Cveologija - ivot sa cveem i nega sobnih biljaka

Cveologija - ivot sa cveem i nega sobnih biljaka

Sobno cvece su biljke koje odgajamo u domu zbog lepih cvetova i listova koje su sposobne da rastu u uslovima koji se
svakodnevno menjaju i nisu prvenstveno prilagodjeni zahtevima biljke. Prve zapise o odgajanju saksijkih biljaka u kuci nalazimo
pre gotovo pet hiljada godina kod Kineza koji su u svojim palatama uzgajali biljke u posebnim ukrasnim posudama. Sa egipatskih
bareljefa do 1400. godine pre nase ere je ocito da su bili pasionirani sakupljaci biljaka. Viseci vrtovi Vavilona sastojali su se samo
od biljaka odgajanih u saksijama na terasama. Ima podataka koji ukazuju na promenljive trendove, modu i obicaje, no ipak
umetnost odgajivanja sobnog cveca nije izgubila na svojoj atraktivnosti i na nasu srecu u sve vecem broju se pojavljuju po nasim
kancelarijama, holovima vecih institucija, soping centara, uspevajuci ipak da se utkaju u uobicajen deo naseg zivota.

Nega sobnih biljaka

Primetio sam da dosta clanova ovog foruma imaju problema sa gajenjem sobnog cveca i biljaka u stanu pa resih da otvorim ovu
temu. Kao prvo da se razjasnimo ne drzite biljke u stanu ako ne mislite da im posvetite vrmena naravno one ne traze previse
vremena ni paznje ali ipak traze, medjutim osim vremena i ljubavi moramo imati i neko pred znanje ili bar osnovno znanje o
bilkama. Jos u osnovnoj skoli smo ucili da je bilkama potrebno svetlo da bi mogle uspevati za fotosintezu je jako bito osvetljenje i
u to ne spada svetlo sijalaice u dnevnoj sobi vec im je potrebna prirodna svetlost (naravno ukoliko ne uzimamo u obzir skupe
vestacke lampe koje se koriste u staklenicima).Zbog nedostatka svetlosti biljke rastu ubrzano pomislicete super rasce vise ali nije
tako bilka samo izdziglja i raste u visinu i ima slabije stablo i koren pa je i podloznija bolestima.

Druga stvar o koju bi hteo da napomenem je zalivanje. Nemojte daviti biljke u vodi i to ne pogotovo zimi kada su biljke u nekom
kako da kazem medvedjem snu naravno supstrat ne treba ni da bude suv. Sledece sto se tice zalivanja je da ne koristite vodu iz
cesme za zalivanje bilke tu vecina ljudi pravi osnovnu gresku jer u toj vodi ima hlora koji steti bilci najbolje bi bilo da flasa sa
vodom odstoji bar jedan dan pre nego sto se sa njim zalije bilka i temperatura vode ce se ujeno prilagoditi temperaturi prostorije
pa ce i bilka imati manji sok.Trece stvar o kojoj bih da pricam temperatura e to jako bitna stvar bilke ne smeju da smrznu govorim
o vecini sobnog sveca i biljaka kad mislim na to ali pored smrzavanja bilkama smetaju jos i neke druge stvari kao sto je promaja
suv vazduh (pretezno od TA peci i kalorifera) i nagle promene temperature deluju sokantno na bilke.Cetvta stvar je hranjenje bilke
e tu tek dolazi do komplikacija neki ljudi misle da bilkama ne treba hrana da oni sve uzimaju iz vazduha naravno ogromna greska.
Biljke mozemo hraniti na dva nacina: Preko korena i preko lista. Preko korena se unose mineralna djubriva uglavno rastvorena u
vodi ali da bismo ponekad ojacali i lisce bilci je potrebna i prehrana preko lista. Gajenje biljaka je citava nauka pa su ovo samo
kratki saveti a svaka tema bi mogala ponaosob da se obradi u zavisnosti od sorte bilke. Sto cu i u ciniti u daljim tekstovima sve
sugestije prihvatam unapred zahvalan.

Zalivanje cveca i biljaka

Zalivanje cveca moze biti komplikovanije nego sto mozete i da pretpostavite ako to zelite da radite onako kako treba.
Da bih vam objasnio kako se zalivaju biljke trebalo bi uzeti svaku biljku pojedinacno, a to bi trajalo predugo zato cemo ovde
govoriti uopsteno i o greskama pri zalivanju. Ne moze se govoriti o zalivanju kao sto kaktusi traze suvu podlogu, a vodene palme
ne mogu da opstanu na suvom. Kao prvo, moramo praviti razliku izmedju letnjeg i zimskog zalivanja cveca. Leti, kao sto znate,
biljkama je potrebno vise vode nego zimi prvenstveno zvog toga sto vecina vode ispari jer je temperatura veca, a pored
korenskog zalivanja potrebno je leti i vise orosavanja (prskanje lisca vodam). Ako niste znali bilJke mogu da apsorbuju vodu i
preko lisca i preko korena ali tu se javljaju i prvi problemi. U letnjim danima kad je sunce jako ne treba orosavati lisce jer to je
greska kojU mnogi cine, kapljice koje padnu na list ponasaju se kao socivo i na mesu lista gde padnu desava se da sprze list i tu
se pojavi mrlja. Zato se orosavanje vrsi kad sunce zalazi da ne bi biljka bila sokirana voda kojom orosavamo biljku mora biti sobne
temperature (temperatura prostorije u kojoj se cvece i nalazi). Mnogi koriste za orosavanje destilovanu vodu i ja je preporucujem,

ali nije neophodna. Vise preferiram kisnicu koja je dosta meksa od vode iz cesme, a i ne sadrzi hlor koji je jako stetan za bilku
(ako vec koristite vodu iz cesme za zalivanje preporucujem da voda odstoji jedan dan u flasi pre nego sto je koristite za zalivanje).
Kad vrsite orosavane uz vodu mozete da dodate i neko sredstvo za prehranu preko lista. Tu ima dosta sredstava, ja vam ovde
necu reklamirati ni jednu firmu, ali vam preporucujem preparate koji su napravljeni od prirodnih sastojaka pa u apoteci potrazite
sami i obratite paznju na uputstvo za doziranje. Sledece o cemu bih zeleo da pricam, a sto je jako bitno, je zalivanje preko korena.
Tu je jako bitno da kad se zaliva najbolje je da se biljka zaliva preko korena u jutarnjim casovima kad se ona jos nije preterano
zagrejala jer tad je za nju to najmanji sok, i opet vam kazem, ne sokirajte biljke hladnom vodom. Nemojte ni da davite svoje cvece
ukoliko ne spadaju u vodene bilke. Ukoliko je zemlja ispucala preporucujem okopavanje oko biljke u saksijama to mozete uraditi
spaklicom i pazite da prilikom okopavanja ne ostetite koren biljke jer tek to ne bi bilo dobro. O okopavanju cemo vise nekom
drugom prilikom, ali za zalivanje biljke je vazno da je zemlja rastresita da bi bolje upila vodu. A sada da izmislimo rupu na saksiji.
Izgeda sasavo, ali rupa na saksiji je jedna od najbitnijih stvari koja se nalazi na saksiji jer sluzi da odvede visak vode iz saksije.
Visak vode moze da bude poguban po biljku jer tu se stvaraju mikroorganizmi koji unistavaju biljku. Evo kratkog nacina da se to
spreci. Na dnu saksije stavite sitne kamencice i to da pokriju 1/4 saksije. Ovi kamencici ce spreciti da se rupa od saksije zapusi
zemljom, a i obezbediti bolje oticanje viska vode.

Poinsetija, Euphorbia pulcherrima - Bozikna zvezda

Poinsetijata, poznata kako Bozike cvet e simbol na Novogodisnite i Boziknite praznici.

Poteknuva od Meksiko, kade e otkriena vo 1834-ta godina. Boziknata zvezda cveta od docna esen do zimata. No ponekogas
koga uslovite vo koj se odgleduva se povolni, taa moze da cveta i do rana prolet. Dokolku se odlucite vasiot dom da go ukrasite
so ovoj prekrasen cvet, pogrizete se rastenieto da ima cvrsti listovi, koj bi mozele da ja podnesat promenata na mestopolozbata.
Vo periodot okolu Novogodisnite i Boziknite praznici, ovoj cvet dobiva silno crvena boja. Potocno, cvetot na poinsetijata se zolti
topcinja so crni topcenca vo sredinata, opkruzeni so listovi vo zivo crvena boja.

Nega i odgleduvanje
Ova rastenie vo periodot na cvetanje e potrebno da se cuva na umerena dnevna temperatura (najmalku 12 stepeni - najmnogu 21
stepen). Najmnogu i odgovara mesto koe izobiluva so mnogu prirodna svetlina. Zemjata vo koja e zasaden ovoj cvet, vo periodot
koga raste i cveta, treba redovno da se poleva (dvapati nedelno). Na prolet se secat gornite izdanoci. Dokolku sakame da go
socuvame do slednata godina i povtorno da bide najubaviot ukras vo nasiot dom, vo sredinata na letoto treba da go presadime,
no mnogu vnimatelno, bidejki stebloto i korenot se premnogu cuvstvitelni. Vnimatelno se vadi zaedno so del od zemjata i se stava
vo veke pripremena saksija vo koja imame staveno nova djubriva zemja. Zemjata vo koja ja presaduvame poinsetijata, moze da
ja obezbedime sami, sobirajki ja od pod bagremi ili divi kosteni. Ova zemja e dosta djubriva, no prethodno treba dobro da ja
proseeme. Dokolku ja kupuvame, treba da vnimavame da bide mesavina na humus i zemja vo odreden odnos. Poinsetijata e
odlicen Novogodisen i Boziken poklon za nasite prijateli.

, , : ?
? ? 60. ,
, Cleve Backster, :
. , .

 ( ,
).

, .
( ), :
. . , .
, ,
. ( ...).
: . ,
, . ,
, .
, , . ,
, .
, , . , ,
: !
!
? ?
??
Damanhur. 1975 . Oberto Airaudi 24
, . Temples of Humankind.
.
,
. ,
. .
. , .
analog digital converter .
,
. , .
. ,
, . . ,
, , .
. .
, , . , , ,
. . damanhur-
: .
. .
. ,

:
114 , :
. ,
, . ,

 ,
. ,
; , . ,
.
. ,
, , ..
. , .
. . ,
, , . .
, (.. ) ,
.

, ,
, .
.
. , ,
, , . , ,
, , .
.
,
... Damanhur, :http://www.damanhurjourney2008.com/

Bozicna zvezda - bolesti, razmnozavanje...

Ovu prelepu biljku imala sam prilike negovati i razmnozavati, nazalost na kratko vreme. Nisam imala dobru literaturu u tom
trenutku. Kasnije sam je nabavila ali bilo je kasno. Sad cemo iz pocetka. Da se to ne bi i vama desilo zelim da podelim sa
ljubiteljima cveca ove korisne informacije. Ova biljka svoj privlacan izgled zahvaljuje asteskoj boginji, kojoj je zbog nesretne ljubavi
prepuklo srce. Iz kapljice njene krvi izrastao je vatreni cvet - zarkocrveni cvet, okruzen tamnozelenim listicima. Uzgajivaci su
prvobitno crvene cvetove uspeli u medjuvremenu pretvoriti u ruzicaste, krem i bele, kao sto se vidi na fotografiji iznad, desno.

U cemu je nevolja
Dok sam negovala bozicnu zvezdu nailazila sam na razne prepreke koje sam resavala po osecaju. A sad evo nekih saveta sa
slikama jer mislim da slike mogu mnogo vise pomoci od reci da bi se locirao problem u gajenju.

