KULTURA KAO PRILAGOAVANJE (ADAPTACIJA)

Kultura se javlja kao varijacija biolokog (instinktivnog) ponaanja ljudskog roda. Ve je Herder
kulturu shvatao pre svega kao orue prilagoavanja koje rekompenzuje nedostatke ovekove
fizike osposobljenosti u borbi za ivot (Kloskovska, 44).
Prema Bronislavu Malinovskom, kultura je aparat pomou koga ovek moe da se bori s
konkretnim, specifinim problemima sa kojima se suoava (Malinovski, 292); ti problemi
proizilaze iz injenice da je ovek organsko bie, a da je sredina u kojoj ivi istovremeno izvor
opstanka (sirovine), ali i raznih opasnosti (prirodno okruenje); meutim, ovek
zadovoljavanjem svojih primarnih (biolokih) potreba stvara sekundarnu (vetaku) okolinu, kao
i nove (izvedene ili kulturne) potrebe; vetaka okruenje olakava opstanak i osnova je za
razvoj (uslonjavanje funkcija) ljudskog drutva, dok su vrsta i rasprostranjenost izvedenih
potreba u osnovi ... pokazatelj ... osnovni inilac ... napredak ljudskog roda. Meutim, kultura
ima jednu osnovnu funkciju, a to je organizovanje ljudskih bia u stalne grupe (Malinovski, 296);
Malinovski je smatrao da i u primitivnim i u civilizovanim zajednicama svaka efikasna ljudska
akcija vodi ka organizovanom ponaanju (Malinovski, 301).
U skladu sa tim, moemo tvrditi da je kultura prilagoavanje, da su to naini na koje e ljudska
zajednica (grupa) reavati probleme opstanka i odranja; koji e naini ponaanja i delovanja
biti karakteristini za odreenu kulturu zavisi od konkretnog drutva, tj. od mogunosti
stabilizacije (ustaljivanja) drutvenih odnosa na kojima e se temeljiti opstanak (odranje i
napredak). Naelno, moe se rei da su drutveni razvoj i kulturni napredak rezultati sve vee
efikasnosti u reavanju problema opstanka i odranja.
Bazini drutveni odnosi formiraju se oko sledeih oblika biolokog ponaanja:
- (bioloke) reprodukcije;
- osnovnih oblika odranja egzistencije (privreivanje i raspodela);
- organizacije zatite;
- mehanizama unutargrupne kontrole (hijerarhija);
- grupne solidarnosti (kohezije ljudske grupe).
Prema Zigmuntu Baumanu, kolektivni ivot ljudi moemo razmatrati na etiri nivoa analize
(Bauman, 66):
a) nivo prirodnih uslova;
b) nivo tehnologije (sposobnost prilagoavanja prirodnih uslova ljudskim potrebama);
c) nivo drutvene strukture (sistem zavisnosti);
d) nivo kulture (koliina informacija i sistem njihovog kruenja).

Kultura, dakle, zavisi od sloenog meudejstva prirodnih uslova, biolokog naslea, okruenja
(prirodnog i vetakog) i bazinih drutvenih odnosa; u tom smislu formira se kao:
- iskustvo,
- navike,
- ustaljeni ("spontani") naini delovanja i ponaanja (obiaji),
- ustanovljeni ("dogovoreni") naini delovanja i ponaanja (ustanove ili institucije),
- utopijski ("kreativni") naini delovanja i ponaanja (kultura je i nerealizovana, potencijalna
mogunost).
OBRASCI KULTURE
Obrasci kulture su uopteni naini ponaanja, miljenja i oseanja karakteristini za neku ljudsku
zajednicu, utemeljeni u tradiciji i obiajima. Obrasci kulture se konkretizuju u nainu ivota, dok
je stil ivota varijacija naina ivota.
Stanovite o postojanju obrazaca kulture prvi je izneo ameriki antropolog Edvard Sapir. Po
njemu, svako kulturno ponaanje javlja se u obrascima, to znai da se na ono to pojedinac
ini, misli i osea moe gledati i sa stanovita jednog uoptenog naina vladanja koje se
pridaje pre drutvu nego pojedincu (Sapir, 171). Ponaanje koje se ispoljava u obrascima zavisi,
u iznenaujue velikoj meri, od naina poimanja koji se ustanovljuje tradicijom grupe (Sapir,
172). Priroda tog procesa je nesvesna, zato to se veze meu elementima iskustva kojih se
pojedinac dri, a koje iskustvu daju formu i smisao, mnogo jae oseaju ili nasluuju negoli
to se svesno opaaju (Sapir, 174).
Ideju obrazaca kulture razvila je Rut Benedikt u svom delu Obrasci kulture (1934). Ona je Sapirovo
objanjenje obrazaca precizirala i povezala sa obiajima, koji dejstvuju u ivotima pojedinaca
koji pripadaju nekom narodu. U skladu sa tim, []ivotna istorija svakog pojedinca je, na prvom
mestu i pre svega, prilagoavanje obrascima i merilima koji se u njegovoj zajednici prenose s
kolena na koleno (Benedikt, 30). Dakle, da bi se razumelo ponaanje pojedinca, neophodno je
povezati njegove reakcije s ponaanjem koje proistie iz ustanove njegove kulture (Benedikt,
271). Inspirisana Nieovim delom Roenje tragedije, Benediktova je obrasce kulture podelila na
apolonijske i dionizijske: prvi se odlikuju uzdranou u ispoljavanju emocija i kontrolisanim
ponaanjem, dok ovi drugi tee nesputanom ispoljavanju emocija, neobuzdanim i razuzdanim
oblicima ponaanja.
Priroda obrazaca kulture je ograniavajua i to je uoio ve i Sapir:
Usled te ... uglavnom nesvesne prirode formi drutvenog ponaanja, za obinog pojedinca postaje skoro
nemogue da zapaa ili poima funkcionalno sline tipove ponaanja u drugim drutvima sem svog
vlastitog, ili u drugim kulturnim kontekstima sem onih koje je iskusio, a da pritom ne projicira u njih forme
koje su mu bliske. (Sapir, 175)

