GIMNASTIKA

Gimnastika je sport, ije ime potie od grke rei koja oznaava vebanje. Ona
ukljuuje izvoenje vebi koje zahtevaju fiziku snagu, spretnost i koordinaciju.
Moderna gimnastika ukljuuje vebe na razboju, gredi, parteru, karikama, konju sa
hvataljakama i bez njih (preskok). Gimnastika se razvila iz vebi koje su praktikovale u
starom veku, kao to uzjahivanje ili silaenje sa konja ili iz cirkuskih nastupa. Antiko
doba

Gimnastika se javlja ve u starom Egiptu, ali je tada vie nalikovala na akrobaciju. U 2

milenijumu p. n. e. na Kritu u vreme minojske kulture mladi mukarci i ene su razvili
umetnost skakanja na bikove. Ova opasna aktivnost se sastojala u hvatanju bika koji
juria za rogove koji bi u naletu odbacio skakaa, te bi ovaj u vazduhu izvodio razne
akrobacije. U staroj Grkoj gimnastika se upranjavala za odravanje dobre telesne
kondicije i uvebavanje sportista, ali i kao deo vojne obuke. U staroj Grkoj telesna
sposobnost je bila visoko cenjena. Mesta na kojima se vebalo nazivala su se
Gymnazium-i. Rimljani su prihvatili ove aktivnosti od Grka i koristili su ih za pripremu
svojih legija za rat. Padom rimske imperije nestao je interes za gimnastiku i postala je
vie oblik zabave.

Prus Johan Bernard Bazedov je 1774. godine uveo telesne vebe kao oblik nastave u
koli u kojoj je radio u Saksoniji. Od tog momenta poinje modernizacija gimnastike.
Germanske zemlje su prve koje su uvidele znaaj gimnastike i poele da razvijaju tu
aktivnost. Kasnijih godina tog veka Fridrih Ludvig Jan iz Nemake je razvio neke
gimnastike sprave i posebne tehnike (vratilo, razboj, greda, skokovi) pa ga smatraju
ocem moderne gimnastike. Graciozniju formu ovog sporta koja naglaava ritmike
pokrete je razvio veanin Guc Mut. Drugi veanin, gimnastiar Per Henrik Ling,
uvodi i vebe sa obruima, unjevima i malim loptama, gde su vani ritam i koordinacija.
U Evropi poevi od 1881. kada je otvoren prvi klub u Berlinu, poinju da se otvaraju
mnogi klubovi. U SAD je ovaj sport uveo u periodu pred graanski rat Dadli Alen
Sardent, inae uitelj gimnastike na nekoliko amerikih univerziteta. Dobio je priznanje
jer je izumeo vie od 30 gimnastikih sprava. Moe se rei da su razvoju gimnastike u
SAD doprineli upravo emigranti iz Evrope. Za razliku od gimnastike u antiko doba, koja
je podrazumevala i tranje, plivanje, rvanje i dizanje tegova, moderna gimnastika gubi te
aktivnosti.

Prema nekim podacima, prvo takmienje na spravama je odrano 1877. godine u

ehoslovakoj. Sa stvaranjem Meunarodnog gimnastikog saveza (FIG) 1888. godine,
napravljen je presudan korak u osmiljavanju vebi na spravama. U ovaj savez je
ulanjeno preko 150 zemalja sveta, a centar je u vajcarskoj. Muka gimnastika je bila
jedan od devet sportova koji su bili uvrteni u program Prvih olimpiskih igara 1896. u
Atini. Prvo Svetsko prvenstvo u gimnastici 1903. odrano je u Antverpenu, a Evropsko
prvenstvo u gimnastici 1955. u Frankfurtu na Majni. ene su se ukljuivale mnogo
kasnije. Na Olimpijske igre 1928. u Amsterdamu, na Svetsko prvenstvo u gimnastici
1934. u Budimpeti, a Evropsko prvenstvo u gimnastici 1957 u Atini. Ovaj sport se
konano uobliio tokom pedesetih godina prolog veka kao kombinacija dve vrste
gimnastike popularne tokom XIX veka u Nemakoj i vedskoj. Nemaka gimnastika je
naglasak stavljala na sprave koje iziskuju snagu, dok je vedska vie insistirala na
vebama bez sprava. Od dananjih gimnastiara se zahteva pre svega usresreenost,
oseaj za ritam, ravnotea i odvanost.