Kada vam listovi zute i uvijaju se, a zatim otpadaju suvise im je toplo, suvo i tamno. Redovno zalivajte, prskajte, prihranjujte i
drzite na svetlu. Kada vam se listovi na biljci smezuraju i suse u pitanju je plinska vatra. Premestite je u prostoriju u kojoj nema
plina.
Cela biljka vam je klonula, to se desava od promaje. Sklonite je sa promaje, to nikome ne prija.
Listovi su izobliceni i lepljivi sa zelenim insektima (zelene vasi). Isprskajte je nekim insekticidom.
Listovi su srebrnasto prosarani. Virus srebrenja lisca. Nema leka. Unistite biljku.

Orezivanje
Vrsne reznice
Ne morate je rasadjivati u ove posebne cinije, mozete reznice zasaditi u dvoristu krajem maja, prekriti flasom, redovno zalivati i u
toku dana jednom otvoriti zatvarac na jedno pet minuta da ne bi doslo do budjanja. Ja sam tako uradila i imala pet novih biljaka.
U njenoj domovini, po pravilu nakon cvetanja, nastaje period suse sa vrlo niskom temperaturom. Nakon toga pocinje novi rast i
bujanje uz obilje vlage, a pupoljci se pocinju stvarati kad dani postaju sve kraci - kraci od 10 sati. Zbog toga cvecari uspevaju
zatamnjivanjem postici da bozicna zvezda cveta u raznim periodima tokom godine.
Ljubitelji ove biljke ce svoju biljku izneti u septembru na puno svetlo i prestati djubriti, a na kraju oktobra zatamnjivati ce biljku
pogodnim zaklonom od popodneva do drugog jutra.

Vlaznost vazduha

Nadam se da cete dugo uzivati u lepoti ove prelepe biljke

Da bih vam priblizila ovu biljku koristila sam literaturu iz knjiga: Davida Longmana "Nega sobnog cveca, potpuni prikaz" i Editha
Thomas "Sobno bilje".

Otmena Bugenvileja - Bogumil

Ime Bougainvillea podseca nas na romanticne price i tople mediteranske baste. U hladnijim podrucjima ta lepa biljka najbolje
raste u stakleniku ili osuncanoj prostoriji. Medjutim, uz pravilno odrzavanje i orezivanje moze se uspesno uzgajati kao mala
saksijska biljka. Ukoliko ima dovoljno sunca da stablo dozri, razvijaju se cvetni pupoljci.

Ime je dobila po francuskom admiralu Luju Antoanu d Bugenvilu. One poticu iz Brazila odakle su prenesene sredinom 19.veka.
Vrsta B.glabra moze se uzgajati napolju, na zaklonjenim mestima u umerenim podrucjima, narocito ako se stabljika zimi zastiti
slamom ili plasticnom folijom. U stakleniku moze da naraste 3-4m, a zaista lepo izgleda ako se penje uz krov. U saksiji ju je bolje
oblikovati oko zice ili kanapa. Mora imati mnogo svetla. Ako je suvise tamno, gubi lisce i ne cveta sledeceg leta. Zimi, dok miruju,
otporna je na nisku temperaturu. Moze podneti I 5-7 C, tada gubi lisce dok u prolece ne potera nove izdanke. Leti je odrzavajte
vrlo vlaznom, zalivajuci je barem tri puta nedeljno. Drenaza mora biti dobra. Zimi tlo treba da bude jedva malo vlazno, narocito

ako je temperatura niska. Bice verovatno dovoljno ako se bude zalivala jedanput nedeljno. Trazi krecnjak i zato je zalivajte tvrdom
vodom. Svakih 14 dana dodajte vodi polovinu propisane kolicine tecnog djubriva. Odrasle biljke presadite svakog proleca da biste
odstranili iscrpljenu zemlju, ali stavite ih ponovo u saksiju iste velicine ili samo malo vecu, jer bolje cvetaju u maloj saksiji. U
prolece orezite ako nepravilno raste. Ne rezite previse, jer biljka cveta na proslogodisnjim izbojcima.

U cemu je nevolja
Krzljav rast.Ocedjivanje je slabo, a zemlja zbijena. Presadite je uz dobar propusni sloj.
Ne cveta. Pretamno i zagusljivo. Smestite je na svetlije i prozracnije mesto. Ako je tlo vlazno neka se isusuje do oporavka biljke.
Starije biljke s drvenastim stabljikama nece cvetati u stanu.
Listovi otpadaju. Zimi je to pripodno. Leti je suvise mracno. Smestite je na svetlije, prozracnije mesto.
Listovi i cvetovi se suse i otpadaju, ostaju samo brakteje. Suvise je toplo i suvo, Zalijte i prskajte.
Novi listovi su mali. Morate je prihranjivati.
Listovi zute. Prevlazno. Proverite da li biljka ima dobar propusni sloj. Pustite da se isusi dok se ne oporavi. Zatim zalivajte redje.
Meke bele naslage na listovima. Gljivice. Suvise vlazno od prskanja u lose provetrenoj prostoriji. Premestite na prozracnije mesto.

Bele vunaste naslage na listovima. Vasi. Prskajte nekim insekticidom.

Listovi su pozuteli i otpadaju , a sa donje strane je paucina. Larva cvrenog pauka. Prskajte insekticidom. Povecajte vlaznost
vazduha.
Listovi su pegavozuti, narocito duz zila. S donje strane i na stabljici smedji stitasti insekti. Prskajte insekticidom.
Bogomila sam dobila od prijatelja koji nije imao uslove za ovu biljku. Zaista trazi mnogo svetla od proleca do jeseni., tako da je
idealna za one koji imaju sunca preko celog dana u dvoristu, tarasi. Samo joj treba obezbediti stalnu vlagu, narocito u letnjim
periodima kada su velike vrucine. Mogu vam reci da je vrlo otporna biljka jer kad je ja nisam unistila u zadnje dve godine, tesko da
mozete da pogresite.
Literatura: David Longman "Nega sobnog cveca, potpuni prikaz"

Obnovuvanje na omilenoto cveke

Dali postoi licnost koja ne go saka cveketo. Toa e ukras na nasiot dom, nasite gradini i terasi.

Dokolku sakame naseto omileno cveke da go obnovime ili sakame da imame poveke primeroci od nego, mozeme da ja

primenime slednata tehnika: Odcepuvame grance od razgranetoto cveke.

Grancinjata gi stavame vo sad so voda.

Gi ostavame izvesen period se dodeka ne pustat zilicki.

Granceto e spremno za zasaduvanje vo odnapred spremena saksija so zemja.

Gloksinija
Gloksinija je sobni cvet koji predstavlja znak divljenja, dobro je znati ako je nekome poklanjate ili neko poklanja vama. Potice iz
Brazila a stigla je u evropu tek u 19. veku. Pripada porodici Gasneriacease isto kao i Africka ljubicica pa zato imaju puno slicnosti
u gajenju.

Ako je kupujete u cvetu, pazite da biljka ima jos mnostvo neotvorenih pupoljaka. Listovi ne smeju da budu osteceni ili polomljeni i
moraju da budu tamnozeleni. Blede biljke su neishranjene. Proverite da negde na biljci nema trulezi. Pri prenosenju morate biti
veoma pazljivi jer su mesnati listovi osetljivi i lako se lome.

To je biljka koja raste iz gomolja a preko zime miruje. Ima nazubljene barsunaste listove, cvetove nalik na zvona koji rastu na
posebnim peteljkama.
Gomolje posadite u tresetni kompost u februaru/martu, kada se podsticu na rast. Gornji deo gomolja mora da bude u istoj ravni sa
povrsinom zemlje. Kad biljka krene sa rastom stavite je na svetlom mestu ali bez direktnog sunca, kao i bez promaje. Biljku obilno
zalivati 2-3 puta nedeljno. Zalivajte je odozdo da se cvetovi i listovi ne bi pokvasili. Dok biljka cveta, dodajte vodi tecno djubrivo
svakih sedam dana. A u jesen kada listovi pocnu da venu, postepeno smanjujte zalivanje da bi biljka pocela da miruje. Kad
potpuno uvene prestanite sasvim sa zalivanjem. Ocistite od suvog lisca i ostavite saksiju sa gomoljem na suvo mesto. Lukovica
mora mirovati barem osam Nedelja kako bi ponovo poterala sledeceg proleca.Razmnozava se putem gomolja, iz semena i putem
reznica.

U cemu je nevolja
Listovi su bledozeleni. Biljku treba prihraniti.
Smedji prstenovi na listovima. Virus pegavosti paradajza. Nema leka: unistite biljku.
Listovi su izobliceni i lepljivi zbog zelenih insekata. Prskajte nekim insekcitidom.
Listovi se uvijaju. Ima suvise sunca. Premestite biljku na delimicno zasenceno mesto.
Stabljika ili pupovi trunu. Prehladno je i voda se zadrzava na biljci. Premestite je na toplije mesto. Pazite da nakon zalivanja voda
ne ostane na listovima i pupoljcima.
Cvetovi su pegavi. Osteceni su vodom. Nemojte da vlazite cvetove.

Kaktusi stanovnici tvrdog oklopa ali mekog srca

Hiljade vrsta raznih kaktusa nalo je put u nae domove, rasirili su se kao prava poast. U uslovima stanovanja u stambenim
zgradama oni su se izdigli na mesto modernih sobnih biljaka. Ponekada je, manje, vie. Neno zeleni, minijaturni, postavljeni u
interesantan aranman u kojem se igra svetlost, zelenilo biljke i prefinjeni cvetovi tvore prijatnu atmosferu unosei duh i miris
tropskih predela u nae domove. Tvrdog oklopa ali mekog srca: kaktusi su praktino cimeri kojima nije potrebno mnogo nege i koji
vam dozvoljavaju da u svako doba godine moete da ih ostavite bez nadzora. Njihova jedina elja je: svetlost.
Kaktusi se uklapaju u svaki stil u enterijeru uz malo dovitljivosti u izboru saksija bilo limenih ili od terakote na podlozi koju
prekrijete peskom ili sitnim kameniima ovi ljupki debelokoci e biti impozantan ukras u domu. Onaj kome ova biljka jednom
osvoji srce, ubrzo ce poeleti da ima celu zbirku.
Da bi se u svojoj domovini, pustinjama Amerike zatitili od gladnih i ednih ivotinja i jarkog sunca, kaktusi u obliku kugle su
napravili bogatu odoru od bodlji. Njihovi cvetovi su vrlo dekorativni i pojavljuju se jednom tokom leta. Mali katus Oponucija
(Oponutia) zahvaljujuci svojim cvetovima jasnih i jarkih boja od jarke ute preko ciklama i roze do crvene i bele zaustave dah
sluajnom prolazniku, a ushienje koje obuzme oveka koji ga uzgaja kada ugleda pupoljak koji se otvara je teko opisivo. Ni
jedna druga biljka koju ovek uzgaja bilo iz hobija ili profesionalno ne daje oveku zvanje. Biti kaktusar je titula koju malo ko ima.
Poznavati oveka koji im je posveen do te mere da ga metani ako upitate za adresu znaju kao Janka kaktusara, je ne retko
privilegija i ast. Dodju u ivotu kao blagoslov najee kada ste na velikim ivotnim iskuenjima, naue vas da ivot ako nadjete
meru i prilagodite se moe cvetati svake godine, ba kao kaktus.

