Graevinski fakultet Univerziteta u

Beogradu

Raqunska hidraulika
Strujae vode u poroznim
sredinama
- Belexke -

Marko V. Iveti

Beograd, 2001.godine

Sadraj
1

Uvod
1.1 Podzemna voda kao deo hidroloxkog ciklusa . . . .
1.2 Osnovne jednaqine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2.1 Jednaqina odraa koliqine kretaa - Darsijev zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.3 Heterogenost i anizotropija koeficijenta filtracije
(parametara porozne sredine) . . . . . . . . . . . . .
1.3.1 Veza slojevite heterogenosti i anizotropije
1.4 Efektivni napon i stixivost . . . . . . . . . . . .
1.4.1 Stixivost vode . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4.2 Efektivni napon . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4.3 Stixivost skeleta porozne sredine . . . .

1
1
5
5
11
14
15
15
16
17

Matematiqki modeli
21
2.1 Osnovne jednaqine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.1.1 Uopxtavae Darsijevog zakona . . . . . . . . 22
2.1.2 Jednaqina odraa mase . . . . . . . . . . . . 24
2.2 Ravanski modeli ustaenog strujaa vode u poroznim
sredinama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
2.3 Izdanski tokovi u ograniqenoj i poluograniqenoj
sredini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
2.4 Izdanski tokovi sa slobodnom povrxinom . . . . . . 29
2.5 Strujae u vertikalnoj ravni . . . . . . . . . . . . . 31
2.6 Primeri jednostavnih problema za koje postoje analitiqka
rexea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
2.6.1 Strujae kroz slabo propusni povlatni sloj 33

2.6.2
2.6.3

Strujae kroz porozni nasip sa vertikalnim

granicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Strujae prema bunaru . . . . . . . . . . . . .

34
35

Numeriqki modeli
39
3.1 Ravanski model ustaenog teqea vode u izdanima
pod pritiskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
3.2 Metoda konaqnih razlika . . . . . . . . . . . . . . . . 40
3.3 Metoda konaqnih zapremina . . . . . . . . . . . . . . 42
3.3.1 Posebne elementarne zapremine u blizini naglih
promena pijezometarske kote . . . . . . . . . . 44
3.3.2 Graniqni uslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
3.3.3 Rexavae sistema jednaqina . . . . . . . . . . 48

Potencijalno strujae
4.1 Potencijal brzine . . .
4.2 Strujna funkcija . . . .
4.2.1 Graniqni uslovi
4.3 Numeriqki modeli . . .

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

50
50
52
55
56

Metoda konaqnih elemenata

5.1 Suxtina metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2 Metode aproksimacije . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2.1 Metoda Gaerkina . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2.2 Graniqni uslovi . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.3 Primena metode konaqnih elemenata u podzemnim
vodama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.3.1 Strujae sa slobodnom povrxinom . . . . . .

59
59
62
63
64

Neustaeno strujae u izdanskim tokovima

6.1 Osnovne jednaqine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2 Analitiqka rexea za jednostavne sluqajeve . . . .
6.2.1 Primer 1: Linijsko neustaeno strujae usled nagle promene nivoa u reci . . . . . . . .
6.2.2 Primer 2: Strujae prema bunaru - probno
crpee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.3 Linijski numeriqki modeli neustaenog teqea . .
6.3.1 Eksplicitna metoda . . . . . . . . . . . . . . .

69
69
73

65
65

73
76
83
83

6.4

6.3.2 Implicitna metoda. Tomasov algoritam . .

Numeriqki model neustaenog teqea u horizontalnoj ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

84
86

Transport obeleene materije u poroznoj sredini

89
7.1 Kvalitet podzemnih voda . . . . . . . . . . . . . . . . 89
7.2 Osnovne jednaqine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
7.2.1 Jednaqina odraa mase trasera . . . . . . . 92
7.2.2 Linijski model transporta obeleene materije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
7.3 Transport sa razmenom materije izmeu teqne i qvrste
faze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
7.4 Numeriqki model transporta trasera . . . . . . . . 101
7.4.1 Integralni oblik numeriqkog modela . . . . 102

Predgovor
Ova monografija je jox jednom ponoveno izdae Beleaka, ovog
puta dostupno preko Interneta u PDF formatu. Neke slike nedostaju, jer ih u urbi nisam naxao, kao ni literatura, pa se
moe stei pogrexan utisak da sam ja to sve izmislio. U odnosu
na prethodno izdae, koje je izaxlo jox 1995. godine, a obnoveno
2000. godine, nema bitnijih izmena. Neke grexke su ispravene
a korixen je i iriliqni slog. Po tehniqkoj obradi odgovara
pravoj kizi. Osnovna namera, koja je dovela do xtampaa prvog
izdaa, a to je da se studentima obezbedi materijal koji u potpunosti pokriva gradivo koje se predaje, nije ni ovoga puta izneverena. Obraeno je sve xto se predaje, pa i malo vixe od toga, i
to upravo na naqin na koji se to predaje studentima hidrotehnike.
Da bi materijal obraen u ovoj monografiji bio jox interesantniji ineerima, koji nisu imali prilike da sluxaju ovaj
predmet, nedostaje jox toga. U prvom redu to je deo o bunarima
i naqinima da se kombinacijom jednostavnih rexea doe do,
takoe, pojednostavenih, ali korisnih ocena o stvarnom strujau podzemne vode (xto predajem studentima Arhitektonsko-graevinskog fakulteta u Baoj Luci) i o problemima kvaiteta i
zaxtite podzemnih voda (xto sam predavao u okviru kursa Integralno upravae gradskim vodama na AAOM). O tome razmixam
i namera mi je da se ve za sledeu generaciju studenata pojavi
kompletnije izdae ove monografije, koje e doprineti da se cela
linija od Mehanike fluida do Hidraulike 2, moe prouqavati
na jedinstven naqin, i zasluiti naziv kige. I ovo xto definitivno nije kiga izgleda korektno najvixe zahvaujui Donaldu
Knutu i egovom TEX-u.
Marko V. Iveti
Beograd, jun 1997. (avgust 2001.)

Poglave 1
Uvod
1.1

Podzemna voda kao deo hidroloxkog

ciklusa

Kao deo procesa beskrajnog kruea vode u prirodi, ili hidroloxkog ciklusa, voda dospeva ispod povrxine zemixta. Prema
nekim procenama (UNESKO, 1992), 95 % raspoloivih rezervi
pitke vode, nalazi se u podzemnim vodama. Sa druge strane, u
prirodnim i vextaqkim jezerima, moqvarama i rekama, nalazi se
oko 3.5 %, dok 1.5 % rezervi vode predstava vlanost zemixta.
Ovaj podatak, sam za sebe, ne daje pravu sliku o raspoloivim
koliqinama za eksploataciju, jer vreme zadravaa vode u rekama
je reda veliqine par nedea, dok se u podzemnim vodama meri
godinama, a mnogo qexe, desetinama i stotinama godina.
Rezerve podzemne vode se periodiqno obnavaju zahvaujui
padavinama i infiltraciji povrxinskih voda. Stepen obnavaa
rezervi podzemnih voda zavisi od klimatskih i hidrogeoloxkih
uslova, vegetacije i sliqno i varira od 25 % u vlanim klimatima, do, praktiqno 0 % u pustiskim oblastima, gde je voda
dospela u podzeme pod sasvim drugim klimatskim i geoloxkim
uslovima.
Kruee vode u prirodi, i veza podzemne vode sa atmosferskim
i povrxinskim vodama, prikazani su na slici 1.1. Voda isparava
sa povrxine okeana, jezera i drugih otvorenih tokova i dospeva
u atmosferu u gasovitom stau. Ovaj proces se zove evaporacija.
1

Kroz bike voda dospeva u atmosferu procesom transpiracije. Na

velikoj visini, zbog smaene temperature, dolazi do kondenzacije
vode i stvaraa oblaka.
Iz oblaka se u odreenim meteoroloxkim uslovima izluquju
padavine, koje dovode vodu na povrxinu zeme u obliku kixe,
snega ili leda. Kixa dovodi do neposrednog povrxinskog oticaja, dok je kod snega oticaj vezan za proces topea snenog
prekrivaqa. Jedan deo vode ponire u podzeme i infiltracijom
dopire do podzemne vode.
Problemi bilansa vode, odnosno uqexe podzemne vode u tome,
prouqavaju se uglavnom u Hidrologiji. U anglo-saksonskoj literaturi kige iz ove oblasti qesto se zovu, Hidrologija podzemnih
voda (Ground Water Hydrology), ili neutralno, Strujae podzemnih
voda (Ground Water Flow). Kod nas je odomaen naziv Hidraulika
podzemnih voda, a problemi koji se prouqavaju vezani su za korixee podzemne vode u vodosnabdevau i pooprivredi i zaxtiti
podzemnih voda. Takoe, prouqava se i uticaj podzemne vode na
graevinske objekte (strujae ispod brane, ispod priboja, kroz
nasipe, obezbeee graevinskih jama itd.). U oblasti Mehanike
tla, koristi se naziv Filtracija.
Na slici 1.2 dat je vertikalni presek jednog poroznog geoloxkog
sloja da bi se pokazalo xta se podrazumeva pod podzemnom vodom.
Porozna sredina, izmeu povrxine tla i nepropusne granice,
moe se podeliti na zonu zasienu vodom (sve xupine prostora
meu zrnima ispuene su vodom) i nezasienu, odnosno, aerisanu
zonu. Voda u aerisanoj zoni moe biti slobodna da se kree pod
uticajem sile teine, ili, vezana molekularnim i drugim silama
za skelet porozne sredine, dakle, nepokretna. I jedna i druga
predstavaju vlanost zemixta. Onaj deo vlanosti zemixta,
koji se nalazi u povrxinskoj zoni tla, od izuzetnog je znaqaja za
rast vegetacije.
Pod podzemnom vodom se podrazumeva slobodna voda ispod povrxine tla, koja ispuava xupine u tlu ili u poroznim geoloxkim
formacijama, i koja moe da se kree pod uticajem sile teine i
sile pritiska.
Ineerski, najlakxe je zamisliti prelaz izmeu nezasiene
zone u zasienu kao oxtar i to zvati slobodnom povrxinom. Medjutim, taj prelaz je postepen i tu se voda ne kree slobodno pod
2

Slika 1.1: Hidroloxki ciklus - veza povrxinskih i podzemnih

voda

Slika 1.2: Voda ispod povrxine tla

uticajem teine. Zbog dominantnog dejstva kapilarnih sila i

pritiska maeg od atmosferskog, ta zona se zove kapilarna. Kao
slobodna povrxina uzima se mesto gde je hidrostatiqki pritisak
jednak nuli.
Voda u poroznim sredinama se kree pod uticajem gravitacije,
vrlo lagano, od vixih delova sliva, nizvodno, sve dok se ne pojavi na povrxini kao izvor, ili doticaj u reke, jezera, mora, ili
dok ne bude zahvaena, bilo korenovim sistemima biaka, bilo
bunarima za potrebe vodosnabdevaa. Kretae podzemne vode je
vrlo sporo. Red veliqine brzine je od nekoliko milimetara do
nekoliko metara na dan.
Akviferi i akvitardi Akvifer, ili, vodonosni sloj je zasiena
porozna geoloxka formacija koja moe propustiti znaqajne koliqine vode pri relativno malim gradijentima slobodne povrxine,
odnosno, pijezometarske kote. Sa gledixta eksploatacije podzemnih voda, moe se rei da akvifer treba da bude dovono propusan da obezbedi ekonomiqne koliqine vode u bunarima koji su
pobijeni u emu. Dakle, ne moe se svaka zasiena porozna sredina zvati akviferom.
U geoloxkim profilima mogu se uoqiti slojevi slabije propusnosti, koji razdvajaju vodonosne slojeve. To su akvitardi. ihova propusnost moe biti dovona da propusti znaqajne koliqine vode u akvifer, xto se mora uzeti u obzir u regionalnim
analizama bilansa vode, ali nedovona da da dovone koliqine
vode u eksploataciji bunarima.
Postoje tri tipa vodonosnih formacija:
Nevezani peskovi i xunkovi,
Porozne sedimentne stene (pexqari i kreqaci), i
Ispucale stenske mase (vulkanske i metamorfne stene).
Podela na akvifere i na akvitarde je relativna kategorija.
Jedna formacija moe biti i jedno i drugo, sve u zavisnosti od
kombinacije geoloxkih slojeva u kojoj se pojavuje.
Za strujae podzemne vode kae se da je pod pritiskom ako se
zasien akvifer nalazi izmeu dva akvitarda. Strujae je sa
slobodnom povrxinom ako je gora granica slobodna povrxina.
4

Slika 1.3: Referentna zapremina (VR )

1.2

Osnovne jednaqine

Postoje dva pristupa sluqajni i deterministiqki, a izmeu ih

nije jednostavno povui jasno razgraniqee.
Voda se kree izmeu zrna koja su rasporeena na potpuno
sluqajan naqin. Egzaktno predstavae toga i rexavae je nemogue.

1.2.1

Jednaqina odraa koliqine kretaa - Darsijev zakon

Posmatra se slobodna voda unutar referentne zapremine (VR ) i

sile koje na u deluju. Masa vode unutar referentne zapremine
iznosi (ne VR ), gde je (ne ) efektivna poroznost porozne sredine
(Slika 1.3).
Osnovu za prouqavae strujaa vode u poroznoj sredini predstava eksperimentalni rad Darsija (H. Darcy, 1856), glavnog ineera vodovoda grada Diona.
Eksperimentalna instalacija je prikazana na slici (1.4). Cilindar, povrxine popreqnog preseka (A), ispuen je peskom na
duini (L). Na krajevima cilindra postavena je mrea koja ne
dozvoava ispirae peska. Pesak je potpuno zasien vodom. Krajevi cilindra su povezani sa dva rezervoara u kojima se odravaju
konstantni nivoi, (1 ) i (2 ).
Na izlazu iz instalacije meri se proticaj (Q), xto omoguava
definisae specifiqnog proticaja, (v), ili Darsijeve brzine fil-

Slika 1.4: Darsijev aparat

tracije:

Q
.
(1.1)
A
Darsijevi eksperimenti su pokazali da je (v) direktno proporcionalno razlici (1 2 ), ako se (L) dri konstantnim,
odnosno, obrnuto proporcionalno (L), ako se (1 2 ) dri
konstantnim. Zbog naknadnih izvoea, ovde e se definisati
= 2 1 , pa se moe napisati:
v=

v ,

v 1/L,

odnosno, Darsijeva brzina je proporcionalna smaeu pijezometarske

kote u pravcu strujaa (), a obrnuto proporcionalna rastojau na kome se to smaee ostvari.
Darsijev zakon glasi:
v = K

(1.2)

d
dL

(1.3)

ili u diferencijalnom obliku,

v = K
6

Qlan (d/dL) se zove hidrauliqki gradijent, a (K) je koeficijent

filtracije, koji ima dimenziju brzine, [L/T ]. Darsijev zakon se
daje qesto i preko proticaja:
Q = K

d
A
dL

(1.4)

Darsijev zakon vai bez obzira na pravac i orijentaciju cilindra na slici (1.4), xto omoguava dau generalizaciju ovog zakona.
Iako Darsijeva brzina filtracije (v) ima dimenziju brzine,
fiziqki, ona nema skoro nikakve veze sa stvarnim brzinama vode
u poroznoj sredini (slika 1.5). Darsijeva brzina je sredstvo da
se pree sa pornog prostora skeleta zrna peska, koji qini finu
strukturu porozne sredine, na reprezentativno veliku, ali kontinualnu sredinu, koja se moe opisati makroskopskim parametrima, kao xto je koeficijent filtracije (K).
Kod prouqavaa transporta obeleene materije koristi se pojam srede, ili linijske, brzine fluida:
vs =

Q
nA

(1.5)

gde je (n) poroznost, odnos zapremine pora (Vp ) unutar reprezentativnog uzorka porozne sredine, i same zapremine reprezentativnog uzorka (VR ). I kod ovoga korektnije je voditi raquna o
efektivnoj poroznosti sredine, (ne ), koju qine meusobno povezane
pore, i koja je uvek maa od stvarne poroznosti. Kod glinovitih materijala ta razlika je veoma znaqajna, dok je kod nevezanog
materijala, peska i xunka, relativno mala. U Mehanici tla
koristi se i koeficijent poroznosti, e
e=

Vp
VS

(1.6)

koji predstava odnos zapremine pora i zapremine qvrste faze.

