"Slubeni list SFRJ", broj 29/79, 53/87,

"Slubeni list SCG", br. 31/2003

PANJA: sa 31/2003 - PRESTAJU DA VAE odredbe ovog pravilnika - koje se
odnose na peurke (videti u 2. napomeni Intermexa)
"Slubeni list SCG", br. 56/2003
PANJA - PRAVILNIKOM o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u
namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove meavine - "Sl. list
SCG", br. 56/2003 od 26. decembra 2003. godine propisano je (lanom 41.
stav 2.) - da danom stupanja na snagu tog pravilnika PRESTAJU DA VAE
ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA USLOVE UPOTREBE ADITIVA U OVOM
PRAVILNIKU.
"Slubeni list SCG", br. 4/2004
PANJA - PRAVILNIKOM o deklarisanju i oznaavanju upakovanih namirnica
- "Sl. list SCG", br. 4/2004 od 23. januara 2004. godine propisano je
(lanom 34.) - da danom stupanja na snagu tog pravilnika PRESTAJU DA
VAE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA DEKLARISANJE I OZNAAVANJE
UPAKOVANIH NAMIRNICA U OVOM PRAVILNIKU.

Na osnovu lana 32. stav 1. i lana 81. stav 2. Zakona o standardizaciji ("Slubeni
list SFRJ", br. 38/77), u saglasnosti sa predsednikom Saveznog komiteta za
poljoprivredu, predsednikom Saveznog komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zatitu i
saveznim sekretarom za trite i opte privredne poslove, direktor Saveznog zavoda
za standardizaciju propisuje

PRAVILNIK
O KVALITETU VOA, POVRA I PEURKI
I. OPTE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi kvaliteta koje moraju ispunjavati
voe, povre i peurke (u daljem tekstu: proizvodi), namenjeni potronji u sveem
stanju, odnosno posle kulinarske pripreme (za povre), kao i uslovi pakovanja u cilju
obezbeenja ouvanja kvaliteta i higijenske ispravnosti proizvoda.
Uslovi propisani ovim pravilnikom moraju biti ispunjeni kako u proizvodnji, tako i u
prometu.

lan 2.
Za proizvode za koje ovim pravilnikom nisu propisani uslovi kvaliteta i uslovi za
ouvanje upotrebne vrednosti i higijenske ispravnosti, shodno vae odredbe ovog
pravilnika za srodne, odnosno sline proizvode.
lan 3.
Svee voe i povre koje se stavlja u promet mora biti deklarisano na nain propisan
odgovarajuim odredbama ovog pravilnika (l. 4. i 10).
lan 4.
Ako za pojedine proizvode ovim pravilnikom nije drukije propisano, svaka jedinica
pakovanja, u paletnim sanducima i na transportnim kontejnerima, mora imati
deklaraciju.
Deklaracija sadri podatke o:
1) nazivu proizvoda, odnosno sorti za proizvode za koje je to propisano ovim
pravilnikom;
2) firmi, odnosno nazivu i seditu proizvoaa;
3) godini proizvodnje;
4) roku upotrebe i godini berbe za proizvode za koje je to propisano ovim
pravilnikom;
5) kategoriji kvaliteta (klasi);
6) kalibru proizvoda, ako je to ovim pravilnikom predvieno.
lan 5.
Svee voe i povre mora se uskladitavati i uvati na nain kojim se obezbeuje
ouvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti do momenta isporuke neposrednom
potroau. Ovi proizvodi moraju se pakovati samo u prikladnu ambalau predvienu
ovim pravilnikom, kojom se obezbeuje ouvanje njihovog kvaliteta i higijenske
ispravnosti.
Svee voe i povre mora se transportovati odgovarajuim prevoznim sredstvima
kojima se obezbeuje ouvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti do momenta
potronje.
lan 6.

Ako ovim pravilnikom nije drukije propisano, njegove odredbe obavezne su za sve
organizacije udruenog rada, druga pravna lica i graane koji voe i povre proizvode
i stavljaju u promet.
lan 7.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na uvezeno voe i povre.

II. VOE
lan 8.
Pod voem, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se plodovi razliitih vrsta
voaka umereno toplog, suptropskog i tropskog podruja, kao i samoniklih
dugovenih drvenastih biljaka, namenjeni za ljudsku ishranu u sveem stanju.
lan 9.
Voe koje se stavlja u promet mora ispunjavati sledee uslove:
1) da je zrelo;
2) da je svee;
3) da nije zaprljano, ovlaeno i natrulo;
4) da ne sadri ostatke sredstava za zatitu bilja u koliinama veim od maksimalno
dozvoljenih;
5) da nema stran i neprijatan ukus i miris i da ne sadri strane primese;
6) da nema naprslina, uboja niti oteenja prouzrokovanih biljnim bolestima i
tetoinama, ako to ovim pravilnikom za pojedine vrste i klase voa nije drukije
odreeno.
Pored uslova iz stava 1. ovog lana, voe mora ispunjavati i druge posebne uslove
propisane ovim pravilnikom za pojedine vrste i klase voa.
Kao zrelo voe u prometu na malo (fizioloki zrelo), u smislu take 1. stava 1. ovog
lana, podrazumeva se voe koje je pogodno za neposrednu potronju u sveem
stanju.
Voe koje ne ispunjava uslove iz ta. 1, 2, 3. i 6. stava 1. ovog lana mora se vidno
oznaiti kao proizvod nieg kvaliteta.
lan 10.

Radi stavljanja u promet po odredbama ovog pravilnika, voe se po kvalitetu

razvrstava u tri klase: ekstra, I i II, ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno za
pojedine vrste i sorte voa.
Klasa voa iz odredbe stava 1. ovog lana utvruje se prema vrsti i sorta voa,
stepenu zrelosti, krupnoi, odnosno teini, obliku, boji i ukusu plodova, odsustvu
nedostataka i drugim karakteristikama morfolokog ili anatomskog i organoleptikog
karaktera.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti, koji nemaju nikakve
nedostatke u pogledu svojstava navedenih u stavu 2. ovog lana.
U klasu I razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti, koji imaju neznatne
nedostatke najveim delom morfoloko-fizikog karaktera, koji im ne umanjuju
vrednost u toku transporta i uvanja.
U klasu II razvrstavaju se plodovi koji imaju manje nedostatke zbog kojih se ne
mogu razvrstati u prethodnu klasu, ali ispunjavaju minimalne uslove iz lana 9. ovog
pravilnika.
Kod svih klasa voa dozvoljena su odstupanja koja su za svaku vrstu voa posebno
odreena odredbama ovog pravilnika.
lan 11.
Voe koje se stavlja u promet mora biti razvrstano i ujednaeno po krupnoi (kalibru)
plodova, ako je to ovim pravilnikom odreeno za pojedine vrste i sorte odnosno klase
kvaliteta proizvoda.
Kalibar ploda odreuje se merenjem obima ili prenika najireg dela ploda, ili
merenjem njegove teine, ili prema broju plodova u jedinici pakovanja.
U jedinici pakovanja najvie do 10% plodova moe po broju ili teini, odstupati od
kalibra oznaenog u deklaraciji za I i II klasu.
Odstupanje od kalibra oznaenog u deklaraciji za ekstra klasu moe da iznosi najvie
do 5%.
lan 12.
Voe se pakuje i stavlja u promet u ambalai koja je za pojedine vrste, sorte i klase
kvaliteta propisana ovim pravilnikom.
Voe namenjeno prometu na malo moe se pakovati u specijalnu ambalau razliitih
osobina i od razliitog materijala, kao to su kartonske i furnirske kutije, kese od
plastine mase, tekstila, celofana ili hartije, kontejneri od lepenke, korpice i sl.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, manje osetljivo voe moe se isporuivati i
u rasutom stanju (rinfuza). Pod rasutim stanjem, u smislu ovog pravilnika,
podrazumeva se voe pakovano u paletne sanduke.

Deklaracija za voe u rasutom stanju mora da sadri podatak o vrsti voa i klasu
kojoj pripada.
lan 13.
U svakoj jedinici pakovanja voe mora biti istog porekla, ujednaeno po krupnoi i
stepenu zrelosti i iste vrste, sorte i klase kvaliteta.
lan 14.
Odredbe ovog pravilnika osim odredaba lana 9. ne odnose se na voe koje
individualni proizvoai iznose na trite i to u koliinama od najvie 50 kg plodova
jedne vrste ili sorte voa.

Voe umereno toplog pojasa

1. Jabuke (Malus domestica Borkh M. silvestris L.)
lan 15.
Radi stavljanja u promet jabuke se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i
II.
lan 16.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti jabuka iz svetskog i
domaeg sortimenta, koji su u svakom pogledu visokog kvaliteta zbog ega su velike
upotrebne vrednosti.
Jabuke klase ekstra moraju biti dobro razvijene i bez ikakvih nedostataka. One
moraju odgovarati karakteristikama sorte po obliku, krupnoi, boji i istoi pokoice,
zrelosti i ukusu. U sorti sa krupnim plodovima prenik jabuka mora biti najmanje 65
mm, a u sorti sa sitnim plodovima najmanje 60 mm.
U jedinici pakovanja tolerie se do 5% plodova koji ne odgovaraju uslovima
propisanim za klasu ekstra ali ispunjavaju kvalitetne zahteve sledee nie klase.
U jedinici pakovanja do 5% plodova moe imati 5 mm manji ili vei prenik od
prenika propisanog za tu klasu. Najvie 5% plodova moe biti bez peteljki. U sorti
kao to je "Granny Smith" i "Democrat" tolerie se do 25% plodova bez peteljki ako
nema oteenja od biljnih bolesti i tetoina.
Dozvoljava se karakteristina rasta prevlaka u jamici peteljke ploda, ukoliko to nije
posledica prouzrokovana biljnim bolestima i tetoinama, a kod koara i preko celog
ploda jer je to sortna odlika.
lan 17.

U klasu I razvrstavaju se jabuke visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti, sa svim sortnim

karakteristikama, bez veih nedostataka, s tim to moe biti neto sitnijih plodova u
sorti sa krupnim plodovima prenika najmanje 60 mm i u sorti sa sitnim plodovima
prenika najmanje 55 mm.
Toleriu se manja ulegnua na pokoici ploda izazvana udarom ili lakim pritiskom,
koja ne utiu na odrivost i organoleptika svojstva ploda, a njihova ukupna povrina
ne sme prelaziti 2 cm

no plodu.

Dozvoljava se do 2% plodova sa oteenjima izazvanim mehanikim povredama ili

parazitima, s tim to pege izazvane aavom krastavou mogu obuhvatiti najvie

1/4 cm povrine jednog ploda, dok pege drugog porekla mogu obuhvatiti do 1 cm
povrine ploda ali te pege mogu biti najvie do 2 cm duine.

Kod plodova klase I tolerie se do 25% plodova bez peteljki u jednom pakovanju,
osim kod plodova sorte "Grannu Smith" gde se tolerie do 50% plodova bez peteljki
u jednom pakovanju ako na mestu gde je bila peteljka nema oteenja.
Kod jabuka klase I moe se tolerisati samo slabije izraena rasta prevlaka, ukoliko
ta prevlaka nije posledica prouzrokovana biljnim bolestima, tetoinama ili mrazom.
Kod jabuka koara klase I rasta prevlaka je sortna odlika i ne smatra se
nedostatkom.
U jedinici pakovanja tolerie se do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima
propisanim za ovu klasu ali ispunjavaju zahteve sledee nie klase.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova prenika koji je najvie 5 mm manji
ili vei od prenika propisanog za ovu klasu jabuka.
lan 18.
U klasu II razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih i drugih sorti jabuka, koji usled
slabije razvijenosti, manjeg kalibra ili drugih manjih nedostataka ne mogu da se
svrstaju u klasu ekstra ili klasu I. Krupnoa plodova mora biti takva da u sorti sa
krupnim plodovima prenik bude najmanje 55 mm, a u sorti sa sitnim plodovima
najmanje 45 mm. Osim toga plodovi mogu imati i slabije izraenu boju pokoice, kao
i vee tolerancije drugih nedostataka.
Najvie 10% plodova moe odstupati za 5 mm od prenika propisanog za ovu klasu.
Dozvoljava se da najvie 10% mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu
klasu ali mora odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta koji su propisani u lanu 9.
ovog pravilnika.
Jabuke klase II mogu da sadre do 4% plodova sa oteenjima izazvanim
mehanikim povredama, mrazom biljnim bolestima i tetoinama, gradom, kao i

sredstvima za zatitu bilja i to na najvie 2,5 cm

1 cm

povrine jednog ploda (od toga do

oteen aavom krastavou).

Dozvoljavaju se manje deformacije pokoice izazvane udarom, koje ne utiu na

odrivost i organoleptika svojstva ploda a njihova ukupna povrina ne sme prelaziti

2 cm

po plodu.

Tolerie se odsustvo peteljki i rasta prevlaka pokoice.

lan 19.
Jabuke ekstra klase moraju se paljivo pakovati u propisanu novu ambalau, i to:
slaganjem u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1. 022), srednje otvorene plitke
letvarice (JUS D.F1.021), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025), zatvorene male
letvarice (JUS D.F1.027), zatvorene amerike sanduke (JUS D.F1.031) i u zatvorene
kabinetske sanduke (JUS D.F1.032) obloene papirom ili drugim pogodnim
materijalom i snabdevene sa posebnim ulocima.
Jabuke klase I pakuju se u ambalau navedenu u stavu 1. ovog lana, s tim to se
mogu, pored slaganja u navedenu ambalau, pakovati u rasutom stanju u letvarice
jabuare (JUS D.F1.026 ili JUS D.F1. 037). U istu ovakvu ambalau pakuju se i
jabuke klase II.
Jabuke svih klasa mogu se pakovati i u paletne sanduke, a u prometu na malo u
razliitu ambalau malih dimenzija, kao to su kontejneri od valovite lepenke,
kartona ili plastinih masa (polistirena), prikladne korpice, kartonske kutije itd.
(komercijalno pakovanje u samouslugama, za turiste i dr.).
Deklaracija za jabuke klase ekstra i klase I pored podataka iz lana 4. ovog pravilnika
mora da sadri i podatak o sorti.
lan 20.
Pre stavljanja u promet plodovi jabuka se mogu tretirati odgovarajuim sredstvima u
cilju zatite od preterane dehidracije. Dozvoljavaju se sredstva na bazi kombinacije
sorbinske kiseline i parafina ali se u deklaraciji mora oznaiti da je takva zatita
primenjena i uneti podatak o postupku kojim se zatitno sredstvo uklanja.

2. Kruke (Purus communis L.)

lan 21.
Radi stavljanja u .promet kruke se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i
II.
Kruke namenjene za neposrednu potronju moraju biti takvog stepena zrelosti da
su plodovi pogodni za jelo.

lan 22.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi najboljih sorti kruaka iz svetskog i domaeg
sortimenta, koji su u svakom pogledu visokog kvaliteta, naroito po organoleptikim
svojstvima, zbog ega su velike upotrebne vrednosti.
Kruke klase ekstra moraju biti dobro razvijene i bez ikakvih nedostataka. Po obliku,
krupnoi, boji pokoice, zrelosti i ukusu moraju odgovarati karakteristikama sorte. U
sorti sa krupnim plodovima prenik kruke mora iznositi najmanje 60 mm, u sorti sa
sitnim plodovima najmanje 55 mm, a u ranim sortama do 50 mm.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% plodova koji ne odgovaraju uslovima
propisanim za ovu klasu ali ispunjavaju kvalitetne zahteve sledee nie klase.
U jedinici pakovanja do 5% plodova moe imati najvie 5 mm manji ili vei prenik
od propisanog i oznaenog u deklaraciji za ovu klasu kruaka.
lan 23.
U klasu I razvrstavaju se kruke visokokvalitetnih i kvalitetnih sorti, s tim da im
prenik u sorti sa krupnim plodovima iznosi najmanje 55 mm, a u ostalih sorti 50
mm. Toleriu se manja ulegnua u pokoici koja ne utiu na odrivost i
organoleptika svojstva ploda, a njihova povrina ne sme prelaziti 2 cm po plodu.
Osim toga, kruke klase I mogu ispoljavati neto izraenije nedostatke, koji im ne
umanjuju upotrebnu vrednost, kao to su oteenja izazvana mehanikim
povredama, biljnim bolestima i tetoinama, mrazom ili oegotinama, s tim da
ukupno samo 1 cm

povrine ploda i u duini do 2 cm no plodu, moe imati takvih

oteenja (od toga moe biti 1/4 cm

krastavou).

pega po jednom plodu izazvanih aavom

U jedinici pakovanja do 10% plodova moe imati prenik najvie 5 mm manji ili vei
od prenika propisanog za klasu I.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima
propisanim za ovu klasu ali ispunjavaju uslove kvaliteta sledee nie klase.
lan 24.
U klasu II razvrstavaju se plodovi kruaka visokokvalitetnih i drugih sorti, koji usled
slabije razvijenosti, manjeg kalibra ili drugih manjih nedostataka ne zadovoljavaju
uslove propisane za klasu I uz uslov da su praktino bez nedostataka. U sorti sa
krupnim plodovima najmanji prenik kruaka klase I mora biti 45 mm, a u sorti sa
sitnim plodovima najmanje 35 mm, s tim to kod najmanjih sorti prenik ploda moe
iznositi i manje od 35 mm. Osim toga, toleriu se nedostaci kao to su oteenja
izazvana biljnim bolestima i tetoinama, dok pege izazvane aavom krastavou
mogu obuhvatiti do 1 cm

povrine pokoice po jednom plodu.

U jedinici pakovanja najvie 10% plodova moe imati prenik do 5 mm vei ili manji
od prenika propisanog za ovu klasu.
Kruke klase II mogu imati do 4% plodova sa oteenjima izazvanim biljnim
bolestima i tetoinama, gradom, mrazom, sredstvima za zatitu bilja i mehanikim
povredama koje mogu obuhvatiti najvie 2,5 cm

povrine po jednom plodu.

U jedinici pakovanja dozvoljava se najvie 10% mase plodova koji ne ispunjavaju

uslove propisane za klasu II, ali moraju odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta iz
lana 9. ovog pravilnika.
lan 25.
Kruke se moraju pakovati u novu pogodnu ambalau. Plodovi klase ekstra i klase I
pakuju se briljivim slaganjem u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022),
srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021), zatvorene plitke letvarice (JUS
D.F1.023), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025), zatvorene male letvarice (JUS
D. F1.027), zatvorene amerike sanduke (JUS D.F1.031), zatvorene kabinetske
sanduke (JUS D.F1.032) obloene papirom ili drugim odgovarajuim materijalom i u
otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036) sa ulocima ili bez ovih.
Kruke svih klasa mogu se pakovati i u paletne sanduke, a u prometu na malo u
razliitu prikladnu ambalau, isto kao i jabuke (lan 19).
Deklaracija za kruke klase ekstra i klase I pored ostalog mora da sadri i podatke o
sorti.

3. Dunje (Cudonia oblonga Mill.)

lan 26.
Radi stavljanja u promet dunje se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
lan 27.
Dunje klase I moraju biti zdrave i dobro razvijene, karakteristine za sortu i
proizvodno podruje, sa svetloutim mesnatim delom, bez mrkih mrlja i sa
pokoicom bez crnih pega. Prenik plodova mora iznositi najmanje 70 mm.
lan 28.
Dunje klase II moraju biti zdrave i dobro razvijene, a mogu biti i neto sitnije, sa
prenikom najmanje 50 mm. Dozvoljava se da najvie 5% plodova moe imati mrke
pege u mesnatom delu i manja oteenja koja ne umanjuju upotrebnu vrednost
ploda. Tolerie se do 4% plodova oteenih biljnim bolestima i tetoinama.
lan 29.

Dunje se pakuju u dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.025) i u letvarice jabuare

(JUS D.F1. 027), kao i u paletne sanduke.
Dunje klase II mogu se stavljati u promet i u rasutom stanju, uz uslov da su zidovi
prevoznog sredstva obloeni hartijom, a da visina sloja nije vea od 1,2 m.
U prometu na malo dunje se mogu pakovati u razliitu komercijalnu ambalau
(shodno odredbi lana 12. ovog pravilnika), pa i u razliite kese manjih dimenzija.