Saksijske biljke u malom formatu

Ko u domu ima malo prostora a ne eli da se odrekne biljaka moe da se opredeli za zelene sustanare u minijaturnom formatu.
Ima vie vrsta koje se lepo mogu uzgajati u naim uslovima ali kaktusi su neprikosnoveni vladaoci efektnih minijaturnih
aranmana. Za kaktuse i sukulente je potrebna posebna knjiga a mnoge su i napisane i premda su svi kaktusi sukulenti, svi
sukulenti nisu kaktusi. Razlika je u tome to kaktusi imaju pri bazi bodlji uperke dlaica, tzv. Areole. Kaktusi i sukulenti pripadaju
uglavnom dvema porodicama, Cactaceae i Crassulaceae, iako neki pripadaju i porodicama Liliaceae i Amaryllidaceae. Od glavnih
rodova kaktusa, vrste roda Careus su visoke i uspravne, a od okruglastih, bodljikavih tipova najpoznatije su mamilarije.
Od okruglih loptastih vrsta najbodljikavije su vrste roda Echinocactus. Opunicije su bodljikave kruke koje esto vidjamo u western
filmovima, a kod nas se ovaj rod mnogo uzgaja kao podloga na koju se kaleme druge vrste. Zygocactus, boini kaktus, u
decembru daje mnotvo ruiastih cvetova koji prilino dugo traju. Kada kupujete kaktus proverite da li su biljke u saksijama
vrste jer se moe dogoditi da je korenje oteeno, biljke ne smeju imati tragove trulei i oteenja integriteta povrine u vidu
napuknua i oderotina.
Notocactus leninghausii (Notokaktus)
Ovaj kaktus se radi svojih zlatno-smedjih bodlji koje neno zeleno uti cvet uini da lie na suneve zrake ubraja s pravom medju
najugledniju vrstu. Uzgaja se malim loniima ili saksijama, u specijalnoj zemlji namenjenoj uzgoju kaktusa. Biljke treba zatititi od
jakog sunca i zimi ga treba uvati u prostoru sa umerenom temperaturom. U periodu mirovanja biljka se oskudno zaliva i
najuputnije je vlaiti samo korensku balu jednom meseno a izbegavati prskanje same biljke. Ovi bodljikavi tienici prave zimsku
pauzu u cvetanju i tek u rano prolee trebate poeti dodavati specijalno djubrivo nakon formiranja pupoljka, potom ga postaviti na
svetlo ali ne direktno osunano mesto i uz malo kreativne dekoracije ovi zeleni sustanari mogu postati prava mini oaza.
Mammillaria magnimamma Bradaviasti kaktus
Mamilarija se lako uzgaja. Pripada jednoj opsenoj vrsti s vie od eststotina poznatih sorti koje rastu guglasto ili stupasto a bodlje
su im po obliku i boji vrlo razliite. Cvetovi se najee pojavljuju u gustim veniima u gornjoj treini biljke. Ovoj vrstikaktusa ne
prija visoka vetaka temperatura pa emo imati uspeha samo ako je uzgajamo u umereno zagrejanom prostoru. U hladnoj
prostoriji treba vrlo oprezno ih zalivati, zimi je dovoljno da dobiju malo vode svake tri nedelje. Voda se daje samo polaganim
sistemom kap po kap. Kada u prolee bodlje dobiju lepu boju to je znak da je zapoeo novi rast, od tog asa moete poeti sa
malo eim zalivanjem i sa dodavanjem djubriva.
Kada kaktus vidljivo dalje raste, moete ga preko dana lko prskati, u letnjem periodu je nuno svakodnevno dozirano zalivanje.
Treba ih titi od direktnog uticaja jakog sunca.
Cephalocereus senilis Staraka glava

Ovaj cereus ele svi sakupljai kaktusa, medjutim esto ba ovaj kaktus postane pravo razoarenje, jer tu se ne radi o sasvim
jednostavnoj biljci. Zato je bolje da se poetnici malo strpe pre nego ponu sa ovom vrstom, ali im steknu nekakvo iskustvo sa
kaktusima, moe se pokuati i sa "Starakom glavom"
To je zapravo impozantna pojava obrastao sa dugom belom kosom trai duno potovanje kao i sve mudre glave. Ovaj kaktus
prirodno zahteva izvesnu toplotu i najbolje se razvija u toploj sobi. Osetljiv je na prainu: ona stalno zaostaje u lepoj beloj kosi i
nije je lako kasnije ukloniti. Nekada su se ovikaktusi iskljuivo uvozili danas postoje vrtlarije koje ih uzgajaju i kod nas. Ako
posedujete ve neko iskustvo s jednostavnijim kaktusima moete pokuati sa setvo, pa moda se i posrei. Nije vano ako kau
da je u pitanju poetnika srea, srea je imati "Staraku glavu"
Da bi biljke uspevale trebaju finu zemlju bogatu vapnom, presadjuje se u rano prolee, a da li je biljka poela opet sa rastom
prepoznaemo po sjaju dlaka; to je najbolji as za presadjivanje. Nikada ga ne treba prskati za razliku od drugih sorti.

Smernice - u emu je nevolja?

1. Biljke crne i trunu pri bazi
Suvie ih zalivate, veoma teko da je mogu oporavak biljke, a ako se truljenje javilo na nekom drugom mestu, onda se ono moe
isei i napraiti sumporom.
2. Biljke su smreurane i gube vrstinu.
Suvie je suva podloga. Dobro salijte i stavite ga na senovito mesto. Ubudue zalivajte ee u odnosu na to kako ste inili do
tada.
3. Nema cvetova na biljkama koje inae cvetaju.
Zimi su bile na suvie toplom mestu. Ubudue pobrinite se da zimuju u umereno hladnoj prostoriji sa dovoljno svetla i u rano
prolee obogatite zemlju specijalnim djubrivom za kaktuse.
4. Kaktusi rastu vrlo sporo i savijaju se prema svetlu.
Niste odbrali dovoljno osvetljeno mestu, potrebno je da ga premestite na prozor koji je okrenut ka suncu.
5. Biljke su prekrivene belim vunasto-pauinastim naslagama.
Radi se o biljnim vaima, ako su tek u razvoju te su naslage samo oko bodlji pokuajte prvo ta ih fiziki pazljivo uklonite,
etkanjem uz pomo stare etkice za zube, u suprotnom upotrebite adekvatan insekticid (malationom).
6. Biljke gube boju, venu i propadaju.
Na korenju su insekti. Natopite korenje malationom razredjenim kao za prskanje.

Kaktusi i Feng Shui

Iako su u principu sve biljke pozitivne, ipak u leenju prostora treba veoma oprezno koristiti biljke koje imaju otro lisce i kaktuse.
Naime, najee mozete i procitati da kaktusi nisu poeljni u unutranjosti stana upravo zbog izuzetko reskih energetskih strela
koje odailjaju njihove bodljice.
Mislim da bi paradoks bio da ljubitelju ovih biljaka bilo ko sugerise da ih se rei. Lino bih to doivela kao atak na sopstveni izbor i
lini nacina "peatiranja" mesta ivljenja to i jeste sutinafeng shui - umetnosti injenja stvari.
Kaktusi alju u prostor energine energetske snopove, ali to ne znai da oni nemaju adekvatnu poziciju, pa ak i lekovitu funkciju
ako se postave strateki i u pravo vreme. Priu o kaktusima sam donela upravo sa tim ciljem da ih upoznate i shavtite da u tekim
vremenima kada ste pred velikim iskuenjima preuzmete mudrost ovih izdrzljivih biljaka koje tedljivo troe vodu da bi preivele u
surovim uslovima. Ako vam je potrebna podrka okruite se i druite se sa ovim prijateljima - tvrdog oklopa ali mekog srca.
Nai izbori, svega pa i biljaka koje nas okruuju reprezentuju na autentian stil, i sve sto uzburkava vau matu, sve sto volite
treba da ga tka. Jedino ovako vi kuu pretvarate u dom.

Mukatla - Cvet sree

Mukatle ili pelargonije po botanikoj klasifikaciji pripadaju familiji Geraniaceae. Ime su dobile od grke rei pelagros, to znai
roda, jer plod ove biljke veoma podsea na rodin kljun. Pradomovina ove cvetnice je juna Afrika, ali ima ih i u Australiji i na
Novom Zelandu.
Mukatla, koja je jedna od najzahvalnijih i najizdrljivijih cvetnica, po nainu rasta deli se u dve osnovne grupe, visee i uspravne
mukatle. Visee mukatle mogu imati stabljike od 30 do 90 cm sa belim, ruiastim i crvenim cvetovima, a pogodne su za terase,
balkone, police i visee korpice. Uspravne pelagonije imaju barunaste listove, specifian miris i cvetove s velikim spektrom boja.
Mogu dostii visinu od 30 do 60 cm, a gaje se u saksijama, ardinjerama i kunim batama. Cvetaju od prolea do rane zime, a
cvetovi su im jednostruki i krupni. Pored ove dve grupe postoje mukatle koje su poznate po dekorativnom liu i njihovim
arama, ali i minijaturne vrste koje se uzgajaju iz reznica.

Nega mukatle i razmnoavanje

Mukatle se presauju svakog prolea i tada je potrebno da im se malo skrate ilice i granice. Na prolee orezuje se ok 20 do 30
odsto biljke, onda se mukatle zalivaju, a dve tri nedelje kasnije presauju se u novu zemlju. Krajem maja ve mogu da se iznesu
napolje i smeste na balkon ili u batu. Mukatle se razmnoavaju generativno, (semenom) ili vegetativno , (reznicom).
Za uzimanje reznice koriste se najlepe i najzdravije biljke, s kojih se skidaju vrne granice sa dva ili tri lista. Ti izdanci stavljaju
se u posude sa smesom od 50 odsto treseta 30 posto batenske zemlje i 15 posto peska. U poetku treba da se obilno zalivaju a
kasnije treba samo odravati vlanost. Posle tri etiri nedelje, treba mukatle presaditi u vee posude a u toku zime mlade
mukatle treba smestiti na svetlije mesto.

Mirisne mukatle
Ova vrsta mukatle gaji se zbog posebnog mirisa listova. Uz karakteristian miris svaka od njih poseduje i jo neto zanimljivo,
bilo da je re o boji ili o obliku listova. Poznatije sorte su one sa mirisom limuna, peperminta, pomorande i jabuke.
Mukatle inae nisu osetljive i jednostavne su za gajanje. Najbolje se razvijaju na svetlom mestu, zatienom od jakog letnjeg
sunca. Zalivanje mora biti redovno ali, umereno. Sade se u ve pripremljenu meavinu zemlje, a prihranjuju se ubrivom za
cvetnice. U mom kraju skoro da svaka kua ima ovo cvee koji se smatra za cvetom koji simbolie sreu, uvek sam se pitala, da li
zbog toga to je mukatla cvet koji se lako odrava i nije zahtevan ili je zaista simbol sree u mom kraju.

Carska begonija
Rod Begonija pripada porodici Begoniaseae, a ima oko devetsto vrsta i mnogo hibrida odnegovanih za sobne biljke. Poticu iz
tropskih i suptropskih zemalja, a nazvane su po francuskom botanicaru-amateru Miselu Begonu, koji je nekada bio guverner
Kanade. Unutar roda razlikujemo tri tipa biljaka: s gomoljastim korenom, mrezastim korenom i sa rizmoticnim korenom. B. Rex
ima podanak, ona je 1858. Godine donesena iz Asama, i poznati odgajivac iz 19. Veka Dzejms Vejc odnegovao je od nje mnoge
varijetete. Po imenima nekih varijeteta, kao sto su Isolde i Koning Heinrich cini se sa su neki dobijeni ukrstanjem u Nemackoj.
B. Rex se uglavnom uzgaja zbog listova lepih boja i oblika a skoro svi varijeteti imaju visebojne listove s neznim uzorcim. B.
Masoniana. Takodje sa podancima ima na svetlzelenim listovima sare, koje veoma lice na nemacku medalju Gvozdeni krst.
Krajem 1940. Je donesena sa Malaje, a dobila je ime po poznatom skupljacu Morisu Mansonu. B. Mansoniana je malo osetljivija
nego B. Rex, no zahteva istu osnovnu negu. Obe su zahvalne biljke za sobni uzgoj, ali mogu se dobro uzgajati i u staklenicima u
zasenjenim mestima.
Kupujte begonije neostecenih listova i sa zacecima novih izdanaka. Proverite da nema trulezi ili smedjih pega na stabljikama i
listovima. Izaberite biljku sa sarama koje vam se najvise dopadaju jer ce se one zadrzti ako je razmnozavate lisnim reznicama ili
deljenjem korenja.