Lako se dolazi do izraza
e=

n
e
, odnosno , n =
1n
1+e
7

(1.7)

Slika 1.5: Darsijeva i stvarna brzina vode

Ni brzina (vs ) nije stvarna brzina fluida. Uvoeem poroznosti
boe je proceen proticajni profil, ali ne i putae fluidnih
delia, koje su u stvarnosti due nego (L) iz jednaqine (1.2).
Koeficijent filtracije (K) je parametar porozne sredine, ali
zavisi i od karakteristika fluida koji struji kroz poroznu sredinu. Zbog toga se java potreba za uvoeem nekog parametra,
koji opisuje karakteristike sredine, nezavisno od fluida koji
struji.
Na bazi eksperimentalnih ispitivaa strujaa razliqitih
fluida, kroz poroznu sredinu koju qine staklene kuglice uniformne veliqine (preqnika d), uoqene su i ove zavisnosti:
v d2 ,

Na osnovu ovoga, Darsijev zakon se moe napisati u sledeem

obliku:
Cd2 g d
(1.8)
v=
dL
Poreeem sa jednaqinom (1.3) dolazi se do sledee veze:
K=

Cd2 g

(1.9)

Kod realne izdani, (d) je karakteristiqan preqnik zrna, a parametar (C) je koeficijent proporcionalnosti, koji uzima u obzir i
ostale karakteristike porozne sredine kao xto su: sferiqnost i
zaobenost zrna, zbijenost i granulometrijski sastav. Ova dva
parametra se i ne razdvajaju, pa se uzima da je, = Cd2 , gde je ()
8

Tabela 1.1: Red veliqine koeficijenata (K) i ()

K[m/s]
[m2 ]
Gline
< 109
< 1017
9
8
16
Peskovite gline
10 10
10
1015
Mu
109 107
1016 1014
Praxina
108 107
1015 1014
6
5
Vrlo fini pesak
10 10
1013 1012
Fini pesak
105 104
1012 1011
Krupan pesak
104 103
1011 1010
3
2
Peskoviti xunak
10 10
1010 109
Xunak
> 102
> 109

unutraxa, ili, specifiqna propusnost porozne sredine. Ovaj

parametar je posebno vaan kada postoje dva fluida u poroznoj
sredini (recimo, slatka i slana voda, vazduh i voda, voda i nafta,
itd.).
U tabeli 1.1 date su okvirne vrednosti za koeficijent filtracije i specifiqnu propusnost za neke tipove tla.
Darsijev zakon je potpuno empirijski i zasniva se na eksperimentalnim istraivaima. Postoje pokuxaji da se primenom osnovnih zakona Mehanike fluida na laminarno strujae u pornom
prostoru doe do formulacije Darsijevog zakona, ali se postava
pitae koliko je to opravdano.
Osnovne jednaqine Mehanike fluida se osredavaju po nekoj
referentnoj zapremini porozne sredine uz odreene pretpostavke:
Skelet koji formiraju zrna je nedeformabilan,
Porozna sredina je zasiena vodom
Strujae je laminarno,
Priraxtaj koliqine kretaa i inercijalne sile su zanemarivi u odnosu na ostale sile.
Uvoeem pretpostavki za prouqavae strujaa podzemnih voda,

Navier-Stokes-ove jednaqine se znaqajno pojednostavuju:

uj
0 = g
+

xj xi
xi

(1.10)

ali su daleko od oblika koji se moe rexiti za bilo koji od

praktiqnih problema.
Bez pretenzija da se daje matematiqki model strujaa vode u
poroznoj sredini, ukazae se na analogiju sa laminarnim teqenjem u cevima. Ako se porozna sredina predstavi snopom cevqica
preqnika (D), duine, (L), i ako se pretpostavi da je teqee laminarno, dolazi se do izraza za gubitak energije na tree:
E =

L v 2
64 L v 2
=
D 2g
Dv D 2g

(1.11)

odnosno, sa ranije usvojenom konvencijom o znaku ():

D2 g
v=
32 L

(1.12)

Analogija je oqita, a takoe se vidi da specifiqnoj propusnosti

(), odgovara (D2 /32). Jednaqina (1.12) se zove HagenPoiseuille
formula prema dvojici istraivaqa koja su na bazi eksperimenata, nezavisno jedan od drugoga, doxli do e 1840 godine.
Strujna slika kroz sistem pora u poroznoj sredni je neuporedivo komplikovanija od laminarnog strujaa kroz tanke cevi da
bi se mogla prouqavati egzaktnim metodama. Postoji vixe formula koje vezuju specifiqnu propusnost sa karakteristikama tla.
Najpoznatija je KozeniKarmanova,
= cd2

n3
(1 n)2

(1.13)

gde je (n) poroznost tla, a (d) efektivni preqnik pora. Koeficijent (c) zavisi od oblika pornog prostora i nalazi se u granicama
0.1 0.8. Praktiqna vrednost ovog i sliqnih izraza nije naroqito velika kada se primeuju nezavisno od drugih merea, najvixe zbog neodraenosti parametara (C) i (d). Sa druge strane,
jednaqina (1.13) omoguava procenu uticaja poroznosti na koeficijent filtracije (na primer, kod sabijaa tla i sliqno).
10

Jednaqina (1.12) vai sve dok je teqee u cevima laminarno, pa

sliqno ograniqee treba oqekivati i za Darsijev zakon. Pokazate je i ovde Reynolds-ov broj:
Rec =

vd

(1.14)

gde je () kinematiqki koeficijent viskoznosti, (v) Darsijeva

brzina filtracije, a (d), neka duina karakteristiqna za poroznu
sredinu. Ako je ta duina sreda veliqina zrna, onda se kritiqna
vrednost Rejnoldsovog broja nalazi izmeu 1 i 10 (Bear, 1972),
ili izmeu 1 i 12 (vidi dijagram ispod na slici 1.6). Prema
drugim istraivaqima (Leonards, 1967) granice su mnogo xire,
od 0.1 do 75, xto ne treba da qudi jer je Re broj karakteristika
cevi, qiaj geometrija je potpuno odreena preqnikom, dok se za
poroznu sredinu ne moe tvrditi da neki karakteristiqni preqnik zrna potpuno odreuje kartakteristike sredine.
Na bazi eksperimentalnih podataka moe se nacrtati zavisnost Darsijeve brzine od gradijenta pijezometarske kote (slika
1.6).
Postoje, takoe, pokuxaji da se, eksperimentalno i teorijski,
precizno odredi doa granica vanosti Darsijevog zakona, ali
bez velikog uspeha. Utvrivae praga pokretaa vode u slabo
propusnoj sredini nije od velikog praktiqnog znaqaja, jer se evidentno radi o jako malim proticajima. Sa druge strane u Mehanici
tla to moe biti jako interesantno kod, recimo, zbijaa slabo
propusnih materijala.

1.3

Heterogenost i anizotropija koeficijenta filtracije (parametara porozne

sredine)

Vrednosti koeficijenta filtracije obiqno pokazuju znaqajne varijacije po prostoru qak i unutar jedne jedinstvene geoloxke formacije. Ovo svojstvo se zove heterogenost. Takoe su mogue varijacije i u zavisnosti od pravca merea, u svakoj taqki oblasti,
xto se zove anizotropija.
11

Slika 1.6: Granica vanosti Darsijevog zakona: a) dijagram Rejnoldsovog broja i b) Reim strujaa u zavisnosti od veliqine
zrna (u mm) i Darsijeve brzine (u cm/s)
12

Zbog promenivih uslova stvaraa geoloxkih formacija i promena koje su pretrpele u dugoj geoloxkoj istoriji, heterogenost
i anizotropija su realnost koju stalno treba imati u vidu.
Ako koeficijent filtracije ne zavisi od poloaja (x1 , x2 , x3 )
unutar geoloxke formacije, kae se da je formacija homogena,
K(x1 , x2 , x3 ) = C, gde je C konstanta.
Postoji vixe tipova heterogenosti, od kojih su najinteresantniji sledei:
Slojevita heterogenost. Java se kod sedimentnih stena i
kod nevezanih materijala. Razliqiti slojevi mogu biti homogeni za sebe, ali zajedno, zbog razliqitih koeficijenata
filtracije, qine heterogenu sredinu. Kod peskovito xunkovitih materijala sa proslojcima gline, mogue su varijacije koeficijenta filtracije i do 10 redova veliqine.
Diskontinualna heterogenost. Java se u blizini raseda.
Heterogenost sa trendom. Java se kod istaloavaa pod
usporom, u deltama i sliqno. Mogue su varijacije od 1 do
dva reda veliqine.
Ispitivaa na terenu su pokazala da praktiqno ne postoji homogena sredina, bar ne u smislu definicije, date na poqetku. Da
bi se dala kvantitativna ocena heterogenosti sredine koriste se
i statistiqke metode. Pokazalo se da koeficijent filtracije
u jednom vodonosnom sloju, ima raspodelu koja je bliska lognormalnoj. To znaqi da promeniva Y = log K, ima normalnu
raspodelu. Standardna devijacija, koja inaqe ne zavisi od dimenzija kojim se izraava koeficijent filtracije, kree se u granicama od 0.5 do 1.5, xto znaqi da koeficijent filtracije, unutar
veine geoloxkih formacija, varira u granicama od jednog do dva
reda veliqine.
Kao homogena formacija moe se smatrati i ona kod koje se,
bez obzira na lokalne varijacije, sreda vrednost koeficijenta
filtracije ne mea. Kod heterogenosti sa trendom, postoji dakle
postepena promena srede vrednosti u jednom pravcu, dok je kod
diskontinualne heterogenosti, ta promena skokovita.

13

Slika 1.7: Ekvivalentni parametri slojevite sredine

1.3.1

Veza slojevite heterogenosti i anizotropije

Porozna sredina koja se sastoji od n homogenih slojeva razliqitih karakteristika ponaxa se kao anizotropna sredina (slika
1.7), kod koje je Kx 6= Kz . Za strujae u pravcu z:
v = k1

2
N

1
= k2
= = kN
= kz
d1
d2
dN
d

d=

N
X

dn

n=1

N
X

n = v

n=1

kz =

N
X
dn
n=1

vd
d
= PN

n=1

dn
kn

kn
(1.15)

Za strujae u pravcu x:
v 1 = k1

v=

N
X

1 d1
L1 d

vn =

n=1

N
X

kn

n=1

v = kx
kx

N
X

(1.16)

dn
d

(1.17)

kn

n=1

14

dn
L d

Slika 1.8: Podsetnik za klasifikaciju porozne sredine

1.4

Efektivni napon i stixivost

Ovo su pojmovi koji se dosta koriste u Mehanici tla. U prouqavau neustaenog strujaa podzemne vode neophodno je uzeti u
obzir stixivost vode i skeleta porozne sredine. Stixivost je
fiziqka karakteristika materijala i po dimenziji i definiciji
je inverzna modulu elastiqnosti u Otpornosti materijala. Koristi se i za elastiqne i za neelastiqne materijale. Za strujae vode u poroznoj sredini treba definisati dve vrednosti
stixivosti: za vodu i za poroznu sredinu.

1.4.1

Stixivost vode

Poveae pritiska u vodi za dp dovodi do smaea zapremine

odreene mase vode. Postoji linearna veza izmeu zapreminske
dilatacije dVvode /Vvode i promene pritiska u fluidu dp, a koefi-

15

cijent proporcionalnosti je koeficijent stixivosti

=

dVvode /Vvode
dp

(1.18)

je praktiqno konstanta za temperature i pritiske koji se sreu

u podzemnim vodama. Za vodu koeficijent stixivosti iznosi
4.4 1010 m2 /N (odnosno, Pa1 ). Moe se napisati
=

d/
dp

(1.19)

gde je gustina. Integracijom jednaqine (1.19) dolazi se do jednaqine staa za vodu

= 0 exp[(p p0 )]

(1.20)

gde je 0 gustina pri referentnom pritisku p0 . Za nestixiv

fluid vai = 0 i = 0 = konst.

1.4.2

Efektivni napon

Ako se posmatra elementarna zapremina zasienog nevezanog zrnastog materijala, ena zapreminska dilatacija je posledica:
promene zapremine vode, promene zapremine pojedinaqnih zrna i
promene poroznosti, koja je posledica promene meusobnog poloaja zrna. Promena zapremine zrna porozne sredine obiqno se
zanemaruje.
Posmatra se totalni napon T , na proizvonoj ravni u zasienoj
poroznoj sredini, koji je posledica teine vode i gorih slojeva.
Taj napon delimiqno prihvata skelet poroznog materijala, a delom fluid u porama porozne sredine. Deo koji prihvataju zrna
porozne sredine zove se efektivni napon e , a deo koji prihvata
fluid, porni pritisak, p. Vai jednakost
T = e + p

(1.21)

dT = de + dp

(1.22)

odnosno,

16

U problemima koji se prouqavaju u okviru ovog kursa obiqno nema

znaqajnije promene totalnog napona, pa je
de = dp

(= g d)

(1.23)

xto znaqi da smaee pornog pritiska, odnosno, pijezometarske

kote, prati poveae efektivnog napona u poroznoj sredini i obrnuto. Efektivni napon odgovoran je za promenu zapremine skeleta
porozne sredine.

1.4.3

Stixivost skeleta porozne sredine

Stixivost porozne sredine je jednaka

=

dVT /VT
de

(1.24)

gde je VT ukupna zapremina uzorka, a de promena efektivnog napona. Promena efektivnog napona najveim delom dovodi do promene
zapremine pora, dVT = dVp , iako je VT = VS +Vp , gde je VS zapremina
zrna skeleta porozne sredine.
Stixivost se odreuje u laboratoriji na uzorcima koji se
dreniraju i kod kojih se dozvoava konsolidacija, tako da je
promena pornog pritiska uvek jednaka nuli, dp = 0. Uzorak se
nalazi u cilindru pa su spreqene popreqne dilatacije uzorka.
Optereee se poveava skokovito i qeka se da se uzorak konsoliduje da bi bilo, dF/A = dT = de . Ako je uzorak imao
poroznost jednaku n0 (gde je n = Vp /(VS + Vp )) i duinu L, moe
se napisati
dL/ L
dn
=
(1.25)
=
de
de
Koeficijent stixivosti, , odreuje se preko dijagrama zavisnosti poroznosti n od efektivnog napona e . Zavisnost nije linearna a nije ni konstantna. Kao xto se vidi, zavisi i od toga da
li se efektivni napon poveava ili smauje. U narednoj tabeli
daju se neke karakteristiqne vrednosti stixivosti.

17

Slika 1.9: Laboratorijsko odreivae stixivosti a) opit, b)

rezultati opita
Materijal
Stixivost, (Pa1 )
Glina
106 108
Pesak
107 109
Xunak
108 1010
Kompaktna stena
109 1011
Voda ()
4.4 1010
Treba napomenuti da je stixivost glinovitih slojeva vea
nego peskovitih i dok je to kod peska praktiqno elastiqna deformacija (po prestanku promene efektivnog napona uzorak zauzima
prethodnu zapreminu), kod gline je to najveim delom nepovratna.
Promena efektivnog napona u akviferima moe doi usled crpea vode bunarima, kao i usled sniavaa nivoa podzemnih
voda oko graevinskih jama, povrxinskih kopova i sliqno. U
stixivom vodonosnom sloju doi e do sledee promene debine
dH = Hde = HgdH

(1.26)

Ako se zapreminska deformacija sistema akvifera i akvitarda

uoqiva i na povrxini terena radi se o slegau tla.
18

Slika 1.10: Deformacija akvifera (dH) izazvana obaraem pijezometarske linije za (d)

19

Literatura
[1] Bear, J., 1972, Dynamics of Fluids in Porous Media, AMerican Elsevier,
New York.
[2] Freeze, R. A., & Cherry, J. A., 1979, Groundwater, Prentice-Hall, Inc.,
Englewood Cliffs, N. J.
[3] Verruijt, A., 1970, Theory of Groundwater Flow, Macmillan.

20

Poglave 2
Matematiqki modeli
Matematiqko modelirae se sastoji od qetiri koraka, od kojih
svaki ima svoj znaqaj:
Prouqavae fiziqkih osnova samog problema,
Primena osnovnih zakona Mehanike fluida na karakteristiqne delove oblasti strujaa, definisae jednaqina matematiqkog modela i odgovarajuih graniqnih uslova,
Rexavae matematiqkog modela odreenim matematiqkim metodama,
Interpretacija dobijenih rezultata u svetlu fizike problema.
Da bi se potpuno definisao problem teqea u poroznoj sredini
potrebno je da se zna:
1. veliqina i oblik oblasti strujaa,
2. jednaqine koje vae unutar oblasti strujaa,
3. graniqni uslovi,
4. poqetni uslovi (ovo je vano samo za neustaeno teqee),
5. prostorni raspored hidrogeoloxkih parametara koji odredjuju strujae,
6. matematiqka (najqexe je to numeriqka) metoda rexavaa
matematiqkog modela.
21

2.1
2.1.1

Osnovne jednaqine
Uopxtavae Darsijevog zakona

Darsijev zakon ima ulogu dinamiqke jednaqine, jer relacija (1.3),

koja je dobijena eksperimentalnim putem, predstava nekakvu ravnoteu sila pritiska i teine sa jedne strane, i viskoznih sila,
sa druge strane. Kao xto je to ve ranije objaxeno, sila pritiska i sila teine koje deluju na elementarnu zapreminu porozne
sredine mogu se sraqunati iz razlike pijezometarskih kota u dva
preseka fluidne struje.
d
(2.1)
ds
gde s predstava pravac toka, odnosno, pravac strujaa u Darsijevom aparatu. Pretpostava se da to isto vai i u prirodi, gde
je s pravac du strujnice i gde vektor brzine moe da se mea od
taqke do taqke.

vi = K
(2.2)
xi
Kod homogenih i izotropnih sredina K je skalar i kostantna
veliqina.
U opxtem sluqaju moe se napisati
v = K

vi = Kij

xj

gde je

Kij =

K11

K21
K31

K12 K13
K22 K23
K32 K33

(2.3)

U specijalnom sluqaju kada se pravci anizotropije poklapaju sa

koordinatnim osama moe se napisati
(

Kij = kij

ij =

0 i 6= j
1 i=j

x1

= K22
x2

= K33
x3

(2.4)

v1 = K11

(2.5)

v2

(2.6)

v3

22

(2.7)

Slika 2.1: Rotacija koordinatnog sistema

Preraqunavae koeficijenata filtracije za pravce koji se razlikuju od glavnih pravaca anizotropije je dosta jednostavno (Verruijt, 1970). Za sluqaj ravanskog strujaa brzine u rotiranom
koordinatnom sistemu (slika 2.1) iznose
v = v1 cos + v2 sin

(2.8)

v = v2 cos v1 sin

(2.9)

Relacije koje definixu vezu izmeu koordinata u dva koordinatna sistema su

= x1 cos + x2 sin
(2.10)
= x2 cos x1 sin

(2.11)

Izraene preko koeficijenata filtracije u pravcima osa novog

koordinatnog sistema
v = K

(2.12)

v = K

(2.13)

Koeficijenti filtracije u pravcima novog koordinatnog sistema

(, ) dobijaju se preko Morovog kruga (slika 2.2).
23

Slika 2.2: Morov krug za koeficijente filtracije

Slika 2.3: Kontrolna zapremina za jednaqinu odraa mase

2.1.2

Jednaqina odraa mase

Posmatra se konaqna zapremina V k porozne sredine ispuena vodom

(slika 2.3). Promena mase vode unutar kontrolne zapremine (ne V k )
u vremenskom intervalu [tn , tn+1 ] jednaka je filtracionom proticaju koji proe kroz konturu koja okruuje kontrolnu zapreminu,
odnosno
(ne V k )n+1 (ne V k )n = Qf t
(2.14)
gde je ne efektivna poroznost, odnosno, procenat pornog prostora
ispuen vodom u pokretu.

