VODI ZA RODITELJE

- PREPOZNAVANJE I PRIJAVLJIVANJE
DISKRIMINACIJE
U INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU

KOALICIJA ZA MONITORING
INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA

VODI ZA RODITELJE
- PREPOZNAVANJE I PRIJAVLJIVANJE
DISKRIMINACIJE
U INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU

Zato je vano znati ta je diskriminacija?

Poslednjih godina se mnogo gorovi o dikriminaciji, na medijima, u kolama,

na ulici... Meutim, iroka upotreba ovog termina dovela je upravo do toga
da esto neto nazovemo diskriminacijom a da to zapravo i nije, a isto tako
odreenu situaciju ne prepoznamo kao diskriminaciju kada to ona zaista
jeste. Zato je vano znati ta je diskriminacija, koji sve oblici postoje, ta
prepoznaje na zakonodavni sistem, kako nas titi a to je najvanije,
moramo znati kako da je prepoznamo i kome moemo da prijavimo takve
sluajeve.

ta je diskriminacija?

Jednostavno re
eno,
diskriminacija
je nejednako
postupanje pre
ma jednakima
i
jednako postu
panje prema
nejednakima
na osnovu lin
og
svojstva.

ta to u praksi znai?

Diskriminacija nastaje kada se pravi neopravdana razlika i kada se zbog

nekog linog svojsva jedna osoba ili grupa ljudi tretira na drugaiji nain od
ostalih. Diskriminacija moe da se vri neposredno, tako to se prema jednoj
osobi ili prema itavoj grupi ljudi, zbog njihovog linog svojstva, nepovoljnije
postupa u odnosu na druge koji se nalaze u istoj ili slinoj situaciji. Nekada,
meutim, isto postupanje dovodi do diskriminacije. Naime, ako se osobe ili
grupe ljudi koje su u neravnopravnom poloaju tretiraju na isti nain, oni su
1
indirektno diskriminisani .
Tako na primer, diskriminacija jeste kada kola odbije da upie dete zato to
ima tekoe u razvoju, ali diskriminacija je i onda kada je dete sa tekoama u
razvoju, u razredu svojih vrnjaka, primorano da radi po istom programu i na
isti nain kao svi ostali. Za njega mora da postoji njemu prilagoen program,
kako bi dobilo iste poetne anse da postigne svoj maksimum.
Dakle, kod neposredne diskriminacije radi se o razliitom (nepovoljnijem)
postupanju, a kod posredne diskriminacije ne razlikuje se postupanje, ve se
razlikuju posledice, koje su nesrazmerno nepovoljnije u odnosu na odreenu
grupu, odnosno pojedinca koji toj grupi pripada.

ta je diskriminacija, a ta nije
Diskriminacija je
kada...

Diskriminacija nije
kada...

Gde se ispoljava diskriminacija i ko moe biti diskriminisan?

Diskriminacija se moe se ispoljiti u razliitim oblastima drutvenog ivota i
moe je izvriti svako, alterski radnik, organ javne vlasti, sudija, lekar,
nastavnik ili policajac. Ona se moe desiti bilo gde - na poslu, u koli, na
fakultetu, u bolnici, na stadionu, u postupku pred organom javne vlasti, u
sudu, u gradskom prevozu, na ulici...
Diskriminacija se moe desiti bilo kome: deci, pojedincima, grupama ljudi, ali i
pravnim licima i institucijama.

Kakva moe biti diskriminacija?

Diskriminacija moe biti direktna ili indirektna, namerna ili poinjena iz
neznanja. Moe se desiti da neko uini akt diskriminacije prema drugom licu
ili grupi lica, a da toga nije ni svestan. Jedna osoba moe biti diskriminisana po
vie osnova u jednoj oblasti (takozvana viestruka diskriminacija) ili po
jednom osnovu u vie oblasti.
Zato je vrlo vano informisati se o tome ta je to diskriminacija, kako se ona
ispoljava i kako ona utie na osobu koja trpi diskriminaciju. Posledice
diskriminacije su uvek teke. One su ponekad oigledne, a ponekad nisu
odmah vidljive i zato su opasne2.