Veina dananjih vrhunskih gimnastiara poela je da trenira jo u detinjstvu, to je u

vezi sa razvojem ljudskog tela, posebno kimenog stuba. Deaci izvode vebe na est
sprava, a devojice na etiri. Meutim, pre nego to preu na sprave, moraju da steknu
telesnu snagu, izdrljivost i gipkost. Za sve to su im potrebne godine napornog vebanja
uz pomo iskusnih trenera.

Velika takmienja
Najpoznatija gimnastika takmienja su svetsko prvenstvo, koje se odrava svake
druge godine i Olimpijske igre koje se prireuju svake etvrte godine. Svaka zemlja
lanica FIG-a ima pravo da na svetsko prvenstvo poalje ekipu od po est mukaraca i
ena. Na Olimpijskim igrama se takmii samo 12 zemalja koje su na prethodnom
svetskom prvenstvu ostvarile najbolji rezultat. Svako takmienje poinje izvoenjem
obaveznih i slobodnih vebi, za koje ocene dobijaju ekipe u celini. Nakon toga, 36
najuspenijih gimnastiara prelazi u finale gde svako mora da veba na svim spravama,
a tek na kraju su zavrna takmienja na pojedinanim spravama. Svaku vebu na
svakoj spravi ocenjuju sudije.

Pravilnik
FIG ima svoj pravilnik o ocenjivanju, ija je osnovna namena da se osigura objektivnost
vrednovanja vebi. Ciljevi su takoe i da se osigura prepoznavanje najboljeg sportiste
na takmienju, ali i usmere treneri i gimnastiari u kreiranju vebi. Sudije formiraju
komisije koje se sastoje od predsednika, lanova komisije koju ine dva lana,
lanova komisije koju ini est lanova, dodatnih sudija i pomonika (dve linijske
sudije na parteru, meritelj vremena, administrator, raunski operater itd. to zavisi od
zahteva takmienja, a da bude u skladu sa pravilnikom FIG-a). Za sve ove sudije i
komisije postoji procedura kako se biraju, ali kada se oforme, odnosno imenuju, moraju
biti u tom sastavu do kraja takmienja. Veliina i sastav komisije mogu biti drugaiji za
neka meunarodna takmienja, prvenstva kontinenta, kao i nacionalna i lokalna
takmienja. U takvim sluajevima, primenjuje se pravilo o dozvoljenoj razlici izmeu
srednjih vrednosti.

Dvovisinski razboj
Dvovisinski razboj se sastoji iz dve horizontalno i paralelno, na razliite visine
postavljene pritke. Donja pritka postavljena je na visinu od 155 do 165 cm a gornja na
visinu od 235 do 245 cm mereno od tla, s tim da debljina strunjae iznosi 20 cm.
Razmak izmeu pritki podeavaju same gimnastiarke i moe da iznosi do 180 cm.
Dvovisinski razboj je najspektakularnija sprava u enskoj umetnikoj gimnastici. Ova
sprava zahteva snagu, koordinaciju, hrabrost sa bezbrojnim izmenama hvatova i
rotacija. Optimalna veba je okarakterisana sa originalnim kombinacijama razliitih
elemenata kao npr. elementi koji imaju fazu putanja i hvatanja sprave, pokreti iznad,
izmeu i ispod pritki, viestruki prelasci sa pritke na pritku...

Greda
Greda se sastoji od drvene grede presvuene poliuretanskom masom i sintetikom
oblogom koja spreava klizanje. Dugaka je 5 m, a iroka samo 10 cm. postavljena je
na visinu od 125 cm uz pomoc dva metalna nosaa. Veba na gredi mora sadravati
umetnike kombinacije, raznolike akrobatske elemente, gimnastike skokove, okrete,
korake, elemente ravnotee tokom stajanja, sedeeg i leeeg poloaja. Gimnastiarka
mora koristiti itavu duinu grede demonstrirajuci elegantnost, gracioznost, fleksibilnost,
ritam, tempo, samopouzdanje, kontrolu i dr. Izvoenja serijskih akrobatskih elemenata
mogu biti veoma spektakularna. Maksimalno vreme za izvoenje vebe iznosi 1 minut i
30 sekundi. Glavna karakteristika vebi na gredi je odlino razvijeni oseaj za ravnoteu
i velika mo koncentracije prilikom izvoenja akrobatskih elemenata na izuzetno uskoj
povrini
oslonca.