24

Pretpostavimo da se gustina vode ne mea1 i da je porozna

sredina homogena i izotropna. Filtracioni proticaj kroz kontrolnu povrxinu iznosi (Hajdin, 1993)
Qf =

vi cos i dAk =

Ak

Z
Vk

vi
dV
xi

(2.15)

gde je i ugao koji zaklapa ort spone normale elementarnog dela

kontrolne povrxine dAk sa koordinatnim osama.2 Jednaqina (2.14)
moe se napisati na sledei naqin
[ne V k ]n+1
= t
n

Z
Ak

vi cos i dAk

(2.16)

odnosno,

Z
(ne V k )
=
vi cos i dAk
(2.17)
t
Ak
Vrednost integrala na desnoj strani jednaqine je reprezentativna
za vremenski interval t. Od taqnosti aproksimacije numeriqkog
modela zavisi na koji naqin e se on sraqunati. Moe se dae
pisati
Z tn+1 Z
[ne V k ]n+1
=

vi cos i dAk dt
(2.18)
n
tn

Ak

a moe se prei i na numeriqki model, kao na primer


t  n
Qf + Qn+1
f
2
Za ustaeno teqee izraz (2.14) se svodi na

[ne V k ]n+1
=
n

Z
Ak

vi cos i dAk = 0

(2.19)

(2.20)

a u diferencijalnom obliku za elementarnu zapreminu

vi
=0
xi

(2.21)

Zamenom izraza (2.2) u prethodnoj jednaqini dolazi se do osnovne jednaqine

!

K
=0
(2.22)
xi
xi
1

Ova pretpostavka e se revidovati kod prouqavaa neustaenog teqea u

Poglavu 6, xodno izrazima (1.18) i (1.19)
2
Umesto cos i u Mehanici fluida obiqno stoji ni (Hajdin, 1993).

25

2.2

Ravanski modeli ustaenog strujaa

vode u poroznim sredinama

U mnogo veoj meri nego teqee u otvorenim tokovima i cevima,

strujae vode u poroznoj sredini je izrazito prostorno. U ciu
pojednostavea geometrije problema najvixe se koriste ravanski modeli, a vrlo retko linijski.
Ravanski modeli se dele u dve grupe:
Priblino horizontalni tokovi, koji se zovu i izdanski tokovi,
i
Strujae u vertikalnoj ravni (strujae ispod priboja, ispod brane, kroz nasipe itd.)
Izdanski tokovi mogu biti ograniqeni slabije propusnim slojevima i sa gore i sa doe strane (ograniqeni i poluograniqeni
slojevi) ili samo sa doe strane (tokovi sa slobodnom povrxinom).

2.3

Izdanski tokovi u ograniqenoj i poluograniqenoj sredini

Posmatra se deo zasienog vodonosnog sloja ograniqen sa doe

strane nepropusnim ili polupropusnim slojem, koji se zove podina, i sa gore strane nepropusnim ili polupropusnim slojem,
koji se zove krovina ili povlatni sloj (slika 2.4). Odatle se
izdvaja kontrolna zapremina (slika 2.5).
Kontrolna povrxina je postavena tako da jedan en deo (Av )
seqe izdan po visini, upravno na strujnice, a da se drugi, (Ah ),
poklapa sa gorom i doom granicom izdani, koje su priblino
horizontalne. Jednaqina (2.20) moe se napisati na sledei naqin
Z
Av

(v1 cos 1 + v2 cos 2 ) dAv = Qv

(2.23)

gde je Qv vertikalna komponenta bilansa, odnosno, proticaj kroz

povlatni i podinski sloj. Bez obzira na slabija filtraciona
26

Slika 2.4: Primer ograniqenog akvifera

Slika 2.5: Kontrolna zapremina za izdanske tokove

svojstva tih slojeva, zbog velike povrxine Ah , koliqina vode
koja dolazi kroz te slojeve moe biti znaqajna. Ako se ta komponenta mora uzeti u obzir radi se o poluograniqenim izdanskim
tokovima. Zanemaruje se komponenta brzine u vertikalnom pravcu

i pretpostava da x
i x
ne zavise od x3 .
1
2
I
L

!Z
zk

cos 1 +
cos 2
Kdx3 dl = Qv
x1
x2
zp

(2.24)

gde su zp i zk , kota podine i kota krovine izdani. Uvodi se nova

veliqina
Z zk
=T
Kdx3 = KM
(2.25)
zp

27

Slika 2.6: Proticaji kroz povlatni i podinski sloj

koja se zove transmisivnost, ili vodoprovodnost. Ona zameuje
dve veliqine koje su karakteristika sredine, sredu vrednost
i debinu izdani, M .
koeficijenta filtracije K
Jednaqina (2.24) moe se napisati
I
L

cos 1 +
cos 2 dl = Qv
x1
x2

(2.26)

gde je L linija koja u horizontalnoj ravni ograniqava kontrolnu

zapreminu. Proticaj Qv moe se prikazati kao na slici (2.6).
Qv =

Z
Ah

(qp + qk )dAh

(2.27)

gde su qp i qk specifiqni proticaji kroz podinu i krovinu.

k
ak
p
= Kp
ap

qk = Kk

(2.28)

qp

(2.29)

gde su ak i ap debine krovinskog i podinskog sloja, a k i p

odgovarajue pijezometarske kote. Proticaj Qv moe biti i koncentrisan u jednoj taqki (bunar) i tada je to singularna taqka.

28

Matematiqki model u diferencijalnom obliku

Krivolinijski integral po L transformixe se u povrxinski po
Ah (horizontalna povrxina).
!

cos 1 +
cos 2 dl =
x1
x2
Ah

T
T
+
T
dAh
x1 x1 x2 x2
L
(2.30)
Iz prethodne jednaqine sledi da u svakoj taqki oblasti strujaa
Ah treba da vai
I

T
+
T
= (qp + qk )
x1 x1 x2 x2

(2.31)

Za homogenu sredinu (T = konstanta)

2 2
qp + qk
+
=
2
2
x1
x2
T

(2.32)

Ovo je Poasonova jednaqina za pijezometarsku kotu. Ako je desna

strana jednaka nuli dobija se Laplasova jednaqina.

2.4

Izdanski tokovi sa slobodnom povrxinom

Jedna granica oblasti strujaa nije poznata. Ona odgovara i

potencijalu, odnosno, pijezometarskoj koti (slika 2.7). Pretpostava se da su ekvipotencijalne linije priblino vertikalne
ravni i da zakrivenost strujnica u vertikalnoj ravni nije znaqajna. Ovo je poznata hipoteza Dipija (Dupuit).
I
L

cos 1

zs

zp

Z zs

K
dx3 + cos 2
K
dx3 dl = Qv
x1
x2
zp

(2.33)

Gora granica integracije praktiqno je jednaka pijezometarskoj

koti pa se moe napisati
Z

zs

zp

s zp )
dx3 = (z

29

(2.34)

Slika 2.7: Kontrolna zapremina za izdan sa slobodnom povrxinom

odnosno,

dx3 = K
(zs zp )
x1
x1
zp
Matematiqki model u integralnom obliku glasi
Z

zs

zp ) cos 1 + cos 2 dl = Qv
K(
x1
x2
L

(2.35)

(2.36)

Ovo je nelinearna jednaqina i o tome treba voditi raquna kod

enog rexavaa.
Diferencijalni oblik
Linijski integral u prethodnoj jednaqini moe se transformisati
u povrxinski

zp ) cos 1 + cos 2 K dl =
K(
x1
x2
L
"
#
Z

K( zp )
+
K( zp )
dAh
x1 x2
x2
Ah x1
!

(2.37)

Za elementarnu povrxinu dAh

zp ) + K(
zp ) = qv
K(
x1
x1 x2
x2
30

(2.38)

Slika 2.8: Oblast strujaa ispod betonske brane na propusnoj

podlozi
Ako je sredina homogena i podina horizontalna onda je


h2
2
2
x1

h2
2
2
x2

qv
K

(2.39)

zp .
Ovo je Poasonova jednaqina za funkciju (h2 /2), gde je h =

2.5

Strujae u vertikalnoj ravni

Sredina je po pravilu anizotropna, K11 6= K33 . Posmatra se

oblast strujaa jediniqne xirine (1 m) u vertikalnoj ravni u
kojoj nema strujaa u pravcu upravno na ravan prouqavaa. Nema
potrebe za uvoeem veliqine kao xto je transmisivnost kod izdanskih tokova, nego se radi sa koeficijentima filtracije. Jednaqina kontinuiteta u integralnom obliku za oblast strujaa
ograniqenu linijom L (slika 2.8), glasi
I
L

cos 1 K11
+ cos 3 K33
dl = Q2
x1
x3

31

(2.40)

Slika 2.9: Strujae kroz homogeni izotropni zemani nasip na

(a) nepropusnoj i (b) propusnoj podlozi
gde je Q2 komponenta bilansa u pravcu x2 (na primer, drenani
proticaj). U diferencijalnom obliku jednaqina glasi

K11
+
K33
= q2
x1
x1 x3
x3

(2.41)

gde je q2 proticaj u pravcu x2 po jedinici povrxine dx1 dx3 .

Poseban sluqaj predstava strujae u vertikalnoj ravni sa
slobodnom povrxinom. Za raqunae mnogo je komplikovanije od
strujaa pod pritiskom, jer se ne zna poloaj slobodne povrxine, koja je ujedno i graniqna strujnica. Veliki je praktiqni
znaqaj kod projektovaa nasutih brana i nasipa. Brana se moe
posmatrati kao da se nalazi na nepropusnoj podlozi (vrlo, vrlo
redak sluqaj, ali, za nasipe, obiqno, na strani sigurnosti, jer
se konstatuje da je neophodna drenaa), ili kao da se nalazi na
propusnoj podlozi (slika 2.9). Ruxee nasipa ili brana moe
nastupiti usled preteranog procurivaa, stvaraa privilegovanih puteva (piping) i usled nestabilnosti kosina. U svemu tome
neophodno je poznavati strujnu sliku kroz nasip i uticaj inenjerskih mera (drenae, slabo propusna jezgra, iekciona zavesa
itd.) kojima se strujae dri pod kontrolom.
Ovde se ovaj problem nee detanije razmatrati, nego e se
dati neke praktiqne napomene za proraqun u poglavu o metodi
konaqnih elemenata.
(Ovde dolazi nekoliko slika)

32

Slika 2.10: Strujae kroz povlatni sloj iza odbrambenih nasipa

2.6

Primeri jednostavnih problema za koje

postoje analitiqka rexea

U kigama iz ove oblasti ima vixe primera za koje se daju analitiqka rexea. Studenti Graevinskog fakulteta, kojima je nameen ovaj materijal, upuuju se na kigu iz Hidraulike 1 (Batini, 1994). U nastavku e se dati dva jednostavna rexea do
kojih se moe jednostavno doi i strujae prema bunaru.

2.6.1

Strujae kroz slabo propusni povlatni sloj

Najjednostavniji sluqaj gde se moe primeniti jednaqina sa strujae u poluograniqenoj sredini prikazan je na slici (2.10). Poxto
je situacija u svim presecima paralelnim prikazanom ista, problem se posmatra kao linijski
T

d2
2
kk
=0
2
dx1
ak

(2.42)

gde indeks k oznaqava veliqine koje se odnose na povlatni sloj.

Jednaqina (2.42) moe se napisati kao
d2 ( 2 ) 2

=0
dx21
2
gde je =

(2.43)

T ak /kk . Jednaqina (2.43) ima opxte rexee u obliku

2 = A ex1 / + B ex1 /
33

(2.44)

A i B su integracione konstante koje se odreuju iz graniqnih

uslova
x1 :
x1 = 0 :

2
= 1

(2.45)
(2.46)

Kao rexee za pijezometarske kote dobija se

= 2 (2 1 )ex1 /

(2.47)

Na osnovu ovoga moe se sraqunati i ukupan proticaj iz reke u zalee. Najpre e se dati izraz za specifiqni proticaj (Darsijeva
brzina) v1 , diferenciraem prethodnog izraza
v1 = K

d
2 1 x1 /
= K
e
dx1

(2.48)

Proticaj po jedinici xirine Q dobie se kada Darsijava brzina

na mestu x1 = 0, pomnoi sa H
0

Q = T (1 2 )/

2.6.2

(2.49)

Strujae kroz porozni nasip sa vertikalnim

granicama

Najjednostavniji sluqaj priblino horizontalnog strujaa sa

slobodnom povrxinom prikazan je na slici (2.11). Pod pretpostavkom da nema infiltracije usled kixe moe se napisati
d2 (h2 )
=0
dx2

(2.50)

Rexee u opxtem obliku glasi

h2 = C1 x1 + C2

(2.51)

Integracione konstante eliminixu se iz graniqnih uslova:

x1 = 0 :
x1 = L :

h = H1
h = H2
34

(2.52)
(2.53)

Slika 2.11: Strujae kroz nasip sa vertikalnim granicama

Rexee glasi

x1
L
Proticaj kroz nasip po jedinici xirine jednak
h2 = H12 (H12 H22 )

Q = hv1 = Kh

h
K d(h2 )
=
x1
2 dx1

(2.54)

(2.55)

Uzimaem u obzir izraza (2.54) dobija se

Q=

K(H12 H22 )
2L

(2.56)

Ovaj izraz se zove Dipijeva formula, a jednaqina (2.54) Dipijeva

parabola. Interesantno je da ovaj izraz daje vrlo dobre rezultate qak i za jako male vrednosti L.

2.6.3

Strujae prema bunaru

Za bunar koji se nalazi u ograniqenoj sredini (i povlatni i

podinski sloj nepropusni) rexee u ustaenom strujau mogue
je samo ako se na konaqnom rastojau nalazi oblast sa definisanom (nepromenivom) pijezometarskom kotom. U Hidraulici 1
izvedeni su izrazi za strujae prema bunaru u sredini krunog
ostrva i za bunare pored reke (slika 2.12).
Proticaj koji se crpi iz potpunog bunara3 , koji se nalazi u
3

Potpuni bunar je onaj bunar koji uzima vodu po celoj debini vodonosnog
sloja

35

Slika 2.12: Strujae prema bunaru

centru krunog ostrva, u kojem se nalazi homogena izotropna izdan konstantne debine, jednak je
Qb = 2KH

0 b
ln(R/rb )

(2.57)

Izraz za depresiju, s = 0 , glasi

s=

Qb
r
ln
2KH
R


(2.58)

Ako se bunar nalazi u izdani sa slobodnom povrxinom (slika

2.13) izraz za pijezometarsku liniju (takoe i linija slobodne
povrxine) glasi
 
Qb
r
h2 = H02 +
ln
(2.59)
K
R
Ako se uvede pojam depresije kao s = H0 h dobija se izraz


s
1
2H0

Qb
r
=
ln
2KH
R


(2.60)

Sliqnost sa izrazom (2.58) je oqigledna, posebno kada je s/(2H0 )

jako malo.

36

Slika 2.13: Strujae prema bunaru u izdani sa slobodnom povrxinom

37

Literatura
[1] Batini B., 1994, Hidraulika, Graevinski fakultet Beograd.
[2] Puxi, M., 1999, Dinamika podzemnih voda, Rudarsko-geoloxki
fakultet Beograd.
[3] Hajdin G., 1993, Mehanika fluida, Graevinski fakultet
Beograd.
[4] Verruijt, A., 1970, Theory of Groundwater Flow, Macmillan.

38

Poglave 3
Numeriqki modeli
3.1

Ravanski model ustaenog teqea vode

u izdanima pod pritiskom

Velika veina praktiqnih zadataka ne moe se na zadovoavajui

naqin pokriti raspoloivim analitiqkim rexeima. Izlaz se
trai (i nalazi) u priblinim rexeima matematiqkog modela
numeriqkim metodama.
Za priblino rexavae mogu se koristiti jednaqine u diferencijalnom ili u integralnom obliku. Strujna oblast se diskretizuje mreom koju qine dve familije pravih ili krivih linija (krivolinijske koordinate), koje meusobno mogu biti ortogonalne, ali i ne moraju. Promenive veliqine (to su ovde uglavnom
pijezometarske kote) mogu biti definisane u taqkama preseka dveju
linija razliqitih familija, u centrima elementarnih zapremina
koje takve linije formiraju, ili jox ponegde, xto je karakteristika metode konaqnih elemenata, koja e biti objaxena kasnije.
U ovom poglavu posmatra se mrea linija koje se seku pod
pravim uglom, i dele oblast na pravilne kontrolne zapremine
pravougaonog oblika (slika 3.1). Linije su paralelne sa koordinatnim osama (x1 ) i (x2 ).
Ako se diskretizuje diferencijalna jednaqina radi se o standardnoj metodi konaqnih razlika, a ako se diskretizuje integralna
jednaqina radi se o metodi konaqnih zapremina.

