MR - Pojam I Značaj Životnog Osiguranja PDF

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Departman za poslediplomske studije
Studijski program - Poslovna ekonomija
MASTER RAD
POJAM I ZNAAJ IVOTNOG

OSIGURANJA
Mentor:
Student:
Prof. dr Ljiljana Jeremi
Marija Matijaevi
400289/2010
Beograd, decembar 2011.
Master rad
Pojam i znaaj ivotnog osiguranja
Sadraj :
Uvod .............................................................................................................. 3
1. Istorijski razvoj osiguranja ........................................................................................ 9
1.1. Pojam, definicija i elementi osiguranja ............................................................... 12
1.2. Privredni znaaj osiguranja ................................................................................. 16
1.3. Podela i vrste osiguranja ..................................................................................... 22
2. ivotno osiguranje ................................................................................... 23

2.1. Osnovne karakteristike i obeleja ivotnog osiguranja ........................................ 24
2.2. Podela ivotnog osiguranja ................................................................................. 26
2.2.1. Osiguranje ivota pojam, uloga, podela ............................................... 28
2.2.1.1- Opti uslovi za osiguranje ivota ....................................................... 29
2.2.2. Rentno osiguranje ........................................................................... 31
2.2.2.1.Vrste rentnog osiguranja.................................................................. 32
2.2.3.Dobrovoljno penzijsko osiguranje .......................................................... 35
3.Vrste ugovora o ivotnom osiguranju ...................................................... 36

3.1. ivotno osiguranje na odreeni rok ..................................................................... 40
3.1.1. Prednosti i nedostaci ivotnog osiguranja na odreeni rok ........................... 42
3.1.2. Vrste ivotnog osiguranja na odreeni rok.............................................. 44
3.2.Doivotno ivotno osiguranje ............................................................................... 46

3.2.1. Razliite vrste doivotnog ivotnog osiguranja ......................................... 46
3.2.2. Obino ivotno osiguranje .................................................................. 47
3.2.2.1. Prednosti i nedostaci obinog ivotnog osiguranja ................................... 50
1
Master rad
3.2.3. ivotno osiguranje sa ogranienim uplatama ................................................... 51
4.Premija kod ivotnog osiguranja .............................................................. 51

5. ivotno osiguranje u Srbiji ...................................................................... 58
5.1. Premije ivotnog osiguranja u Srbiji ................................................................... 59
5.2.
Sektor osiguranja u Srbiji izvetaj za 2010 godinu ....................................... 63
6.Uee Dunav osiguranja na tritu ........................................................ 66

6.1. Planirane razvojne aktivnosti............................................................................... 75
7.Osiguravajue drutvo DDOR Novi Sad.................................................. 76

8. Uporedna analiza trista osiguranja za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i
Crnu Goru ................................................................................................... 85
9. Razvoj osiguranja u razvijenim zemljama sveta ..................................... 87
10. Zakljuak ............................................................................................... 90
Literatura: .................................................................................................... 92
Master rad
Uvod
Osiguranje kao ekonomska i pravna institucija u svakodnevnom ivotu ljudi od izuzetnog
je znaaja, imajui u vidu situaciju u naem drutvu i tenju ka savremenoj dravi iji je
cilj ukljuivanje u meunarodne tokove.
Sama re osiguranje prevedena na sve svetske jezike sadri pojmove sigurnost ili
poverenje, to je upravo ono na emu se osiguranje i zasniva.
Postoje mnoge definicije osiguranja, ali u ekonomskoj praksi ono se tumai kao teorija
potrebe i teorija tranje:
Teorija potrebe oznaava osiguranje kao privrednu delatnost koja slui

zadovoljenju ekonomske potrebe oveka za zatitom od opasnosti koja ugroava
njegovu imovinu ili ivot.
Teorija sigurnosti se nadovezuje na teoriju potrebe, tako to utvruje da e

unitena dobra biti nadoknaena.
Kad se govori o ivotnom osiguranju, na umu treba imati dve stvari. Prvo, ono je
ogranieno na ublaavanje samo onih posledica koje se mogu meriti u novanim
iznosima. Drugo, ogranienje je to to ivotno osiguranje ne umanjuje verovatnost
gubitka 1.
Kada se imaju u vidu potrebe po raznim vrstama osiguranja, potrebe i elje osiguranika
se indetifikuju i prilagoavaju postojeim i potencijalnim osiguranicima. Radi toga,
koncept rada osiguranja u prvi plan stavlja dozvoljenje potrebe osiguranika koje
prvestveno slue njegovim interesima. Drugim reima, celokupni rad u osigiranju
podrazumeva kontinuiran proces aktivnosti koje poinju od osiguranika i zavravaju se
njime, tj. od momenta zakljuivanja ugovora, zakljuno sa prijavom, procesom i
Mai N.,ivotno osiguranje-osnovni principi,Zagreb,2008.,str. 13.
Master rad
likvidacijom tete. U osiguranju, kao delatnosti, moe se konstruisati model razmene u

kome se mogu indetifikovati uesnici, predmet razmene, princip slobodnog odluivanja
uesnika, princip komuniciranja.
U elji da ovek uini to duim i kvalitetnijim svako od nas nastoji, vie ili manje, da
planira budunost i oekuje da mu se ivot odvija prema tom planu. Iskustvo nas ui da
se dogaaji ne razvijaju uvek prema naim oekivanjima iz mnogo razliitih razloga.
ivotno osiguranje je smiljeno da bude zatita od ozbiljnih finansijskih gubitaka koji
mogu biti posledica uplitanja neizvesnih dogaaja u na ivot. Kada se govori o
ivotnom osiguranju , na umu treba imati dve stvari. Prvo ono je ogranieno na
ublaavanje samo onih poseldica koje se mogu meriti u novanim iznosima. Drugo,
ogranienje je to to ivotno osiguranje ne umanjuje direktnu vrednost gubitka.
Finansijski gubici ili nedostatak novanih sredstava uzrokovani spomenutim dogaajima
mogu se ublaiti ili nedoknaditi kupovinom ivotnog osiguranja.
Predmet rada je teorijsko metodoloka analiza koncepta osiguranja, koja se sprovodi
na osnovu analize merljivih faktora. Poseban akcenat stavljen je na analizu razvoja
ivotnog osiguranja, u svetu i kod nas, vrsta ivotnog osiguranja, kao i naina za
uspeno regulisanje odnosa izmeu osiguravajue kompanije i osiguranika, kroz razne
vrste ugovora o osiguranju.
Ciljevi istraivanja ivotnog osiguranja mogu biti:
1. nauni nauni opis osiguranja ivota kao i vrsta ivotnog osiguranja, njihova funkcija,
uloga i znaaj, primena na tritu Srbije;
Nauni cilj istraivanja polazi od ve poznatih teorijskih stavova i koncepcija o
predmetu istraivanja i u svom najveem delu fokusiran je na empirijska istraivanja. to
se tie teorijskih istraivanja u radu e biti predstavljene osnove, kao i objanjena
nauna zasnovanost funkcionisanja delatnosti (ivotnog) osiguranja kroz teoriju
verovatnoe, tablice mortaliteta, kao i fraktale finansijske matematike. Nauni cilj
istraivakog rada je da utvrdi prostore za unapreenje delatnosti ivotnog osiguranja,
Master rad
naine da se to unapreenje sprovede u delo i rezultate, tj. poboljanja koja ono donosi
sa sobom, kako u poslovnom tako i u drutvenom smislu.
2. drutveni reavanje konkretnih problema u osiguravajuim drutvima i kod

osiguranika: ponaanje osiguravajuih drutava, koliko su aurna pri isplati nadoknade
na ime osiguranih sluajeva, dunika kriza odreenog dela stanovnitva, kulturni
obrazac i razvijenost svesti ivotnom osiguranju.
Drutvani cilj rada ,pre svega, je da ukae na potrebu uvoenja i podsticanja daljeg
razvoja ivotnog osiguranja, jaanje institucija koje se bave ovom vrstom osiguranja i
preciznijem sagledavanju buduih razvojnih tokova ove oblasti osiguranja. Svakako da
ovakva delatnost mnogo moe doprineti razvoju i ouvanju najvanijeg stuba civilizacije,
a to je porodica. Naravno, kada je re o osiguranju za sluaj doivljenja, svakako da se
radi o preduzimanju drutveno odgovornih koraka, kako bi se predupredili neeljeni
dogaaji.
Metode istraivanja :
U ovom radu koriste se razliite metode kako bi se zadovoljili osnovni metodoloki
zahtevi: objektivnost, pouzdanost, optost i sistematinost.
Osnovne metode su sastavni deo svakog logikog miljenja i u osnovi su svih metoda
naunog saznavanja i istraivanja.
U osnovne metode spadaju : analiza, sinteza, apstrakcija i konkretizacija, specijalizacija
i generalizacija, indukcija i dedukcija.
U okviru istraivanja postojeih i novih saznanja za problematiku ovog rada, primenjene
su nauno-istraivake metode:
Komparativni metod se koristi prilikom poreenja primene koncepta ivotnog osiguranja
u svetu i u Srbiji, kao i prilikom analize znaaja pojedinih vrsta ivotnog osiguranja,
njihovih prednosti i mana.
Master rad
U radu su korieni rezultati kvantitativnih metoda analize, uz odgovarajue tabelarne,

grafike i dijagramske prikaze.
Analiticki metod korien je prilikom podele osiguranja na vrste i podvrste, kao i prilikom
podele ugovora o ivotnom osiguranju i podele premije osiguranja.
Osim navedenih optih metoda u radu se takoe koriste i induktivna metoda (i
generalizacija)za izvoenje optih zakljuaka iz pojedinanih injeninih stanja, kao i
deduktivna metoda i konkretizacija za reavanje pojedinanih sluajeva na osnovu
postojeih teorijskih nalaza
U cilju postavljanja jasnog istraivakog zadatka i njegove uspene realizacije, u radu su
primenjeni empirijski, kritiki i deskriptivni metod analize. Empirijski metod je korien
prilikom procene nivoa razvijenosti ove vrste osiguranja kod nas, kritiki metod prilikom
iznoenja stava o prednostima i nedostacima pojedinih vrsta osiguranja, a deskriptivni
metod prilikom definisanja pojma osiguranja, njegovog razvoja, vrsta osiguranja i same
premije osiguranja.
Od opte naunih metoda, kao i u celom ivotnom i osiguranju u uopte, najvie se
koristi statistika metoda i hipotetiko-deduktivna, kao naini analize i istraivanja i
povezanosti rada u celinu.
Analogija se primenjuje u delu rada u kome se posmatra razvoj ivotnog osiguranja u
Srbiji i pravi poreenje sa razvijenim dravama, ali i sa zemljama u razvoju, u regionu i
ire.
Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno
usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici.
Analiza dokumenata je specifina operativna metoda, ona ima svoju specifinu logiku
odnosa prema hipotezama projekta istraivanja, moe se javiti i kao samostalna metoda
istraivanja sa specifinimnormama i postupcima zakljuivanja ili zajedno sa drugim
Master rad
metodama.Dakle, mogao bi da poslui naziv metod analize dokumenata koji obuhvata i

posmatranje i ispitivanje, pa i eksperiment.
U fazi istraivanja korien je metod analize sadraja:
1. naunih radova iz istraivane oblasti:
Primarna analiza - vrena je iz odgovarajue strune literature i na osnovu podataka i
dokumenata iz osiguravajuih drutava.
Sekundarna analiza - utemeljena je na rezultatima iz primarne analize i upotpunjuje
znaaj istraivanja.
Hipoteze istraivanja
Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraivanja u celini, njegovim iniocima,

svojstvima, odnosima i vezama, situaciji, dimenzijama, o sutini, sadraju, obliku i formi.
Postoje: opte (i kao poseban nivo generalne), posebne (kao delovi optih, odnosno
generalnih) i pojedinane (kao delovi posebnih) hipoteze.
Opta hipoteza od koje se polazi u ovom radu:
Stepen razvijenosti ivotnog osiguranja odreen je stepenom razvijenosti privrede i

ivotnog standarda konkretne drave.
Posebne hipoteze:
Neizvesnost od koje se moe osigurati ini ugovor o osiguranju specifinim i vrlo

znaajnim.
Osiguranje ivota ima izuzetan znaaj u obezbeivanju finansijske sigurnosti

pojedinca i lanova njegove porodice.
Ulaganje u ivotno osiguranje je jedan od najsigurnijih oblika tednje
Master rad
Rad je prezentiran u vie delova.

Prvi deo rada se sa teorijskog aspekta bavi analizom razvoja osiguranja i njegovim
znaajem za ukupni ekonomski razvoj.
U drugom delu rada se najvei znaaj pridaje ivotnom osiguranju. Razmatra se njegov
razvoj i nain formiranja kao posebne vrste osiguranja, analizira se postupak prilikom
osiguranja i uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bi se postupak osiguravanja sproveo
do kraja.
Trei deo rada se odnosi na pravne aspekte postupka osiguravanja, pre svega, na
ugovor o ivotnom osiguranju. Razmatraju se elementi koje svaki ugovor o zivotnom
osiguranju mora da poseduje kao i prednosti i nedostaci ivotnog osiguranja.
etvrti deo rada fokusira se na premiju osiguranja, vrste premije i razlike izneu riziko
premije i tedne premije.
Poslednji delovi rada se bave analizom razvijenosti ivotnog osiguranja u Srbiji,
nainima njegove upotrebe i merama za njegovu veu implementaciju u sistem.
Osiguranje kao ekonomska i pravna institucija u svakodnevnom ivotu ljudi od izuzetnog
je znaaja, imajui u vidu situaciju u naem drutvu i tenju ka savremenoj dravi iji je
cilj ukljuivanje u meunarodne tokove. To emo i potvrditi u radu koji sledi.
Rad nam omoguava sticanje znanja o ivotnom osiguranju kao jednom od
najznacajnijih oblika osiguranja koji ima tendenciju stalnog i kontinuiranog razvoja.
Teorijski i empirijski nalazi govore da je ivotno osiguranje kao oblik svesnog
individualnog i grupno organizovanja postojalo jo u doba starog veka, gde su porodice
vojnika dobijale nadoknadu iz dravne kase u sluaju pogibije njihovog lana. Ovakav
oblik organizacije nam daje na znanje da je potreba za sigurnou kao osnovna ljudska
(drutvena) potreba postojala jo od davnina, a da je vremenom, kroz iskustvo i empiriju
ona dobila oblik kakav danas ima savremena delatnost ivotnog osiguranja.
Master rad
1. Istorijski razvoj osiguranja
Od postanka sveta pa do dananjeg dana ovekov ivot i imovina bili su ugroavani

razliitim rizicima. Pojava privatne svojine je usvojila organizovanu zatitu imovine, koja
je bila pretea delatnosti osiguranja. Poeci jednostavnih oblika zajednikog snoenja
teta, nastalih za vreme pomorske plovidbe, vezani su za ostrvo Rodos.
Prvi oblici raslojavanja u ljudskom drutvu doveli su do toga da samopomo poinje
organizovano da se primenjuje. Uvode se obavezni vidovi odbrane od prirodnih
nepogoda, to po nekima predstavlja poetak obaveznog osiguranja.
U staroj Grkoj, Rimu i Egiptu prvi oblici solidarnosti bile su religiozne organizacije koje
su doprinosom vernika najpre pokrivale trokove sahrane u sluaju smrti. Sline
odredbe nalazimo u zakoniku cara Stefana Duana.
Pozitivan uticaj na irenje osiguranja je imalo otkrie Amerike i do tada nepoznatih
pomorskih puteva. Vrlo znaajno mesto u istoriji pomorskog osiguranja pripada
Dubrovniku koji je u period od XIV do XVI veka bio jedan od vanih trgovakih centara.
Porast trgovine utucao je na izjednaavanje obiaja kod pomorskog osiguranja.
Prvi pisani tragovi o ugovoru o osiguranju vezuju se za Italiju, odnosno tadanju
Lombardiju i etrnaesti vek. Pomorsko osiguranje se potom brzo irilo i po drugim
evropskim zemljama : Francuskoj, paniji, Portugaliji, Engleskoj, Nemakoj , Holandiji.
Iz prvih zbirki pomorskih obiaja postepeno su nastali i prvi zakonski izvori prava
osiguranja. 2
uleji P. (2005), Pravo osiguranja (peto, izmenjeno i dopunjeno izdanje), Dosije, Beograd, str.31.
Master rad
Pravo osiguranje u sadanjem smislu se javilo tek kad su se na bazi razvoja statistiko
matematike nauke izravnavali rizici. Osnova su uzajmanost i tehnika ( statistiko
matematika ) organizacija sa svim svojim elementima.
U novom veku, u doba kapitalizma, stvaranjem osiguravajuih drutava krajem
sedamnaestog, a naroito tokom osamnaestog veka otpoinje naredna faza razvoja
osiguravajue delatnosti.
Od velikog znaaja, u istoriji kako engleskog tako i svetskog osiguranja, svakako je
uveni Lojd. Poeo se razvijati jo 1688 godine.3 Lojd se zapravo nikada nije bavio
osiguranjem, njegova prava uloga bila je organizovanje osiguravajuih i reosiguravajuih
poslova. Lojd stoga predstavlja berzu, odnosno organizovano trite ovih poslova.
Osiguranje postaje mona finansijska grana svetske privrede i doivljava pravi procvat
tek tokom devetnaestog, a naroito dvadesetog veka.
U Srbiji se poslovi osiguranja u savremenom smislu pojavljuju krajem devetnaestog
veka. Obavljali su se iskljuivo preko predstavnitava inostranih osiguravajuih drutava
iz Engleske , Austro Ugarske , Italije, Francuske i drugih zemalja. Njihova glavna
delatnost bila je osiguranje ivota. Tek 1906. godine utemeljeno je prvo srbijansko
drutvo za osiguranje Srbija, sa seditem u Beogradu. 4
U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije u Jugoslaviji, za obavljanje osiguravajuih
poslova primenjivao se koncesijski sistem. To znai da se ovom delatnou moglo baviti
preduzee koje je pored zakonom ispunjenih uslova , posedovalo i neophodnu dozvolu
za rad. Uoi drugog svetskog rata bilo ih je dvadeset osam.
Jean Outerville (1997), Theory and Practice of Insurance, Kluwer Academic Publishers,Dordecht/Boston/London,
str.19.
4
Branko Miloevi (1991), Od DOZ-a, OZ-a i ZOIL-a do deonikog drutva Deoniko drutvo za osiguranje i
reosiguranje Novi Sad, Novi Sad,str. 14.
10
Master rad
Dravni zavod za osiguranje , preimenovan 1947. u Dravni osiguravajui zavod DOZ

