NERVNI SISTEM

NERVNI SISTEM
CENTRALNI
NERVNI SISTEM

Mozak: prednji,
meumozak,
srednji mozak,
mali mozak,
produena
modina

Kimena
modina

PERIFERNI
NERVNI SISTEM

Nervi
12 pari
glavenih nerava
31 par
modinskih
nerava

ULOGA: upravlja telom

Ganglije

Uloga nervnog sistema

Kontrolie sve
procese u
organizmu
Prima informacije
od receptora,
obrauje ih i
obezbeuje
adekvatan odgovor
(reakciju)
organizma

Receptorsko-efektorski sistem

Refleksne reakcije ostvaruju se

preko receptorsko-efektorskog
sistema koji ine 3 komponenete:

1. RECEPTORI (primaju dra i

pretvaraju je u nadraaj)
2. NERVNE ELIJE (sprovode
nadraaj nervni impuls)
3. EFEKTORI (organi koji reaguju na
dra: miii, lezde)

Refleks povlaenja
Receptor za bol

Senzitivni neuron

Centar u kimenoj
modini
Motorni neuron
Sve elije u refleksnom luku su nadraljive!
Mii

Imaju sposobnost da primaju, stvaraju i

sprovode AKCIONI POTENCIJAL

RECEPTORI
ulne elije: imaju sposobnost da
registruju promenu u spoljanjoj ili
unutranjoj sredini (dra), i da je
pretvore u nadraaj akcioni potencijal,
potencijal
koji se dalje prenosi nervnim elijama
EKSTEROCEPTORI

INTEROCEPTORI

Primaju drai iz
spoljanje sredine

Primaju drai iz
unutranje sredine,
iz samog
organizma

Podela receptora
Mehanoreceptori

Termoreceptori

Hemoreceptori

Primaju mehanike
drai. Nalaze se u
ulu dodira, ulu
sluha i ravnotee

Primaju termike
drai, reaguju na
promene
temperature

Primaju hemijske
drai. Nalaze se u
ulu ukusa i ulu
mirisa

Fotoreceptori
Primaju svetlosne
drai. Nalaze se u
ulu vida

Prag drai i ifra frekvencije

Receptori reaguju samo na adekvatnu dra (stimulus)
Da bi receptor reagovao, dra mora da ima odreenu jainu prag drai

Uestalost akcionih potencijala koje proizvodi receptor

proporcionalna je jaini stimulusa

Frekvencija
akcionih
potencijala

Dra temperatura
25C

30C

Percepcija drai
Kako razlikujemo oseaje, kada se svi oni svode na nervne
impulse koji stiu u mozak?
Kora velikog mozga u kojoj se tumae oseaji podeljena je na
razliite zone: vidnu, slunu, somatosenzornu...
Informacije koje stiu u vidnu zonu tumae se kao slika, informacije koje
stiu u slunu zonu tumae se kao auditorne informacije, itd.

NERVNE ELIJE
Neuroni sprovode nervni impuls
Neuroglije potporne elije nervnog
tkiva

Graa neurona
Telo neurona
Nastavci: dendriti, akson
Mijelinski omota koji stvaraju vanove elije

dendriti

zavrni
dugmii

telo neurona

jedro
internodus
akson
mijelinski omota

nodus

Tipovi neurona
prema funkciji

Senzitivni neuroni sprovode impuls

od receptora do CNS-a
Motorni neuroni sprovode impuls od
CNS-a do efektora
Interneuroni povezuju senzitivne i
motorne neurone

Tipovi neurona
prema grai

bipolarni

multipolarni

pseudounipolarni

Akcioni potencijal
Kratkotrajna promena membranskog
potencijala koja se prenosi du neurona u
jednom smeru - od inicijalnog segmenta
do zavrnih dugmia

Promena membranskog potencijala

Depolarizacija
Ulazi Na+

-60mV

-60mV
Izlazi K+

-60mV

Smanjenje
razlike
potencijala
-50mV

Hiperpolarizacija
Poveanje
razlike
potencijala
-60mV

-70mV

Faze akcionog potencijala

1.
2.
3.
4.

Depolarizacija
Uzlazna faza
Silazna faza
Hiperpolarizacija

Potencijal mirovanja

Faze akcionog potencijala

1. Depolarizacija: otvaraju
se ligand-zavisni kanali za
Na+, natrijum ulazi u eliju
2. Uzlazna faza: otvaraju se
voltano-zavisni kanali za
Na+, natrijum ulazi u eliju

3. Silazna faza: zatvaraju se

kanali za Na+, otvaraju se
voltano-zavisni kanali za K+,
kalijum izlazi iz elije

Potencijal mirovanja

4. Hiperpolarizacija i
repolarizacija: Na-K pumpa
izbacuje Na+ van elije, a K+
ubacuje u eliju.

SINAPSA
Sinapsa je veza izmeu nadraljivih
elija, preko koje se prenosi akcioni
potencijal - sa presinaptike na
postsinaptiku eliju

Vrste sinapsi
Sinapsa izmeu
dva neurona

Nervno-miina
sinapsa

Sinapsa izmeu neurona i

lezdanih elija

Vrste sinapsi

Elektrina sinapsa
AP se prenosi direktno
preko jonskih kanala

Hemijska sinapsa
AP se prenosi preko
neurotransmitera

Nervno-miina sinapsa
Veza izmeu motornog neurona i
miine elije; hemijska sinapsa
Motorna jedinica: jedan motoneuron +
miine elije koje on inervie

Graa nervno-miine sinapse

Presinaptika membrana membrana motornog
neurona
Sinaptika pukotina
Postsinaptika membrana membrana miine
elije
neuron

sinaptika
pukotina
miina
elija

1. AP stie u zavrni dugmi

2. Otvaraju se kanali za Ca2+,
ulazi Ca2+
3. Vezikule sa acetil-holinom
kreu se ka membrani
4. Egzocitoza ACh u
sinaptiki prostor
5. ACh se vezuje za
receptor na membrani
miine elije. Receptor je
ligand zavisni kanal za Na+
6. Na+ ulazi u miinu eliju,
izaziva depolarizaciju
7. Otvaraju se voltano
zavisni kanali za Na+, ulazi
jo Na jona: stvara se AP u
miinoj eliji: potencijal
motorne ploe

Miina elija

jedra
sarkoplazmatini
retiklum (rezervoar Ca2+)
membrana
miofibrili

Graa miofibrila
sarkomera

miozinski filamenti

aktinski flamenti

Kontrakcija
sarkomera
miozin
aktin
Prilikom kontrakcije
aktinski filamenti
ulaze meu
miozinske filamente,
i sarkomera se
skrauje
Za ovaj proces
neophodni su joni
Ca2+ i ATP
sarkomera