4. Breskve (Prunus persica L; Persica vulgaris)

lan 30.
Radi stavljanja u promet breskve se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase- ekstra, I i
II.
lan 31.
Breskve se po kalibru klasiraju u sedam grupa, i to:
__________________________________________________________
Prenik ploda
Obim ploda
Oznaka kalibra
(mm)
(cm)
__________________________________________________________
preko 90
preko 28
AAAA
81-89
25-27
AAA
74-80
23-24
A
68-73
21-22
A
62-67
19-20
B
56-61
17,5-18
C
50-55
16-16,5
D
__________________________________________________________
Do 1. juna mogu se stavljati u promet i breskve manjeg kalibra od 47 do 50 mm u
preniku ili od 15 do 16 cm po obimu ploda. U klasu ekstra mogu se razvrstati
plodovi sa najmanje 56 mm u preniku ili od 15 do 16 cm po obimu.
U jedinici pakovanja najvie 10% plodova po broju ili masi moe imati do 5 mm
manji ili vei prenik od propisanog i deklarisanog za odgovarajuu klasu.
lan 32.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih, plemenitih sorti breskve,
briljivo obrani, koji su u svakom pogledu odlinog kvaliteta. Breskve ove klase
moraju biti dobro razvijene, zrele i bez ikakvih nedostataka.
Breskve klase ekstra moraju biti ujednaene po obliku, boji i veliini, s tim da prenik
ploda mora iznositi najmanje 62 mm.

Dozvoljava se da u jedinici pakovanja najvie 5% plodova ne ispunjava uslove

propisane za ovu klasu ali moraju zadovoljavati zahteve kvaliteta za sledeu niu
klasu.
U jedinici pakovanja do 5% plodova bresaka klase ekstra mogu imati 5 mm manji ili
vei prenik od prenika propisanog za ovu klasu.
lan 33.
U klasu I razvrstavaju se plodovi bresaka visokokvalitetnih i kvalitetnih plemenitih
sorti, s tim to im prenik moe biti najmanje 50 mm, a za one koje stiu do 1. juna
najmanje 47 mm.
U klasi I do 5% plodova moe imati pukotine oko peteljke, s tim da nije nastupilo
truljenje.
Dozvoljava se prisustvo pega koje ne zadiru u mezokarp, a mogu obuhvatiti najvie
0,5 cm

povrine jednog ploda.

Tolerie se da najvie 10% mase plodova bresaka ove klase ne ispunjava uslove
propisane za ovu klasu, ali moraju zadovoljavati uslove kvaliteta propisane za
sledeu niu klasu.
U jedinici pakovanja bresaka klase I moe biti do 10% plodova iji prenik odstupa
10 mm od propisanog za ovu klasu.
lan 34.
U klasu II razvrstavaju se plodovi bresaka dobrog kvaliteta, zdravi i normalno
razvijeni. Mogu poticati i od sejanaca (vinogradarske breskve). Toleriu se nedostaci,
kao to je izduenost do 2 cm. Dozvoljava se prisustvo pega na povrini pokoice
koje ne zadiru u mezokarp, a mogu obuhvatiti najvie 1,5 cm
ploda.

povrine jednog

U jedinici pakovanja tolerie se do 10% plodova koji u pogledu kvaliteta ne

odgovaraju ovoj kategoriji, ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta propisane za
voe u odredbi lana 9. ovog pravilnika.
lan 35.
Breskve klase ekstra pakuju se u novu i istu ambalau obloenu papirom ili
snabdevenu ulocima, i to u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.023 i JUS D.F1.036) i
u velike otvorene letvarice (JUS D.F1.022). Breskve klase I i klase II mogu se
pakovati i u paletne sanduke, ali specijalno napravljene za tu svrhu sa manjom
dubinom i obloene papirom, uz uslov da su paljivo obrane, dovoljno vrste da
izdre transport i rukovanje i ujednaene po zrelosti i kalibru.
U prometu na malo breskve se mogu pakovati u razliitu ambalau manjih dimenzija
(lan 12).

Deklaracija za breskve klase ekstra i klase I pored ostalog mora da sadri i podatak o
sorti.

5. Kajsije (Primus armeniaca L. sin. Armeniaca vulgaris)

lan 36.
Radi stavljanja u promet kajsije se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i
II.
lan 37.
U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi visokokvalitetnih sorti kajsija, dobro razvijeni,
briljivo obrani, dovoljno zreli i bez ikakvih nedostataka.
Kajsije klase ekstra moraju biti ujednaene po obliku, boji i veliini, s tim da prenik
ploda mora iznositi najmanje 40 mm.
U jedinici pakovanja do 5% plodova kajsije klase ekstra mogu imati do 5 mm manji
ili vei prenik od prenika propisanog za ovu klasu i najvie 5% plodova koji ne
ispunjavaju propisane uslove u pogledu kvaliteta, ali zadovoljavaju uslove koji su
propisani za kvalitet sledee nie klase.
lan 38.
Klasa I obuhvata plodove kajsije koji su po obliku, krupnoi i boji pokoice tipini za
sortu i proizvodno podruje, s tim da prenik ploda mora iznositi najmanje 30 mm.
Dozvoljavaju se manja odstupanja u pogledu oblika, razvijenosti i koloracije
pokoice, koja ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
Toleriu se nedostaci kao to su manja ulegnua koja ne utiu na odrivost ploda,
neznatne oegotine koje zahvataju samo pokoicu, a ukupni nedostaci ne smeju
prelaziti 0,5 cm

povrine po jednom plodu.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova sa prenikom do 5 mm manjim ili

veim od propisanog.
Dozvoljava se da u jedinici pakovanja moe biti najvie 10% plodova koji u pogledu
kvaliteta ne ispunjavaju uslove propisane za ovu klasu, ali zadovoljavaju minimalne
uslove kvaliteta (lan 9).
lan 39.
U klasu II razvrstavaju se plodovi kajsija koji zadovoljavaju minimalne uslova
kvaliteta (lanak 9) i veliine ploda najmanje 25 mm u preniku. Ukupna oteenja

pokoice ne smeju da prelaze 1 cm po plodu. U ovu klasu mogu se uvrstiti i plodovi

od samoniklih kajsija razmnoenih semenom.
lan 40.
Kajsije klase ekstra pakuju se slaganjem u srednje otvorene plitke letvarice (JUS
D.F1.021), sloene plitke letvarice (JUS D.F1.024), zatvorene kabinetske sanduke
(JUS D.F1.032) i otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036). One se moraju pakovati
paljivo slaganjem samo u jednom sloju, s tim to plodovi moraju biti odvojeni jedan
od drugog odgovarajuim materijalima, sa vrstom hartijom kao ulocima.
Kajsije klase I i klase II pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.021),
sloene plitke letvarice (JUS D.F1.024) i otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.036).
Mogu se pakovati i u dva sloja, s tim da se izmeu slojeva stavi talasasta hartija ili
hartija za pakovanje. Kajsije klase I i klase II mbgu se pakovati i nasipanjem, bez
slaganja, s tim da u jedinici ambalae ne sme biti preko 8 kg plodova klase I i 10 kg
plodova klase II.

6. ljive (Prunus domestica L.)

lan 41.
Radi stavljanja u promet ljive se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
lan 42.
ljive klase ekstra moraju biti ujednaene po obliku, veliini i boji, obrane rukom sa
peteljkom, neraspuknute i sa ouvanom pepeljkom (ako ga plodovi sorte imaju) i bez
ikakvih nedostataka.
U jedinici pakovanja kod ljiva ove klase moraju se nai samo plodovi krupnih sorti
sa tipinim sortnim karakteristikama. Tolerie se do 5% plodova bez peteljki.
lan 43.
ljive klase I obuhvataju plodove dobrog kvaliteta tipine za sortu po razvijenosti,
obliku i boji, i bez nedostataka. Plodovi moraju biti takoe paljivo rukom brani.
ljive ove klase mogu imati manja odstupanja od oblika i boje pokoice. Dozvoljava
se prisustvo do 10% plodova bez peteljke. Kod ljive renkloda (reineclaude) toleriu
se plitke, potpuno zarasle naprsline.
lan 44.
ljive klase II obuhvataju plodove koji se usled razliitih nedostataka u pogledu
kalibra, razvijenosti, boje pokoice i dr. ne mogu uvrstiti u klasu I ali u svemu
ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta (lan 9).

U jedinici pakovanja tolerie se i do 10% plodova sa razliitim oteenjima pokoice

izazvanim biljnim bolestima i tetoinama, mehanikim povredama i dr., s tim da
zahvataju najvie etvrtinu ploda.
lan 45.
ljive klase ekstra i klase I pakuju se u srednje otvorene plitke letvarice (JUS
D.F1.021) i velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022).
ljive klase II mogu se pakovati i u kose letvarice (JUS D.F1.030).
ljive namenjene maloprodaji mogu se pakovati i u razliitu prikladnu komercijalnu
ambalau manjih dimenzija (lan 12).

7. Trenje (Prunus avium L.)

lan 46.
Radi stavljanja u promet trenje se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i
II.
lan 47.
Trenje klase ekstra obuhvataju plodove najboljih sorti treanja sa karakteristinim
sortnim osobinama i bez ikakvih nedostataka.
Plodovi treanja klase ekstra moraju biti vrsti, pravilno razvijeni, ujednaeni po
veliini, boji i zrelosti. Za trenje ove klase prenik ploda ne moe biti manji od 20
mm.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova koji ne ispunjavaju navedene uslove
kvaliteta, s tim da ne smeju biti omekali ili prezreli, ali moe biti do 2% neznatno
povreenih treanja. Do 10% plodova moe imati prenik ispod 20 mm, ali ne manji
od 17 mm.
lan 48.
Trenje klase I obuhvataju plodove tipine za sortu, ali sa nedostacima u pogledu
kalibra, razvijenosti i boje. Prenik ploda ne sme da bude ispod 17 mm, a u ranih
sorti ne ispod 15 mm.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima
propisanim za ovu klasu, a najvie 4% povreenih i 2% crvljivih treanja. Tolerie se
takoe do 10% plodova sa prenikom manjim od propisanog, ali ne manjim od 15
mm.
lan 49.

Trenje klase II obuhvataju plodove dobrog kvaliteta, koji usled nedostataka u

pogledu razvijenosti, prenika i boje ne odgovaraju klasi I, ali ispunjavaju minimalne
uslove kvaliteta (lan 9).
Prenik ploda trenje ove klase ne sme da bude ispod 15 mm, a kod ranih sorti ne
ispod 13 mm.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova koji ne odgovaraju uslovima
propisanim za ovu klasu, a najvie 6% povreenih i 4% crvljivih treanja. Tolerie se
i do 10% plodova sa prenikom manjim od 13 mm.
lan 50.
Trenje se pakuju u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) i u velike otvorene plitke
letvarice (JUS D.F1.022). U maloprodaji mogu se pakovati i u manju prikladnu
komercijalnu ambalau od razliitog materijala, preteno od 0,5 kg neto mase (lan
12).

8. Vinje i marele (Prunus cerasus L. i Prunus avium - Prunus

cerasus)
lan 51.
Radi stavljanja u promet vinje i marele se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase ekstra, I i II.
lan 52.
Vinje i marele klase ekstra obuhvataju plodove najboljih sorti, sa peteljkom, bez
nedostataka i ujednaene po zrelosti i krupnoi, s tim da nisu previe meki, odnosno
prezreli i sa prosenom masom ploda koja nije manja od 5,5 g.
lan 53.
Vinje i marele klase I obuhvataju plodove tipine za sortu, bez nedostataka, s tim
to se toleriu odstupanja po krupnoi, boji i kvalitetu. Dozvoljava se do 2% plodova
oteenih parazitima i mehanikim povredama, koji ne umanjuju upotrebnu vrednost
plodova.
lan 54.
Vinje i marele klase II obuhvataju plodove dobrog kvaliteta sa manjim nedostacima
u pogledu razvijenosti, oblika i boje. Dozvoljava se do 5% plodova oteenih
parazitima, mehanikim i drugim povredama.
lan 55.

Vinje i marele pakuju se u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020), srednje
plitke letvarice (JUS D.F1.021) i velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022).
Vinje i marele mogu se, kao i trenje, pakovati i u prikladnu komercijalnu ambalau.

9. Jagode (Fragaria ananasa; F. grandiflora)

lan 56.
Radi stavljanja u promet jagode se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i
II.
lan 57.
Jagode klase ekstra moraju imati oblik, razvijenost i boju karakteristine za odnosnu
sortu. Plodovi moraju biti ujednaeni po zrelosti, obliku i krupnoi, bez ikakvih
nedostataka, bez nenormalne spoljne vlanosti, sa aicom i skraenom peteljkom.
Plodovi jagoda klase ekstra moraju biti celi, bez estica zemlje i bez drugih stranih
primesa.
Prenik plodova krupnih i srednje krupnih sorti mora iznositi najmanje 25 mm, a
ostalih sorti najmanje 20 mm.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% plodova koji ne ispunjavaju uslove
propisane za ovu klasu, ali s tim da potpuno odgovaraju kvalitetnim zahtevima
sledee nie klase.
Dozvoljava se najvie 5% plodova sa prenikom koji je manji od propisanog, ali ne
manjim od 18 mm.
lan 58.
Jagode klase I moraju imati priblino isti oblik i moraju imati veliinu i boju
karakteristine za sortu kojoj pripadaju. Moraju biti cele, nepovreene povrine, bez
nedostataka, sa aicom i skraenom peteljkom, a dozvoljava sa prisustvo neznatnih
estica zemlje.
Prenik plodova krupnih i srednje krupnih sorti mora iznositi najmanje 18 do 25 mm,
a ostalih sorti najmanje 15 mm. Kod rano zrelih sorti se tolerie prenik od najmanje
18 mm.
U jedinici pakovanja do 10% mase jagoda moe da odstupa od uslova propisanih za
klasu I, s tim da ispunjavaju zahteve koji su u pogledu kvaliteta propisani za sledeu
niu klasu. U tih 10% moe biti najvie 2% pokvarenih plodova i do 10% plodova bez
aice.
Dozvoljava se da najvie 10% plodova jagode moe imati prenik koji ne odgovara
kalibru ove klase.

lan 59.
Jagode klase II obuhvataju plodove koji po kvalitetu ne odgovaraju prethodnoj klasi,
ali ispunjavaju minimalne uslove kvaliteta (lan 9). Plodovi mogu imati prenik i
manji od 15 mm, a u jedinici pakovanja tolerie se i 10% prezrelih ili sitnijih plodova,
kao i do 2% plodova sa oteenjima od biljnih bolesti i tetoina i do 10% plodova
bez aice i peteljke, a najvie 10% plodova sa oteenjem pokoice koje bitno ne
umanjuje upotrebnu vrednost proizvoda.
lan 60.
U promet se mogu stavljati i umske jagode koje imaju oblik, boju, miris, ukus i
razvijenost karakteristine za umsku jagodu. Plodovi moraju biti ujednaeni po
krupnoi, dovoljno zreli, bez nenormalne spoljne vlanosti, sa aicom i kratkom
peteljkom.
lan 61.
Jagode i umske jagode pakuju se u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020)
koje se stavljaju u ramove (JUS D.F1.033) ili u korpice za jagode (JUS D.F1.046),
kao i u pogodnu manju ambalau od plastine mase i drugog pogodnog materijala,
koja se zatim slae u letvarice.
Jedinica pakovanja za jagodu klase ekstra i umsku jagodu moe da sadri najvie
0,5 kg neto mase.

10. Maline (Rubus idaeus L.)

lan 62.
Radi stavljalja u promet maline se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i II.
lan 63.
Maline klase ekstra obuhvataju plodove malina visokokvalitetnih sorti. Plodovi moraju
biti celi, isti, svei na izgled, zdravi bez ikakvih nedostataka, ujednaeni po zrelosti,
dovoljno vrsti da mogu izdrati rukovanje i transport. Moraju biti bez stranih
primesa i bez aica. U jedinici pakovanja prenik ploda ne sme biti ispod 15 mm, a
najvie 10% plodova moe biti sa prenikom koji je manji od 15 mm ali nije manji od
12 mm.
Tolerie se da u jedinici pakovanja do 5% mase plodova ne ispunjava uslove
propisane za klasu ekstra, ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeu niu
klasu.
lan 64.
Malina klase I obuhvataju sorte dobrog kvaliteta, plodova ujednaenih po veliini,
boji i zrelosti. Toleriu se izvesna odstupanja u pogledu razvijenosti i krupnoe

plodova, ali plodovi ne smeju biti prezreli. Moe biti 5% plodova sa aicom i 5%
plodova sa mehanikim povredama, a najmanji prenik ploda mora biti 12 mm.
Dozvoljava se do 10% plodova sa prenikom koji je manji od 12 mm ali nije manji od
10 mm.
Tolerie se da u jedinici pakovanja najvie 10% mase plodova ne ispunjava uslove
propisane za ovu klasu, ali moraju ispunjavati uslove za sledeu niu klasu, kao i da
moe biti do 2% crvljivih plodova.
lan 65.
Klasa II obuhvata plodove malina koji ne odgovaraju uslovima propisanim za
prethodnu klasu, ali moraju odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (lan 9) to
podrazumeva i da plodovi nisu svenuli.
Tolerie se manja neujednaenost plodova po krupnoi i zrelosti.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova sa aicom i do 5% plodova sa
mehanikim povredama koje ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
Dozvoljava se do 2% crvljivih plodova u jedinici pakovanja.
lan 66.
Maline klase ekstra i klase I beru se briljivo rukom i pakuju neposredno u otvorene
plitke letvarice (JUS D.F1.020) ili pogodnu malu ambalau od 0,250 do 0,5 kg.
Letvarice u koje se pakuju maline klase II ne moraju se stavljati u ramove.

11. Kupine (Rubus fructicosus L.)

lan 67.
Radi stavljanja u promet kupine se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i
II.
lan 68.
Kupine klase ekstra moraju biti dovoljno zrele, ujednaene po krupnoi i boji, bez
aice, iste, zdrave i bez nedostataka. Tolerie se da u jedinici pakovanja do 5%
mase plodova ne ispunjava uslove propisane za ovu klasu ali moraju ispunjavati
uslove propisane za sledeu niu klasu.
lan 69.
Kupine klase I moraju biti dobro razvijene, ujednaene krupnoe, dobrog kvaliteta,
dovoljno zrele i bez aica. Ne toleriu se prezreli, uveli ili mehaniki jae oteeni
plodovi.

Dozvoljava se da u jedinici pakovanja do 10% mase plodova ne ispunjava uslove

propisane za ovu klasu, ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeu niu
klasu.
lan 70.
Kupine klase II moraju biti zdrave, iste i potpuno zrele, sa manjim nedostacima u
pogledu oblika ploda. U jedinici pakovanja tolerie se do 20% mase prezrelih
plodova, do 10% mase plodova sa aicom, kao i najvie 5% mase crvljivih plodova.
lan 71.
Kupine svih klasa paljivo se beru rukom i pakuju u plitke otvorene male letvarice
(JUS D.F1.020) ili u pogodnu malu ambalau do 0,5 kg neto ploda. Plodovi se zatim
slau u pogodne letvarice.

12. Ribizle (Ribes album, R. rubrum i R. nigrum)

lan 72.
Radi stavljanja u promet ribizle se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
lan 73.
Plodovi ribizle klase I moraju biti veoma dobrog kvaliteta, celi, pravilno razvijeni,
dovoljno zreli, tipini za sortu, u grozdovima, ujednaeni po krupnoi i bez prisustva
pojedinanih bobica.
lan 74.
U jedinici pakovanja ribizli klase II moe biti do 10% plodova sa neujednaenim
grozdovima i malo okrunjenim bobicama. Tolerie se prisustvo neto zrelijih bobica,
kao i rastresiti grozdovi.
lan 75.
Ribizle se moraju paljivo rukom brati i pakovati u manju ambalau od plastine
mase, drveta ili hartije (kartona), sadrine do najvie 0,5 kg neto ploda. Ribizle klase
II mogu se pakovati i u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020).

13. Ogrozd (Ribes grossularia L.)

lan 76.
Radi stavljanja u promet ogrozd se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.

lan 77.
Ogrozd klase I mora biti sa bobicama tipinim za sortu, dobrog kvaliteta i bez
nedostataka. Bobice moraju biti pogodne zrelosti, ujednaene po veliini, obliku i
boji. Tolerie se do 10% prezrelih plodova.
lan 78.
U ogrozd klase II razvrstavaju se normalno razvijene, zrele i zdrave bobice sa
manjim nedostacima. Tolerie se do 10% plodova loijeg kvaliteta, ak i naprslih.
lan 79.
Ogrozd se pakuje u male kontejnere sadrine do 0,5 kg neto, a plodovi ogrozda klase
II i u otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020).