Osnovne karateristike biljke

U kuci ne narastu narocito velike, oko 30 cm u visinu i do 46cm u precniku. Godisnje dobiju oko 5-6 listova, aleti se na listovima
pojavljuju svetloruzicasti cvetpvi ali da bi listovi bili sto lepsi odstranite ih cim se pojave. Miris biljke je vrlo slab, naravno ako
pustite da se rascveta.
Drzite ih na svetlom mestu, ali ne na direktnom suncu; ne stavljajte ih na prozor, osim ako je okrenut severu. Najniza zimska
temperatura moze biti 13C, a letnja 15C, a B. Masoniana trazi nesto visu temperaturu zimi, najmanje 16C, vazno je da vazduh
nije preterano suv. Leti zalivajte dva puta nedeljno vodom u kojoj nema krecnjaka, zimi odrzavajte zemlju samo vlaznom,
zalivajuci otprilike savkih desetak dana. Ne polivajte listove.
Od aprila do septembra dodajte tecno djubrivo jednom u petnaest dana.
Pri toplom vremenu odrzavajte vlaznost vazduha bilo prskanjem bilo stavljanjem saksije na mokre kamnecice ili na treset. Pri
hladnom vremenu suvise vlage moze da izazove truljenje stabljike. Ciscenje listova je nepotrebno i ne upotrebljavajte sredtva za
sjaj lisca. Godi im strujanje vazduha, ali ne i promaja. Propadaju u sobama bez dovoljno svezeg vazduha i gde su plinska
isparenja konstantna.
Odgovara im rastresita zemlja, dobri su tresetni komposti ili kompost i dva dela ilovace i dva dela treseta, prema jednom delu
listovace i jednom delu ostrog peska. Dobro uspevaju u malim saksijama, a kada ih prerastu mozete ih u prolece presaditi u malo
vece saksije. Razmnozavaje se vrsi lisnim reznicama u kasno prolece.
Razmnozavanje lisnim reznicama:
1. Pripremite klijaliste sa drenaznim slojem, slojem komposta i 1cm ostrog peska.
2. Izaberite zdrav list i odrezite ga pri dnu.
3. Polozite list gornjom stranom na tvrdu povrsinu i odrezite rubove.
4. Odrezani list izrezite na segmente dugacke 5 cm, svaki mora imati delic glavne zile

5. Usadite svaki deo do polovine u pesak, usadjeni deo mora da bude onaj koji je blizi peteljci lista

6. Dobro zalije i drzite na toplom (21C), pokrijte plasticnom kesicom i drzite vlaznost. Svakoga dan odignite pokrivac na pet
minuta i iz odsecka ce nici biljcica.
7.Kada nove biljke isteraju dva ili tri nova lista izvadite ih iz zemlje i pazljivo odvojite od dela starog lista i zasadite ih u zasebne
male saksije.
Zivotni vek je relativno kratak, naime kada posle nekog vremena postnu ostecene i kvrgave to je i njihov lagani kraj.

U cemu je nevolja?

1. Listovi se savijaju i suse na rubovima: Pretoplo je i suvo. Zalijte i premestite na hladnije mesto.
2. Listovi zimi otpadaju: suvise je hladno, premestite na toplije mesto.
3. Biljka je klonula, listovi vise: Prenesite je u drugu prostoriju ostecuju je isparenja.
4. Novi listovi sitni: potrebno je prihraniti.
5. Stabljika i krosnja trune: suvise vlazno, pustite je da se tlo isusi.
6. Listovi su mestimicno bezbojni a nakorenu se javljaju oblici: nema pomoci.
7. Sivkasto praskaste mrlje na listovima i peteljkama: glivice, prskajte ih fingicidom i drzite je na suvljem i prozracnijem mestu.
8. Korenje crno i trune: preterano zalivanje, prskajte fungicidom na bazi benomila.

Alpska ljubica ili ciklama

To je najlepa biljka koja cveta zimi i najvee je zadovoljstvo za onoga koji uspe da je odri. Divlji oblik ciklame koja se nemaki
zove "alpska ljubica" ne potie kako joj ime ukazuje sa Alpa ve iz Male Azije, gde je pronadjena 1731. Godine. Ime joj dolazi od
grke rei kyklos, to znai kruno, jer se cvetna stabljika dok se stvara plod umotava kao spirala. Izvorne vrste imaju male,
nene cvetove i uglavnom celo lie zeleno. Ciklama koju kupujete Cyclamen persicum, jedna je od biljaka iz porodice esnaest
poznatih vrsta koje preteno potiu iz sredozemnih podruja. Noviji varijeteti imaju irok spektar boja, od sasvim bele preko
svetloruiaste, tamnoruiaste, ujednaene naradzasto-ljubiaste do grimizne i tamno crvene. Listovi su srebrnasto proarani.

Dobro odgojena biljka mora na hladnom da ima tako vrsto lie da na njemu stoji uspravno ako je okrenemo naopake. Militave
biljke e u kui ubrzo propasti. Ciklama mora da ima mnotvo pupoljaka koji izbijaju iz gomolja, koji treba da viri malo iz zemlje, a
nenim odmicanjem listova proverite da li ima znakova truljenja. Ciklama proseno dostie visinu izmedju 30 do 38 cm ukljuujui
i cvetove, cveta od jeseni do prolea, a samo izvorna vrsta mirie. Pogoduje im mnogo svetla, ali moraju biti zatiene od
direktnog sunca, otuda je najbolja pozicija istoku okrenuta prozorska daska. Najbolje je da je danju drite pri 7-15C, a nou
otprilike na 5C.
Zato je najbolje da bude smetena u hodniku ili spavaoj sobi. Leti se moe posaditi i napolju. Zemlja mora biti uvek vlana, ali ne
sme stajati u vodi. Uvek je zalivajte odozdo da se ne vlai gomolj. Dok biljka raste zalivajte je dva puta nedeljno i za vreme
cvetanja je treba lagano nadohranjivati tenim djubrivom na svakih etrnaest dana. Da bi preivela u kui vazduh mora biti vlaan,
zato je najbolje da je postavite na mokre kamenie, a listove istite paljivo pomou meke i suve etkice. Ne koristiti sredstva za
sjaj lia.
Kada ciklama ocvate, uvenule cvetne tapie i lisne peteljke ne treba rezati ve ih naglim pokretom isupati. Presadjujte posle
cvetanja kad stari listovi ve propadnu a novi ponu da se pojavljuju. Ne stavljajte je u velike saksije, jer ciklama bolje cveta u
malima. U dobrim uslovima ciklama traje nekoliko godina, s tim to je biljka starija to su joj cvetovi sitniji.

Tajna uspeha je u prilagodjavanju biljke na uslove u naem domu prohladno, senovito, svetlo mesto i vlaan vazduh je
preduslov da vam ova persijska krasotica dugo pravi drustvo.

Jagorevina - vesnici prolea

U trgovinama ili staklenicima moete ovu biljku nabaviti tokom marta i aprila, ko ima staklenik moze i sam pokuati da je uzgoji iz
semena. Seme mora proklijati u mraku, a kada se klice mogu uzeti u ruku treba ih nekoliko puta pikirati i kasnije posaditi u male
saksije. U tu svrhu se upotrebljava zemlja za cvee ili glinasta vrtna zemlja kojoj smo doali treseta. Sejati se moe u juluda bi smo
pre zime dobili cvatue biljke. Ako se seje u jesen, primule cvetaju u rano prolee.
Jedna od tih vrsta jagorevina je i Primula vulgaris ili obina jagorevina ili jaglac kako je neki jo nazivaju je putem ukrtanja i
selekcije obdarena znatno veim cvetovima koji stoje na vrlo kratkim stapkama. Originalan oblik ove biljke koja potie iz Kine,
imao je sitne ruiaste cvetove promera svega 1 cm.
Jagorevina spada medju biljke koje bogato cvatu najvie uzgajaju ruziasto-ljubiaste sorte, ali se mogu nabaviti u

gotovo svim bojama, npr. beloj, utoj, crvenoj, plavoj, a u sredini imaju uvek uto oko. Sa ovim biljkama uzgojenim u malim
saksijama moemo se snabdeti ve krajem decembra, ali ljubitelji sobnih biljaka znaju da su one koje stiu u februaru i martu
boljeg kvaliteta. alosno je to ove lepe biljice imaju najee vrlo jadan ivot i to radi prevelike tednje vodom. Jaglaci su kako
uzgajivai kau ptave "pijanice" i oni dosita trebaju naroito kada stoje u toploj sobi velike koliine vode. Najbolje bi ih bilo drati u
negrejanom prostoru ili prohladnim hodnicima u ali osvetljenim i uvek ih dobro zastititi od direktnog dejstvav sunca.
Kad jagorevina ocvate, treba ih presaditi u senovito, vlano mesto u vrtu. Idueg prolea dokazat e nam obilnim cvetanjem da
im je bilo i tu bilo dobro, ili moda jo i bolje nego u sobi.

Maranta i Calathea
Marante i njima vrlo srodne kalateje po svom liscu spadaju u red najupadljivijih i najzanimljivijih sobnih vrsta. Svaki list izgleda kao
da je rukom iscrtan, sa razlicitim sarama kod svakog varijeteta. Marante i kalateje pripadaju porodici Marantaceae, no, iako
postoje botanicke razlike, ta dva roda se cesto zamenjuju. Marante su obicno niske i zbijene, a kalateje uspravnije, pa ipak im se
imena lako zamenu.
Marante su nazvane po venecijanskom botanicaru iz sredine 16. Veka Bartolomeu Maranti. Postoji cetrnaest vrsta koje poticu iz
tropske centralne i Juzne Amerike. Kalateja (od grcke reci kalathos, korpa) su brojnije, sa stotinak vrsta. Dve najpoznatije marante
su Maranta leuconeura "Kerchoveana", sa crveno-zelenim sarama i M. Leuconeura "Erythrophylla" ili "Tricolor" sa dve nijanse
zelene boje i crvenim zilama. Najcesce kalateje su C. Mackoyana (paun-biljka) sa krsnim uspravnim jajolikim listovima na
smedjim peteljkama koje imaju razlicite prelive nezne zelene boje.