bavio se svim vrstama osiguranja. Ukinut je 1961. i time je otpoela faza poznata kao
sistem decentralizovanog osiguranja. 5
Sedamdesetih godina osnivane su i zajednice osiguranja, samoupravnim sporazumima

organizacija udruenog rada, samoupravnih interesnih zajednica, drutveno politikih
zajednica i drugih drutveno - pravnih lica. Navedene ustanove, uz uee graana i
graansko pravnih lica svi kao osiguranici upravljali su poslovanjem zajednica
osiguranja.
Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, donet je 1976. godine. Tada su
zajednice osiguranja preimenovane u zajednice osiguranja imovine i lica ZOIL.
Sutina svih ovih promena temeljila se na zamisli da udrueni rad treba da dobije
mogunost najvieg ovladavanja upravljanjem i raspolaganjem sredstvima osiguranja
koja je , u vidu dohotka, sam stvorio. 6
Novi zakon o osiguranju iz 1990. godine teio je da se uspostavi trino ustrojstvo

osiguranja, nalik onome u razvijenim zemljama. Meutim, ova nemera je ostvarena
samo delimino. Dobitak je konano postao cilj osiguravajueg poslovanja, a pravni
subjektivitet organizacije postaje jedinstven , za razliku od dotadanjeg razdoblja kada je
svaki organizacijski deo imao zaseban pravni status, sa zasebnio organima upravljanja i
raunom.
Zakon o osiguranju imovine i lica iz 1996. odreivao je da se organizacija za osiguranje

osniva bilo kao deoniarsko drutvo za osiguranje, bilo u obliku drutva za uzajamno
osiguranje.
Koovi J., uleji P,.(2002), Osiguranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 19.
uleji P., Vujovi R. , Mrki D., arkovi N., Raeta J., Miloradi J, .( 2009), Osnovi osiguranja,Univerzitet
Singidunum, Beograd, str. 16.
11
Master rad
Vlada SR Jugoslavije je nedugo nakon otpoinjanja bombardovanja, 1999. godine,

donela posebnu Uredbu kojom je ureena primena zakona o osiguranju imovine i lica,.
Propisano je da Zakon i dalje vazi izuzev sluajeva propisanih Uredbom. Naa
osiguravajua drutva, u novom poslovnom ambijentu, nastavila su sa zakljuivanjem
novih oblika osiguranja po vaeim uslovima i cenovnicima.
Od najveeg znaaja za nau zemlju je ipak Zakon o osiguranju iz 2004. godine. U

njegovoj izradi uestvovali su pored domaih i inostrani strunjaci. Zakon je delimino
usaglaen sa evropskim , odnosno svetskim standardima, naravno u meri u kojoj je to
bilo mogue polazei od stepena razvoja srbijanskog osiguravajueg trita. Moemo
zakljuiti da se najvanije zakonske novine tiu: pootravanja uslova za osnivanje
drutava za osiguranje, zatite interesa deoniara, posredovanja i zastupanja, nadzora
nad poslovanjem, neposredne zatite prava osiguranika i drugih korisnika.
1.1. Pojam, definicija i elementi osiguranja
Osiguranje predstavlja udruivanje svih onih koji su izloeni istoj opasnosti, sa ciljem da
zajedniki podnesu tetu.
Osnova osiguranja lei u naelu uzajamnosti i solidarnosti. Preko osiguranja
izjednaavaju se rizici na prihvatljivom nivou, atomiziraju se. Atomiziranje rizika, tj.
njihovo rasporeivanje na mnotvo osiguranika, je tehnika sutina osiguranja.
U osnovi, osiguranje znai sigurnost da e se lake prebroditi neka nastala situacija, to
znai da je u mnogo boljem poloaju onaj ko se osiguranjem obezbedio, ako doe do
ugroavanja njegove imovine ili linosti, od onoga ko se nije osigurao.
Osiguranje se, prema ekonomskoj teoriji, najee definie kao institucija koja
nadoknauje tete kod privrednih subjekata, nastale usled dejstva ruilakih sila prirode
12
Master rad
ili nesrenih sluajeva. Osiguranje prua ekonomsku zatitu od tetnih dejstava kad
nastane osigurani sluaj, odnosno kad se ostvari rizik. Zbog toga su opasnost, rizik i
teta u neposrednoj vezi sa osiguranjem.7
U osnovnom smislu , osiguranje je privredna usluna delatnost koja titi oveka i
njegovu imovinu od posledica deavanja brojnih opasnosti. 8 Na taj nain obezbeuje se
neophodna sigurnost u privredi i drutvu u celini. Pravna lica i pojedinci izloeni su
neprekidnoj mogunosti deavanja opasnosti koje mogu prouzrokovati tetu. Osiguranje
predstavlja jedan od najvanijih vidova obezbeenja od takvih dogaaja i predstavlja
ekonomsku nunost svakome ko vodi rauna o bezbednosti u poslovanju i
svakodnevnom ivotu.
Osiguranje danas predstavlja viskorazvijenu drutvenu delatnost, ekonomsku ustanovu
koja nadoknauje tete nastale usled dejstva ruilakih prirodnih sila , nesrenih
sluajeva i mnogih drugih dogaaja. Ono obezbeuje ekonomsku zatitu osiguranicima,
pravnim i fizikim licima, od tetnih dejstava i poremeaja do kojih dolazi nastankom
osiguranog sluaja ili ostvarenjem ostvarenjem osiguranog rizika.
U sutini, osiguranje predstavlja udruivanje lica izloenih istoj opasnosti sa ciljem da
zajedniki podnesu tetu za koju se unapred zna da e, prema teoriji verovatnoe
zadesiti samo neke od njih. Moemo zakljuiti da osnova osiguranja lei u naelu
uzajamnosti. Njegov temelj je zajednica korisnika ili vlasnika predmeta osiguranja koji
pojedinano mogu pretrpeti tetu od osiguranih opasnosti. Preko osiguranja se
izjednaavaju i izravnavaju rizici na prihvatljivom nivou. Atomiziranje rizika , to jest
njihovo razbijanje na mnotvo osiguranika m odnosno usitnjavanje krupnih teta na, u
prenesenom smislu , bezbroj malih, predstavlja tehniku sutinu osiguranja.
Prof. dr Gruji R. (1998), Osiguranje, Beograd, str. 1
uleji P., Vujovi R. , Mrki D., arkovi N., Raeta J., Miloradi J, .( 2009), Osnovi osiguranja,Univerzitet
Singidunum, Beograd, str. 3
13
Master rad
Osiguranje sadri elemente ekonomske i pravne nauke i prakse. Ovaj ekonomsko pravni
pojam prate i druge naune discipline, tako da je veina prorauna u osiguranju
proizvod matematikih nauka, poput aktuarstva, rauna verovatnoe i statistike. U
osnovne elemente osiguranja spadaju:
- Rizik predstavlja verovatnou nastupanja nekog tetnog dogadjaja. Ono to ini
rizik su: neizvesnost, teta, opasnost, hazard idrugi tetni dogadjaji. Za rizik je, takodje,
karakteristino da se uvek odnosi na dogadjaj koji nastaje u budunosti.
- Suma osiguranja predstavlja iznos najvee nadoknade kod odredjenog imovinskog
osiguranja. Osigurana suma se vezuje iskljuivo za ivotna osiguranja i predstavlja iznos
koji osigurava isplauje osiguraniku ako dodje do osiguranog sluaja.
- Premija osiguranja predstavlja novanu nadoknadu za osiguranje od rizika, a njeno
plaanje je osnovna ugovorna obaveza osiguranika. Osnovni elementi premije su
funkcionalna premija i reijski dodatak. Funkcionalna premija se sastoji iz tehnike
premije, koja slui za podmirenje obaveza osiguravaa po osnovu osiguranja, kao i za
doprinos za preventivu, ako se isti obraunava kroz premiju osiguranja.
- Polisa osiguranja je osnovna pismena isprava koja prati posao osiguranja, odreujui
dunosti i obaveze uesnika. U nekim sluajevima ona predstavlja oblik ugovora o
osiguranju. Kada to nije, ona je, u prvom redu, dokazno sredstvo o sklopljenom
osiguranju, poto sadri sve najvanije sastojke zakljuenog ugovora. Kod nekih vrsta
osiguranja polisi se daje i jae dejstvo, pa moe predstavljati ispravu o dugu, ukoliko je
ugovoreno da e osigurava platiti naknadu tete samo uz njenu predaju. Dalje, ona
moe biti legitimacijska hartija kojom se dokazuje pravo na potraivanje iz osiguranja.
Polisa se pojavljuje i kao hartija od vrednosti, a nekada slui i za ostvarivanje prava iz
nekog drugog posla ili kao dokaz izvrene ugovorne obaveze (npr. kod kupoprodaje
koja obuhvata i obavezu osiguravanja). U pogledu oblika u kom se sainjava, najee
se ne postavljaju zakonom odreeni uslovi, pa se izdaje na obrascu koji sastavljaju
osiguravai i koji je prilagoen odreenoj vrsti osiguranja.
14
Master rad
Sastojci koje obino sadri polisa osiguranja su sledei:

ugovorne strane,
osigurano lice ili osigurana stvar,
rizici,
trajanje osiguranja i vreme pokria, odnosno odredba da je osiguranje
neogranieno,
premija i svota osiguranja,
datum izdavanja
- Lica u osiguranju su po pretpostavci ugovora o osiguranju dva lica - osigurava i
osiguranik. Za osiguravaa se po Zakonu o osiguranju uzimaju osiguravajua drutva,
koja mogu biti organizovana kao akcionarska drutva, drutvo za uzajamno osiguranje i
reosiguranje. Kod osiguranika, koji mogu biti pravna i fizika lica, javljaju se i korisnik
osiguranja tj. lice kom je osigurava duan da isplati sumu i osigurano lice, tj. tree lice u
ijem ivotu moe da nastupi nepredvieni dogaaj da bi se naplatila osigurana suma.
- Ugovori o osiguranju nastaje kao obligacioni odnos dve ugovorene strane:
osiguravaa i osiguranika. Zasnovani su na zakonu i zakljueni su na dobrovoljnoj
osnovi ugovaraa. Ugovor podjednako obavezuje obe ugovorene strane da potuju
zakone kao i obaveze navedene u ugovoru.
- Trajanje osiguranja je odreeno ugovorom o osiguranju i prema Zakonu o
obligacionim odnosima (lanu 922) propisuje se da: ako drugaije nije dogovoreno,
ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo poev od 24 asa, dana koji je u polisi
oznaen kao dan poetka trajanja osiguranja, pa sve do svretka poslednjeg dana roka
za koji je osiguranje ugovoreno.
- Naknada iz osiguranja je vrednost, po pravilu izraena u novcu, na koju osiguranik,
odnosno korisnik osiguranja, polae pravo prilikom nastupanja osiguranog sluaja. U
imovinskim osiguranjima naknada obino zavisi od tri inioca: visine tete, visine svote
osiguranja i vrednosti osigurane stvari. Iz osiguranja se ne moe dobiti vie nego to je
15
Master rad
nastali obim tete, i to samo u granicama svote osiguranja i vrednosti osigurane stvari.
Stoga se svaki od ovih sastojaka moe pojaviti kao gornja granica osiguravaeve
obaveze.
Kod osiguranja od nezgode na iznos naknade utiu visina osigurane svote i obim
posledica nesrenog sluaja. Naknada koja se isplauje korisniku osiguranja ne moe
prei iznos osigurane svote.
1.2. Privredni znaaj osiguranja

Osiguranje kao ekonomska i pravna institucija u svakodnevnom ivotu ljudi je od
izuzetnog znaaja, imajui u vidu razvoj naeg drutva I tenju ka savremenoj dravi i
ekonomskom napretku.
Organizovanje, praenje, nadzor i analiza svih novanih tokova vezanih za pribavljanje
osiguranja, plaanje odteta, finansiranje mera spreavanja nastanka teta i ulaganje
raspoloivih sredstava , spada pod finansijske poslove osiguravajueg drutva.
Mesto osiguranja u finansijama zemlje takodje je opredeljeno brojnim posebnostima ove

delatnosti. Osnovnu ulogu posredne ekonokmske zatite naknade teta u osiguranju
imovine i isplate osiguranih svota u osiguranju lica osiguravai ispunjavaju iz unapred
naplaenih sredstava od osiguranika u vidu premije osiguranja.9
Osiguravajua delatnost raspolae znatnim i kvalitetnim novanim sredstvaima koja

imaju obeleja posebnog kapitala. Na njihovu visinu utiu : grane osiguranja iz kojih
potiu, pokriveni rizici, obim primene ustanove reosiguranja, osiguraeve obaveze i dr.
arkovi N. (2006), Reosiguranje sa osiguranjem, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menadment i

osiguranje, Beograd, str. 23
16
Master rad
Od navedenih okolnosti zavisi duina zadravanja sredstava kod osiguravajueg

drutva i mogunost njihovog ulaganja u finansijskoj strukturi zemlje gde proizvode
krupne makroekonsomske efekte.
Osiguranje je izuzetno tesno povezano sa bankarskim, odnosno finansijskim sistemom u

celini. Deo novane akumulacije iz osiguranja usmerava se u banke ili se ulae u
deonice, obveznice i sline instrumente na finansijskom tritu. Pored toga, sav tekui
priliv sredstava dri se na bankarskim raunima , i predstavlja vaan inilac koji
poveava kreditnu sposobnost banke. Osiguranje, u zemlji koja se bori sa inflacijom ,
deluje kao stabilizirajui inilac, podstiui tednju na raun potronje. Osiguravajui
fondovi se usmeravaju u finansijske tokove kao vaan inilac privrednog oporavka kada
privreda ima silaznu putanju.
Kod ulaganja sredstava opte naelo je da osiguravajua drutva ulau samo tamo gde
postoje neophodna sigurnost i likvidnost, uz ostvarivanje zadovoljavajuih stopa prinosa
na uloena sredstva.
17
Master rad
Tabela 1 : Makropokazatelji i pokazatelji razvoja osiguranja u najrazvijenijim

zemljama
BDP po
Drava
Bruto premija Premija po
stanovniku
(miliona
(USA)
USA)
SAD
44.803
1.229.668
4086.5
30,28
Japan
34.438
424.832
3319.9
10,46
45.459
463.686
7 113.7
11,42
Francuska
40.347
268.900
4 147.6
6,62
Nemaka
40.218
222.825
2 662.1
5,49
Velika
Britanija
stanovniku
Uee na
tritu
osiguranja
Preuzeto sa sajta www.ekof.bg.ac.rs ,25.04.2011.
Iz priloene tabele moe se zakljuiti da je najvii obim premije tokom 2009.ostavrilo

osiguranje u SAD-u i Japanu. Zatim slede Velika Britanija, Francuska I Nemaka, dok su
svi ostali znatno iza njih (tabela 1).
U odnosu na sve vrste osiguranja ivotno osiguranje ima najvei privredni znaaj. Ono
slui proirenju socijalnog osiguranja. U razvijenim drutvima, kroz ivotno i penzijsko
osiguranje, vri se korekcija sistema penzijskog osiguranja, zasnovanog na naelu
generacijske solidarnosti.
Pored navedene socijalne funkcije, osiruranje u svakoj privredi igra znaajnu ulogu, kao
izvor kreditiranja:
18
Master rad
* Sa stanovita drave plaanje premije ivotnog osiguranja kumulira sredstva koja

imaju znaaj tednje, koja je dugorona, unapred odreena i namenska. Stoga se
ona moe upotrebiti kao izvor kreditiranja i investiranja.
* Sa stanovita pojedinca polisa ivotnog osiguranja moe se upotrebiti i kao

garancija za kredit, to osiguraniku moe obezbediti sredstva za ulaganje.
Osiguravajue kue, zajedno sa bankarskim sistemom i centralnom monetarnom
ustanovom (NBS), ine tri kljuna stuba stabilnosti finansijskog trita Srbije na kojima
poiva makroekonomska stabilnost.
Poslovanje osiguravajuih drutava se meri bilansnom sumom. U tabeli 2 prikazano je
deset vodeih osiguravajuih drutava u Srbiji u 2010. godini.
Tabela 2 : Top 10 osiguravaa u Srbiji
Preuzeto sa sajta www.osiguranje.com , 25.04.2011.
19
Master rad
Na prvi pogled uee osiguravajuih drutava u finansijskom tritu je malo. Meutim,