14. Borovnice (Vaccinium murtillus)

lan 80.
Radi stavljanja u promet borovnice se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
lan 81.
U klasu I razvrstavaju se borovnice brane rukom, dobre razvijenosti, tamnoplave
boje, bez gorine i sa potpuno ouvanim pepeljkom. Bobice moraju biti pogodne
zrelosti, vrste, meusobno neslepljene, bez peteljki i listia. Bobice borovnica ne
smeju biti prezrele.
Oteenja koja ne umanjuju transportnu izdrljivost i organoleptika svojstva ne
smatraju se nedostacima.
Tolerie se da u jedinici pakovanja do 10% mase plodova ne ispunjava uslove
propisane za ovu klasu, ali moraju ispunjavati uslove propisane za sledeu niu
klasu.
U jedinici pakovanja moe biti do 1% nejestivih delova, odnosno listia, peteljki i
granica.
lan 82.
U klasu II razvrstavaju se manje razvijene, sitnije borovnice dobrog kvaliteta,
normalno razvijene, zdrave, sa bojom koja odgovara pogodnom stepenu zrelosti, bez
gorine i bez peteljki. Borovnice ne moraju biti ujednaene po zrelosti. Toleriu se
odstupanja u pogledu razvijenosti, boje pokoice i vrstine. Toleriu se i bobice sa
neznatnim oteenjima pokoice koja ne utiu na odrivost i organoleptika svojstva
proizvoda.

U jedinici pakovanja moe biti do 10% mase prezrelih plodova i najvie 2% nejestivih
delova, odnosno listia, peteljki i granica.
lan 83.
Borovnice se paljivo rukom beru i pakuju u specijalnu malu ambalau od pogodnog
materijala, sadrine najvie do 0,5 kg neto ploda, dok se borovnice klase II mogu
pakovati i u male otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.020) sa ramovima (JUS
D.F1.033).

15. Stono groe (Vitis vinifera L.)

lan 84.
Radi stavljanja u promet stono groe se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra,
I i II.
lan 85.
Kao groe klase ekstra moe se stavljati u promet samo stono groe
visokokvalitetnih svetskih i domaih sorti koje potiu od vrste Vitis vinifera, bez
ikakvih nedostataka. Grozdovi moraju biti normalno razvijeni i tipini za sortu, kao i
da su odreene veliine. Veliina grozda se utvruje masom. Kod sorti sa krupnim
bobicama grozd mora imati najmanje 200 g a kod ostalih najmanje 150 g. Bobice
moraju biti pravilnog oblika, dobro i ravnomerno razvijene, ujednaene po boji i
krupnoi, sa obilnim pepeljkom i ne smeju biti zbijene. Naroito ne smeju biti
mehaniki i na drugi nain oteene, to bi ih inilo manje pogodnim za potronju.
U jedinici pakovanja tolerie se do 10% mase grozdova manjih od 200 g kod sorti sa
krupnim bobicama, odnosno manjih od 150 g kod sorti sa sitnijim bobicama, ali ne
manjih od 100 g mase.
U jedinici pakovanja do 5% mase stonog groa moe da odstupa od uslova
propisanih za klasu ekstra, s tim da ispunjava zahteve propisane za sledeu niu
klasu. U tih 5% moe biti do 3% otkinutih bobica.
lan 86.
Grozdovi stonog groa klase I moraju imati ista svojstva kao grozdovi stonog
groa klase ekstra, s tim to bobice na grozdinki ne moraju biti sasvim ravnomerno
rasporeene, a mogu imati manje nedostatke u pogledu boje i manje oegotine od
sunca.
Masa svakog grozda mora iznositi najmanje 150 g kod sorti sa krupnim bobicama, a
najmanje 100 g kod sorti sa sitnim bobicama.
U jedinici pakovanja do 10% grozdova moe imati masu manju od 100 g ali ne
manju od 75 g.

U jedinici pakovanja do 10% mase groa moe da odstupa od uslova propisanih za

klasu I, s tim da u tih 10% moe biti do 3% otkinutih bobica, od mase groa.
lan 87.
Groe klase II mora takoe pripadati stonim sortama. Grozdovi i bobice moraju biti
normalno razvijeni i zdravi, po svim osobinama karakteristini za sortu, pri emu se
toleriu nedostaci u pogledu veliine grozdova, razvijenosti bobica, boje pokoice,
stepena zrelosti, rasporeda i zbijenosti bobica.
U ovu klasu moe se razvrstati i groe vinskih sorti namenjeno za potronju u
sveem stanju, uz uslov da je zdravo i dobrog kvaliteta.
lan 88.
Stono groe klase ekstra pakuje se u nove male otvorene plitke letvarice (JUS
D.F1.020) i u srednje plitke otvorene letvarice (JUS D.F1.021).
Stono groe klase I pakuje se u nove srednje otvorene plitke letvarice (JUS
D.F1.021), velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022) i u zatvorene plitke
letvarice (JUS D.F1.023).
Stono groe klase II moe se pakovati jo i u kose letvarice (JUS D.F1.030).
Stono groe moe se pakovati i u razliitu komercijalnu ambalau.
Deklaracija za stono groe klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora da sadri i
podatak o sorti.

16. Orah u ljusci (Juglans regia L.)

lan 89.
Radi stavljanja u promet orah u ljusci se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I
i II.
lan 90.
Orah u ljusci razvrstava se u dve grupe: sve orah u ljusci koji nije podvrgavan
nikakvim pripremama posle branja i odvajanja lupine i osuen orah u ljusci koji je
posle berbe, pored lupine, osloboen dela vlage, tako da vlaga iznosi najvie 12%.
Vlanost se izraunava na osnovu razlike u masi pre i posle suenja najmanje 50 g
oraha u ljusci, u sunici na 103C 2C u toku 6 asova.
lan 91.

Orah u ljusci mora zadovoljavati sledee minimalne uslove kvaliteta: da mu je ljuska

zdrava, a naroito bez tragova oteenja od biljnih bolesti i tetoina, cela (pri emu
se delimino otvoreni orasi ne smatraju kao naeti) i ista, bez lupine i stranih
primesa.
Jezgro oraha mora biti meko ili umereno tvrdo, zdravo, bez vidljivih tragova biljnih
bolesti i tetoina, kao i bez ivih ili uginulih insekata, vrsto i normalno razvijeno,
normalne zrelosti, bez stranog mirisa i ukusa, a jezgro mora dobro ispunjavati ljusku.
Orah u ljusci mora biti obran u punoj zrelosti, kada se lupina potpuno odvaja od
ljuske.
lan 92.
Orah u ljusci klase ekstra mora biti sa tankom ljuskom, svetle boje, bez ostataka
lupine i mrlja, ujednaen po obliku, veliini i izgledu, bez oteenja i ozleda od biljnih
bolesti i tetoina, a moe da sadri do 12% vode. Jezgro oraha klase ekstra mora
biti potpuno zrelo i svetlije boje i mora dobro ispunjavati ljusku.
U jedinici pakovanja kod osuenog oraha u ljusci tolerie se do 5% plodova koji po
kvalitetu ljuske i jezgra ne odgovaraju uslovima iz stava 1. ovog lana, ali
ispunjavaju uslove propisane za sledeu niu klasu, s tim da ne moe biti vie od 2%
plodova sa oteenjima od biljnih bolesti i tetoina, plesnivih i ueglih i vie od 5%
drugih sorti od deklasirane. U ovu klasu svrstava se samo orah sa oznakom sorte.
Orah u ljusci klase ekstra mora imati prenik od najmanje 27 mm, a kod sorti
duguljastog oblika ploda i iznad 26 mm (ako duina prelazi 1,25 prenik oraha).
Tolerie se najvie 10% plodova sa odstupanjem prenika do 1 mm, od ega do 3%
sa odstupanjem koje nije iznad 2 mm.
lan 93.
Orah u ljusci I klase mora biti dobrog kvaliteta, s prenikom najmanje 24 mm. Ljuska
mora biti svetla i ista, nepovreena i umereno tvrda do prihvatljivo meka. Jezgro
mora biti dobrog kvaliteta i dobro ispunjavati ljusku.
U jedinici pakovanja tolerie se do 10% plodova koji pripadaju drugim sortama i do
10% plodova kod kojih ljuska i jezgro ne zadovoljavaju uslove propisane za ovu
klasu, ali odgovaraju minimalnim uslovima (lan 91). Od toga najvie 5% plodova
moe biti oteeno biljnim bolestima i tetoinama, plesnivo ili ueglo.
Prema veliini ploda orah u ljusci klase I stavlja se u promet kao: duguljast orah u
ljusci sa prenikom od 24 do 27 mm i orah u ljusci sa prenikom od 24 do 26 mm.
lan 94.
U klasu II razvrstava se orah u ljusci koji ne ispunjava uslove klase I, ali odgovara
minimalnim uslovima (lan 91). Prenik oraha klase II moe iznositi od 20 do 24
mm. Ljuska moe da bude umereno tvrda, srednje tvrda i tvrda. Tolerie se

meavina plodova razliitih sorti, odnosno tipova, uz uslov da plodovi imaju punu
upotrebnu vrednost.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova oraha u ljusci s kalibrom prenika za
2 mm manjeg ili veeg od propisanog za ovu kategoriju, ali ne manjeg od 18 mm, s
tim da ne moe biti vie od ukupno 5% plodova oraha oteenih biljnim bolestima i
tetoinama, plesnivih i ueglih oraha.
U jedinici pakovanja dozvoljava se najvie 10% plodova drugih sorti, do 10% plodova
kod kojih ljuska i jezgro ne odgovaraju uslovima iz lana 91. ovog pravilnika, a od
toga najvie 7,5% plodova oteenih tetoinama, plesnivih i ueglih.
lan 95.
Orah u ljusci pakuje se u vree od retkog tkanja (JUS F.G4.021), vree od trostruke
natron hartije, jutene vree, kao i u drugu vrstu ambalae koja obezbeuje zatitu
proizvoda i zadovoljava potrebne higijenske uslove. U prometu na malo moe se
pakovati u manju komercijalnu ambalau, kao to su kese od tekstilnih vlakana ili
drugih pogodnih materijala, neto mase 0,5 do 2 kg.
U deklaraciju se mora uneti podatak o godini berbe.
Ne tolerie se meavina oraha iz berbi koje su bile raznih godina.

17. Jezgro oraha (Juglans regia L.)

lan 96.
Radi stavljanja u promet jezgro oraha se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I
i II.
lan 97.
Jezgro oraha mora poticati od oraha obranih u punoj zrelosti i zadovoljavati sledee
uslove kvaliteta: da je zdravo, celo ili u polutkama, isto i neueglo, sa najvie 8%
vlage, bez plesni i trulei i bez insekata, ivih ili uginulih.
lan 98.
Jezgro oraha klase ekstra mora biti odlinog kvaliteta, belo, zdravo, na preseku
svetle i ujednaene boje, suvo, bez plesni, neueglo, bez delova ljuske i drugih
stranih primesa, sa najmanje 22 mm u preniku.
Tolerie se da u jedinici pakovanja moe biti do 10% raspuknutih jezgra.
lan 99.

Jezgro oraha klase I mora imati ista svojstva kao jezgro oraha klase ekstra, bez
znaajnijih nedostataka, s tim to jezgra mogu biti u preniku izmeu 16 i 22 mm i
to se u jedinici pakovanja tolerie do 15% jezgri u etvrtinkama.
lan 100.
U klasu II razvrstava se jezgro oraha dobrog kvaliteta, suvo, zdravo, neueglo, bez
plesni i drugih manjih nedostataka, bez delova ljuske i drugih primesa, sa prenikom
ispod 16 mm i sa etvrtinkama razliite veliine.
U jedinici pakovanja moe biti do 15% jezgri sa polomljenim etvrtinkama u vidu
slomljenih etvrtinki.
lan 101.
Jezgro oraha pakuje se u zatvorene amerike sanduke (JUS D.F1.031) obloene
pergament hartijom ili celofanom, kao i u drugu komercijalnu ambalau, ukljuujui i
celofanske kese neto mase do 0,5 kg.
Ako jezgro potie od oraha iz ranije berbe, onda se taj podatak mora oznaiti u
deklaraciji. Ne tolerie se meanje jezgra iz razliitih berbi oraha.

18. Kesten (Castanea sativa Mill.)

lan 102.
Radi stavljanja u promet kesten se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Da bi se mogao staviti u promet kesten mora ispunjavati sledee uslove kvaliteta:
1) da je dobro razvijen, zreo, zdrav i ist;
2) da nije gorak;
3) da nije proklijao;
4) da nije promrzao ili presuen;
5) da nije polomljen ili nagnjeen;
6) da nema stranih primesa;
7) da ne pokazuje znake trulei;
8) da nije oteen insektima ili glodarima;
9) da nema ive ili uginule insekte.
lan 103.

Kesten klase ekstra obuhvata plodove najboljih sorti ili tipova, dobro razvijene,
krupnoe do 65 plodova u jednom kilogramu. Tolerie se do 5% plodova drugih sorti
ili tipova, ali odgovarajuih osobina, kao i do 4% plodova sa raznim manjim
nedostacima u pogledu razvijenosti.
lan 104.
U klasu I razvrstavaju se dobro razvijeni i zdravi plodovi kestena krupnoe od 65 do
95 plodova u jednom kilogramu. Tolerie se do 10% plodova drugih sorti ili tipova
odgovarajueg kvaliteta i do 5% plodova koji ne odstupaju od kvaliteta propisanog u
lanu 102. ovog pravilnika.
lan 105.
U klasu II razvrstava se kesten krupnoe iznad 95 plodova u jednom kilogramu. Pri
tom se tolerie do 12% plodova sa nedostacima koji im ne umanjuju upotrebnu
vrednost, kao i 15% plodova drugih sorti ili tipova odgovarajueg kvaliteta.
lan 106.
Kesten se pakuje u vree od retkog tekstila ili natron hartije sadrine najvie 50 kg.
Za komercijalno pakovanje upotrebljavaju se kese manje zapremine, od tekstila i
drugog materijala, kao i slina ambalaa.
Ambalaa za pakovanje kestena mora biti nova, bez ikakvog mirisa i dovoljno vrsta i
ista. U deklaraciju se mora uneti podatak o godini berbe.

19. Lenik u ljusci (Corylus avellana L. Corylus maxima Mill.) i

njegovi hibridi
lan 107.
Radi stavljanja u promet lenik u ljusci se razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
Prema krupnoi lenik u ljusci razvrstava se kao: vrlo krupan, sa prenikom preko 18
mm; krupan, sa prenikom od 16 do 18 mm; srednje krupan, sa prenikom od 13 do
16 mm i sitan sa prenikom manjim od 13 mm.
Lenik u ljusci se moe stavljati u promet i kao nekalibrisan ali ne sitniji od 13 mm u
preniku.
lan 108.
Plod lenika u ljusci mora biti normalno razvijen, zdrav, ceo, potpuno zreo, bez
vidljivih oteenja od biljnih bolesti i tetoina (insekata, glodara), bez ivih insekata,
neuegao, bez plesni, bez stranog mirisa i ukusa i sa sadrajem vlage do 12%.

Vlanost se izraunava na osnovu razlike u masi pre i posle suenja koliine od

najmanje 50 g lenika u ljusci na temperaturi od 103C 2C u toku 6 asova.
U jedinici pakovanja tolerie se do 12% plodova drugih sorti od one koja je navedena
u deklaraciji, kao i do 0,2% plodova sa ivim ili mrtvim insektima.
lan 109.
Lenik u ljusci klase ekstra obuhvata plodove visokokvalitetnih sorti ili tipova, veoma
dobro razvijene i sa prenikom iznad 16 mm i bez nedostataka.
Lenik u ljusci ovog kvaliteta mora biti sortiran po veliini. Plod mora biti bez lupine i
neistoe, a jezgro mora dobro ispunjavati ljusku (randman jezgra po masi najmanje
40%).
U jedinici pakovanja lenika u ljusci tolerie se do 5% duguljastih plodova u smei sa
okruglim plodovima, odnosno do 10% okruglih plodova u smei sa duguljastim
plodovima.
U jedinici pakovanja moe biti do 3% plodova upljih, plesnivih i oteenih od
insekata, kao i do 1% plodova sa nedostacima ljuske.
lan 110.
U klasu I razvrstava se lenik u ljusci kvalitetnih sorti i tipova sa normalno razvijenim
plodovima, sa prenikom iznad 13 mm i bez veih nedostataka.
Lenik u ljusci klase I mora biti sortiran po veliini plodova i ujednaenog prenika. U
jedinici pakovanja tolerie se do 5% duguljastih plodova lenika u ljusci u smei sa
okruglim plodovima, odnosno do 10% okruglih plodova lenika u ljusci u smei sa
duguljastim plodovima. Lenik mora biti bez lupine i neistoe, a jezgro mora
ispunjavati ljusku tako da randman jezgra po masi ne bude ispod 40%.
U jedinici pakovanja moe biti do 3% upljih plodova ili plodova oteenih insektima,
kao i najvie 1% plodova sa nedostacima ljuske i do 4% od mase lenika sa
unutranjim nedostacima jezgra.
lan 111.
U klasu II razvrstava se lenik u ljusci dobrog kvaliteta, normalno razvijen, sa
prenikom ispod 13 mm, zdrav i ist.
U ovu klasu moe se razvrstati i nekalibrisani lenik u ljusci, ali ne sitniji od 13 mm u
preniku.
Jezgro mora dobro ispunjavati ljusku tako da randman jezgra po masi ne bude ispod
36%.
U jedinici pakovanja tolerie se do 6% praznih plodova, do 3% plodova sa manama
na ljusci i do 10% plodova sa nedostacima jezgra.

lan 112.
Lenik u ljusci pakuje se u jutane vree (JUS F.G4.020) ili u vree od natron hartije a
u maloprodaji i u razliite kese od tekstila, plastike i dr.

20. Jezgro lenika (Corylus avellana L, Corylus maxima Mill.) i

njegovi hibridi
lan 113.
Radi stavljanja u promet jezgro lenika se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra,
I i II, a prema krupnoi razvrstava se u tri kalibra: vrlo krupno, sa prenikom od 13
do 15 mm, krupno, sa prenikom od 11 do 13 mm i sitno sa prenikom od 9 do 11
mm.
Jezgra lenika svih klasa moraju ispunjavati sledee uslove kvaliteta:
1) da vlanost jezgra ne prelazi 6%;
2) da je isto, zdravo, normalno razvijeno i kompaktno;
3) da je bez plesni i trulei;
4) da jezgro nema vidljivih oteenja od tetoina, kao to su insekti, glodari
(ukupna masa jezgra sa mrtvim insektima i njihovim delovima ne sme prelaziti
0,2%) i drugi paraziti;
5) da ueglih plodova nema vie nego to je dozvoljeno za pojedinu klasu;
6) da je boja karakteristina za odgovarajuu sortu;
7) da je pokoica bez vidnih oteenja i ozleda i da jezgro nije nalomljeno.
Jezgro lenika mora biti sortirano prema veliini (kalibrisano) tako da razlika izmeu
jezgra sa najmanjim i jezgra sa najveim prenikom ne bude vea od 2 mm u istoj
jedinici pakovanja.
Jezgro lenika moe biti sa ogrebotinama nastalim pri oslobaanju iz ljuske, ali ne
vie od 2 mm dubine. Oteenje moe da iznosi najvie 1/5 ukupne povrine jezgra,
s tim da ta oteenja ne utiu na njegovu odrivost. Komadi izlomljenog jezgra
lenika ne smeju prolaziti kroz sito sa otvorima od 5 mm.
Izuzetno od odredbe stava 3. u lanu 113, jezgro lenika namenjeno za industrijsku
preradu moe se stavljati u promet i nekalibrisano tako da ispunjava uslove iz stava
2. ovog lana.
lan 114.
U klasu ekstra razvrstava se jezgro lenika koje je odlinog kvaliteta, normalno
razvijeno, ujednaeno po krupnoi, boje karakteristine za sortu i bez nedostataka.