Ako su pricvrscene za resetku marante narastu do 46cm u precniku i isto toliko u visinu, u kucnim uslovima obicno dobijaju 5-6
listova u toku godine. Leti se na stabljici stvaraju jednostavni beli cvetovi, no biljke se uglavnom uzgajaju zbog lepote samog lisca.
Biljke ne podnose direktno suncevo svetlo pa ih treba cuvati od takvog izlaganja, ali vole da borave u svetlom kutku, tako da im
juzni i zapadni prozor nece odgovarati ako ne mogu biti u senci. Iako mogu da podnesu i niske temperature sve do 10C ipak im
vise temperature pogoduju, a ako je vlaznost vazduha povecana mogu da podnesu i 27- 29C. Zemlja mora biti laka, porozna i
dovoljno vlazna. Leti zalivajte dva do tri puta nedeljno a zimi jednom, izuzev ako je bas niska temperatura tada je dovoljno i
jednom mesecno.
Dok raste dodajte vodi polovinu tecnog djubriva svakih 14 dana. Velika vlaznost vazduha je bitan cinilac za uspesno odgajanje i
zato leti u saksiju stavite mokre kamencice a povremeno i orosavajte listove. Prskanje ce je odrzavati cistom, ako je ipak
prasnjava, listove nezno prebrisite vlaznom krpom, ali nemojte koristiti sredstva za ciscenje i sjaj lisca.
Presadjuje se obicno jedanput godisnje u prolece, pazite uvek da biljka ima dobro ocedjivanje, i nemojte prejako da pritiskate
kompost. Orezite nepravilno izrasle izdanke kao i osusene ili ostecene listove. Razmnozavanje mozete vrsiti u prolece, prilikom
presadjivanja tako sto cete nezno odvojiti korenje i stabljike.
Maranta se ne uzgaja bas najjednostavnije ali ako poznajete njene potrebe moze trajati mnogo godina. Ipak je bolje ako se biljka
razdeli svake trece godine. Godi im pratnja drugih biljaka i sve zelene biljke kao fikusi, filadendroni i sl. su pozeljne biljke-pratilice.
Ovo je biljka kojoj ako posvetite malo paznje ce vas radovati svojim mahanjem, neobicnim pokretima lisca zasigurno ce vam
izmamiti osmeh na licu.

Venerine vlasi Adiantum capillus-veneris L.

Venerine vlasi su verovatno najplemenitija i najneznija od svih paprati. Njeni su lepi listovi vrlo cenjeni za svadbene bukete. U
poslednje vreme je manje rasprostranjena jer naginje susenju posle rezanja listova.
S malo paznje cete je bez teskoca odgajiti u kuci, medjutim, ne godi joj prenosenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se
prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano odrzavati povoljna vlaznost zemlje, ali i dobro ocedjivanje, dok
se u stanovima sa centralnim grejanjem biljka mora svakodnevno orosavati, po mogucnosti kisnicom. Ako izdanci ponekad pocnu

da se suse, ne ocajavajte: odrezite ih, prskajte biljku i uskoro ce se pojaviti novi izdanci.Pri kupovini nove biljke izaberite onu koja
je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci.

IMG_6013 by Nac Mac Feegle, on Flickr

Odgojena u saksiji precnika 12cm naraste do 60cm u sirinu ali nikad nije visa od 30-38cm. Prilicno naglo raste, pa se u jednoj
godini lako udvostruci. Ne godi joj direktno suncevo svetlo, ali ce dobro da uspeva na prozoru okrenutom severu. Ako zelite da
raste cele godine, ne dopustite da temperatura padne ispod 10 stepeni. Temperatura iznad 21 stepena joj ne odgovara ako
vazduh nije veoma vlazan. Svakodnevno orosavanje ce ocuvati listove cistim. Ne podnosi plinska isparenja i dim od cigareta.
Odgovaraju joj saksije koje izgledaju premalene za njenu velicinu. Presadjuje se u prolece kad biljka postane prevelika za svoju
saksiju. Nemojte zemlju suvise pritiskati: papratima je potreban vazduh oko korenja. Ako se biljka ponekad osusi, morate odrezati
sve izdanke a orezane izdanke dva puta dnevno orosavati vodom. Stare biljke se mogu deliti u rano leto, medjutim, to ponekad ne
zavrsava uspesno jer podeljene biljke cesto prilicno dugo ne pocinju da rastu. Bolje je da mlade biljke uzgajate iz spora koje se
nalaze s donje strane listova. Kad se biljka jednom prilagodi, mogu je unistiti samo nemar i susa. Prilicno je jednostavna za
uzgajanje, ali je ne smete premestati. Nadjite joj pogodno mesto i tamo je ostavite.

U cemu je nevolja
Skvrceno lisce na rubovima postaje smedje. Potrebna je voda. Dodajte vodu i prskajte. Lisce se moze osusiti zbog plina, dima
ili nedostatka vlage u vazduhu.
Svi listovi otpadaju. Suvise je suvo. Orezite biljku pri dnu, dodajte vode i svakodnevno orosavajte dok se ne pojave novi izdanci.
Izdanci su leti tanki i izduzeni.Potrebno je prihranjivanje.
Listovi su bledi. Suvise direktnog sunca. Premestite je na severni prozor.
Listovi su uvijeni, ali nisu suvi. Suvise je hladno i vlazno. Premestite je na toplije mesto. Ne zalivajte dok kompost ne postane
suv.

Deca i otrovno cvece

Odreene vrste cvea izazivaju trovanje dece

U zimskim danima biljke koje inae drite na balkonu uselili ste u dnevni
boravak. To novo zeleno okruenje odlian je ambijent za igru, ali pripazite - neke su otrovne i mogu da izazovu alergiju kod vae
dece. Vie od 50 odsto prijavljenih sluajeva trovanja dece uzrokovano je sobnim biljkama.
Pojedine biljke zbog sadraja odreenih hemijskih supstanci ili alkaloida mogu da izazovu nepoeljne reakcije u vidu alergija,
osipa, povraanja, dijareje, bolova u stomaku itd. Najee je dovoljno ispiranje hladnom vodom i uzimanje aktivnog uglja, ali ne
reaguju svi isto. U zavisnosti od koliine koju je dete progutalo, nastale reakcije mogu da budu jaeg ili slabijeg intenziteta, mada
nema pravila jer sva deca ne reaguju na isti nain. Isto tako nije svejedno ni to da li je dete pojelo list jako otrovne biljne vrste ili
one manje otrovne, pa zato pazite na ono to drite u sobnim saksijama.

Od fikusa suze oi
Problem: Ako dete dotakne fikus, pojavie se iritacija na koi. Dete e oseati peckanje i svrab.
Reenje: Iritirano mesto odmah isperite hladnom vodom i ne nanosite nikakve kreme.
Problem: Meutim, ako dete proguta deo fikusa, osetie peckanje u grlu i nee moi normalno da die.
Reenje: Grlo i usta takoe isperite hladnom vodom i posle im dajte magnezijum-hidroksid.

Klinija za izbegavanje

Izuzetno otrovna biljka. Ukoliko je dete samo dodirnulo, obavezno mu isperite ruke. Pravi problemi nastaju ako je proguta. Jak
otrov iz lista i stabljike nadrauje sluzokou. Ako je dete progutalo list, otrov izaziva oticanje grla, oteano disanje, muninu,
povraanje. Otrov je toliko jak da u mnogim sluajevima izaziva trajnja oteenja jetre.
Pomo: Odmah isperite deija usta istom vodom i hitno posetite lekara.

Munina od ciklame
Ona je na prvi pogled veoma pitoma i divna biljka, ali ne i ukoliko va malian rei da proba kakvog je ukusa koren. Koren ciklame
je otrovan i ukoliko doe do eluca izaziva jaku muninu, bolove u stomaku ipovraanje. Ako ga je dete izmrvilo u rukama, a zatim
dotaklo oi, izazvae iritaciju - oi e mu suziti.
Pomo: Iako sve na prvi pogled deluje strano, aj za umiravnje povraanja, ispiranje hladnom vodom i malo mirovanje reie
problem.

Rododendron - otrov je svuda

Rododendron je biljka koju krase cvetovi bele, plave, ruiaste ili crvene boje. Svojim zavodljivim izgledom retko koga ostavlja
ravnodunim, a pogotovo radoznalu decu! Za razliku od ciklame, svaki rododendronov deo je otrovan, a posebno zeleni listovi. U
sluaju trovanja dete e osetiti peckanje u grlu, muninu i bolove u stomaku.
Pomo: Odmah posetite lekara.

Koliko su otrovne biljke

Umereno otrovne biljke
:
Difembahija - koja u svim biljnim delovimima sadri velike koliine kalcijum-oksalata. Cela biljka je otrovna, a naroito stabljika.
Ukoliko sluajno doe do usne, jezik poinje da otie i javljaju se tekoe u govoru.
Filadendron - takoe sadri kalcijum-oksalat. Otrovna je cela biljka.
Hrizanteme - mogu da izazove lokalni dermatitis.

Srednje otrovne biljke

Narcis - osim lukovice koja je posebno otrovna, otrovni su i ostali delovi biljke. Vee koliine uzrokuju ozbiljne zdravstvene
probleme.
Brljan - je sigurno jedna od najzastupljenijih biljaka penjaica. Otrovni su i bobice i listovi.
Sve navedene biljke iz prethodne grupe imaju sline simptome trovanja. Ne izazivaju probleme pri dodiru, ali su opasne ako se
progutaju.

Vrlo otrovne biljke

Konzumiranje ovih biljaka moe da ima fatalne posledice, ak i ako su pitanju male koliine.
Oleander - sadri toksine glikozide koje izazivaju promene u sranom ritmu i cirkulaciji krvi. Smrtonosno je gutanje ak i jednog
lista.
Ricinus - sadri otrovni alkaloid ricin. Otrovni su listovi, a naroito seme. Simptomi trovanja su brojni: povraanje, jaki stomani
bolovi, snaan
oseaj ei. Unoenje jedne do tri semenke ima fatalan ishod.

Aglaonema
Aglanome pripadaju porodici kozlaca (Araceae). Ime potice od grckih reci - aglaos: svetlo inema:nit. Vrlo su zahvalne biljke i sa
njima ima malo teskoca ako izuzmete zucenje lisca leti zbog slabije ishranjenosti ili ako su zimi na suvise hladnom. Dobro
uspevaju u vodenoj kulturi. Iako se biljke uzgajane u zemlji mogu preneti u vodu, biljke razmnozene u vodi od pocetka bice mnogo
lepse. Aglaoneme su biljke sarenih listova koje mogu podneti slabo svetlo i tako se isticu u odnosu na filadendron, fikus i druge
zelenolisne biljke koje normalno rastu u senci.

Silver Queen Aglaonema by pris.sears, on Flickr

Dostizu visinu od oko 25cm. Ako ih dobro negujemo mogu stvoriti 5-6 listova godisnje. Cvetovi su joj prilicno neugledni bele ili
zute boje bez mirisa. Sto se stice svetla vrlo je prilagodljiva, podnosi i prilicnu kolicinu direktnog suncevog svetla. Prilicno je
otporna na niske temperature i moze da podnese cak 10C ako je drzite relativno suvom, no bolje je da je drzite pri temperaturi od
oko 15C. Leti joj godi temperatura od 24C ako je vazduh vlazan. Leti je zalivajte dva puta nedeljno a zimi je drzite mnogo
suvljom pa je dovoljno jednom nedeljno zaliti je. Prehranjujete je leti na svakih 14 dana tecnim djubrivom. Mozete je leti dva puta
nedeljno prskati ili staviti u podlozak sa mokrim kamencicima jer joj godi prilicno velika vlaznost vazduha a zimu prezivljava u
suvoj atmosferi. Listove odrzavate brisanjem mlakom vodom, ne sredstvom za sjaj lisca. Ne podnosi plinsku vatru ni uljne dimove.
Godi joj strujanje vazduha, ali ne i ledena promaja.Presadjuje se svake godine u prolece ali nemojte previse pritiskati zemlju jer ne
podnose zbijenu zemlju. Razmnozava se deljenjem ili reznicama vrhova stabljika. Posle 2-3 godine postaje slabija pa se
preporucuje poceti ponovo vrsnim reznicama. Aglaonema se dobro uklapa sa ostalim sobnim biljkama - fikusom, dordilinama,
filadendronima itd. Pogodna je za nasade u vecim sanducima i posudama zbog malo neuobicajenog oblika lista i nacina rasta.