Vratilo
Vratilo se sastoji od eline pritke preseka 28 mm i duine 260 cm. Postavljena je
hotizontalno, izmeu dva stuba koja su privrena za tlo elinim sajlama sa
zatezaima, na visinu od 255 cm mereno od gornje povrine strunjae debljine 20 cm.
Na vratilu se veba isklujivo zamasima velike amplitude, dok su statiki elementi
zabranjeni. Gimnastiar mora izvoditi kontinuirane pokrete i ne sme dodirivati ipku od
vratila svojim telom. Duan je da demonstrira promenu hvatova, rotirajue pokrete
napred i nazad plus putanje sprave i ponovno hvatanje za ipku vratila.

Konj sa hvataljkama
Konj s hvataljkama se sastoji od drvenog trupa presvuenog koom i fiksiranog na etri
ili dve metalne "noge". Duina trupa je 160 cm, gornja ivica je na visini 105 cm od
gornje povrine strunjae, ija debljina iznosi 10 cm. Na trupu se nalaze dve drvene
hvataljke, postavljene paralelno na razdaljini koju je mogue podeavati (raspon je 40
do 45 cm). Vebe na konju s hvataljkama moraju se izvoditi lagano, kontinuirano uz
korienje kako hvataljki tako i svih ostalih delova konja. Na konju se veba iskljuivo u
uporu i korienjem zamaha.Vebanje na konju sa hvataljkama odlikuju elegancija i
ritam. Elementi snage i izdraja na ovoj spravi nisu dozvoljeni.

Krugovi
Krugovi se sastoje od dve drvene karike preseka 28 mm, unutranjeg prenika 18 cm, koje su
na jednakoj visini i rastojanju od 50 cm preko konih kaieva i elinih sajli privrene za
metalnu konstrukciju. Visina krugova je 255 cm od gornje povrine strunjae. Debljina strunjae
je 20 cm. Krugovi su disciplina u kojoj, kao ni u jednoj drugoj, dominira snaga. Ona se
demonstrira kako vuenjima i izdrajima, tako i elementima zamaha jer je njihovo izvoenje
oteano zbog oslonca koji nije fiksiran pri vebanju. Vebe na krugovima se moraju sastojati od
razliitih pokreta demonstrirajui snagu, izdraje i zamahe.

Preskok
Trup se sastoji iz dva dela, a presvuen je koom. Gimnastiarke preskau konja visine 120 cm,
a gimnastiari visine 135 cm. Svaki preskok poinje zaletom sa trake koja maksimalno moe biti
duga 25 metara. Naskok na dasku visine 20 cm se izvodi sunonim odrazom (sa ili bez
rondata), s odskone daske i skupljenim nogama te se izvodi kratkim odgurivanjem obema
rukama od konja (ene, mukarci) ili samo jednom rukom (mukarci). Preskok mora
demonstrirati ist i snaan pokret kombinovan sa visinom i duinom sa jednom ili vie rotacija,
premeta i salta te zavriti sa kontrolisanim doskokom.

Parter
I mukarci i ene vebaju u parteru, koji sainjava kvadrat ije su stranice duine 12 m.
Jedina je razlika to ene slobodni sastav izvode uz muziku. Duina vebe mora da
traje izmeu 70 i 90 sekundi.

Korektivna gimnastika je poseban vid vebi koji se praktikuje u

terapeutske svrhe ili preventivno protiv nastajanja deformiteta skeletnog i
miinog sistema, kao to su skolioza, lordoza, kifoza i ravno stopalo.
Ritmika gimnastika je jedna od dve nove discipline koje su se razvile iz
gimnastike i postale veoma popularne. To je iskljuivo enski sport u kome
gimnastiarke uz pomo trake, lopte, obrua, unjeva ili vijae na primer,
uz muziku izvode vebe u kojima se ocenjuje gracioznost i tanost. Ova
disciplina je uvrtena u program olimpijskih igara 1984. godine.
Sportska akrobatika je druga novija disciplina koja se izvodi bez dodatne
opreme, a takmie se mukarci i ene zajedno i to u parovima, u troje ili u
etvoro.
Mnogi gimnastiari vebaju za takmienje na trambulini. To je elastini
materijal razapet unutar metalnog rama. Postoji i svetsko prvenstvo u
skokovima na trambulini koje se odrava od 1964. godine, a od 2008. ova
disciplina se nalazi i u programu Olimpijskih igara u Pekingu.