Jezgro lenika mora ispunjavati uslove propisane u lanu 113, stav 2. ta. 1. do 7.
ovog pravilnika.
Za ovu kvalitetnu klasu dozvoljava se da razlika izmeu minimalnog i maksimalnog
prenika jezgra iznosi 2 mm kod najvie 5% jezgra lenika.
Tolerie se da 2% jezgra bude druge sorte od sorte koja je deklasirana.
lan 115.
Jezgro lenika klase I obuhvata plodove dobrog kvaliteta koji moraju da ispunjavaju
uslove kvaliteta propisane u lanu 113. stava 2. ta. 1. do 7. ovog pravilnika.
Dozvoljava se da razlika izmeu najmanjeg i najveeg prenika jezgra iznosi 2 mm
kod najvie 5% jezgra lenika.
U jedinici pakovanja tolerie se do 0,3% ljuske i stranih primesa, do 1% jezgra
ueglih, plesnivih, natrulih ili crvljivih, do 3% slomljenih i mehaniki oteenih jezgra
- delova iji prenik nije manji od 5 mm, do 4% nepravilno razvijenih jezgra, kao i do
10% jezgra drugih sorti, odnosno tipova lenika odgovarajueg kvaliteta.
lan 116.
U klasu II razvrstava se zdravo jezgro lenika, koje zadovoljava minimalne uslove
(lan 113. stav 2. ta. 1. do 7) ali koje zbog manjih nedostataka ne odgovara
prethodnoj klasi. Reetanje ili kalibrisanje nije obavezno.
U jedinici pakovanja dozvoljava se najvie 8% po masi dvojnih jezgra, do 0,4%
delova ljuski i drugih stranih primesa, do 2% jezgra ueglih, plesnivih, trulih ili
oteenih od biljnih bolesti i tetoina (insekti, glodari), do 5% polomljenih jezgra, do
5% nepravilno razvijenih jezgra i do 10% jezgra drugih sorti ili tipova lenika
odgovarajueg kvaliteta.
lan 117.
Pri klasiranju jezgra lenika po veliini (kalibrisanju) razlika izmeu najmanjeg i
najveeg prenika ne sme biti vea od 2 mm. Kod jezgra lenika klase II dozvoljava
se odstupanje u preniku.
U deklaraciji za jezgro lenika klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora biti unet
podatak o kalibru i sorti.
Tolerie se najvie 10% jezgra koja su razliitog oblika ili tipa od onih koji su
oznaeni u deklaraciji.
lan 118.
Jezgro lenika pakuje se u ambalau koja mu obezbeuje ouvanje kvaliteta u
uslovima transporta i uvanja.

21. Badem u ljusci (Amygdalus communis L.)

lan 119.
Radi stavljanja u promet badem u ljusci se po kvalitetu razvrstava u tri klase ekstra, I i II.
lan 120.
Plod badema u ljusci mora biti normalno razvijen, zreo, zdrav, ist bez smole i
ostataka spoljne lupine, bez vidljivih oteenja od biljnih bolesti i tetoina (insekata,
glodara), bez ivih insekata, neuegao, bez plesni, bez stranog mirisa i ukusa i sa
najvie 9% vlage.
Vlanost sa izraunava na osnovu razlike u masi pre i posle suenja u sunici koliine
od najmanje 50 g badema u ljusci na temperaturi 103C 2C u toku 6 asova.
lan 121.
U klasu ekstra razvrstava se badem u ljusci visokokvalitetnih sorti, odlinog kvaliteta,
sa svim sortnim karakteristikama, sa mekom ili polumekom ljuskom koju jezgro
potpuno ispunjava, suv i bez smole i drugih nedostataka. Badem klase ekstra mora
ispunjavati uslove kvaliteta propisane u lanu 120. stav 1. ovog pravilnika.
U jedinici pakovanja moe biti do 2% praznih i plesnivih plodova ili plodova oteenih
od insekata, do 1% plodova sa gorkim jezgrom, kao i do 3% plodova drugih sorti i sa
nedostacima ljuske.
lan 122.
U klasu I razvrstavaju se plodovi badema u ljusci slinog kvaliteta kao plodovi
badema klase ekstra, pri emu se tolerie do 5% praznih i plesnivih plodova, ili
plodova oteenih od insekata, do 5% plodova drugih sorti ili sa nedostacima ljuske,
kao i do 1% plodova sa gorkim jezgrom.
lan 123.
U klasi II plodovi badema u ljusci moraju biti zdravi, dobro razvijeni i bez veih
nedostataka jezgra. Tolerie se do 10% plodova upljih, plesnivih i od insekata
oteenih plodova, kao i do 10% drugih sorti i plodova sa nedostacima ljuske.
Tolerie se do 1% plodova sa gorkim jezgrom.
lan 124.
Badem u ljusci pakuje se u jutane vree (JUS F.G4.020) i vree od natron hartije, a u
prometu na malo u razliite kese od tekstila, plastinih masa i dr.

U jedinici pakovanja moe biti najvie 2% polomljenih ljuski i drugih stranih primesa.

22. Jezgro badema (Amygdalus communis L.)

lan 125.
Radi stavljanja u promet jezgro badema se razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
lan 126.
Jezgro badema mora ispunjavati sledee minimalne uslove kvaliteta:
1) da sadri najvie 6% vlage (vie od 10 g jezgra badema suenog na 103C
2C za vreme od 6 asova);
2) da je celo, isto, zdravo, normalno razvijeno i kompaktno;
3) da jezgro nema vidljivih oteenja od biljnih bolesti i tetoina, kao to su insekti
i glodari. Ukupna masa jezgra sa mrtvim insektima i njihovim delovima ne sme
prelaziti 0,2%;
4) da je pokoica jezgra bez vidljivih ozleda, da jezgra nisu nalomljena i da nisu
gumasta;
5) da su jezgra slatka, neuegla, bez stranog mirisa i ukusa;
6) da je boja ujednaena i karakteristina za odgovarajuu sortu;
7) da nema dvojnih jezgra iznad dozvoljene tolerancije date za svaku klasu.
U prometu se mogu nalaziti: jezgra sortirana prema veliini (kalibrisana) i jezgra
nesortirana prema veliini.
lan 127.
U klasu ekstra razvrstava se jezgro badema visokokvalitetnih sorti, ujednaeno po
veliini i izgledu i bez nedostataka. Jezgro badema mora ispunjavati uslove kvaliteta
propisane u lanu 126. stav 1. ta. 1. do 7. ovog pravilnika.
U pakovanju sa oznakom "bez dvojnih jezgra" tolerie se do 2% dvojnih jezgra, a u
pakovanju bez ove oznake najvie 10% dvojnih jezgra.
Kod jezgra badema sortiranih prema veliini dozvoljava se za klasu ekstra do 0,20%
mase stranih primesa koje potiu od peska, ljuske i pokoice, do 2% gorkih jezgra,
do 0,50% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 0,5% plesnivih, pokvarenih ili
crvljivih i do 3% nerazvijenih jezgra. Kod jezgra koja nisu sortirana prema veliini
tolerie se do 0,25% stranih primesa koje potiu od peska, ljuske i pokoice, do 2%
gorkih jezgra, do 1% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 1% slomljenih jezgra, do

0,5% jezgra plesnivih ili oteenih biljnim bolestima ili tetoinama i do 5%

nerazvijenih jezgra.
Kod jezgra badema ove klase, koja su sortirana prema veliini, deklaracija pored
ostalog mora da sadri i podatak o najmanjem preniku ekvatorijalnog dela jezgra
(od 14 do 15 mm) ili broj jezgara u 100 g (od 80 do 85).
lan 128.
U klasu I razvrstava se jezgro badema koje potie od visokokvalitetnih i kvalitetnih
sorti najboljeg i dobrog kvaliteta. Jezgro badema ove klase mora takoe ispunjavati
uslove kvaliteta propisane u lanu 126. stav 1. ta. 1. do 7. ovog pravilnika.
U ovoj klasi tolerie se u jedinici pakovanja kod jezgra badema sortiranih prema
veliini sa oznakom "bez dvojnih jezgra" - do 3% mase dvojnih jezgra, a bez ove
oznake do 25% mase dvojnih jezgra.
U jedinici pakovanja kod jezgra badema sortiranih prema veliini dozvoljava se: do
0,5% stranih primesa (pesak, delii ljuske ili pokoice), do 3% gorkih jezgra do 1,5%
deformisanih ili smeuranih jezgra, do 3% izlomljenih jezgra, do 1% plesnivih, trulih
ili crvljivih jezgra i do 5% nedovoljno razvijenih jezgra.
Kod jezgra badema koja nisu sortirana prema veliini dozvoljava se u jedinici
pakovanja: do 0,5% stranih primesa (pesak, delii ljuske i pokoice, do 3% gorkih
jezgra, do 2% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 5% izlomljenih, do 1% jezgra
plesnivih, ili oteenih od biljnih bolesti i tetoina, gumastih ili ueglih i do 7%
nedovoljno razvijenih jezgra.
Kod jezgra badema ove klase sortiranih prema kalibru u deklaraciji mora biti sadran
podatak o najmanjem preniku ekvatorijalnog dela jezgra (od 13 do 14 mm) ili broj
jezgra u 100 g (od 85 do 90).
lan 129.
U klasu II razvrstava se jezgro badema koje potie od sorti razliitog kvaliteta, koje
usled manjih nedostataka ne moe da bude razvrstano u viu klasu, ali ispunjava
minimalne zahteve iz lana 9. ovog pravilnika. U ovoj klasi tolerie se: kod jezgra
badema sortiranih prema veliini sa oznakom "bez dvojnih jezgra" do 3% dvojnih
jezgra, a bez te oznake do 40% dvojnih jezgra.
Kod jezgra badema sortiranih prema veliini dozvoljeno je u jedinici pakovanja do
1% stranih primesa (pesak, delii ljuske ili pokoice), do 4% gorkih jezgra, do 3%
deformisanih ili smeuranih jezgra, do 5% izlomljenih jezgra, do 2% jezgra plesnivih,
oteenih od biljnih bolesti i tetoina, gumastih ili ueglih, i do 10% nepotpuno
razvijenih jezgra.
Kod jezgra badema koja nisu sortirana prema veliini dozvoljava se u jedinici
pakovanja do 0,5% stranih primesa (pesak, delii ljuske ili pokoice), do 4% ueglih
jezgra, do 4% deformisanih ili smeuranih jezgra, do 8% izlomljenih jezgra, do 2%
plesnivih, oteenih od biljnih bolesti i tetoina ili gumastih, i do 10% nepotpuno
razvijenih jezgra.

Za jezgra badema ove klase sortirana prema veliini, deklaracija mora, pored
ostalog, da sadri podatak o najmanjem preniku ekvatorijalnog dela jezgra (od 12
do 13 mm) ili broju jezgara u 100 g (preko 90 u 100 g).
lan 130.
Jezgro badema pakuje se u ambalau koja mu obezbeuje ouvanje kvaliteta u
uslovima transporta i uvanja.

23. Sirovi kikiriki u ljusci (Arachis hupogaea)

lan 131.
Sirovi kikiriki u ljusci koji se stavlja u promet razvrstava se u dve klase - I i II.
lan 132.
Da bi se mogao staviti u promet plod sirovog kikirikija u ljusci mora da ispunjava
sledee uslove kvaliteta:
1) da je zreo, suv, ist i ceo;
2) da je normalno razvijen i zdrav, sa dva ili vie jezgra;
3) da je boja ljuske slamasto uta;
4) da su jezgra zdrava, a boja pokoice i unutranjosti da je karakteristina za
sortu;
5) da ima miris svojstven sirovom kikirikiju i da ne sadri strani miris;
6) da nije uegao i da ne sadri plesni;
7) da nema prisutnih stranih primesa;
8) da nema ive ili uginule insekte i njihove delove;
9) da ne sadri vie od 12% vlage;
10) BRISANO - sa 53/87.
lan 133.
Sirovi kikiriki u ljusci klase I obuhvata plodove visokokvalitetnih sorti bez
nedostataka ujednaene po krupnoi i iz iste berbe.
Jezgra kikirikija u ljusci ove klase moraju dobro ispunjavati ljusku (randman jezgra
po masi najmanje 65%).

U jedinici pakovanja tolerie se do 3% praznih ljuski kikirikija, do 0,25% stranih

primesa, do 3% plodova sa mehanikim oteenjem ljuske i do 3% plodova sa
oteenjem jezgra od ega najvie 1% jezgara oteenih biljnim bolestima i
tetoinama.
lan 134.
Kikiriki u ljusci klase II obuhvata plodove dobrog kvaliteta, normalno razvijene i iz
iste berbe.
Jezgra kikirikija u ljusci ove klase moraju dobro ispunjavati ljusku (randman jezgra
po masi najmanje 60%).
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% praznih ljuski kikirikija, do 0,25% stranih
primesa, do 5% plodova mehaniki oteenih i do 5% plodova sa nedostatkom jezgra
od ega najvie 1% jezgra oteenih biljnim bolestima i tetoinama.
lan 135.
Kikiriki u ljusci pakuje se u vree od retkog tkanja (JUS F.G4.021), jutane vree (JUS
F.G4.020), papirne vree od trostruke natron hartije, kao i u ostalu pogodnu
ambalau koja obezbeuje propisane higijenske uslove za ovu vrstu proizvoda.
Kikiriki u ljusci moe se pakovati i u manju komercijalnu ambalau kao to su kese
od tekstilnih vlakana ili drugih pogodnih materijala, neto teine od 0,5 do 2 kg.
U deklaraciju se mora, pored ostalog, uneti podatak o godini berbe.

24. Jezgro kikirikija (Arachis hypogaea)

lan 136.
Jezgro kikirikija koje se stavlja u promet razvrstava se u dve kategorije - I i II.
lan 137.
Radi stavljanja u promet jezgro kikirikija mora ispunjavati sledee uslove:
1) da je celo, zdravo, normalno razvijeno i isto;
2) da je boja pokoice i unutranjosti karakteristina za sortu;
3) da je miris i ukus svojstven kikirikiju i jezgro da ne sadri strani miris;
4) da nije ueglo i da ne sadri plesni;
5) da nema prisutnih stranih primesa;
6) da je prijatno vrste konzistencije;

7) da nema ive ili uginule insekte i larve;

8) da ne sadri vie od 7% vlage;
9) BRISANO - sa 53/87.
lan 138.
U klasu I razvrstava se jezgro kikirikija odlinog kvaliteta, normalno razvijeno,
ujednaene krupnoe, iz iste berbe i bez nedostataka. Jezgro kikirikija mora
ispunjavati uslove propisane u lanu 137. ovog pravilnika.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 3% mase jezgra sa mehanikim oteenjem,
do 1% jezgra oteenih insektima i do 0,25% stranih primesa.
lan 139.
U klasu II razvrstava se jezgro kikirikija koje je dobrog kvaliteta, normalno razvijeno
i iz iste berbe. Jezgro kikirikija mora ispunjavati uslove kvaliteta propisane u lanu
137. ovog pravilnika.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 5% mase jezgra sa mehanikim oteenjem,
do 1% jezgra oteenih insektima i do 0,25% prisutnih stranih primesa.
lan 140.
Jezgro kikirikija pakuje se u ambalau koja mu obezbeuje ouvanje kvaliteta u
uslovima transporta i uvanja.

25. Pista u ljusci (Pistacila vera)

lan 141.
Radi stavljanja u promet pista u ljusci se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra,
I i II.
Prema obliku ploda pista u ljusci se razvrstava u dve grupe: sa okruglim i izduenim
plodovima.
Krupnoa se odreuje reetanjem kroz reeto sa okruglim otvorima.
Prema krupnoi pistai mogu biti:
1) vrlo krupni - plod okruglastog oblika prolazi kroz sito br. 12.
- plod izduenog oblika prolazi kroz sito br. 11.
2) srednje krupni - plod okruglastog oblika prolazi kroz sito br. 11

- plod izduenog oblika prolazi kroz sito br. 10.

lan 142.
U klasu ekstra razvrstava se pista u ljusci od najboljih sorti odlinog kvaliteta, dobro
razvijen i bez nedostataka.
Krupnoa ploda pistaa u ljusci ove klase, treba da bude za okruglasti oblik ploda
najmanje 12 mm a za izduen najmanje 11 mm.
Ljuska plodova pistaa klase ekstra mora biti raspuknuta. Dozvoljava se samo do 2%
neraspuknutih plodova.
lan 143.
U klasu I razvrstava se pista u ljusci dobrog kvaliteta, kalibrisan, sa prenikom za
okruglaste plodove najmanje 11 mm, a za izduene najmanje 10 mm.
Za pista u ljusci klase I dozvoljava se do 3% neraspuknutih plodova, do 0,2%
stranih primesa, do 3% praznih ljuski, do 4% plodova nerazvijenih i sa mrljama,
odnosno stvrdnutih, do 1,5% ueglih i plesnivih plodova.
lan 144.
U klasu II razvrstava se pista u ljusci, dobrog kvaliteta, koji mora ispunjavati
minimalne uslove kvaliteta: prenik okruglastih plodova pistaa u ljusci ne sme da
bude ispod 10 mm, a izduenih plodova ispod 9 mm. Kalibrisanje nije obavezno, pa
se u jedinici pakovanja mogu nai i krupniji plodovi.
Za pista u ljusci klase II dozvoljava se prisustvo do 5% neraspuknutih ljuski, do
0,2% stranih primesa, do 7% praznih ljuski, do 8% plodova nerazvijenih, stvrdnutih i
sa mrljama i do 3% ueglih i plesnivih plodova.
lan 145.
Pista u ljusci mora biti upakovan u ambalau koja mu obezbeuje ouvanje kvaliteta
u uslovima transporta i uvanja.

26. Smokva (Ficus carica L.)

lan 146.
Radi stavljanja u promet, svee smokve se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase ekstra, I i II.
lan 147.

U klasu ekstra razvrstavaju se plodovi najboljih sorti smokava, odlinog kvaliteta, sa

tipinim sortnim osobinama, bez ikakvih nedostataka, dovoljne krupnoe i
ujednaene zrelosti.
Smokve ekstra klase moraju biti kalibrisane tako da u jedinici pakovanja nema veih
odstupanja u preniku.
lan 148.
U klasu I razvrstavaju se smokve najboljih sorti, normalno razvijene, dobrog
kvaliteta, ali neto sitnijih plodova i manje ujednaenih po zrelosti i drugim
osobinama.
lan 149.
U klasu II razvrstavaju se plodovi smokava dobrog kvaliteta, koji mogu biti sitniji i
manje ujednaeni.
lan 150.
Smokve se pakuju u malu ambalau namenjenu za najosetljivije voe, kao to je
jagodasto, a ukoliko se za klasu II koriste letvarice, one moraju biti plitke, tako da
plodovi budu poreani samo u jednom sloju.

27. Agrumi (Citrus ssp.)

lan 151.
Naziv agrumi ili citrusi odnosi se na est vrsta suptropskih voaka, a to su: naranda
ili pomoranda (Citrus sinensis Osbeck), grejpfrut (Citrus paradisi Mac Farlane),
limun (Citrus limonia Osbeck), obina mandarina (Citrus reticulata Blanco),
mandarina sorte Unshiu ili Satsuma (Citrus Unshiu Marcovitch) i plemenita
mandarina sorte Tangerine i njeni hibridi (Wilking, Monreal, Clementine, itd.).
lan 152.
Plodovi agruma, koji se shodno ovom pravilniku stavljaju u promet, moraju
ispunjavati sledee uslove kvaliteta:
1) da su normalno zreli;
2) da su celi i zdravi;
3) da su bez oteenja i promena na kori koji utiu na izdrljivost i opti izgled
ploda;
4) da su bez stranog mirisa i netipiiog ukusa;

5) da nemaju znakova unutranjeg suenja;

6) da su bez spoljanje nenormalne vlage.
lan 153.
Sadraj soka (dobijen ceenjem runom presom kroz dva sloja gaze) i boja kore kod
agruma, predstavljaju osnovne elemente kvaliteta. Zabranjeno je stavljati u promet:
1) limun - sa sadrajem soka ispod 25%, osim limuna sorte Verdeli i Primofiori, kod
kojih je koliina isceenog soka ispod 20% u odnosu na masu ploda.
Boja zrelog limuna je uta, osim u poetku berbe kod sorti Verdeli i Primofiori, kod
kojih je zelenkasta boja kore karakteristina za fazu normalne zrelosti, pod
uslovom da plodovi sadre propisan procent soka;
2) mandarine - sa sadrajem soka ispod 40%, osim sorti Unshiu, Monreal, Wilking i
Satsuma, kod kojih je sadraj soka najmanje 35% u odnosu na masu ploda.
Boja zrele mandarine je narandastouta.
Kod sorti Unshiu i Monreal, najmanje na treini povrine ploda boja mora biti
tipino uta, a kod sorte Wilking najmanje na dve treine povrine kora mora
biti ute boje;
3) narande - sa sadrajem soka ispod 35%, koje imaju tipinu utonarandastu
boju, osim sorti Thompson Navel i Tarocco kod kojih je sadraj soka najmanje
30% i sorte Washington Navel kod kojih je sadraj soka najmanje 33%;
4) grejpfrut (pomelo) - sa sadrajem soka ispod 35% a koji ima tipinu svetloutu
boju.
lan 154.
Radi stavljanja u promet plodovi agruma se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase ekstra, I i II.
lan 155.
U klasu ekstra razvrstavaju se agrumi najboljih sorti, odlinog kvaliteta, dobro
razvijeni, bez nedostataka u izgledu i organoleptikim svojstvima. Ne smatraju se
kao nedostaci neznatne spoljanje promene kore. Pored toga, plodovi moraju biti
tipini za sortu kojoj pripadaju.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova sa jednom ili vie manjih povrinskih
zaraslih ozleda na kori, koje ne smeju biti due od 1/10 prenika ploda, niti vee od
2% ukupne povrine ploda. Kao i sa neznatnim deformacijama, hrapavom korom i
zelenkastim mrljama.

