e nam uskraene elje iz detinjstva biti ispunjene u novoj
romantinoj vezi, stapamo se s partnerom i (nesvesno) oekujemo potpuni sklad kakav je
nekada (iluzorno) postojao izmu majke i deteta.

Re strast potie od latinskog glagola patior koji znai: patiti, biti tolerantan ili podnositi.
Suprotno nekadanjem Frojdovom shvatanju, danas se veruje da zaljubljenost pojaava, a ne
da iscrpljuje, nae ideale i da je izvor narcistikih nagrada i zadovoljstava. Meutim, jedna od
studija koja je izuavala ta se u nama deava kada smo zaljubljeni, donosi rezultate koji kau
da zaljubljenost pomae da razumemo kako ta reaktivacija ranih ideala vezanih za stopljenost
s majkom i za potpuno jedinstvo i ispunjenje svih elja, moe da reaktivira nekadanje

1/4

Psihologija zaljubljenosti i ljubavi

Napisao Renata Seni

probleme, vezane za bol, osujeenje, patnju i bes i, zapravo, da vodi psihikom (i ak fizikom)
samounitenju. U tom smislu, koren rei strast je vie nego smislen. S druge strane, strast
kao podnoenje moemo shvatati kao pokuaj prevazilaenja nekadanjih problema i
podnoenje truda koji ti pokuaji sa sobom nose.

Strastvena zaljubljenost nas moe dovesti do ponavljanja nekadanjih trauma iz elje da ih

prevaziemo. Iz tih razloga gledamo mnoge ljude koji ponavljaju iste greke u vezama, biraju
uvek sline partnere, doivljavaju veoma slina nezadovoljstva u gotovo svakoj novoj
romentinoj vezi i izgledaju kao da ne ue iz iskustva. Oni, zapravo, u svakoj vezi (nesvesno)
ponavljaju bolna iskustva iz detinjstva i pokuavaju u sadanjosti da njima ovladaju i da ih
prevaziu. Budui da ih ponavljaju nesvesno, i da ne znaju razloge iz kojih to rade, zato ih
privlai isti tip (pogrenih) partnera, svaka veza moe doneti novi jad, a samo ponavljanje
negativnih iskustva nee dovesti do prevazilaenja starih rana.

Strastvena zaljubljenost i stapanje s partnerom moe u kratkom vremenskom periodu da

dovede do oseaja ispunjenosti, zaokruenosti, oseaja da su svi nai problemi reeni, ali je
taj oseaj po pravilu kratkotrajan, jer je baziran na prethodno pomenutoj iluziji.

Meutim, to nikako ne znai da je strastvena zaljubljenost pogrena ili tetna. Ona svakako
moe nadii iluziju i prerasti u pravu ljubav, u realnu ljubav koju oseamo prema partneru koga
realno opaamo kao drugaijeg od nas samih i kao zasebno bie koje smo prihvatili da
volimo s vrlinama i manama, a ne usled idealizacija i pokuaja stvaranja davno izgubljene
iluzije jedinstva. Zaljubljenost je potpuno lino i subjektivno iskustvo, posebno i drugaije kod
svakog pojedinca, jer je kod svakog od nas bazirano na naim linim fantazijama, eljama i
seanjima. Ako zaljubljenost shvatamo na ovaj nain moemo rei da strastvena zaljubljenost
nikada nije sigurna, jer na poetku veze ne moemo znati koliko se naa iskustva, elje i
seanja podudaraju s partnerovim.

MekKlilend smatra da postoje dve psihologije ljubavi, jedna se oslanja na levu, a druga na
desnu hemisferu naih mozgova. Za razumevanje strastvene zaljubljenosti nam je bitna ova
druga. Desna hemisfera je odgovorna za imaginaciju, razvijena je kod pesnika koje
doivljavamo kao sposobne da saoseaju s drugima, esto iracionalno i nerazumljivo. Iz tog
razloga mnogi kau da strastvena zaljubljenost neminovno bledi. Ali postoje i dodatna
shvatanja strastvene zaljubljenosti. Jedan od najzanimljivijih simptoma takve zaljubljenosti,
pored oseaja da zavisimo od voljenog bia, je duga (ak i opsesivna) preokupacija njime. To
stanje zaljubljenosti moemo posmatrati kao stanje alternativne svesti, ili iskrivljene svesti.
Emocije dominiraju naim umom, to je u suprotnosti s obinim, svakodnevnim stanjem u kom
jezik ima prevlast.

2/4

Psihologija zaljubljenosti i ljubavi

Napisao Renata Seni

Meutim, koliko god zaljubljenost opisivili kao iracionalnu, ona nije samo nezrela forma ljubavi,
ve pre moemo rei da ima i zrele i nezrele karakteristike.