U cemu je nevolja
1. Biljka vene. Hladna promaja. Premestite je na zasticeno mesto.
2. Novi su listovi sitni. Potrebno ju je prehraniti.
3. Listovi su bledi. Nema dovoljno svetla ili je treba prihraniti. Ako je natmnom, smestite je na svetlije. Ako je vec na svetlu,
prihranite je.
4. Listovi zute. Suvise je mokro i hladno. Premestite je na toplije, prozracnije mesto, i pustite da se isusuje dok se ne oporavi.
5. Listovi su suvi i krhki. Suvise je vruce i suvo. Premestite je na provetrenije mesto i redovno zalivajte. Orosavajte je.
6. Bele vunaste naslage s donje strane listova i na lisnim peteljkama. Vasi. Odstranite ih pojedinacno vatom natopljenom u
metil-alkoholu ili isprskajte malatinom ili sistematicnim insekticidom.7. Listovi su pegavozuti, narocito duz zila. S donje strane
listova i na stabljikama su smedje stitaste vasi. Odstranite ih pojedinacno vatom natopljenom u metil-alkoholu ili isprskajte
sistematicnim insekticidom.8. Listovi dobijaju smedje pege. Plinski dimovi. Smestite biljku tamo gde ih nema.

Fikus (Moraceae) iskustvom do uspeha

Potreba oveka da svoj stambeni prostor oplemeni biljkama nije novijeg datuma. Svojim lepim zelenilom stvaraju prijatnu
atmosferu, a kada su odgovarajue veliine mogu se uspeno koristiti kao dekorativni element za podelu stambenog prostora
emu se esto i uspeno pribegava prilikom uredjenja prostora po metodi feng ui.

Poslednjih godina ukrasne biljke u stanovima osvajaju sve vie prostora. Njima moemo oiveti ak i tamne uglove stanova
medjutim, za to treba zadovoljiti neke uslove, nije dovoljno samo odabrati one biljke koje u datom sredini uspevaju i pri oskudnom
osvetljenju.
Uvek moramo imati na umu da se uslovi koje biljci pruaju prirodna stanita, ak i u sluaju oskudnog svetla nikako ne mogu
uporedjivati sa onima koje biljkama prua stambeni prostor. Dok na prirodnom stanitu biljka raste "dobrovoljno" po vlastitom
izboru, jer im ona osiguravaju sve ivotne vane uslove u prostorijama su prinudno osudjene na napredovanje ili ivotaranje ili
uginu.
Da bismo pomogli biljci, nastojimo stvoriti uslove sline onima na koje je navikla na svom prirodnom stanitu. Tako emo na
primer, u prostorijama s vrlo oskudnim dnevnim svetlom moi due i uspenije uzgajati biljke uz pomo za tu svrhu nainjenih
rasvetnih tela. Biljke za uzgoj u stambenim prostorijama treba birati po odredjenim kriterijumima, pre svega moramo voditi rauna
o njihovoj prilagodljivosti na relativno visoke temperature i smanjenu vlanost vazduha u stambenih prostorija u zimskom periodu.

Ficus benjamina i Ficus pumila

Iako je "dosadno" razvikan, gumijevac je ve decenijama jedna od najomiljenijih sobnih biljaka. Mnogobrojne vrste se odlikuju
zanimljivim oblicima rasta i listova, o dosadnosti nema, dakle, ni govora. Osim toga to je jo i vrlo strpljiva biljka.
Od oko dve hiljade vrsta gumijevca koje se mogu sresti u tropskim i suptropskim predelima, samo nekoliko je prikladno za sobni
uzgoj. Zajedniko obeleje ovih biljaka iz porodice dudova (Moraceae) je da sadre mleni sok.
Opadanje lia

Gumijevac esto, nakon to smo ga nabavili gubi lie, obino smo tada vrlo tuni. Uzrok odbacivanju lia je najee ok kojem
je biljka izloena u toku transporta i usled promene sredine. Osim toga prethodni uslovi su uglavnom optimalni i ova pojava je prvi
korak u njenom prilagodjavanju novonastalim uslovima ivota. U tome emo joj pomoi briljivom negom, izmedju ostaloga i
zalevanjem vodom sobne temperature. Velikolisnim vrstama odgovara i neno prebrisavanje listova vlanom krpom. Hemijska
sredstva za postizanje sjaja za listove su bolja od obine vode jer istovremeno tite i od napada tetoina. Premazivanje listova
uljem ili pivom je tetno, jer zatvara pore na listovima preko kojih biljlka die.
Odomaene biljke su otporne, naroito velikolisne vrste koje mogu podneti i kratkotrajna suna razdoblja, dok puzavi gumijevac
Ficus pumila, naprotiv, ne podnosi ovu greku - odumiru delovi grana, ponekada i cela biljka.
Postane li neka biljka prevelika ili pretekog vrha, u prolee bez bojazni moete upotrebiti makaze. Orezivanje moete primeniti i u
sluaju ako vam se ne dopada oblik biljke. Nakon ovog postupka orezivanja pratite biljku paljivo, oprezno je zalivajte i tek nakon
etiri nedelje prihranite.

Bozicni kaktus
Prostorije, kao ni mnogo sta drugo, nisu uvek u svemu savrsene. Neke ipak mozemo "spasiti" nekim originalnim resenjem. Zdrave
biljke mogu znatno pridoneti izgledu svakog prostora, a uz njih cete ga lakse zavoleti. Neprivlacan pogled kroz kuhinjski prozor
mozete pretvoriti u prizor koji pleni tako sto cete ga oziveti smestajuci na prozorski podest neku biljku, vodeci pri tome racuna o
individualnim potrebama svake biljke.
Imajuci na umu da kuhinja i nije bas najpodesnije mesto za biljke u grupi koja dobro podnosi ovakve uslove spadaju asparagus,
puzavice i clankoviti kaktus ili Bozicni kaktus.

Bozicni kaktus s. Zygocactus truncatus

Svake godine ovaj maleni kaktus pljosnatih i clankovitih nazubljenih listova obraduje ukucane u zimskom periodu neznim krhkim
cvetovima. Cesto ga zamenjuju sa Uskrsnjim kaktusom jer oba poticu iz Brazila ali osim sto su im listovi razlicite forme, jer
Uskrsnji nema primetne zareze vec blaga kruzna ispupcenja oni zahtevaju i drugacije uslove za uzgajanje.
Naime, Bozicni kaktus potice iz istocnog dela ove goleme zemlje u kome vladaju sasvim drugaciji klimatski usovi nego u tropskom
juznom delu, pradomovini Uskrsnog kaktusa. Time je uslovljen i nacin uzgajanja u domu. Moze se reci da je ovo kaktus koji ne
priznaje pravila svoga roda, jer cveta kad on to pozeli, i jedan je upravo procvetao na pragu decembra.

Ovo je i trenutak kada se o njemu mora brizljivo starati u pogledu prihrane, redovnog zalivanja i obavezno je obezbediti mu
dovoljno svetla i eto krasote na prozorskoj dasci. Valjda covek bira po nekoj intuiciji biljke za svoj dom da bi ostavrio ravnotezu,
tako je i on verovatno dospeo u moj jer, on cveta zimi a miruje u avgustu, a ja slavim u avgustu rodjendan.

Ovo mi dodje kao neki suzivot uz uzajamno postovanje i davanje prostora onom drugom. Ukrasavanje doma sobnim biljkama
daleko premasuje zahtev za pukim estetskim ugodjajem. Samo ako razumete svoje biljke, moci cete uz njih uzivati.

Jagorevina - vesnici prolea

U trgovinama ili staklenicima moete ovu biljku nabaviti tokom marta i aprila, ko ima staklenik moze i sam pokuati da je uzgoji iz
semena. Seme mora proklijati u mraku, a kada se klice mogu uzeti u ruku treba ih nekoliko puta pikirati i kasnije posaditi u male
saksije. U tu svrhu se upotrebljava zemlja za cvee ili glinasta vrtna zemlja kojoj smo doali treseta. Sejati se moe u juluda bi smo
pre zime dobili cvatue biljke. Ako se seje u jesen, primule cvetaju u rano prolee.
Jedna od tih vrsta jagorevina je i Primula vulgaris ili obina jagorevina ili jaglac kako je neki jo nazivaju je putem ukrtanja i
selekcije obdarena znatno veim cvetovima koji stoje na vrlo kratkim stapkama. Originalan oblik ove biljke koja potie iz Kine,
imao je sitne ruiaste cvetove promera svega 1 cm.
Jagorevina spada medju biljke koje bogato cvatu najvie uzgajaju ruziasto-ljubiaste sorte, ali se mogu nabaviti u gotovo svim
bojama, npr. beloj, utoj, crvenoj, plavoj, a u sredini imaju uvek uto oko. Sa ovim biljkama uzgojenim u malim saksijama moemo
se snabdeti ve krajem decembra, ali ljubitelji sobnih biljaka znaju da su one koje stiu u februaru i martu boljeg kvaliteta. alosno
je to ove lepe biljice imaju najee vrlo jadan ivot i to radi prevelike tednje vodom. Jaglaci su kako uzgajivai kau ptave
"pijanice" i oni dosita trebaju naroito kada stoje u toploj sobi velike koliine vode. Najbolje bi ih bilo drati u negrejanom prostoru
ili prohladnim hodnicima u ali osvetljenim i uvek ih dobro zastititi od direktnog dejstvav sunca.
Kad jagorevina ocvate, treba ih presaditi u senovito, vlano mesto u vrtu. Idueg prolea dokazat e nam obilnim cvetanjem da
im je bilo i tu bilo dobro, ili moda jo i bolje nego u sobi.

Maranta i Calathea
Marante i njima vrlo srodne kalateje po svom liscu spadaju u red najupadljivijih i najzanimljivijih sobnih vrsta. Svaki list izgleda kao
da je rukom iscrtan, sa razlicitim sarama kod svakog varijeteta. Marante i kalateje pripadaju porodici Marantaceae, no, iako
postoje botanicke razlike, ta dva roda se cesto zamenjuju. Marante su obicno niske i zbijene, a kalateje uspravnije, pa ipak im se
imena lako zamenu.
Marante su nazvane po venecijanskom botanicaru iz sredine 16. Veka Bartolomeu Maranti. Postoji cetrnaest vrsta koje poticu iz
tropske centralne i Juzne Amerike. Kalateja (od grcke reci kalathos, korpa) su brojnije, sa stotinak vrsta. Dve najpoznatije marante
su Maranta leuconeura "Kerchoveana", sa crveno-zelenim sarama i M. Leuconeura "Erythrophylla" ili "Tricolor" sa dve nijanse
zelene boje i crvenim zilama. Najcesce kalateje su C. Mackoyana (paun-biljka) sa krsnim uspravnim jajolikim listovima na
smedjim peteljkama koje imaju razlicite prelive nezne zelene boje.

Ako su pricvrscene za resetku marante narastu do 46cm u precniku i isto toliko u visinu, u kucnim uslovima obicno dobijaju 5-6
listova u toku godine. Leti se na stabljici stvaraju jednostavni beli cvetovi, no biljke se uglavnom uzgajaju zbog lepote samog lisca.
Biljke ne podnose direktno suncevo svetlo pa ih treba cuvati od takvog izlaganja, ali vole da borave u svetlom kutku, tako da im
juzni i zapadni prozor nece odgovarati ako ne mogu biti u senci. Iako mogu da podnesu i niske temperature sve do 10C ipak im
vise temperature pogoduju, a ako je vlaznost vazduha povecana mogu da podnesu i 27- 29C. Zemlja mora biti laka, porozna i
dovoljno vlazna. Leti zalivajte dva do tri puta nedeljno a zimi jednom, izuzev ako je bas niska temperatura tada je dovoljno i
jednom mesecno. Dok raste dodajte vodi polovinu tecnog djubriva svakih 14 dana. Velika vlaznost vazduha je bitan cinilac za
uspesno odgajanje i zato leti u saksiju stavite mokre kamencice a povremeno i orosavajte listove. Prskanje ce je odrzavati cistom,
ako je ipak prasnjava, listove nezno prebrisite vlaznom krpom, ali nemojte koristiti sredstva za ciscenje i sjaj lisca. Presadjuje se
obicno jedanput godisnje u prolece, pazite uvek da biljka ima dobro ocedjivanje, i nemojte prejako da pritiskate kompost. Orezite
nepravilno izrasle izdanke kao i osusene ili ostecene listove. Razmnozavanje mozete vrsiti u prolece, prilikom presadjivanja tako
sto cete nezno odvojiti korenje i stabljike. Maranta se ne uzgaja bas najjednostavnije ali ako poznajete njene potrebe moze trajati
mnogo godina. Ipak je bolje ako se biljka razdeli svake trece godine. Godi im pratnja drugih biljaka i sve zelene biljke kao fikusi,
filadendroni i sl. su pozeljne biljke-pratilice. Ovo je biljka kojoj ako posvetite malo paznje ce vas radovati svojim mahanjem,
neobicnim pokretima lisca zasigurno ce vam izmamiti osmeh na licu.