Ukupna odstupanja u jedinici ambalae od navedenih osobina ne smeju biti vea od

5% mase plodova.
lan 156.
U klasu I razvrstavaju se plodovi agruma dobrog kvaliteta, normalno razvijeni, koji
usled neznatnih nedostataka oblika i boje, kao i zaraslih ozleda kore, ne mogu da se
uvrste u klasu ekstra.
U jedinici pakovanja tolerie se do 10% plodova sa jednom ili vie povrinskih
zaraslih ozleda koje ne smeju biti due od 1/5 oznaenog kalibra agruma.
Dozvoljavaju se deformacije oblika u odnosu na sortu, zatim zadebljanje kore,
zelenkaste mrlje i manji broj ozleda izazvanih gradom.
Ovi nedostaci ne smeju biti vei od 10% mase plodova.
lan 157.
Klasa II obuhvata plodove agruma koji ne ispunjavaju uslove klase I, ali odgovaraju
minimalnim uslovima navedenim u lanu 152. ovog pravilnika.
Dozvoljava se da u jedinici pakovanja agruma ove klase moe biti do 10% plodova sa
jednom ili vie zaraslih povrinskih ozleda, koje ne smeju biti due od 1/5 oznaenog
kalibra ploda, niti iznositi preko 5% njegove povrine, kao i do 10% plodova sa
deformacijama oblika, sa hrapavom korom ili sa preterano zadebljalom korom,
zelenkastim mrljama na kori i jednom ili vie zaraslih ozleda izazvanih gradom,
biljnim bolestima i tetoinama ili sredstvima za zatitu bilja.
U jedinici pakovanja ukupni navedeni nedostaci ne smeju biti vei od 10% mase
plodova.
lan 158.
Agrumi se klasiraju po krupnoi na osnovu merenja prenika na najirem delu ploda,
pri emu je minimalni kalibar: za limune 45 mm, za narande 53 mm, za grejpfrute
70 mm, a za razliite sorte mandarina 35 mm. U pogledu krupnoe agrumi se
klasiraju na sledei nain:
___________________________________________________________
Narande
Razne sorte mandarina
kalibri
prenik u mm
kalibri
prenik u mm
___________________________________________________________
1

87-100

84-96

81-92

63 i vie

77-88

58-69

73-84

54-64

70-80

50-60

67-76

46-56

64-73

43-52

62-70

41-48

10

60-68

39-46

11

58-66

37-44

12

56-63

10

35-42

13

53-60

___________________________________________________________
___________________________________________________________
Limuni
Grejpfrut (pomelo)
kalibri
prenik u mm
kalibri
prenik u mm
___________________________________________________________
1

72-83

109-139

68-78

100-119

63-72

93-110

58-67

88-102

53-62

84-97

48-57

81-93

45-52

77-89

73-85

9
70-80
9
___________________________________________________________
Mandarine sorte Unshiu koje ispunjavaju propisane uslove, a imaju prenik od 54 do
64 mm, razvrstavaju se u klasu ekstra. Mandarine iste sorte sa prenikom od 44 do
53 mm razvrstavaju se u klasu I, a mandarine sorte Unshiu prenika ispod 44 mm u
klasu II.
lan 159.

Plodovi agruma razvrstavani po navedenim skalama, u svakoj jedinici pakovanja

moraju biti homogeni po krupnoi, i to: kada su plodovi u pakovanju poreani u
pravilnim redovima u jednom ili vie slojeva, tada razlika u veliini izmeu najsitnijih
agruma moe biti sledea: za kalibar 1 i 2 - 11 mm, za kalibre 3 do 6 - 9 mm i za
kalibre 7 do 13- 7 mm, za plodove mandarine ove razlike su manje i iznose: za
kalibre 1 do 4 - 9 mm, za kalibre 5 i 6 - 8 mm i za kalibre 7 do 10 - 7 mm, dok za
plodove limuna, za sve kalibre dozvoljene razlike mogu iznositi samo 7 mm.
lan 160.
Agrumi se pakuju u razliitu ambalau od drveta i kartona, kao i od plastinih i
drugih materijala, razliitih dimenzija i drugih osobina, a u maloprodaji i u manje
kese od tekstila i plastinih vlakana, i u amerike i kabinetske sanduke.
S obzirom na kvarljivost plodovi agruma se moraju pakovati veoma paljivo, u
pogodnu novu i istu ambalau.
lan 161.
Ako su agrumi pre stavljanja u promet (u toku transporta i uvara) tretirani razliitim
fungicidima u cilju zatite od truljenja, kao to su difenilna i druga jedinjenja, tada u
deklaraciji mora biti oznaeno da su takva tretiranja izvrena i da kora agruma nije
za jelo.
Kod sorti i berbi agruma za koje su predvieni nii uslovi kvaliteta u pogledu boje i
sadrine soka, mora se u deklaraciju uneti podatak o sorti, odnosno berbi.

28. Banane (Musa sapientum)

lan 162.
Radi stavljanja u promet banane se po kvalitetu razvrstavaju u tri klase - ekstra, I i
II.
lan 163.
Pri uvozu banana, a pre uskladitenja, plodovi moraju biti potrebne punoe i
razvijenosti, sa korom svetlozelene boje.
U toku uskladitenja a pre stavljanja u promet na malo, zelene banane moraju biti
podvrgnute dozrevanju do pogodnog stepena zrelosti (lan 164. stav 2).
lan 164.
U klasu ekstra razvrstavaju se banane visokokvalitetnih sorti odlinog kvaliteta u
svakom pogledu dobro razvijene i bez ikakvih nedostataka. Masa pojedinog ploda ne
sme biti manja od 100 g.

U prometu na malo banane klase ekstra moraju biti pogodne zrelosti za jelo, to se
vidi po karakteristinoj utoj boji, prijatno mekoj konzistenciji mesnatog dela ploda,
izraenoj aromi i dobrom ukusu.
Kod banana klase ekstra toleriu se samo neznatne takice ali ne i pukotine na kori,
kao ni prezrelost, odnosno sluzaste mrlje.
lan 165.
Banane klase I moraju da odgovaraju uslovima iz lana 164. stav 2. ovog pravilnika i
da su bez veih nedostataka. Teina jednog ploda ne sme da bude manja od 80 g.
Tolerie se do 5% prezrelih plodova.
Tolerie se do 5% plodova sa oteenjima od biljnih bolesti i tetoina koja ne utiu
na trajnost i upotrebljivost plodova.
lan 166.
Banane klase II moraju da odgovaraju uslovima iz lana 164. stav 2. ovog pravilnika.
Banane mogu biti i sitnije, sa teinom ispod 80 g po komadu, ali bez nedostataka
koji im umanjuju upotrebnu vrednost. Tolerie se do 10% prezrelih plodova i do 10%
plodova sa oteenjima koja ne utiu na trajnost i upotrebljivost plodova.
lan 167.
Banane se pakuju u razliitu ambalau, kako od kartona, tako i od drveta. Ambalaa
mora da bude nova i dovoljno izdrljiva da zatiti proizvod u toku transporta i
rukovanja.

29. Urme (datulje) - Phoenix dactylifera L.

lan 168.
Radi stavljanja u promet urma se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
lan 169.
Plodovi urme moraju ispunjavati sledee minimalne uslove:
1) da su celi;
2) da su zdravi, zreli, mesnati, isti, normalno razvijeni, soni i elastine
konzistencije;
3) da su bez fermentacije, bez plesni, bez vidljivih oteenja od parazita, biljnih
bolesti i tetoina, bez ivih i mrtvih insekata ili drugih tetoina;
4) da su ujednaene boje karakteristine za sortu, od boje ilibara do svetlosmee;

5) da su bez stranih primesa;

6) da nemaju strani miris i ukus;
7) da sadraj vlage nije vei od 26% i da odnos ukupnog eera i vode iznosi
najmanje 2.
Vlanost se izraunava na osnovu razlike u masi pre i posle suenja u sunici koliine
od najmanje 50 g usitnjenog mesnatog dela urme za vreme od 4 asa na
temperaturi 100C 2C s tim to se za usitnjavanje koriste 90% alkohol i pesak
ispran u hlorovodoninoj kiselini, a zatim osuen.
lan 170.
Urma klase ekstra obuhvata plodove odlinog kvaliteta, koji pored uslova iz lana
169. stav 1. ta. 1. do 7, ovog pravilnika, moraju imati boju ilibara, vrlo soan i
obilan mesnati deo, ujednaenu krupnou i prozrano sjajnu pokoicu koja dobro
prianja uz mesnati deo.
U jedinici pakovanja tolerie se do 3% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove
propisane za klasu ekstra ve uslove propisane za sledeu niu klasu, s tim da nema
fermentisanih i sasuenih plodova, kao i onih plodova koji sadre ive insekte i druge
parazite.
Kod urmi klase ekstra mogu se dozvoliti manja odstupanja od propisanih uslova
kvaliteta, s tim da ukupna odstupanja u jedinici pakovanja ne smeju biti vea od 3%
mase plodova.
Urma klase ekstra mora biti kalibrisana, a teina ploda u jedinici pakovanja ne sme
biti ispod 7 g.
lan 171.
U klasu I razvrstavaju se plodovi urme dobrog kvaliteta koji ispunjavaju uslove iz
lana 169. stav 1, ta 1. do 7. ovog pravilnika, ili mogu imati i ujednaenu
svetlosmeu boju, soan i elastian mesnati deo i sjajnu pokoicu.
U jedinici pakovanja tolerie se do 5% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove
propisane za klasu I ve uslove propisane za sledeu niu klasu, s tim da nema
fermentisanih i sasuenih plodova, kao i onih plodova koji sadre ive insekte i
parazite.
Kod urmi klase I mogu se dozvoliti i manja odstupanja od propisanih uslova kvaliteta,
s tim da ukupna odstupanja u jedinici pakovanja ne smeju biti vea od 5% mase
plodova.
Teina ploda u jedinici pakovanja ne sme biti ispod 6 g.
lan 172.

Klasa II obuhvata plodove urme koji ne ispunjavaju u potpunosti uslove propisane u

lanu 169. stav 1. ta. 1, do 7. ovog pravilnika, ali ispunjavaju minimalne uslove
kvaliteta iz lana 9. ovog pravilnika.
Plodovi mogu imati neznatne pukotine na pokoici koje ne utiu na kvalitet mesnatog
dela, kao i manje nedostatke u pogledu razvijenosti.
U jedinici pakovanja moe biti ukupno 10% mase plodova koji ne ispunjavaju
minimalne uslove kvaliteta, od ega najvie 4% mase plodova sa poetnim znacima
fermentacije i sa nezaraslim naprslinama, ali bez trulei i prisustva ivih insekata.
Plodovi urme ne moraju biti ujednaeni po krupnoi, ali teina ploda u jedinici
pakovanja ne sme biti ispod 5 g.
lan 173.
U promet se mogu staviti i urme iz kojih je izvaena kotica s tim da to bude
posebno oznaeno u deklaraciji. Urme iz kojih je izvaena kotica moraju ispunjavati
uslove iz lana 169. stav 1. ta. 2. do 7. ovog pravilnika, a stavljaju se u promet
samo u originalnom pakovanju.
lan 174.
Urme se pakuju u razliitu ambalau od drveta, kartona, plastine mase ili celofana,
koja mora da bude nova, ista i dovoljno vrsta da zatiti proizvod u toku transporta i
rukovanja, kao i da obezbedi propisane higijenske uslove.
U deklaraciji za urme klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora biti oznaen i kalibar.

III. POVRE
lan 175.
Pod povrem, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se plodovi i drugi jestivi
delovi povrtarskih biljaka, kao to su lie, glavice, lukovice, krtole, korenje, mahune
i stablo, namenjeni za ljudsku ishranu u sveem stanju ili posle kulinarske pripreme,
bez obzira na koji nain se dobijaju na otvorenom polju, u vrtovima ili kao njivski
usevi, ili u zatienom prostoru, odnosno u staklarama i oranerijama.
lan 176.
Ako ovim pravilnikom nije drukije odreeno, odredbe l. 4. do 14. ovog pravilnika
shodno se primenjuju i na povre.
Povre ne sme biti kvaeno. Mogu se prati samo oni delovi povra koji su se nalazili
neposredno u zemlji. Zemlja koja se nalazi na tim delovima odstranjuje se pre
stavljanja povra u promet.
Posle pranja povre iz stava 2. ovog lana mora se ocediti.

Povre ne sme poeti da se "pali", to se deava pri slabom provetravanju. Lisnato

povre ne sme biti uvenulo, odnosno poutelo. Kao minimalni uslov kvaliteta povra
uzima se i da ono nije suvie staro, odnosno prezrelo.
Za pranje povra sme da se koristi samo higijenski ispravna voda za pie.
lan 177.
U jedinici pakovanja povra mogu se nalaziti samo proizvodi koji pripadaju istoj sorti
povra i koji su istog kvaliteta.
Ako je za pojedine vrste povra ovim pravilnikom propisano, u istoj jedinici
pakovanja moraju biti samo proizvodi klasirani po krupnoi, odnosno kalibrisani.

1. Paradajz (Solanum Lycopersicum Foss. sin. Lycopersicum

esculentum Mill.)
lan 178.
Radi stavljanja u promet paradajz se po kvalitetu rezvrstava u tri klase - ekstra, I i
II.
lan 179.
Da bi se mogao staviti u promet, plod paradajza mora ispunjavati sledee uslove
kvaliteta:
1) da je dobro razvijen;
2) da je ceo, zdrav i ist;
3) da je bez nenormalne spoljne vlanosti;
4) da nema prisustva stranog mirisa.
lan 180.
Prema obliku ploda paradajz se razvrstava u dve grupe: sa okruglim i izduenim
plodovima.
Paradajz sa okruglim plodovima moe imati sferian i pogaast oblik.
Krupnoa paradajza odreuje se prenikom ploda u ekvatorijalnoj ravni za sorte sa
okruglim plodovima, odnosno prenikom u taki koja pripada najveoj debljini ploda
za sorte sa izduenim plodovima.
lan 181.

Prema krupnoi paradajz sa okruglim plodovima razvrstava se u sledee kategorije:

1) vrlo sitan, sa prenikom ploda od 35 do 40 mm;
2) sitan, sa prenikom ploda od 40 do 47 mm;
3) srednje sitan, sa prenikom ploda od 47 do 57 mm;
4) srednje krupan, sa prenikom ploda od 57 do 67 mm;
5) krupan, sa prenikom ploda od 67 do 77 mm:
6) vrlo krupan, sa prenikom ploda od 77 do 87 mm.
Minimalni prenik kod paradajza sa okruglim plodovima je 35 mm, a kod sorti sa
izduenim plodovima je 30 mm.
Kvalitetna klasa nije uslovljena kalibraom.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova paradajza koji imaju neto manji ili
vei prenik od oznaenog u deklaraciji, s tim da kod sorti sa okruglim plodovima ne
moe biti plodovi ispod 33 mm, a kod sorti sa izduenim plodovima ispod 20 mm.
lan 182.
Paradajz klase ekstra mora da potie od jedne visokokvalitetne sorte sa najboljim
sortnim odlikama iz svetskog ili domaeg sortimenta. Plodovi paradajza moraju biti
tipini za sortu po boji, obliku i razvijenosti. Moraju biti odlinog kvaliteta, bez
nedostataka i kalibrisani. Paradajz mora biti dovoljno i ujednaeno zreo, vrst, gladak
i ravnomerno obojen bojom karakteristinom za sortu.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova koji ne odgovaraju uslovima
propisanim za ovu klasu ali koji ispunjavaju zahteve propisane za sledeu niu klasu,
pri emu se tolerie do 2% plodova sa manjim zaraslim naprslinama.
lan 183.
Paradajz klase I mora poticati od dobrih sorti, mora biti dobro razvijen, bez zelenih
plodova i nedostataka, naroito onih koji bi mu umanjili trajnost i upotrebnu
vrednost.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova paradajza koji ne ispunjavaju uslove
propisane za klasu I, ali ispunjavaju uslove propisane za sledeu niu klasu s tim da
ne sme biti vie od 5% plodova sa zaraslim naprslinama.
lan 184.
Paradajz klase II mora biti dobrog kvaliteta i moe imati izvesne nedostatke u
pogledu oblika, boje, ujednaenosti po krupnoi, razvijenosti i koliini plodova, ali
mora odgovarati minimalnim uslovima (lan 9).

U jedinici pakovanja moe biti do 10% plodova, sa oteenjima i mehanikim

povredama, s tim da su to zarasle naprsline koje ne smeju biti due od 3 cm.
lan 185.
Paradajz se pakuje u nove i iste srednje otvorene plitke letvarice (JUS D F1. 021),
plitke letvarice za povre (JUS D. F1. 029L) i velike plitke letvarice (JUS D.F1.022 i
JUS D.F1.045).
U prometu na malo paradajz se pakuje u razliitu ambalau, ukljuujui i prikladne
kese, plastine podmetae i kartonske kutije.
Deklaracija za paradajz klase ekstra i klase I, pored ostalih podataka, mora da sadri
i podatak o sorti, kalibru i obliku plodova.

2. Plavi patlidan (Solanum melongena L.)

lan 186.
Radi stavljanja u promet plavi patlidan se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
lan 187.
Plavi patlidan klase I mora biti dobrog kvaliteta, normalno razvijen, sa tipinim
karakteristikama sorte kojoj pripada i bez nedostataka. On mara biti ujednaen po
obliku, boji i krupnoi, sa peteljkom i neoteenim ainim listiima.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova sa neznatnim mehanikim
oteenjima, koji ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
lan 188.
Plavi patlidan klase II mora biti dobrog kvaliteta, normalno razvijen i bez znatnijih
nedostataka, s tim to se tolerie do l0% plodova sa nedostacima u vidu mehanikih
povreda ili bez peteljke i aice.
lan 189.
Za pakovanje plavog patlidana koristi se uglavnom ista ambalaa koja se mora
koristiti za paradajz.

3. Paprika (Capsicum annum L.)

lan 190.
Radi stavljanja u promet paprika se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

lan 191.
Paprika klase ekstra mora biti odlinog kvaliteta i poticati od iste visokokvalitetne
sorte. Plodovi moraju biti dobro razvijeni, sa tipinim sortnim karakteristikama i bez
nedostataka. Plodovi takoe moraju da budu glatki, mesnati, ujednaeni po obliku,
krupnoi, boji i ukusu (sladak ili ljut) i moraju da budu sa peteljkom.
lan 192.
Prema krupnoi plodova paprika klase ekstra stavlja se u promet kao:
1) paprika babura, koja sadri do 12 komada u jednom kg;
2) paradajz - paprika, koja sadri do 15 komada u jednom kg;
3) duga paprika, koja sadri do 15 komada u jednom kg.
U jedinici pakovanja slatke paprike moe biti do 3% ljutih paprika, a u jedinici
pakovanja ljute paprike do 3% slatkih paprika.
lan 193.
Paprika klase I mora da ima plodove dobro razvijene, tipine za sortu i ujednaene
po obliku i krupnoi, bez znatnijih nedostataka, s tim to moe biti do 5% ljutih
paprika u jedinici pakovanja slatke paprike, ili do 5% slatkih paprika u jedinici
pakovanja ljute paprike. Dozvoljava se do 5% paprika sa manjim mehanikim
oteenjima ili sa naprslinama, koji ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
lan 194.
Prema krupnoi plodova paprika klase I stavlja se u promet kao:
1) paprika babura, koja sadri od 12 do 20 komada u jednom kg;
2) paradajz-paprika, koja sadri od 15 do 20 komada u jednom kg;
3) duga paprika, koja sadri od 15 do 25 komada u jednom kg;
4) feferoni, sitne paprike.
lan 195.
Paprika klase II mora biti dobrog kvaliteta, sa dobro razvijenim plodovima bez veih
nedostataka. Tolerie se manja ujednaenost plodova prema krupnoi i obliku, kao i
manje mehanike povrede, odnosno naprsline.