39

Slika 3.1: Diskretizacija oblasti strujaa i obeleavae

susednih elementarnih zapremina.

3.2

Metoda konaqnih razlika

Diferencijana jednaqina (2.30) vai za svaku taqku oblasti strujaa

!
!

T
+
T
= qv
(3.1)
x1
x1
x2
x2
Iako je prethodna jednaqina napisana u opxtem obliku, za heterogenu sredinu, sa promenivom transmisivnoxu, ovaj model
se koristi uglavnom kada se oblast strujaa moe smatrati priblino homogenom.
Pretpostava se da su pijezometarske kote definisane u centrima elementarnih zapremina. Susedne elementarne zapremine
mogu biti oznaqene u globalnom koordinatnom sistemu dvostrukim
indeksima (i) i (j), odnosno, ako je centralna elementarna zapremina oznaqena sa (i, j), onda su susedne (i 1, j), (i + 1, j), (i, j 1) i
(i, j + 1), ili u lokalnom koordinatnom sistemu (slika 3.1), indeksom j 1, 2, 3 i 4. Kada se radi o izdanskim tokovima qije su horizontalne dimenzije po definiciji daleko vee od vertikalnih,
nije retko da se u lokalnom obeleavau koriste strane sveta,
40

IW (i), IN (i), IE(i) i IS(i), za elementarne zapremine koje se nalaze,

zapadno (West), severno (North), istoqno (East) i juno (South) od
posmatrane elementarne zapremine (i).
Do aproksimacije drugog izvoda u okolini taqke (i), centra
elementarne zapremine, dolazi se preko Tejlorovog reda, levo i
desno od taqke (i):


1 = i

x21 2 
x31 3 

 +

 +
x1
x1 i
2! x21 i
3! x31 i

3 = i

x21 2 
x31 3 

 +

+
 +
+ x1
x1 i
2! x21 i
3! x31 i

(3.2)

(3.3)

Na osnovu bilo kog od ova dva izraza, (3.2) i (3.3), dolazi se do

aproksimacije prvog izvoda:
levo



x1 i

desno



x1 i

i 1 x1 2 
x21 3 
=
+


 +
x1
2! x21 i
3! x31 i


(3.4)

3 i x1 2 
x21 3 
=


 +
x1
2! x21 i
3! x31 i

(3.5)

Kako se samo prvi qlan sa desne strane jednaqina (3.4) i (3.5), koristi kao aproksimacija prvog izvoda, ostatak koji se zanemaruje
moe posluiti za ocenu grexke aproksimacije. Za dovono malo
(x1 ), taqnost aproksimacije odreuje prvi zanemareni qlan koji
se mnoi priraxtajem (x1 ) na prvi stepen. Radi se, dakle, o
aproksimaciji prvog reda taqnosti, xto se moe napisati i ovako:
levo



x1 i

i 1
+ O(x1 )
x1

(3.6)

i 1
+ O(x1 )
x1

(3.7)

desno



x1 i

gde O(x1 ) oznaqava red veliqine zanemarenog dela Tejlorovog

reda, koji odreuje prvi qlan, koji je pomnoen sa (x1 ).
Prvi izvod se moe aproksimirati i taqnije, oduzimaem izraza (3.2) od izraza (3.3)
levo



x1 i

3 1 x21 3 
=

 +
2x1
3! x31 i
41

3 1
+ O(x21 )
2x1

(3.8)

xto predstava aproksimaciju drugog reda taqnosti.

Aproksimacija drugog izvoda se dobija sabiraem izraza (3.2)
i (3.3):


1 + 3

2 2 
x41 4 
= 2i + 2

+
2
 +
2 x21 i
4! x41 i

2 
3 2i + 1
 =
+ O(x21 ).
2
x1 i
x21

(3.9)

Kao i (3.8), i ovo je aproksimacija drugog reda taqnosti, centralnim razlikama, pod uslovom da je priraxtaj (x1 ) konstantan. Na isti naqin se dolazi do aproksimacije drugog izvoda u
(x2 ) pravcu:

2 
2 2i + 4
 =
+ O(x22 ).
(3.10)
2
x2 i
x22
Ako se pretpostavi da je izdan homogena (T = const) i da su
priraxtaji po prostoru isti, (x1 = x2 = x), dolazi se do
sledee jednaqine
1 + 2 + 3 + 4 4i
qv,i
=
,
2
x
T

(3.11)

koja aproksimira diferencijalnu jednaqinu (3.1). U jednaqini

se, pored nepoznate (i ), pojavuju jox qetiri nepoznate pijezometarske kote u susednim taqkama. Ukuqivaem novih jednaqina, tipa (3.11), za susedne taqke, poveava se broj nepoznatih
u igri, tako da se na kraju doe do toga da su jednaqine (4.4) za
sve taqke unutar oblasti strujaa, zajedno sa zadatim uslovima
na granicama, meusobno povezane, i da se moraju rexavati simultano.

3.3

Metoda konaqnih zapremina

Polazi se od matematiqkog modela u integralnom obliku, koji

se primeuje na pravilnu elementarnu zapreminu (i), dimenzija
42

Slika 3.2: Elementarna zapremina

x x H :

4
X

Qij = Qvi

(3.12)

j=1

gde su
Qij =

Z
Lj

cos 1 +
cos 2 dl
x1
x2

(3.13)

proticaji kroz povrxine koje odvajaju elementarnu zapreminu (i)

od susednih (slika 3.2), a (Qvi ), proticaj koji dotiqe (negativno),
ili otiqe (pozitivno), iz elementarne zapremine u vertikalnom
pravcu.
Pretpostava se da je svaka elementarna zapremine, konaqne
veliqine, lokalno homogena (T = const), i da je promena pijezometarske kote linearna unutar zapremine. Pijezometarska kota
je definisana u centru elementarne zapremine. Posmatra se povrxina izmeu konaqnih zapremina, (i) i (j), i proticaj kroz u
(slika 3.2).
Posmatrane konaqne zapremine imaju razliqite transmisivnosti, xto ne dozvoava direktnu primenu Darsijevog zakona sa
vrednostima (i ) i (j ). Uvodi se pomona promeniva (p ), u
taqki na povrxini kroz koju se trai proticaj, i koristi se uslov
da je
Qij = Qip = Qpj .

43

Do proticaja (Qip ) i (Qpj ) dolazi se jednostavno

i p
= 2Ti (i p )
x/2
p j
= xTj
= 2Tj (p j )
x/2

Qip = xTi

(3.14)

Qpj

(3.15)

Eliminacijom pomone promenive (p ), dolazi se do izraza za

proticaj
2Ti Tj
(i j )
(3.16)
Qij =
Ti + Tj
Kada se izraz (3.16) uvrsti u jednaqinu kontinuiteta (3.12), dolazi
se do sledee jednaqine:
4
X
2Ti Tj
j=1

odnosno,

4
X
j=1

Ti + Tj

(i j ) = Qvi

aij i

4
X

aij j = Qvi

(3.17)

(3.18)

j=1

gde su koeficijenti (aij ) jednaki

aij =

2Ti Tj
Ti + Tj

U svakoj jednaqini (3.18), unutar oblasti strujaa, ima pet

nepoznatih veliqina, a ukupan broj jednaqina, koje treba simultano rexiti, jednak je broju konaqnih zapremina na koje je izdeljena oblast strujaa.

3.3.1

Posebne elementarne zapremine u blizini

naglih promena pijezometarske kote

Taqnost aproksimacije numeriqkim modelom zavisi od finoe

diskretizacije oblasti strujaa. To je posebno vano oko lokaliteta, kao xto su bunari, tanki polupropusni slojevi, drenae
itd., gde se pijezometarske kote naglo meaju na malim rastojanjima. Gusta mrea oko tog mesta je neophodna, ali nepotrebna
44

u preostalom delu oblasti strujaa. Ovo je osnovni nedostatak

standardnih metoda konaqnih razlika i konaqnih zapremina, koji
se vrlo lako prevazilazi metodom konaqnih elemenata (Poglave
5).
Meutim, i kod metode konaqnih zapremina postoji elegantan
naqin prevazilaea ovog problema, koji daje zadovoavajue
rezultate u veini sluqajeva. Pored standardnih elementarnih
zapremina, uvode se i posebne, koje u sebi sadre analitiqka rexea u blizini lokaliteta.
Elementarna zapremina sa bunarom

Slika 3.3: Elementarna zapremina sa bunarom

U elementarnoj zapremini, (i), nalazi se vertikalni bunar
preqnika (2rb ). Upisan je krug, preqnika (x), koji dodiruje elementarnu zapreminu (j) u taqki (P ), i u kome se pretpostava osno
simetriqno strujae. Koristi se pomona pijezometarska kota u
taqki (P ) i uslov jednakosti proticaja (QiP ) i (QP j ). Proticaj
(QP j ) se raquna kao i ranije (3.15), dok se za (QiP ) pretpostava
da vai analitiqko rexee
QiP =

Ti (i P )
x
2 ln 2r
b

(3.19)

Izraz (3.19) predstava jednu qetvrtinu proticaja prema bunaru,

koji se nalazi u centru homogene izdani u obliku krunog ostrva,
preqnika (x), kada su poznate dve pijezometarske kote, (i ), kota
45

nivoa u bunaru, i (P ), pijezometarska kota u taqki (P ), kao i po

obodu ostrva, (P ).
Eliminacijom pomone promenive (p ) dolazi se do proticaja
(Qij ):
2Ti Tj
Qij =
(i j )
(3.20)
x
Ti + 4 ln 2r
Tj
b
Elementarna zapremina sa tankim polupropusnim slojem

Slika 3.4: Elementarna zapremina (i) sa polupropusnim slojem

Polupropusni sloj, debine (M ), deo je elementarne zapremine (i) (slika 3.4). Za raqunae proticaja (Qij ) uvode se pomone
promenive (p ) i (s ), i koristi se uslov Qij = QiP = QP S = QSj .
Pojedinaqni proticaji se dobijaju na sledei naqin:
i P
QiP = Ti x
x
M
2
P S
x
QP S = TM
M
S j
QSj = Tj
x
x/2

46

(3.21)
(3.22)
(3.23)

Eliminacijom (P ) i (S ) dobija se
Qij =

2Ti Tj
Ti +

2M
x

Ti
TM

1 + 1 Tj

(i j )

(3.24)

Oznaqavae uvedeno kod jednaqine (3.18) proxirie se da obuhvati i posebne elemente:

2Ti Tj
(3.25)
aij =
1 Ti + 2 Tj
gde koeficijenti (1 ) i (2 ) zavise od vrste konaqne zapremine
(i), za koju se pixe jednaqina (3.18):

obiqna zapremina
bunar u pou i
1 = 1
2 = (4/ ln(x/2rb )

(2M /x)(Ti /TM 1) + 1 membrana u pou i

(3.26)
odnosno, ako je posmatrana konaqna zapremina obiqna:

obiqna zapremina
bunar u pou j
1 = (4/) ln(x/2rb )

(2M /x)(Ti /TM 1) + 1 membrana u pou j

2 = 1
(3.27)

3.3.2

Graniqni uslovi

Metoda konaqnih zapremina omoguava veoma jednostavno, reklo

bi se, prirodno, zadavae graniqnih uslova, kada se granica
oblasti strujaa poklapa sa stranicama elementarnih zapremina. Na svakoj konaqnoj zapremini koja se nalazi na granici
oblasti strujaa, potrebno je poznavati bilo proticaj, bilo pijezometarsku kotu.
Ako je zadata pijezometarska kota u jednoj elementarnoj zapremini, na granici, ili unutar oblasti strujaa, jednaqina za
tu zapreminu se izostava. Ako je, uz to, ta elementarna zapremina van porozne sredine (reka, jezero), uzima se da je transmisivnost jako velika (TR  Ti ). U susednoj konaqnoj zapremini,
unutar oblasti strujaa, odgovarajui koeficijent (aiR ) iznosi:
aiR =

2Ti TR
= 2Ti
Ti + TR
47

(3.28)

Slika 3.5: Elementarne zapremine na granici, (a) prema reci,

(b) nepropusna granica
Ako je zadat proticaj na jednoj stranici konaqne zapremine,
xto odgovara von Neumann-ovom graniqnom uslovu po pijezometarskoj koti, taj proticaj se dodaje na (Qvi ), a koeficijent (aij ) se
izjednaqava sa nulom. U istu grupu spada i tretman nepropusne
granice gde se primeuje uslov (Qij = 0). To se rexava zadavanjem vrlo male vrednosti za transmisivnost konaqne zapremine na
nepropusnoj granici (TN  Ti ).
aiN =

3.3.3

2Ti TN
0
Ti + TN

(3.29)

Rexavae sistema jednaqina

U svakoj jednaqini java se najvixe pet nepoznatih veliqina,

bez obzira na ukupan broj jednaqina, koji je jednak broju elementarnih zapremina u kojima je nepoznata pijezometarska kota.
Matrica koeficijenata je retka i zato nije ekonomiqno korixee direktnih metoda za rexavae sistema jednaqina.
Jedna od iterativnih metoda, koja je dosta dugo u upotrebi, je
i metoda sukcesivnih nadrelaksacija (SOR Successive Over Relaxation method). Xablon za postupno popravae priblinog rex48

ea dobija se iz jednaqine (3.18):

(k+1)

(k)

4
j=1

= i +

(m)

aij j

Qvi

P4

j=1 aij

(k)
i

(3.30)

gde (k + 1) i (k) oznaqavaju iterativni nivo, a (m) moe biti

ili jedno ili drugo, sve u zavisnosti da li za tu elementarnu
zapreminu ve sraqunata nova vrednost ili ne. () je koeficijent nadrelaksacije, koji je vei od jedan, a mai od dva, a osnovni zadatak mu je da ubrza konvergenciju priblinog rexea
taqnom. Postoje vrlo komplikovani naqini da se odredi optimalna vrednost koeficijenta nadrelaksacije, ali je ono xto se
preporuquje probae. Izraz u zagradi je odstupae sraqunate
vrednosti za pijezometarsku kotu od taqne i moe se obeleiti
kao (,i ). Da bi se ubrzala konvergencija ka taqnom rexeu, to
odstupae se mnoi sa koeficijentom nadrelaksacije. Nepraktiqno je (ili, praktiqno je nemogue) sva odstupaa od taqnih
vrednosti svesti na nulu pa se mora zadati neki kriterijum za
zavrxetak iteracija, koji moe biti zahtev da maksimalno odstupae po apsolutnoj vrednosti bude mae neke zadate vrednosti
(TOL1 ):
max |(,i )| TOL1
(3.31)
ili, da suma odstupaa bude maa od neke zadate vrednosti (TOL2 ):
X

|(,i )| TOL2

(3.32)

Za homogenu sredinu, i uniformnu podelu na kontrolne zapremine, svi koeficijenti su isti, (aij = T ), a jednaqina (3.30) se
svodi na:

(k+1)

4
X
Qvi
(m)
(k)
(k)
= i + j 4i
4 j=1
T

49

(3.33)

Poglave 4
Potencijalno strujae
4.1

Potencijal brzine

Opxti sluqaj teqea nestixivog fluida definixu Navije-Stoksove jednaqine i jednaqina kontinuiteta:
!

uj
uj

uj
+ ui
= g
+
(4.1)
t
xi
xj
xi xi
uj
= 0
(4.2)
xj
Opxti sluqajevi teqea realnog fluida su vrlo komplikovani
i tek od skora se neki jednostavniji problemi rexavaju korixeem kompletnih jednaqina tzv. direktnom simulacijom.
U ovom poglavu razmatra se jedan naqin uproxene analize
strujaa, tzv. idealnog fluida, kod koga se osnovne jednaqine
dovode do oblika koji je identiqan jednaqinama koje opisuju ravansko strujae podzemne vode. Fiziqke osnove za prouqavae
ove dve vrste strujaa su potpuno razliqite i radi se o strogo
matematiqkom formalizmu.
Osnovne pretpostavke za pojednostavee osnovnih jednaqina
za ravansko strujae su: (1), da je fluid idealan i da nema
trea i (2), da je brzina rotacije fluidnog delia jednaka nuli,
odnosno, da je strujae bezvrtlono. Brzina rotacije je vektor
u prostornoj oblasti strujaa i po definiciji je jednaka:
1
uj
k = ijk
(4.3)
2
xi
50

gde tenzor ijk ima vrednosti koje zavisi od vrednosti indeksa i, j

i k. Ako indeksi (ijk) imaju vrednosti, 123, 231 ili 312, onda je
ijk = 1, ako imaju vrednosti, 321, 132 ili 213, ijk = 1, i ako su
bilo koja dva indeksa ista, ijk = 0.
Za strujae u ravni (x1 , x2 ), posmatra se samo komponenta brzine
rotacije (3 ):
!
1 u2 u1
(4.4)
3 =

2 x1 x2
odakle se dobija:

u2
u1
=
(4.5)
x1
x2
Na osnovu ovoga mogue je uvesti jedinstvenu funkciju za obe komponente brzine, koja se zove potencijal brzine, (). Po definiciji,
komponente brzine su jednake:
u1 =

x1

u2 =

x2

(4.6)

Lako se moe pokazati da je jednaqina (4.5) zadovoena:

2
2
=
x1 x2
x2 x1

(4.7)

Potencijal brzine () dobija se iz jednaqine kontinuiteta

(4.2), u kojoj se brzine zamene izrazima (4.6):
2 2
+
=0
x21
x22

(4.8)

Ovo je parcijalna diferencijalna jednaqina eliptiqnog tipa, poznata i kao Laplasova jednaqina. Po svom obliku jednaqina potpuno odgovara ravanskom strujau vode u homogenoj poroznoj sredini, bez dotoka iz pravca upravno na ravan prouqavaa.
Kod strujaa idealnog fluida potencijal brzine nema fiziqki
smisao, dok je kod podzemnih voda direktno vezan za pijezometarsku
kotu, = K. Da bi se doxlo do veze potencijala brzine i pijezometarske kote kod strujaa idealnog fluida, iskoristie se

51

jednaqina (4.1), koja za pravce (x1 ) i (x2 ) glasi:

u1
u1

+ u1
+ u2
+g
= 0
x1
x1
x2
x1
!

u2
u2

+ u1
+ u2
+g
= 0
x2
x1
x2
x2

(4.9)
(4.10)

U jednaqini (4.9), umesto (u1 /x2 ) stava se (u2 /x1 ) i jednaqina se integrali po (x1 ). Sliqno tome, u jednaqini (4.10),
moe se zameniti drugi qlan, a sama jednaqina se integrixe po
(x2 ). Rezultat je u oba sluqaja isti:


1  2
+
u1 + u22 + g = F (t)
t
2

(4.11)

gde je (F (t)), integraciona konstanta, funkcija vremena zbog neustaenog teqea.