Venerine vlasi Adiantum capillus-veneris L.

Venerine vlasi su verovatno najplemenitija i najneznija od svih paprati. Njeni su lepi listovi vrlo cenjeni za svadbene bukete. U
poslednje vreme je manje rasprostranjena jer naginje susenju posle rezanja listova.
S malo paznje cete je bez teskoca odgajiti u kuci, medjutim, ne godi joj prenosenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se
prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano odrzavati povoljna vlaznost zemlje, ali i dobro ocedjivanje, dok
se u stanovima sa centralnim grejanjem biljka mora svakodnevno orosavati, po mogucnosti kisnicom. Ako izdanci ponekad pocnu
da se suse, ne ocajavajte: odrezite ih, prskajte biljku i uskoro ce se pojaviti novi izdanci.Pri kupovini nove biljke izaberite onu koja
je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci.

Odgojena u saksiji precnika 12cm naraste do 60cm u sirinu ali nikad nije visa od 30-38cm. Prilicno naglo raste, pa se u jednoj
godini lako udvostruci. Ne godi joj direktno suncevo svetlo, ali ce dobro da uspeva na prozoru okrenutom severu. Ako zelite da
raste cele godine, ne dopustite da temperatura padne ispod 10 stepeni. Temperatura iznad 21 stepena joj ne odgovara ako
vazduh nije veoma vlazan. Svakodnevno orosavanje ce ocuvati listove cistim. Ne podnosi plinska isparenja i dim od cigareta.
Odgovaraju joj saksije koje izgledaju premalene za njenu velicinu. Presadjuje se u prolece kad biljka postane prevelika za svoju
saksiju. Nemojte zemlju suvise pritiskati: papratima je potreban vazduh oko korenja. Ako se biljka ponekad osusi, morate odrezati
sve izdanke a orezane izdanke dva puta dnevno orosavati vodom. Stare biljke se mogu deliti u rano leto, medjutim, to ponekad ne
zavrsava uspesno jer podeljene biljke cesto prilicno dugo ne pocinju da rastu. Bolje je da mlade biljke uzgajate iz spora koje se
nalaze s donje strane listova. Kad se biljka jednom prilagodi, mogu je unistiti samo nemar i susa. Prilicno je jednostavna za
uzgajanje, ali je ne smete premestati. Nadjite joj pogodno mesto i tamo je ostavite.

U cemu je nevolja
Skvrceno lisce na rubovima postaje smedje. Potrebna je voda. Dodajte vodu i prskajte. Lisce se moze osusiti zbog plina, dima
ili nedostatka vlage u vazduhu.
Svi listovi otpadaju. Suvise je suvo. Orezite biljku pri dnu, dodajte vode i svakodnevno orosavajte dok se ne pojave novi izdanci.
Izdanci su leti tanki i izduzeni.Potrebno je prihranjivanje.
Listovi su bledi. Suvise direktnog sunca. Premestite je na severni prozor.
Listovi su uvijeni, ali nisu suvi. Suvise je hladno i vlazno. Premestite je na toplije mesto. Ne zalivajte dok kompost ne postane
suv.

Ehmeja
Ehmeja (Aechmea fasciata) je vrlo srodna ananasima, i pripada velikoj porodiciBromellceae.Veliki broj bromelijaceje su epifiti, u
prirodi rastu na drugim biljkama, obicno na drvecu koje im sluze kao uporiste. Koriste suljine u kori iz kojih koriste vodu i hranjive
materije iz istrunulog materijala koje su se tu nakupile. Kao kucne biljke rastu normalno na kompostu. Ako se dobro zalivaju mogu
se pricvrstiti na komad kore drveta kao viseci ukras. Donesena je iz Rio de Zeneira gde je otkrivena 1826 godine. Takodje je zovu
i biljka-urna, grcka vaza, biljka-cetka za boce, zbog karakteristicnog oblika listova i cvetnog klasa. Dobro razvijena biljka moze da
dostigne 60cm u precniku. Listovi su slozeni u rozetu, zeleni su sli prekriveni krecnobelim naslagama koje se ne mogu ostrugati,
pa tako pravi lep kontrast naspram ruzicastih cvetnih stabljika koje se pomaljaju iz sredine. Cvetaju leti, mada pojedine mogu
cvetati u bilo koje doba. Veruje se da jezgro jabuke stavljeno u srediste mlade biljke izlucuje gasove koji podsticu cvetanje. Pre
cvetanja odrzavajte je prilicno vlanom polivanjem oko dva puta nedeljno. U sredisnjoj rozeti takodje mora biti oko 2,5 cm vode
koja se mora menjati svake tri nedelje. Bolje je koristiti kisnicu za to. Prehranjivanje nije potrebno. Ciscenje je nepotrebno, ne
koristiti sredstvo za sjaj lisca. Sto se tice svetlosti vrlo je izdrzljiva, moze biti na direktnom ili indirektnom suncevom svetlu. Cvetni
klas morate odseci kad uvene. Rozeta se posle cvetanja postepeno susi. Zivotni vek svake rozete je dve do tri godine, u
zavisnosti od toga za koje vreme procveta. Razmnozavanje obavlja sadnjom mladica koje isteraju posle uginuca stare rozete.

Vazno je sacekati da se roditeljski listovi potpuno smezuraju pre nego sto mlade biljcice odelite i presadite. Stavive nove rozete u
male saksije sa rastresitim kompostom bez krecnjaka. Treba je jos jendom presaditi pre cvetanja. Saksija zaista sluzi samo da bi
biljku drzala u uspravnom polozaju, a rozete se mogu zicom pricvrstiti i na komad kore drveta.

U cemu je nevolja
1. Rozete ili cvetna stabljika trune. Suvise je vode pri niskoj temperaturi. Ispraznite rozetu i pustite da se kompost isusi
toliko da se biljka oporavi. Premestite je na toplije i prozracnije mesto.
2. Listovi se nabiraju. Suvise je toplo i suvo. Zalivajte kompost i proverite da li je sredisnja rozeta zalivena. Prskajte po
mogucnosti kisnicom.
3. Listovi su izobliceni i lepljivi zbog zelenih insekata. Prskajte piretrumom ili drugim sistemicnim insekticidima.
4. Listovi su posle cvetanja skvrce i venu. Ehmeje uginu nakon cvetanja.Uzgajte nove biljke iz mladica.
5. Cvetni klas i stabljika se suse i postaju prljavoruzicasti. Suvise je hladno. Premestite je n toplije. Klasovi inace
prirodno pokazuju te iste znakove posle 7-8 nedelja cvetanja. [/b]

cesko
Moderator

Africka ljubicica
Africka ljubicica ili Saintpaulia ionantha pripada porodici Gesneriaceae i srodna je gloksinijama. Dobila je ime po baronu Valteru
fon Senpol Senkleru, koji ju je krajem 19.veka otkrio na planini Usambra u provinciji Kejp, Juzna Afrika.
Izvorna vrsta je tamnoplava, medjutim, cvecari su proizveli varijatete sa cvetovima razlicitih boja koji ne otpadaju.Kod mnogih se
cvetovi pojavljuju neprekidno u toku cele godine. Ako se biljka ostavi da miruje 6 nedelja pri nizoj temperaturi nego obicno (1215C), a zatim drzi nesto suvljom uz zalivanje jedanput nedeljno, pojavljuju se vise vecih cvetova.

Nemojte ocekivati da ce biljka sa belim cvetovima, koja se retko moze nabaviti, sacuvati boju cvetova: ona ce poceti da menja
boju uz ivice latica.
Africka ljubicica je obicno visoka oko 10cm, a siroka 12-15cm. Raste prilicno brzo, reznice uzete u rano leto cvetaju u jesen.
Cveta tokom cele godine, a najvise cvetova se pojavljuje tokom leta. Voli svetla mesta, dobro uspeva na prozoru ali nemojte je
drzati na direktnom suncu. Zaliva se odozdo, u podmetac jer listovi i cvetovi ne vole biti pokvaseni. Cele godine zalivajte dva puta
nedeljno ali da ne dozvolite da zemlja bude zasicena vodom. Ako se listovi pokvase moze se pojaviti plesan a ukoliko bude na
direktnom suncu mogu se pojaviti sprzene povrsine. Prehranjivati na nekih 3-4 nedelja. Cistite je mekom suvom cetkom, ali nikad
vodom ili sredstvom za sjaj lisca. Posto voli vlazan vazduh, zbog vodene pare dobro uspevaju u kuhinji ili kupatilu. Ne godi joj
promaja ni plinski dimovi. Presadjuje se kad listovi postanu sitni i suvise se nagomilaju, otprilike svake druge godine. Posto imaju
plitak korenov sistem uzmite siroke, plitke saksije umesto onih uobicajne dubine. Razmnozava se reznicama lista sa peteljkom,
koje se zasade u zemlju ili stave u vodu. Biljka se moze uzgajati u prolece iz semena, no sadnice variraju u kvalitetu. Iako moze
beskonacno da traje, bolje je da razmnozite nove biljke svakih 12-18 meseci da bi se osiguralo bolje cvetanje i zaliha zdravih
biljaka. Zahvalna i omiljena biljka koja ne postavlja velike zahteve.

U cemu je nevolja
1. Listovi i cvetovi trunu. Biljku suvise zalivate ili je polivate odozgo. Pustite da se prosusi da bi se oporavila, a posle toga redje
zalivajte, uvek odozdo.
2. Listovi blede. Trazi da je prihranite ili je suvise izlozena direktnom suncu. Prihranite je ili je premestite na senovitije mesto.
3. Listovi se uvijaju ili izgledaju mlitavo, odnosno dehidrirani. Morate je zaliti.
4. Listovi su sitni i gusto zbijeni. Morate je presaditi.
5. Biljka je zdrava i dobro raste ali ne cveta. Vodi dodajte malo superfosfata. Ovo je cesto potrebno biljkama starim godinu
dana.
6. Cvetovi su izduzeni i retki. To se cesto dogadja posle obilnog cvetanja. Odstranite svaku cvetnu stabljiku i pupoljak i dobro je
prihranite.

cesko
Moderator

Aglaonema
Aglanome pripadaju porodici kozlaca (Araceae). Ime potice od grckih reci - aglaos: svetlo inema:nit. Vrlo su zahvalne biljke i sa
njima ima malo teskoca ako izuzmete zucenje lisca leti zbog slabije ishranjenosti ili ako su zimi na suvise hladnom. Dobro
uspevaju u vodenoj kulturi. Iako se biljke uzgajane u zemlji mogu preneti u vodu, biljke razmnozene u vodi od pocetka bice mnogo
lepse. Aglaoneme su biljke sarenih listova koje mogu podneti slabo svetlo i tako se isticu u odnosu na filadendron, fikus i druge
zelenolisne biljke koje normalno rastu u senci.