U jedinici pakovanja paprike ne sme da bude vie od 10% plodova sa oteenjima iz

stava 1. ovog lana.
U jedinici pakovanja ljutih paprika moe biti do 10% slatkih paprika, odnosno u
jedinici pakovanja slatkih paprika moe biti do 10% ljutih paprika.
lan 196.
Prema krupnoi plodova paprika klase II stavlja se u promet kao:
1) paprika babura, koja sadri i preko 20 komada u jednom kg;
2) paradajz-paprika, koja sadri preko 20 komada u jednom kg;
3) duga paprika, koja sadri preko 25 komada u jednom kg;
4) feferoni.
lan 197.
Paprika se pakuje u letvarice za povre (JUS D. F1. 028), letvarice jabuare (JUS D.
F1. 041), velike letvarice (JUS D. Fl. 042), u dvostruke plitke letvarice (JUS D. Fl.
044) ili u kartonske kutije. Paprike klase I i II mogu se pakovati i u korpe, kao i u
iste vree izraene od tekstilnih ili plastinih vlakana.
Paprike se pakuju i u manje kese i drugu pogodnu ambalau za komercijalno
pakovanje.

4. Lubenica (Citrulus aedulis Pang.)

lan 198.
Radi stavljanja u promet lubenice se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
lan 199.
Lubenice klase I moraju biti vrlo dobrog kvaliteta, pravilno razvijene, zrele, slatke,
tipine za sortu, sa peteljkom od najmanje 4 cm, bez tragova biljnih bolesti i
tetoina, a naroito antraknoze. Semenke moraju biti normalno razvijene, zrele i
moraju se odvajati od jestivog dela (izuzev besemenih lubenica).
Dozvoljena su manja odstupanja u pogledu boje kore karakteristine za sortu, a
naroito boje na delu koji je u dodiru sa zemljom.
lan 200.

Lubenice klase II moraju ispunjavati uslove iz lana 199. ovog pravilnika, s tim to
mogu imati manje nedostatke u pogledu boje kore i manje mehanike povrede i
oteenja od biljnih bolesti i tetoina.
Moe se tolerisati i peteljka manja od 4 cm.
lan 201.
Prema krupnoi lubenice se klasiraju na sledei nain:
1) sitne, do 2 kg;
2) srednje sitne, od 2 do 3 kg;
3) srednje krupne, od 3 do 5 kg;
4) krupne, od 5 do 7 kg;
5) vrlo krupne, preko 7 kg.
U jednom pakovanju ili partiji, do 10% lubenica mogu imati manju ili veu teinu od
oznaene, s tim to pojedinane lubenice klase II ne mogu biti lake od 1 kg, a klase
I od 3 kg.
lan 202.
Lubenice se u rasutom stanju pakuju u velike sanduke za povre i u vree.
Transportuju se prevoznim sredstvima, eventualno sa pregradama za otvoreno
pakovanje (JUS D. F1. 035).

5. Dinje (Cucumis melo L.)

lan 203.
Radi stavljanja u promet dinje se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
lan 204.
Dinje klase I moraju biti vrlo dobrog kvaliteta, cele, zrele, iste, ujednaene po
obliku, boji i krupnoi, sa slatkim mesnatim delom koji ima aromu tipinu za sortu,
bez peteljke, ili sa peteljkom duine do 2 cm, u zavisnosti od sorte.
Dinje se klasiraju po veliini, s tim da u jednoj partiji ili pakovanju razlika u teini
izmeu najmanjih i najveih dinja ne bude vea od 0,5 kg.
Tolerie se do 5% dinja sa naprslinama i mehanikim povredama.
lan 205.

Dinje klase II moraju ispunjavati uslove iz lana 204. stav 1. ovog pravilnika, s tim
to u partiji ili pakovanju moe biti do 5% nedovoljno zrelih ili prezrelih plodova i do
10% plodova sa mehanikim povredama ili naprslinama.
lan 206.
Dinje se pakuju u velike plitke letvarice (JUS D. F1. 021), letvarice jabuare (JUS D.
F1. 026 i JUS D. F1. 037), duboke letvarice za povre (JUS D. F1. 028) i dvostruke
plitke letvarice (JUS D. F1. 044). Dinje se mogu pakovati i u paletne sanduke, kao i u
pregraen prostor prevoznih sredstava (JUS D. F1. 035).

6. Krastavci (Cucumis sativus L.)

lan 207.
Radi stavljanja u promet krastavci se razvrstavaju u dve klase - I i II.
lan 208.
Krastavci klase I moraju biti iste sorte, vrsti, soni, pravilno razvijeni, glatki, zeleni,
pravi, bez gorine, bez upljina, ujednaeni po obliku, duini i boji, bez deformisanih
plodova, sa peteljkom duine do 1 cm.
Prema duini i teini plodova, krastavci se sortiraju i stavljaju u promet kao krastavci
preko 40 cm duine, odnosno preko 700 g mase i kao krastavci od 20 do 40 cm
duine, odnosno od 350 do 700 g mase.
U jedinici pakovanja moe biti do 2% plodova sa mehanikim oteenjima koja bitno
ne utiu na kvalitet ploda.
lan 209.
Krastavci klase II moraju odgovarati uslovima iz lana 203. stav 1. ovog pravilnika, s
tim to ne moraju biti klasirani po veliini i to u jedinici pakovanja moe biti do 5%
naprslih i mehaniki oteenih plodova.
lan 210.
Krastavci se pakuju u velike otvorene plitke letvarice (JUS D. F1. 022), duboke
letvarice za povre (JUS D. F1. 028), plitke letvarice za povre (JUS D. F1. 029),
letvarice jabuare (JUS D. F1. 037), duboke otvorene letvarice (JUS D. F1. 041),
velike letvarice (JUS F1. 042), dvostruke plitke letvarice (JUS D. F1. 044) i u
kartonske kutije.
U prometu na malo krastavci se mogu pakovati i u kartonsku, tekstilnu i slinu
komercijalnu ambalau (npr. oblaganje folijom od plastine mase).

7. Tikvice (Cucurbita pepo L.)

lan 211.
Radi stavljanja u promet tikvice se razvrstavaju u dve klase - I i II.
lan 212.
Tikvice klase I moraju biti mlade, pravilno razvijene, sa glatkom nenom korom i
ujednaene po obliku, veliini i boji.
Prema duini ploda tikvice se stavljaju u promet kao tikvice do 20 cm duine i tikvice
preko 20 cm duine.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova sa manjim mehanikim oteenjima
koja ne umanjuju upotrebnu vrednost plodova.
lan 213.
Tikvice klase II moraju odgovarati uslovima iz lana 212. stav 1. ovog pravilnika, s
tim to ne moraju biti ujednaene po obliku, veliini i boji i to u jedinici pakovanja
moe biti do 10% plodova sa manjim mehanikim oteenjima.
lan 214.
Tikvice se pakuju u velike otvorene plitke letvarice (JUS D. F1. 022), letvarice
jabuare (JUS D. F1. 026), plitke letvarice za povre (JUS D. F1. 029), kao i u
kartonske kutije.

8. Bundeve i tikve (Cucurbita sp.)

lan 215.
Radi stavljanja u promet bundeve i tikve se razvrstavaju u dve klase - I i II.
lan 216.
Bundeve i tikve klase I moraju biti iste sorte, pravilno razvijene, ujednaene po
obliku, veliini i boji, obrane sa peteljkom a masa pojedinog ploda mora iznositi
najmanje 1 kg.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% plodova bez peteljki i do 5% plodova sa
manjim oteenjima koja znatno ne umanjuju upotrebnu vrednost proizvoda.
lan 217.

Bundeve i tikve klase II moraju odgovarati uslovima iz lana 216. stav 1. ovog
pravilnika, s tim to u jedinici pakovanja moe biti po 10% plodova bez peteljki i do
10% mehaniki oteenih plodova.

9. Mladi krompir (Solanum tuberosum L.)

lan 218.
Mladi krompir se proizvodi i stavlja u promet radi korienja za ljudsku ishranu, kao
nova proizvodnja, najkasnije do 1. avgusta.
Mladi krompir se vadi pre pune zrelosti i odmah stavlja u promet. Krtole moraju imati
tanku i nenu pokoicu koja se lako skida pod pritiskom prsta.
lan 219.
Da bi se mogao staviti u promet, mladi krompir mora, uz dozvoljena odstupanja
propisana za svaku klasu, da ispunjava sledee minimalne uslove kvaliteta i
higijenske ispravnosti:
1) da je normalno razvijenih krtola iste sorte, ist, zdrav, ceo i tvrd;
2) da je bez krompirovog raka (Synchitrium endobioticum), bez prstenaste
bakterijske trulei (Cogynebacterium sependonicum), bez sluzaste trulei
(Pseudomonas solanacearum, Colletotrichum lagenarium, Phytophtora infestans,
Phisoctonia solani i Phythorimea operculella);
3) da je bez stranog mirisa i ukusa;
4) da je bez nenormalne spoljanje vlanosti i da nije smeuran;
5) da krtole nisu napadnute krompirovom plesni;
6) da je bez veih deformacija, rastih pega, unutranjih upljina i staklavosti
krtola;
7) da nema vee nedostatke, i to: zelenu koloraciju povrine (ako prelazi 10%
povrine krtole, a ljutenjem pokoice se ne moe odstraniti), povrinsku
krastavost (ako prelazi 25% povrine krtole) i tee nedostatke (ako prelazi 10%
mase krtole).
lan 220.
Mladi krompir se kalibrie merenjem prenika krtole kvadratnim otvorom sa
odgovarajuom duinom stranice. Zavisno od oblika krtole prenik mladog krompira
mora biti najmanje:
1) za sve sorte od 20. aprila ........... 28 mm
2) za ostale sorte od 20. maja, i to:

a) za duguljaste i poluduguljaste sorte ........... 30 mm

b) za okrugle i ovalne sorte ........... 35 mm
Duguljaste i poluduguljaste sorte su one sorte kod kojih je prosena duina krtole
bar dvostruko vea od prosene irine.
U jedinici pakovanja najvea razlika u preniku izmeu najvee i najmanje krtole
moe biti za klasu ekstra 20 mm, a za klasu I 30 mm.
lan 221.
Radi stavljanja u promet mladi krompir se razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
lan 222.
Mladi krompir klase ekstra mora biti iste sorte, normalno razvijen i ujednaen po
obliku, krupnoi i kvalitetu, mora imati nenu pokoicu sa jedrim krtolama bez
ikakvih nedostataka.
U jedinici pakovanja mladi krompir klase ekstra moe da sadri do 1% stranih
primesa (zemlja, klice) i najvie do 4% ukupne mase krtola sa nedostacima
predvienim u odredbama lana 219, ta. 5, 6. i 7. ovog pravilnika, s tim da najvie
1% krtola ima zelenu koloraciju povrine iznad 10%. Moe biti najvie 1% krtola
napadnutih krompirovom plesni.
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 3% mase krtola sa prenikom 5 mm veim ili
manjim od propisanog.
lan 223.
Mladi krompir klase I mora biti dobrog kvaliteta i zdrav, a u pogledu veliine i
svojstava krtole treba da ispunjava uslove propisane za mladi krompir klase ekstra, s
tim to se tolerie do 1% stranih primesa (zemlja, klice). U jedinici pakovanja moe
biti do 6% ukupne mase krtola sa nedostacima koji su predvieni u lanu 219. ta. 5,
6. i 7. ovog pravilnika (s tim to moe biti najvie 1% krtola sa zelenom koloracijom
povrine iznad 10% i 1% krtola napadnutih krompirovom plesni).
U jedinici pakovanja moe biti najvie 4% plodova sa prenikom 5 mm veim ili
manjim od propisanog.
Tolerie se i do 2% krtola druge sorte u jedinici pakovanja.
lan 224.
Mladi krompir klase II mora biti zdrav i pogodan za ljudsku ishranu, s tim to ne
mora biti ujednaen po sorti. Dozvoljava se da do 10% mase krtola ne ispunjava
uslove propisane u lanu 219. ta. 5, 6. i 7. ovog pravilnika (s tim to moe biti

najvie 1% krtola sa zelenom koloracijom povrine iznad 10%, odnosno 1% mase

krtola napadnutih krompirovom plesni i do 2% jae oteenih i natrulih krtola).
U jedinici pakovanja moe biti najvie 2% stranih primesa (zemlja, klice) i do 4%
mase krtola sa prenikom 5 mm veim ili manjim od propisanog.
lan 225.
Mladi krompir se pakuje u otvorene plitke letvarice (JUS D. F1. 022), letvarice
jabuare (JUS D F1. 026 i JUS D. F1. 037), vree od jute (JUS F. G4. 020) i vree od
sintetikih vlakana. Materijal za ambalau mora biti nov i ist.
U prometu na malo mladi krompir pakuje se u manje kese od razliitog materijala
(npr. od tekstilnih ili plastinih vlakana). Ova ambalaa moe da sadri 1, 2 i 5 kg
mladog krompira. Rani krompir klase ekstra mora se pakovati u zatvorenu ambalau.
U deklaraciji treba oznaiti klasu i oblik mladog krompira kao: okrugao, ovalan,
okruglast do duguljastog, zatim naziv sorte (za klasu ekstra i klasu I), masu u
jednom kg i firmu, odnosno naziv i adresu proizvoaa koji krompir stavlja u promet.

10. Krompir (Solanum tuberosum L.)

lan 226.
Krompir se vadi u punoj fiziolokoj zrelosti a namenjen je za ljudsku ishranu.
Da bi se mogao staviti u promet krompir mora, osim dozvoljenih odstupanja
propisanih za svaku klasu, da ispunjava uslove kvaliteta propisane u lanu 219. ta.
1. do 7. ovog pravilnika.
Krompir se kalibarie merenjem prenika krtole kvadratnim otvorom odgovarajue
duine stranice. Zavisno od oblika krtole prenik krompira mora biti najmanje:
1) za duguljaste i poluduguljaste sorte ........... 30 mm
2) za okrugle i ovalne sorte ........... 35 mm
Duguljaste i poluduguljaste sorte su one sorte kod kojih je prosena duina krtole
bar dva puta vea od prosene irine.
U jedinici pakovanja razlika u preniku izmeu najvee i najmanje krtole moe biti 20
mm za klasu ekstra i 30 mm za klasu I.
Krompir koji se stavlja u promet posle 1. septembra mora imati tvrdu pokoicu.
lan 227.
Radi stavljanja u promet krompir se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.

lan 228.
Krompir klase ekstra mora biti fizioloki zreo, iste sorte, normalno razvijen i
ujednaen po obliku, veliini i boji. Krtole moraju biti specifinog ukusa, bez klica i
bez smeurane ili oteene pokoice.
U jedinici pakovanja dozvoljava se najvie 1% stranih primesa (zemlja, klice) i
najvie 6% ukupne mase krtola sa nedostacima predvienim u lanu 219. ta. 2. do
7. ovog pravilnika (s tim to moe biti najvie 1% krtola sa zelenom koloracijom
povrine iznad 10% i 1% krtola napadnutih krompirovom plesni, smeuranih ili
natrulih).
U jedinici pakovanja dozvoljava se do 3% mase krtola sa prenikom 5 mm veim ili
manjim od propisanog.
lan 229.
Krompir klase I mora biti fizioloki zreo i zdrav, a u pogledu veliine i svojstava kao i
krompir klase ekstra, s tim to se tolerie do 1% stranih primesa (zemlja, klice) i do
8% mase krtola sa nedostacima predvienim u lanu 219. ta. 2. do 7 ovog
pravilnika (s tim to moe biti najvie 1% krtola sa zelenom koloracijom povrine
iznad 10% i 1% krtola napadnutih krompirovom plesni, odnosno smeuranih ili
natrulih).
U jedinici pakovanja tolerie se do 2% mase krtola druge sorte od one koja je
naznaena na pakovanju, kao i do 4% krtola sa prenikom koji je 5 mm manji ili vei
od propisanog.
lan 230.
Krompir II klase mora biti zdrav i pogodan za ljudsku ishranu, odnosno mora
odgovarati minimalnim uslovima propisanim u lanu 219. ovog pravilnika. Dozvoljava
se do 2% stranih primesa (zemlja, klice) i do 10% mase krtola sa nedostacima
predvienim u lanu 219. ta. 2. do 7. ovog pravilnika (s tim to moe biti najvie
1% krtola sa zelenom koloracijom povrine iznad 10%, do 5% mase krtola sa
naprslinama, posekotinama i nagnjeenjima, kao i do 2% natrulih krtola, odnosno
krtola napadnutih krompirovom plesni).
U jedinici pakovanja doputa se najvie 4% mase krtola koje su za 5 mm veeg ili
manjeg prenika od propisanog.
lan 231.
Krompir ije su krtole zavisno od oblika, prenika manjeg od 30 mm odnosno 35 mm
(lan 226. stav 3), moe se stavljati u promet samo sa oznakom: "sitan krompir".
U jedinici pakovanja sitnog krompira ne sme biti vie od 4% zemlje i stranih
primesa, niti ukupno vie od 10% krtola sa nagnjeenjima, na prslinama,
posekotinama i drugim oteenjima, s tim da ne sme biti vie od 2% natrulih krtola.

lan 232.
Krompir se pakuje u ambalau iz lana 225. ovog pravilnika, a moe se otpremati i u
rasutom stanju (rinfuza), s tim da se prevozno sredstvo pregradi ili da se pod i zidovi
prevoznog sredstva obloe pogodnim materijalom.
Deklaracija za krompir klase ekstra i klase I, pored ostalog, mora da sadri podatak o
sorti i kalibar.

11. Kupus (Brassica oleracea var. capitata L.)

lan 233.
Prema vremenu berbe kupus moe biti rani (letnji), pozni (jeseni) i zimski.
Radi stavljanja u promet kupus se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
lan 234.
U klasu I razvrstava se kupus ije su glavice dobro razvijene, cele, vrste, zbijene,
ujednaene po obliku, krupnoi i boji, bez odvojenih listova i sa korenom (koanom)
odseenim do osnovice glavice.
Rani kupus, prema masi glavice, stavlja se u promet kao rani kupus do 1 kg, rani
kupus od 1 do 2 kg i rani kupus preko 2 kg.
Pozni kupus, prema masi glavice, stavlja se u promet kao pozni kupus od 1 do 2 kg i
pozni kupus preko 2 kg.
Zimski kupus, prema masi glavice, stavlja se u promet kao zimski kupus od 0,75 do
1,5 kg i zimski kupus preko 1,5 kg mase jedne glavice.
Kupus klase I mora da ima tri ovojna zatitna lista.
lan 235.
Kupus klase I mora imati glavice koje odgovaraju uslovima iz lana 234. ovog
pravilnika, s tim to u jedinici pakovanja moe biti do 10% glavica sa naprslinama i
mehanikim povredama.
lan 236.
Rani kupus pakuje se u letvarice jabuare (JUS D. F1. 026 ili JUS D. F1. 037) i u
duboke letvarice za povre JUS D. F1. 028), a pozni kupus moe se isporuivati i u
pregradama za otvorena pakovanja u rasutom stanju (JUS D. F1. 035) i u vreama
od sintetikog vlakna.

12. Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis L.)

lan 237.
Radi stavljanja u promet karfiol se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
lan 238.
Karfiol klase ekstra mora imati glavice vrste, zbijene, cele, bele boje, ujednaene po
obliku i krupnoi i zatiene neophodnim brojem, skraenih ovojnih listova (od 3 do
5), a koren (koan) mora biti odrezan do osnovice ovojnog lista.
Prema veliini glavice, mereno po njenom luku, karfiol klase ekstra stavlja se u
promet kao karfiol sa lukom preko 30 cm, karfiol sa lukom od 25 do 30 cm, karfiol sa
lukom od 20 do 25 cm i karfiol sa lukom od 15 do 20 cm.
lan 239.
Karfiol klase I mora imati glavice koje odgovaraju uslovima iz lana 238. ovog
pravilnika, s tim to glavice mogu biti ukastobele boje i to u jedinici pakovanja
moe biti glavica sa lukom ispod 15 cm, ali ne ispod 10 cm, kao i do 5% mehaniki
oteenih glavica.
lan 240.
Karfiol klase II mora imati glavice poluvrste, bele, zelenkastobele ili ukastobele
boje i sa neophodnim brojem skraenih zatitnih ovojnih listova (od 3 do 5), koren
(koan) mora biti odrezan do osnovice ovojnog lista, a glavice mogu biti
neujednaene po obliku i veliini, manje zbijene i sa proraslim listovima.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% glavice sa mehanikim povredama i
oteenjima od tetoina.
lan 241.
Karfiol se pakuje u duboke letvarice za povre (JUS D. F1. 028), velike letvarice bez
poklopca (JUS D. F1. 042), u velike letvarice sa poklopcem (JUS D. F1. 045), kao i u
prikladne kartonske kutije.