ova vrsta posrednika je od znaaja, jer raspolau velikim iznosima mobilisanog kapitala
putem takozvane automatske tednje, koja se prikuplja od premija ivotnog osiguranja,
imovine i rentnog osiguranja.
Prema najnovijem istraivanju Centra za unapreenje osiguranja, na tritu osiguranja u
Srbiji u prvoj polovini 2010. godine, ukupna ostvarena premija iznosila je priblino 30
milijardi dinara ili oko 282 miliona evra, to u odnosu na isti period prosle godine i tada
ostvarenu premiju na tritu od 28.5 mlrd dinara, predstavlja rast od 5.12%.
Premija ivotnih osiguranja belei rast od 13.6% , prilino manji u odnosu na rast u
prvom tromeseju 2010. godine, kada je iznosio oko 24%. Trite neivotnih osiguranja
takodje belei rast od 3.83%, uz manji pad premije kasko osiguranja od 1.36%, ime je
negativan trend (pad od 10% u prvom tromeseju) zaustavljen. Sve ostale vrste
osiguranja belee rast, to govori u prilog tezi da se efekti finansijske krize sve manje
oseaju u sektoru osiguranja u Srbiji.
Trini lider, Dunav osiguranje belei stagnaciju, dok DDOR nastavlja svoj negativan
trend pada trinog uea i to za 3.35% u odnosu na isti period prole godine. Delta
Generali osiguranje takoe belei vrlo mali rast trinog uea, samo 0.47%, ali
stabilno ostaje na treoj poziciji po visini ostvarene premije, ostvarivi rast produkcije od
8%. etvrto mesto po visini premije stabilno zauzima i WIENER STADTISCHE
osiguranje, uz trino uee od 7.28%. Meu top 10 osiguravajuih kompanija, najvei
rast osvarene premije belei UNIQA NON LIFE osiguranje sa impresivnim poveanjem
produkcije od ak 33.5% i poveanjem trinog uea od 1%, zakljuuju iz Centra za
unapreenje osiguranja10.
10
www.svetosigranja.rs , 30.05.2011.
20
Master rad
Osiguranje u Srbiji sve vie belei dvocifrenu stopu rasta. Na tabeli 2. prikazane su
ukupne premije razliitih vrsta osiguranja na tritu u Srbiji za 2009. godinu. Vidi se
porast vrednosti premija u ivotnom i neivotnom osiguranju, dok je trend porast svih
premija osiguranja.
Tabela 3: Trite osiguranja u Srbiji
***
2004
2005
2006
2007
2008
2009
Ukupna premija
22,6
34,7
38,3
44,8
52,2
53,5
Premija ivotnih osiguranja
1,7
3,3
4,9
6,3
7,9
7,40%
9,50%
10,60%
11%
12.2%
14,70%
osiguranja
20,9
31,4
34,3
39,8
45,8
45,7
Premija po glavi stanovnika
38
55
65
77
80
76
Premija . osiguranja po g.s.
10
11
1,60%
2,10%
1,90%
1,90%
1,90%
1,90%
Ukupna imovina
30,8
46,4
56
70,6
84,8
99,2
Kapital
15,6
18,6
20,7
24,7
25,3
29,2
Tehnike rezerve
11,5
22,9
28,9
39,5
51,5
60,5
40
19
17
20
24
26
5407
7283
7876
9697
11713
11142
Uee u ukupnoj premiji
Trend
Premija neivotnih
Uee premije u PDP-u
Broj drutava za osiguranje

Broj zaposlenih
Preuzeto sa sajta www.nbs.rs ,25.04.2011.
21
Master rad
1.3. Podela i vrste osiguranja

Danas se osiguranje pojavljuje u mnogobrojnim oblicima. Neophodno je njegovo
razvrstavanje i grupisanje po odreenim zajednikim svojstvima. Svrha podela jeste
olakavanje prouavanja i primene teorijskih i praktinih reenja sa ekonomskog,
pravnog i tehnikog stanovita za odreene vrste osiguranja.
Moe se rei da su najea merila za podelu osiguranja sledea :
ivotna i neivotna osiguranja u zavisnosti da li je re o ivotnim ili ostalim

osiguranjima,
osiguranje imovine i osiguranje lica predstavlja podelu prema predmetu

osiguranja,
tetovno osiguranje i svotno osiguranje da li se prilikom naknade tete polazi od

stvarne ili zamiljene potrebe,
pomorsko, kopneno i vazduno osiguranje predstavlja podelu prema mestu

ispoljavanja rizika,
dobrovoljno i obavezno osiguranje podela prema nainu nastanka osiguranja,
osiguranje, saosiguranje i reosiguraje podela na osnovu naina izravnavanja

rizika,
pojedinano i zajedniko osiguranje polazi se od broja osiguranih lica,
osiguranje pravnih i osiguranje fizikih lica predstavlja podelu prema svojstvima

osiguranika,
premijsko
osiguranje
uzajamno
osiguranje
podela
prema
nainu
organizovanja,
22
Master rad
socijalno osiguranje i komercijalno osiguranje podela na osnovu stepena

meanja, odnosno uplitanja drave. 11
Vano je istai da ne postoji opteprihvaeno razvrstavanje pojavnih oblika u kojima

se siguranje javlja.
Nijedna od navedenih podela nije konana, a i praksa ih stalno dopunjava. One se
ak i ne podudaraju kod pojedninih istraivaa u istoj zemlji. Iz najrazliitijih podela
izdvaja se itav niz vrsta, odnosno grana osiguranja.
2. ivotno osiguranje
ivotno osiguranje se odnosi na sva osiguranja kod kojih prestankom ili trajanjem ivota
jednog ili vie lica dolazi do isplate osigurane sume od strane osiguravaa.
ivotno osiguranje se najjednostavnije moe definisati kao ugovor kojim se osigurava

obavezuje da e shodno naplaenim premijama od osiguranika, isplatiti osiguranom licu
odreenu sumu ili rentu u sluaju smrti ili za sluaj njegovog doivljenja. Za osiguranje
ivota mozemo rei i da je to jedna specifina vrsta osiguranja jer se radi o osiguranju
rizika od smrti, pa je shodno tome i najrasprostranjeniji oblik osiguranja irom sveta.
Gotovo da ne postoji ni jedna osiguravajua kompanija u svetu koja posluje u visoko
razvijenim zemljama, a da u svom portfelju kao vid osiguranja ne nudi i ivotno
osiguranje. Ujedno, za ivotno osiguranje moemo rei i da je to najprivlaniji oblik
tednje u svetu jer putem individualnog osiguranja ivota koje se drugaije naziva
tedno osiguranje, moe vam se skoro sav uplaeni novac posle nekoliko godina vratiti,
a takoe i uz odreeni postotak mogua je dobit koji moe iznositi i punih 100
11

23
Master rad
procenata. Ono takoe, podrazumeva ne samo tednju, ve i isplatu odtete ukoliko se

osiguraniku neto dogodi u periodu u kojem se ivotno osiguranje zakljuilo.
U nekim zemljama ljudi koji uplauju ivotno osiguranje imaju pravo na poreske
olakice, a pomou iste polise mogu da dobiju i razne kredite.12
Kada govorimo o ivotnom osiguranju, nikako ne smemo prevideti injenicu da se radi o
riziku smrti koji je promenljiv i progresivno raste sa godinama starosti. Ukoliko bismo
predpostavili da bi visina premije trebala da prati verovatnou smrti, koja je iz godine u
godinu sve vea i vea, doli bismo do izuzetno visokih iznosa premije, to osiguranici
ne bi mogli podneti.
2.1. Osnovne karakteristike i obeleja ivotnog osiguranja

Na ivot, kakav god da je, neto je najdragocenije. U naim je rukama i trebamo ga
zatititi i osigurati. U svakodnevnom ivotu izloeni smo razliitim okolnostima koje ine
ivot sa jedne strane lepim, a sa druge prete da ga ugroze.
Osiguranje ivota je nain da se ublae rizici, koji se mogu izraziti kroz nedostatak
sredstava za ivot ili ugroavanje zdravlja pojedinca.13
ivotnim osiguranjima se rizik prerane smrti deli na veu grupu ljudi koji ine rizinu zajednicu
osiguranja ivota. Ugovorom o ivotnom osiguranju rizik prerane smrti poveava se prema isteku
roka na koji je sklopljen. Ako osiguranik umre pre oekivanog dana, osigurava je izgubio premije
i trokove oportuniteta od ulaganja.
Ako se ivotno osiguranje sklapa za pokrie rizika starake zavisnosti, onda je doivljenje
poeljan ishod za osiguranika i osiguravaa. Osigurava je za celo vreme trajanja ugovora iz
12
Koovi J., uleji P.,( 2006.) Osiguranje, Centar za izdavaku delatnost, Ekonomski fakultet, Beograd, str 27.
13
www.blic.rs , 12.06.2011.
24
Master rad
premije pokrivao svoje i posrednike trokove, a ostatak ulagao i na taj nain zaraivao. Tako je
ostvarena korist za osiguravaa koja se ogleda u isplaenoj osiguranoj sumi uveanoj za
ostvareni dobitak koji pripada osiguranicima.
Meutim, kad nastupi prerana smrt, isplata osigurane sume dospeva u celosti. Budui da nema
delimine isplate osigurane sume, polise ivotnih osiguranja su nominalno potpuno upotrebljive.
Sa pravne take gledita u ugovorima o osiguranju ivota pojavljuje se nekoliko subjekata.
Ugovara osiguranja je osoba koja sklapa ugovor o osiguranju ivota, obavezujui se na plaanje
premije, te joj pripadaju sva prava iz ugovora o osiguranju. Meu pravima je pravo odreivanja
korisnika osiguranja, kao i pravo opoziva ili promene prethodno odreenog korisnika. To pravo
ugovara pridrava sve do nastupanja osiguranog sluaja.
Osiguranik je osoba o ijoj smrti ili doivljenju zavisi isplata ugovorene osigurane sume.
Korisnik osiguranja je lice u iju se korist osiguranje sklapa. Korisnici mogu biti vie osoba. U
meovitom ivotnom osiguranju za sluaj smrti i doivljenja razlikuju se korisnici za sluaj smrti od
korisnika za doivljenje. Uobiajeno je da se na polisama osiguranja ivota kao korisnik za sluaj
smrti navedu naslednici, suprunici, deca i slino, a za doivljenje sam ugovara osiguranja.
Osim navedenog, znaajna obeleja ivotnog osiguranja sadrana su u sledeem:
rizik prerane smrti izraunava se na osnovu dva kljuna faktora: uzrast i pol,
meusobne dugorone obaveze ugovornih strana, fiksna visina premije za ceo
period trajanja ugovora,
tedna komponenta u premijama mnogih oblika ivotnih osiguranja novane
uplate premija prethode izdavanju polisa,
mogunost prenosa prava na osiguranu sumu sa ugovaraa na poverioca ,
osnovni oblici osiguranja ivota su : osiguranje ivota, rentno osiguranje,
dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota, dobrovoljno penzijsko osiguranje,kao i

druge vrste ivotnih osiguranja.14
14
Ostoji S., (2007) Osiguranje i upravljanje rizicima, Data status, Beograd
25
Master rad
2.2. Podela ivotnog osiguranja

Zakon o osiguranju Republike Srbije iz 2004. godine je sva osiguranja podelio na
ivotna i neivotna. Na taj nain je prihvaena podela koja vai u najveem broju
zemalja.
Zavisno od kriterijuma, ivotno osiguranje se moe podeliti na vie vrsta:
osiguranje ivota,
rentno osiguranje,
dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota,
dobrovoljno penzijsko osiguranje,
druge vrste ivotnih osiguranja.15
Tabela 4 - Podela ivotnih osiguranja
15
Zakon o osiguranju, Sl.list RS 55/2004, Beograd,2006,lan 9.
26
Master rad
Osiguranje ivota je vid pokria kojim se osigurava obavezuje da e, na osnovu

plaenih premija osiguranja, isplatiti osiguraniku ili licu koje on odredi osiguranu svotu za
sluaj smrti odreene osobe ( osiguranika ili drugog osiguranog lica), odnosno za sluaj
doivljenja odreenog vremena , tj. ugovorenog broja godina. U savremenim uslovima
ugovarau osiguranja se najee jednim ugovorom meovitim osiguranjem nude oba
vida obezbeenja.
Rentno osiguranje je posebna vrsta ivotnog osiguranja kod kog se naknada iz

osiguranja javlja u obliku ugovorno utvrene redovne rente tokom odreenog razdoblja
ili doivotno. Uplata premije moe biti u vidu jednokratne svote , ili, jo ese, tokom
veeg broja godina. Ugovorena visina rente moe biti stalna, rastua ili opadajua.
Njena isplata, koja je najee mesena, otpoinje ili odmah po uplati ukupne premije ili
nakon odreenog broja godina. Kod osiguranja rente mogue je prilagoavanje eljama
ugovaraa osiguranja i u vezi sa plaanjem premije kada je re o isplati rente , to je
razlog postojanja velikog broja njegovih oblika. Rentno osiguranje se nadopunjuje sa
dobrovoljnim penzijeskim osiguranjem jer imaju istu osnovnu svrhu obezbeenje
sredstava neophodnih za ivot u poznijem ivotnom dobu.
27
Master rad
Dobrovoljno
penzijsko
osiguranje
predstavlja
dopunu
obaveznom
penzijskom
osiguranju. Njime osigurana lica dodatno obezbeuju sebi i lanovima porodice vee
prihode. Sem toga, lica neobuhvaena obaveznim osiguranjem mogu na taj nain
posebnim ulaganjima pribaviti potrebnu zatitu. Dobrovoljno penzijsko osiguranje
zasniva se na uplati doprinosa odreenih prema ekonomskim merilima u cilju
prikupljanja potrebnih sredstava, imajui u vidu procenjeno trajanje korienja prava
osiguranika, visinu penzija i drugih davanja iz osiguranja kao posledice nastanka
onesposobljenosti posle pretrpljenog nesrenog sluaja ili bolesti, visinu prinosa od
ulaganja i slino.16
2.2.1. Osiguranje ivota pojam, uloga, podela

Osiguranje ivota predstavlja ugovor kojim se osigurava, nasuprot plaenim premijama,
obavezuje da isplati osiguraniku ili licu koje on odredi odreenu sumu ili rentu u sluaju
smrti osiguranika ili za sluaj njegovog doivljenja odreenog vremena. Moemo rei da
se osiguranje ivota odnosi na sva osiguranja kod kojih prestankom ili trajanjem ivota
jednog ili vie lica (osiguranika) dolai do isplate osigurane sume od strane osiguravaa.
Osiguranje ivota je oblik obezbeenja neophodne zatite licima bliskim ugovarau

osiguranja ili njemu samome za sluaj nesree koja ga moe pogoditi. To je specifina
vrsta osiguranja koja uspeno kombinuje osiguranje I tednju. U sutini, ono predstavlja
specifian finansijski posao, koji je interesantan ne samo za osiguranika i osiguravaa,
ve i za privredu u celini, a na taj nain i za itavu drutvenu zajednicu. Razvijeno
osiguranje ivota znai akumuliranje ogromnih finansijskih sredstava koja su dugorona
i koja se zbog toga mogu upotrebiti za dugorono finansiranje raznih investicija, za
uravnoteenje robno novanih odnosa i razvitak proizvodnih snaga. Iz tih razloga
16