Ako je teqee ustaeno, (/t = 0), pa je (F (t)) konstanta.
Moe se napisati:
1 2
(u + u22 ) + = E0
(4.12)
2g 1
odnosno
2
V

= E0

1
2g
x1

!2

}|

{
!2

x2

(4.13)

gde je (4.12), Bernulijeva jednaqina. V je vektor brzine. a (E0 )

ukupna mehaniqka energija.

4.2

Strujna funkcija

Kako potencijal brzine nema fiziqki smisao, graniqne uslove za

jednaqinu (4.8) nije uvek jednostavno definisati. Zato se kod
potencijalnog strujaa uvodi i takozvana strujna funkcija (), koja
je u direktnoj vezi sa proticajem.
Do strujne funkcije se dolazi preko jednaqine kontinuiteta i
definicije strujnice. Na slici (4.1) nacrtano je nekoliko strujnica.
52

Slika 4.1: Strujnice u ravni (x1 , x2 )

Jednaqina strujnice glasi:
dx1
dx2
=
u1
u2

(4.14)

u1 dx2 u2 dx1 = 0

(4.15)

odnosno,
Svakoj strujnici se dodeuje jedna vrednost strujne funkcije, =
const, odnosno, du strujnice je (d = 0).
(d) predstava totalni izvod strujne funkcije:
d =

dx1 +
dx2
x1
x2

(4.16)

Ako se (d) izjednaqi sa (4.15), i ako je zadovoena jednaqina kontinuiteta, (4.2), vidi se da (d) predstava jediniqni proticaj
kroz povrxinu (dx):
d = u1 dx2 u2 dx1

(4.17)

Iz ove dve jednaqine se moe dobiti da je:

u1 =

x2

u2 =

x1

(4.18)

Ako se ovde iskoristi pretpostavka o bezvrtlonom strujau i

relacije (4.18) uvrste u jednaqinu (4.5) dobija se jednaqina za
strujnu funkciju:
2 2
+
=0
(4.19)
x21
x22
53

Slika 4.2: Proticaj izmeu dve strujne linije

Jednaqina je istog oblika kao i jednaqina za potencijal brzine
(4.8).
Fiziqki smisao strujne funkcije ilustrovae se na primeru
odreivaa proticaja izmeu dve strujne linije.
Na slici (4.2) nacrtano je nekoliko strujnih linija. Taqke A,
B i C, oznaqavaju dve povrxine upravno na crte kroz koje treba
odrediti proticaj. Kroz povrxinu AB, samo komponenta brzine
(u1 ) je razliqita od nule, dok je kroz povrxinu CA, komponenta
(u2 ) razliqita od nule. Proticaji kroz povrxine AB i CA su
jednaki:
B

Z B

dx2 =
d = B A = 2 (4.20)
1
A
AAB
A x2
Z
Z A
Z A

u2 dx1 =

dx1 =
d = C A = 2 (4.21)
1
x1
AAC
C
C
Z

u1 dx2 =

Rezultati (4.20) i (4.21) su isti, xto znaqi da je proticaj izmeu

dve strujne linije isti bez obzira na poloaj povrxine qiji su
krajevi na strujnim linijama (1) i (2).
Lako se dolazi do relacija koje povezuju strujnu funkciju i
potencijal brzine:

=
x1
x2

=
x2
x1
54

(4.22)

a koje su poznate kao Koxi-Rimanovi (Cauchy Riemann) uslovi.

Linije konstantnih vrednosti strujne funkcije i potencijala
brzine qine mreu meusobno ortogonalnih linija. Pre pojave
raqunara najznaqajnije metode koje su se koristile za prouqavae
strujaa podzemnih voda bile su grafoanalitiqke metode, koje
su se zasnivale na konstruisau strujne mree () i ().

4.2.1

Graniqni uslovi

Potencijal brzine i strujna funkcija treba da zadovoe istu

jednaqinu, Laplasovu, ali kako se radi o razliqitim graniqnim
uslovima, i rexea su razliqita.
Graniqni uslovi mogu biti zadati na jedan od sledea tri
naqina:
(a) = g1 , odnosno, = g2 , xto je poznato kao Dirihleov (Dirichlet) graniqni uslov,
(b) /n = g1 , odnosno, /n = g2 , fon Nojmanov (von Neumann)
graniqni uslov, i
(c) mexoviti graniqni uslov, koji je kombinacija (a) i (b).
Nepropusne granice strujnog poa predstavaju strujne linije
i na ima se kao graniqni uslov zadaju konstantne vrednosti
strujne funkcije, odnosno, da je izvod potencijala brzine upravno
na granicu jednak nuli, xto sledi iz ortogonalnosti strujnih i
ekvipotencijalnih linija.
Na slici (4.3.a) prikazani su potrebni graniqni uslovi za
strujae u pravougaonom provodniku sa naglim sueem za jednaqinu (4.8) a na slici (4.3.b), za jednaqinu (4.19). Ulazni i
izlazni presek predstavaju ekvipotencijalne linije, pa se moe
uzeti da vai fon Nojmanov graniqni uslov za strujnu funkciju.
Uz dodatnu pretpostavku da je raspored brzine (u1 ) uniforman
po ulaznom preseku, daje se linearna promena strujne funkcije u
ulaznom preseku, dok se to u izlaznom preseku ne zahteva.

55

Slika 4.3: Graniqni uslovi za potencijal brzine (a), i strujnu

funkciju (b)

4.3

Numeriqki modeli

Jednaqine (4.8) i (4.19), koje predstavaju matematiqke modele

potencijalnog strujaa u diferencijalnom obliku, mogu se jednostavno diskretizovati aproksimacijom parcijalnih izvoda konaqnim razlikama u okolini taqke (i, j) (slika 4.4.a). Isti rezultat
se dobija i ako se koristi metod konaqnih zapremina, i vrednosti
potencijala brzine zadate u centrima elementarnih zapremina
(slika 4.4.b).
Za sluqaj kada je x1 = x2 = x, moe se napisati:
i1,j + i+1,j + i,j1 + i,j+1 4i,j = 0

(4.23)

Jednaqina (4.23), koja sadri pet nepoznatih, pixe se za svaku

taqku unutar oblasti strujaa, dok je za taqke na granici neophodno ukuqiti graniqne uslove. Ovde nije svejedno koja formulacija se koristi, jer od toga obiqno zavisi i poloaj granice
u odnosu na taqke, a i taqnost aproksimacije graniqnog uslova.
Kod metode konaqnih zapremina granica se nalazi izmeu taqaka
u kojima su definisane promenive, pa je razumivo i primena
fon Nojmanovog graniqnog uslova jednostavnija i taqnija (slika
4.5).

56

Slika 4.4: Raspored taqaka za aproksimaciju Laplasove jednaqine

Uslov na granici, tipa (/n = g), aproksimira se razlikom
i j = gi x
koji predstava aproksimaciju prvog reda taqnosti kod metode
konaqnih razlika (slika 4.5.a), a aproksimaciju drugog reda taqnosti kod metode konaqnih zapremina (slika 4.5.b). Sa druge
strane, primena Diriqlet-ovog uslova je jednostavnija i taqnija
kod metode konaqnih razlika.
Sistem jednaqina (4.23), zajedno sa odgovarajuim graniqnim
uslovima, rexava se simultano, nekom od direktnih ili iterativnih metoda. Jedan od klasiqnih naqina, koji s pojavom novih
raqunara sa paralelnim procesorima postaje ponovo veoma aktuelan, je metoda sukcesivnih nadrelaksacija (SOR - Successive OverRelaxation method):
(k+1)

i,j

(k)

= i,j +

(m)
(m)
(m)
(m)
(k)
(
+ i+1,j + i,j1 + i,j+1 4i,j )
4 i1,j

(4.24)

Jedna od numeriqkih metoda koja se moe koristiti za ove

probleme je i metoda konaqnih elemenata koja je objaxena u
narednom poglavu.

57

Slika 4.5: Diskretizacija graniqnih uslova kod metode konaqnih

zapremina i metode konaqnih razlika

58

Poglave 5
Metoda konaqnih elemenata
Metoda konaqnih elemenata predstava mono sredstvo analize
u teoriji konstrukcija, dok se u graevinskoj hidrotehnici i
Mehanici fluida mae koristi. Izuzetak su podzemne vode jer su
Laplasova i Poasonova jednaqina dosta sliqne jednaqinama koje
se koriste u teoriji elstiqnosti.
Metoda konaqnih elemenata je komplikovanija od metode konaqnih priraxtaja, ali je u znaqajnoj prednosti kada se radi o nepravilnim oblastima strujaa i nagloj promeni osnovnih veliqina u
blizini pojedinih lokaliteta. Na slici (5.1) prikazano je strujae ispod priboja i diskretizacija oblasti strujaa na dva
naqina: kod metode konaqnih priraxtaja i metode konaqnih elemenata. U oba sluqaja vodi se raquna o tome da se znaqajne
promene pijezometarske kote dexavaju u blizini priboja.
Kod metode konaqnih elemenata vea taqnost se postie korixeem maih elemenata u zoni gde su znaqajnije promene pijezoemtarske kote, dok kod metode konaqnih priraxtaja to nije uvek
ekonomiqno jer se guxa mrea prostire i na oblast gde to nije
potrebno.

5.1

Suxtina metode

Definixe se oblast strujaa u kojoj se trai raspored neke

veliqine. U zavisnosti od formulacije matematiqkog modela, oblast strujaa moe biti linija, povrx ili telo.

59

Slika 5.1: Diskretizacija oblasti strujaa kod (a) metode

konaqnih priraxtaja i (b) kod metode konaqnih elemenata
Oblast strujaa se dekomponuje na delove konaqne veliqine
i proizvonog oblika, koji se zovu konaqni elementi, koji
mogu biti linijski, povrxinski ili prostorni (slika 5.2).
Nepoznata veliqina, recimo, potencijal brzine , predstava
se konaqnim brojem parametara u celoj oblasti strujaa.
Ako je oblast strujaa linija, nepoznata veliqina je funkcija samo jedne promenive:
(x) =

n
X

k fk (x)

(5.1)

k=1

gde je k vrednost nepoznate veliqine u taqki k, a fk (x) bazna

funkcija koja aproksimira veliqinu (x) izmeu taqaka u kojima je definisana. Na ovaj naqin unapred je odreen oblik
rexea. Taqke u kojima je definisana nepoznata veliqina
zovu se qvorne taqke ili qvorovi. Bazne funkcije mogu biti
polinomi ili trigonometrijske funkcije, ali se pokazalo
da je u nekim sluqajevima dobra aproksimacija ako se pretpostavi linearna promena:
fk (xj ) = 0, u svim taqkama xj , gde je k 6= j,
fk (xj ) = 1, u svim taqkama, gde je k = j,
60

Slika 5.2: Linijski, povrxinski i prostorni konaqni elementi

bazne funkcije, fk (x) se izmeu qvorova meaju linearno.
Ovakvi elementi se zovu linearni.
Nepoznata veliqina (x) je kontinualna po svim elementima,
ali prvi izvodi nisu. Drugi izvodi ne postoje. Na slici
(5.3) prikazano je kako se interpolacijom linearnim baznim
funkcijama aproksimira nepoznata veliqina u oblasti strujaa. Na dijagramu a) prikazane su bazne funkcije fk , na dijagramu b) bazne funkcije pomnoene vrednostima nepoznate
veliqine u qvorovima, a na dijagramu c) aproksimacija rexea. Kvalitet aproksimacije odreuje broj qvornih taqaka,
ali i oblik i red bazne funkcije.
Diferencijalna jednaqina se integrixe, ili, primeuje se
zakon odraa mase, koliqine kretaa ili energije, kojim se
doxlo do matematiqkog modela, za svaki element koristei
izraze (5.1) za nepoznatu veliqinu.
Zakon odraa se aproksimira za celu oblast strujaa tako
xto se saberu doprinosi pojedinih elemenata i uzimaju u
obzir odgovarajui graniqni uslovi.

61

Slika 5.3: Interpolacija funkcije (x)

5.2

Metode aproksimacije

U metodi konaqnih elemenata koriste se sledee metode aproksimacije matematiqkih modela:

Metoda reziduala, ili metoda uravnoteenih grexaka (weighted
residuals),
Varijacione metode
Metoda direktne primene integralnih zakona odraa
U nastavku e se objasniti samo jedna iz grupe metoda uravnoteenih grexaka - metoda Gaerkina. Pored e postoje i metoda
najmaih kvadrata, metoda kolokacije po taqkama i po elementima
itd. o qemu se moe nai vixe u struqnoj literaturi (Baker, 1983;
Pinder & Gray, 1977).
62

5.2.1

Metoda Gaerkina

Kao posledica diskretizacije dobijena je kontinualna funkcija

rexea koja koristi N qvornih vrednosti k . ih treba odrediti tako da je zadovoena diferencijalna jednaqina matematiqkog
modela i odgovarajui graniqni uslovi.
Ako se priblino rexee zameni u Laplasovu diferencijalnu
jednaqinu (4.8), rezultat nije jednak nuli nego rezidualu r(x1 , x2 ):
2 2
+
= r(x1 , x2 )
x21
x22

(5.2)

Qvorne vrednosti treba odrediti tako da su rezuduali minimalni. Jedan od naqina je da se rezidual, odnosno, grexka, pomnoi sa nekom teinskom funkcijom w(x1 , x2 ) i integrixe po oblasti strujaa pod uslovom da tako uravnoteeni rezidual bude
jednak nuli:
Z
r(x1 , x2 )w(x1 , x2 )dx1 dx2 = 0
(5.3)
A

Ovo je jedna jednaqina sa N nepoznatih. Treba nai jox N 1 nezavisnih teinskih funkcija i dobijenih N jednaqina rexiti. Kod
metode Gaerkina kao teinska funkcija uzima se bazna funkcija,
odnosno, w(x1 , x2 ) = fk (x1 , x2 ). Povona okolnost je to xto baznih
funkcija ima taqno koliko i qvorova i xto su razliqite od nule u
malom delu oblasti strujaa xto garantuje mali broj nepoznatih
u jednaqinama.
Formalni problem xto aproksimativno rexee nije dva puta
diferencijabilno, lako se prevazilazi korixeem teoreme Gausa
i Ostrogradskog:
Z
I
2 2
w
w

w
+
dx1 dx2 =
+
dx1 dx2 + w
ds
2
2
x1
x2
x2 x2
n
A
A x1 x1
(5.4)
Na desnoj strani jednaqine figurixu samo prvi izvodi, dok drugi
qlan predstava krivolinijski integral normalnog izvoda po konturi oblasti strujaa.
Zamenom (5.1) u (5.4) dobija se:
!

N
X
k=1

Z Z

I
fj fk
fj fk

+
dx1 dx2 fj
ds = 0
x1 x1 x2 x2
n

63

(5.5)

za sve qvorove j, gde je nepoznat potencijal. Za qvorove u kojima su zadate vrednosti potencijala na granici (Dirihleovi
graniqni uslovi), ove jednaqine se ne pixu.
Vano je uoqiti da vrednost integrala (5.5) ne zavisi od rexea nego od geometrije i mree konaqnih elemenata.

5.2.2

Graniqni uslovi

Dirihleov graniqni uslov. Kao xto je ve napomenuto, jednaqina (5.5) se ne uzima za taqku u kojoj je zadat Dirihleov
graniqni uslov, ali se poznato k uzima u povrxinskom integralu u taqkama bliskim granici, dok u krivolinijskom ne, jer je
za qvor j, fk = 0.
Fon Nojmanov graniqni uslov.