Po Benediktovoj, to se dogaa zato to se prihvata istovetnost ljudske prirode i sopstvenih

kulturnih merila (Benedikt, 33). Na osnovu svojih istraivanja i teorijskih uvida ona je optuila
Zapadnu civilizaciju da je nametnula svoj obrazac najveem delu zemljine kugle (isto), zbog
ega nismo umeli da razumemo relativnost kulturnih navika (Benedikt, 39). Ovo je vodilo tzv.
kulturnom relativizmu, stanovitu da je svaka kultura podjednako vredna, jer u datim uslovima
prua svojim pripadnicima neku smislenu opciju opstanka.
Obrasci kulture ispoljavaju se u vrednostima, kao i u tipovima linosti koje moemo smatrati
karakteristinim za odreenu kulturu.

MORAL
(lat: moralis, od mos, moris obiaj)
Skup vrednosti u obliku nepisanih pravila kojima se odreuje odgovarajue ponaanje u drutvu
(ljudskoj zajednici, grupi); za razliku od obiaja, kod morala je u prvom planu unutranja sankcija
(gria savesti), koja je rezultat odreenog stepena prihvatanja (interiorizacije) vaeih
drutvenih pravila (najee obiajnih normi).
Elementi:
1) moralna dispozicija (norma)
2) moralni sud
3) moralna sankcija

Kolbergova (Lawrence Kohlberg) teorija moralnog razvoja ta je osnova moralnog suda

pojedinca:
- predkonvencionalni nivo se javlja pre nego to individua dostigne razumevanje ta se od nje
oekuje i/ili ta je socijalno poeljno (deca ispod 9 godina starosti);
1) prvi stepen jo nema pravog moralnog suda o tome ta je ispravno a ta ne, ve se sud
donosi na temelju potrebe da se izbegne nevolja (orijentacija na kaznu i poslunost);
2) drugi stepen razvija se oseaj o potrebama drugih, ali se sudovi donose u skladu sa
vlastitim praktinim interesima (instrumentalna orijentacija);
- konvencionalni nivo ukazuje na razumevanje drutvenih pravila u smislu usklaivanja sa njima i
odravanja uspostavljenog drutvenog poretka (veina adolescenata i odraslih);
3) trei stepen pojedinac razume koja se vrsta ponaanja oekuje (orijentacija biti dobar);
4) etvrti stepen pojedinac je uspeno internalizovao konvencije u smislu oekivanja da se
odgovarajue ponaanje nagrauje; time se pojaava oseaj da se pojedinac dokazuje kroz
vrenje svoje dunosti (zakon i red orijentacija);
- postkonvencionalni nivo je razumevanje i prihvatanje drutvenih pravila i oekivanja, ali se uvia
da je svrha njihovog uspostavljanja ira, tj. da su u slubi univerzalnih moralnih naela; ako
doe do sukoba izmeu njih i drutvenih konvencija, moralni sud na ovom stepenu e podrati
principe, a na raun konvencija;
5) peti stepen razumevanje ta je ispravno a ta pogreno temelji se na sistemu personalnih
vrednosti pojedinca, kao i na oseaju zajednikih prava i odgovornosti (orijentacija drutveni
ugovor); prepoznaje se da su knvencije odreene drutvenim konsenzusom i da imaju
drutvenu funkciju;
6) esti stepen pojedinac u potpunosti preuzima odgovornost za moralni sud, koji se
prevashodno temelji na univerzalnim etikim naelima, a ne na drutveno uspostavljenim
pravilima ili oekivanjima; na ovom stepenu mogue je usvojiti stanovite koje je u suprotnosti
sa preovlaujuim drutvenim poretkom i odrati je kao moralno korektnu.
Sociologija kulture - autorizovana predavanja Copyright olt Lazar