28
Master rad
drava mora stimulisati razvoj osiguranja ivota, putem raznih olakica za njegovo
sprovoenje, a sa druge strane posebnom zatitom osiguranika , putem obaveznog
obrazovanja i plasmana sredstava matematike rezerve.
Osiguranje ivota treba da prui veliki broj mogunosti i kombinacija za osiguranje tako
da svaki graanin u njemu nae svoj interes i nain za zadovoljenje odreene potrebe.
Jedino na taj nain ono ima anse da obuhvati veliki broj graana.
2.2.1.1- Opti uslovi za osiguranje ivota
Osiguranje ivota mogu zakljuiti samo zdrava lica od navrenih 14 do navrene 70-e
godine ivota, s tim da osiguranje istie najkasnije u godini u kojoj osiguranik navrava
75 godina.
Lica koja nisu potpuno zdrava mogu biti osigurana po posebnim uslovima za osiguranje
uveanih rizika (anormalnih rizika).
Nitavno je osiguranje za sluaj smrti lica mlaeg od 14 godina,kao i lica potpuno
lienog poslovne sposobnosti.
Ugovor o osiguranju ivota zakljuuje se na osnovu pismene ponude, uinjene na
obrascu osiguravaa, koja sadri sve bitne elemente za zakljuenje ugovora o
osiguranju.
29
Master rad
Osigurava ima rok od 8 dana od roka prispea da odgovori na ponudu, odnosno 30

dana ako je potreban lekarski pregled. Ako osigurava u tom roku ne odbije ponudu
koja ne odstupa od uslova pod kojima on vri predloeno osiguranje, smatrae se da je
prihvatio ponudu i da je ugovor zakljuen onog dana kada je ponuda prispela
osiguravau.
Ponuda je sastavni deo ugovora o osiguranju ivota i potrebno je da je obe strane
potpiu.
Ako ugovara i osiguranik nisu jedno isto lice za punovanost ugovora potreban je i
potpis osiguranika.
Polisa osiguranja ivota je isprava o zakljuenom ugovoru o osiguranju.
Poetak ugovora o osiguranju je uvek u 0:00 asova prvog dana u mesecu, koji je u
polisi oznaen kao poetak osiguranja, a istek u 0:00 asova onog dana koji je u polisi
oznaen kao istek osiguranja.
Obaveza osiguravaa da izvri isplatu u skladu sa zakljuenim ugovorom poinje u 0:00
asova onog dana koji je u polisi oznaen kao poetak ugovora o osiguranju, ako je do
tog dana plaena prva dospela premija, odnosno ukupna jednokratna premija.
Kod osiguranja ivota koja pokrivaju rizik smrti, isplauje se 50% od osigurane sume,
ako je smrt nastupila u toku prvih 6 meseci trajanja osiguranja.
Ako je smrt nastupila nakon 6 meseci do 2. godine trajanja osiguranja isplauje se
ugovorena osigurana suma, a ako je smrt nastupila nakon 2. godine trajanja osiguranja
uz osiguranu sumu isplauje se i uee u dobiti obraunato do nastanka osiguranog
sluaja.
Osiguranje omoguava svim osiguranicima da izaberu na koji nain i u kojim
vremenskim intervalima e uplaivati premiju osiguranja.
30
Master rad
Osiguranici mogu uplaivati premiju osiguranja: individualno na alterima ovlaenih

uesnika platnog prometa (banke,pote i sl.), preko ovlaenog posrednika, preko
obraunskog centra (blagajne,preduzea u kome je osiguranik zaposlen i sl.).
Na zahtev ugovaraa osiguranja ivota za sluaj smrti i doivljenja, osigurava je duan
isplatiti otkupnu vrednost u skladu sa tabelom otkupnih vrednosti, koja se izraunava po
aktuarsko-tehnikim naelima, ako je proteklo i premija plaena za najmanje dve godine,
ako je ugovoreno trajanje manje od 15 godina odnosno 3 godine ako je ugovoreno
trajanje 15 i vie godina.
Osiguranje ivota sa smanjenom osiguranom sumom moe se otkupiti.
Ugovara osiguranja moe zahtevati isplatu otkupne vrednosti polise u sledeim

sluajevima:
1. iseljenja sa teritorije drave osiguravaa
2. smrti korisnika ili lana porodice
3. 100% invaliditeta
4. razvoda braka kod uzajamnog osiguranja branih drugova
5. zakljuenja novog osiguranja ivota.
2.2.2. Rentno osiguranje
Renta (annuity) se moe definisati kao periodina isplata koja se nastavlja za neki
utvreni period ili za vreme neijeg ivota ili za starost. Osoba koja prima periodino
rentu ili zahteva da joj se tokom ivota isplauje renta, naziva se primalac rente
(annuitant).
Pod rentnim osiguranjem podrazumevaju se periodine isplate odreenih ugovorenih
iznosa osiguraniku kroz odreeni vremenski period ili do kraja ivota. Pravo na rentu
31
Master rad
osiguranik ima nakon uplate ukune premije. Renta je nain neposrednog pretvaranje
kapitala u dohodak.
Rentno osiguranje prua zatitu osiguranicima koji su nadiveli prihode kojima se finansiraju.
Pojedinci e umreti pre nego to napune 66 godina, a drugi e iveti 100 godina. Oni koji ive
due od prosenog ljudskog veka nadoknauju one pojedince iji je ivotni vek krai od
prosenog. Praktino, renta je deo naknade za nadivljenje prosenog ljudskog veka.
Renta se razlikuje od ivotnog osiguranja. ivotno osiguranje se utvruje da bi se
neposredno odredila i obezbedila zatita od svih injenja koja mogu da nastanu pre
nego to se akumulira finansijska imovina. Nasuprot ivotnom osiguranju, rentno
osiguranje obezbeuje zatitu u dubokoj starosti i zatitu od iscrpljenja tednje, upravo
zbog toga je pojedinac i dalje iv.
Dakle, osnovna pretpostavka za rentno osiguranje jeste obezbediti prihode za sluaj da
se doivi duboka starost. Rentno osiguranje titi od gubitka prihoda jer dugovenost
pojedinca iscrpljuje njegovu tednju. Praktino, rentno osiguranje titi pojedinca od rizika
dugovenosti. Isplata rente potie iz tri izvora:
1. plaenih premija,
2. prihoda od kamata,
3. nelikvidirane glavnice primalaca rente koji su umrli ranije.
2.2.2.1.Vrste rentnog osiguranja

Postoji vie oblika renti, a moemo ih podeliti prema nekoliko kriterijuma:
1. Prema kriterijumu poetka isplate, rente mogu biti :
-
neposredne isplata rente poinje odmah nakon potpune uplate premije i
odloene poetak isplate rente je odloen za ugovoreno vreme nakon

potpune uplate premije.
32
Master rad
2. Prema kriterijumu trajanja isplate postoje:
-
privremene rente rok trajanje je ugovoren na odreeno vreme,
doivotne rente isplate traju do smrti osiguranika.
3. Prema iznosu koji se isplauje postoje :

-
stalne rente isplauju se uvek u istom iznosu,
promenljive rente mogu rasti, odnosno smanjivati se, iz godine u godinu.

Rentu koja e se smanjivati iz godine u godinu ugovaraju oni koji smatrau da
e im potrebe u budunosti biti manje.
4. Prema nainu plaanja rente postoje :

-
anticipativne rente ispata rente na poetku perioda,
dekurzivne rente isplata rente na kraju perioda.
5. Prema nainu isplate, rente se mogu ugovoriti kao:

-
mesene,
kvartalne,
polugodinje i
godinje.
Ukoliko premija koja se plaa u delovima nije u celom iznosu uplaena do dana
ugovorenog poetka plaanja odloene rente, visina rente se koriguje, odnosno
smanjuje na visinu koja odgovara uplaenom iznosu premije. Ako osiguranik odloene
rente umre pre ugovorenog roka isplate, osigurava isplauje zakonskim naslednicima 17
17
Zakonskim naslednicima se smatraju: 1.deca osiguranika i njegov brani drug(naknada se isplauje u jednakim
delovima),2. Deca osiguranika (isplauje se u jdnakim delovima) ako nema branog druga, 3. Brani drug osiguranika
i njegovi roditelji ako nema dece (polovina branom drugu, polovina na jednake delove roditeljima ako su oba iva,
odnosno u celosti onom roditelju koji je u ivotu), 4. Brani drug osiguranika (ako su oba roditelja umrla pre njegove
smrti, i njemu tada priapada ukupan iznos naknade), 5. Roditelji ili roditelj osiguranika koji je u ivotu, ako nema
branog druga (ako si oba roditelja iva naknada se isplauje na jednake delove, a ako je sami jedan roditelj u ivotu
33
Master rad
osiguranika ugovoreni iznos uplate, a to je matematika rezerva umanjena za trokove

poslovanja.
Takoe, rentno osiguranje moemo podeliti na fiksnu i varijabilnu rentu.
Fiksna renta isplauje periodine prihode na osnovu uplata koje su garantovane i

nepromenljivog iznosa. Dok se novana sredstva akumuliraju za vreme pre
penzionisanja, premija se kreditira kamatom. Postoje obino dve kamatne stope:
garantovana najnia kamama stopa i tekua (trina) kamatna stopa.
Period likvidacije (liquidation period) naziva se i period isplate, prati period od
akumuliranja i odnosi se na period u kojem se novana sredstva isplauju. Fiksna
renta se isplauje u nepromenljivom iznosu, ne menja se. Fiksna renta se moe
isplatiti na vie naina moe se isplatiti u celosti, u ratama, novana sredstva se
mogu rentirati ili se moe isplatiti ivotni prihod.
Druga vrsta rente je varijabilna ili promenljiva renta (variable annuity). Promenljiva
renta isplauje prihod dok je vlasnik rente iv, ali isplata prihoda varira, tj. menja
se zavisno od kretanja cena akcija. Osnovna karakteristika varijabilne rente jeste
to da je ona zatiena od inflacije osiguranjem od gubitka, ouvanjem realne
kupovne moi periodinih isplata tokom korienja penzije.
Osnovne karakteristike varijabilne rente jesu da se naplaena premija investira u
portfolio obinih akcija ili druge investicije, ija e se vrednost verovatno poveati
za vreme inflacije.
Bitna karakteristika varijabilne rente jeste da obezbeuje garantovanu naknadu u
sluaju smrti.
Na primer: ako vlasnik rente umre pre nego to se penzionie, korisniku rente se
isplauje iznos koji je vii za dva iznosa od iznosa investiranih pri zakljuenju
ukupan iznos naknade isplauje se nadivelom roditelju), 6. Zakonski naslednik osiguranika ili naslednici utvreni
pravosnanom sudskom odlukom (ako nema lica navedenih u prethodnim takama).
34
Master rad
ugovora ili vrednosti rauna u vreme smrti. Pojedine varijabilne rente idu korak
napred pa plaaju uveane naknade u sluaju smrti.
2.2.3.Dobrovoljno penzijsko osiguranje
Dobrovoljno penzijsko osiguranje predstavlja vid zatite kojim se, na osnovu ugovora ,
mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i drugih rizika osiguranja, u
obimu propisanom zakonom kojim se ureuje obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje ili u veem obimu. Moemo rei da dobrovoljno penzijsko osiguranje
predstavlja najzastupljeniju vrstu ivotnog osiguranja na domaem tritu. Nesigurnost
na radnom
mestu, nedovoljna visina redovnih penzija, usklaivanje sa zakonima
zemalja EU, agresivna propaganda ponuaa neki su od razloga zbog kojih ovo
osiguranje zauzima sve vanije mesto u Srbiji.
U naoj zemlji drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima zadueno je za
sprovoenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Zakonskim reenjima koja su stupila
na snagu 2006, ureuje se:
- ustrojavanje i upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima;

- osnivanje, delatnost i poslovanje drutava za upravljanje ovim fondovima ;
- poslovi i dunosti starateljske banke koja vodi raun fonda i obavlja druge
usluge;
- nadlenost NBS u nadziranju drutava za upravljanje.
Dobrovoljno penzijsko osiguranje je jo uvek novina kod nas, ali moemo rei da ono
predstavlja krupan korak ka reenju penzijske zatite stanovnitva Srbije.18
18
.arkovi N., (2006), Reosiguranje sa saosiguranjem (skripta), Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 22
35
Master rad
Izmeu rentnog i dobrovoljnog penzijskog osiguranja, uz izvesne slinosti, ima i

razlika.19
Ako se desi da osiguranik umre tokom razdoblja uplate premije za rentno osiguranje,
uplaeni iznos se vraa njegovim naslednicima. Nasuprot penziji, renta se ne nasleuje.
To znai da ukoliko osiguranik umre u toku primanja rente, isplata se obustavlja.
Kad je re o dobrovoljnom penzijskom osiguranju , ukoliko osiguranik umre tokom
uplaivanja premije, njegov naslednik e polagati pravo na penziju onako kako je
odreeno ugovorom, odnosno zavisno od stanja prikupljenih sredstava na linom
raunu. U sluaju da osiguranik prima doivotnu penziju, i njegov naslednik e je primati
doivotno. Aka se, pak, odluio da je prima na odreeni rok, nasledniku e biti
isplaivana do isteka toga roka.
Iz svega navedenog moe se zakljuiti da dobrovljno penzijsko osiguranje prua vie
pogodnosti osiguraniku, te je stoga, za isti nivo davanja, skuplje u odnosu na rentno
osiguranje.
3.Vrste ugovora o ivotnom osiguranju
Prema nainu zakljuivanja ugovora o osiguranju, osiguranje ivota se deli na:

- osiguranje ivota sa lekarskim pregledom i
- osiguranje ivota bez lekarskog pregleda.
Pri osiguranju ivota s visokim osiguranim sumama, lekarski pregled je obavezan. Da bi
se utvrdile injenice koje su bitne za procenu rizika u osiguranju ivota za sluaj smrti
(tzv. riziko osiguranje) , za sluaj da osiguranik doivi odreen broj godina, meovito
ivotno osiguranje - bitan je lekarski pregled. U svakom sluaju, od toga da li je izvren
lekarski pregled pre zakljuenja ugovora zavise i obaveze osiguravajueg drutva.
19
Sakovi L., 13. Septembar 2004, Pare se vrte u Srbiji, Ekonomist magazin, 225, str.32.
36
Master rad
Prema broju lica koja su obuhvaena ugovorom, osiguranje ivota se deli na:
individualno i
grupno ivotno osiguranje.
Individualno ivotno osiguranje se realizuje putem pojedinanih ugovora ivotnog

osiguranja, na primer, osiguranje za sluaj da osiguranik doivi odreen broj godina.
Grupno ivotno osiguranje vee se za osiguranje svih zaposlenih u nekom preduzeu
koje je hijerarhijski dobro ureeno, gde se ugovor zakljuuje bez lekarskog izvetaja, ali
se rauna na delovanje zakona velikih brojeva, po kojem e se samo nekolicini lanova
grupe dogoditi nesrea, a ostalim lanovima grupe nee se dogoditi nesrea.
Sa aspekta rizika koji je obuhvaen osiguranjem, a koje moe biti: smrt, odreen broj
godina ili protok odreenog broja godina u kome moe nastupiti jedna od te dve
okolnosti, ivotno osiguranje se deli na:
Osiguranje za sluaj smrti sa odreenim trajanjem20, je najstariji i najjednostavniji
oblik osiguranja ivota. Osigurana suma se isplauje samo ako osiguranik umre u
ugovorenom vremenskom periodu, a ako preivi odreena premija ostaje
osiguravau. Ovo osiguranje se moe obnavaljati, tj. osiguranik moe produiti
polisu za odreeni period zatite.
Premija se poveava sa svakim obnavljanjem, a osnova su godine starosti
osiguranika u trenutku obnavljanja polise.
ivotno osiguranje za sluaj da osiguranik doivi odreen broj godina
ugovorena suma se uplauje bez obzira kada je osigurani sluaj nastao. Premija se
plaa ili do smrti osiguranika ili odreeni broj godina. Osnovne karakteristike ove
vrste osiguranja su da je premija fiksna tokom celog perioda uplaivanja. Ovo
osiguranje sklopljeno je u korist odreene osobe.
20
D. Mrkui, J. Miloradi, (2006), Uvod u osiguranje i ivotna osiguranja, Zaslon, Sremska Mitrovica, str.18.
37
Master rad
meovito ivotno osiguranje osiguranje za sluaj smrti i doivljenja

predstavlja vid zatite kod kojeg osigurava plaa osiguranu sumu korisniku
osiguranja u sluaju smrti osiguranika u toku trajanja osiguranja, ili po isteku ugovora
o osiguranju osiguraniku u sluaju doivljenja predvienih godina starosti. Osnovne
karakteristike meovitog osiguranja su sledee : trajanje osiguranja je na odreeno
vreme, za sluaj ranije smrti korisniku naznaenom u polisi, odnosno zakonskom
nasledniku , isplauje se osigurana suma, uslovi koji su dogovoreni na poetku
osiguranja ne mogu se menjati tokom njegovog trajanja, osiguranje se moe otkupiti,
polisa moe sluiti kao garancija za dobijanje kredita. Ovaj oblik osiguranja danas je
najei na svetskom tritu.
ivotno osiguranje sa utvrenim rokom isplate osigurana suma se isplaije
korisniku osiguranja ukoliko je doiveo odreeni broj godina kaoji je naznaen u
polisi kao razdoblje osiguranja.
Sa aspekta obuhvatnosti rizika ivotno osiguranje se deli na:

osiguranje ivota sa ukljuenim rizikom od smrti koja je posledica nesrenog
sluaja,
osiguranje od posledica nesrenog sluaja,
osiguranje za sluaj smrti.21
Prema nainu isplate osigurane sume, ivotno osiguranje se deli na:

osiguranje kapitala i
osiguranje rente.
Osigurana suma se moe isplatiti u celosti ugovarau osiguranja, osiguraniku ili
korisniku osiguranja ili naslednicima. Tada je re o osiguranju kapitala. Osiguranje
21 Koovi J.(2006) Aktuarske osnove formiranja tarifa u osiguranju lica, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd , str 61. 66.
38
Master rad
rente moe biti lino (ako osiguranik, odnosno ugovara osiguranja prima lino
osiguranu sumu) i renta nadivljenja ili u korist treih lica, kojom osiguranik eli da
obezbedi lanove svoje porodice u sluaju njegove prerane smrti.
Vrlo zastupljena podela jeste podela ugovora ivotnog osiguranja na dve grupe:
ugovori ivotnog osiguranja koji pruaju jedino osiguranje ivota ili osiguranje na
odreeni rok,
ugovori ivotnog osiguranja koji ukljuuju i elemenat tednje, odnosno investicija,
a koji se nazivaju gotovinske polise.
Dakle, polise ivotnog osiguranja na odreeni rok (term insurance) obezbeuju
privremenu zatitu osiguranika, dok poliae gotovinskog ivotnog osiguranja pored riziko
osiguranja, znai osiguranja za sluaj smrti, imaju i tednu komponentu i stvaraju
gotovinsku vrednost, pa se zovu gotovinske polise (cash-value life insurance).22
Cilj zakljuivanja svakog ugovora o osiguranju je otklanjanje negativnih posledica tetnih
dogaaja, odnosno prebacivanje rizika sa osiguranika, odnosno korisnika osiguranja na
osiguravaa. Osiguranje ivota omoguava pojedincu da se na vreme zatiti , da
obazbedi sebi i svojoj porodici sigurniju budunost.
Ovo su standardni oblici osiguranja ivota iz kojih su izvedeni brojni ostali oblici.
Prisustvo inflacije ili oekivanja da e do nje doi i promenljiva kamatna stopa na
tritima, kao razne nestabilnosti i fluktuacije i kolebanja u privredi su karakteristika
dananjice. Shodno uslovima koji vladaju na tritima osiguravai ivota su poeli da
nude fleksibilnije proizvode osiguranja ivota. S obzirom na nivo inflacije i kolebanja na
tritu dolazi do smanjenja realne vrednosti ugovorenih osiguranih suma, a fiksna
premija i fiksni rokovi plaanja postaju sve manje privlani za osiguranike.
22
George E. Rejda (2005) Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley, New York , str. 80
39
Master rad
Zato osiguravai moraju da nude nove proizvode kako bi odgovorili na potrebe trita. Ti
novi proizvodi se razlikuju u zavisnosti od toga kako se definiu pojedini elementi u
ugovoru o osiguranju ; premija, kamate i osigurane sume su fiksne ili varijabilne. Ovo su
varijacije osnovnih oblika osiguranja ivota, a sutina njihovog postojanja je ostvarivanje
njegove konkurentnosti u poreenju sa ostalim oblicima tednje. Postoje oblici iskljuivo
zbog pridibijanja novih osiguranika, kao i prilagoavanja mogunostima osiguranika u
pogledu njihovog plaanja premije i njihovim potrebama.
3.1. ivotno osiguranje na odreeni rok
ivotno osiguranje na odreeni rok ima nekoliko osnovnih karakteristika.