2 Vie o diskriminaciji, njenim oblicima, mehanizmima zatite i podnoenja pritube moete proitati na internet prezentaciji Poverenika
za zatitu ravnopravnosti: www.ravnopravnost.gov.rs

ta je diskriminacija u obrazovanju?

Kada je detetu ili grupi dece na osnovu njihovog linog svojstva, otean ili
onemoguen upis u koli ili drugu obrazovnu ustanovu, ili im je oteana ili
uskraena mogunost praenja nastave i uee u drugim vaspitnim, odnosno
obrazovnim aktivnostima, kao i njihovo razvrstavatavanje po linom svojstvu,
ili neopravdano pravljenje razlike i nejednako postupaanje prema njima na bilo
koji nain, imamo diskriminaciju u obrazovanju.
Diskriminaciju treba prijaviti. kola je duna da postupa po prijavama koje
mogu biti neformalne iznete usmeno nastavniku, strunoj slubi kole i
direktoru. Ukoliko je neophodno, prijava se moe (zajedno sa roditeljima)
podneti i direktoru kole u pisanom obliku. kola je duna da reaguje, tj.
preduzme neke vidljive korake radi zatite svih uenika, a koje zavise od teine i
oblika krenja. Rezultat preduzetih mera treba biti prestanak diskriminacije.

Kome se diskriminacija moe prijaviti?

U okviru kole
kolska ustanova, kao i svi zaposleni u njoj, duna je da obezbedi sve uslove
za ostvarivanje prava svih u enika to uklju uje i spre avanje
diskriminatornog ponaanja. Ako do povrede prava ili pojave diskriminacije
ipak doe, svi zaposleni imaju obavezu da to prijave direktoru. Prijavu moe
podneti i uenik/ca ili njegov/njen roditelj.
Ne postoji nikakava propisana forma za prijavu koja se podnosi povodom
krenja prava ili pojave diskriminacije ali se ona mora predati u roku od 15
dana od trenutka kada se desila povreda prava ili pojava diskriminatornog
ponaanja.
Direktor ima zakonski rok od 15 dana od podnoenja prijave da razmotri
sluaj, razgovara sa uenikom/com, roditeljem i zaposlenim koji je upleten u
incident i da potom preduzme odgovarajue mere koje se ogledaju u
pokretanju disciplinskog postupka protiv lica koje je u koli povredio prava
uenika.
Ako postupanje direktora nije dalo rezultate i nije ispunilo zahteve
podonosioca prijave ili ukoliko podnosilac prijave nije zadovoljan
preduzetim merama, moe se obratiti prosvetnoj inspekciji.
3 Vie relevantnih infomacija u Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja moete pogledati na ovom linku
http://www.msdjenko.edu.rs/download/zosov.pdf

Prosvetna inspekcija
Ako je problem u vezi sa diskriminacijom nastao u vrtiu, osnovnoj ili srednjoj
koli, moete se obratiti inspekciji nadlenoj za teritoriju optine ili grada u
kome se vae dete koluje. Ako pri optini ili gradu ne postoji inspekcija, taj
posao obavlja republika inspekcija, odnosno Minitarstvo prosvete Republike
Srbije.

Kako se podnosi prijava prosvetnoj inspekciji?

Poeljno je da se prijava podnese u pisanoj formi. Bilo da se alje potom ili
odnese lino, inspekcija je duna da na nju reaguje. Prijave telefonom ili
elektronskom potom se takoe primaju, ali u takvim sluajevima inspektori
sami procenjuju da li e pokrenuti postupak.
Zakon ne predvia nikakav posebni formular za prijavu, ali u njoj mora biti
jasno naznaeno koja je kola u pitanju i u emu je problem. Potrebno je opisati
ta se dogodilo, to jednostavnije i preciznije i sa to vie znaajnih podataka
kao i vae podatke na osnovu koji e inspekcija biti sa vama u kotaktu. Ukoliko
postoje dokazi za navedene tvrdnje potrebno je priloiti i njih.