13. Kelj (Brassica oleracea var. sabauda)

lan 242.
Radi stavljanja u promet kelj (rani i zimski) se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I
i II.
lan 243.

Kelj klase I mora imati glavice vrste, dobro razvijene, ujednaene po obliku i
krupnoi i bez naprslina, a koren (koan) mora biti odrezan do ovojnog lista. Glavice
mogu imati najvie do dva ovojna lista koja ne smeju biti ute boje. Zemski kelj iz
primorja moe imati i vie ovojnih listova.
Prema masi glavice, kelj klase I stavlja se u promet kao rani kelj sa glavicom mase
od 0,30 do 0,75 kg od 0,75 do 1,25 kg i preko 1,25 kg, i kao pozni kelj sa glavicom
mase od 1 do 1,50 kg, od 1,50 do 2 kg i preko 2 kg.
lan 244.
Kelj klase II mora imati glavice koje odgovaraju uslovima iz lana 243. stav 1. ovog
pravilnika, s tim to glavice mogu imati do tri ovojna lista i to u jedinici pakovanja
moe biti do 10% glavica sa mehanikim povredama i oteenjima izazvanim
tetoinama.
Prema masi glavice, kelj klase II stavlja se u promet kao rani kelj - sa glavicom mase
od 0,25 kg do 1 kg, od 1 do 2 kg i preko 2 kg, i kao pozni kelj sa glavicom mase od
0,5 do 1,5 kg, od 1,5 do do 2,5 kg i preko 2,5 kg.
lan 245.
Rani kelj pakuje se u letvarice jabuare (JUS D. F1. 026 ili JUS D. F1. 037), u duboke
letvarice za povre (JUS D. F1. 028) i u kartonske kutije, a pozni kelj i u pregrade za
otvoreno pakovanje (rinfuza - JUS D. F1. 035) i u vree tkane od sintetikog vlakna.

14. Kelj pupar (Brassica oleracea var. gemmifera)

lan 246.
Radi stavljanja u promet kelj pupar se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i
II.
lan 247.
U klasu ekstra razvrstava se kelj pupar koji ima vrste, zbijene glavice
karakteristine zelene boje, prenika 25 do 30 mm i koje su bez utih listia i drugih
nedostataka.
lan 248.
U klasu I razvrstava se kelj pupar priblino istih osobina kao i kelj pupar klase
ekstra, s tim to mu je prenik od 18 do 24 mm, a ne ispoljava nedostatke koji bi mu
znaajnije umanjili upotrebnu vrednost.
lan 249.

U klasu II razvrstava se kelj pupar koji odgovara klasi I, ima prenik preko 35 mm,
a ne ispunjava nedostatke koji bi mu znaajnije umanjivali upotrebnu vrednost.
lan 250.
Kelj pupar se pakuje u kese od sintetikih i drugih vlakana od po: 0,5 kg, 1 kg, 3 kg
i 5 kg.

15. Keleraba (Brassica oleracea var. gongylodes)

lan 251.
Radi stavljanja u promet keleraba (rana i pozna) se po kvalitetu razvrstava u dve
klase - I i II.
lan 252.
Keleraba klase I mora imati glavice sa sveim zelenim liem, vrste, cele i
ujednaene po obliku, krupnoi i boji, a meso glavice mora biti bez vrstih celuloznih
vlakana.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% glavica sa manjim mehanikim oteenjima.
Prema veliini glavice, rana keleraba se stavlja u promet sa prenikom glavice od 3
do 5 cm, od 5 do 7 cm ili preko 7 cm, a pozna keleraba sa prenikom glavice od 5
do 7 cm i preko 7 cm.
lan 253.
Keleraba klase II mora imati glavice koje odgovaraju uslovima iz lana 252. ovog
pravilnika, s tim to u jedinici pakovanja moe biti do 10% glavica sa mehanikim
oteenjima.
lan 254.
Keleraba se pakuje u plitke letvarice (JUS D. F1. 029), u letvarice jabuare (JUS D.
F1. 037) i u kartonske kutije.

16. Kineski kupus (Brassica pekinensis, Rupr.)

lan 255.
Prema vremenu berbe kineski kupus moe biti rani, jesenji i zimski.
Radi stavljanja u promet kineski kupus se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.

lan 256.
U klasu I razvrstavaju se glavice kineskog kupusa karakteristinog oblika za sortu,
zbijene, ujednaene po obliku, boji i veliini i bez odvojenih listova.
Glavice moraju biti bez oteenja prouzrokovanih biljim bolestima i tetoinama.
lan 257.
Kineski kupus klase II obuhvata glavice koje moraju odgovarati uslovima iz lana
256. ovog pravilnika, s tim to u jedinici pakovanja moe biti do 10% glavica koje su
manje zbijene, neujednaene veliine i sa neznatnim mehanikim povredama.
Kineski kupus klase I i I pakuje se u duboke letvarice za povre (JUS D. F1. 028), u
velike letvarice sa poklopcem i bez poklopca, kao i u prikladne kartonske kutije.

17. Mrkva - argarepa (Daucus careta L.)

lan 258.
Radi stavljanja u promet mrkva se po kvalitetu razvrstava u tri klase - ekstra, I i II.
lan 259.
Mrkva klase ekstra mora imati svojstva karakteristina za sortu i mora imati glatke
korenove pravilnog oblika koji na duini od 0,5 cm mogu biti zelene ili purpurne boje
i koji ne smeju biti mehaniki oteeni ili imati druge nedostatke.
lan 260.
Mrkva klase I mora odgovarati uslovima iz lana 259. ovog pravilnika, s tim to
korenovi ne moraju biti pravilnog oblika i mogu imati manje naprsline, i to korenovi
duine do 8 cm mogu biti na duini do 1 cm zelene ili purpurne boje, korenovi duine
preko 8 cm na duini do 1,6 cm zelene ili purpurne boje.
lan 261.
Mrkva klase II mora odgovarati uslovima iz lana 9. ovog pravilnika, s tim to
korenovi duine do 8 cm mogu biti na duini do 1,5 cm zelene ili purpurne boje a
korenovi duine preko 8 cm na duini do 2,5 cm zelene ili purpurne boje.
lan 262.
Rane sorte mrkve i sorte mrkve sa malim korenom moraju imati prenik - korena od
10 do 40 mm.

Sorte mrkve glavne berbe klase ekstra i sorte mrkve sa velikim korenom klase
ekstra, moraju imati prenik korena od 20 do 40 mm, a mrkve klase I i II prenik
korena od 20 do 50 mm.
lan 263.
Deklaracija za mrkvu klase ekstra mora sadravati i oznaku sorte.
lan 264.
Mrkva se pakuje u duboke letvarice za povre (JUS D. F1. 037), duboke otvorene
letvarice (JUS D. F1. 041), u dvostruke plitke letvarice (JUS D. F1. 044) i u kartonske
kutije, plastine perforirane vree do 5 kg i vree od sintetikog vlakna.
Mrkva se moe isporuivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim to pod i zidovi
prevoznog sredstva moraju biti obloeni slamom ili drugim podesnim materijalom.

18. Cvekla (Beta vulgaris subsp. rubra L.)

lan 265.
Radi stavljanja u promet cvekla se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
lan 266.
Cvekla klase I mora imati koren ujednaen po obliku, veliini i boji mesnatog dela
koja je karakteristina za sortu. Mesnati deo mora biti bez belih pruga (prstenova),
bez vrstih celuloznih vlakana i bez ravi. Lie cvekle mora biti odseeno 2 cm iznad
korena.
Prema veliini korena cvekla klase I stavlja se u promet kao cvekla prenika od 5 do
8 cm i cvekla prenika od 8 do 12 cm.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% korenova sa manjim mehanikim oteenjima.
lan 267.
Cvekla klase II mora odgovarati uslovima iz lana 266. ovog pravilnika, s tim to
korenovi ne moraju biti ujednaeni po obliku, veliini i boji i to u jedinici pakovanja
moe biti ukupno do 15% naprslih i mehaniki oteenih korenova.
lan 268.
Cvekla se pakuje u letvarice jabuare (JUS D. F1. 026 ili JUS D. F1. 027) u kartonske
kutije i u pregrade za otvoreno pakovanje (rinfuza JUS D. F1. 035), kao i u vree od
sintetikih vlakana.

19. Rotkva (Raphanus sativus L. var. maior)

lan 269.
Radi stavljanja u promet rotkva se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
lan 270.
Rotkva klase I mora imati koren soan, ujednaen po obliku, krupnoi i boji i bez
vrstih celuloznih vlakana i upljina. Lie rotkve mora biti odstranjeno sa glavice
korena.
Prema veliini korena rotkva klase I stavlja se u promet kao rotkva prenika korena
od 6 do 8 cm i rotkva prenika korena od 8 do 10 cm.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% korenova sa manjim mehanikim oteenjima.
lan 271.
Rotkva klase II mora odgovarati uslovima iz lana 270. ovog pravilnika, s tim to
koren ne mora biti ujednaen po obliku, veliini i boji, i to u jedinici pakovanja moe
biti do 20% naprslih i mehaniki oteenih korenova.
lan 272.
Rotkve se pakuju u letvarice jabuare (JUS D. F1. 026 ili JUS D. F1. 027), u
kartonske kutije ili u pregrade za otvoreno pakovanje (rinfuza - JUS D. F1. 035).

20. Rotkvice (Raphanus sativus var. radicola L.)

lan 273.
Radi stavljanja u promet rotkvice se po kvalitetu razvrstavaju u dve klase - I i II.
lan 274.
Rotkvice klase I moraju imati sve, soan koren, boje karakteristine za sortu, bez
upljina, neprorastao, bez vrstih celuloznih vlakana i prenika od 1,5 do 2 cm, a
lie mora biti svee i zelene boje.
Rotkvice koje se stavljaju u promet moraju biti povezane u veze od 10, 15 ili 20
komada.
Mogu se stavljati u promet i rotkvice bez lia.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% korenova sa manjim mehanikim oteenjima.

lan 275.
Rotkvice klase II moraju odgovarati uslovima iz lana 274. ovog pravilnika, s tim to
u jedinici pakovanja moe biti do 5% korenova sa upljinama i do 10% korenova sa
naprslinama, manjim mehanikim oteenjima i uvelim liem, i to prenik korena
ne moe biti manji od 1 cm.
lan 276.
Rotkvice se pakuju u letvarice jabuare (JUS D F1. 026). duboke letvarice za povre
(JUS D. F1. 028), plitke letvarice za povre (JUS D. F1. 029), duboke otvorene
letvarice (JUS D. F1. 041) i u kartonske kutije.
Rotkvice bez lia pakuju se u pogodnu komercijalnu ambalau do 0,5 kg (kao
jagode).

21. Broskva - podzemna keleraba (Brassica napus var. napobrassica)

lan 277.
Radi stavljanja u promet broskva se po kvalitetu razvrstava u dve klase - I i II.
lan 278.
Broskva klase I mora imati koren ujednaen po veliini, jedar, soan, sa krtim
mesom, bez upljina i belih pruga i bez vrstih celuloznih vlakana.
Broskva klase I stavlja se u promet kao broskva prenika korena od 6 do 8 cm i
broskva prenika korena preko 8 cm.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% naprslih i mehaniki oteenih korenova.
lan 279.
Broskva klase II mora odgovarati uslovima iz lana 278. ovog pravilnika, s tim to
korenovi ne moraju biti ujednaevi po veliini i to u jedinici pakovanja moe biti do
10% naprslih i mehaniki oteenih korenova.
lan 280.
Broskva se pakuje u letvarice jabuare (JUS DF1 026 ili JUS D.F1.027) ili u pregrade
za otvoreno pakovanje (rinfuza JUS D.F1.035).

22. Blitva (Beta vulgaris subsp. cicla f. hortensis i f. macropleura)

lan 281.

U proizvodnji i prometu zastupljena je lisnata blitva (f. hortensis) kod koje se koristi
list i rebrasta blitva kod koje se koristi lisna drka sa centralnim nervom.
Radi stavljanja u promet lisnata i rebrasta blitva se po kvalitetu razvrstavaju u dve
klase - I i II.
lan 282.
U klasu I razvrstava se lisnata blitva koja je ista, a po razvijenosti, boji i sonosti
listova tipina za sortu i proizvodno podruje. Lisnata blitva klase I mora biti bez
ikakvih nedostataka, a naroito bez uvelosti, oteenja izazvanih gljivicama i
insektima i bez neprirodne vlanosti.
Rebrasta blitva klase I mora biti dobro razvijena, ista i bez ikakvih nedostataka.
U jedinici pakovanja do 10% mase proizvoda moe odstupati od uslova kvaliteta
propisanih za ovu klasu, s tim da ispunjava uslove kvaliteta propisane za sledeu
niu klasu.
lan 283.
U klasu II razvrstavaju se lisnata i rebrasta blitva, koje usled manjih nedostataka u
pogledu razvijenosti lista i lisne drke ne odgovaraju klasi I ali moraju biti iste i
odgovarati minimalnim uslovima kvaliteta (lan 9).
U jedinici pakovanja 10% proizvoda moe odstupati od propisanih uslova kvaliteta,
pod uslovom da su pogodni za ishranu.
lan 284.
Lisnata i rebrasta blitva pakuju se u letvarice jabuare (JUS D.F1.037), u duboke
letvarice za povre (JUS D.F1.028) kao i u kartonske kutije.

23. Spana (Spinacea oleracea L.)

lan 285.
Radi stavljanja u promet spana se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 286.
Spana klase I mora biti specifine zelene boje zavisno od sorte i godinjeg doba,
bez primesa zemlje i otpadaka, bez oteenja od biljnih bolesti i tetoina, sa
skraenim drkama, koje ne mogu biti due od 10 cm i sa celim listovima.
Kod spanaa sa rozetom koren mora biti odrezan neposredno iznad spoljne krune
lia.

lan 287.
Spana klase II mora odgovarati uslovima iz lana 286. ovog pravilnika, s tim to u
jedinici pakovanja moe biti do 10% spanaa sa slabije poutelim listovima i
listovima sa oteenjima od mraza, bolesti i tetoina i sa proraslinama.
lan 288.
U istoj jedinici pakovanja ne mogu se zajedno pakovati spana u listu i spana u
rozeti.
lan 289.
Spana se pakuje u duboke letvarice za povre (JUS D.F1.028), letvarice jabuare
(JUS D.FI 037), duboke otvorene letvarice (JUS D Fl 041), velike letvarice (JUS
D.F1.C42), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonske kutije.

21. Glaviasta salata (Lactuca sativa L.)

lan 290.
Radi stavljanja u promet glaviasta salata se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i
II.
lan 291.
Glaviasta salata klase I mora imati glavice vrste, nene, krte, razvijene,
ujednaene po obliku i boji, sa zatvorenim listovima, a koren joj mora biti odrezan
tako da nije dui od 1 cm.
Prema veliini i teini glavice glaviasta salata klase I stavlja se u promet kao zimska
salata sa glavicama mase od najmanje 200 g i kao prolena salata sa glavicama
mase od najmanje 150 g, s tim to u jedinici pakovanja razlika u masi pojedinih
glavica ne sme iznositi vie od 80 g.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% glavica sa nedostacima u pogledu boje i sa
manjim oteenjima.
lan 292.
Glaviasta salata klase II mora odgovarati uslovima iz lana 291. ovog pravilnika, s
tim to ne mora imati odgovarajuu najmanju masu od 200, odnosno 150 g, i to u
jedinici pakovanja moe biti do 15% glavica sa nedostacima u pogledu boje i sa
mehanikim oteenjima.
lan 293.

Glaviasta salata pakuje se u duboke letvarice za povre (JUS D.F1.028), duboke

otvorene letvarice (JUS D.F1.041). velike letvarice (JUS D.F1 042), dvostruke plitke
letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonske kutije.

25. Endivija (Cichorium endivia L.)

lan 294.
Radi stavljanja u promet endivija se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 295.
Endivija klase I mora biti vrsta, dobro razvijena, bez korena, ujednaena po veliini i
boji i klasirana po veliini i boji (bledoa i etioliranost lia).
U jedinici pakovanja moe biti do 5% endivije sa neujednaenom bojom srca
(bledoa unutranjih listova) i do 5% lia sa manjim oteenjima od biljnih bolesti i
tetoina.
lan 296.
Endivija klase II mora odgovarati uslovima iz lana 295. ovog pravilnkka, s tim to u
jedinici pakovanja moe biti do 10% endivije sa neujednaenom bojom soca i do
10% lia sa oteenjima od biljnih bolesti i tetoina.
lan 297.
Endivija se pakuje u duboke letvarice za povre (JUS D.F1.028), plitke letvarice za
povre (JUS D.F1.029), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonske
kutije.

26. Radi (Cichorium Intybus var. foliosum Hegi)

lan 298.
Radi se uzgaja u glavicama ali se moe stavljati u promet i kao rezano lie. Listovi
moraju biti ujednaeni po veliini i boji, bez korena i neovlaeni. Lie ne sme biti
suvie gorko ni dlakavo i ne sme imati strane primese.
U jedinici pakovanja moe biti do 10% proizvoda sa mehaniki oteenim listovima.
lan 299.
Radi se pakuje u letvarice jabuare (JUS D.F1.026 ili JUS D.F1.037) ili u duboke
letvarice za povre (JUS D.F1.028).

27. Mladi luk, crni (Allium cepa L.) i beli (Allium sativum L.)
lan 300.
Radi stavljanja u promet mladi luk se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 301.
Mladi luk klase I mora biti sa nerazvijenom glavicom, jedar, sa podrezanim ilicama,
sa perjem zelene boje koje ne sme biti oteeno biljnim bolestima i tetoinama i
dobro oien od zemlje.
Kao mladi luk klase I mogue je stavljati u promet rane sorte luka tipa srebrenjak sa
ve formiranom lukovicom, srebrnastobele boje, sa podrezanim ilicama i zelenim
perjem do visine 10 cm nad lukovicom. Luk ne sme sadrati ostatke zemlje i ne sme
biti oteen biljnim bolestima i tetoinama.
Prema debljini stabljike i veliini lukovice mladi luk se klasira i stavlja u promet
povezan u snopie od 5, 10. 15 ili 20 strukova, s tim da u svakom snopiu stabljike,
odnosno lukovice moraju biti ujednaene po debljini.
lan 302.
Mladi luk klase II mora odgovarati uslovima iz lana 301. ovog pravilnika, s tim to u
jedinici pakovanja moe biti do 10% stabljika sa utim i uvelim liem i sa
mehanikim povredama i oteenjima izazvanim biljnim bolestima i tetoinama.

28. Crni luk (Allium cepa L.)

lan 303.
Radi stavljanja u promet crni luk se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 304.
Crni luk klase I mora imati glavice zrele, jedre, cele, neproklijale, ujednaene po
obliku, veliini i boji, sa suvom i tankom ovojnom ljuskom, sa tankim vratom, sa
uvelim i skraenim ilicama ili bez ilica i sa prenikom koji mora iznositi najmanje 40
mm.
Crni luk namenjen duem uvanju mora imati najmanje dve ovojne ljuske.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% glavica sa mehanikim povredama i
oteenjima izazvanim biljnim bolestima i tetoinama.
lan 305.

Crni luk klase II mora odgovarati uslovima iz lana 304. ovog pravilnika, s tim to
glavice ne moraju biti ujednaene po obliku i boji, to mogu imati nagnjeenja u
tragovnma, manje ozlede od biljnih bolesti i tetoina i manje mehanike povrede
ukupno do 10%, i to u jedinici pakovanja moe biti do 10% glavica u poetnoj fazi
proklijanja, a prenik glavice moe biti manji od 40 mm, ali ne manji od 30 mm.
lan 306.
Prema veliini glavice crni luk se klasira i stavlja u promet sa glavicom prenika od
30 do 40 mm, od 40 do 50 mm, od 50 do 60 mm i preko 60 mm.
lan 307.
Mladi crni luk, mladi beli luk i crni luk pakuju se u velike otvorene plitke letvarice
(JUS D F1 022). letvarice jabuare (JUS D.F1,037), duboke letvarice za povre (JUS
D.F1.028), kartonske kutije i plitke letvarice za povre (JUS D.F1.029). a crni luk i u
jutane vree br. 3 i 4 (JUS F G4.020) kao i u vree od sintetikih vlakana.
Mladi crni luk i mladi beli luk, kao i crni luk mogu se isporuivati i u otvorenom
pakovanju (rinfuza JUS D. F1.035).