Prvo, period zatite je privremen jer se ugovori zakljuuju na jednu, pet, deset ili
dvadeset godina. Ako je polisa osiguranja obnovljiva (renewed), zatita istie na kraju
perioda. Veina polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok je obnovljiva to praktino
znai da se polise mogu obnavljati za dodatni period bez ikakvog dokazivanja i pruanja
bilo kakvih izvetaja o tome da li je osiguranik sposoban za osiguranje. Premije se
poveavaju za svaki naredni period za koji se obnovi polisa, a premija se zasniva gotovo
iskljuivo na navrenim godinama osiguranika. Svrha obnavljanja ugovora o osiguranju
jeste provera, odnosno odreivanje da li je osiguranik sposoban za osiguranje. Na taj
nain se osiguranje titi od moguih zdravstvenih ili drugih promena kod osiguranika, to
utie na visinu premije. Na primer, da li je u meuvremenu oboleo od neke bolesti, da li
je poeo ili prestao da pui ili konzumirati alkohol. Takoe, svrha obnavljanja ugovora
jeste smanjivanje negativnog izbora (adverse selection) u osiguravajuem drutvu.
Poto se premije poveavaju sa starenjem osiguranika, osiguranici sa dobrim
zdravstvenim stanjem nastoje da smanje cenu svog osiguranja, dok e osiguranici s
loim zdravstvenim stanjem nastaviti da obnavljaju ugovor uprkos poveanju cene,
odnosno premije osiguranja. Da bi se smanjio efekat negativnog izbora, mnoga
40
Master rad
osiguravajua drutva imaju starosne limite (age limitation), odnosno godine koje je
navrio osiguranik posle kojih obnavljanje ugovora nije dozvoljeno. U Bosni i
Hercegovini je to 65 godina, u drugim zemljama ta granica je via i kree se do 70 ili 80
navrenih godina osiguranika. U SAD pojedina osiguravajua drutva dozvoljavaju da
osiguranici kupe polisu ivotnog osiguranja na odreeni rok uz klauzulu obnavljanja i u
95, pa ak i u svojoj 99. godini.
Drugo, polise ivotnog osiguranja na odreeni rok uglavnom su i konvertibilne
(convertible), dakle zamenljive. To znai da se polise ivotnog osiguranja na odreeni
rok mogu zameniti, za gotovinske polise na odreeni rok ivotnog osiguranja.
Postoje dva metoda pretvaranja polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok u gotovinske
polise:
1. U osnovi prvog metoda jesu godine koje je doiveo osiguranik (attained-age
method): premija se naplauje na osnovu broja godina osiguranika do vremena
pretvaranja polise u gotovinsku polisu.
2. Drugi metod je metod stvarne starosti osiguranika (original-age method): premije
se naplauju na osnovu stvarnog broja osiguranikovih godina u vreme kada je
kupio polisu ivotnog osiguranja na odreeni rok.
Veina osiguravajuih drutava nudi metod stvarne starosti osiguranika, to zahteva da
se polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok pretvori u gotovinsku polisu posle
odreenog perioda, na primer pet godina od datuma emitovanja polise ivotnog
osiguranja na odreeni rok. Pri tome, vlasnici polisa moraju platiti razliku izmeu premije
plaene za polisu ivotnog osiguranja na odreeni rok i premije koja se plaa za novu
polisu, sa kamatom na razliku po posebnoj stopi. Svrha tog finansijskog prilagoavanja
jeste rasporeivanje osiguranika u istu finansijsku poziciju, to e se ostvariti ako se
polisa emituje po stvarnim osiguranikovim godinama.
Na kraju, trea karakteristika polise ivotnog osiguranja na odreeni rok jeste da ona ne
sadri gotovinsku vrednost, odnosno tedne ili investicione elemente.
41
Master rad
3.1.1. Prednosti i nedostaci ivotnog osiguranja na odreeni rok
ivotno osiguranje na odreeni rok ima tri vrlo vane prednosti.

Prvo, ako je iznos zarade, odnosno prihoda koji se mogu ponositi na kupovinu ivotnog
osiguranja na odreeni rok ogranien, odnosno ako osiguranik raspolae skromnim
novanim sredstvima, tada se ivotno osiguranje na odreeni rok moe efikasno
upotrebiti. Upravo zato to se stopa smrtnosti smanjuje u razvijenim finansijskim
sistemima, tj. zato to se produava ivotni vek pojedinca, kao i zbog vrlo otre
konkurencije na tritu ivotnog osiguranja, premije ivotnog osiguranja na odreeni rok
se smanjuju unazad nekoliko godina. Ono to je najvanija prednost, to je upravo
injenica da se ivotno osiguranje na odreeni rok moe kupiti po relativno jeftinim
godinjim premijama.
Tabela 5. - Primer premija ivotnog osiguranja na odreeni rok (u dolarima)

Premije za ene
godine
Premije za mukarce
10
15
20
25
30
god
god
god
god
god
godin
10
god
15
20
god
25
30
god
god
god
35
103
125
145
183
205
35
123
138
165
223
253
42
Master rad
40
123
158
185
238
260
40
148
183
225
288
335
45
190
215
253
330
385
45
225
300
360
450
513
50
253
290
363
490
495
50
338
455
525
743
828
55
365
413
550
835
55
500
670
768
1 640
015
60
65
70
503
775
615
975
1 600
338
75
2
275
4 870
845
135
400
593
900
900
970
220
220
10
12
820
370
420
2
330
60
783
990
3 630
335
65
70
75
3
630
5 250
1,33
650
693
473
175
860
13
15
400
443
600
260
030
250
8.790
8
790
Izvor : George E. Rejda (2005) Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley, New York. Str 82.
Drugo, ivotno osiguranje na odreeni rok vrlo je pogodan instrument zatite ako se
trai privremena zatita. Na primer, opadajua polisa ivotnog osiguranja na odreeni
rok moe se efikasno koristiti za otplatu hipotekarnog kredita ako izdravalac porodice
prerano umre.
Tree, ivotno osiguranje na odreeni rok moe se koristiti kao instrument za
garantovanje sposobnosti osiguranika za ponovno osiguranje. Na primer, ivotno
osiguranje na odreeni rok garantuje sposobnost za osiguranje pojedinca koji eli visoku
sumu trajnog osiguranja, ali je finansijski nesposoban za kupovinu takve zatite zbog
toga to su mu prihodi skromni. Tako pojedinac moe najpre da kupi jeftiniju polisu
43
Master rad
ivotnog osiguranja na odreeni rok, a potom da tu polisu zameni za gotovinsku polisu

bez dokazivanja sposobnosti za osiguranje, dakle bez zdravstvenih izvetaja.
ivotno osiguranje na odreeni rok ima dva vrlo vana nedostatka (ogranienja).
Prvo, premije ivotnog osiguranja na odreeni rok poveavaju se sa rastom godina
starosti pojedinca ili osiguranika, a potom se eventualno moe ui i u zabranjene nivoe
osiguranja, dakle posle navrene 65. godine. Dakle, ivotno osiguranje na odreeni rok
nije pogodan instrument zatite za pojedince koji trae visoke iznose pokria ivotnog
osiguranja nakon navrene 65. ili 70. godine.
Drugo, ivotno osiguranje na odreeni rok nije pogodan instrument ako pojedinac eli
da tedi za neke specifine potrebe, taj oblik ivotnog osiguranja ne obuhvata tedne
elemente. Prema tome, ako pojedinac eli da tedi novac za kolovanje dece ili da tedi
novac za penzionerske dane ivotno osiguranje na odreeni rok nije odgovarajui nain
za to.
3.1.2. Vrste ivotnog osiguranja na odreeni rok
Najrazliitije polise ivotnog osiguranja koje se danas nude obuhvataju:

Godinje obnovljive polise na odreeni rok (yearly renewable term), emituju
se za jednu godinu, a vlasnici ih mogu obnavljati sukcesivno (uzastopno) za
jednu godinu do nekog odreenog ivotnog doba bez dokazivanja da su sposobni
za osiguranje. Premije se poveavaju pri svakom obnavljanju s poveanjem broja
godina osiguranika. Veina godinjih obnovljivih polisa takoe omoguava svojim
vlasnicima da ih pretvore u gotovinske polise bez dokazivanja da su sposobni za
osiguranje. Polise osiguranja na odreeni rok mogu se emitovati za period od pet,
deset, petnaest ili dvadeset godina ili za neki dui period. Premije koje se plaaju
tokom utvrenog perioda, dakle, u odreenom roku, prosene su, ali se
poveavaju kada se polise obnavljaju
44
Master rad
Polise ivotnog osiguranja na rok do 65. osiguranikove godine obezbeuje

osiguraniku zatitu do njegove 65. godine, posle ega polisa prestaje da vai.
Polise se mogu pretvoriti i u stalni plan osiguranja, meutim, odluku o pretvaranju
polise osiguranik mora doneti pre nego to navri 65 godina. Na primer,
osiguravajue drutvo moe zahtevati od osiguranika da takvu polisu pretvori u
gotovinsku polisu pre nego to on navri 60 godina.
Opadajua polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok (decreasing term
insurance) takav je oblik osiguranja na odreeni rok u kojem se nominalni iznos
smanjuje postepeno svake godine. Iako se nominalni iznos, odnosno premija
smanjuje tokom odreenog perioda, premija se plaa po metodu prosenog nivoa
premije (level premium) u odreenom periodu vaenja polise. U pojedinim
polisama, premija je takva da se polisa isplati u potpunosti nekoliko godina pre
nego to pokrie rizika prestane da vai. Opadajua polisa ivotnog osiguranja na
odreeni rok, na primer na 20 godina, moe zahtevati isplatu premije za 17
godina. Taj metod izbegava plaanje relativno visokih premija za samo manji
iznos osiguranja blii kraju naznaenog perioda
Polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok s prinosom na premiju (return of

premium) noviji je proizvod osiguranja na odreeni rok. On obezbeuje prinos na
premiju na kraju odreenog perioda osiguranja. Uobiajeni period je 15,20,25 ili
30 godina. Zavisno od osiguravajueg drutva, deo novca se moe povratiti ako
se osiguranje ne produava do kraja utvrenog perioda osiguranja. Vraa se
samo premija plaena za osnovne rizike, i povrat ne obuhvata i deo premije koji
se odnosi na dopunske rizike.
Polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok s povratom premije (reentry
premiums) oblik je polise na odreeni rok koji se zasniva na nioj stopi smrtnosti
osiguranika ako osiguranik moe periodino da dokazuje prihvatljive izvetaje o
svom zdravstvenom stanju. Izbor stope smrtnosti zasniva se na iskustvu o
45
Master rad
smrtnosti skoranjih osiguranih lica. Takoe, zadravanje predvianja niih stopa

smrtnosti znai da osiguranici moraju periodino da dokazuju svoje zdravstveno
stanje. Premijske stope, odnosno tarife, znatno se poveavaju ako osiguranik ne
moe da obezbedi izvetaje o svom zdravstvenom stanju.
3.2. Doivotno ivotno osiguranje
Za razliku od ivotnog osiguranja na odreeni rok koje obezbeuje kratkoronu zatitu i

ima skuplje premije za starije osiguranike, doivotno ivotno osiguranje je gotovinsko
osiguranje koje obezbeuje zatitu tokom ivota pojedinca. Utvreni iznos osigurane
sume se isplauje korisniku osiguranja kada osiguranik umre, bez obzira na to kada
osiguranik umre. Sa jednog tradicionalnog aspekta, postoje sledee osnovne vrste
doivotnog ivotnog osiguranja:
obino ivotno osiguranje (ordinary life insurance),
ivotno
osiguranje
sa
ogranienim
uplatama
(limited-payment
life
insurance)
3.2.1. Razliite vrste doivotnog ivotnog osiguranja
Na ivotna osiguranja posledice je ostavila otra konkurencija zajednikih fondova,

komercijalnih banaka, kao i drugih finansijskih institucija. Osiguravajua drutva su
morala razvijati najrazliitije proizvode doivotnog ivotnog osiguranja koji kombinuju
zatitu osiguranja sa investicionim elementima. Tako su nastale znaajne vrste
doivotnog ivotnog osiguranja:
46
Master rad
varijabilno ivotno osiguranje (varriable life insurance)

univerzalno ivotno osiguranje (universal life insurance)
varijabilno univerzalno ivotno osiguranje (universal varriable life insurance)
tekue pretpostavke doivotnog ivotnog osiguranja (current assumption whole
life insurane)
doivotno ivotno osiguranje s neodreenom premijom (indeterminate-premium
whole life insurane)
3.2.2. Obino ivotno osiguranje
Obino ivotno osiguranje obezbeuje zatitu za celi ivot pojedinca do njegovih

navrenih 100 godina, a naknade za sluaj smrti takoe su obezbeene (riziko
osiguranje). Ako osiguranik ivi due od 100 godina, nominalni iznos osiguranja se
isplauje vlasniku polise nakon tog perioda. Datum dospea polise se potom produava
na 121 godinu zbog toga to se poboljavaju uslovi osiguranja za dugovenost, a
osiguravajua drutva tada prilagoavaju osiguranika novim tablicama smrtnosti.
Takoe, premije se ne poveavaju iz godine u godinu, nego se primenjuje obraun
premije na osnovu metoda prosene premije. Na osnovu polise obinog ivotnog
osiguranja, osiguranik e vie platiti iznos pokria rizika tokom ranijih godina osiguranja,
ali e manje platiti tokom kasnijih godina osiguranja. To znai da e u poetnim
godinama plaati viu premiju nego to je rizik, a kasnijih godina e plaati nii nivo
premije nego to je rizik. Tada nivo, odnosno iznos premije nije dovoljan za isplatu
naknade za sluaj smrti. To se moe i grafiki ilustrovati. Naime, utvrdili smo da se
premija osiguranja na odreeni rok iz godine u godinu poveava. U ivotnom osiguranju,
mnogi srenici koji poive snose finansijski teret nekolicine onih koji su umrli.
U ivotnom osiguranju svaki lan zajednice osiguranja plaa premiju koja predstavlja
njegovo uee u naknadama koje e se isplatiti lanovima zajednice kojima se dogodi
nesrean sluaj.
47
Master rad
Na primer : tablice smrtnosti govore da e u svojoj 21. godini umreti l,07 od 1.000 ena.
Radi pojednostavljenja, pretpostavimo da zajednica rizika broji 100.000 osoba enskog
pola. Potujui podatke iz tablica smrtnosti, moe se oekivati da e 107 od 100.000
ena umreti u svojoj 21 godini. Praktino, ako hoemo da uplatimo naknadu za sluaj
smrti svakom korisniku osiguranja u iznosu od 1.000 eura na primer, bie potrebno
priblino 107.000 eura (1000 eura x 107 umrlih = 107.000 eura). To znai da e od
svakog osiguranika morati da se naplati najmanje 1,07 eura da bi se prikupilo 107.000
eura. Naredne godine stopa smrtnosti se poveava, pa e i premija morati da bude via,
odnosno skuplja. Prema podacima iz tablica smrtnosti osiguranika, s navrenih 25
godina potrebno je naplatiti 1,16 eura od svakog lana zajednice, s navrenih 30 godina
premija raste na 1,35 eura, s navrenih 40 godina premija raste na 2,42 eura, s
navrenih 60 godina svaki lan e morati da plati 9,47 eura, a sa 70 godina 22,11 eura.
lanovi zajednice sa navrenih 80 godina od 1.000 osiguranika morae da plate premiju
65,99 eura, a sa 90 godina 190,75 eura. To znai da stopa smrtnosti koja raste kako
zajednica rizika stari ini ivotno osiguranje na odreeni rok nepraktinim i skupim
osiguranjem za starije osobe. Zbog toga doivotno ivotno osiguranje uvodi obraun
premije na bazi prosenog nivoa premije.
Grafikon 1. - Poreenje prosenog nivoa premije za osiguranje na odreeni rok i za
doivotno ivotno osiguranje
48
Master rad
Izvor : Emmet Vaughan, Therese Vaughan, (1995) Osnove osiguranja i upravljanje rizicima, MATE, Zagreb, str 67.
Grafikon pokazuje da osiguranik plaa vie od trokova istog ivotnog osiguranja

tokom poetnih (ranijih godina, do svoje 50. godine), a da kasnije to nadoknauje daleko
niom premijom nego to bi trebalo da plati sa godinjom obnovljivom polisom ivotnog
osiguranja na odreeni rok. To preplaivanje prikazano je, dakle, razlikom izmeu linije
osiguranja na odreeni rok i proseog nivoa premije sve do osiguranikovih navrenih 50
godina, kada se te dve krive seku. Preplata je neophodna da bi se taj viak akumulirao i
da bi se kompenzovao manjak premije kasnijih godina.
Obine polise ivotnog osiguranja imaju investicionu komponentu koja se naziva
gotovinska otkupna vrednost (cash surrander value). Gotovinska otkupna vrednost
je oekivana preplata premije osiguranja tokom ranijih godina osiguranja. Kao rezultat,
osiguranik stvara gotovinsko (novano) uee u polisi osiguranja. Polisa se moe
otkupiti po njenoj gotovinskoj vrednosti ili se gotovinska vrednost moe pozajmiti putem
kredita od osiguravajueg drutva.
49
Master rad
Gotovinska vrednost (cash value) relativno je mala prvih godina osiguranja, ali se
kasnije znaajno poveava.
Obina polisa ivotnog osiguranja sadri i otkupnu cenu dividende ako je participativna,
znai sa ueem u dobiti, kao i obraunsku opciju koja se koristi za najrazliitije
finansijske potrebe i ciljeve.
3.2.2.1. Prednosti i nedostaci obinog ivotnog osiguranja
Obina polisa ivotnog osiguranja ima dve vrlo znaajne prednosti:

1. ako se trai zatita tokom celog ivota pojedinca i
2. ako se eli dodatna tednja, tj. ako se trai zatita za celi ivot, ali i kad se navri 65
ili 70 godina.
Najvaniji nedostatak (ogranienje) obinog ivotnog osiguranja jeste to to su pojedine

osobe podosigurane i posle kupovine polise. Upravo zbog tednje za budunost,
pojedini osiguranici mogu dobrovoljno ili po nagovoru agenta osiguranja kupiti polisu
obinog ivotnog osiguranja mada je polisa ivotnog osiguranja na odreeni rok bolja.
Na primer, osiguranik koji ima 30 godina, koji je oenjen i izdrava dva lana porodice,
procenjuje da bi mogao potroiti samo 500 dolara godinje na ivotno osiguranje. Toliki
iznos mu omoguava da kupi oko 56.000 dolara obinog ivotnog osiguranja. Isti iznos
premije, dakle 500 dolara, omoguava mu da kupi godinju obnovljivu polisu ivotnog
osiguranja na odreeni rok od 500.000 dolara od mnogih osiguravajuih drutava.
Teko je opravdati kupovinu obine polise ivotnog osiguranja ako osiguraniku to ne
daje dovoljnu naknadu iz osiguranja. Navedeni primer pokazuje zbog ega se ivotno
osiguranje na odreeni rok moe pretvoriti u ivotno gotovinsko osiguranje. Razlog je u
tednoj komponenti i injenici da polisa na odreeni rok ne sadri elemenat tednje,
nego samo naknadu za sluaj smrti.
50
Master rad
3.2.3. ivotno osiguranje sa ogranienim uplatama
Polisa ivotnog osiguranja sa ogranienim uplatama je drugi oblik tradicionalnog

doivotno ivotnog osiguranja. Osiguranje se odnosi na celi ivot, a premija se odreuje
prema metodu prosenog nivoa premije i plaa se za odreeni period.
Na primer, osoba koja ima 25 godna moe kupiti na 20 godina polisu ivotnog
osiguranja sa ogranienom uplatom u iznosu od 25.000 dolara. Poto istekne 20 godina,
polisa je u celosti isplaena, bez plaanja dodatne premije mada osiguranje i dalje traje,
isplata polise ne treba da zbunjuje kada je re o dospeu polise. Polisa dospeva kada
se nominalni iznos isplati, kao i kada se isplati naknada za sluaj smrti ili kada se polisa
pokloni.
Veina polisa sa ogranienim uplatama emituje se na period od 10, 20 ili 30 godina.
Plaanje polisa za starije od 65 ili 70 godina drugi je oblik ogranienja uplata ivotnog
osiguranja i naziva se celokupna premija doivotnog ivotnog osiguranja (single
premium whole life insurance). Gotovinska vrednost takvih polisa je visoka. U svakom
sluaju, treba biti vrlo oprezan pri kupovini takvih polisa. One zahtevaju vie prihode
nego to su proseni prihodi, te obina polisa ivotnog osiguranja bolje odgovara i
zadovoljava potrebe za trajnim ivotnim osiguranjem.
4.Premija kod ivotnog osiguranja

Utvrivanje cene proizvoda ivotnog osiguranja zasniva se na zakonu verovatnoe
ivota u prolosti , a njegova vrednost e se znati u budunosti. To znai da se ovde
utvruje cena za oekivane budue obaveze osiguravaa i zato se ona odreuje
primenom modela i aktuarskom matematikom.
51
Master rad
Neto premija u osiguranju ivota predstavlja sadanju vrednost buduih obaveza. Ona
se sastoji od :
-
riziko premije i
tedne premije.
Neto premija ivotnog osiguranja odreena je :

-
verovatnoom ivota ljudi i
kamatnom stopom koja se koristi u aktuarskim tablicama.
Visina kamatne stope se procenjuje na osnovu mogunosti zarade od ulaganja

privremeno slobodnih finansijskih sredstava drutava za osiguranje. Vea uraunata
kamatna stopa daje manju neto premiju za istu osiguranu svotu, za iste vrednosti tablica
mortaliteta i model osiguranja.
Neto pojedinana premija- Polisa ivotnog osiguranja moe biti kupljena sa premijom
koja se plaa u celosti ili sa godinjom, polugodinjom, kvartalnom ili mesenom
premijom. Mada se veina polisa ne kupuje sa plaanjem premije u celosti. Neto
pojedinana (u celosti) premija utvruje se na temelju izraunavanja celokupne premije
ivotnog osiguranja.
Neto celokupna (pojedinana) premija - NCP moe se definisati kao tadanja vrednost
budue naknade za sluaj smrti. To je iznos koji e zajedno sa sloenom kamatom biti
dovoljan da isplati sve naknade u sluaju smrti. U izraunavanju NCP jedino se smrtnost
i investicioni prihodi uzimaju u obzir. Trokovi osiguravajuih drutava ili elementi
optereenja uzimaju se u obzir kasnije, kada se izrauna bruto premija.
NCP se zasniva na tri osnovne pretpostavke:
1. premije se plaaju na poetku godine emisije polise,
2. naknada smrtnih sluajeva se isplauje na kraju godine isteka polise i
52
Master rad
3. stopa smrtnosti je nepromenljiva do kraja ivota (tokom ivota pojedinca).

Izvesne pretpostavke moraju takoe biti uinjene u pogledu verovatnoe smrti za svako
postignuto starosno doba. Mada osiguravajua drutva koja se bave ivotnim
osiguranjem obino razvijaju sopstvene mortalitetne podatke, koristiemo amerike
tablice smrtnosti iz 1980. godine.
ivotno osiguranje sa ogranienim rokom plaanja premije (term insurance) NCP za
term insurance moe se lako izraunati. Period zatite traje jedino za odreeni broj
godina ili dok osiguranik ne navri odreenu godinu. Nominalni unos se isplauje ako
osiguranik umre u odreenom periodu, ali ne isplauje se ako osiguranik umre posle
isteka perioda zatite.
NCP s godinjom obnovljivom polisom je NCP s premijom koja se moe obnoviti
(produiti) i koja se uzima prva u obzir. Pretpostavimo da se emituje godinja obnovljiva
polica koja se moe obnoviti svaku godinu sa ivotnim osiguranjem sa ogranienim
rokom plaanja premije za mukarca koji ima 45 godina. Trokovi svakog godinjeg
osiguranja odreuju se mnoenjem verovatnoe smrti sa iznosom osiguranja (sumom
osiguranja) pomnoenom sa sadanjom vrednou dolara (ili druge valute, ovde smo za
primer uzeli valutu dolar).
Na osnovu tablice smrtnosti, vidimo da je ivo vie od 10 miliona mukaraca koji jo nisu
navrili godinu dana, dok je jo na poetku svoje 45.godine ivo 9.210.289. Od tog broja
41.907 osoba e umreti tokom godine. Dakle, verovatnoa da e osoba koja ima 45
godina umreti tokom godine dobija se kada se stavi u odnos broj umrlih u toj godini s
brojem ivih lica ili 41.907/9.210.289.
Tabela 6. - Tablica smrtnosti za osiguranika, mukarca

Starost na
broj ivih na
broj umrlih
starost na
broj ivih
poetku
poetku
u toku
poetku
na
broj umrlih u
53
Master rad
godine
godine
godine
godine
poetku
toku godine
godine
0
10.000.000
41.800
31
9.806.138
16.376
9.958.200
10.655
32
9.789.762
17.426
9.947.545
9.848
33
9.772.336
18.177
9.937.697
9.739
34
9.754.159
18.533
9.927.958
9.432
35
9.735.626
18.595
9.918.526
8.927
36
9.717.031
18.365
9.909.599
8.522
37
9.698.666
18.040
9.901.077
7.921
38
9.680.626
17.619
9.893.156
7.519
39
8.966.618
60.166
9.885.637
7.315
40
8.906.452
65.017
10
9.878 322
7.211
41
8.841.435
70.378
11
9.871.111
7.601
42
8.771.057
76.396
12
9.863.510
8.384
43
8.694.661
83.121
13
9.855.126
9.757
44
8.611.540
90.163
14
9.663.007
17.104
45
8.521.377
97.655
15
9.645.903
16.687
46
8.423.722
105.212
54
Master rad
16
9.629.216
16.466
47
8.318.510
113.049
17
9.612.750
16.342
48
8.205.461
121.195
18
9.596.408
16.410
49
8.084.266
129.995
19
9.579.998
16.573
50
7.954.271
139.518
20
9.563.425
17.023
51
7.814.753
149.965
21
9.546.402
17.470
52
7.664.788
161.420
22
9.528.932
18.200
53
7.503.368
173.628
23
9.510.732
19.021
54
7.329.740
186.322
24
9.491.711
20.028
55
7.143.418
198.944
25
9.471.683
21.217
56
6.944.474
211.390
26
9.450.466
22.681
57
6.773.084
223.471
27
9.427.785
24.324
58
6.509.613
235.453
28
9.845.369
11.322
59
6.274.160
247.892
29
9.834.047
13.079
60
6.026.268
260.937
30
9.820.968
14.830
Izvor :George E. Rejda (2005) Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley, New York, str 82-84.
Dobijeni razlomak mnoi se sa, pretpostavimo, 1.000 dolara (eura i sl.) da bi se odredio
iznos novca koji osiguravajue drutvo dri u svojim rukama za svakog vlasnika polise
55
Master rad
na kraju godine da bi platio naknadu za sluaj smrti. Meutim, poto se premije plaaju
unapred, a naknade za sluaj smrti isplauju se na kraju godine, iznos je potrebno
diskontovari za jednu godinu.
Tabela 7. - Sadanja vrednost novane jedinice
broj
5%
godina
broj
5%
godina
broj
5%
godina
5%
broj
godina
0,9524
10
0,6139
19
0,3957
28
0,2551
0,9070
11
0,5847
20
0,3769
29
0,2429
0,8638
12
0,5568
21
0,3589
30
0,2314
0,8227
13
0,5303
22
0,3418
35
0,1813
0,7835
14
0,5051
23
0,3256
40
0,1420
0,7462
15
0,4810
24
0,3101
45
0,1113
0,7107
16
0,4581
25
0,2953
50
0,0872
0,6768
17
0,4363
26
0,2812
53
0,0753
0,6446
18
0,4155
27
0,2678
54
0,0717
Izvor : George E. Rejda (2005) Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley, New York, str 84
Tabela 8 - Neto celokupna (pojedinana) premija

starost
verovatnoa
iznos
sadanja
troak
smrti
osiguranja
vrednost n.j.
osiguranja
56
Master rad
45
1000 $
0,9525
4,33$ 1.god
46
1000 $
0,9070
4,44$ 2.god
47
1000 $
0,8638
4,55$ 3.god
48
1000 $
0,8227
4,65$ 4.god
49
1000 $
0,7835
4,77$ 5.god
Izvor : George E. Rejda (2005) Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley, New York, str 85
Tako sadanja vrednost dolara za godinu dana sa 5% kamate iznosi 0,9524, Prema
tome, ako se verovatnoa smrti, osobe koja ima 45 godina pomnoi sa 1.000 dolara, a
ta suma diskontuje za jednogodinju kamatnu stopu, rezultat neto celokupne
(pojedinane) premije iznosi 433 dolara.
To raunanje se moe ukratko izloiti na sledei nain:
Mukarac koji ima 45 godina, neto celokupna (pojedinana) premija:
x 1.000 x 0,9524 = 4,33 $
Ako naknadu naplati unapred od svih 9.210.289 osoba koje su ive u svojoj 45 godini,
taj iznos zajedno sa sloenim interesom bie dovoljan da se isplate sve naknade u
sluaju smrti. Ako se polisa produi (obnovi) za narednu godinu, NCP za lice koje ima
46 godina moglo bi se izraunati na sledei nain.
57
Master rad
Mukarac koji ima 46 godina, NCP :
x 1.000 x 0,9524 = 4,69 $
NCP za godinju obnovljivu polisu ivotnog osiguranja sa ogranienim rokom plaanja

premije koja se emituje za lice koje ima 46 godina premija iznosi 4,69 dolara. Premija za
sledeu godinu izraunava se na isti nain.
5. ivotno osiguranje u Srbiji
ivotno osiguranje u Srbiji je na veoma niskom stepenu razvoja. Imajui u vidu da nivo
razvijenosti osiguranja lica pre svega zavisi od visine nacionalnog dohotka i stabilnosti
nacionalne valute, nije potrebno mnogo pa da se pretpostavi da je jo uvek nizak
nacionalni dohodak u odnosu na razvijene zemlje velika konica za razvoj ivotnog
osiguranja.
Veliki deo stanovnitva jo uvek nema novca za potpuno ispunjenje osnovnih ivotnih
potreba, pa je teko oekivati da e izdvajati za osiguranje. S druge strane, dinar je
stabilan, ali veini bivih osiguranika iji je novac za vreme hiperinflacije obezvreen
nee lako pasti na pamet da se ponovo osigura. Osim toga, veliki deo stanovnitva nije
upuen u znaaj osiguranja, jer kod nas postoji sloj ljudi koji nisu siromani, pa opet svoj
58
Master rad
novac ne tede na ovaj nain. Zato je neophodna edukacija graana, kao i davanje to
povoljnijih uslova osiguranja. ivotno osiguranje je reenje da se uz minimalne trokove
sprei finansijska katastrofa i zbrine porodica, naroito deca u sluaju smrti roditelja. Da
je situacija u oblasti osiguranja izuzetno nepovoljna pokazuje i podatak da u Srbiji
gotovo svaki 1000. stanovnik ima jednu polisu ma kog vida osiguranja dok u susednoj
Hrvatskoj od 1000 stanovnika njih 39 imaju polisu osiguranja. 23
Danas u Srbiji postoji 26 osiguravajucih drutava koje po razliitim uslovima nude
mogunost za osiguranje ivota. Uee ivotnog osiguranja u ukupnom portfelju je i
dalje zanemarljivo ali je i znaajno poboljano u odnosu na 2000. god kada je iznosilo
1%24.
5.1. Premije ivotnog osiguranja u Srbiji

Prema podacima Centra za unapreenje osiguranja, ukupna ostvarena premija na
tritu osiguranja u Srbiji za prva tri kvartala 2010. godine iznosi oko 43 milijardi dinara ili
priblino 406,7 miliona evra, to predstavlja poveanje od 5,6 odsto u odnosu na isti
period prethodne godine i tada ostvarenih 40,9 milijardi dinara.
Tabela 9 Raspored premije osiguranja u Srbiji
23
www.nbs.rs , 14.06.2011.
24
Isto , 14.06.2011.
59
Master rad
Preuzeto sa sajta :www.osigurajtese.rs , 30.05.2011.
Statistika iskazana u dinarima, pokazuje blagi rast ostvarene premije osiguranja u Srbiji,
u odnosu na isti period prole godine. Meutim, uzimajui u obzir kurs dinara prema
evru krajem treeg kvartala 2009. godine kada je bio oko 93 dinara i dananji kurs
prema evru koji je oko 107 dinara, rezultati su ipak malo drugaiji.25
Struktura ostvarene produkcije ide u korist ivotnih osiguranja, koja belee rast premije
od celih 16 % u odnosu na isti period prole godine i dostiu trino uee od 14,8 %.
Podaci su nerealni, ali nominalno tano iskazani u dinarima. Meutim posmatrajui kroz
evropsku valutu, kursna razlika, odnosno pad dinara je doprineo tom skoku uea
25
Isto , 30.05.2011.
60
Master rad
premije ivotnog osiguranja, jer kao to je poznato, premije ivotnog osiguranja uvek se
iskazuju u evrima pri zakljuivanju polisa ivotnog osiguranja. Uzmimo u obzir kursnu
razliku od celih 15 % u odnosu na isti period prole godine i dobiemo precizniju i
realniju sliku.
Obavezno osiguranje od autoodgovornosti ima najvee uee na tritu osiguranja sa
32
%,
dok
kasko
dalje
pada
belei
uee
od
13,2
Sa 11,8 milijardi dinara ostvarene premije, Dunav osiguranje zadrava lidersku poziciju
na tritu, uz ostvareni rast od 1,8 %, dok najvei konkurent DDOR gubi skoro 600
miliona RSD premije u odnosu na prolu godinu i belei drastian pad od 6,6 %. Delta
Generali ouvala je stabilno tree mesto na tritu. Uniqa neivot uspeva da drastino
povea premiju za ak 29 % tj. 451 milion dinara u odnosu na isti period prole godine.
Sjajan rezultat belei Uniqa ivot, koja se bavi prodajom samo ivotnih osiguranja i raste
po stopi od 28%.
Wiener Stadtische osiguranje ostaje na etvrtom mestu, sa smanjenjem trinog

uea, Wiener sporije raste nego trite osiguranja. Grawe osiguranje, sa svojim
produktima ivotnog osiguranja, raste bre od poveanja trita ivotnih osiguranja i
poboljava svoju trinu poziciju.
61
Master rad
Tabela 10 - Prvih 5 drutava po visini premije
Preuzeto sa sajta :www.nbs.rs , 02.06.2011.
Do kraja godine, oekujemo promenu u podeli trinog uea ivotnog osiguranja.