Postupak nakon prijavljivanja

Po prijemu prijave, prosvetna inspekcija pokree postupak u okviru kojeg
inspektor ispituje ta se tano dogodilo i ko je za to odgovoran uzimanjem
izjava, pregledom dokumentacije i slino. Inspektor je obavezan da sve
prikupljne informacije tretira kao slubenu tajnu.
U roku od 15 dana od okonanja nadzornog postupka, inspektor sainjava
zapisnik koji sadri nalaz stanja i mere koje je obrazovna ustanova, u roku
koji je odredio inspektor, duna da sprovede da bi otklonila navedenu
nepravilnost.
Inspektor ima rok od dva meseca od dana podnoenja prijave da ispita navode
iz nje i donese odgovarajue zakljuke i odluku.
Prosvetni inspektor je u obavezi da vas izvesti, kao podnosioca prijave, ta je
utvrdio. Ukoliko niste zadovonjni radom optinskog inspektora moete
podneti pritubu republikoj prosvetnoj inspekciji.

Zahtev za zatitu prava uenika

Ako se problem krenja nekog od uenikih prava ne moe reiti u okviru
osnovne, odnosno srednje kole u kojoj je nastao, moete se obratiti
Ministarstvu prosvete i nauke zahtevom za zatitu prava uenika.

Kada moete da podnesete zahtev?

Ovaj instrument zatite svojih prava moete da da koristite u dva sluaja:
nakon to vae obraanje organima kole nije reilo problem;
i pre nego to ste se alili bilo kome ako krenje prava negativno utie na
ueniki status deteta (na to da li je redovan ili vanredan uenik/ca, da li
e prei u sledei razred, da li e uopte ostati u koli...)

Kako podneti zahtev?

Zahtev za zatitu prava uenika moe da podnese sam uenik/ca ili
njegov/njen roditelj ili staratelj. Zahtev treba podneti direktno Ministarstvu
prosvete i nauke u roku od osam dana od dana kada ste saznali da su
odreena prava povreena ili je dolo do diskriminacije, odnosno od dana
kada ste saznali da vaa prijava direktoru kole nije urodila plodom.
Zahtev treba biti podnet u pismenoj formi, i treba da sadri podatke o koli i
ueniku i opis situacije u kojoj mislite da su povreena prava deteta.

ta Ministarstvo prosvete i nauke moe da uradi?

Ako oceni da je zahtev osnovan, Ministarstvo e u roku od osam dana
upozoriti kolu da je prekren zakon i odrediti joj primeren rok da to
ispravi. Ako kola to ne uini, Ministarstvo e samo preduzeti korake koje je
trebalo da preduzme kola.

Kome se jo moete obratiti?

Zatitinik graana
Zatitnik graana je nezavistan i samostalan dravni organ, zaduen da titi i
unapreuje potovanje sloboda i prava. Imunitet koji uiva Zatitnik graana
omoguava mu nezavisnost i samostalnost u radu.
Zatitniku graana moe se, pritubom ili u neposrednom razgovoru,
obratiti svako (dravljani Srbije, stranci, apatridi, izbeglice, raseljena lica,
udruenja, pravna lica...) ko smatra da organi uprave nekorektno primenjuju
(ili ne primenjuju) propise Republike Srbije na njegovu tetu. Pre podnoenja
pritube podnosilac je duan da svoja prava pokua da zatiti u
odgovarajuem pravnom postupku.