29. Beli luk (Allium sativum L.)

lan 308.
Radi stavljanja u promet beli luk se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 309.
Beli luk klase I mora imati glavice jedre, vrste, zrele, suve, sa ovojnom ljuskom,
neproklijale, nepromrzle, sa kratkim ilicama ili bez ilica, sa sasuenom stabljikom,
ujednaene po obliku, veliini i boji i klasirane po veliini, s tim da prenik glavice
mora iznositi najmanje 30 mm.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% glzvica prenika manjeg od 25 mm, kao i do
5% glavica sa odvojenim enjevima.
lan 310.
Beli luk klase II mora odgovarati uslovima iz lana 309. ovog pravilnika, s tim to u
jedinici pakovanja moe biti do 10% glavica sa odvojenim enjevima i sa
mehanikim oteenjima i to prenik glavice moe biti manji od 30 mm, ali ne manji
od 20 mm.
lan 311.

Beli luk pakuje se u velike otvorene plitke letvarice (JUS D Fl.022), letvarice jabuare
(JUS DF1.026 i JUS DF1.037), duboke letvarice za povre (JUS D.F1.028), plitke
letvarice za povre (JUS D F1.029), kartonske kutije i u jutane vree br. 3 ili 7 (JUS
F.G4.020).

30. Praziluk (Allium porrum L.)

lan 312.
Radi stavljanja u promet praziluk se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 313.
Da bi se mogao staviti u promet praziluk mora da ispunjava sledee uslove kvaliteta:
1) da je ceo (izuzev krajeva korena i lia koji se mogu sei);
2) da je sveeg izgleda, bez formiranog vertikalnog stabla sa cvetom i semenom;
3) da je ujednaen po duini, debljini i boji;
4) da je zdrav i neoteen biljnim bolestama i tetoinama insektima, gljivicama i
dr ;
5) da je ist, bez beliastog ili uvelog lia, s tim to koren moe sadravati samo
tragove zemlje;
6) da je bez vidljivih ostataka hemijskih sredstava;
7) da je bez nenormalne spoljanje vlage;
8) da je bez stranog mirisa i ukusa;
9) da je pogodnog stepena zrelosti, koji mu obezbeuje manipulisanje i transport.
lan 314.
Praziluk klase I mora biti dobrog kvaliteta, dobro razvijen i bez nedostataka, osim
neznatnih nedostataka na povrini, pod uslovom da znatno ne umanjuju upotrebnu
vrednost proizvoda. Beli deo stabljike mora iznositi najmanje jednu treinu od
ukupne duine praziluka.
Praziluk klase I moe imati prenik stabljike od 15 do 30 mm i preko 30 mm, u
zavisnosti od sorte.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% stabljika sa oteenjima.
lan 315.

Praziluk klase II mora zodovoljavati minimalne uslove kvaliteta predviene u lanu

314. ovog pravilnika, pri emu beli deo stabljike mora iznositi najmanje jednu
etvrtinu od ukupne duine praziluka.
U jedinici pakovanja tolerie se do 10% stabljika sa mehanikim oteenjima i sa
neznatnom koliinom zemlje oko korena.
lan 316.
Praziluk se pakuje u letvarice jabuare (JUS D F1.026 ili JUS D.F1.037), duboke
letvarice za povre (JUS D.F1.028). duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.041),
kartonske kutije i u dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044).
Praziluk se u maloprodaji pakuje u razliitu ambalau manjih dimenzija (komercijalna
ambalaa), kao to su kese i sl.

31. Celer (Apium graveolens L.)

lan 317.
Radi stavljanja u promet celer se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 318.
Celer klase I mora imati koren ceo, vrst, soan, bez upljina, bez vrstih celuloznih
vlakana, bez ravi i ujednaen po veliini i boji, a list mora biti odseen do korena.
Prema debljini korena celer se klasira i stavlja u promet sa prenikom od 6 do 8 cm i
sa prenikom od 8 do 10 cm.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% korenova sa manjim mehanikim oteenjima.
lan 319.
Celer klase II mora odgovarati uslovima iz lana 318. ovog pravilnika, s tim to u
jedinici pakovanja moe biti do 10% korenova sa mehanikim oteenjima i to
koren ne mora biti ujednaen po veliini i boji.
lan 320.
U promet se moe stavljati i list sveeg celera, bez oteenja od biljnih bolesti i
tetoina, tamnozelene boje, sa dobro razvijenim listovima i sa normalno razvijenim
skraenim drkama.
lan 321.

Celer se pakuje u duboke letvarice za povre (JUS D.F1.028), letvarice jabuare (JUS
D.F1 037), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.041), kartonske kutije i u dvostruke
plitke letvarnice (JUS D.F1.044).
Celer klase II moe se isporuivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim to zidovi
prevoznog sredstva moraju biti obloeni slamom ili drugim podesnim materijalom.

32. Perun (Petroselimun hortense Hoffm.)

lan 322.
Radi stavljanja u promet perun se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 323.
Perun klase I mora imati koren soan, ceo, ujednaen po obliku i veliini i bez ravi.
Prema veliini prenika perun se klasira i stavlja u promet sa prenikom korena od
10 do 30 mm i prenikom korena preko 30 mm.
U jednici pakovanja moe biti do 5% korenova sa manjim mehanikim oteenjima.
lan 324.
Perun klase II mora odgovarati uslovima iz lana 323. ovog pravilnika, s tim to
koren ne mora biti ujednaen po obliku i veliini i to u jedinici pakovanja moe biti
do 10% naprslih ili mehaniki oteenih korenova.
lan 325.
U promet se moe stavljati i lie sveeg peruna, bez oteenja, ukoliko je na izgled
svee tamnozelene boje, sa dobro razvijenim listovima i sa normalno razvijenim
skraenim drkama.
lan 326.
Perun se pakuje u duboke letvarice za povre (JUS D.F1.028), letvarice jabuare
(JUS D.F1.037). duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.038), kartonske kutije i u
dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044).
Perun klase II moe se isporuivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim to zidovi
prevoznog sredstva moraju biti obloeni slamom ili drugim podesnim materijalom.

33. Patrnak - pakanat (Pastinaca sativa L.)

lan 327.

Radi stavljanja u promet patrnak se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.

lan 328.
Patrnak klase I mora imati koren soan, ceo, ujednaen po obliku i veliini, bez ravi
ili naprslina.
Prema veliini prenika koren patrnaka klasira se i stavlja u promet sa prenikom od
20 do 40 mm i prenikom preko 40 mm.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% korenova sa manjim mehanikim oteenjima.
lan 329.
Patrnak klase II mora odgovarati uslovima iz lana 328. ovog pravilnika, s tim to
koren ne mora biti ujednaen po obliku i veliini i to u jedinici pakovanja moe biti
do 10% mehaniki oteenih korenova.
lan 330.
Patrnak se pakuje u duboke letvarice za povre (JUS D.F1.028), letvarice jabuare
(JUS D.F1.037), duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.038), kartonske kutije i u
dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044).
Patrnak se moe isporuivati i u rasutom stanju (rinfuza), s tim to zidovi
transportnog sredstva moraju biti obloenim slamom ili drugim podesnim
materijalom.

34. Ren (Armoracia lapathifolia Gilib, sin. Cochlearia armoracea L.)

lan 331.
Radi stavljanja u promet ren se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 332.
Ren klase I mora imati koren jedar, beo neoteen, gladak, bez lia i bez ravi.
Prema masi korena, ren se kalibrie i stavlja u promet kao ren mase korena od 100
do 200 g, mase korena od 200 do 300 g i mase korena preko 300 g.
lan 333.
Ren klase II mora odgovarati uslovima iz lana 332, ovog pravilnika, s tim to
korenovi mogu biti nekalibrisani i ravasti i to u jedinici pakovanja moe biti do 10%
korenova sa mehanikim oteenjima.

lan 334.
Ren se pakuje u ambalau i na nain kako je to ovim pravilnikom predvieno za
patrnak (lan 330).

35. Bela pargla (Asparagus officinalis L.)

lan 335.
Radi stvljanja u promet bela pargla se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 336.
Bela pargla klase I mora imati izdanke mlade, krte, glatke, prave, ujednaene po
duini, debljini i boji, sa jednobojnim vrhovima, bez pega, upljina, naprslina, sa
mesom jedrim i belim i bez vrstih celuloznih vlakana.
Prema duini i preniku izdanka, bela pargla klase I stavlja se u promet kao bela
pargla sa izdancima duine preko 20 cm i prenika preko 1,5 cm i kao pargla sa
izdancima duine od 15 do 20 cm i prenika preko 1 cm. Izdanci se vezuju u snopie
od 0,5 do 1 kg,
U jedinici pakovanja moe biti do 5% izdanaka sa manjom duinom, odnosno
prenikom, ali ne sa duinom manjom od 12 cm ni sa prenikom manjim od 1 cm.
lan 337.
Bela pargla klase II mora odgovarati uslovima iz lana 336. stav 2. ovog pravilnika,
s tim to izdanci ne mogu biti krai od 10 cm, niti prenika manjeg od 1 cm, ali mogu
biti izvijeni i nejednake debljine.
lan 338.
Bela pargla se pakuje u letvarice jabuare (JUS D.F1 026 ili JUS D.F1.037), duboke
letvarice za povre (JUS D.F1.028), plitke letvarice za povre (JUS D.F1.029) i u
duboke otvorene letvarice (JUS D.F1.041).

36. Boranija (Phaseolus vulgaris L.)

lan 339.
Radi stavljalja u promet boranija se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 340.
Boranija klase I mora imati mahune mlade, mesnate, krte sone, cele, bez konaca,
ujednaene po obliku, veliini i boji, i s nerazvijenim semenom.

U jedinici pakovanja moe biti do 3% mahuna, sa manjim mehanikim oteenjima i

razvijenim semenom.
lan 341.
Boranija klase II mora odgovarati uslovima iz lana 340 ovog pravilnika, s tim to u
jedinici pakovanja moe biti do 5% mahuna sa razvijenim semenom, koncima,
rastim pegama i drugim oteenjima.
lan 342.
Boranija se pakuje u plitke letvarice za povre (JUS D.F1.029), velike letvarice (JUS
D.F1.042), dvostruke plitke letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonoke kutije.
Boranija se moe isporuivati i u vreama, s tim to se prilikom prevoza i
skladitenja moraju upotrebljavati stelae.

37. Mladi graak (Pisum sativum L.)

lan 343.
Radi stavljanja u promet mladi graak se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 344.
Mladi graak klase I mora imati mahune sone, mlade, zelene boje, ujednaene po
obliku, veliini i boji, sa mladim i dovoljno razvijenim zrnom i mora biti istog stepena
zrelosti.
Mahune graka eerca moraju biti bez konaca i koastog dela, a zrna tek u zaetku
razvijenosti.
U jedinici pakovanja moe biti do 3% mahuna sa manjim mehanikim oteenjima.
lan 345.
Mladi graak klase II mora odgovarati uslovima iz lana 344. ovog pravilnika, s tim
to u jedinici pakovanja moe biti do 10% mahuna sa mehanikim povredama i
oteenjima izazvanih biljnim bolestima i tetoinama i do 5% poutelih mahuna.
lan 346.
Mladi graak se pakuje u velike otvorene plitke letvarice (JUS D.F1.022), gitke
letvarice za povre (JUS D.F1.029), velike letvarice (JUS D.F1.042), dvostruke plitke
letvarice (JUS D.F1.044) i u kartonske kutije.

Mladi graak se moe isporuivati u vreama, s tim to se prilikom prevoza i

skladitenja moraju koristiti stelae za smetaj vrea.

38. Graak u zrnu (Pisum sativum L.)

lan 347.
Radi stavljanja u promet graak u zrnu se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i II.
lan 348.
Graak u zrnu klase I mora biti zdrav, zreo, suv (sa najvie 14% vode), ujednaen po
veliini i boji, bez stranih primesa i oteenja izazvanih biljnim bolestima i
tetoinama.
U jedinici pakovanja moe biti do 1% zrna graka druge sorte ili zrna neujednaenih
po veliini i boji, i ukupno do 2% pokvarenih zrna, odnosno zrna sa mehanikim ili
drugim oteenjima i nedostacima.
lan 349.
Graak u zrnu klase II mora odgovarati uslovima iz lana 348. ovog pravilnika, s tim
to u jedinici pakovanja moe biti do 5% zrna graka druge sorte ili zrna
neujednaenih po veliini i boji, kao i uhupno do 5% pokvarenih zrna, odnosno zrna s
mehanikim ili drugim oteenjima i nedostacima.
Tolerie se do 2% stranih primesa.

39. Soivo (Lens esculenta L.)

lan 350.
Radi stavljanja u promet soivo se po kvalitetu razvrstava u dve klase I i I.
lan 351.
Soivo klase I mora biti iz iste bebre. zrelo, zdravo, suvo (sa najvie 14% vode),
ujednaene po veliini i boji, bez stranih primesa i oteenja od skladinih tetoina.
U jedinici pakovanja moe biti do 5% zrna druge sorte soiva ili zrna soiva
neujednaenih po veliini kao i ukupno do 2% pokvarenih zrna, odnosno zrna sa
mehanikim ili drugim oteenjima i manama.
Dozvoljava se do 1 % stranih primesa.
lan 352.

Soivo klase II mora odgovarati uslovima iz lana 351 ovog pravilnika, s tim to u
jedinici pakovanja moe biti do 10% zrna drugih sorti ili veliina soiva, kao i ukupno
do 5% pokvarenih zrna, odnosno zrna sa mehanikim ili drugim oteenjima i
nedostacima.
Dozvoljzva se do 3% stranih primesa.

40. Pasulj u zrnu (Phaseolus vulgaris L.)

lan 353.
Radi stavljanja u promet pasulj u zrnu se po kvalitetu razvrstava u tri klase ekstra, I
i II.
lan 354.
Kao pasulj ekstra klase moe se stavljati u promet i pasulj sledeih sorti: tetovac,
graditanac i sve novopriznate doma sorte.
Pasulj u zrnu ekstra klase mora biti iz iste berbe, iste sorte, zdrav, suv (sa najvie
16% vode), ujednaen po veliini i boji, bez potamnelih i smeuranih zrna i oteenja
izazvanih skladinim tetoinama.
U jedinici pakovanja dozvoljava se najvie 0,25% mase stranih primesa, do 0,5%
mase zrna sa mehanikim oteenjima i do 1% mase sa nedostacima u pogledu boje
zrna.
lan 355.
Pasulj u zrnu klase I mora odgovarati uslovima iz lana 354. ovog pravilnika, sa
izvesnim odstupanjem u pogledu ujednaenosti prema krupnoi, boji i oteenjima
zrna.
Dozvoljava se do 2% pokvarenih (plesnivih) zrna, do 4% zrna sa napuklom ljuskom
ili mehanikim oteenjima zrna (polutke zrna), do 1% zrna sa oteenjima od
tetoina, ali bez prisustva ivih tetoina u bilo kom stadijumu razvia, do 0,5%
mase ukupnih stranih primesa i do 3% zrna sa nedostacima u pogledu boje (obojena
korovom prilikom mehanike vridbe ili zrna zaprljana zemljom), tako da ukupno
odstupanje ne sme biti vee od 10% (m/m).
lan 356.
Pasulj u zrnu klase II mora odgovarati uslovima iz lana 354. ovog pravilnika, tako
da u jedinici pakovanja moe biti: do 5% mase zrna od vie sorti pasulja, do 5%
pokvarenih (plesnivih) zrna, do 5% zrna sa napuklom ljuskom ili mehanikim
oteenjima (polutke zrna), do 1% zrna sa oteenjima od tetoina, ali bez ivih
tetoina u bilo kom stadijumu razvia, do 1% stranih primesa i do 5% zrna sa

nedostacima u pogledu boje (obojena korovom prilikom mehanike vridbe ili

zaprljana zemljom), tako da ukupno odstupanje ne sme biti vee od 10% (m/m).
lan 357.
Pasulj u zrnu pakuje se u vree od jute i drugih vlakana (JUS F.G4.020).

DRUGI PROIZVODI
lan 357a.
Pod drugim proizvodima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: seme maka
(Papaver somniferum), seme sezama (Sesamum indicum), semenka bundeve
(Cucurbita pepo) i plod rogaa (Ceratonia siliqua), koji su namenjeni za potronju u
sveem stanju ili se koriste za nadev, odnosno prekrivanje povrina u pripremanju i
proizvodnji konditorskih proizvoda.
lan 357b.
Pod semenom maka, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se jestivo seme biljke
mak (Papaver somniferum), koje se, zavisno od sorte, stavlja u promet kao: plavi,
sivkastocrni, sivi i beli mak, koji moraju biti deklarisani.
lan 357v.
Seme maka iz lana 357b. ovog pravilnika mora da ispunjava sledee uslove:
1) da je zdravo;
2) da je zrelo, ujednaene karakteristine boje za sortu;
3) da nije zaprljano, ovlaeno, plesnivo, isklijalo i natrulo;
4) da ne sadri seme otrovnih biljki (bunike i dr.);
5) da ne sadri insekte u bilo kom stadijumu razvia;
6) da ne sadri dlake glodara;
7) da nije neprijatnog, ustajalog, ueglog i stranog mirisa;
8) da nije gorko, ueglo i oporo;
9) da ne sadri ostatke sredstava za zatitu iznad maksimalno dozvoljene koliine;
10) da ne sadri vie od 10% vode;
11) da ne sadri vie od 3% stranih primesa, od ega najvie 2,5% oteenih zrna,
do 0,6% organskih primesa poreklom od maka ili drugog bilja (komadii ahure,

stabljike i lista, seme korovskih i kulturnih biljaka i drugi biljni delii) i do 0,2%
neogranskih primesa (pesak, zemlja, kamenii i sl.);
12) da ne sadri vie od 0,5% pepela nerastvorljivog u hlorovodoninoj kiselini;
13) da ne sadri vie od 4% (m/m) semena maka drugih sorti.
lan 357g.
Seme sezama (susama), semenke budneve i plod rogaa iz lana 357a. ovog
pravilnika, koji se stavljaju u promet, moraju da ispunjavaju sledee uslove:
1) da su zdravi;
2) da su zreli, ujednaene karakteristine boje za proizvod;
3) da nisu zaprljani, ovlaeni, plesnivi, isklijali i natruli;
4) da su tipino prijatnog mirisa;
5) da su prijatnog ukusa karakteristinog za proizvod;
6) da ne sadre ostatke sredstava za zatitu iznad maksimalno dozvoljene koliine;
7) da ne sadre insekte u bilo kom stadijumu razvia;
8) da sadraj ukupnih stranih primesa ne prelazi 3% (m/m), tako da ne bude vie
od 0,5% organskih primesa poreklom od biljke kojoj proizvod pripada i ne vie
od 0,2% primesa neorganskog porekla (pesak, zemlja, kamenii i sl.).

41. Peurke (Fungi)

l. 358. do 363.
PRESTAJU DA VAI - sa 31/2003 - Pravilnikom o kvalitetu i drugim
zahtevima za jestive peurke i proizvode od jestivih peuraka

IV. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 364.
Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na proizvode proizvedene pre dana poetka
njegovog primenjivanja.
lan 365.

Danom poetka primenjivanja ovog pravilnika prestaju da vae odredbe l. 1. do

302. Pravilnika o kvalitetu voa, povra i peurki i proizvola od voa, povra i peurki
("Slubeni list SFRJ" br, 27/64, 25/65, 27/68 i 10/71), ije se odredbe primenjuju
kao odredbe Pravilnika o kvalitetu voa, povra i peurki i proizvoda od voa, povra
i peurki ("Slubeni list SFRJ", br 13/78).
lan 366.
Ovaj pravilnik primenjivae se po isteku est meseci od dana objavljivanja u
"Slubenom listu SFRJ".
lan 367.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu
SFRJ".
Br. 3626/2
20. marta 1979. godine
Beograd
Direktor
Saveznog zavoda za standardizaciju
Milan Krajnovi, s.r.