Narodna Banka Srbije je dala smernice pri buduem obraunu premija ivotnog
osiguranja, te smo miljenja da e zbog tog obrauna i knjienja, Delta Generali sii sa
prvog mesta. S obzirom da je decembar mesec najproduktivniji kada je u pitanju prodaja
polisa ivotnog osiguranja, ostaje nam da vidimo ta e se do kraja godine izdeavati na
tritu.
62
Master rad
Tabela 11 Prvih 10 osiguravajuih kompanija
Preuzeto sa sajta www.nbs.rs ,24.04.2011.
5.2. Sektor osiguranja u Srbiji izvetaj za 2010 godinu
Zakonskom regulativom nadzor nad najveim delom finansijskog sektora poveren je

Narodnoj Banci Srbije. U 2010. Ovaj sektor inilo je 33 banke, 26 drutava za osiguranje
, 17 davaoca finansijskog lizinga i 8 dobrovoljnih penzijskih fondova.
Najveu ostvarenu premiju na svetskom tritu beleile su SAD, sa ueem od
28,03%, a zajedno sa Japanom i Velikom Britanijom pokriale skoro polovinu svetskog
Trita , dok je Srbija prema ostvarenoj premiji na 70. mestu u svetu.
63
Master rad
Sektor osiguranja u Srbiji je nerazvijen , i po stepenu razvijenosti nalazi se skoro ispod

proeseka zemalja lanica Evropske unije. U prilog tome govore pokazatelji razvijenosti
trita osiguranja odnos ukupne premije i bruto domaeg proizvoda u ukupna premije
po stanovniku.
Tabela 12. - Uee premije u BDP u 2009. u Srbiji u odnosu na neke Evropske
zemlje u %
ivot
Neivot
Ukupno
Velika Britanija
9,9
12,9
vajcarska
5,5
4,5
10
Nemaka
3,3
3,8
7,1
Slovenija
1,8
4,2
eka
1,7
2,3
Maarska
1,6
1,5
3,1
Hrvatska
0,8
2,1
2,9
Prosek grupe
1,5
1,3
2,8
Grka
Srbija
0,3
1,6
1,9
Rumunija
0,3
1,5
1,8
Litvanija
0,4
1,4
Turska
0,2
1,1
1,3
Prilagoeno prema sajtu www.nbs.rs , 11.05.2011.
Naime, prema ueu premije u BDP u 2009., od 1,9%, Srbija je na 66. mestu u svetu,
dok ovaj pokazatelj za 27 zemalja lanica Evropske unije iznosi ak 8,43%. Meutim u
poreenju sa grupom formiranom prema metodologiji Swiss Re-a u koju su izmeu
ostalih svrstani Srbija, Slovenija, eka, Maarska , Poljska, Hrvatska, Bugarska I
Rumunija, iji je prosek 2,8%, moe se zakljuiti da je Srbija na zadovoljavajuoj poziciji
64
Master rad
, obzirom da Grka I Rumunija belee skoro identian nivo ovog pokazatelja, dok su
Turska I Litvanija iza Srbije.
Razvoj trita osiguranja u Srbiji meren rastom premije pokazuej pozitivan trend.
Ukupna premija u 2010. godini u odnosu na premiji iz 2009. porasla je za 5,6%, to u
odnosu na prologodinji porast, kada je je poveanje bilo svega 2,6% predstavlja
poboljanje.
U strukturi premije u 2010. godini uee neivotnih osiguranja iznosilo je 83,5%, dok se
uee ivotnih osiguranja povealo sa 14,7% u 2009. godini na 16,5% u 2010. ,
zahvaljujui ostvarenom porastu od 18,7%, u odnosu na prethodnu godinu.
Tabela 13 - Stuktura Aktive na dan 31.12.2009. i 31.12.2010.
31.12.2009.
31.12.2010.
Nekretnine
19,60%
17%
Dugorocni fin. plasmeni
21,80%
20,80%
Potrazivanja
9,70%
9,60%
Kratkorocni fin. Plasmani
28,20%
34,30%
Gotovina
12,50%
9,00%
Ostalo
8,20%
9,30%
Prilagoeno prema sajtu www.nbs.rs ,11.05.2011.
Moe se zakljuiti da se struktura aktive nije znaajnije promenila , osim usporenijeg

rasta nekretnina u osnosu nadugorone plasmane I breg rasta kratkoronih plasmana
u odnosu na potraivanja. Najvee uee u aktivi u poslednje dve godine imaju
kratkoroni finanskijski plasmani plasmani i to na dan 31.12.2010. godine 34,3%, sa
rastom od 43,6% u odnosu na prethodnu godinu.
65
Master rad
Tabela 14 - Stuktura Pasive na dan 31.12.2009. i 31.12.2010.
31.12.2009.
31.12.2010.
Tehnicke rezerve
61.0%
60.07%
Kapital I rezerve
29.4%
20.8%
Ostalo
9.6%
11.7%
Prilagoeno prema sajtu www.nbs.rs , 11.05.2011.
U strukturi pasive na dan 31.12.2010. godine tehnike rezerve iskayuju 60,7% , a kapital
i rezerve 27,5%. U 2010. godini zadrano je preovlaujue uee izdvajanja sredstava
u tehnike rezerve. Dok kapital u 2010. belei rast po stopi od 10,15%, tehnike rezerve
u posmatranom periodu belee rast od 17,5%, pri emi je najznaajniji porast ovih rezervi
imala matematika rezerva sa stopom od 37,1%. Odnos premije u samopridraju i
ukupnog kapitala je u 2010. godini na nivou svih drutava u Srbiji koja se bave preteno
neivotnim osiguranjima iznosio 181,86%, dok je prethodne godine iznosio 195,31%.
Ova promena posledica je breg rasta kapitala drutava za osiguranje od rasta premije
u samopridraju, uz obezbeen potreban nivo solventnosti.
6.Uee Dunav osiguranja na tritu

Kompanija "Dunav osiguranje" je najvee osiguravajue drutvo na tritu osiguranja u
zemlji ,sa tradicijom dugom 140 godina.
Kao akcionarsko drutvo za poslove osiguranja, reosiguranja , saosiguranja i ostalih
usluga u osiguranju, Dunav osiguranje je jedino drutvo na domaem tritu
registrovano za sve vrste osiguranja (vie od osamdeset proizvoda).
66
Master rad
Struno znanje zaposlenih , vrsti principi rada i poslovanja, sasnovani na kvalitetu

radnih procesa, poev od pruanja informacija klijentima, kvalitetne pripreme ugovora sa
jasnom definicijom najire zatite osiguranika, pa sve do aurne isplate teta u sluaju
ostvarenja rizikam garanti su sigurnosti i poverenja, inei od kompanije znaajan faktor
stabilnosti.
Sva istraivanja trita ukazuju da je Kompanija Dunav osiguranje najjai srpski brend
u osiguranju. Bez preterivanja moemo rei da je Kompanija
Dunav osiguranje
sinonim za osiguranje u Srbiji.

Ozbiljno shvatajui svoju drutvenu odovornost, kompanija ulae u brojne sportske
kolektive i pojedince, kulturne, naune, umetnike projektem sa sveu da samo
podrka pravim vrednostima vodi istinskom napredku.
Brzina i fleksibilnost u radu, starosna i obrazovna struktura zaposlenih, struno
usavravanje kadrova, uvoenje novih vrsta i modusa osiguranja, kao i ono najvanije brza isplata teta u realnim iznosima, obezbeuje Kompaniji "Dunav osiguranje" lidersku
poziciju na domaem tritu osiguranja.26
26
www.dunavosiguranje.rs , 17.05.2011.
67
Master rad
Tabela 15 - osnovni prospekt Dunava za 2011 bilans stanja

- u hiljadama dinara
68
Master rad
69
Master rad
Preuzeto sa sajta www.dunavstockbroker.com , 20.06.2011.

70
Master rad
Tabela 16 - osnovni prospekt Dunava za 2011 bilans upeha
71
Master rad
72
Master rad

73
Master rad
Tabela 17- Izvetaj o novanim tokovima u prethode tri godine (osnovni prospekt
Dunava za 2011)
74
Master rad
6.1. Planirane razvojne aktivnosti
U narednom periodu planira se poveanje osnovnog kapitala. Kompanija e stavljati

akcenat na aktivniji plasman paketa proizvoda, posebno na poveanje uea u
osiguranju malih i srednjih preduzea , preduzetnika i fizikih lica na tritu, zadravanju
nivoa uea velikih preduzea. Fokusiranost e biti i na unapreenju proizvoda i
poveanju prodaje osiguranja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja , osiguranja od
finansijskih gubitaka, osiguranja od posledica nezgoda i drugih vrsta. Jedan od ciljeva
jeste razvoj novih u specifinih naina prodaje, kao i unapreenje postojeih. Kompanija
planira znaajan razvoj ivotnog osiguranja i poveanja uea u portfelju ivotnih
osiguranja Republike Srbije, maksimalnim angaovanjem svih prodajnih kapaciteta.
Kompanija Dunav osiguranje e nastaviti sa razvojem konkurentnih proizvoda i
pribliavanjem ponude zahtevima klijenata , uz adekvatnu procenu preuzimanja rizika sa
stanovita segmenata trita.
Jedan od stratekih ciljeva Kompanije je odravanje liderske pozicije na tritu
osiguranja u Srbiji. Bez obzira na sadanju strukturu portfelja na tritu osiguranja u
Srbiji , gde je znatno vee uee neivotnih vrsta osiguranja, dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja, kao i ostalih oblika osiguranja imovine, preduzea,
preduzetnika i graana, kao to je osiguranje graevinskih objekata, stanova, stvari
domainstva i drugih vrsta i oblika osiguranja lica , imovine, interesa i sl.27
27
Osnovni prospekt Dunava za 2011. godinu, Beograd, str. 30.
75
Master rad
7.Osiguravajue drutvo DDOR Novi Sad
Akcionarsko drutvo za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad, Novi Sad (u daljem
tekstu DDOR Novi Sad a.d.o.) spada u najvee osiguravajue organizacije u Srbiji.
DDOR Novi Sad a.d.o. prua potpuni spektar usluga osiguranja (ukljuujui ivotna i
neivotna osiguranja kao i poslove reosiguranja),velikim pravnim licima, maloj privredi i
graanima.DDOR Novi Sad a.d.o. je nastao kao pravni sledbenik Zajednica osiguranja
imovine i lica na teritoriji Vojvodine u 1990. godini.U julu 1997. godine izvreno je
usklaivanje sa Zakonom o osiguranju imovine i lica, i od tada posluje pod firmom
Akcionarsko drutvo za osiguranje ireosiguranje DDOR Novi Sad, Novi Sad.U skladu
sa novim Zakonom o osiguranju (Sl. Glasnik RS br. 55/04,70/04) izvreno je
usklaivanje do 31.12.2005. godine. Potvrdom Narodne banke Srbije broj K.V.br.133-06
od 7. aprila 2006.godine konstatovano je da dozvola za rad izdata od strane Saveznog
ministrstva za finansije broj 4/3-07-0367/2003 od 12. februara 2003. godine, nije
prestala da vai. Reenjem Narodne banke Srbije G.br. 9623 od 27.10.2006. godine
utvreno je da je Akcionarsko drutvo za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad
uskladilo organizaciju, statut i druge opte akte i akte poslovne politike sa odredbama
Zakona o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS br 125/04). Istim reenjem izdata
je dozvola Narodne banke Srbije za obavljanje poslova: svih vrsta neivotnih osiguranja
i svih vrsta ivotnih osiguranja (osim dobrovoljnog penzijskog osiguranja), poslova
reosiguranja i poslova neposredno povezanih sa poslovima osiguranja. Krajem 2007.
godine, u postupku privatizacije drutvenog kapitala, Drutvo preuzima kompanija
Fondiaria-Sai s.p.a iz Italije koja je veinski vlasnik drutva.DDOR Novi Sad a.d.o.
posluje na celoj teritoriji Srbije preko Centralei mree 24 ogranka-filijala i preko mree
posrednika i zastupnika.
76
Master rad
Tabela 18 BILANS STANJA KOMPANIJE DDOR NOVI SAD 28

U periodu od 1. januara do 31. decembra 2009. godine
28
Izvestaj o poslovanju za 2009. godinu kompanije DDOR Novi Sad, Beograd , str. 39-41., bilans stanja
77
Master rad
78
Master rad
Tabela 19 - BILANS USPEHA KOMPANIJE DDOR NOVI SAD29

U periodu od 1. januara do 31. decembra 2009. godine
29
Izvestaj o poslovanju za 2009. godinu kompanije DDOR Novi Sad, Beograd , str. 41-46 , bilans uspeha
79
Master rad
80
Master rad
81
Master rad
82
Master rad
Trite osiguranja u Srbiji belei poveanje ukupnog obima ostvarene premije.

Lider na tritu je Dunav osiguranje sa 14 milijardi dinara ostvarene produkcije i 30,85
odsto trinog uea, dok je DDOR sa premijom od 10,6 milijardi dinara, zauzeo 23,4
odsto trita. Tree mesto i 16,02 procenta trita ima Delta enerali osiguranje.
U porodici DDOR Novi Sad nalazi se vie od 900.000 klijenata i 1.712 zaposlenih i
spoljnih saradnika.
DDOR Novi Sad dostupan je klijentima u itavoj Srbiji preko razgranate mree
rasporeene u okviru osam regiona. DDOR ima 24 filijale, 15 ekspozitura, 25 lokalnih
kancelarija i 29 poslovnih mesta.
U 2010. godini bruto obraunata premija je bila 10.363.000.000 dinara, ili 98,2 miliona
evra. Osiguranja motornih vozila i ostale imovine zastupljena su sa ukupno 35%,
osiguranje od autoodgovornosti zauzima 29% ukupne premije, a osiguranje od nezgode
11%.
Najvei rast ostvaren je u oblasti ivotnih osiguranja - 5,9%, i ona sada zauzimaju oko 5
% ukupno ostvarene premije.
DDOR Novi Sad" u narednom periodu planira da ojaa portfelj fizikih lica, kao i malih i
srednjih preduzea, kao i da nastavi da razvija trite ivotnih osiguranja.
Kompanija "DDOR Novi Sad" je u 2010. godini ostvarila bruto premiju od 98,2 miliona
evra, i nalazi se meu vodeim osiguravajuim kompanijama u Srbiji.
Trini lider, DUNAV osiguranje belei stagnaciju, dok DDOR nastavlja svoj negativan
trend pada trinog uea i to za 3.35% u odnosu na isti period prole godine.
Dunav osiguranje je zabeleilo blagi rast prihoda u prvih est meseci ostvarivi
realizaciju od 87,3 mil EUR to ini trini udeo ovog osiguravaa od 29,2%. Znaajnoj
83
Master rad
poziciji beogradske kompanije doprineo je i trend da se kompanije u dravnoj svojini

uglavnom osiguravaju kod "Dunava" to je prevelo neke bitne klijente u ovu
osiguravajuu kuu, pre svega sa "konta" DDOR-a.
Novosadska kompanija ve drugu godinu za redom belei znaajno smanjenje prihoda,
to se poklapa sa periodom ulaska italijanske "Fondiarie" u ovu osiguravajue drutvo.
Premija u prva dva kvartala iznosila je 61 mil EUR (20,4% trita), to je smanjenje za
11 miliona u odnosu na proteklu i ak 37 mil EUR manje u odnosu na prosperitetnu
2008. godinu.
DDOR je registrovao veliki pad portfelja obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, na
godinjem nivou od oko 50 hiljada polisa (5 mil EUR prihoda). Na pad u prihodima ovog
osiguravaa delimino je uticala i unutranja napetost u kompaniji u vezi sa glasinama
da e biti znaajno smanjen broj zaposlenih te da bi DDOR mogao postati predmet
prodaje usled finansijskih problema "Fondiarije".
Tree mesto na tritu sa prihodima od nepunih 53 mil EUR (17,7% trita) dri "Delta
Generali osiguranje" koje odrava kontinuirani rast prihoda, zahvaljujui u velikoj meri
rastu obaveznog osiguranja motornih vozila. Tako je "Generali" u prvih osam meseci
poveao broj polisa za 17 procenata, dok su glavni konkurenti imali loije rezultate
"Dunav osiguranje" smanjenje od 6%, a DDOR pad od 14%.
Od ostalih veih uesnika na tritu osiguranja valja izdvojiti "Wiener Stadtische" koje je
neznatno palo na trini udeo od 7,3 procenta dok veliku ekspanziju belei "Uniqa" koja
je, u prvoj polovini godine, zauzela 5,6% trita (rast od 1,2 procenta poena). Udeo vei
od 3 procenta imaju jo: "Takovo osiguranje" (3,3%), "Triglav Kopaonik" (3,24%) i
"Grawe" (3,16%).30
30
www.osiguranje.rs , 23.05.2011.
84
Master rad
8. Uporedna analiza trista osiguranja za Srbiju, Hrvatsku,

Sloveniju, BiH i Crnu Goru
Uporednom analizom ostvarene premije na tritima Srbije, Hrvatske, Slovenije kao i
Bosne i Hercegovine i Crne Gore, dolazi se do poraavajuih zakljuaka o razvijenosti
svesti stanovnitva i privrede u Srbiji o znaaju obezbeenja osiguravajueg pokria.
Prema najnovijoj analizi Centra za unapreenje osiguranja, Srbija, sa najveim brojem
stanovnika u poreenju sa gore navedenim zemljama, ima ubedljivo najmanji iznos
ostvarene premije od 407 miliona evra, dok Hrvatska sa svojih 4,4 miliona stanovnika
ostvaruje i vie nego duplo veu premiju od priblino 955 miliona evra za prva tri
kvartala 2010. Slovenija, kao lanica EU, svest i potrebu za osiguranjem pokazuje kroz
preko 1.607 miliona evra ukupne fakturisane premije u istom periodu.
Tabela 20 Premije osiguranja po zemljama u prva tri kvartala 2010.
Preuzeto sa sajta www.osiguranje.com, 01.12.2011.