= g + h
n

(5.6)

Jednaqina (5.5) za taqku (j) na granici glasi:

N
X

k g

fj fk ds +

fj hds = 0

(5.7)

k=1

Kao xto se vidi ovaj graniqni uslov se ne primeuje striktno

nego priblino, pa je jasno da je aproksimacija boa xto je mrea
finija.
Sistem jednaqina (5.5) moe se napisati skraeno:
N
X

akj k = bj

j = 1, 2, . . . , N

(5.8)

k=1

gde su:
akj =
bj =

Z Z
I

I
fj fk
fj fk
+
dx1 dx2 gfj fk ds
x1 x1 x2 x2

fj hds

(5.9)
(5.10)

Koeficijenti akj razliqiti su od nule samo za qvorove bliske

qvoru j, pa je matrica retka. Matrica se moe tretirati kao
64

trakasta i tada je bitno da xirina trake bude xto maa. Xirina

trake matrice koeficijenata zavisi od redosleda obeleavaa
elemenata.
Postava se pitae do koje mere hidrotehniqki ineer treba
da bude upoznat sa svim ovim. Za to ima bar dva razloga:
Metoda konaqnih priraxtaja je jednostavnija za primenu i
u dobrom broju sluqajeva sasvim prihvativa, i
Dostupni su programski paketi za generisae mree konaqnih elemenata, za raqunae koeficijenata akj i bj po elementima, formirae globalnih matrica (5.8), rexavae sistema jednaqina itd.
Za one koji ele da prave sopstvene programe, xto je inaqe vrlo
ozbian posao, na raspolagau su druge kige (Baker, 1983, itd.).

5.3

Primena metode konaqnih elemenata

u podzemnim vodama

U graevinskoj hidrotehnici metoda konaqnih elemenata uglavnom

se i koristi za simulaciju strujaa podzemnih voda. Pokuxaji
da se MKE koristi i za proraqun hidrauliqkog udara postoje,
ali ne deluju uopxte spontano.
Na slici (5.4) prikazane su tri varijante mree konaqnih elemenata za strujae ispod brane (Vreugdenhil, 1989). U zoni gde se
oqekuje vea promena pijezometarske linije mrea je guxa. Kod
varijante (a) najmai je broj elemenata i najmaa je zahvaena
oblast strujaa. Kod varijante (b) gustina mree kod objekta je
ista ali je poveana oblast strujaa. U ovom primeru, rezultati se praktiqno ne razlikuju za varijante (b) i (c), xto znaqi
da je gustina mree u (a) i (b) dovona, a da je, u varijanti (a),
raqunska granica oblasti strujaa preblizu.

5.3.1

Strujae sa slobodnom povrxinom

Na prethodnim slikama prikazana je dosta jasna situacija kada je

kontura oblasti strujaa unapred poznata. Komplikacije nastaju
65

Slika 5.4: Varijante mree konaqnih elemenata

Slika 5.5: Ekvipotencijalne linije za varijantu (a) - isprekidana linija, i za varijantu (b) - puna linija

Slika 5.6: Sraqunato strujno poe za varijantu (b)

66

Slika 5.7: Strujae sa slobodnom povxinom

kada je jedan deo konture slobodna povrxina. en poloaj se ne
zna unapred jer zavisi od strujnog poa. Na oj pritisak treba
da bude jednak nuli, a kada nema infiltracije ili evaporacije to
je ujedno i strujna linija.
Na slici (5.7) prikazan je naqin kako se tretira strujae sa
slobodnom povrxinom na primeru strujaa kroz nasip sa vertikalnim boqnim povrxinama. U prvom koraku se ne zna poloaj
slobodne povrxine pa se uzima proizvono. Iz uslova da je = x3
na slobodnoj povrxini odredi se nova aproksimacija slobodne
povrxine i generixe nova mrea i tako redom. Postupak proraquna se zavrxava kada | x3 | na svakoj taqki slobodne povrxine postane mae od dozvoenog odstupaa .

67

Slika 5.8: Strujae sa slobodnom povxinom mrea konaqnih

elemenata

Slika 5.9: Strujae sa slobodnom povxinom - linije istog pritiska (linija slobodne povrxine prikazana kao linija gde je pritisak jednak nuli)

Slika 5.10: Strujae sa slobodnom povxinom - ekvipotencijalne

linije

68

Poglave 6
Neustaeno strujae u
izdanskim tokovima
6.1

Osnovne jednaqine

Uslov odraa mase (jednaqina kontinuiteta) u integralnom obliku (2.14), primeuje se na elementarnu zapreminu izdanskog
toka (slika 6.1), qije dimenzije su (x1 x2 ), u horizontalnoj
ravni, i, (H), debina izdanskog toka.
U pravcu (x1 ) u elementarnu zapreminu ulazi (v1 H)i x2 , a izlazi
(v1 H)i+1 x2 . U preseku (i), kosinus ugla izmeu vektora brzine i
orta spone normale je -1, a u preseku (i + 1), 1. Ako se isto razmatrae primeni na drugi pravac u horizontalnoj ravni, dobija
se da u intervalu t promena zapremine usled proticaja iznosi
t [(v1 H)i+1 (v1 H)i ] x2 + t [(v2 H)j+1 (v2 H)j ] x1

(6.1)

Proticaj po jedinici povrxine u vertikalnom pravcu (komponenta vertikalnog bilansa), usled infiltracije ili evapotranspiracije, je (qv ). Ukupna promena zapremine vode usled toga
iznosi
t qv x1 x2
(6.2)
Da bi se lokalna promena koliqine vode u kontrolnoj zapremini dovela u vezu sa pomeraem pijezometarske povrxi u intervalu (t), uvodi se pojam specifiqne izdaxnost (specific yield),
(Sy ), xto predstava koliqinu vode (Vw ), po jedinici zapremine,
69

koja se dobije iz elementarne zapremine (V ) porozne sredine, kada

() kota padne za jedinicu.
Sy = Vw /V

(6.3)

Promena zapremine vode u intervalu t iznosi

= [Sy H]n+1
x1 x2
[Sy V k ]n+1
n
n

(6.4)

Kod strujaa sa slobodnom povrxinom dobijena voda dolazi iz

promeenog profila vlanosti (slika 6.2 (b)), pa specifiqna izdaxnost donekle odgovara efektivnoj poroznosti. Kod izdani pod
pritiskom to je posledica stixivosti vode i tla i deformabilnosti skeleta porozne sredine. Usled smaea pritiska dolazi
do xirea vode, a drugi deo je usled preraspodele totalnog napona
u tlu. Za koliko se smaio pritisak vode (porni pritisak), za
toliko se poveao efektivni napon u skeletu tla. Skelet tla se
deformixe i dolazi do dodatnog isterivaa vode iz pora. Crpee vode iz deformabilne izdani moe dovesti do ozbinih
geotehniqkih problema slegae tla Land subsidence (primer: Mexico Ciudad, gde je, u periodu od 1938 do 1970, doxlo do spuxtaa
tla i do 8.5 m).
Vrednost specifiqne izdaxnosti je logiqno znatno vea kod
izdani sa slobodnom povrxinom, gde iznosi Sy = 0.01 0.30, dok je
kod izdani pod pritiskom Sy = 0.005 0.00005.
Jednaqina kontinuiteta (izlazulaz=lokalna promena) u diskretnom obliku, za konaqnu kontrolnu zapreminu, glasi:
t [(v1 H)i+1 (v1 H)i ] x2 + t [(v2 H)j+1 (v2 H)j ] x1 =
[Sy H]n+1
x1 x2 t qv x1 x2
(6.5)
n
Ovo je uobiqajeni oblik jednaqine kontinuiteta, koji predstava
zakon odraa zapremine u kome se kao izvor kod strujaa pod
pritiskom pojavuje uticaj xirea/skupaa vode usled promene
pijezometarske kote. To je elegantan ineerski naqin kojim se
to ukuquje u specifiqnu izdaxnost a zadravaju se jednostavne
jednaqine.
Matematiqki model u diferencijalnom obliku dobija se deljeem jednaqine (6.5) sa t x1 x2
[Sy H]n+1
(v1 H)i+1 (v1 H)i (v2 H)j+1 (v2 H)j
n
+
=
qv
x1
x2
t
70

(6.6)

i pod pretpostavkom da t, x1 , x2 tee nuli.

(v1 H) (v2 H)
H
+
= Sy
qv
x1
x2
t

(6.7)

odnosno, kada se uzme u obzir Darsijev zakon

vi = K

xi

(6.8)

dobija se

KH
x1
x1

+
KH
x2
x2

= qv + S y

H
t

(6.9)

Jednaqina je nelinearna zbog proizvoda debine izdani H, odnosno, ( Zd ), kod strujaa sa slobodnom povrxinom i izvoda pijezometarske kote. Jednaqina se linearizuje uvoeem transmisivnosti
T
=T
K H
const.
t
Transmisivnost se koristi kod teqea pod pritiskom, a kod teqea
dx1 .
sa slobodnom povrxinom ima smisla ako je H  H
x
Jednaqina (6.9) je parcijalna diferencijalna jednaqina paraboliqkog tipa i predstava matematiqki model neustaenog strujaa u izdanskom toku u diferencijalnom obliku. Razlikuje se od
matematiqkog modela ustaenog teqea samo po drugom qlanu na
desnoj strani jednaqine.
Matematiqki model u integralnom obliku dobija se analogno,
preko modela za ustaeno strujae sa odgovarajuim prikazom
lokalne promene pijezometarske kote. Za strujae sa slobodnom
povrxinom dobija se
ZZ

H
ZP ) cos 1 + cos 2 dl = Qv +
k(
Sy
dAH (6.10)
x1
x2
t
L
AH
!

Karakteristike jednaqine (6.9) ilustrovae se na dva primera

za koja su poznata analitiqka rexea.
1

Vidi izraz za strujae prema bunaru u izdani sa slobodnom povrxinom

(2.59)

71

Slika 6.1: (a) Vertikalni presek izdani sa slobodnom povrxinom

i (b) jednaqina kontinuiteta za elementarnu zapreminu

Slika 6.2: Specifiqna izdaxnost za izdan pod pritiskom i sa

slobodnom povrxinom

72

6.2
6.2.1

Analitiqka rexea za jednostavne sluqajeve

Primer 1: Linijsko neustaeno strujae usled nagle promene nivoa u reci

Posmatra se deo izdani sa slobodnom povrxinom koji je u kontaktu sa rekom. Pretpostava se da nema vertikalnog proticaja
(qv ) i da je pijezometarska ravan horizontalna. Nivo u reci se
naglo spusti sa (H1 ) na (H2 ) i tako ostane. Pod naglom promenom
podrazumeva se promena koja je dovono brza u odnosu na vreme
odgovora izdani.
Rexee se trai iz jednaqine:
2H
Sy H
=
2
x1
T t

(6.11)

gde je pretpostaveno da je T = K H1 konst.

Slika 6.3: Nagla promena nivoa u reci

Poqetni uslov: Jednaqina je prvog reda po vremenu, xto znaqi

da je potrebno zadati jednu veliqinu kao poqetni uslov:
H(x, 0) = H1
Graniqni uslovi:
graniqna uslova

Jednaqina je drugog reda po prostoru - dva

H(0, t) = H1 H
73

2 Z z 2
e dz
erfc() =

0.00 0.25 0.50 0.75 1.00 1.50

erfc() 1.00 0.72 0.48 0.29 0.16 0.03
Slika 6.4: Objaxee funkcije (erfc) (xrafirana povrxina na
dijagramu).

H(, t) = H1
Analitiqko rexee:
H(x, t) = H1 + (H2 H1 ) erfc()

(6.12)

gde je = x1 /(2 at). Parametar (a) se zove pijezoprovodivost i

y.
jednak je a = k H/S
erfc() je tzv. complementary error function (slika 6.4)
U raznim vremenskim trenucima polozaj pijezometarske linije
prikazan je na slici 6.5.
Neke osobine rexea jednaqine neustaenog strujaa vode u
poroznoj sredini, odnosno parcijalnih diferencijalnih jednaqina
paraboliqkog tipa, mogu se uoqiti i na ovom jednostavnom primeru:
1. Posle bilo kog vremena (t), ma koliko kratko ono bilo, uticaj poremeaja u preseku (x1 = 0), osea se u celoj oblasti
strujaa (u velikom delu oblasti strujaa, vrlo slabo).
Poremeaj se prostire beskonaqnom brzinom.

2. Sniee nivoa je isto za x/

t = const.
Prostirae poremeaja je proporcionalno sa ( t) i sa
( a). Uticaj poremeaja
se znaqajno osea do priblino x = 4at, odnosno, do ( 1).
74

Slika 6.5: Rexee jednaqine linijskog neustaenog strujaa;

t0 < t1 < t2
3. Na rastojau (L) od reke, promena nivoa e se osetiti trenutno, ali znaqajna, tek posle vremena reda veliqine (L2 /(4a)).
Mada se ne moe govoriti o vremenu prostiraa talasa kao
kod hiperboliqkih jednaqina (hidrauliqki udar u cevima,
pokretni hidrauliqki skok i sliqno), postoje neke sliqnosti
u ineerskom smislu.
Potrebno je zadati jednu veliqinu u celoj oblasti kao poqetni
uslov, i dva graniqna uslova. Nije potrebno specificirati brzinu, jer se ona dobija direktno iz Darsijeve jednaqine. Moe se
pokazati da se ne mogu zadati dva uslova na istoj strani.

75

Slika 6.6: Strujae prema bunaru

6.2.2

Primer 2: Strujae prema bunaru - probno

crpee

Za ovaj problem pogodnije je imati jednaqine u polarnim koordinatama, do kojih se dolazi ako se u jednaqinu 6.9 uvede
R=

x21 + x22

. i uz pretpostavku o homogenoj izotropnoj izdani koja zauzima

jako veliko prostranstvo.
2
1
Sy
+
=
2
R
R R
T t
76

(6.13)

Poqetna pijezometarska kota je horizontalna ( = 0 ), a veliqina koju je najjednostavnije meriti je odstupae od te poqetne
vrednosti. Uvodi se nova promeniva, (s = 0 ), depresija.
2s
1 s
Sy s
+
=
2
R
R R
T t

(6.14)

Rexee se trai za sledee poqetne uslove,

S(R, 0) = 0
i za sledee graniqne uslove:
(1) s(, t) = 0, i
S
dS
(2) za R 0,
Qb = 2RT R
, odnosno, R dR
= Qb /(2T ) = Sk ,
pretpostava se kvaziustaeno teqee u blizini bunara.

Uvoeem smene

Sy R 2
R2
=
4T t
4at
prethodna jednaqina se svodi na oblik:
u=

f 00 (u) u + f 0 (u) + f 0 (u) u = 0

(6.15)

(6.16)

za koji postoji analitiqko rexee:

Z u
Qb
e
Qb
s=

du =
W (u)
4T
u
4T
u
"

(6.17)

W (u) se u matematici zove eksponencijalni integral. Zbog

naqina kako je definisana promeniva (u) u jednaqini (6.15), u
hidraulici se (W (u)) zove funkcija bunara (well function), a po autoru koji ga je formulisao, izraz (6.17) se zove Tajsovo (Theis)
rexee. Za (W (u)) postoje tabelarno sreena rexea, a moe
se i razviti u Tejlorov red, odakle se moe doi do graniqnih
vrednosti funkcije (W (u)) (takoe, vidi sliku 6.7):
u 0 W (u) = ln(1/u) 0.5772
u W (u) = eu /u

77

Slika 6.7: Vrednost funkcije W (u)

Osobina rexea za male vrednosti pomone promenive (u),
prava linija u semi-logaritamskoj razmeri, koristi se za procenu parametara izdani, transmisivnosti i pijezoprovodnosti.
Treba napomenuti da se ovi parametri mogu znaqajno razlikovati
od parametara dobijenih laboratorijskim ispitivaima uzoraka.
Sa gledixta upotrebivosti ovako dobijeni parametri mnogo vixe
vrede, jer su reprezentativni za mnogo vei prostor i dobijeni su
u uslovima koji u principu liqe na one u kojima e izdan raditi
u eksploataciji.
Postupak se zove probno crpee. Naime, tokom crpea sa
konstantnim proticajem (Qb ), prati se promena nivoa u bunaru i
koristi jednaqina:
s=

Qb
( ln u 0.5772)
4T

(6.18)

Nagib linije, odnosno, tan , odgovara Qb /(4T ), a odseqak na ordinati daje vrednost pijezoprovodnosti (slika 6.8).
Umesto Rb , preqnika bunara, u izrazima na slici (6.8) moe
stajati rastojae pijezometra u kom se prati promena nivoa kod
probnog crpea. Veoma vano je pratiti promene pijezometarske
kote bar u jox jednom pijezometru pored bunara (satelitski pijezometri). Na slici (6.9) prikazano je nekoliko moguih oblika
depresionih levaka u istom trenutku kod probnog crpea.
Za sistem od n bunara koji rade sa proticajima Q1 , Q2 . . . , Qn ,
78

s1
s2
s2 s1

R2
ln b 0.5772
4at1
"
#
Rb2
ln
0.5772
4at2
t2
Qb ln t2 ln t1
ln
T =
t1
4 s2 s1
2.25T t0
Sy =
Rb2

Qb
=
4T
Qb
=
4T
Qb
=
4T

Za(s = 0) t0

"

Slika 6.8: Odreivae parametara izdani probnim crpeem

ukupna deresija moe se dobiti superpozicijom Tajsovih rexea
za pojedinaqne bunare
s=

Q1
Q2
Qn
W (u1 ) +
W (u2 ) +
W (un )
4 T
4 T
4 T

gde je

(6.19)

ri2 Sy
i = 1, 2 . . . , n
4T ti
a ri rastojae taqke u kojoj s eraquna depresija od svakog bunara,
ti vreme od kada je pumpae zapoqeto u bunaru u kojem je proticaj Qi . Superpozicija rexea je mogua jer je jednaqina matematiqkog modela (6.13) linearna. Na slici (6.10) prikazan je sluqaj
superpozicije kod dva bunara iz kojih se crpi isti proticaj.
ui =

79

Slika 6.9: Oblici depresionih levaka za akvifere sa (a) malom

trnsmisivnosti, (b) velikom transmisivnosti, (c) malom specifiqnom izdaxnoxu i (d) velikom specifiqnom izdaxnoxu

Slika 6.10: Superpozicija rexea probnog crpea za dva

bunara u izdani pod pritiskom

80

Slika 6.11: Promena nivoa u bunaru nakon prestanka crpea

Jox jedno mesto gde se princip superpozicije rexea moe
primeniti je kada se kod jednog bunara skokovito mea proticaj i
ima vrednosti Q0 , Q1 , . . . , Qm . Depresija na rastojau r od bunara
iznosi
s=

Q0
Q1
Qm
W (u0 ) +
W (u1 ) +
W (um )
4 T
4 T
4 T

gde je
uj =

r 2 Sy
4T tj

(6.20)

j = 0, 1, 2 . . . , m

a tj je vreme od kada je zapoqelo pumpae sa proticajem Qj .