Silver Queen Aglaonema by pris.sears, on Flickr

Dostizu visinu od oko 25cm. Ako ih dobro negujemo mogu stvoriti 5-6 listova godisnje. Cvetovi su joj prilicno neugledni bele ili
zute boje bez mirisa. Sto se stice svetla vrlo je prilagodljiva, podnosi i prilicnu kolicinu direktnog suncevog svetla. Prilicno je
otporna na niske temperature i moze da podnese cak 10C ako je drzite relativno suvom, no bolje je da je drzite pri temperaturi od
oko 15C. Leti joj godi temperatura od 24C ako je vazduh vlazan. Leti je zalivajte dva puta nedeljno a zimi je drzite mnogo
suvljom pa je dovoljno jednom nedeljno zaliti je. Prehranjujete je leti na svakih 14 dana tecnim djubrivom. Mozete je leti dva puta
nedeljno prskati ili staviti u podlozak sa mokrim kamencicima jer joj godi prilicno velika vlaznost vazduha a zimu prezivljava u
suvoj atmosferi. Listove odrzavate brisanjem mlakom vodom, ne sredstvom za sjaj lisca. Ne podnosi plinsku vatru ni uljne dimove.
Godi joj strujanje vazduha, ali ne i ledena promaja.Presadjuje se svake godine u prolece ali nemojte previse pritiskati zemlju jer ne
podnose zbijenu zemlju. Razmnozava se deljenjem ili reznicama vrhova stabljika. Posle 2-3 godine postaje slabija pa se
preporucuje poceti ponovo vrsnim reznicama. Aglaonema se dobro uklapa sa ostalim sobnim biljkama - fikusom, dordilinama,
filadendronima itd. Pogodna je za nasade u vecim sanducima i posudama zbog malo neuobicajenog oblika lista i nacina rasta.

A Kind of Aglaonema(Chinese evergreen) by Parisa Parandin, on Flickr

U cemu je nevolja
1. Biljka vene. Hladna promaja. Premestite je na zasticeno mesto.
2. Novi su listovi sitni. Potrebno ju je prehraniti.
3. Listovi su bledi. Nema dovoljno svetla ili je treba prihraniti. Ako je natmnom, smestite je na svetlije. Ako je vec na svetlu,
prihranite je.
4. Listovi zute. Suvise je mokro i hladno. Premestite je na toplije, prozracnije mesto, i pustite da se isusuje dok se ne oporavi.
5. Listovi su suvi i krhki. Suvise je vruce i suvo. Premestite je na provetrenije mesto i redovno zalivajte. Orosavajte je.
6. Bele vunaste naslage s donje strane listova i na lisnim peteljkama. Vasi. Odstranite ih pojedinacno vatom natopljenom u
metil-alkoholu ili isprskajte malatinom ili sistematicnim insekticidom.
7. Listovi su pegavozuti, narocito duz zila. S donje strane listova i na stabljikama su smedje stitaste vasi. Odstranite ih
pojedinacno vatom natopljenom u metil-alkoholu ili isprskajte sistematicnim insekticidom.
8. Listovi dobijaju smedje pege. Plinski dimovi. Smestite biljku tamo gde ih nema.

majra
Site Admin

Fikus (Moraceae) iskustvom do uspeha

Potreba oveka da svoj stambeni prostor oplemeni biljkama nije novijeg datuma. Svojim lepim zelenilom stvaraju prijatnu
atmosferu, a kada su odgovarajue veliine mogu se uspeno koristiti kao dekorativni element za podelu stambenog prostora
emu se esto i uspeno pribegava prilikom uredjenja prostora po metodi feng ui.

Poslednjih godina ukrasne biljke u stanovima osvajaju sve vie prostora. Njima moemo oiveti ak i tamne uglove stanova
medjutim, za to treba zadovoljiti neke uslove, nije dovoljno samo odabrati one biljke koje u datom sredini uspevaju i pri oskudnom
osvetljenju.
Uvek moramo imati na umu da se uslovi koje biljci pruaju prirodna stanita, ak i u sluaju oskudnog svetla nikako ne mogu
uporedjivati sa onima koje biljkama prua stambeni prostor. Dok na prirodnom stanitu biljka raste "dobrovoljno" po vlastitom
izboru, jer im ona osiguravaju sve ivotne vane uslove u prostorijama su prinudno osudjene na napredovanje ili ivotaranje ili
uginu.
Da bismo pomogli biljci, nastojimo stvoriti uslove sline onima na koje je navikla na svom prirodnom stanitu. Tako emo na
primer, u prostorijama s vrlo oskudnim dnevnim svetlom moi due i uspenije uzgajati biljke uz pomo za tu svrhu nainjenih
rasvetnih tela. Biljke za uzgoj u stambenim prostorijama treba birati po odredjenim kriterijumima, pre svega moramo voditi rauna
o njihovoj prilagodljivosti na relativno visoke temperature i smanjenu vlanost vazduha u stambenih prostorija u zimskom periodu.

Ficus benjamina i Ficus pumila

Iako je "dosadno" razvikan, gumijevac je ve decenijama jedna od najomiljenijih sobnih biljaka. Mnogobrojne vrste se odlikuju
zanimljivim oblicima rasta i listova, o dosadnosti nema, dakle, ni govora. Osim toga to je jo i vrlo strpljiva biljka.

Od oko dve hiljade vrsta gumijevca koje se mogu sresti u tropskim i suptropskim predelima, samo nekoliko je prikladno za sobni
uzgoj. Zajedniko obeleje ovih biljaka iz porodice dudova (Moraceae) je da sadre mleni sok.
Opadanje lia
Gumijevac esto, nakon to smo ga nabavili gubi lie, obino smo tada vrlo tuni. Uzrok odbacivanju lia je najee ok kojem
je biljka izloena u toku transporta i usled promene sredine. Osim toga prethodni uslovi su uglavnom optimalni i ova pojava je prvi
korak u njenom prilagodjavanju novonastalim uslovima ivota. U tome emo joj pomoi briljivom negom, izmedju ostaloga i
zalevanjem vodom sobne temperature. Velikolisnim vrstama odgovara i neno prebrisavanje listova vlanom krpom. Hemijska
sredstva za postizanje sjaja za listove su bolja od obine vode jer istovremeno tite i od napada tetoina. Premazivanje listova
uljem ili pivom je tetno, jer zatvara pore na listovima preko kojih biljlka die.
Odomaene biljke su otporne, naroito velikolisne vrste koje mogu podneti i kratkotrajna suna razdoblja, dok puzavi gumijevac
Ficus pumila, naprotiv, ne podnosi ovu greku - odumiru delovi grana, ponekada i cela biljka.
Postane li neka biljka prevelika ili pretekog vrha, u prolee bez bojazni moete upotrebiti makaze. Orezivanje moete primeniti i u
sluaju ako vam se ne dopada oblik biljke. Nakon ovog postupka orezivanja pratite biljku paljivo, oprezno je zalivajte i tek nakon
etiri nedelje prihranite.
Zalivanje i prihrana fikusa
Veina biljaka izvorno potie iz vlanih tropskih podruja, iz ega proizilazi i nain nege: pazite da zemlja uvek bude vlana
umereno i nikada nemojte dozvoliti da se potpuno iskui. ee oroavanje odstajalom vodom pogoduje svim vrstama fikusa. U
periodu vegetacije od aprila do poetka septembra prihranjijte ih jednom nedeljno, a u preostlom delu godine dovoljno je jedno
prihranjivanje tenim djubrivom svake etiri nedelje.
Za fikuse vredi pravilo: drite ga na toplom mestu ali nikako izloenog direktnom suncu jer moe dobiti opekotine po listovima.
Propuh, naroito u hladnijem razdoblju godine takodje smeta biljkama, a idealna temperatura je od 18-20C. U vreme grejne
sezone drite ih na to svetlijem mestu.

to se tie zemlje uobiajeno je da se koristi smesa humusa i ilovae, a nee biti naodmet da dodate i malo peska i treseta
zapamtite svi fikusi vole rastresito zemljite ali ne vole mokre "noge", zato uvek povedite rauna da je dreniranje saksije
adekvatno. Mlade biljke presadjujte jednom godinje, starije samo svake dve-tri godine i pri tome kao i kod drugog cvea birajte
samo jedan broj veu posudu. Sitno-arenolisni fikus (Ficus benjamina "Golden Princes" )je medju najomiljenijim sobnim biljkama,
svetao i prozraan poput breze u maju dobro podnosi slabije osvetljen prostor, ako je ikako mogue uzbegnite premetanje, ee
ga prskajte ili paljivo istuirajte. Puzavi fikus (Ficus pumila) moe se uzgajati na razliite naine, najee se stabljike ubrzo
obese preko ruba saksije te ga moete po sopstvenom nahodjenju "oblikovati" tako to "vodite" grane bilo du ianog koluta koji
se paljivo ubode u samu saksiju pa postignete vremenom formu venca ili pak, uz pomo oslonca zabodenog u samu zemlju
(bambusov tap) pozovete biljku da se penje u visinu. Pre nego to uopte odliite da jedno ivo bie uneset u svoj dom mora
vam se svideti i morate eleti da bude zdravo, zato volite svoje biljke i one e uz vau panju sigurno lepo napredovati.

Bozicni kaktus
Prostorije, kao ni mnogo sta drugo, nisu uvek u svemu savrsene. Neke ipak mozemo "spasiti" nekim originalnim resenjem. Zdrave
biljke mogu znatno pridoneti izgledu svakog prostora, a uz njih cete ga lakse zavoleti. Neprivlacan pogled kroz kuhinjski prozor
mozete pretvoriti u prizor koji pleni tako sto cete ga oziveti smestajuci na prozorski podest neku biljku, vodeci pri tome racuna o
individualnim potrebama svake biljke.
Imajuci na umu da kuhinja i nije bas najpodesnije mesto za biljke u grupi koja dobro podnosi ovakve uslove spadaju asparagus,
puzavice i clankoviti kaktus ili Bozicni kaktus.

Bozicni kaktus s. Zygocactus truncatus

Svake godine ovaj maleni kaktus pljosnatih i clankovitih nazubljenih listova obraduje ukucane u zimskom periodu neznim krhkim
cvetovima. Cesto ga zamenjuju sa Uskrsnjim kaktusom jer oba poticu iz Brazila ali osim sto su im listovi razlicite forme, jer
Uskrsnji nema primetne zareze vec blaga kruzna ispupcenja oni zahtevaju i drugacije uslove za uzgajanje.

Naime, Bozicni kaktus potice iz istocnog dela ove goleme zemlje u kome vladaju sasvim drugaciji klimatski usovi nego u tropskom
juznom delu, pradomovini Uskrsnog kaktusa. Time je uslovljen i nacin uzgajanja u domu. Moze se reci da je ovo kaktus koji ne
priznaje pravila svoga roda, jer cveta kad on to pozeli, i jedan je upravo procvetao na pragu decembra.

Ovo je i trenutak kada se o njemu mora brizljivo starati u pogledu prihrane, redovnog zalivanja i obavezno je obezbediti mu
dovoljno svetla i eto krasote na prozorskoj dasci. Valjda covek bira po nekoj intuiciji biljke za svoj dom da bi ostavrio ravnotezu,
tako je i on verovatno dospeo u moj jer, on cveta zimi a miruje u avgustu, a ja slavim u avgustu rodjendan.
Ovo mi dodje kao neki suzivot uz uzajamno postovanje i davanje prostora onom drugom. Ukrasavanje doma sobnim biljkama
daleko premasuje zahtev za pukim estetskim ugodjajem. Samo ako razumete svoje biljke, moci cete uz njih uzivati.