Gurvieva sociologija moralnog ivota

U svom poznatom objanjenju moralnog ivota, or Gurvi polazi od Dirkemovog odreenja
morala kao obaveznog i poeljnog ponaanja, ali proiruje njegovu osnovu tvrdnjom da
unutar istog drutvenog okvira, a posebno unutar istog globalnog drutva istovremeno postoji velik broj
meusobno nesvodljivih vrsta moralnog ivota koje sve mogu biti jednako znaajne ili bar, poreane u
specifinu hijerarhijsku lestvicu (kada je re o drutvenim strukturama), teiti za tim da budu stvarno
delotvorne (Gurvi, 151).

Za razliku od sociologije morala, Gurvi gradi sociologiju moralnog ivota u ijem sreditu je
moral kao drutvena praksa, koja prevazilazi nain ivota i ponaanja pojedinanih drutvenih
grupa:

Iako je moral naroito vrsto povezan sa drutvenim ivotom, on se ipak, suprotno od prava i religije, ne
oslanja na specijalizovane grupe pozvane da ga podravaju i brane... Moralni je ivot svojstven svim
grupama (pa ak i svim manifestacijama drutvenosti), mogu ga podravati svi drutveni okviri, ali on
nema posebnih organa pozvanih da nadziru njegovu praksu, koja uostalom moe biti i kolektivna i
individualna. (Gurvi, 152-3)

Kako bi se moralni ivot razlikovao od ostalih tvorevina civilizacije, neophodno je da se definiu

moralne injenice: to su moralni stavovi shvaeni kao celine, sloene drutvene konfiguracije
koje prevazilaze propise, vrednosti, ideale i aspiracije, ali i neposredno ponaanje; moralne
injenice su zapravo kolektivni i individualni stavovi shvaeni kao vidovi drutvene stvarnosti
(Gurvi, 157).
Vrste moralnog ivota prema oru Gurviu:
Tradicionalni moral moralni stav se zasniva na autoritetu obiaja i tradicije, odnosno redovnog
ponavljanja osnovnih oblika kolektivnog ponaanja i organizovanja; karakteristian je za
arhajska i patrijarhalna drutva, a temelji se na tabuima, odnosima izmeu klanova, magiji i
religiji.
Imperativni (normativni) moral moralni stavovi koji se zasnivaju na autoritetu propisa i
dunosti; karakteristike su mu negativne dispozicije (zabrane) i represivnost (suzbija elje i
ponaanje koje tei spontanosti i hedonizmu);
Moral vrlina moralni stavovi se oslanjaju na autoritet trajnih savrenstava individualnog ili
kolektivnog karaktera (potenje, iskrenost, portvovanost...); nosioci su plemii i vitezovi, a
posle profesionalna udruenja.
Moral idealnih simbolikih predstava moralni stavovi utemeljeni na autoritetu uzvienih ali
konkretnih uzora (junak, svetac, muenik, mudrac, genije...); blizak je moralu vrlina, ali je vie
od karakterne ili poeljne osobine linosti: marljivost je, na primer, osobina koja pripada moralu
vrlina, dok je poeljan tip linosti morala idealnih simbolikih predstava udarnik.
Moral naknadno donetih sudova stavovi zasnovani na autoritativnom uplivu odobravanja (ili
neodobravanja) ve izvrenog ili nameravanog ponaanja; karakteristian je za organizacije kao
to je crkva (ispovest kao primer procene ponaanja), ili za odreenu vrstu politikih partija (npr.
komunistiku, u kojoj se neguje institucija drugarske kritike i samokritike).
Moral aspiracije moralni stavovi temelje se na autoritetu poeljnog; ovaj moral se vie od
drugih temelji na vrednostima i idealima; nosioci ovog morala su proleterska klasa, ire
vrnjake grupe (generacija uenika ili studenata) i omladinske potkulture, ali i sekte, verski
redovi i masonske loe.
Finalistiki ili utilitaristiki moral moralni stavovi se zasnivaju na autoritetu (materijalnih i
duhovnih) dobara, kao i na autoritetu najpogodnijih sredstava za postizanje cilja; karakteristian
je za kapitalizam slobodne konkurencije, a nosioci su srednja buroazija i poslovni krugovi.
Stvaralaki i delotvorni moral moralni stavovi ija se opta usmerenost zasniva na autoritetu
stvaranja novih sadraja (ili situacija); to je neka vrsta prometejskog ili faustovskog morala, a
njegovi nosioci su sve drutvene grupe koje su u istoriji teile (makar i ogranieni period) za
radikalnim promenama (npr. industrijska ili politika revolucija).
LINOST I KULTURA
Linost (lat. persona nosilac maske); karakteristike pojedinca za koje se smatra da su relativno
stabilne u vremenu, a odreuju njegovo/njeno ponaanje, oseanje i miljenje; linost upuuje
na trajno iskustvo, koje se ispoljava u kasnijem ponaanju;
persona prevashodno odgovara karakteristikama pojedinca koje drugi odreuju (objekat
procene i vrednovanja), dok sopstvo (engl. self) upuuje na pojedinca kao subjekta
samorefleksije i samovrednovanja;

