Cevni vodovi

Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.yu, kabinet 134/3
LITERATURA:
Markoski M: Cevni vodovi, Mainski fakultet, Beograd, 2006.

Lekcija AT-3
3.

PUZANJE MATERIJALA

3.1.

Tok procesa puzanja

Glavna mehanika karakteristika materijala dijagram napon-dilatacija, odreuje se na

osnovu tzv. kratkovremenog ispitivanja na prosto istezanje epruvete standardnog oblika i dimenzija.
Pri tome se podrazumeva da je epruveta na sobnoj temperaturi (20C) i da je deformacija epruvete
konana (definitivna), tj. da ne zavisi od vremena trajanja optereenja. Iznad odreene
temperature, deformacija je funkcija ne samo naprezanja i radne temperature, ve i duine
vremena tokom koga je epruveta pod optereenjem.
Pojava pri kojoj deformacija materijala, kod stalnog optereenja, neprekidno raste sa
vremenom, naziva se puzanjem.
Tok puzanja kod zadatog materijala je prvenstveno funkcija temperature materijala ( T ) i
veliine naprezanja ( ). Dijagram puzanja koji prikazuje zavisnost veliine ukupne relativne
deformacije ( ) od vremena ( ) se zato daje u dve varijante: za datu konstantnu temperaturu T ,
pri emu je veliina naprezanja parametar slika 3.1. i obrnuto slika 3.2. Oba dijagrama mogu
se dobiti jedino na osnovu veoma briljivo izvedenih, dugotrajnih i stoga veoma skupih
eksperimenata.
Poto je puzanje veoma spor proces, pojava je jo uvek nedovoljno istraena, tako da
postojei ubrzani metodi ispitivanja puzanja materijala nisu dovoljno pouzdani. Zato se ubrzanim
ispitivanjima moe samo kvalitativno proceniti ponaanje materijala pri puzanju.
Pretpostavimo da se epruveta od datog materijala, zagrejana na temperaturu T postepeno
optereuje zateuom silom tako da se proraunski napon ( = F Ao ) postepeno povaava od
nule do konane vrednosti. Dostizanje punog optereenja oznaavamo takom M. Dakle, tek posle
take M, na delu krive MNQR su konstantni i napon i temperatura (na oba dijagrama). Ako je deo
OM krivih u oblasti proporcionalnosti, relativna deformacija se poveava istom brzinom kao i
proraunski napon (OM e biti prava, i u stvarnosti e biti veoma blizu ordinatne ose, jer je vreme
porasta optereenja od nule do krajnje vrednosti veoma malo, ponekad i zanamerljivo u odnosu na
ukupno vreme trajanja optereenja). Ograniiemo se na najei sluaj kada je prava OM u
oblasti elastinosti.
Veliina deformacije M se moe odrediti na osnovu Hooke-ovog zakona M = E , pa
porast deformacije M je rezultat porasta napona (slika 3.1.) Analogni porast deformacija M na
slici 3.2. je rezultat opadanja modula elastinosti sa porastom temperature.
Zavisno od temperature materijala i konane vrednosti napona u taki M imaemo etiri
karakteristina sluaja:

Slika 3.1 Dijagrami puzanja

< 1

deformacija dostignuta u trenutku M je konana i ne raste dalje sa

vremenom, tj. na datoj temperaturi T i pri naprezanjima < 1 ne dolazi do
puzanja materijala.

1 < < 2

deformacija dostignuta u trenutku M se poveava i dalje, i u trenutku N

dostie svoju konanu vrednost; na datoj temperaturi T za 1 < < 2 ,
puzanje nastaje u ogranienom vremenskom intervalu ( M < < N ).
Ukupnu deformaciju u trenutku vremena > M moemo posmatrati kao
zbir elastine deformacije e = M = const. i plastine deformacije p

( p = M = E ). Prema tome brzina ukupne deformacije jednaka je

p
=
= wp .
brzini rasta plastine deformacije w =

Dakle, za 1 < 1 < 2 , brzina rasta ukupne deformacije puzanja u intervalu

( M < < N ) opada od poetne maksimalne vrednosti w pM od nule, tj.
nakom trenutka N , puzanje prestaje.