Pre nego to se zaljubimo, moramo biti spremni i sposobni da prihvatimo to stanje. Spremnost
za ulazak u odnos s drugim biem je zrela karakteristika i oslikava sposobnost da drugog
pustimo u na psihiki svet. ta e se dalje deavati je individualna stvar. Trajanje
zaljubljenosti zavisi i od toga koliko je partner spreman da se obavee i od spoljanjih
okolnosti. Tenov smatra da je proseno trajanje zaljubljenosti oko dve godine. Emocije nad
razumom uglavnom ne mogu imati prevlast due od tog perioda.

Sva ljudska bia imaju (uroenu) sposobnost za zaljubljivanje. To je u naoj prirodi i jednako je
svojstveno mukarcima i enama. Kako otkriti pravu ljubav je sasvim drugo pitanje.
Sposobnost za zrelu ljubav je sloena i razvija se tokom itavog ivota. Zaeci te sposobnosti
se smetaju, kako je reeno, u najraniji odnos izmeu majke i deteta. Ako u njemu nastanu
znaajni propusti ili greke, deca se mogu razviti u osobe koje, iako sposobne za oseaj
euforije, nemaju razvijenu sposobnost za zrelu ljubav. Zapravo, najvei broj ljudi i potrai
psihoterapijsku pomo jer nisu sposobni da zrelo vole. Ljubav jeste umee, kako je From pisao,
ali ona zahteva i trud. Ljubav nas ne obuzima, ve je razvijamo. U dananjem potroakom
drutvu, mnogi i na ljubav gledaju kao na robu, to podrazumeva nekoliko pogrenih uverenja:
da se ona moe kupiti zavoenjem ili manipulacijom, da se moe dobiti na poklon i da se,
u osnovi, svodi na primanje (volim te jer me slua, razume, izvodi, mazi). Ljubav je
aktivnost koja se ui, sposbnost koja se razvija, kroz meusobno davanje i primanje. U ljubavi
se ljudi ne stapaju, niti gube, ve se razvijaju ili ak pronalaze svoje pravo Ja.

Davno Frojdovo odreenje normalnosti kae da je normalna ona osoba koja je sposobna da
radi i voli. Veina psihikih problema nastaje kao kao posledica nerazvijenosti ili malformacije
sposobnosti za ljubav. Davanje ljubavi je uvek i primanje jer podrazumeva odnos, stvaranje
neeg novog, celine koja je vea od zbira delova. Davanje ljubavi dokazuje da u nama postoji
neto ivo. Nemogunost davanja i primanja ljubavi ukazuje da se u nama neto znaajno
umrtvilo ili se nikada nije u dovoljnoj meri ni razvilo. Beivotnost, praznina i oseaj uzaludnosti
su, esto, osnovne albe ljudi nesposobnih da daju i prime ljubav.

ta ovek treba da uradi kako bi nauio da voli i da bude bude voljen?

3/4

Psihologija zaljubljenosti i ljubavi

Napisao Renata Seni

Razvojno gledano, detetu je potrebna negujua, brigujua, razumevajua i saoseajna osoba,

koja prepoznaje njegove potrebe, te razumevanjem i sopstvenom ljubavlju ui dete da stvara
kapacitete i poinje da razvija sposobnost za ljubav. Kaemo da su dobri terapeuti upravo
takvi, pa mnogi ljudi naknadno, kroz psihoterapiju, razvijaju zakinute sposobnosti. S druge
strane, ljudi koji su u dovoljnoj meri razvili sposobnost za ljubav, i dalje treba oko nje da se
trude da bi je i dalje razvijali. Pored brige i nenosti, za zrelu ljubav je potrebna i odgovornost,
potovanje druge osobe kao zasebne individue i mogunost da s njom saoseamo, a to
moemo uiniti jedino ako je poznajemo, za ta je potrebno dosta ulaganja i truda.

Stidljivost, strah ododbacivanja i bliskosti su samo neki od mnogih problema koji e spreiti da
strastvena zaljubljenost preraste u pravu ljubav. Nemogunost da se odvojimo od idealizacije
partnera ukazuje na jaku potrebu da kraj sebe imamo savreno bie (koje e tititi od sih
problema i zaceliti rane), neodustajanje od iluzija o savrenoj ljubavi dovodi do prekida veza
onda kada se te iluzije srue. Da bismo zaista bili sposobni da iz zaljubljenosti preemo u
ljubav, neophodno je da vidimo drugog kao zasebno, odvojeno bie, celovito bie s vrlinama i
manama. Neophodno je, kako je to Tenov rekao, da jezik ponovo zagospodari naim umom, i
da osmislimo emocije koje oseamo. I to je samo prvi korak. Nakon toga je potrebno mnogo
truda i volje da zadrimo zajednitvo koje podrazumeva razlike i frustracije. Tek kad smo
suoeni s realnou i partnera vidimo kao celovitu osobu, moemo napraviti zreli izbor: da
odemo, ili ostanemo i trudimo se da razvijamo ljubav.

Izvor: http://psihoterapijsketeme.rs

4/4