Kontakt:
ZATITNIK GRAANA - OMBUDSMAN
Deligradska br.16 11000 Beograd
tel: 011/ 2068 100
faks: 011/ 2068 182
deurni mobilni telefon: 064/ 8768 505
e-mail: zastitnik@zastitnik.rs

Poverenik za zatitu ravnopravnosti

U sluaju diskriminacije u obrazovanju, moete se obratiti Povereniku za
zatitu ravnopravnosti. Poverenik za zatitu ravnopravnosti je nezavisan,
samostalan i specijalizovan dravni organ ustanovljen Zakonom o zabrani
diskriminacije iz 2009. godine. Za razliku od Zatitnika graana koji se bavi
ispitivanjem propusta i nepravilnosti u radu organa uprave, Poverenik
postupa iskljuivo u sluajevima diskriminacije jer titi samo jedno ljudsko
pravo - pravo na nediskriminaciju.
Zadaci ovog dravnog organa su spreavanje svih vidova, oblika i sluajeva
diskriminacije, zatita ravnopravnosti fizikih i pravnih lica u svim oblastima
drutvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije,
kao i unapreivanje ostvarivanja i zatite ravnopravnosti.
Poverenik za zatitu ravnopravnosti ovlaen je da sprovodi postupak po
pritubama u sluajevima diskriminacije osoba ili grupe osoba koje povezuje
isto lino svojstvo.

Pritubu moe da podnese: fiziko lice, pravno lice, grupa lica i organizacija
koja se bavi zatitom ljudskih prava.
Poverenik je nadlean da prima i razmatra pritube zbog diskriminacije, daje
miljenja i preporuke u konkretnim sluajevima diskriminacije i izrie
zakonom utvrene mere
Poverenik ne moe da postupa po pritubi u sledeim sluajevima: ako je
pokrenut sudski postupak; ako je oigledno da nema povrede prava; ako je u
istoj stvari postupano, a nema novih dokaza; ako je zbog proteka vremena
nemogue postii svrhu postupanja.

ta treba da sadri prituba?

Prituba treba da sadri sledee podatke: ko je diskriminisan; ko je
diskriminator; koje je lino svojstvo osnov diskriminacije; kada, gde i kako je
izvena diskriminacija; dokaze i potpis lica koje podnosi prijavu.
Poverenik je duan da podnosiocu pritube prui informacije o njegovom
pravu i mogunosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zatite,
ukljuujui i postupak mirenja, kao i da podnosi tube za zatitu od
diskriminacije, uz saglasnost diskriminisane osobe.

Kontakt:
POVERENIK ZA ZATITU RAVNOPRAVNOSTI
Beogradska br. 70, 11000 Beograd
tel/faks: 011 243 64 64
www. ravnopravnost.gov.rs
e-mail: poverenik@ravnopravnost.gov.rs

Projekat Koalicija za
monitoring inkluzivnog
obrazovanja usmeren je ka
promociji i zatiti prava deteta
na obrazovanje formiranjem
koalicije organizacija civilnog
drutva uspostavljanjem boljih
procedura za otkrivanje
sluajeva diskriminacije i drugih
oblika krenja prava deteta.
Koaliciju ine Drutvo za razvoj
dece i mladih Otvoreni klub iz
Nia, Uiki centar za prava
deteta iz Uica, Udruenje
graana Roditelj iz Beograda i
Nexus iz Vranja.

Projekat doprinosi spreavanju

krenja prava dece na
obrazovanje osnaivanjem
roditelja dece iz
marginalizovanih grupa da
prepoznaju i prijave sluajeve
diskriminacije.
U ovu svrhu Koalicija za
monitoring inkluzivnog
obrazovanja kreirala je Vodi za
roditelje u kome se nalaze
kljune informacije kome i na
koji nain se obratiti ukoliko
doe do diskriminatornog
ponaanja.
http://oknis.org.rs/koalicijaza-monitoring-inkluzivnogobrazovanja/#

Projekat se radi u partnerstvu sa Fondacijom za otvoreno drutvo