<2

pri naprezanju < 2 brzina puzanja nakon M postepeno opada (I faza),

ali ne do nule, ve se u trenutku N ustaljuje i tako nepromenjena ostaje (II
faza) sve do trenutka Q kada nastaje kidanje epruvete. Kod materijala
sklonih puzanju (ugljenini elici do temperature od 550C, obojeni metali i
njihove legure) lom ima plastian karakter (velika relativna izduenja i
suenje poprenog preseka na mestu kidanja). Specijalne vatrostalne
austenitne elike, otporne prema puzanju, karakterie krti lom koji poinje
obino na mestima koncentracije napona.

<4

registrovane su sve tri faze puzanja; za sluaj = 5 , proces puzanja

neposredno prelazi iz I u III fazu poto II faza puzanje sa konstantnom
minimalnom brzinom isezava (take N i Q se poklapaju).
2

Brzina puzanja tokom celog procesa od M do R najvie zavisi od:

ojaavanja materijala (sa istovremenim povienjem granice proporcionalnosti) koje

nastaje kao posledica poveanja plastinih deformacija, a utie na sniavanje brzine
puzanja.

isezavanje naprednavedenog ojaavanja ili sniavanja pokazatelja vrstoe pod

dejstvom visoke temperature, to utie na poveanje brzine puzanja.

Na prvom delu krive puzanja (I faza od M do N) preovladavajui uticaj ima prvi faktor i brzina
puzanja opada; na drugom delu (II faza od N do Q) njihovi uticaji se meusobno potiru u toj meri da
je brzina puzanja minimalna u odnosu na celu krivu, ali konstantna; na treem delu (III faza od Q do
R) uticaj dugotrajnog delovanja visokih temperatura nadvladava i puzanje se sve vie ubrzava.
Osim navedenih faktora sa kojima se moe prikazati pojava tzv. istog puzanja, treba
voditi rauna i o drugim uticajima koji znatno komplikuju ovaj proces, a to su u prvom redu
strukturne i fazne promene u samom materijalu pod dugotrajnim delovanjem visokih temperatura
(unutranji faktori), kao i koroziju (spoljanji faktori).
Period sa ustaljenom minimalnom brzinom puzanja, pri dovoljno malim naprezanjima

2 < < 3 moe biti i nekoliko puta dui od predvienog radnog veka, tako da se moe govoriti o
posebnom sluaju sa praktino trajnom konstantnom brzinom puzanja (npr. kriva puzanja za
= 3 .
Treba napomenuti da karakteristine vrednosti napona ( 1 , 2 , 3 , 4 , i ) zavise za dati
materijal pre svega od temperature. Ti naponi su utoliko nii ukoliko je temperatura via. Ispod
odreene vrednosti temperature, karakteristine za svaki materijal, puzanje se uopte ne pojavljuje.
Uticaj porasta temperature na tok procesa puzanja (na delovima MNQR) moe se sagledati
na osnovu dijagrama na slici 3.1b. Na dijagramu se mogu, pri stalnom naponu zapaziti
karakteristine temperature, sa analognim znaenjem kao i kod karakteristikama napona na slici
3.1a. I na tom dijagramu moemo, pri stalnom naponu , zapaziti karakteristine temperature, sa
analognim znaenjem kao i kod karakteristinih napona. Prema tome, kod datog napona, zavisno
od temperature, moe da uopte ne bude puzanja ( T < T1 ), da bude vremenski ogranieno
( T1 <T < T2 ), da u toku eksperimenata ne bude registrovana III faza ( T = T3 ), da budu registrovane
sve tri faze (( T = T4 ), kao i sluaj kada II faza isezava.