85
Master rad
Iste analize pokazuju da se za Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku moe zakljuiti

da imaju triste osiguranja tek u povoju. Osiguravajua drutva u Federaciji BiH ostvarila
su premiju od 136 miliona evra, a u Republici Srpskoj tek 53 miliona evra.Uee
premije ivotnih osiguranja od 14,8 odsto pokazatelj je nerazvijenosti trista u Srbiji, jer
je u poreenju sa slovenakih 30% i hrvatskih 25% daleko nepovoljnije stanje, koje
ukazuje na lo standard stanovnitva i zakljuivanje u najveem procentu onih
osiguranja koja su zakonom propisana kao obavezna.
Gotovo 32 odsto od ukupnih osiguranja je, naime, osiguranje od autoodgovornosti.
Slovenija ima ak 8 puta vei obim premije osiguranja ivota, vie od 480 miliona evra, u
poreenju sa oko 60 miliona evra premije osiguranja ivota u Srbiji.
Mada veoma nepovoljno stanje, ovakvi rezultati ipak ukazuju na veliki potencijal trista
osiguranja u Srbiji, koji strane kompanije prepoznaju i takmie se u osvajanju
potencijalnih osiguranika kvalitetnom i raznovrsnom ponudom proizvoda.
Tabela 21 - Lideri na tritu osiguranja
Preuzeto sa sajta www.osigurajtese.com, 01.12.2011.

86
Master rad
ivotna osiguranja predstavljaju osnovni razvojni faktor trita osiguranja Crne Gore.
ivotna osiguranja u Crnoj Gori nastavila su trend rasta. Bruto fakturisana premija
ivotnih osiguranja u 2010. Godini iznosila je 8,366 mil.eura i popveana je za 279.966
eura, odnosno za 3,46% u odnosu na 2009. Godinu. Brojivotno osiguranih lica u 2010.
godini poveao se za 7,77% u odnosu na prethodnu godinu.
Analizom trita ivotnog osiguranja, usled uticaja ekonomske krize, primetan je porast
broja storniranih ugovora ivotnog osiguranja to je za posledicu imalo usporavanje
stope rasta bruto premije ivotnog osiguranja u 2010. godini. Broj storniranih polisa u
Crnoj Gori na dan 31.12.2010. iznosio je 4.541. i porastao je za 39% u odnosu na 2009.
godinu. Broj redukovanih polisa smanjen je u odnosu na 2009. godinu sa 956 na 508.
Ukupan broj osiguranih lica u Crnoj Gori u 2009. godini iznosio je 29.870, a 2010.
godine 32.190, odnosno 7,7% vie u odnosu na prethodnu godinu.
9. Razvoj osiguranja u razvijenim zemljama sveta

U visoko razvijenim zemljama sveta koje imaju izuzetno visoke dohotke po glavi
stanovnika i visok nivo ivotnog standarda razvijeni su u manjoj ili veoj meri svi vidovi
osiguranja. Ponekad se slobodno moze rei da je stanovnistvo tih zemalja osigurano i
pre samog roenja. U svetu je osiguranje toliko razvijeno da je mogue osigurati sve,
ak i pticu u letu. Tome u prilog ide i podatak da u SAD gotovo svaki stanovnik u svom
posedu u proseku ima dve polise ivotnog osiguranja, dok npr. u Japanu gotovo 90%
stanovnitva je ivotno osigurano. Ako ovim podacima dodamo i to da od ukupno
naplaenih premija na svetskom nivou u 2005. god., 58% se odnosi na osiguranje
ivota, nesumljivo nam postaje jasno koliki se znaaj pridaje ivotnom osiguranju koje
tako postaje i najzastupljeniji oblik tednje.
Najvei uesnici na tritu ivotnog osiguranja u Evropu su Velika Britanija i Francuska,
koje imaju udele od 33% i 25% u ukupnoj premiji. Razvoj trita osiguranja dosta je
varirao posmatrajui primere od zemlje do zemlje. U zapadnim zemljama, kao to je
Irska, gde je uticaj ekonomske krize bio snaan, i Velika Britanija, ivotne premije su
87
Master rad
zabeleile pad od 25%. Francuska, Belgija i Italija takoe su imale primetan pad premija
od 10%, to u sutini predstavlja prosek za ove zemlje.
Trita sa visokim udelom regularnih premija bila su otpornija na krizu, tako je Nemaka
npr., zabeleila rast ivotne premije od 1% u 2008. godini. Luksemburg, panija i
Portugalija bile su jedine zemlje zapadne Evrope koje su imale dvocifren rast, izraeno u
procentima. Neverovatni rast od 123% u Luksemburgu moe se objasnitii injenicom da
su domae kompanije registrovale znaajne dodatne premije. U paniji je na rast
najvie uticao veliki broj ljudi koji su odustli od ugovora, a zatim investirali u druge
ugovore ivotnog osiguranja. U Portugaliji je za porast premija u ivotnog osiguranja
odgovoran znaajan transfer sredstava iz bankarskog sektora.
U Poljskoj je dinamini razvoj banko osiguranja za proizvode ivotnog osiguranja i
privlanost ivotnih polisa kratkog roka dovela do velikog rasta premija.
Tabela 22 - realna stopa rasta u periodu 1980 - 2010
Izvor: www.swissre.com, preuzeto sa sajta 01.12.2011.

88
Master rad
Premija ivotnog osiguranja porasla je u globalu oko 3,2 %, odnosno 2 520 milijardi
dolara u 2010 . Najvea ekspanzija osetila se na azijskom tritu u razvoju, kao i na
velikim evropskim tritima. U SAD i Velikoj Britaniji moe se rei da su premije u
opadanju,
mada
mnogo
sporijim
tempom
odnosu
na
2009.
Godinu.
Na tritima u razvoju, premija ivotnog osiguranja porasla je za 13%. Juna i Istona

Azija zabeleile je najvei rast u regionu od 18% , na elu sa Kinom. Latinska Amerika i
Karibi sa 12% ne zaostaju mnogo za navedenim zemljama , na elu sa Brazilom. 31
Tabela 23 Premija osiguranja u 2010. godini u milionima USD

Obim premije osiguranja po regionima u 2010. godini
u milionima USD
Amerika
612.349
Severna Amerika
557.802
Latinska Amerika i Karibi
54.547
Evropa
965.661
Zapadna Evropa
946.042
Centralna i Istona Evropa
19.619
Azija
855.370
Japan
608.808
Juna i Istona Azija
238.441
Zemlje bliskog istoka i Centralna Azija
8.121
Afrika
47.244
Okeanija
39.448
Svet
2.520.072
Izvor: prilagoeno prema sajtu www.swissre.com,

01.12.2011
31
www.cea.eu, 01.12.2011.
89
Master rad
10. Zakljuak
Aktuelna privredna i finansijska kriza usporili su tranju za ivotnim osiguranjem . U
uslovima finansijske nestabilnosti, stanovnitvo se tee odluuje za dugorone ugovore
kakvi su ugovori o ivotnom osiguranju. U sadanjim okolnostima, porfolio plasmana
osiguravaa u Srbiji je skroman i nepovoljan u odnosu na razvijene zemlje.Tradicija u
poslovima ivotnih osiguranja, struni kadrovi , veliki trini potencijal i neto bolji ivotni
standard osiguranika, pogotovo u poreenju sa prethodnom decenijom nameu
zakljuak da e i strana, ali i domaa osiguravajua drutva u buduem periodu
iskoristiti svoje uporedne prednosti na novanom tristu i poveeti svoje aktivnosti u
prodaji ivotnog osiguranja.
U radu je potvrena polazna hipoteza da je razvoj ivotnog osiguranja ( to je zapravo i
predmet istraivanja), u direktnoj vezi sa razvojem privrede i ivotnog standarda
stanovnitva. Istraivanje zivotnog istraivanja, njegove sutine, znaaja, zastupljenosti i
razvoja na tritu, upuuje na niz zakljuaka gde se nalazi sada i u kom pravcu e se
kretati u buduem rastu i razvoju, kako na svetskom, tako i na domaem tristu.
Sektor osiguranja ima znaajan uticaj na ekonomski i privredni razvoj drave. Trite
osiguranja u Srbiji spada u grupu trita sa znaajnim potencijalima pre svega u
segmentima ivotnog osiguranjia i u narednim godinama se oekuje veoma dinamian
rast ovog sektora.
Prema podacima Narodne banke Srbije ukupna ostvarena premija na tritu osiguranja
u Srbiji za prva tri kvartala 2010. godine iznosi oko 43 milijardi dinara ili priblino 406,7
miliona evra, to predstavlja poveanje od 5,6 odsto u odnosu na isti period prethodne
godine i tada ostvarenih 40,9 milijardi dinara. Prema analizi Business Monitor
International u narednim godinama oekuje se rastui trend premije osiguranja koja bi u
2011. godini trebala da dostigne nivo od 732 miliona evram a u 2014. da premai nivo
od milijardu evra.
90
Master rad
U odnosu na zemlje Evropske Unije, u kojima ivotno osiguranje dominira i priblino ini
2/3 ostvarenih premija osiguranja, moemo rei da je trite ivotnog osiguranja u Srbiji
nedovoljno razvijeno.
Mogunosti razvoja ivotnog osiguranja opredeljene su : rastom svesti o izloenosti
rizicima, rastom drutvenog bogatsva, povlaenjem drave iz socijalnog starenja.
Istraivanja pokazuju da e 2011. godina biti godina punog zamaha poslova vezanih za
ivotna osiguranja. Kao to je sada privredna i finansijska kriza najvie uticala na pad
tranje u ivotnom osiguranju, tako e u uslovima oivljavanja finansijskog trita najvie
koristi ostvariti upravo ivotno osiguranje.
91
Master rad
Literatura:
1. Gruji R. Osiguranje, Beograd, 1998
2. Jeremi LJ., Istraivanje trita i prodaja osiguraja, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2010.
3. Koovi J. , uleji P. Osiguranje (drugo izmenjeno izdanje), Ekonomski
fakultet Beograd, Beograd, 2006.
4. Koovi J. Aktuarske osnove formiranja tarifa u osiguranju lica, Ekonomski
fakultet Beograd, Beograd, 2006.
5. Kotler F. , Marketing Menadment, Data status, 2006.
6. Miloevi B.(1991), Od DOZ-a, OZ-a i ZOIL-a do deonikog drutva Deoniko
drutvo za osiguranje i reosiguranje Novi Sad, Novi Sad.
7. Miljevi M. Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2008.
8. Mishkin F., Eakins S.G., Financial Markets and Istitutions, 3rd edition, AddisonWesley, reading MA, 2000.
9. Mrkui D. , Miloradi J., arkovi N., Uvod u osiguranje I ivotna osiguranja,
Zaslon, Sremska Mitrovica, 2006.
10. Mai N. ivotno osiguranje-osnovni principi , Zagreb, 2008.
11. Ostoji S., Osiguranje i upravljanje rizicima, Data status, Beograd, 2007.
12. Petrovi Z. , Finansijsko izvetavanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011
13. Rejda, G.E. Principles of Risk Management and Insurance, Addison Wesley,
New York,2005
14. Swiss Re Sigma, 2/2011.
15. uleji P. , Vujovi R. , Mrkui P. , arkovi N., Raeta J., Miloradic J. , Osnovi
osiguranja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.
16. uleji P. Pravo osiguranja, Dosije, Beograd, 2005.
17. Vaughan E., Therese Vaughan, Osnove osiguranja i upravljanje rizicima,
MATE, Zagreb,1995.
18. Vujovi R., Upravljanje rizicima u osiguranju, (skripta), Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2006.
92
Master rad
19. arkovi N. Ekonomika osiguranja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2000.

20. arkovi N. Reosiguranje sa osiguranjem, (skripta), Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2006.
Zakoni:
1. Zakon o osiguranju, Slubeni glasnik, RS, 55, 2004.
2. Zakon o obligacionim odnosima, Savremena admisnistracija, Beogradm 1997.
3. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, Slubeni list
RS, broj 85, 2005.
asopisi:
1. Jean Outerville (1997), Theory and Practice of Insurance, Kluwer Academic
Publishers,Dordecht/Boston/London, str.19.
2. Sakovi L., Pare se vrte u Srbiji, Ekonomist magazin, 225, 13. Septembar 2004.
3. E magazin, brojevi 3,4, 5,6,7,8 Beograd, 2007
4. Svet osiguranja i finansija, Fond za razvoj osiguranja, Novi Sad, 2009.
Internet stranice:
1. www.nbs.rs
2. www.haab.co.rs
3. www.osiguranje.org.rs
4. www.osiguranje.com
5. www.osigurajtese.rs
6. www.krediti.rs
93
Master rad
7. www.insurancelaw
8. www.krediti.rs
9. www.dunavosiguranje.rs
10. www.swissre.com
11. www.cea.eu
12. www.triglav-osiguranje.hr
13. www.oecd.org
94
Master rad
95
Master rad
96
Master rad
97
Master rad
98
Master rad
99
Master rad
100
Master rad
101
Master rad
102
Master rad
103
Master rad
104
Master rad
105
Master rad
106
Master rad
107

MR - Pojam I Značaj Životnog Osiguranja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Pojam I Značaj Životnog Osiguranja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

Studijski program - Poslovna ekonomija

POJAM I ZNAAJ IVOTNOG

Prof. dr Ljiljana Jeremi

Beograd, decembar 2011.

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

2. ivotno osiguranje ................................................................................... 23

3.Vrste ugovora o ivotnom osiguranju ...................................................... 36

3.2.Doivotno ivotno osiguranje ............................................................................... 46

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

3.2.3. ivotno osiguranje sa ogranienim uplatama ................................................... 51

4.Premija kod ivotnog osiguranja .............................................................. 51

Sektor osiguranja u Srbiji izvetaj za 2010 godinu ....................................... 63

6.Uee Dunav osiguranja na tritu ........................................................ 66

7.Osiguravajue drutvo DDOR Novi Sad.................................................. 76

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Teorija potrebe oznaava osiguranje kao privrednu delatnost koja slui

Teorija sigurnosti se nadovezuje na teoriju potrebe, tako to utvruje da e

Mai N.,ivotno osiguranje-osnovni principi,Zagreb,2008.,str. 13.

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

likvidacijom tete. U osiguranju, kao delatnosti, moe se konstruisati model razmene u

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

2. drutveni reavanje konkretnih problema u osiguravajuim drutvima i kod

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

U radu su korieni rezultati kvantitativnih metoda analize, uz odgovarajue tabelarne,

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

metodama.Dakle, mogao bi da poslui naziv metod analize dokumenata koji obuhvata i

Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predmetu istraivanja u celini, njegovim iniocima,

Stepen razvijenosti ivotnog osiguranja odreen je stepenom razvijenosti privrede i

Neizvesnost od koje se moe osigurati ini ugovor o osiguranju specifinim i vrlo

Osiguranje ivota ima izuzetan znaaj u obezbeivanju finansijske sigurnosti

Ulaganje u ivotno osiguranje je jedan od najsigurnijih oblika tednje

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Rad je prezentiran u vie delova.

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

1. Istorijski razvoj osiguranja

Od postanka sveta pa do dananjeg dana ovekov ivot i imovina bili su ugroavani

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Dravni zavod za osiguranje , preimenovan 1947. u Dravni osiguravajui zavod DOZ

Sedamdesetih godina osnivane su i zajednice osiguranja, samoupravnim sporazumima

Novi zakon o osiguranju iz 1990. godine teio je da se uspostavi trino ustrojstvo

Zakon o osiguranju imovine i lica iz 1996. odreivao je da se organizacija za osiguranje

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Vlada SR Jugoslavije je nedugo nakon otpoinjanja bombardovanja, 1999. godine,

Od najveeg znaaja za nau zemlju je ipak Zakon o osiguranju iz 2004. godine. U

1.1. Pojam, definicija i elementi osiguranja

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Prof. dr Gruji R. (1998), Osiguranje, Beograd, str. 1

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Sastojci koje obino sadri polisa osiguranja su sledei:

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

1.2. Privredni znaaj osiguranja

Mesto osiguranja u finansijama zemlje takodje je opredeljeno brojnim posebnostima ove

Osiguravajua delatnost raspolae znatnim i kvalitetnim novanim sredstvaima koja

arkovi N. (2006), Reosiguranje sa osiguranjem, Univerzitet Singidunum Fakultet za finansijski menadment i

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Od navedenih okolnosti zavisi duina zadravanja sredstava kod osiguravajueg

Osiguranje je izuzetno tesno povezano sa bankarskim, odnosno finansijskim sistemom u

Pojam i znaaj ivotnog osiguranja

Tabela 1 : Makropokazatelji i pokazatelji razvoja osiguranja u najrazvijenijim