Trea mogunost primene principa superpozicije je praee
vraaa nivoa u bunaru/pijezometru nakon prestanka pumpaa
(slika 6.11).
Pretpostavke pod kojima je dobijeno Tajsovo rexee (homogena,
izotropna, jako velika izdan, koja nema prihraivaa iz susednih
slojeva itd.) retko kada su ispuene. Na osnovu oblika linije
promene depresije (odnosno, na osnovu odstupaa od analitiqkog
rexea) moe se dati ocena uzroka odstupaa. Na slici (6.12)
prikazano je nekoliko primera promene depresije u bunaru, zajedno sa moguim objaxeem za to.

81

Slika 6.12: Uticaj odstupaa od pretpostavki za Tajsovo rexee

na oblik linije depresije kod probnog crpea

82

6.3
6.3.1

Linijski numeriqki modeli neustaenog teqea

Eksplicitna metoda

Razmatra se jednostavni sluqaj linijskog strujaa izazvanog promenom nivoa na granici (Primer 1), a rexee se trai priblinim metodama. Parcijalni izvodi u jednaqini matematiqkog
modela (6.11) aproksimiraju se konaqnim razlikama diskretnih
vrednosti pijezometarskih kota u taqkama na konaqnom rastojau
(x1 ).
Izvod po vremenu se aproksimira razlikom unapred, a drugi
izvod po prostoru, centralnom razlikom. Numeriqki model za
okolinu taqke (j), glasi:
n+1
nj
T nj+1 2nj + nj1
qV
j

=
2
t
Sy
x
Sy

(6.21)

Graniqni uslovi:
Ako je na granici zadata pijezometarska kota (Dirihleov
graniqni uslov) nisu potrebne nikakve posebne aproksimacije;
Ako je zadat fon Nojmanov graniqni uslov, /x, potrebno
je to diskretizovati
n+1
n+1
2
1
= g n+1
x
Stabilnost numeriqke metode moe se proveriti nekom od standardnih metoda (Vreugdenhil, 1983). Amplifikacioni faktor, odnosno, veliqina koja vezuje dve vrednosti nepoznate na susednim
vremenskim nivoima je jednaka
= 1 + 0 (cos 1)

2x
L

U izrazu se java novi bezdimenzionalni parametar

0 = 2

at
x2

a=
83

kH
T
=
Sy
Sy

(6.22)

koji se zove difuzioni parametar.

Uslov stabilnosti, koji se dobija iz zahteva da je modul amplifikacionog faktora mai od 1, glasi
0 0 1

(6.23)

Ovo ograniqee je posebno kritiqno kod malog priraxtaja (x)

Postoji izvesna sliqnost difuzionog parametra sa Kurantovim
brojem.
Poremeaj difuzijom pree rastojae (L) za vreme (L2 /4a),
odnosno, rastojae (x) za (x2 /4a). Brzina propagacije poremeaja (L/t), odnosno, (x/t), moe se dovesti u vezu sa stabilnoxu.
Uslov stabilnosti se brojqano malo razlikuje od Kurantovog
uslova, tako da je ovde
t <

x2
2a

xto odgovara


6.3.2

2x
c

Implicitna metoda. Tomasov algoritam

Naqin da se prevazie ograniqee zbog stabilnosti metode, je

korixee implicitnih metoda. Izvod po vremenu se ne aproksimira
na vremenskom nivou (tn ), nego na (tn + t), gde je 0 1, koristei i nepoznate veliqine na narednom vremenskom nivou.
n+1
nj

j


t tn +t
t


Da bi se ovo postiglo potrebno je drugi izvod po prostoru aproksimirati na sledei naqin

n+1
nj+1 2nj + nj1
n+1
+ n+1
2
j+1 2j
j1

+
(1

)
x2
x2
x2
Odgovarajui numeriqki model glasi

(6.24)

n+1
n
n
n
n+1
nj = 0 (n+1
+ n+1
j
j+1 2j
j1 ) + (1 )(j+1 2j + j1 )
(6.25)

84

Fon Nojmanovom analizom stabilnosti prethodne xeme, dobija se

da je amplifikacioni faktor jednak:
=

1 + (1 )0 (cos 1)
1 0 (cos 1)

(6.26)

Metoda je stabilna za bilo koje (0 ), ako je (1/2 1). Ako je

( = 1/2), metoda je drugog reda taqnosti i po vremenu, i poznata
je kao metoda Crank - Nicolson-a. Posebno je pogodna kod homogenih
oblasti strujaa i konstantnih parametara oblasti strujaa. U
ostalim sluqajeva metoda je prvog reda taqnosti.
Jednaqina (6.25) se moe napisati u skraenom obliku:
aj j1 + bj j + cj j+1 = dj

(6.27)

Ako je ( = 1/2), onda su koeficijenti u jednaqini (6.27) jednaki:

aj = 0 /2, bj = 1 + 0 i cj = 0 /2. Pijezometarske kote na levoj
strani jednaqine (6.27) odnose se na vremenski nivo (n + 1), dok se
poznate vrednosti sa vremenskog nivoa (n) nalaze na desnoj strani
jednaqine:
1
dj = nj + 0 (nj+1 2nj + nj1 )
2
Za svaku taqku unutar oblasti strujaa moe se napisati po jedna
jednaqina oblika (6.27), koje zajedno sa jednaqinama graniqnih
uslova qine sistem jednaqina koje treba rexavati na svakom vremenskom koraku. Sistem jednaqina (6.27) moe se napisati u matriqnom obliku:

b1
c1
0
0
0 /2 1 + 0 0 /2
0
0
0
0
/2 1 + 0 /2
...
...
...
...
...
...
...
...
0
0
0
0

...
...
...
...
...
...

... 0
... 0
... 0
... ...
... ...
aN bN

n+1
1
n+1
2
n+1
3
...
...
n+1
N

g1

d3

...

dN 1
gN
(6.28)
Prva i posleda jednaqina predstavaju graniqne uslove, i kada
se radi o Dirihleovim uslovima, (1 = g ), jednaqina se iskuquje
iz sistema, a poznata vrednost na granici se zameuje u narednoj
jednaqini i prebacuje u slobodni qlan na desnoj strani. Matrica koeficijenata je trodijagonalna xto omoguava efikasno
85

rexavae sistema jednaqina postupkom koji je poznat pod imenom

Tomasov algoritam, ali i progonka, kod ruskih autora.
Ako je (a1 = cN = 0), mogue je napisati rekurzivnu formulu
koja povezuje pijezometarske kote u dva preseka
j = ej + fj j+1

(6.29)

Koeficijenti (ej ) i (fj ) sraqunati su u prolazu unapred (forward

sweep) na sledei naqin
dj aj ej1
bj + aj fj1
cj
fj =
bj + aj fj1

ej =

d1
b1
c1
f1 =
b1
e1 =

(6.30)
(6.31)

Nakon toga se u prolazu unazad (backward sweep), koristei jednaqinu (6.29), dolazi do rexea sistema jednaqina.

6.4

Numeriqki model neustaenog teqea

u horizontalnoj ravni

Kod implicitnih numeriqkih modela strujaa u ravni, svaka jednaqina sadri bar 5 nepoznatih veliqina, koje su smextene na pet
dijagonala. Meutim, dijagonale nisu blizu glavnoj tako da ne
postoji postupak, sliqan Tomasovom algoritmu, kojim se sistem
jednaqina moe efikasno rexiti. Takoe, korixee postupka za
trakaste matrice nije dovono efikasno, iako predstava znaqajno ubrzae u odnosu na rexavae kompletnog sistema jednaqina.
U nastavku e se objasniti postupak ADI (Alternating Direction
Implicit) razvijen od strane Daglasa, Pismana i Raqforda (Douglas, Peaceman & Rachford, 1955), qijom generalizacijom se doxlo
do izuzetno znaqajne grupe metoda razdvajaa operatora. U toj
oblasti je veliki doprinos ruskih autora Janenka, Samarskog,
Marquka i drugih.
Polazi se od implicitne aproksimacije matematiqkog modela
u ravni, gde indeksi (j) i (i), oznaqavaju poloaj kontrolne za-

86

premine u (x1 ), odnosno, (x2 ) pravcu.

n+1
n+1
n
n
n
n+1
2 i,j 
2 i,j 
2 i,j 
2 i,j 
i,j i,j

= T

+

+(1)T
 +

t
x21 
x22 
x21 
x22 
(6.32)
gde su na desnoj strani aproksimacije drugih izvoda po prostoru.
Uz pretpostavku homogene izdani i konstantnih priraxtaja u koordinatnim pravcima, moe se napisati:

"

k
ki,j1 2ki,j + ki,j+1
2 i,j 

=
x21 
x21

(6.33)

k
ki+1,j 2ki,j + ki1,j
2 i,j 

=
x22 
x22

(6.34)

gde (k) moe biti (n), ili (n + 1).

Uvodi se pomoni vremenski nivo na polovini intervala (n +
1/2), i u prvom koraku se raqunaju vrednosti pijezometarskih na
tom nivou kao doprinos qlana u jednom od koordinatnih pravaca, a
u drugom koraku se dobija konaqna vrednost. Koristi se skraeno
pisae, gde indeksi (i, j) oznaqavaju kontrolnu zapreminu na koju
se odnosi jednaqina.
n+1/2

i,j

n+1/2
ni,j
2 ni,j
2 i,j
Ti,j
= Ti,j 2
t/2
2 x1
x2
n+1/2

n+1
i,j i,j
t/2

(6.35)

n+1/2

2 n+1
2 i,j
i,j
Ti,j
= Ti,j
2 x2
2 x1

(6.36)

Ovo je jedan oblik Krank-Nikolsonove metode drugog reda taqnosti i po prostoru i po vremenu, iako je svaki korak za sebe
prvog reda taqnosti. Ako se dva koraka spoje u jedan i eliminixe pomoni vremenski nivo, dobija se izraz iz koga se to moe
i zakuqiti.

n+1/2
n
n+1
2 i,j
1
i,j i,j
= Ti,j
+
2
t
x1
2

2 ni,j 2 n+1
i,j

+
2 x2
2 x2

(6.37)

Daa pogodnost ove metode je xto sistemi jednaqina (6.35) i

(6.36) imaju tridijagonalne matrice koeficijenata i da se i one
rexavaju jednostavnim Tomasovim algoritmom.
87

Slika 6.13: Metoda ADI

Praktiqni problem koji ograniqava duinu vremenskog koraka
je taqnost ove metode. Zbog toga postoji dosta varijanti ove
metode, u kojima se ti problemi rexavaju.

88

Poglave 7
Transport obeleene
materije u poroznoj sredini
7.1

Kvalitet podzemnih voda

Najvei deo ove kige prouqava brzine, pritiske, pijezometarske

kote i ostale kvantitativne pokazatee kretaa vode u prostoru
i vremenu, dok se srazmerno mali deo bavi kvalitetom vode. Sa
gledixta vodosnabdevaa, kvalitet vode je je izuzetno vaan aspekt, a zbog same qienice da su podzemne vode ubedivo najvea
rezerva vode za pie (oko 95 %), taj problem se prouqava u okviru
dela o podzemnim vodama.
Kraj proxlog veka i ceo ovaj, doneli su velike promene na
povrxini Zeme. Kao posledica nagle industrijalizacije, urbanizacije i intenzivne pooprivrede doxlo je do nekontrolisanog
ispuxtaa otpadnih (i opasnih) materija u prirodu, u prvom
redu, u vodotoke. Stae u velikom broju vodotoka, jezera i priobalnih delova mora je kritiqno i ozbino se postava pitae
opstanka ivog sveta na zemi, ako se postojei trend ne zaustavi. Neophodno je preduzeti efikasne mere zaxtite kako povrxinskih, tako i podzemnih voda. Problem zaxtite podzemnih voda
je vrlo osetiv. Zagaee se texko otkriva. Obiqno to bude tek
kada se nedozvoene materije pojave u vodi koja se koristi za vodosnabdevae (slika 7.1. Tada je zagaee ve zahvatilo veliki
prostor i moe biti kasno za preduzimae bilo kakvih mera. Uk-

89

Slika 7.1: Mogui izvori zagaea podzemnih voda

laae zagaea iz podzema je mukotrpan i neizvestan posao.
Kvalitet vode se obiqno iskazuje preko koliqina materija koje
voda sadri, bilo rastvorenih, bilo u suspenziji. Pored ovoga,
kao pokazate kvaliteta vode, moe se koristiti temperatura,
tvrdoa vode, nekakva mera radijacije itd.
Najvei deo materija, koje odreuju kvalitet vode, dospeva
u vodu kao rezultat qovekove aktivnosti. ihova koliqina se
izraava koncentracijom, najqexe kao masa te materije po jedinici zapremine. Kada koncentracija odreene materije pree
dozvoene granice, govori se o zagaeu. Zadatak hidrotehniqkih
ineera u zaxtiti podzemnih voda je otkrivae moguih izvora
i mehanizama ulaska zagaea u podzeme, kao i prognoza xirea
zagaea unutar oblasti strujaa.
Najqexe materije, koje zagauju podzemne vode, mogu se razvrstati u sledee grupe:
1. Nitrati. Ovo je najqexi zagaivaq, a u podzeme dolazi
preko fekalne i kixne kanalizacije, deponija smea, vextaqkih ubriva, aerozagaea itd.
2. Patogeni organizmi, virusi i bakterije.
90

3. Texki metali.
4. Organska jediea.
U zavisnosti od namene za koju e se zahvaena voda koristiti,
propisuje se koje materije odreuju kvalitet vode. Na primer,
salinitet je izuzetno vaan parametar za vodu za pie i za vodu
za navodavae, dok za vodu za rekreaciju i industrijsku vodu je
nevaan.
Za vodu za pie granice u kojima se mogu javiti neki zagaivaqi propisuje zdravstvena organizacija, mada se ne radi obavezno
o ograniqavau koliqina zbog xtetnosti po zdrave. Tako, na
primer, koliqina cinka (Zn) je ograniqena na 5 mg/L zbog ukusa,
mada se i koncentracije do 40 mg/L mogu tolerisati, bez opasnosti po zdrave. Sa druge strane, koncentracije oko 0.02 mg/L
su toksiqne za ribu.
Izvori zagaea:
Prirodni (slana voda, rastvarae nekih materija na putu
kojim voda prolazi, gvoe, kalcijum karbonat itd.
Domainstva
Industrija
Pooprivreda
Kada zagaee dospe u podzemni tok, ne ostaje na jednom mestu,
nego se dae xiri. Glavni mehanizmi transporta su:
Konvekcija,
molekularna difuzija,
mehaniqka disperzija,
razmena izmeu qvrste i teqne faze (istaloavae i prelaz
u rastvor ili suspenziju)
hemijske reakcije i raspadae.

91

U okviru ovog poglava razmatrae se samo prva tri mehanizma,

konvekcija, difuzija i disperzija, dok se preostala dva, koja zahtevaju uvoee posebnih izvorponor qlanova, ovde nee razmatrati, jer se tu fiziqki (hidrauliqki) procesi ne mogu odvojiti
od bio-hemijskih.

7.2

Osnovne jednaqine

Uvode se dve osnovne pretpostavke: (1), porozna sredina je zasiena vodom i, (2), koliqina rastvorene materije (ili, obeleenih
delia vode) je nepromeniva. Rastvorene materije svojim prisustvom ne utiqu na strujno poe i ne zadravaju se na skeletu
porozne sredine. Takve materije se zovu idealni traseri.
Osnovni razlog kretaa trasera je kretae vode, a onaj deo
transporta trasera koji se time dexava, zove se konvekcija. Treba
istai da se ovde ne misli na Darsijevu brzinu (v = Q/A), odnosno,
specifiqni proticaj, nego na sredu brzinu kretaa vode, (
v =
v/ne ), gde je (ne ) efektivna poroznost sredine.
Koncentracija neke materije u vodi, (C), definisana je kao
masa po jedinici zapremine rastvora. Masa po jedinici zapremine porozne sredine jednaka je (ne C). Za homogenu sredinu efektivna poroznost (ne ) je konstantna, pa je, na primer, (ne C)/xi =
ne C/xi .
Pokazalo se, meutim, da se nagle promene koncentracije trasera postepeno ublaavaju, i da jedan deo trasera putuje mnogo
bre u odnosu na poloaj do koga bi se doxlo transportom sredom brzinom (slika 7.2) i da se prelazna zona poveava. Fiziqki
proces koji dovodi do toga zove se hidrodinamiqka disperzija.