pojam linosti je apstraktno kognitivno sredstvo za razumevanje: (1) karakteristinih naina

ponaanja ljudskih bia (ili sklonosti odreenom ponaanju), (2) percepcije vlastitih
karakteristika, (3) percepcije koju drugi imaju o nama.
Linost se razvija kroz primarnu i sekundarnu socijalizaciju; primarna obezbeuje osnovne
fizioloke, motorike i intelektualne sposobnosti i u tom procesu se zainje prilagoavanje
obrascima kulture i vrednostima; u sekundarnoj se navedeni procesi razvijaju i rezultiraju
personalizacijom.
Osnovni agensi (vrioci) socijalizacije su: porodica, kola, grupa vrnjaka i mediji.
Mehanizmi socijalizacije:
1. individua reprodukuje drutvene obrasce socijalizovano individualno ponaanje je u skladu
sa drutvenim obrascima;
2. individua reaguje na situacije kroz doivljaje frustracije i prijatnosti socijalizacija je
usklaivanje sa drutvenim obrascima;
3. individua se prilagoava situacijama situacije se doivljavaju kao izazovi koji omoguavaju
razvoj individue kroz socijalizaciju; u tom procesu drutveni obrasci su okvir za sticanje kontrole
i ovladavanje situacijama;
4. individua razumeva situacije socijalizacija naglaava komunikaciju i razvoj znaenja u
socijalizirajuim situacijama (pre nego odgovore u vidu ponaanja ili stavova).
Rut Benedikt je u svom delu Obrasci kulture smatrala da dominantne vrednosti odreuju i uzoran
(favorizovan) tip linosti, odreenu kvalitetima koji se prikazuju kao poeljni; tako u svakoj
kulturi postoje favorizovani, proseni i devijantni tipovi linosti.
Abraham Kardiner (Pojedinac i drutvo, 1939) se suprotstavio ovakvom stanovitu i razvio je
koncepciju bazine linosti, karakteristike koje mora da poseduje da bi bila funkcionalna u
datom drutvu; struktura bazine linosti razlikuje se od dominantnih vrednosti i u tom smislu
postoji otra razlika izmeu primarnih, tj. institucija koje formiraju bazinu linost i sekundarnih
institucija, koje se oblikuju u skladu sa karakteristikama strukture bazine linosti; primarne
institucije (socijalizacija) zavise od geografske i ekoloke sredine, demografije i ivotnog reima,
a ne od kulturne nadgradnje. Po Kardineru, najvaniji mehanizmi formiranja linosti su reakcija i
prilagoavanje.
Uprkos mnogim nedostacima (dogmatska primena psihoanalize, negiranje obostranog uticaja primarnih i
sekundarnih institucija), Kardinerova bazina linost je u saglasnosti sa znaajem koji klasina sociologija
pridaje primarnim grupama u formiranju linosti.

Kognitivni pristupi (E. Dirkem, M. Mos, . Kuli, L. Levi-Bril, T. Veblen, . Pijae) naglasak stavljaju
na razvoj znaenja kao mehanizma socijalizacije, pa se linost odreuje vie kao rezultat
razumevanja i organizovanja interpersonalnog iskustva, a manje bihevioralno.
Drutveni karakter (E. From, R. Merton, L. Kozer): ponaanje lana drutva nije preputeno
svesnoj odluci da li da sledi drutveni obrazac ili ne, ve deluje onako kako treba da deluje u
skladu sa zahtevima (svoje) kulture i u tome nalazi zadovoljstvo.
Modalna linost: statistiki pojam linost tipina za neko drutvo u skladu sa centralnom
tendencijom distribucije frekvencija (podaci se skupljaju psiholokim testovima, najee
Rorahov i TAT);
Test tematske apercepcije (TAT): ispituju se potrebe, stavovi i obrasci reagovanja; otkriva nesvesne
aspekte linosti njene motive i potrebe za postignuem i moi, kao i sposobnosti za reavanje problema.