7.2.1

Jednaqina odraa mase trasera

Pretpostava se da je strujno poe poznato, ili odreeno postupkom na koji raspored koncentracija trasera nema uticaja. Iz
porozne sredine izdvaja se konaqna zapremina (V). Promena mase
trasera unutar zapremine u vremenskom intervalu [tn , tn+1 ], jednak
je
ne V [C]n+1
n
92

Slika 7.2: (a) Linijski transport fronta zagaea (b) Ravanski

transport oblaka zagaea
Do promene mase trasera dolazi usled proticaja kroz kontrolnu
povrxinu, sredom brzinom fluida vi - konvekcija, i usled neravnomernosti brzina na mikro planu (porni prostor) i makro
planu (usled heterogenosti) - disperzija.
Konvekcija
Efektivni proticaj usled konvekcije u (x1 ) pravcu (izlaz - ulaz)
(slika 7.3) jednak je
h

(ne v1 C)j+1 (ne v1 C)j

x2 x3 = ne [
v1 C]j+1
x2 x3
j

(7.1)

gde je (x2 x3 ) povrxina elementarne zapremine upravno na pravac

(x1 ).
93

Slika 7.3: Konvekcija trasera

Slika 7.4: Transport trasera usled disperzije, (a) i (b), i

molekularne difuzije (c)
Difuzija i disperzija
Strujae u pornom prostoru uglavnom je laminarno. Kod laminarnog strujaa u Mehanici fluida govori se o molekularnoj difuziji, dok je intenzivnije mexae vezano za turbulenciju. Molekularna difuzija kod malih brzina ima vrlo mali uticaj na transport. Intenzivno mexae i razblaee materija koje podzemna
voda nosi moe se objasniti fenomenima na slici (7.4). Ako se
pretpostavi da je u jednom trenutku u ceo presek izmeu dva zrna
(7.4.a) ubaqena ravnomerna koncentracija, u narednom trenutku,
zbog rasporeda brzina dolazi do izduea talasa zagaea. Isto
tako, (7.4.b) zbog razliqitih puteva kojima se kreu fluidni
delii imaju i razliqite brzine. Na makro planu, heterogenost
sredine izraena preko razliqitih vrednosti koeficijenta filtracije, qini da obeleena materija razliqitim brzinama napreduje kroz poroznu sredinu.
Uporedo sa mehaniqkom disperzijom odvija se i molekularna
difuzija, do koje dolazi zbog razlike u koncentracijama unutar
teqne faze.
Specifiqni proticaj usled disperzije dat je prvim Fikovim
94

zakonom:
qd1 = ne D1

C
x1

(7.2)

gde znak (-) oznaqava da je proticaj u smeru opadaa koncentracije

trasera. Pored molekularne difuzije1 (koeficijent difuzije D ),
koeficijent hidrodinamiqke disperzije (D1 ) u sebi sadri uticaj
sluqajnog rasporeda pora u skeletu tla, kao i rasporeda brzine
unutar prostora izmeu susednih zrna, zajedniqki izraeno preko
disperzivnosti (1 ), karakteristike porozne sredine, koja ima dimenziju duine [L].
D1 = 1 v + D
(7.3)
Molekularna difuzija je obiqno mnogo maeg znaqaja od disperzije, xto se moe videti na slikama (7.5) i (7.6).
Za konaqnu zapreminu efektivni proticaj usled disperzije iznosi (izlaz-ulaz):

C
ne D1
x1

C
ne D1
x1
j+1

!
"
#j+1
C
x2 x3 = ne D1
x2 x3

x1

(7.4)
Uz pretpostavku da unutar elementarne zapremine ne dolazi do
promena materije usled biohemijskih ili hemijskih reakcija, ili
radioaktivnog raspadaa, rezultat konvekcije i disperzije treba
da bude jednak promeni mase unutar zapremine:
ne V

[C]n+1
n

1
+ ne [
v1 C]j+1
x2 x3 ne
j
t

"

C
D1
x1

#j+1

x2 x3 = 0
j

(7.5)
Deeem celog izraza sa V i pod pretpostavkom da priraxtaji
po vremenu i prostoru tee nuli, od prethodne jednaqine lako se
dolazi do diferencijalnog oblika. Kada se uzmu u obzir i ostala
dva koordinatna pravca, matematiqki model transporta trasera,
1

Upotreba termina difuzija i disperzija u hidraulici nije potpuno usaglaxena. Kod strujaa podzemnih voda pod difuzijom se obiqno podrazumeva
razmena materije kretaem fluida na molekularnom nivou, a pod disperzijom, rasprostirae materije usled neravnomernosti brzina na nivou pornog
prostora, kao i usled mikro i makro heterogenosti porozne sredine.

95

Slika 7.5: Transport zagaivaqa pod uticajem molekularne difuzije za karakteristiqne vrednosti koeficijenta difuzije D =
1010 1011 m2 /s

Slika 7.6: Koeficijenti podune i popreqne disperzije izmereni

u homogenom pexqaru poroznosti 22 %

96

baziran na jednaqini odraa trasera, glasi:

C (
2C
vi C)
+
Di 2 = 0
t
xi
xi

7.2.2

(7.6)

Linijski model transporta obeleene materije

U oblastima strujaa gde postoji dominantan pravac teqea moe

se koristiti model transporta u sledeem obliku:2
C (
v1 C)
2C
+
D1 2 = 0
t
x1
x1

(7.7)

Ako se uvede promeniva:

z = x v1 t

(7.8)

dobija se jednaqina

C
2C
D1 2 = 0
(7.9)
t
z
koja odgovara qistoj disperziji oko teixta oblaka obelene materije , u koordinatnom sistemu koji se kree brzinom (
v1 ).
Jednaqina (7.9) je istog oblika kao i jednaqina (6.11) iz prethodnog poglava za koju je dato analitiqko rexee. Na slici
7.7 data je filtarska kolona sa homogenom ispunom na qijem se
kraju uvodi voda sa traserom koncentracije (C0 ). U poqetnom
trenutku koncentracija je u celoj oblasti strujaa jednaka nuli,
tj, C(x, 0) = 0. Graniqni uslovi su:
C(0, t) = C0

t0

C(, t) = 0

t0

Proticaj vode (Q) kroz filtarsku kolonu je konstantan, a takoe

i sreda brzina kretaa vode (
v ), koja se dobija deeem proticaja sa (ne A), gde je (A) popreqni presek kolone, a (ne ) efektivna
poroznost.
2

Kod linijskih modela teqea u otvorenim tokovima i kod teqea pod pritiskom, gde su sve veliqine osredene po popreqnom preseku, koristi se ista
jednaqina. Koordinata (x1 ) se meri du strujnice, koja je kriva linija.

97

Slika 7.7: Linijska disperzija trasera u poroznoj sredini

Za date poqetne i graniqne uslove, moe se dobiti sledee
rexee:
"

C
1
x1 v1 t
v1 x1
x1 + v1 t

=
erfc
+ exp
erfc
C0
2
D1
2 D1 t
2 D1 t


!#

(7.10)

gde je komplementarna funkcija grexke, (erfc), objaxena u prethodnom poglavu. Drugi qlan rexea (7.10) postaje zanemariv
ako je disperzivnost jako velika, kao i za jako velike vrednosti
(x1 ) i (t).
Osobine rexea se mogu videti i na slici (7.7), gde su prikazana dva mogua naqina prikaza rezultata, na (7.7 (c)), promena
relativne koncentracije trasera (C/C0 ) u jednom preseku, kroz
vreme, i na 7.7 (d), nekoliko podunih profila relativnih koncentracija u razliqitim vremenskim trenucima. Na slici (7.7
(c)) isprekidanom linijom prikazan je poloaj fronta trasera
kada ne bi bilo disperzije.
Kod ravanskih problema (vidi poglave 5. o potencijalnom
98

strujau) gde se moe definisati mrea ekvipotencijalnih i strujnih linija, jednaqina (7.7) se moe napisati za strujnu cev.
C (
vs C)
2C
2C
+
Ds 2 Dn 2 = 0
t
xs
xs
xn

(7.11)

gde su (xs ) i (xn ), krivolinijske koordinate du strujnica i normalno na ih, odnosno, du ekvipotencijalnih linija. Ds je koeficijent disperzije du strujnice, a Dn u popreqnom. Ovakvo
razdvajae ima znaqajnih prednosti kod diskretizacije konvektivnog qlana jer se numeriqka difuzija moe znaqajno smaiti.
Vrednosti disperzivnosti se znaqajno razlikuju za poduni i
popreqni pravac (slika 7.6). Takoe, znaqajno se razlikuju i
vrednosti dobijene u laboratoriji na uzorcima homogenog nevezanog materijala, koje se kreu od 0.1 do 10 mm, od onih utvrenih
na terenu za sliqan materijal, koje iznose i nekoliko desetina
metara (Freeze & Cherry, 1979).

7.3

Transport sa razmenom materije izmeu teqne i qvrste faze

Koncentracije materija koje se transportuju podzemnom vodom mogu

se meati usled hemijskih reakcija, raspadaa, adsorpcije, desorpcije itd. To je daleko qexe nego ponaxae kao idealni
traser. Za prognozu transporta neke materije neophodno je znati
kako se ona ponaxa. U nastavku e se razmotriti mehanizam adsorpcije i egov uticaj na transport u poroznoj sredini.
Matematiqki model transporta u homogenoj zasienoj poroznoj
sredini moe se napisati kao
v1 C)
2 C b S
C (
+
D1 2
=0
t
x1
x1
n t

(7.12)

gde je S masa trasera adsorbovana na qvrstom delu porozne sredine po jedinici mase, b g zapreminska teina qvrstog dela porozne sredine. Qlan S/t oznaqava intenzitet promene adsorbovane
materije, a (b /n)(S/t), odgovarajuu promenu koncentracije tra-

99

sera u vodi. Koliqina trasera koji se adsorbuje zavisi od koncentracije. Moe se napisati
b S
b S C
=
(7.13)
n t
n C t
gde S/C predstava podelu trasera izmeu zrna skeleta i rastvora u vodi. Ova veliqina se odreuje eksperimentalno u laboratoriji. Meri se koliqina adsorbovanog trasera po jedinci
mase suve qvrste faze u funkciji koncentracije trasera u vodi
i prikazuje grafiqki na log-log dijagramu. Za veinu materija
koje se mogu nai u podzemnoj vodi, pri malim i umerenim koncentracijama, ta zavisnost se moe prikazati kao prava linija

log S = b log C + log Kd ,

ili

S = Kd C b

(7.14)

Jednaqina (7.14) se zove Frojndlihova izoterma. Kd je distribucioni koeficijent, koji, kao i b, zavisi od vrste trasera, karakteristika porozne sredine itd. Ako je b = 1, onda se (7.14) moe
i na obiqnom dijagramu prikazati pravom linijom.
dS
= Kd
(7.15)
dC
Uticaj adsorpcije na putovae trasera je smaee brzine napredovaa. Ako za posmatrani traser vai (7.15) onda smaee
brzine napredovaa trasera, odnosno, faktor retardacije glasi
v
b
= 1 + Kd
vc
n

(7.16)

gde je v linijska brzina vode, a vc brzina kojom se kree taqka

C/C0 = 0.5.
Faktor retardacije proceuje se za nevezane matarijale na
(1 + 4 Kd ) do (1 + 10 Kd ) (Freeze & Cherry, 1979). Jedina neizvesnost ostaje koeficijent distribucije Kd koji se moe definisati
kao odnos mase trasera na skeletu po jedinici mase qvrste faze
i koncentracije trasera u vodi. Dimenzionalno to je [L3 /M ], a
jedinica je [ ml/g].
Kod veih koncentracija i za due vremenske periode mora
se voditi raquna o kapacitetu skeleta porozne sredine da zadr
istaloene materije. Neophodno je simultano rexavati i jednaqinu odraa materije na skeletu porozne sredine.
100

7.4

Numeriqki model transporta trasera

Sliqno kao kod qisto difuzione jednaqine, gde su izvodi po prostoru aproksimirani centralnim razlikama, iz jednaqine (7.7) se
dolazi do sledeeg numeriqkog modela:
n+1
n+1
Cjn+1 Cjn
C n+1 Cj1
C n+1 2Cjn+1 + Cj1
+ v j+1
D j+1
t
2x
x2
!
n
n
n
n
Cj+1
Cj1
Cj+1
2Cjn + Cj1
+(1 ) v
D
= 0 (7.17)
2x
x2

Ako je ( = 0), radi se o eksplicitnoj xemi, dok je u ostalim

sluqajevima xema implicitna. Kod implicitne formulacije, sistem jednaqina, zajedno sa odgovarajuim graniqnim uslovima, moe
se rexiti Tomasovim algoritmom.
Analizom stabilnosti numeriqkog modela (7.17) dobija se da
je amplifikacioni faktor jednak:
=

1 + (1 )0 (cos 1) (1 )i sin
1 0 (cos 1) + i sin

(7.18)

gde su = ut/x1 , Kurantov broj, 0 = 2Dt /x2 , difuzioni

parametar, = 2x1 /L, talasni broj i, L, talasna duina poremeaja.
Implicitna formulacija je bezuslovno stabilna, ako je,
1/2 1.

(7.19)

Eksplicitna metoda je stabilna pod dva uslova:

2 1

(7.20)

odnosno,
x2
2D
2D
2 t t2 = 2
v
1 t t1 =

(7.21)
(7.22)

Iz jednaqine (7.20) se vidi da je, t1 t2 , odnosno,



v
x 

|Re| = 
 2,

101

(7.23)

Slika 7.8: Numeriqki model transporta na smaknutoj mrei

gde Re predstava lokalni Rejnoldsov broj. 3
Ukoliko uslov (7.23) nije zadovoen, ne moe se koristiti
centralna aproksimacija konvektivnog qlana. Na raspolagau
je vixe varijanti, tzv. upwind metoda, raznih redova taqnosti.
Nakon izbora nove aproksimacije konvektivnog qlana treba proveriti da li je metoda stabilna ili ne.

7.4.1

Integralni oblik numeriqkog modela

Kada koeficijenti disperzije i brzine nisu konstantni po strujnom pou mnogo je pogodnija metoda konaqnih zapremina koja se
direktno moe izvesti iz matematiqkog modela u integralnom obliku (7.5). Koncentracija je zadata u centrima pravilnih zapremina (slika 7.8), a proticaji se definixu kroz povrxine koje
okruuju konaqne zapremine na poziciji (j + 1/2). Ako su brzine
i zadate u tim taqkama, radi se o smaknutoj mrei (staggered grid).
Numeriqki model linijskog transporta u eksplicitnom obliku
glasi


Cjn+1 Cjn
1
1
V = vj+1/2 (Cj + Cj+1 ) vj1/2 (Cj1 + Cj ) A
t
2
2


C

C
C

C
j+1
j
j
j1
j+1/2
j1/2
D
A
(7.24)
+ D
x
x

Sve veliqine na desnoj strani jednaqine odnose se na vremenski

3

Za istu veliqinu koristi se naziv, Pekleov broj.

102

nivo (n). Linijska brzina i koeficijent disperzije definisani

su u istoj taqki, na polovini rastojaa izmeu taqaka gde je
definisana koncentracija. Oznake su nadvuqene xto ukazuje da
se uzimaju kao sreda vrednost ako su zadate u istim taqkama gde
i koncentracija. Jednaqina u ovom obliku moe se direktno primeniti i za teqee u otvorenim tokovima. Tada umesto A treba
uzeti odgovarajue povrxine popreqnog preseka u presecima gde
se raqunaju proticaji.
I kod ove jednaqine vai ograniqee vremenskog koraka zbog
stabilnosti zbog primene centralne razlike za aproksimaciju
konvektivnog qlana izraeno izrazima (7.21) i (7.22), odnosno,
(7.23) za lokalni Rejnoldsov broj. Lek za to je dosta jednostavan. Potrebno je u prethodnoj jednaqini umesto 21 (Cj + Cj+1 )
uzeti Cj , a umesto 21 (Cj1 + Cj ) uzeti Cj1 , ako su brzine pozitivne, odnosno, Cj+1 i Cj , ako su brzine negativne. Ovo je jedna
varijanta upwinding-a, koja se zove donor-cell.
U prirodnim vodotocima ili akumulacijama, gde se povrxina
popreqnog preseka znaqajno mea a proticaj kroz karakteristiqne
preseke znatno mae, pogodno je numeriqki model pisati u sledeem
obliku (tzv: compartment method):
n+1M n

j
Cjn+1 Cjn
M
V = j
=
t
t  

QM,j+1/2 QM,j1/2 + Qdif,j+1/2 Qdif,j1/2

(7.25)

gde su QM,j+1/2 , QM,j1/2 , proticaji mase polutanta usled konvekcije, a Qdif,j+1/2 i Qdif,j1/2 , proticaje mase usled disperzije.
Proticaji mase definisani su metodom centralnih razlika na
sledei naqin:
Cj + Cj+1
QM,j+1/2 = Qj+1/2
(7.26)
2
Cj+1 Cj
Qdif,j+1/2 = Dj+1/2
(7.27)
Aj+1/2
Ako je neophodno da se koristi upwinding, onda jendaqina (7.26)
treba da glasi:
QM,j+1/2 = Qj+1/2 Cj
(7.28)
ako je Qj+1/2 > 0 itd.
103

I ovo je eksplicitna metoda za koje vai CFL ograniqee vremenskog koraka. Vremenski korak ne treba da bude dui od:
max t

min(V)
max(Q)

(7.29)

xto ima direktnog uticaja na diskretizaciju oblasti strujaa.

Izbor raqunskih preseka treba da je takav da bi se dobile ujednaqene zapremine deonica (compartment-a), V, a ne ujednaqene
duine priraxtaja x.

104